Page 1

EdvinaFoks

UZVRAĆENA NEŽNOST

Naslov originala Edwina Fox YOUR TENDERNESS

Mučnina koju je Robin Endrus osećala danima odjednom je postala akutna. Gutajući teško, zatvorila je svoje krupne zelene oči da ne bi videla tu veliku kuću koja će se pojaviti iza sledeće krivine. Kameni zidovi belasali su se naspram tamnih brda u pozadini, I visoki prozori kupali su se u zlatnoj svetlosti. - Izgleda daje zabava u punom jeku primetila je taksistkinja pomalo zavidnim tonom. - Šteta što se autobus pokvario, ali nećete mnogo propustiti. Čula sam da kad Banisterovi priređuju zabavu, većina gostiju ostane do zore. Njena ljubopitljivost bila je očigledna. Gosti na imanju „Paragon", u severnoj provinciji Mičigena normalno nisu stizali autobusom. Obično su dolazili skupim kolima ili lokalnim avionom iz Detroita. Neki su čak dolazili svojim malini avionima, jer se privatna pista nalazila odmah iza kuće. Ali večerašnji avion je bio prebukiran i mada je mogla da prenoći u Detroitu i da doleti sutradan, Robin je odlučila da pođe autobusom. Daje tako želela, mogla bi se jednostavno okrenuti i vratiti u Kanadu. Osmehnula se usiljeno kad je platila taksistkinji, zatim uzela svoj kofer i izašla iz kola. Gledala je tupo u svetiljke pred ulazom u grandioznu kuću. Sutra će svi znati da se Robin Endrus vratila konačno u dolinu. Žena koja je vozila taksi bila je tip tračerke i verovatno neće prećutati kuda je vozila i još kad opiše mušteriju koju je vozila, nikom neće trebati dugo da shvati da je to bila Robin Endrus. Robinina svetloplava kosa svetlela se kao oreol oko njenog sitnog lica. Premestila je kofer u drugu ruku, podigla glavu i pohitala brzim koracima, obilazeći masivna ulazna vrata. Šljunak je pucketao pod njenim nogama. Zadrhtala je od prohladnog vazduha. Da se onaj prokleti autobus nije pokvario, stigla bi pre početka zabave. Nije dolazilo u obzir da uđe na glavna vrata i suoči se sa sumnjičavim pogledima Akselovih prijatelja. Ako ništa drugo, pomislila je oporo, u prisustvu toliko sveta Aksel neće moći da bude zajedljiv prema njoj. Potom se osmehnula, jer je znala da samu sebe zavarava. Ako Aksel hoće da bude neprijatan prema njoj, neće mariti što je kuća puna gostiju. Shvatiće u momentu razlog njenog povratka. I biće van sebe od gneva.


Napetost koju je osećala u stomaku prešla je u fizički bol. Baš kada je zamakla za ugao kuće, čula je da su se ulazna vrata otvorila. Skamenila se od straha. Tišinom se razlegao Lindzin zvonak glas, zbunjen i uzbuđen. - Sigurna sam da sam čula neki auto... izgleda da sam popila previše šampanjca. Muški glas, ne Akselov, rekao je nešto nerazumljivo, zatim se čuo smeh i zatvaranje vrata. Robinini dlanovi bili su vlažni od znoja. Ruke su joj drhtale kad je napravila poslednjih nekoliko koraka do sporednih vrata. Bilo je mračno, ali njene oči su se privikle na tamu tako da joj nije bilo teško da pronađe kvaku. Zaprepastila se kad je konstatovala da su vrata zaključana. Ovde se vrata nisu zaključavala godinama. Ali to je bilo pre pet godina. Osećala se kao provalnik dok je spuštala kofer na stepenik. Iza sledećeg ugla nalazila su se stražnja vrata, ah ako pokuša tim putem da uđe, neko će je sigurno primetiti. Morala bi da prođe pored kuhinje gde je sigurno bila Felisiti Hejdn, ako je radila još uvek kao domaćica. Sem dva osvetljena prozora, ovaj deo kuće bio je u mraku. Prisećajući se, izbrojala je sobe. Salon, zatim onaj prvi neosvetljen prozor bio bi manji salon koji su zvali budoarom zbog stilskog, francuskog nameštaja u njemu. Sledeći prozor, ovaj pored vrata, bio bi Akselov kabinet. Koraknuvši unazad, Robinje pogledala u taj mračan prozor. Nisu valjda počeli da zaključavaju prozore kao što su vrata? Njenim nervoznim prstima trebalo je samo nekoliko trenutaka da ustanove daje prozor otvoren. Srećom, na sebi je imala pantalone. Pre nego što se prebacila preko simsa, oslušnula je pažljivo, a tada, udahnuvši duboko, prebacila se preko simsa i ušla u tihu, praznu sobu. Stojeći nepomično u mraku, osećala se neugodno, gotovo uplašeno. Snagom sopstvene volje prisećala se kako izgleda Akselov kabinet. Retko je ulazila u njega. Aksel nije nikome dozvoljavao da ulazi u kabinet, pa čak ni Lindzi. Pisaći sto trebalo bi da se nalazi pored prozora. Ako ide do kraja stola, stići će do vrata, a pored vrata je svetlosni prekidač. Otprilike negde na polovini sobe je zastala i ukočila se od straha. - Ko je tu? - upitala je oštro, sigurna daje čula neko šuškanje. Ah u sobi je vladala tišina i niko nije odgovorio. Smiri se, bodrila je sebe. Po prirodi nije bila plašljiva i zaključila je da je napetost čini razdražljivom. Pokušavajući da se opusti, krenula je oprezno i na prstima preko sobe. Blag osmeh treperio joj je na usnama kad je rukom dotakla nešto toplo. Nešto što se pomerilo. Robinje zastao dah od silnog straha. Kolena su joj klecala kad se okrenula želeći da pobegne. Jedna snažna ruka obujmila je oko pasa, a druga joj začepila usta i ugušila krik koji joj je pošao iz grla. Drhteći od iznenadnog straha zaboravila je sve ono čemu je učio njen instruktor džudoa. A onda se brzo pribrala i zarila zube u ruku koja je bila preko njenih usana, a nogom je udarila svog nepoznatog napadača. Napadač je opsovao gadno i ona je u momentu prepoznala taj glas. Robin se zanela i verovatno bi pala na pod daje njegova ruka nije držala. - Smiri se - naredio je prigušeno, -niko te neće ubiti ako vičeš - i skinuo je ruku sa njenih usta.


Upalio je svetio, a ona je ovlažila svoje suve i odjednom gorke usne. Spustila je trepavice da mu ne bi videla lice kad je okrenuo prema sebi, ah je čula njegov dubok uzdah pre nego što je pustio. Otvorila je oči i osmehnula se. - Zdravo, Aksele - promrmljala je ljupko. Njegovo markantno lice bilo je kao maska. - Robin? - upitao je dubokim, pomalo nesigurnim glasom. Zatim dodao sigurnije: - Mogao sam da pretpostavim! Zašto ulaziš kroz prozor kao neki lopov? - Sporedna vrata su bila zaključana. Zašto su zaključana, Aksele? Nisu se nikada zaključavala. - Svuda okolo ima puno stranaca -odgovorio je nestrpljivo. Te crne oči nisu silazile sa njenog lica i imale su onaj ledeni sjaj kojeg se i suviše dobro sećala. - Šta radiš ovde? - insistirao je da zna. Svoja osećanja prikrila je zavodljivim osmehom koji je na neki način proslavio. - Zar ne bi trebalo da sam tu? Zašto ne bi trebalo? Došla sam na sestrinu veridbu iako niko nije našao za potrebno da me pozove. - Nije ti sestra već polusestra - rekao je mirno. - Lindzi ti je polusestra. I sva je na Banisterove. Ništa nije nasledila od tvoje majke. S obzirom da se verila sa tvojim bivšim mužem, smatrao sam daje to dovoljno jak razlog za tebe da se ne pojaviš ovde. - Ne budi tako staromodan. - Glas joj je zvučao raspoloženo. - Prošlo je dve godine otkako sam se razvela. - A četiri otkako si napustila Kirka... odnosno pobegla sa njegovim rođakom. Još u kolevci si naučila kako treba nekog poniziti, zar ne? - Ovo je rekao sa muklim zadovoljstvom. - Zašto si se vratila? Robin je ćutala. - To sam i mislio - rekao je okrutno. - I suviše si Helenina kćerka da bi odolela iskušenju i ne iskoristiš šansu da izazoveš neprilike. Robin nije bez razloga bila glumica. Smeh joj je zvučao prirodno i neusiljeno. Zatreptala je koketno svojim dugim trepavicama. - Budi razuman, Aksele - rekla je sa blago podrugljivim tonom, koji je usvojila nakon svoje prve televizijske uloge i koji je činio tako samouverenom. - Kakve neprilike bih mogla da izazovem svojim dolaskom? - upitala je malo provokativno. - Naći će se uvek kupci za tvoju robu - odgovorio je zajedljivo. - Znam da uživaš u tome da me vređaš, ah to nije odgovor na moje pitanje - naglasila je. - Kakve to neprilike bih mogla da izazovem, Aksele? Osim ako ne misliš daje Kirk još uvek zaljubljen u mene, što nije moguće, zar ne? - Imajući u vidu da si pobegla sa njegovim rođakom već nakon samo osam meseci braka, ne verujem u tu mogućnost - odvratio je ležerno. - Što se tiče neprilika... pa, svaka žena koja izgleda kao devica i nema skrupula predstavlja personifikaciju neprilika, - Naravno, svi Banisterovi su čisti kao s puta uklonjen sneg - odgovorila je istom merom. Gorak osmeh pojavio mu se na usnama.


- Ostalo nas je samo još dvoje - rekao je. - Lindzi i ja. Ti nisi Banisterova, nisi nikada ni bila... niti ćeš ikada biti. Stara pesma. Koliko puta je slušala tu istu pesmu? Stotinama puta. Aksel je uvek mrzeo isto koliko i Helenu, tu majku koja je napustila svog muža da bi se udala za Viđala Banistera. Tu ženu od koje je Robin nasledila svoje lice i telo. Podigavši brzo pogled, srela se odlučno sa njegovim hladnim, crnim očima. Imao je tako tamne oči da su mu se osećanja gubila u njihovim mračnim dubinama. Aksel Banister, vlasnik imanja „Paragon" i još nekoliko drugih poljoprivrednih preduzeća. Bogat, zgodan, hladan, okrutan, bezosećajan Robinin polubrat. - Mogu biti sve što misliš o meni - rekla je hladno - ah nisam glupa. Ne moraš mi ponavljati da sam autsajder. Uvek si otvoreno pokazivao šta misliš o mojoj majci i meni. Otac te je naterao da budeš pristojan prema Heleni, ali nije mario kako si se ophodio prema meni. - Nije ni Helena - primetio je okrutno. - Nije ni ona - složila se hladno. - Jadna mala Robi - osmehnuo se zlobno. - Možda da si bila malo mudrija, mogla si da nas prevariš. Tvoja majka je umela da odglumi nežnost i toplinu. - Sećam se kad sam odlučila da ne pokazujem više tako otvoreno svoja osećanja. Bilo je to kad sam imala sedam godina. U školi smo pravih novogodišnje čestitke i ja sam napravila po jednu za svakog od vas. Poslednjeg dana u školi ponela sam ih kući i bila sam jako uzbuđena. Ti si došao kući za praznike, a Lindzi upravo završila prvi razred. Nisam mogla da dočekam da stignem kući i dam vam moje čestitke. Zaboravila sam... ili možda nisam htela da se setim da svako dete u osnovnoj školi takođe pravi čestitke. - Osmeh joj je predstavljao remek delo uzdržane ironije. - Da li se sećaš, Aksele? -Ne. Osmehnula se ponovo. - To je bilo one Nove godine kad ti je otac poklonio svoju staru pušku -podsetila ga je. - Da, sećam se - odgovorio je sa blagom čežnjom. - Naravno da se sećaš. Reagovao je brzo na tu njenu sarkastičnu primedbu. - Na šta ciljaš? - Ni na šta. - Osmehnula se ponovo. - Htela sam samo da kažem da ti je ta puška mnoga značila. - A tvoja čestitka nije, to si htela da kažeš, zar ne? - Zašto bi trebalo nešto da ti znači? Mrzeo si me pet godina, od momenta kad sam došla na „Paragon". Ne sećam se baš dobro kako'si se ponašao. - Sto je naravno bila laž. Taj mah incident urezao joj se u pamćenje i sećala ga se kao da se danas dogodio. Sećala se čak i kakvo je vreme bilo. Vruć, suv vetar mrsio je Lindzine kovrdže kad su izašle iz školskog autobusa koji ih je dovezao pred kuću. -I šta je onda bilo? - Akselov nestrpljiv ton prenuo je iz razmišljanja. Slegnula je ramenima. - Bila sam dve godine starija od Lindzi pa sam dotrčala prva i pružila vam čestitke. Svi ste bih vrlo ljubazni. Tvoj otac je rekao da sam to lepo napravila. Tada je stigla Lindzi i ja sam shvatila da ste svi u stvari nju čekah. Vaši glasovi, vaša lica, sve je bilo drugačije. Pretpostavljam da sam to uvek znala, ali tada sam se prvi put suočila sa činjenicom da meni nije mesto na „Paragonu".


- Srce mi krvari zbog tebe - rekao je sarkastično. Pa, staje mogla da očekuje? Saosećanje? Od Aksela nikako. - Da h je to bilo onog leta kad si htela da odeš i živiš kod svog oca? - upitao je. Klimnula je glavom i okrenula se. Pogrešila je što mu je toliko mnogo otkrila o sebi... bilo je to nepromišljeno i opasno. - Koliko se sećam, on te nije želeo - primetio je okrutno. - Nije. Nije ni njegova druga žena. Sasvim normalno. Tada im se rodilo prvo dete i bili su zaokupljeni njime. Sasvim normalno - ponovila je. - Znači, došla si da pokvariš ovu romansu - rekao je prigušeno i preteći. - Zar toliko mnogo mrziš Lindzi? - Uopšte je ne mrzim. To je bila istina.. Pre mnogo godina mrzela je svoju polusestru, ali tada je bila dete. - Onda mrziš Kirka... - Ne mrzim ni njega - rekla je brzo, skoro verujući u to. Kad se okrenula, on je uhvatio za mišicu i privukao bliže sebi. Drugom rukom je uhvatio za bradu i okrenuo licem prema sebi. Kao i obično, osetio je laž skrivenu u njenom srcu. Dubok uzdah nagovestio je njegovo nezadovoljstvo. Stegao je usne. - Vraga ga ne mrziš - procedió je kroz zube. - Pa... to nećeš učiniti, Robin. On te sada dobro poznaje. Svi te dobro poznajemo. Puls joj se ubrzao, potom umirio. Na njenoj koži njegova ruka bila je topla i čvrsta. - Šta hoćeš time da kažeš? - upitala je prigušeno. - Da si pokvarena. Robinje prebledela. Usne su joj zadrhtale, potom se stegle u tanku liniju. - Ne voliš to da čuješ... - Pretvarao se daje iznenađen, ali ona je videla zadovoljan sjaj u njegovim očima i znala je da mu je drago što joj je naneo bol. - Sumnjam da bi ijedna žena uživala u takvom komplimentu - primetila je tiho, pogotovu ako je neosnovan. Na njegovom lepom, hladnom licu pojavio se osmeh. - Kako umeš slatko da lažeš - rekao je ležerno. - Ista si kao tvoja majka, Robin. Lepa kao boginja i pokvarena do srži. Vrati se u Montreal. - Hoću - rekla je mirno, podižući bradu odlučno, što je za njega bilo nešto potpuno novo. - Nakon što razgovaram sa Lindzi. - Zašto hoćeš da razgovaraš s njom? - Zato što moram. - Pogledala gaje odlučno. - Ne želim da joj učinim ništa nažao, Aksele, ali moram da razgovaram s njom. - Nisi loša glmica - promrmljao je nakon nekoliko napetih trenutaka. -Možda si izabrala pravi trenutak da pokažeš svoj talenat... ili ti je Helena dala instrukcije? - Nisi se, uopšte promenio! Ciničan si kao što si oduvek bio. - Život me je naučio da budem ciničan. Sećaš se, majka mi se nije još ni ohladila u grobu kad je Vidal doveo Helenu koja je već tada, bila u drugom stanju. - Da li se sećam?! - planula je ogorčeno. - Kako se ne bih sećala? Jedna drugarica u internatu rekla mi je kako je tvoj otac upoznao moju majku na nekoj zabavi i nagovorio je da napusti muža i da ode da živi kod njega. - Ja znam drugu verziju. Ona je zavela mog oca i on je doveo u kuću. - Ko zna kako je bilo? - promrmljala je i odmakla se od njega.


- Ja znam - rekao je grubo. - Sećam se kad je prvi put došla na „Paragon". Imala je samo devetnaest godina, samo deset godina bila je starija od mene i sećam se kako je... - Ućutao je odjednom. - Neću da pričam o tome! Robin je slegnula ramenima. - Volela bih da mogu da zaboravim, ali ti događaji iz najranijeg detinjstva prate nas kroz ceo život. - Stavila je brzo ruku preko usta i zevnula. - Bože, što sam umorna. Ima h neka slobodna soba gde bih mogla da se odmorim? - Tvoja stara soba stoji ti na raspolaganju - odgovorio je namršteno. - Je li moguće? - Podigla je obrve. - Iznenađuje me da je niste preuredili i dezinfikovali nakon mog odlaska. Gledao je prodorno nekoliko trenutaka. - Dajem ti pola sata vremena da se istuširaš i presvučeš, a onda ću doći po tebe obećao je tonom koji je isključivao svako protivljenje. - Ni govora. Umorna sam i jedva čekam da legnem. Gledao je pravo u oči. - Ako budem morao, izvući ću te iz kreveta. - Nemoj se truditi - rekla je preko ramena pre nego što je otvorila vrata i izašla u hol. Kad je ušla u svoju nekadašnju sobu, naslonila se na vrata i uzdahnula duboko. Neka hladna jeza stezala joj je srce. - Oh, bože! - prošaptala je, drhteći celim telom. Posle nekoliko trenutaka pribrala se, zatim stavila kofer na krevet i počela da ga raspakuje. Kretala se graciozno po toj maloj sobi. Sve je bilo kao nekada. Čak su i njene knjige stajale još uvek na policama. U tom istom krevetu spavala je dan uoči svog venčanja i bila je toliko uzbuđena daje celu noć probdela. Za tom sobom je žudela svih onih bolnih meseci svog braka... žudela i znala da zbog Aksela ne može više nikada da se vrati. Pa, sada je to prošlo. Sve je prošlo. Napustila je ovu dolinu i svog muža i započela potpuno nov život, oslobođena svih zapreka i senki prošlosti. I da Lindzi nije odlučila da se uda za Kirka, ona se ne bi nikada vratila. Gospode, kako je umorna! Otkako je pre nedelju dana primila to mamino maliciozno pismo, spavala je malo i uglavnom nikako. Zevajući, stavila je kofer u plakar, zatim zaključala vrata i umila se pre nego što se skinula i legla u krevet. Spavala je uvek potpuno naga. Trgla se prestravljeno kad je osetila daje neko drma za ramena. - Ustani, Robin - naredio je dubok glas. - Prošlo je tvojih pola sata. Potpuno zbunjena, podigla se u sedeći položaj, sklanjajući kosu s lica. Tek kad je videla kako Aksel gleda u njene grudi, shvatila je gde se nalazi. Brzo je povukla ćebe i pokrila svoje obnažene grudi. - Mora da si jako umorna - rekao je tiho i polako smakao ćebe sa njenih grudi. Nije gledao u njene obnažene grudi već u zbunjeno lice. - Napolje iz moje sobe - naredila je, ah grlo i usta bila su joj toliko suva da se jedva čulo to što je rekla. On nije mario. Imala je utisak kao da je nije ni čuo. Samo je gledao i ćutao. - Koja lepota - procedio je kroz stegnute zube. - Otelovljenje divlje lepote koja obećava neizrečeno i zadovoljava apetit svakog muškarca. Kako to uspevaš, Robin?


Ruka mu je kliznula do njenih grudi. Ukrutila se, ali hipnotička snaga njegovog pogleda učinila je nemoćnom. Zadrhtala je od topline njegovih prstiju. Ne, pomislila je očajnički. Nije mogla da se pokrene. Poput statue od slonovače gledala gaje kako se naginje prema njoj polako, polako sve dok usnama nije dodirnuo njene čvrste grudi. Kao omađijana, Robinje uzdahnula duboko. - Aksele - prošaptala je, osećajući neko neobično uzbuđenje od tog nežnog dodira njegovih usana. Aksel nije nikada izgledao veći i opasniji. Kao da gaje njen glas probudio iz nekog sna, uspravio se i zatresao glavom. Panika kakvu nije nikada osećala, čak ni u onih nekoliko meseci njenog braka, učinila je da joj usne zadrhte i lice pobledi. Nije je više gledao u lice. Trgla se kad je rukom uhvatio za grudi. - Ne! - prošaptala je, reagujući na prezir koji je videla u njegovim očima. Odgurnula mu je brzo ruku i drhtavim rukama pokrila svoje obnažene grudi. - Kučko - rekao je ogorčeno. - Lepa, pokvarena, mala kučko. Žao mije, Robin, ali ja se ne dam tako lako zavesti kao moj otac. I ti i Helena trebalo je to da znate. - Šta... o čemu to govoriš? Zloban osmeh zatreperio mu je na usnama. - Jesi li ikada čula za Fedru i Hipo-lita? Aluzija mu je bila čudna i Robin se namrštila, pokušavajući daje shvati. - Fedra je bila Hipolitova maćeha objasnio je Aksel i osmehnuo se ponovo videvši po njenom izrazu da je shvatila. - Da - rekao je ležerno - shvatila si. Zaljubila se u svog pastorka i kad je on odbio, nahuškala je njegovog oca da ga ubije. - Ne verujem ti - promrmljala je promuklim i nesigurnim glasom. - Ne izigravaj naivku - rekao je brutalno. - Posle onog infarkta Helena nije imala puno koristi od mog oca. Pretpostavljam daje uvek bila jako temperamentna žena i on je izdržao nekako dve godine, a onda gaje sledeći infarkt dokusurio. Prirodno, njoj je trebalo društvo i ja sam bio najbliži. - Lažeš - rekla je Robin tiho, osećajući da joj se želudac grči. - Gubi se! Ti si jedan gnusan... - Robin, mrziš me zato što znam ko si - rekao je glasom punim ironije. -Ti si jedna pokvarena mala kučka. Da sam hteo da uzmem ono što si mi nudila kad ti je bilo šesnaest godina, ti bi bez mnogo razmišljanja uskočila u moj krevet. - Sagnuo se i prezrivim prstom prešao preko njenog nežnog ramena. - Igraj pošteno, pa ću i ja biti ovog puta drugačiji. - Robinje stisnula usne. - Ne verujem ti - rekla je bespomoćno. - Mada sam je mogao imati. I majku i kćer - rekao je tiho, bez milosti, posmatrajući njenu reakciju. - Gnusno je to što si rekao! - Ali je istina. - Bio je sada ljut na sebe stoje upotrebio to oružje. AkseL je bio težak čovek, ali je posedovao neku čudnu uglađenost i to što je rekao nije bilo u skladu sa njegovim načinom ophođenja. Helena, Helena, pomislila je Robin ogorčeno. Ipak nije bila iznenađena ovim stoje čula. - Ustani! - Akselov oštar glas prenuo je iz razmišljanja. - Idemo dole.


II

- Umorna sam - protestovala je. - Baš te žalim - primetio je ironično. Podigla je glavu i pogledala ga u oči. - Zašto želiš da siđem dole? - Zato što tako želim, a na „Paragonu" moje želje su zakon. Zato što je ona bila umorna, to je bio razlog, želeo je da ona ne bude u formi kad se sretne sa Lindzi i Kirkom. Pa, uveriće se ubrzo da u njoj ima rezervi snage i hrabrosti. - Dobro - pristala je raspoloženo. - Videćemo se dole za pola sata. - Sačekaću te ovde. - Neću ustati dok si ti ovde. - Obući ćeš se sama ih ću teja obući - zapretio je mirno. - Poznajem te suviše dobro. Naći ćeš neko mesto da se sakriješ. Nagnuo se nad njom i Robin ga je upitala: - Kako si ušao unutra? - Imam rezervni ključ. Klimnula je glavom, potom naredila arogantno. - Okreni se. - Neću - odgovorio je ležerno. - Što ne bih i ja malo uživao večeras? - Onda uživaj - odvratila je, i ustala na drugoj strani kreveta. - Bedni voajeru! Čula je njegov prigušen smeh. Osećala je njegov pogled na sebi i trebalo joj je puno hrabrosti i ponosa da se ne spetlja dok je oblačila donje rublje. Nijednom nije pogledala u njegovom pravcu. Svaki nerv bio joj je napet i kiptela je od gneva, ah trudila se svim silama da ignoriše njegovo prisustvo. Glumački poziv učinio je ekspertom u šminkanju i mogla je da se našminka za vrlo kratko vreme. I dalje ćuteći, upalila je svetio iznad toaletnog stola, sela i očešljala se pre nego što se veštim prstima našminkala besprekorno. Iz plakara je izvadila svetloružiča-stu haljinu i obukla je, nameštajući izrez tako da joj se vide lepa, preplanula ramena. Zatim je rekla nemarno: - Ružičaste sandale su na dnu plakara. Aksel je doneo sandale i spustio ih pored kreveta. Pošto se namirisala, Robin se sagnula, obula sandale i uzdignute glave izašla iz sobe. Uputila se u pravcu odakle su se čuli žagor i smeh. Kad je nogom stala na poslednju stepenicu, pomislila je ozbiljno, videću ponovo Kirka, a do njega mi je najmanje stalo. Aksel je sustigao pre nego što je krenula niz stepenice i sada je obujmio oko vitkog pasa. Robin se ukrutila. Rekao joj je na uho: - Gledajući te na televiziji,,nalazim da si dobra glumica, ali večeras ćeš dati sve od sebe da uveriš Lindzi i Kirka da im žehš jedino sreću. Pošto je ćutala, on je nastavio: - Ne uradiš li tako, doći ću u tvoju sobu kad se sve završi i uzeti ono što si mi nudila pre sedam godina. Svetlost sa lustera presijavala joj se u kosi kad je nakrivila glavu i kroz trepavice posmatralato okrutno, lepo lice.


- Ako to uradiš - obećala je sa dobro uvežbanim zanosnim osmehom, - potrudiću se da se kaješ celog svog života. Poput svih zabava na „Paragonu", i ova je tekla u odličnom raspoloženju. Po tradiciji, Banisterovi su bih gostoljubivi domaćini i trudili su se uvek da gostima bude lepo, tako da ni ova zabava nije predstavljala izuzetak. Kad je Aksel otvorio vrata velikog salona, dočekao ih je smeh, veseo žagor i prigušena muzika. Prva osoba koju je videla bio je Kirk. Glava mu je bila zaštitnički nagnuta dok je pričao sa Lindzi. Čim su ušli u salon podigao je pogled, i lice mu se ukočilo u momentu. Lindzi je sledila pravac njegovog pogleda. Donja usna joj je zadrhtala, oklevala je malo pre nego što je krenula prema vratima. Akselovi prsti su se stegli oko Robininog pasa. Zagorje prestao i sva lica su se okrenula prema vratima. Robin se nasmejala i zagrlila svoju polusestru šapućući joj na uho: - Nasmej se, dušo. Izgledaš tako kao da si ugledala duha. Lindzi se nasmejala usiljeno, ah se opustila u zagrljaju svoje polusestre. Gnev i strah iščezao je iz njenih očiju i Robinje odahnula od olakšanja. A onda je udahnula duboko pre nego što se okrenula prema Kirku i pružila mu ruku. - Dobro izgledaš - rekla mu je ljupko i sa tophm osmehom. Prihvatio je njene ruke Llice mu je imalo kontrolisan izraz dok je posmatrao. -I ti dobro izgledaš, Robi - rekao je polako i sa čudnim sjajem u svojim plavim očima. A onda je Aksel prebacio ruku preko njenih ramena i Kirk je pustio. Nastupio je užasno napet trenutak kad su svi ćutali i prilično zbunjeno gledah jedno u drugo. Robin se prva pribrala, nasmejala se i primetila vragolasto: - Pa... pošto su se svi uverili da nećemo jedno drugima iskopati oči, ja bih rado sada nešto popila. - Šampanjac? - predložio je Aksel. - Francuski? - upitala je, gledajući ga koketno kroz svoje guste trepavice. Aksel je khmnuo glavom i na njegovom okrutnom licu pojavio se šarmantan osmeh. - Onda ću popiti jednu čašu - rekla je veselo. Kao da je time dala neki signal, gosti su ponovo počeli da pričaju, da se smeju i uživaju. Ne skidajući ruku sa njenog ramena, Aksel je poveo kroz salon da bi se pozdravila sa starim prijateljima i da bije predstavio gostima koje nije poznavala. Nakon onih nekoliko minuta šoka i zaprepašćenosti, svi gosti su vratili maske na svoja lica, verovatno razočarani, budući da su znali daje Robin bila udata za Kirka, što nije došlo do neke dramatične scene. - Da li sam već rekao da si dobra glumica? - promrmljao je Aksel dok su išli od jedne do druge grupe gostiju. Šteta što ne možeš uvek tako dobro da glumiš. Napravila bi blistavu karijeru. -I ti bi, dragi - primetila je ljupko. - Odlično si odglumio, moje iskrene čestitke. Osmeh mu je bio remek-delo ironije kad je odgovorio: - Nemoj me pobrkati sa nekim glumcem. Ja ne živim u svetu mašte. Nešto kasnije Kirk je rekao raspoloženo:


- Hajde da igramo, Robi - i ne sačekavši njen odgovor, obujmio je oko pasa pre nego što je Aksel mogao bilo kako da reaguje. Ali Robin se ukrutila i znala je da ih on posmatra. Njegov mrk pogled eli-minisao je bol za koji je mislila da će ga osetiti pri susretu sa čovekom za koga je bila udata. Iznenadio je Kirkov ton. - Šta si me to pitao? - Pitao sam te zašto si se vratila? - ponovio je tonom punim gneva. - Ma hajde, Kirk. Bez obzira šta mislim o tebi, nisam te smatrala glupim. - Što se za tebe ne bi moglo reći -primetio je podrugljivo. - Da si pametna, ne bi dolazila ovamo. Koristiš niske udarce, Robi. Uvek si ih koristila, zar ne? Aksel te je oduvek prezirao i nije imao visoko mišljenje o tebi... pogotovu kad si pobegla od mene. Što se tiče Lindzi... znaš, ona je od svoje šesnaeste godine zaljubljena u mene. Pod tom prividnom samouverenošću osećala se nesigurnost, ona ista nesigurnost sa kojom je razgovarao sa svojim rođakam one noći pre nego što je Robin pobegla i napustila ga. Tada, baš kao i sada nije znao kako da se postavi u toj situaciji. Robinine zelene oči osmehivale su mu se zagonetno. - Stvarno je zaljubljena u tebe? -upitala je podrugljivo. - Tako kaže - odgovorio je - i ja joj verujem. - Pitam se koliko dugo će biti zaljubljena. Polako joj je stezao ruku sve jače i jače. Bila je to detinjasta kazna, ali efektna. - Ako ne prestaneš - rekla je - ošamariću te. Ili ću te ćaknuti u nogu. - Ne bi se usudila. - Nastavi samo, pa ćeš videti - za-pretila je, osmehujući se sve vreme. - Blefiraš - promrmljao je i pustio joj ruku. - Ne bih rekla da blefiram. Nastala je kratka, napeta tišina i Robin se vratilo samopouzdanje. Mogla je konačno da uživa u svojoj slobodi. Nije se više plašila Kirka. - Bacila si sada oko na Aksela, zar ne? - rekao je Kirk iznenada. - Tu nemaš šanse, dušo. On voli smerne i odane žene, a oboje znamo da ti nisi nikada bila takva. - Stvarno? - odgovorila je sa ljupkom zlobnošću. - Naučila sam puno otkako sam te napustila, Kirk. Sumnjam da bi se ijedan muškarac izrazio nepovoljno o mojim dražima. Ne bi čak ni Aksel za koga oboje znamo da na ljubavnom planu ima bogato iskustvo. Kao stoje očekivala, on je reagovao gnevno. - Znači, nisi bila zadovoljna sa mnom kao ljubavnikom - procedio je kroz zube. Pa, moraćeš dobro da se pomučiš pre nego što nagovoriš Aksela da spava sa tobom. Robin se nasmejala prigušeno. -Sumnjaš u moje sposobnosti, Kirk? -upitala gaje provokativno. - Beštijo - promrmljao je, jedva obuzdavajući svoj gnev. - Jesi li se zato vratila? Dosadilo ti je da radiš? Mora da si poludela ako misliš da ćeš ga nagovoriti da se oženi s tobom. On nije kao njegov otac, zaveden lepim licem i zrelim telom. Aksel je zakleti neženja. Žene su za njega samo rekreacija. - Možda - rekla je nemarno i pogledala namerno u predmet njihovog razgovora. - Možda te interesuje novac - primetio je Kirk zajedljivo. - Od mene nisi ništa dobila, a Vidal te se nije setio u svom testamentu, zar nije tako? Izgleda da te je zaboravila i tvoja pohlepna majka.


- Znači, Aksela hoćeš - nastavio je. - Pa, želim ti sreću Robi, mada sumnjam da tu postoji ikakva šansa. Isključujući sve ostalo, on te je oduvek mrzeo. Šećaš se da te nije gledao ni onda kad smo se venčali. Da, sećala se toga suviše dobro. Akselovog okrutnog odbijanja da ima ikakve veze sa njenom udajom. Međutim, finansirao je celu tu ceremoniju, što Robin nije znala sve dok to nije čula od Helene pre godinu dana. To saznanje je ponizilo, jer je Vidal dobro opskrbio svoju ženu. - Da sam na tvom mestu, vratio bih se tamo odakle sam došao - zaključio je zlobno. - Ovde nisi poželjna. - Šteta - odgovorila je tobože razočarano - jer baš sam shvatila da sam došla u pravom momentu. Znao je staje mislila kad je to rekla. Dok je gledao tim svojim plavim očima podsećao je na životinju uhvaćenu u zamku, uplašenu i razjarenu i spremnu na sve samo da se oslobodi svog potencijalnog neprijatelja. Udahnuo je duboko nekoliko puta da bi uspostavio kontrolu nad svojim emocijama. Posle nekoliko trenutaka rekao je popustljivim tonom: - Čuj, ovde ne možemo da razgovaramo. Ako... ako... znam da sam odbio da ti dajem izdržavanje, ah moguće je da sam malo pogrešio. Možda bismo mogli da se dogovorimo i nađemo neko rešenje. To je baš ličilo na Kirka! Pokušava daje podmiti! Što se tiče tog izdržavanja, ona je bila ta koja je odbila alimentaciju na koju je imala zakonsko pravo. Tipično je za Kirka da zaboravi tu malu stvar. - Pa, ne ide mi baš najbolje u poslednje vreme - slagala je. - Pretpostavljam da tebi dobro ide posao. - Daleko od dobrog, ali nije tako loše - odgovorio je suviše brzo. Lagao je. Nije joj trebalo dugo da shvati da se oženio sa njom zato stoje mislio da će mu ona doneti veliki miraz. Doživeo je veliki šok kad je saznao daje Vidal lišio svakog prava na to ogromno nasledstvo. - Nikada nije išlo loše, ah sada su se stvari popravile - naglasio je. - Odlično - rekla je zadovoljno. To ne znači da mogu da rasipam novac... - rekao je brzo. - Naravno. Posmatrala gaje kroz trepavice. Iako se dobro savlađivao, znala je da kipti od srdžbe i iznenadilo je što ga se uopšte nije bojala. Za vreme njihovog kratkog braka živela je u strahu od njegovog raspoloženja. Sada je imala potpunu kontrolu nad svojim emocijama. Znala je kako i staje mislila. - Razmisliću o tome - rekla je konačno. - Razmisli. - Odahnuo je ponovo zadovoljan sobom i svojom sposobnošću da se u datoj situaciji postavi kako treba. Kad joj se osmehnuo, zadovoljstvo mu je bilo očigledno. - Nemoj samo biti suviše pohlepna, Robi. Lindzi je zaljubljena u mene, i imam još nekoliko sitnica. Robin ga je gledala pretvarajući se daje iznenađena i da se koleba. Muzika je tada prestala i ona gaje ostavila, udaljavajući se brzim, kratkim koracima sa podijuma. Ukrutila se, osetivši ruku na svom ramenu. Bio je to Aksel. Čudno kako je uvek reagovala na njegov dodir i osećala njegovo prisustvo čak i kad nije mogla da ga vidi.


- Igraj sa mnom - naredio je kad je muzika ponovo zasvirala. Prišla mu je u zagrljaj sa uzdahom. - Sklopi ruke oko mog vrata. - Obujmio je polako oko pasa i polako, vrlo polako privlačio sebi. - Ovako je već bolje - promrmljao je kad je stavila ruke na njegova ramena. Kroz tanak materijal haljine osećala je Akselove muževne ruke. Bile su tople i posedničke. Držao je čvrsto i ona se nesvesno opuštala u njegovom zagrljaju. Ruke su joj kliznule na njegove snažne grudi dok joj se noge gotovo nisu kretale uz zvuke neke sentimentalne melodije. U stvari, nisu ni igrah. Za njega je to bio dobar izgovor da može daje drži u zagrljaju, a za nju da na kulturan način može da se privije uz njegovo telo. Sreća daje salon bio prigušeno osvetljen. To što su doživljavah bilo je toliko blizu činu vođenja ljubavi daje gotovo bilo nepristojno, pomislila je kad je spustila glavu na njegovo rame. Melodija se završila i on je polako i nerado pustio iz svog zagrljaja. Ne usuđujući se da ga pogleda, išla je pored njega prema drugom kraju salona. Držali su se za ruke i na njenim usnama treperio je nežan osmeh. Trudila se da ne obraća pažnju na snažno lupanje srca i na uzbuđenje koje joj je prožimalo celo telo. Bila je uplašena. Da bi prikrila taj strah izigravala je izuzetno raspoloženu ženu, smejući se i flertujući diskretno, a sve vreme svesna Akselovog prisustva. On se pridružio njenom raspoloženju, izigravajući savršenog domaćina, savršenog pratioca... savršenog ljubavnika. Sati su odmicah i Robinje savladao umor. Njeno dobro raspoloženje počelo je da popušta. Sada je govorila tiho i sve češće se oslanjala na Aksela kao da će time povratiti svoju snagu. Otkako su igrali zajedno nije ga više nijednom pogledala u lice, strahujući od onog što će eventualno videti u njegovim očima. Koliko je imala godina kad je njegov pogled prvi put učinio da se oseća že-nom? Trinaest, možda četrnaest, lepuškasta tinejdžerka zbunjena rapidnim promenama na svom telu i u svojim emocijama i opsednuta čežnjom da privuče Akselovu pažnju. Posmatrala ga je zbunjenim i čežnjivim očima sve vreme praznika. Aksel je upravo navršio dvadeset i jednu godinu, zgodan, mlad i u punoj snazi, i bio je sasvim prijatan prema Robin. Ah Lindzi je bila ta sa kojom se smejao i šalio. Lindzi je bila ta koju je voleo. Posle toga nije ga videla gotovo dve godine. Raspuste je provodila u Detroitu gde su se na Helenino insistiranje preselili još kad je Robin imala četiri godine. Aksel je ostao na „Paragonu" i radio je kao pomahnitao da bi nadoknadio sve ono što se godinama nije radilo. Ali kad je Vidal doživeo infarkt, koji gaje skoro stajao života, ,,Paragon"je bilo mesto gde je došao da se oporavi. I tako je Robin došla tamo da provede svoj letnji raspust. Robin se zanela od iscrpljenosti. Aksel je u momentu obujmio oko pasa i privukao sebi. Robin se srela sa Lindzinim ljutitim i ogorčenim pogledom. - Idem u krevet - rekla je Robin tiho. Mora da je video umor na njenom licu pošto je klimnuo glavom. - Dobro. Uspela je da mu se osmehne. - Žao mije što sam ti pokvarila veče.


- Meni ne bi mogla ništa da pokvariš - primetio je ležerno. - Lepo je kad je neko tako samouveren - odvratila je, osmehujući mu se i dalje. Osim Lindzi, još neko nije skidao pogled sa nje. Kirk. Robin se podigla na prste da bi mogla da poljubi Aksela u obraz. Za divno čudo, Aksel se nije opirao. - Laku noć - rekla je, trudeći se da joj glas ne zadrhti, potoni se okrenula i napustila salon. Rukom se držala za gelender dok se penjala uz stepenice. Nikada nije toliko žudela za krevetom. Nalik na bujicu, sećanja su poplavila njen umoran um. Da h se može zaljubiti u šesnaestoj godini? Ne može, naravno, ah osećanja koja je tada iskusila bila su jača no ikada pre ili posle toga. Dugi letnji dani predstavljali su pozadinu za eksploziju osećanja od kojih je i sada obuzimala napetost. Skinula je haljinu i stala pred ogledalo. Posmatrala je svoje bujne grudi i tanak struk. Tog leta žudela je za manjim grudima, onakvim grudima kakve je viđala u časopisima koje je Helena čitala. Izgarala je od želje da privuče Akselovu pažnju, da ga primora nekako da je zapazi i gleda očima muškarca. Od kako je znala za sebe, Aksel je uvek bio okružen devojkama koje su ga saletale i pokušavale da ga osvoje. Aksel je navikao na to da ih lako osvaja. Tog leta zabavljao se sa devojkom svojih godina, visokom brinetom, koja je u Robininim očima izgledala suviše emancipovanom. Sada je bilo lako smeškati se dok se prisećala kako je onda bila užasno ljubomorna, ali to osećanje bilo je stvarno i gotovo nemoguće da ga obuzda. Na nesreću, nije mogla nikome da se obrati za pomoć. Majci nije mogla da se poveri pošto nisu bile bliske. Tako je veći deo svog vremena provodila najednom usamljenom mestu u dolini. Svakog jutra ponela bi sebi ručak, kupaći kostim i knjigu i odlazila do tog skrovitog mesta. Vreme joj je brzo prolazilo dok je čitala, ih se kupala u potoku i sunčala potpuno naga. Sanjarila je, zamišljajući sebe i Aksela u najrazhčitijim situacijama. I tako su dani prolazili u dokolici sve dok nije osvanuo i poslednji dan njenog boravka na „Paragonu". Završila je čitanje knjige „Madam Bovari" i ispružila se lenjo na ćebe, pokrivši rukom oči. Kroz sanje čula neko šuškanje. Uzdahnula je i okrenula se na drugu stranu, ali kad je čula ponovo šuškanje, rasanila se i otvorila oči. Kad je ugledala visoku figuru u senci drveta, kriknula je prigušeno i skamenila se od šoka. Tek kada je izašao iz senke, videla je da je to Aksel i odahnula je. Strah je iščeznuo, ali je jako pocrvenola i podigla se u sedeći položaj, hvatajući izbezumljeno svoj bikini: „Koga čekaš, Robin?" upitao je savršeno mirno. „Nikog!" odgovorila je, zakopčavajući brzo gornji deo bikinija. Nemajući ni vremena ni živaca da se petlja oko donjeg dela bikinija, uzela je peškir i prebacila ga preko bokova. Aksel je došao do ćebetai gledao je uporno, držeći ruke na bokovima. „Nikog?" upitao je sa nepoverenjem. Znala je da joj ne veruje i pocrvenela je još jače. Usne je stegla tvrdoglavo. „Nikog", ponovila je uštogljeno, zatim dodala prilično očajnički: „Dolazim ovamo zato... zato što je ovde mirno i niko ne viče na mene." „Znači, nemaš ugovoren sastanak." Nabrao je svoje guste, crne obrve.


„Naravno da nemam. Mislim da si užasan." Lice mu se razvedrilo i rekao je neočekivano: „Da, pretpostavljam da sam užasan. Izvini. Verovatno sam takav zato što ti nisi više dete." Gledala je svoje ruke sve dok joj se pred očima nije zamaglilo. Znači, primetio je. Morala je da se nakašlje i pročisti grlo pre nego što je rekla nesigurno: „Hoćeš h reći Heleni?" Aksel je seo pored nje na ćebe. „Nisi mnogo uživala u ovom raspustu, zar ne?" „Ne znam staje to ušlo... u nju", odgovorila je promuklo i ne dižući glavu. „Život ume da bude komplikovan", klimnuo je glavom. „Pogotovu u tvojim godinama, ali jedan od razloga zbog čega tvoja majka stalno viče na tebe je taj stoje osamnaest godina starija od tebe." To je primoralo da podigne glavu. Mršteći se, pokušala je da shvati smisao te njegove izjave i gledala je sumnjičavo u njegovo odlučno lice. Osmehnuo se nimalo prijatno. „Mnogo ličiš na nju" rekao je, „Baš onako kako je ona nekada izgledala. Kad te Helena gleda u tebi, vidi sve one godine koje se neće više vratiti. One su za njom, a pred tobom je život. Helena prolazi kroz krizne godine... drugim rečima, jednostavno je ljubomorna na mladu ženu." Njegov kompliment koliko je šokirao toliko je i iznenadio. Zaokupljena sobom i svojim izgledom, Helena nije nikada imala vremena da primeti promene kod svoje starije kćerke koja je zaista postajala sve lepša i zgodnija devojka. Kad mu je to rekla, on se osmehnuo ironično, prelazeći prstom preko njenih usana. Robinje zadrhtala od tog dodira, ah nije se odmakla. „Bićeš lepa kao Helena" rekao je ozbiljno. „Hoćeš li iskoristiti tu svoju lepotu i uloviti nekog bogatog muža?" Pogledala ga je iznenađeno. „Moj otac nije bogat..." počela je buntovnički. „Nije, ah moj otac jeste. Helena se odavno udala za njega." Ne mogavši više da izdrži taj njegov neprijatan pogled, Robin je okrenula glavu u stranu. Nije znala šta da mu kaže. Sve do tog trenutka mamin drugi brak prihvatala je kao nešto sasvim normalno... nešto što se u životu dešava. Nije mogla da se seti nijedne druge mogućnosti. Taj kratak, prvi brak kao da nije nikada ni postojao, a otac joj je bio potpuno strana osoba. Oženio se ponovo, imao svoju porodicu i nije se interesovao za nju. U školi su je drugarice zadirkivale zbog skandala oko Lindzinog rođenja i Helenine okasnele udaje, ali ona je sve to ignorisala tvrdoglavo, ne mareći za događaje koji su se tako davno zbili. Međutim, u poslednje vreme razmišljala je sve češće zbog čega je Helena napustila svog muža i udala se za Vidala Banistera. Da li je Aksel bio u pravu kad je tvrdio da se zbog novca udala za njegovog oca? „Okrutan si", pronumljala je, priželjkujući da ode i ostavi je na miru. Snovi su bili prijatniji od stvarnosti. U njenim sanjarenjima, Aksel je bio nežan i ljubazan, u njegovom odnosu prema njoj nije bilo one ironične zajedljivosti kojom joj se inače obraćao. ,,U stvari, nisam" rekao je indiferentno i počeo da ustaje. Sada kada je hteo da ode, njoj je bilo žao. Bez ikakvog uvoda postavila mu je pitanje koje je mučilo.


„Aksele, hoće li tvom ocu biti bolje?" „Helena misli da neće", odgovorio je mirno sedajući ponovo pored nje. Posmatrao je poluzatvorenih očiju. Robin je sedela ukrućeno, jedva usuđujući se da diše. „Da li joj je to doktor rekao?" upitala je skoro nečujno. Aksel je slegnuo svojim širokim ramenima. „Bog samo zna" promrmljao je cinično „Helena ne nalazi za potrebno da priča sa mnom o mom ocu. Ah ne treba da se brineš. Čak i ako umre, ti nećeš umreti od gladi. Helena gaje nagovorila da me primora da kupim „Paragon"." Robin za to nije znala. Gorčina njegovog tona primorala je da se odmakne od njega. „Ali... „Paragon" je ionako tvoj", rekla je zbunjeno. „Biće... biće, u stvari tvoj kad... odnosno ako... Kako... zašto bi morao da ga kupiš?" Aksel je legao na ćebe i zatvorio oči. „Posle prvog infarkta, otac je odlučio da založi imanje i time obezbedi Helenu do kraja njenog života. Tako sam odlučio da otkupim od Helene njen deo i sada su svi zadovoljni. Helena će dobiti lepu svotu novca kad moj otac umre, a meni će ostati imanje „Paragon". „Ali... nije pošteno što si morao da ga kupiš", protestovala je detinjasto. „Tebi je mesto ovde..." Nasmejao se podrugljivo. „Staje pošteno? Vredelo je kupiti ga, ako ni zbog čega drugog barem da ga se ta gramzivica ne domogne." „Ti je stvarao mrziš, zar ne?" Robinino grlo bilo je suvo i stegnuto. Oslanjajući se o lakat, gledao je prodorno. „Zašto bih je voleo? Punih dvanaest godina pokušava da me izigra i liši mog zakonskog prava. M ti je ne voliš!" „Volim je" rekla je zaprepašćeno. „Volim je, ona mije majka." „Mene ne voliš, a ja sam ti na neki način brat." Pocrvenela je i ponovo okrenula glavu od njega. „Nisi... odnosno ne možeš..." zamucala je zbunjeno. „Nisam i neću" odgovorio je kroz smeh. „Kad tebe gledam, vidim Helenu i zato mi nije stalo da pridobijem tvoju naklonost. A ti me mrziš upravo zbog toga. Iz ono malo što sam video, zaključujem da Helena nije luda za tobom. Ti je samo podsećaš na ono što" žeh da zaboravi... daje za prvog muža izabrala siromaha. I pored svega, tvrdiš da je voliš." „Ti si ljubomoran", planula je jer je zabolelo to što joj je rekao. „Ljubomoran?", podsmehnuo se. „Ne bih rekao. Možda sam bio u početku. Nije prošlo ni tri meseca od smrti moje majke kad se Vidal spetljao sa Helenom. Nije prošlo dugo kad se doselila ovamo i šepurila poput kraljice. Bio sam tada strašno ljubomoran, pogotovu kad je nagovorila oca da me pošalje u školu što dalju od kuće. Tada sam shvatio da će uraditi sve samo da se reši onoga ko joj smeta. Čuvaj se nje." „Zašto?" „Zato što postaješ lepa žena", odgovorio je hladno. Robin je pocrvenela i ugrizla se za usnu. Pre nego što je mogla išta da kaže on je dodao:


„Momci će uskoro ludovati za tobom." „Zašto?" upitala je iritirano. „Zato što ćeš biti prava lepotica." Prstom je prelazio preko njene preplanule mišice. Oči su mu imale neki čudan sjaj od kojeg se gotovo uplašila.

III Robin nije znala šta da uradi. Ništa od onog što je čitala nije je pripremilo za ovakav suptilan susret. Zatvorenih očiju, jednostavno je čekala. Odjednom joj je postalo veoma toplo. Majušne kapi znoja orosile su joj kožu i disala je teško i isprekidano. Njegov pogled bio je sada na njenom telu i Robin je mogla da vidi da se i njegova koža sija od sitnih kapljica znoja. Fascinirano, Robin je posmatrala kako joj grudi bujaju i jasno ocrtavaju pod tankom tkaninom njenog bikinija. Aksel je zastenjao prigušeno i spustio usne na njene grudi. Obuzeta ovim prijatnim uzbuđenjem, Robin se nije opirala. Nije mogla da shvati ovu bujicu senzacija i nije bila u stanju da se kontrohše. Poput davljenika, tonula je sve dublje, uplašena, a nemoćna da pomogne sebi. On nije ništa govorio. Kad su njegove usne stigle do svog cilja, zadrhtala je i uzdahnula duboko. „Ne smeš..." prošaptala je nesvesno. On je podigao glavu i pogledao u njeno zažareno lice. „Smem" promrmljao je i osmehnuo se, spuštajući ruku na njene od straha ukočene bokove. „Ti me želiš, Robin" rekao je tiho. „Da li ću ti biti prvi?" Nju obuze stid i ogorčen gnev. „Idi bestraga!" odvratila je, pokušavajući da ga odgura sa sebe. Pre nego što je mogla bilo šta da učini, on je zagrlio i oborio na leđa takvom žestinom da joj je dah zastao u grudima. Zatvorila je oči da ne vidi tu surovost na njegovom od gneva izobličenom licu. „Da, ista si kao Helena", rekao je prezrivim tonom. Držeći je čvrsto da ne može da se pokrene, sagnuo je glavu i poljubio je poljupcem za koji je znala samo iz poverljivih priča svojih drugarica. Gnev i poniženje povratili su joj snagu, ah njegove nemilosrdne usne držale su je i dalje u zatočeništvu. Suze gneva navirale su joj na oči. Klonula je odjednom. Ležala je nepomično pod težinom njegovog tela, koje je pritiskalo sve jače. Jednom rukom je držao, a drugom povlačio peškir sa njenih bokova. U jednom paničnom trenutku pomislila je da će je povrediti, jer mu je telo bilo tako teško i snažno. Oslobodio je njene usne i ona je udahnula duboko, otvarajući oči da mu kaže šta misli o njemu. Nije rekla to što je nameravala. Takvog Aksela kakvog je videla nije poznavala. Pogled mu je bio dalek i odsutan, a lice u isto vreme prezrivo i ushićeno. Spustio je ponovo usne ljubeći je u zatvorene oči i milujući je poljupcima po ćelom licu.


Šaputao je nešto što nije razumela. Uprkos svom neiskustvu, shvatila je daje ne kažnjava već želi onako kako muškarac želi ženu. Sa užasom je konstatovala da ne želi da mu se odupre. Podigla je instinktivno ruke i sklopila ih oko njegovih širokih ramena. U jednom trenutku bih su čvrsto priljubljeni jedno uz drugo... usta na ustima, grudi na grudima... Snažan trzaj prostrujao je Akselovim telom, izazivajući isti takav drhtaj i u njenom telu. A onda je on promrmljao nešto nera-zgovetno i odgurnuo je od sebe, okrećući se tako da mu je sada gledala u leđa. „Pokrij se!", naredio je grubo. Drhtavim prstima Robinje uzela peškir, ogrnula ga i podigla se u sedeći položaj. Aksel se podigao takođe. Osećala je vrelinu njegovog pogleda na svojoj pognutoj glavi. „Ista si kao tvoja majka", rekao je hladno. Robin obuze užasan gnev. Naimerno je ponizio i sada se podsmevao njenom neiskustvu. Udahnula je duboko. Grlo joj se steglo, a vrele suze navrle u oči. Volela bih da mogu da umrem, pomislila je očajnički. Ako još nešto kaže... Kad je krenuo, kretao se lakoćom pantera... bešumno i graciozno. Iako nije podizala glavu, znala je kadije otišao. Znala je da neće više nikada biti onako kao što je bilo. Mnogo kasnije kad je naterala sebe da se vrati kući, Aksel je izašao na večeru sa svojom tadašnjom devojkom. Sledećeg jutra nije bio na doručku, posle čega se Robin spakovala i otputovala. Videla ga je ponovo tek onda kad se vratio sa puta... tri dana pre njenog venčanja. A to je bilo dve godine kasnije. Težak uzdah prenuo je Robin iz dubokog razmišljanja i vratio je u stvarnost. Kao da se probudila iz teškog sna, kružila je pogledom po sobi koja je bila njena kad god je za raspust dolazila na „Paragon". Nikad nije htela da razmišlja o tom incidentu i potisnula ga je duboko u svom sećanju. Samo nekoliko meseci kasnije, očuh joj je umro. Posle toga, Lindzi i Helena su dolazile povremeno na „Paragon", a Robin su uvek slali kod njenog pravog oca. Mada to nije volela, odlazila je tamo bez prigovora, jer nije imala hrabrosti ni želje da se sretne sa Akse-lom kao što ni on nije želeo da se sretne s njom. Možda je trebalo objektivnije da gleda na sve te stvari. Ali ko je još objektivan sa šesnaest godina? Ni sada joj nije bilo lako da shvati da joj se nešto dogodilo u Akselovom zagrljaju, nešto što je trebalo raščistiti pre nego što je nastavila svojim životom. Pogrešila je što se pretvarala kao da se nije ništa dogodilo. Možda je to bio jedan od razloga zbog čega se udala za Kirka. Aksel je otputovao u inostranstvo i njoj su dozvolili da se vrati na „Paragon", gde je upoznala Kirka. Bilo je divno imati taj osećaj da te neko želi, a Kirk je to otvoreno pokazivao. Budući daje uvek bila odbacivana, Robin se zaljubila u Kirka i bila je van sebe od sreće kad je zaprosio. Napustila je studije bez mnogo razmišljanja. Ni Akselovo hladno odbijanje daje preda mladoženji nije mnogo uticalo na njenu sreću. Pošto njen otac nije mogao da dođe na venčanje, zamenio ga je neki dalji rođak.


A onda je sve krenulo nizbrdo i ona nije imala kome da se obrati za pomoć, čak ni Heleni koja se ubrzo nakon toga udala za nekog bogatog Francuza i otišla s njim u Englesku. Tada je shvatila da mora da se uzda u sebe, da ne postoji „vitez na belom konju" koji će doći daje izbavi iz pakla u kojem je živela. Sa hrabrošću očajnika, iskoristila je prvu priliku da pobegne i zaklela se da se neće nikada vratiti niti pomisliti na „Paragon". A ipak se vratila, jer joj savest nije dozvoljavala da ne upozori Lindzi. Usred svojih turobnih misli čula je kako su se zalupila vrata na nekim kolima. Potom je usledio smeh i veselo pozdravljanje, što je govorilo da je zabava završena. Trebalo je dvadeset minuta da se svi raziđu i konačno su svi otišli. Nije prošlo ni nekoliko minuta kad je čula energično kucanje na vratima i podigla se brzo u sedeći položaj. Čula je Akselov glas pre nego što je Lindzi otvorila vrata. - ...ako spava - dovršila je Lindzi, paleći svetio. - Idi, Aksele. Nisi mi potreban. S osmehom na usnama, Robin ih je posmatrala. Izraz njenih očiju bio je skriven gustim trepavicama. Lindzi je stisnula usne. - Molim te, Aksele - rekla je ponovo na šta se on namrštio, pogledao načas u Robinino lepo podrugljivo hce i ostavio ih, zatvarajući vrata za sobom. . Lindzi je stajala neodlučno. - Dođi i sedi ovde - rekla je Robin umorno. - To sam ja, sećaš se, tvoja sestra, a ne Drakula. - Zašto si se vratila? -I ja počinjem da se pitam. - Robin je zevnula izveštačeno. - Veruj, da sam znala da ću izazvati takvu gužvu, ne bih dolazila. Aksel mi je pretio da će me kazniti ako te uznemirim, a Kirk je izjavio da bez obzira na to šta ću ti reći, ti ćeš verovati njemu, jer si do ušiju zaljubljena u njega. - Kirk nije to rekao - odvratila je Lindzi gnevno. Pun pogodak, pomislila je Robin zadovoljno. Rukom je prevukla po krevetu. - Pa, rekao je nešto u tom smislu. Dođi i sedi ovde da se ponovo upoznamo. Dugo se nismo videle. - Lindzi je gledala netremice. - Ti se stvarno ne šališ - rekla je zapanjeno. - Stvarno si nešto izuzetno! Reci mi zašto si se vratila? - Da te vidim. Ti si mi sve što imam od porodice. - Nisi marila mnogo za nas zadnjih pet godina. Ni pre toga nisi imala mnogo vremena za bilo koga od nas. Prezirala si Aksela, a mene nisi primeći-vala... bila si hladna i nepristupačna i trudila si se da ti niko ne prilazi. Lindzino lice bilo je bledo, a oči su joj se sijale gnevno. - Vratila si se da bi sprečila moju udaju za Kirka, zar ne? - Zašto bih to uradila? Ja sam ostavila Kirka, a ne on mene. Lindzi je stegla šake u pesnice. - Da, pobegla si sa Česterom... sa drugim čovekom. Pitam se koji bi te muškarac želeo posle toga?! - Tako si lepa, Robi... zar ne možeš da se urazumiš i promeniš...? - Ućuta-la je, potom nastavila hladno: - Šta vredi da ti govorim. Videćemo se ujutru.


Znači,^nije bila tako sigurna u svoju moć nad Kirkom kao što je želela da izgleda. Robin se grlo stezalo od bola dok je gledala kako ide polako prema vratima. Možda je pogrešila što se vratila, možda... A onda se setila psihijatra sa kojim se konsultovala. Nije pogrešila što se vratila i moraće da razgovara ozbiljno sa Lindzi. Prošlo je prilično vremena pre nego što je zaspala i probudila se ujutru sa osećanjem krajnje bespomoćnosti. Doručak je bio, kao i obično, serviran u maloj trpezariji pored kuhinje. Robin je zakasnila, ali ne toliko da bi jela sama. Kad je otvorila vrata srela se sa dva para identičnih i neprijateljskih očiju. - Dobra jutro - rekla je veselo i osmehnula se toplo. Ni Lindzi ni Aksel nisu joj uzvratili osmeh. Bar sam pokušala, rekla je Robin samoj sebi dok je sedala za sto. Uzdahnula je i ustala ponovo da uzme pribor za jelo i salvetu. - Mislila sam da ćeš prespavati doručak - primetila je Lindzi defanzivno. - Hoćeš li tost? - Neću, hvala. Popiću samo kafu. - Bilo bi bolje da nešto pojedeš -naredio je Aksel. - Da nisi možda na konstantnoj dijeti? - Još nisam. Podigao je obrve i osmehnuo se neprijatno. - Naravno, glumice mogu biti malo punije od manekena, zar ne? - Ti bi trebalo to da znaš - odgovorila je Robin ležerno. - Nije li tvoja poslednja devojka bila manekenka? Zapanjen uzdah ote se sa Lindzinih usana i ona pogleda brzo u Robinino ozbiljno lice, potom u Aksela. - Da, bila je manekenka - odgovorio je mirno. Pogledao je značajno i dodao uvredljivo: - Bila je isto tako atraktivna, ah imala je malo više stila. - Imaš opak jezik - osmehnula se Robin. Zavladala je kratka tišina. - Šta planiraš za danas? - upitao je Aksel, prekidajući tišinu. - Mislila sam da odem do Kirka. -Kako? Ignorišući Lindzino protivljenje, Robin je odgovorila ljubazno: - Mogu li da pozajmim kola? - Proveriću kako voziš pre nego što ti dam moja kola. - Aksele, vozim deset godina. U tom momentu u trpezariju je ušla Felisiti, njihova domaćica. Robin se pozdravila srdačno s njom i ponudila se da joj pomogne da raspremi sto, što je Felisiti odbila kategorično. Kad je Robin izašla iz trpezarije, Aksel je krenuo za njom. - Idemo u Grenvil na ručak - obavestio je uzgred. - Budi spremna za pola sata. -Ja ne idem... Robin je pošla uz stepenice i on je zadržao tako što je uhvatio za ruku. - Nemoj biti tvrdoglava, Robin. Srela se hrabro sa njegovim arogantnim pogledom. -Ali...


- Robin. Izgovorio je njeno ime sa blagim prizvukom pretnje. - Pa, dobro - pristala je, osećajući da je podilaze žmarci. Osmehnuo se podrugljivo i pustio joj ruku. Stajala je nepomično nekoliko trenutaka i zurila u njega. Bio je dominantan muškarac, neodoljiv i opasan dok je gledao svojim drskim očima. - Da li pokušavaš da me omađijaš, Robin? - upitao je podrugljivo. Ona je polako zavrtela glavom. Setila se kako je gledao sinoć njene obnažene grudi. Želeo je daje ponizi, ali njen ženski instinkt govorio joj je da se taj njegov postupak zasnivao i na nečem drugom. -Aksele -rekla je. -Aksele, da li je Helena stvarno htela sa tobom? Videla je daj e iznenađen iako je to vesto prikrio. -Jeste - odgovorio je hladno i okrutno. Robin nije mogla da se uzdrži od šokantnog uzdaha. Zajedljiv smeh pojavio se na Akselovim usnama. - Kad sam je odbio, upustila se u diskretnu vezu sa... nije važno sa kim. Bio je suviše mlad da bi znao sa kim se spetljao. Na žalost, čim je njegov otac saznao za tu vezu, poslao ga je u inostranstvo. Naravno, tvoja majka se brzo utešila sa drugim čovekom. Robin nije mogla da podnese taj njegov zajedljiv ton. Okrenula se naglo i pošla uz stepenice. Akselova sledeća primedba primorala je da stane. - Tebe ne bih odbio, Robin, tako kao što sam nju. Poslednji put bila si još dete... a sada više nisi. Robin je trebalo puno snage da mu odgovori mirno: - Apstiniraš, Aksele? Zar ne možeš da dobiješ ono što priželjkuješ? - Ništa ja ne priželjkujem. - Uhvatio je za rame i okrenuo licem prema sebi. Ponovo se osmehivao, ah ona je videla da jedva savlađuje gnev. - Vrlo si poželjna - rekao je pre nego što se nagnuo i dodao šapatom - i nisi uopšte naivna. Proveriću kako izgledaš u mom krevetu pre nego što odeš odavde. Talas tople želje zapljusnu njeno telo, ah uspela je da održi kontrolu nad svojim emocijama. - U tom slučaju, nadam se da spavaš u posteljini od crnog satena - rekla je provokativno. - Kažu da mi takva pozadina najviše odgovara. - Stvarno? Sećam se da si izgledala fantastično i na onom starom ćebetu - primetio je sa značajnim osmehom - ali ako voliš više saten, imaćeš ga. Ko sam ja da bih mogao da te lišim tvojih hirova? - Ne moraš se truditi. Ako bih morala da zadovoljim svoje nagone ne bih to uradila sa čovekom koji nije u stanju da vidi razliku između mene i moje majke. Mučno mi je od tebe. - Glad ti se javlja od mene - rekao je podrugljivo. Vrag da ga nosi, ah bio je u pravu. Otkako je znala za sebe, privlačio je neodoljivo. Bilo je dovoljno daje pogleda i da joj se želudac zgrči od nekog nedefinisanog uzbuđenja. - Što se tiče tvoje majke - nastavio je prigušeno, - luda si ako misliš da ne vidim razliku. Ona je osamnaest godina starija od tebe. - Nisam na to mislila.


- Pretpostavljam da nisi. - Uzeo je za ruku i prineo svojim usnama. - Ličiš na nju, ponašaš se kao ona i koliko mogu da vidim, isto reaguješ na muškarce. Vrlo si nesebična. Šta bi rekao kad bi znao, da je on jedini muškarac koji je izazivao u njoj bludne misli? - Nesebična? Možda - rekla je indiferentno i okrenula se polako da pođe gore. Ali ne prema tebi, Aksele. Njegov prigušen smeh pomešao se sa Lindzinim od ljutnje povišenim glasom. Robin je zastala. Preko ramena videla je da gledaju za njom. - Aksele - rekla je ljupko. On je podigao obrve. - Da li smatraš da cilj opravdava sredstva? - Ne mislim. - Nabrao je obrve. - Toplo se nadam da nisi u pravu - odgovorila je Robin, osmehnuvši im se vragolasto.

IV Pola sata kasnije vratila se dole, pevušeći tiho i veselo. Lindzi je čekala u holu, hca hladnog i uzdržanog. - To je melodija iz Pučinijeve opere - rekla je nešto blažim tonom. - Da li se sećaš kad si čula prvi put tu ariju? Aksel je svirao jedne večeri i ti si zahtevala da svi ućute. Bili smo toliko zapanjeni da smo ućutali u momentu. Na kraju ti si zaplakala i pobegla gore u svoju sobu. Sećam se da mi Aksel nije dozvolio da pođem za tobom. Rekao je da treba da te ostavim na miru. Da li još uvek reaguješ tako žustro? - Uspevam da zadržim suze - odgovorila je Robin sa osmehom. - Ali muzika me emotivno uzbuđuje. Muzika i određena vrsta poezije. Lindzi se osmehnula zbunjeno. - Zaista si čudna. Sentimentalna, a ipak tako hladna. Robin je stisnula usne. Podigla je glavu polako i pogledala Lindzi. Ali Lindzine crne oči bile su nedokučive, a lice bezizražajno. Okrenula se i izašla lagano napolje u susret sunčanom danu. Silazeći niz mermerno stepenište zastala je, da bi pogledala veliku žardinjeru sa kamehjama.Tihi uzdah oteo joj se sa usana. Lindzi je prepoznala čežnju u tom Robininom uzdahu. - Ti stvarno voliš ovo mesto, zar ne? Robin je iznenadila ova Lindzina blaga primedba. Pogledala je preko ramena i srela se sa dva para crnih očiju. Aksel se pridružio svojoj polusestri i gledao je Robin prodorno. - Uvek sam ga volela - Robin je slegnula ramenima. - Mislila sam da je to najlepše mesto na svetu. Na Akselov hladan pogled reagovala je osmehom kojim je vesto prikrila svoja osećanja. On se namrštio i odmerio je polako od glave do pete. Znala je da dobro izgleda. Njene uzane pantalone od sive svile isticale su njene lepe i dugačke noge.


Grenvil je bio zanemarivan godinama, ali poslednjih deset godina uživao je glas omiljenog turističkog mesta. Meštani su se probudili da bi se našli u turističkom centru i mada se mnogima nisu dopale te nove promene, ona manjina sa poslovnim duhom bila je svesna mogućnosti koje je Grenvil nudio. Aksel je bio jedan od tih ljudi. Osim toga što je bio sposoban zemljoposednik, imao je sluh za biznis i uložio je sredstva u razvoj te male luke. Koliko je Vidal bio nefer kad je naterao Aksela da kupi imanje „Paragon". Nije čudno što je Aksel prezirao svoju maćehu koja je nagovorila njegovog oca da to učini. Po ko zna koji put, Robin se zapitala kako bi Aksel reagovao kad bi mu rekla zašto je pobegla od Kirka. Dok je kroz prozor kola posmatrala poznate konture brda, osmehivala se pomalo tužno. Znala je tačno kako bi reagovao. Ne bi joj uopšte verovao. Ne bi ni Lindzi, niti bilo ko drugi koga bi pokušala da uveri. Samo je Čester Ferli, čovek koji je spasao, znao zbog čega je pobegla sa njim. Zbog toga će ćutati sve dok ne napravi neki plan. - Kuda želiš da ideš? - Akselov dubok glas prenuo je iz razmišljanja. Prenuvši se, podigla je pogled i srela se u retrovizoru sa njegovim očima. - Hoću da pogledam neke butike -odgovorila je Lindzi. - A ti, Robin? - Ja ću obići neke od prodavnica domaće radinosti - rekla je malo promuklo. - Šta ćeš ti raditi? - Videću se s nekim ljudima - odgovorio je. - Naći ćemo se ispred restorana „Najla" ujedan sat. Kad su izašli iz kola, Lindzi je pohitala preko parkinga, ostavljajući Robin na Akselovu milost i nemilost. On je uhvatio za mišicu i poveo preko ulice. - Ideš da kupiš poklone? - upitao je neočekivano. - Ne - odgovorila je. - Hoću da pogledam keramiku. To mi je hobi. - Zaista? - delovao je iznenađeno. Ruka mu je kliznula do njene šake i on je podigao i zagledao se u njene prste. - Pretpostavljam da ti je hobi da je kupuješ. Ova nežna ruka ne deluje izrađeno. Ne bih rekao da je mesila glinu i oblikovala je na grnčarskom točku. - Loše pretpostavljaš - rekla je nakon što je pročistila grlo. - Prilično sam vesta u keramici - nastavila je odlučnije. - U školi sam naučila da pravim predmete od gline. Skoro sam sigurna da sam ti jedne nove godine poklonila pepeljaru pre nego što si prestao da pušiš. - Mislim da jesi. - Klimnuo je glavom i osmehnuo se gotovo setno. - Bio sam skoro dirnut tim tvojim gestom... što se za Helenu ne bi moglo reći kad si joj poklonila onu vazu. Glas joj je bio nesiguran kad gaje upitala. - Zar baš ništa ne zaboravljaš? - Uglavnom ne. Pogotovu ružne stvari... i žene koje mi se dopadaju. - Stegao je za mišicu kad je pokušala da se otrgne od njega. - I imam puno strpljenja - dodao je značajno. - Strpljenje ti neće biti potrebno -odvratila je prigušeno. - Odlično. Znači li to da te mogu večeras očekivati u mom krevetu? Tamna rumen obli joj vrat i lice.


- Zar ne možeš da misliš na nešto uzvišenije? - upitala gaje oštro, potom ponovo pocrvenela. Zadovoljno se osmehnuo i odgovorio: -Videćemo se ujedan sat - i ostavio je, udaljavajući se onim svojim panterskim hodom. Robin se okrenula ah njegova slika igrala joj je stalno pred očima. Razmišljajući o Akselu i o tome kakav bi bio ljubavnik, ušla je u jednu prodavnicu domaće radinosti. Toliko se zapričala sa vlasnicom radnje da se gotovo trgla kad je Lindzi oslovila: -Hajde, Robi, vreme je da krenemo. Dobar dan, gospođo Biver. - Bilo je jedan i deset minuta. - Zaboga - promrmljala je Robin kad je izašla iz radnje. - Da li je zapenio od gneva? - Ne znam. I ja kasnim. Mislim da će biti prilično ljut. Da li se baviš još uvek keramikom? - Da - odgovorila je Robin. - Šta obično praviš? - Ćupove, činije, tanjire, i tome slično. - Robin je bila namerno tajanstvena. Nije htela da joj otkrije da se njena keramika prodaje brzo i po visokoj ceni. Kafe je bio u jednoj staroj zgradi koja je bila restaurirana u viktorijanskom stilu. Aksel je pričao sa nekim čovekom, ali kad ih je video, klimnuo je glavom i prišao im. - Otići ćemo na terasu - predložio je Aksel i uhvatio Robin za mišicu i nije je puštao sve dok nisu stigli do stola. Terasa je bila nad morem koje je lagano zapljuskivalo drvene stubove ispod terase. . - Šta ćete popiti? Aksel je poručio piće kod jedne mlade kelnerice i osmehivao joj se sa takvim šarmom da je ona pocrvenela i zamolila ga da joj ponovi šta je poručio. Privlačih su pažnju i Robin je to shvatila kad su dve mlade devojke prošle pored njihovog stola i pogledale značajno Aksela, zatim namignule jedna drugoj. Oni su predstavljah zanimljiv trio... dva tamnokosa Banistera i Robin, sušta suprotnost njima. Dve atraktivne žene i izuzetno zgodan muškarac sa kojim bi se svaka žena upustila u vezu bez razmišljanja. - Imaju dobre morske specijalitete - rekao je Aksel, prenuvši je iz razmišljanja. Klimajući glavom, Robinje rekla: -Pa, ja ću uzeti nešto od toga. - Školjke? Ponovo je klimnula glavom. - U sosu od limuna? - Na njen iznenađen izraz lica osmehnuo se diskretno. Rekao sam ti da ništa ne zaboravljam. - Sa takvom memorijom ne trebaju ti kompjuteri. On joj se osmehnuo. - Volim kompjutere. Staviš u njih silne podatke i ne moraš više da ih pamtiš. - Da li je Džil Pejdž još uvek tvoja sekretarica? - upitala je Robin zainteresovano. - Jeste, mada ću uskoro morati da tražim drugu. Na žalost, Džil odlazi u Grejstok da živi kod svoje kćerke. Kelnerica im je donela ručak i osmehujući se Akselu ljupko poželela im prijatno.


Iz nekog neobjašnjivog razloga Robin se setila prezira u Heleninom glasu kad god bi spominjala „Paragon". Helena je mrzela da živi tamo, tako daleko od Detroita. Njeno konstantno jadikovanje nateralo je Viđala da promeni način života i zaposh se u gradu koji je prezirao. Nije čudo što se Aksel gnušao te očeve slabosti. On je bio drugačiji. Nema te žene koja bi ga promenila u bilo kom pogledu. Najverovatnije da će se jednog dana oženiti da bi obezbedio sebi naslednika, ali, čak i ako bude voleo svoju ženu ona će biti ta koja će morati da se uklopi u njegov način života. U tom braku, neće biti kompromisa! Dok je jela ukusne školjke u sosu od belog vina, Robininu pažnju privukao je razgovor između Aksela i Lindzi. - Žao mi je, znam da ti se ne dopadaju - rekla je Lindzi - ali zaista sam obećala Fioni da ćemo svratiti do njih. - Onda ćemo svratiti - progunđao je Aksel. - Ne budi tako očajna. Neću ti odgristi nos! Nadam se da ću izdržati da budem sat-dva ljubazan sa njom. - Čak i kad si grub ti si ljubazan! Znaš, nije ona tako loša. Osim toga, ti si rekao da pre bala prihvatimo njen poziv za večeru. Naravno, to je bilo pre nego što je Neti rekla da neće moći da dođe. Aksel se osmehnuo pre nego što je rekao uglađeno: - Robin može da je zameni. - Molim? Nešto u njegovom izrazu učinilo je da se oseti nelagodno. - Možeš mi biti partnerka na balu kod Hamiltonovih - objasnio je, gledajući je pravo u ženice. - Zatim na balu kod Parkerovih. Pretpostavljam da ćeš ostati bar nedelju dana. - Da. Da, naravno! Međutim, nemam večernju haljinu. - Obuci onu što si imala sinoć - rekao je Aksel. - Lepo si izgledala u njoj. - Naši balovi nisu tako zvanični - rekla je Lindzi. - Pre bala ići ćemo kod Hamiltonovih na večeru. - Ko su ti Hamiltonovi? - Bračni par koji živi tamo gde su nekada Klajdovi - Lindzi je izmenila značajan pogled sa Akselom. - Kupili su imanje od Pitera Klajda. - Jesu li prijatni ljudi? - To ćeš sama zaključiti - osmehnula se Lindzi. Hamiltonovi su bili dovoljno prijatni ljudi, mada malo suviše svesni svog bogatsva i Banisterovog društvenog položaja. Fiona Hamilton je bila sitna žena oštrih očiju i samouverenog držanja. Klajdova stara kuća je srušena i na njenom mestu stajala je sada lepa, moderna kuća. Stari vrt je uklonjen i zamenjen velikim travnatim površinama sa ogromnim bazenom i platoom na kojem su se nalazile garniture za sedenje i sunčanje. Napolju je bilo dovoljno toplo da sede pored bazena i uživaju u hladnom, osvežavajućem piću. Pod Akselovim ciničnim pogledom, Fiona se upustila u neizbežno, postavljajući Robin diskretna, ah sračunata pitanja. Robin se osmehivala i odgovarala na njih, izbegavajući vesto direktne odgovore. Posle izvesnog vremena Fiona je počela da


ubacuje sitne tračeve u razgovor. Piter Hamilton je odveo Aksela da ga konsultuje o nekim stvarima u vezi sa imanjem, a Lindzi se popela na terasu gde se jedna mačkica igrala sa uvelim listom. - Lepo je videti Lindzi tako opuštenu - primetila je Fiona značajno. - Da. - Posle one prošlogodišnje epizode izgledala je veoma tužna. Već sam se pitala hoće li to ikada preboleti. Robin je podigla obrve iznenađeno. - Pretpostavljam da od toga^ne bi ništa bilo - nastavila je Fiona. – Čester je divan, ali kad su žene u pitanju ne uživa baš najbolji glas. On nam je jedan od najdražih prijatelja, ali bojim se daje Lindzi precenila svoje sposobnosti. Za trenutak Robin se zavrtelo u glavi. - Čester? - uspela je da kaže ležerno. - Neobično ime. - Jeste i odgovara mu savršeno - Fiona je delovala pomalo razočarano, ah je nastavila samouvereno: - Čester Ferli je Kirkov rođak. Niste ga nikada sreli? Robin je odgovorila savršeno hladno: - Jesam. Jedanput ili dvaput. - I pobegla sa njim, ali Fiona možda nije znala za to. - On i Kirk nisu u dobrim odnosima, zar ne? - nastavila je Fiona, pogledavši kratko i značajno Robin. - Šteta je kad se rođaci zavade. Znam kad je bio kod nas prošle godine da nije hteo da poseti Kirka. Tada je i upoznao Lindzi. Robin nije komentarisala. Posle dugačke pauze, Fiona je nastavila: - Prilično se zagrejao za nju... i ona za njega. Viđali su se često nekoliko meseci, a onda je sve odletelo u vazduh. Lindzi je otišla da provede odmor kod svoje majke, a Čester se bacio na posao. - Nasmejala se pomalo zlobno. - Oduvek sam sumnjala da je Aksel umešao svoje prste u to. Nije bio oduševljen tom vezom. Interesantno, zar ne? Aksel nema baš vremena za druge. - Ima kad je u pitanju njegova sestra - primetila je Robin blago. - Možda se ta veza sama od sebe prekinula. - Možda. Mada mislim da su se ozbiljno zagrejali jedno za drugo, a u te stvari se prilično dobro razumem. Naravno, nisam ga pitala. Čester nam je dobar prijatelj, ali nikada ga ne bih pitala o njegovom ljubavnom životu. On i Aksel su slični, zar ne? Obojica su izuzetno zgodni muškarci i tajanstveni kada je u pitanju ljubavni život. Robin se osmehnula, prikrivajući vesto pomahnitalu brzinu kojom joj je mozak radio. Naravno daje Aksel umešao svoje prste u ljubavnu vezu svoje sestre. Čuo je verovatno daje Čester Ferli bio onaj muškarac koji je zaveo Robi i nagovorio je da pobegne od Kirka. I bio je na neki način u pravu. Mada između nje i Čestera nije postojalo ništa što bi se moglo nazvati sentimentalnom vezom. Čester nije video u njoj poželjnu ženu, već osobu kojoj je trebalo pomoći. Sada je shvatila zašto je Kirk izabrao baš Lindzi za svoju buduću ženu. - Da, imaju dosta sličnosti - promrmljala je Robin. - Obojica su pametni. Čester je ekspert za elektroniku i kompjutere. Sada je krenuo u izvoz. - Fiona je ućutala načas. - Bio je u inostranstvu poslednjih šest nedelja i vratio se pre tri dana. Razmišljala sam o tome da ga pozovem na bal... - Stvarno? - Provokativan osmeh pojavi se na Robininim usnama. - Baš lepo od vas. Dopada mi se Čester. Konspiratoran osmeh pojavi se na Fioninim tankim usnama.


- Pa.... razmisliću - rekla je Fiona. Posle toga su pričale sve dok se Lindzi nije vratila. Možda bi bilo i suviše grubo reći daje Fiona cvetala od zadovoljstva, ah dok je Robin posmatrala to uzano hce, shvatila je daje ta žena sa nestrpljenjem očekivala zabavu koja će joj predstavljati dobar materijal za jednonedeljni trač. Naravno, Fiona bi držala sve konce u svojim rukama i vodila računa da ne dođe do neke opasne situacije. Oni bi se svi ponašali pristojno u javnosti, pa čak i Kirk. Godinama su učili kako da skrivaju prava osećanja. To ne znači da bi se Aksel ustezao da napravi scenu, već daje imao bolji metod u izražavanju svog gneva. Kirk svakako nije bio od onih koji bi pred svetom napravih scenu. Njemu je stalo do mišljenja drugih, kao i do svog ličnog ugleda. Ali, ako bi ga na neki način moglo isprovocirati, onda bi možda... Robin obuze jeza. Bilo bi opasno, ah možda bi to bio jedini način da se cela stvar obelodani. Ako je Čester zaista značio nešto za Lindzi... ako je Kirk mrzeo dovoljno svog rođaka... ako bi Robin mogla da manipuhše događajima i ljudima. Nesvesno, napravila je prezrivu grimasu. Kako je pokvareno smišljati i planirati tako nešto gnusno! Kad su se muškarci vratili, podigla je pogled i konstatovala daje Fiona po smatra. Neprijatna žena, pomislila je hladno. Fiona je u isto vreme izazivala simpatije i ulivala strah. Na povratku kući, Aksel i Lindzi su ćutali. Pogledavši jednom gore, Robin se srela u retrovizoru sa Akselovim očima. Sijale su se kao oniks i delovale su opako i tajanstveno. Nju obuze osećaj krivice, pa je brzo skrenula pogled da on ne bi mogao da pročita njena osećanja. „Paragon" je spavao tiho u svojoj skrivenoj dolini, okružen zelenim brdima koja su ga štitila u odnosu na imanja izvan njih. Kad su stigli kući, Robinje otišla u svoju sobu i izašla na terasu gde je sela iscrpljeno na pletenu stolicu. Zatvorila je oči i zapitala se zašto ne ode odavde i vrati se u Kanadu i provede ostatak odmora sa prijateljima na obali Nove Škotske. Tišina, koja je vladala u Lindzinoj sobi, zaintrigirala je da zaviri unutra i konstatuje daje prazna. Sišla je polako dole. Našla je Lindzi u malom salonu kako sedi u fotelji i čita. - Gde ti i Kirk planirate da živite kad se venčate? - upitala je Robin nakon kraćeg uvodnog razgovora. Lindzi je delovala sumnjičavo i zamišljeno u isto vreme. - Kirk je kupio jednu farmu južno od Braunsansa - odgovorila je polako. Robin se namršti. - Ah to je bogu iza leđa - negodovala je Robin. - Ne možeš da me zamisliš pionirom? Robinje sela i osmehnula se. - Pričaj mi malo o tome - predložila je zainteresovano. - Pa... farma je daleko od civilizacije - počela je Lindzi. - Prilično je zapuštena, ah Kirk kaže daje lepa i da je okružena gustim zelenilom koje treba dehmično raskrčiti. Kirk se raduje tom izazovu. Za njega je farma „Gejtvej" suviše pitoma - završila je defanzivno. - Slažem se potpuno s njim. - Poznaješ li ikog tamo? - Ne poznajem, ah kaže da su ljudi tamo vrlo gostoljubivi. - Ućutala je i zagledala se u Robinino lice. Kao da nije bila zadovoljna onim stoje videla, nastavila je: - Kuća


je stara, ah u dobrom stanju. Kirk kaže da ćemo živeti u njoj godinu dana da bismo videli šta žehmo, a onda ćemo uraditi one najosnovnije stvari, zatim polako i ostalo. - Koliko ćete ljudi zaposliti na farmi? - upitala je Robin ležerno. - Nećemo uzimati nikog nekoliko godina. Biće ekonomičnije da ih uzimamo povremeno, jer u prvo vreme nećemo biti u stanju da sagradimo kuću za radnike. Robin obuze mučnina. - Pa, želim vam sreću - promrmljala je dižući se iz fotelje. - Robin... Nešto u Lindzinom glasu nateralo je da se ukruti. Ne gledajući svoju polusestru, odgovorila je: -Da? -Znaš da tamo nećeš biti poželjna. Nanela si mu dovoljno zla. Ostavi ga jednostavno na miru. - Njen hladan glas je zadrhtao. - Da si mogla da ga vidiš na staje ličio kad si ga napustila... mislim da bi čak i tebe grizla savest. Sada je srećan, a i ja sam. Ne možeš nas rastaviti, prema tome, zašto ne odustaneš od toga? Robinje obožavala Lindzi i želela je daje došla ovamo u nekoj drugoj misiji, ali stegla je srce i rekla podrugljivo: - Ako se dvoje iskreno vole, ne postoji ništa što bi moglo da ih razdvoji, zar nije tako, Lindzi? Zašto si onda zabrinuta? - Nisam zabrinuta! Robin se nasmejala i potapšala Lindzi po ramenu. - Zaista te vohm - rekla je i izašla iz salona.

V Bazen na „Paragonu" predstavljao je izuzetan spoj klasičnog i modernog dizajna i zavidljivci su tvrdih daje onaj koji gaje gradio pokušao da dočara Pompeju. Svuda okolo nalazili su se stubovi i statue, pa čak i jedna fontana koja se na suncu presijavala u duginim bojama. Voda je bila topla tako da je Robin nekoliko puta preplivala celu dužinu bazena. Kada je izašla iz bazena, istuširala se i namestila ležaljku na sunce, potom legla da se sunča. Pre nego što je imala vremena da se potpuno opusti na toplom suncu, osetila je kako joj je senka pala na hce. Polako i nevoljno otvorila je oči. Bio je to, naravno, Aksel. - Izgledaš - rekao je brutalno - kao da reklamiraš nevinost. Prosto da se čovek zastidi! - Pa, verovatno bi se iznenadio kad bi znao koliko je njih naselo na taj isti trik nasmejala se Robin koketno. Osećala se u isto vreme nelagodno i uzbuđeno pod njegovim pronicljivim pogledom. - Smatram da si izuzetno poželjna -primerio je dok je pogledom lagano klizio po njenom lepo građenom telu.


Krv je jurnula u Robinino lice, ah ona se ipak uzdržala da ne plane. Posmatrala gaje kroz trepavice dok se udaljavao. Usta su joj odjednom postala suva. Ličio je na one statue grčkih ratnika, pomislila je grozničavo dok joj se puls ubrzavao. Zatvorila je oči, okrenula se na stomak i zagnjurila lice u naslon ležaljke. Pljusak vode najavio joj je daje Aksel skočio u bazen. Robinje držala oči zatvorene, boreći se protiv senzacija koje su joj prolazile telom. Čula je i kad je izašao iz bazena. Dok se brisao upitao je neočekivano: - Da li još uvek želiš da se vidiš sa Kirkom? - Želim. - Tu je sada. Zevajući okrenula se na suprotnu stranu od njega. - Ima vremena - rekla je ležerno. - Nadam se da ne očekuješ da ti stojimo na raspolaganju kad ti to zaželiš. Znaš, mi svi radimo. - Znam. - Smeh se naslućivao u njenom tonu. - Ne trudi se oko mene, Aksele. Mene ne treba zabavljati. U stanju sam da zabavljam samu sebe. Ukočila se kad je uhvatio za ramena i okrenuo na leđa. - Nikad nećeš odrasti - promrmljao je prezrivo. - Ista si na majku... pohlepna, nemoralna i detinjasto sebična. Zevnula je ponovo i zatvorila oči da on ne bi mogao da vidi bol u njima. - Misli šta hoćeš - glas joj je zvučao indiferentno. - Nije mi stalo do tvog mišljenja. - Znam da ti nije stalo do mog mišljenja. - Nagnuo se, unoseći joj se u lice. - Mrziš me... i bojiš me se... jer sam u stanju da vidim šta se krije ispod tog plašta neodoljive ženstvenosti. Rekao je to najozbiljnije, ali pod tim kontrolisanim prezirom naslućivalo se još nešto... nešto isto toliko snažno. - Da - rekao je okrutno, sedajući pored nje na ležaljku. - Mrziš me isto toliko koliko me se i bojiš ...ali ima tu još nešto. -Ja te se ne bojim... - Ne laži. U pitanju je strast koju osećaš koliko i ja. Pre nego što je mogla da reaguje, njegove usne su se spustile na njene grudi. Robin je pokušala da ga odgurne, ali on je stegao za mišice tako da nije mogla da se mrdne. - Pusti me! - negodovala je gnevno dok joj je telo uživalo u dodiru njegovih usana. - Ti si bezobrazan, Aksele. Pusti me! On je podigao glavu i osmehnuo se cinično. -Volim kad zavisiš od moje milosti. - Pokvarenjače! Držao je prikovanu snagom svog pogleda. - Znaš da u stvari nisi lepa. Crte lica nisu ti ni klasične ni lepe, oči su ti prevelike i usta preširoka, a ipak odišeš takvom seksualnošću da bi mogla da zavedeš i najsrećnije oženjenog muškarca. Jadan stari Piter Hamilton morao je da ode pre nego što Fiona to opazi. - Fiona svašta opaža! - I ja - rekao je muklo, spuštajući svoje usne na njene. Robin je na vreme stegla zube i procedila ogorčeno:


- Ne možeš sa mnom tako. Ja nisam jedna od tvojih žena sa kojom ćeš se poigrati, a potom ih odbaciti kao staru lutku. - Ne, ti predstavljaš permanentni deo mog života. Gotovo deo mene. Robin je bila zaprepašćena. Već u sledećem trenutku zarobio je njene usne i poljubio je bez imalo nežnosti. Želeo je i nije mario da li će je povredi-ti. Njegov očajnički poljubac izazivao je brutalnu senzualnost, koja je trebalo da izazove gnušanje u njoj. Tako je i bilo prvih nekoliko trenutaka. Robin je ležala nepomično dok joj je telo kiptelo od gneva. A onda jedan ogroman talas topline prostrujao je njenim telom. Uzdahnula je, a on je zagrlio i privukao bliže sebi. Robinje zatvorila oči kao daje savladao dubok san. Zastenjala je prigušeno od njegovog toplog muškog mirisa. U ustima je osetila njegov ukus, erotičan i stimulativan. Snažan drhtaj prostrujao joj je telom. Polako je podigla ruke i spustila ih na njegova ramena. Uzbuđivao je... tako joj je prijao. - Mogao bih da se opijem samim gledanjem u tebe - prošaptao je promuklo. Mogao bih da se utopim u tvojim očima. Glas mu je zvučao čežnjivo i čulno. Robinje polako otvorila oči i pogledala ga u lice. - Zašto? - upitala je nesigurno. -Zašto, Aksele? - Ne znam - promrmljao je skoro iritirano. -I ti osećaš to isto, zar ne? - Da - odgovorila je, klimajući glavom i zatvarajući oči. - Zašto si se vratila? - upitao je sa usnama na njenom vratu. Ona se odjednom ukrutila. 0, kako je samo bio mudar! Čak je i strast podredio svojoj volji. A onda je otpozadi dopro Lindzin glas. - Gospode bože! - uzviknula je zgranuto. - Šta to radite? Aksel se uspravio i odgovorio najnomalnijim tonom: - Šta misliš šta radimo? - O, Aksele! - promrmljala je Lindzi nekako tužno pre nego što se okrenula i vratila u kuću. Aksel se nasmejao cinično i provukao ruku kroz kosu, gledajući Robin tako kao da je mrzi. A onda se i on okrenuo i otišao bez reči. Verovatno govoreći sebi daje budala, pomislila je Robin ogorčeno. Budala baš kao i ona! Budala što je dozvolila daje zagrli i poljubi... Budala, nepopravljiva budala. Malo kasnije silazila je tiho niz stepenice, osećajući odjednom umor u nogama. Planirala je da se prošeta vrtom, ah plivanje u bazenu i posle toga ona strasna scena potpuno su je iscrpeli. Oslušnula je pažljivo glasove i zaključila da su Kirk i Lindzi u salonu. Bešu-mno je prošla pored salona i uputila se u biblioteku. Tu se nije ništa promenilo sem što su dve japanske vaze zamenjene prekrasnom keramičkom činijom suptilnih nijansi zelenih i sivih tonova. Stajala je i posmatrala je zadivljeno kad su se vrata iza nje otvorila. Bio je to Kirk. - Aha, uhvatio sam te konačno! -rekao je sa osmehom, koji je pre hčio na neku grimasu. - Ako nameravaš da me gađaš, izaberi nešto drugo. Uzmi onu porculansku žardinjeru. Lindzi kaže daje kineska i da vredi nekoliko hiljada dolara. Vraćajući činiju na stalak Robin je primetila hladno: - I ova će vredeti toliko posle dve stotine godina.


Kirk steže vilice. Sa osećanjem neprijatnog uzbuđenja Robin je shvatila daje se on pomalo boji. - Šta mogu da učinim za tebe? - upitala je ljubazno. On se osmehnuo i prišao joj suviše blizu. - Znaš zašto sam ovde - rekao je drsko, hvatajući je za bradu. - Znam? - Glas joj je bio siguran. Jedva primetna iskra gneva zatreperila je u njenim zelenim očima. Kirk je sklonio ruku i odmakao se od nje. - Mislim da znaš - rekao je polako. - Pretpostavljam da imaš malo finansijskih problema. - Nemam ih. - Uživala je u njegovom iznenađenju. - Melodrame možda nisu najkvahtetnija umetnost, ah se plaćaju dobro. Ne možeš me podmititi, Kirk. Ni pre nisi mogao, kao što znaš, a ja sam sada u boljem položaju nego što sam bila pre. - Shvatam. Dok je ćutao smišljajući svoj sledeći potez, Robinje rekla ležerno: - Zašto ne sedneš i ispričaš mi sve o tom tvom novom imanju? - Ko ti je rekao... Lindzi, pretpostavljam. -Jeste. - Sela je graciozno u jednu veliku fotelju, sačekavši učtivo da i on sedne u fotelju prekoputa nje. - Znaš, svako ko i najmanje sumnja pomislio bi da odvodiš tamo Lindzi da bi se osigurao da ne pobegne od tebe. - Zašto bi pobegla od mene? Osmehnula se podrugljivo. - Iz istog razloga zbog kojeg sam i ja pobegla. - Ali ja volim Lindzi - rekao je brzo i namrštio se. Robiti ga je posmatrala kroz trepavice. Delovao je toliko iskreno da se u momentu zapitala može li mu verovati, a onda se setila psihijatrovih reči. - Pitam se - rekla je mirno - šta bi Aksel uradio tom čoveku, koji bi povredio Lindzi... na bilo koji način? -Gledala ga je kako guta pre nego što je nastavila nemilosrdno: - Da li misliš da bi Aksel bio u stanju da ga ubije? - Ne verujem... on je kulturan čovek, a osim toga, što bih ja povredio Lindzi? Rekao sam ti daje vohm. Ona je sve ono što ti nisi, topla, strasna, podatna. Osmehnuo se kad se trgla od iznenađenja i dodao trijumfalno: - To te iznenađuje, zar ne? Tako si užasno hladna da ne možeš da shvatiš daje Lindzi... - Uvek su mi govorili da je ružno kad se muškarac hvališe svojim uspehom kod neke žene - rekla je sa hladnom sračunatošću. - Aksel se ne bi nikada hvalio. On je pocrveneo i promrmljao kroz stisnute zube: - Sada si tražila... - Bilo kako bilo - prekinula ga je, - ja ti ne verujem. - Zašto? Reagovao je sa onim istim dirljivim protivljenjem kojim se uvek služio kad bi bio uhvaćen u laži. Robinino olakšanje bilo je iskreno i vesto prikriveno. - Zato što ne gledate jedno drugo onako kako to rade zaljubljeni - odgovorila je mirno. - Ti si još uvek pohlepan, a Lindzi je još uvek naivna. - Ne veruješ samo zato što se ne gledamo zaljubljeno? Pogledala gaje drsko pravo a oči. - Poznajem Lindzi, a upoznala sam i tebe.


Iz nekog razloga on je ponovo pocrveneo. Ona je ćutala, a on je sedeo i izgledalo je kao da mu je užasno nelagodno. - I onda - rekao je konačno, - gde smo stigli? Znaš daje besmisleno da puniš Lindzinu glavu lažima. Neće ti ništa verovati. Tvrdoglava je i zaljubljena u mene. Pogledao je gnevno. - Čuj - uzdahnuo je, jedva uspevajući da se kontroliše, - naš brak je bio čist promašaj. Tako je, zar ne? Robin je polako klimnula glavom. - Zašto onda ne možeš da veruješ da sam zaljubljen u Lindzi? Ponovo je klimnula glavom i on je nastavio mnogo lakše: - Ako je tako, zašto... Šta namera-vaš onda da uradiš? Ali imaj na umu da ma šta kažeš ih učiniš, ništa nećeš postići. - Šta ćeš uraditi kad te prvi put izvede iz takta? - upitala ga je hladno. On je prebledeo. - Sada sam pet godina stariji -odgovorio je iskreno. - Znam - rekla je. - Veruj mi da znam, Kirk. I verujem da voliš Lindzi, ali sumnjam da nećeš nasrnuti na nju ako te izvede iz bilo kog razloga iz takta. Jesi li ikada potražio pomoć lekara zbog tog tvog nagona za nasiljem? - Nisam! - viknuo je razjaren. - Zašto bih tražio lekarsku pomoć? Zbog tvoje frigidnosti... zbog tvoje nepromišljenosti?. Ućutao je, jer je Robin gledala u njegove ruke koje su se neprestano stezale u pesnice. Kad je ućutao, podigla je pogled i sa žaljenjem posmatrala njegovo izobličeno lice. A onda je on progunđao nešto sebi u bradu, ustao i prišao prozoru gde je ostao da stoji leđima okrenut. Stezao je i opuštao šake dok se borio da uspostavi kontrolu nad sobom. Robin je shvatila da se bojao nje. Ranije bi je udario, ali sada se nije usuđivao, pa je na ovaj način pokušavao da savlada svoj užasan gnev. - Kuk - rekla je tiho, - zašto ne odeš kod lekara? On bi ti pomogao... - Zato što mi lekar nije potreban! -gotovo je sa vriskom izgovorio ove reči. - Zato što nisam lud, vrag da te nosi! Sve što si dobila i zaslužila si. Bila si zaljubljena u Aksela kad si se udala za mene i još uvek si zaljubljena u njega! Zar misliš da mi je bilo svejedno...? - Ako si to znao, zašto si se onda oženio sa mnom? Zabacio je glavu unazad kao da ga je udarila, ali i dalje nije hteo daje pogleda u lice. - Tada nisam to znao - odgovorio je posle dužeg oklevanja. Ona je uzdahnula, shvatajući da nije u stanju da mu prodre u dušu. Ah morala je da pokuša. - Kad bi otišao kod lekara - počela je oprezno. U momentu se stvorio pored nje, uhvatio je za mišice i podigao iz fotelje. - Neću - procedió je kroz stisnute zube dok su mu se oči sijale onim manijačkim sjajem koji je dobro poznavala. - Prokleta jedna... licemerna i lažljiva kučko... nećeš me napraviti ludim... Počeo je izbezumljeno da je drmusa. - Nećeš me... - siktao je kad su se vrata otvorila i čuo se Akselov autoritativan glas.


- Do vraga, šta se to događa ovde? Kirk je u istom momentu pustio i gnev je iščezao sa njegovog hca kao da ga nije nikada ni bilo. Okrenuo se i rekao glasno: - Molio bih te, Aksele, da pokušaš da urazumiš tvoju polusestru i objasniš joj da neću dozvoliti da se meša u moj odnos sa Lindzi. Nikome neću to dopustiti, pa čak ni tebi, Aksele. - Lindzi je u malom salonu - rekao je Aksel, sve vreme gledajući sumnjičavo Robin. Sa pobedničkim osmehom koji Aksel nije mogao da vidi, Kirk je izašao iz biblioteke. - A sada mi reci šta je to bilo - rekao je hladno kad su se vrata zatvorila. Ona je slegnula ramenima. - Nema svrhe da ti objašnjavam. Ti imaš već svoje mišljenje. - Ipak bih voleo da čujem i tvoju verziju. Gnev i poniženje progovoriše iz Robin. - Da bi mogao opet da me nazoveš lažljivicom? Ne, hvala, Aksele, znam kakve su mi šanse. - Nasmejala se kratko i prigušeno. - Govoriš mi celog života kako sam neiskrena i kako se gnušaš i prezireš sebe što nisi u stanju da se odupreš tom nagonu da me zagrliš i poljubiš. Čudi me da se ljutiš kad uradim neku drugu tipično vulgarnu stvar. Konačno, tako dobro me poznaješ da bih pomislila da ti... da ti... Glas joj je zadrhtao tako da nije mogla da završi rečenicu. Kirkov gnev je iscrpio svu njenu snagu i nije bila u stanju da misli razumno. - Ne vredi - rekla je, okrećući se, da on ne bi mogao da joj vidi lice. - Mislim da bi bilo najbolje da se vratim u Montreal. Pogrešila sam što sam došla... - Počinješ da sažaljevaš sebe? - upitao je podrugljivo. - Nemoj mi se podsmevati - procedila je kroz zube. - Izvini. Naravno da žališ sebe. Činiš to od onda kad si shvatila da Helena više voli Lindzi od tebe. - Kad se okrenula i pogledala ga očima sjajnim od gneva, nastavio je još surovije: - Ništa nisi drugačija od drugih žena. Ne boriš se za ljubav sve dotle dok ne shvatiš da si odbačena, zar ne? A sada, da li bi htela da mi pokažeš kako voziš? Bila je toliko zbunjena ovim njegovim neočekivanim pitanjem da je nekoliko trenutaka zurila u njega pre nego što je slegnula ramenima. - O... u redu - promrmljala je i klim-nula glavom. Vožnja je bila očajna. Nije joj dozvolio da vozi veliki krajsler, već je zahtevao da proba Lindzina sportska kola koja nisu bila automatska. Prošlo je nekoliko godina otkako je Robin vozila kola sa mehaničkim menjačem, ah u bilo kojoj drugoj situaciji ona bi se lako snašla, jer je u suštini bila dobar vozač. Danas, međutim, nije se snašla sa menjačem i skoro je udarila u ogradu, zatim potpuno demoralisana, vozila tako jadno i nervozno kao da je prvi put sela u kola. Aksel je sedeo pored nje i nije komentarisao sve dok nije konačno uspela da zaustavi kola u garaži. - Ne dam ti kola - rekao je odlučno i uputio se krupnim koracima prema svojoj kancelariji. Robin gaje pratila zabrinutim pogledom. U glavi joj je vladao pravi košmar koji je zamenila ubrzo jaka glavobolja. Glava je bolela i sat vremena kasnije kad je pošla na spavanje, ah sledećeg jutra probudila se sveza i odmorna.


Doručak nije bio prijatan u društvu ćutljive i neraspoložene Lindzi. Posle doručka Robinje spremila svoju sobu i odlučila da se malo prošeta. Od Felisiti je čula da je Aksel rano doručkovao i otišao da radi negde na imanju i s obzirom daje poneo sendviče neće se verovatno vratiti sve do večeri. Dan je bio izuzetno lep. Vazduh je bio blag, nebo je bilo vedro i bez i jednog oblačka. Robin je držala ruke u džepovima svojih farmerki dok je išla putem. Kad je stigla do kapije, zastala je načas da se divi prizoru koji se pružao pred njom. Put je vodio pored šupa i ambara, zatim pored nekoliko manjih kuća, pa preko potoka do velike staje kod glavne kapije. Iza kapije prostirao se „Gejtvej", Kirkovo imanje. Kirkovo imanje se graničilo sa „Paragonom" mada mu je kuća bila pet milja udaljena od glavnog puta. Imanje „Gejtvej" bilo je takođe u dobrom stanju, zaključila je Robin dok je kritičkim pogledom posmatrala pašnjake. Finansijski problemi koji su naterali Kirka da se oženi njome bili su očito rešeni, ah nikako nije mogla da shvati odakle mu toliko novca da kupi još jedno imanje. Kad je živela sa njim nije joj dozvoljavao da ima uvid u njegovo finansijsko stanje. Međutim, ona nije bila neinteligentna i nije joj trebalo dugo da shvati da mu je novac bio preko potreban. Znala je da mora ponovo pokušati da ga nagovori da ode kod lekara ih psihijatra. Zašto ne bi sada otišla do njega, zapitala se kad joj se pogled zaustavio na kamionetu parkiranom ispred šupe. Bez Akselovog prisustva mogla bi sasvim lako da vozi taj kamionet. Podigla je glavu i krenula lagano putem prema šupi. Dok je išla, razgledala je okolo i bila zadovoljna onim što je mogla da vidi. Nema sumnje, Aksel je voleo svoje imanje. To se videlo po uredno okresanoj živoj ogradi, sveže obojenoj šupi i ambarima i po mnogo čemu drugom. Kad je stigla do kamioneta, jedva se uzdržala da ne vrisne od sreće. Neko ga je parkirao na mestu gde je put počinjao da se spušta, tako da nije morala ni da ga stavi u pokret. Spustiće se niz brdo bez motora i kad postigne dovoljnu brzinu, uključiće motor, a tada će biti dovoljno da se ne čuje njegovo brujanje. Trudeći se da ne deluje kao lopov, popela se u kabinu i brzo zatvorila vrata. Niko se nije pojavio i niko nije viknuo. Kao što je pretpostavljala, ključevi su bih u bravi za volanom. Udahnula je duboko i spustila ručnu kočnicu. Prestala je da diše kad je kamionet krenuo polako nizbrdo. Kad je počeo da se kreće brže, osmehnula se i potapkala rukom volan. Kad je bila otprilike na polovini puta, uključila je motor i on je zabrujao. Osmeh joj je postao širi. Motor je radio čudno kao asmatični bolesnik. Morala je bukvalno da se bori sa volanom kad je, stigavši do dole, htela da skrene. Pritisnula je kočnicu pre nego što će se popeti na inost i motor se tako strašno zakašljad da je morala da se nasmeje. A onda se čuo jak prasak a iz'motora je pokuljao gust, crni dim. Robin je obuzela panika. Ubacila je menjač u neutralan položaj i iz sve snage pritisnula kočnicu. Znojavim rukama borila se sa volanom dok je vozila preko mosta. Čim je bila na drugoj strani mosta, zaustavila je kamionet prilično nesigurno. Srce joj je lupalo izbezumljeno kad je rukom posegla za kvakom. Dim je prodirao u kabinu, gušio je i nije mogla da vidi gde su ključevi.


A onda su se vrata otvorila i neko je izvukao napolje. Aksel je spustio na zemlju, zatim pojurio natrag do kamioneta koji je sada bio već u plamenu. Robinino lice izražavalo je užas kad je videla da Aksel nestaje u gustom dimu. - Aksele! -kriknula je izbezumljeno. Iskočio je iz kabine i ona je shvatila da je ušao tamo da uzme bocu za gašenje požara. Čulo se šištanje, potom tišina kad je pena pokrila motor. Drhteći, Robin je sela na kamen i rukama pokrila hce. Oborene glave čekala je da se Aksel vrati, onda je ustala i upitala nesigurnim glasom: - Šta se desilo? Bilo je sve u redu sve dok... - Nije uopšte bio u redu. Kako si ga, do vraga, i pokrenula? - Spustila sam se nizbrdo bez uključivanja motora sve do onog drveta -pokazala je rukom. On je provukao prste kroz kosu i načas zatvorio oči. - Verujem ti - rekao je jetko. - Crevo za dovod goriva bilo je napuklo... Eto šta se desilo. Primetio sam to kad nisam jutros mogao da ga pokrenem. - Gledao je tako gnevnim pogledom da je ustuknula instinktivno. Skrenuo je pogled u stranu i rekao mirnijim tonom. - Vrag da ga nosi, ostavio sam ga samo toliko, da bi otišao do šupe. Neki idiot, kome ću izlomiti noge, uzeo je garnituru ključeva iz šupe sa alatom. Pošto je dan tako lep odlučio sam da odšetam do druge šupe i uzmem drugu garnituru ključeva. Samo što sam stigao donde, kad sam čuo brujanje... Iza leđa, Robinje čula glas upravnika imanja. Ton mu je bio skrušen i izvinjavajući. - Mislim daje Koldvel uzeo ključeve. - Zašto si uzela kamionet? - upitao je Aksel neočekivano i opasnim tonom. Zašto? - Zato što mi ne daš nijedna druga kola - viknula je, izgubivši odjednom kontrolu nad sobom. - Rekao si... -Glas joj je toliko podrhtavao da nije mogla da nastavi. Suze gneva i očajanja navreše joj na oči. - Do vraga! - Akselov glas izražavao je prezir. - U redu, Robin, prekini. Džejsone, odvezi nas kući, hoćeš li?

VI Niko nije govorio dok su se vraćali kući. Jedino što se čulo bilo je Robinino prigušeno jecanje. Pred kućom je pustio da izađe iz džipa dok je on razgovarao nešto sa upravnikom, ah kad je Robin krenula polako prema kući doviknuo joj je ljutito: - Hoću da popričam malo sa tobom. Zadrhtala je, jer je znala šta je čeka. Kidaće je u komadiće i uživaće u tome. Godine su se vratile unazad i osećala se ponovo kao šesnaestogodišnja de-vojka.


- Idi u moju kancelariju - naredio je oštro, stojeći pored džipa. Dok je išla polako u tom pravcu pokušala je da prikupi snagu za predstojeći konflikt. Pa, dobro... postupila je malo nepromišljeno, ah ko bi očekivao da će se taj prokleti kamionet zapaliti! Pogrešilaje... uredu... ali... Da, nije ga poslušala, ah ko je on da joj naređuje šta srne i ne sme da radi? Za kratko vreme suze su iščezle u njenim očima i delovala je ponovo pribrano. Smirenost je iščezla onog trenutka kad je on ušao u kancelariju i zalupio vrata za sobom. - Ludo jedna mala! - Bio je toliko ljut da su mu usne pobelele. - Trebalo je da te pustim da se ubiješ. Otkuda si došla na ideju da uzmeš taj neispravan kamionet?! Bila je toliko uplašena daje rekla istinu: - Htela sam da odem do Kirka. Gnev mu je postao u momentu dublji i snažniji. - Zar ne možeš ni jedan dan bez njega? - insistirao je pretećim tonom. - Želela sam da ga vidim. Samog. -Trebalo joj je puno hrabrosti i samokontrole da izdrži njegov pogled pun gneva. Nikada ga nije videla tako razjarenog. - Ti si bolesna - odmahnuo je glavom. - Bolesna i razvratna... - Nisam! - odvratila je stežući pesnice. - Nisam, nisam, nisam! Kako se usuđuješ... kako se samo usuđuješ... Uhvatio je za ramena i prodrmao nemilosrdno. Zatim je promrmljao nešto sebi u bradu i privukao je na svoje grudi. Jecajući, zagnjurila je lice u njegovu košulju. - Nisam... nisam bolesna i nisam razvratna. Nisam! Nisam Helena... ja sam ja! Šta sam to učinila da me tako prezireš? - Umukni - procedio je kroz zube i kad je prestala dajeca, odmakao je od sebe. Ličiš na svoju majku - nastavio je ledenim tonom, - poseduješ tu istu patentnu senzualnost. Mog očaje uništila požuda koju nije bio u stanju da kontroliše i zakleo sam se da se meni neće nikada to dogoditi. - Ali ti se skoro dogodilo, zar ne? -rekla je slomljeno. - Da li me zbog toga toliko mrziš, Aksele? Na njeno zaprepašćenje, on je prasnuo u smeh. Posmatrala ga je kako prilazi kaminu i gleda tupo u vatru koja je tinjala. - Naravno - rekao je učtivo. - Dolazila si kući za raspust i ja sam posmatrao kako se poput retkog cveta razvijaš u pravu lepoticu... Lepoticu kakva je bila i Helena u tvojim godinama. Znao sam šta"je moj otac osećao kad je prvi put ugledao. Kao daje bio pre-net u neki drugi svet u kome ne postoji nikakav etički kodeks ponašanja. Stavio je ruku na kamin i na nju pustio glavu. - Nisi me nikada primećivao - izgovorila je tiho. - Jesam... naravno da sam te primećivao. Kako sam mogao da te ne primetim? Plivala si, sedela za istim stolom, jahala. I za sve to vreme Helena je uporno pokušavala da me zavede dok je život mog oca visio o koncu. Prema njoj sam osećao gnušanje, a prema tebi... - Okrenuo je glavu i pogledao je ogorčeno. - Osećao sam da tonem u bezdan žudnje... sanjao sam te gotovo svake noći. Budio sam se sa željom da te vidim... date dodirnem... da te osetim. Uveravao sam sebe da želim da spavam sa tobom i time utolim glad koje sam se stideo. Ali lagao sam samog sebe. Želeo sam mnogo više. - Znači, na meni si iskaljivao svoje nezadovoljstvo - rekla je tiho. - Nisam... mada sam bio blizu toga. Provocirala si me na to.


- Zar sam te ja provocirala? - Glas joj je bio prožet gnevom. Prišla je kaminu i stala pred njega. Oči su joj se sijale od srdžbe. - Nisam ja počela, već ti. Sećam se... Ućutala je, jer je videla osmeh na njegovim usnama. - I ja se sećam toga - promrmljao je. – Sećam se vrlo jasno. Kao hipnotisana, Robin je zurila u njega. On je obujmio oko pasa i privukao sebi. - Nemoj - promrmljala je užasnuto. - Zašto? Nisi više uplašena devica i nema razloga da se obuzdavam. Još uvek te žehm. Ne obazirući se na njeno otimanje, zarobio je njene usne, poljubivši je brutalno i neumoljivo. - Nemoj - zastenjala je kad je podigao glavu i osmehnuo se zadovoljno. Poljubio je ponovo, ali ovoga puta dublje i strasnije. Robinino srce lupalo je u grudima. Zatvorila je oči i uzbuđenje je postalo još snažnije. A onda kad je pomislila da će se onesvestiti od uzbuđenja, on je pustio i zadovoljnim očima gledao u njeno lice. - Ista Helena! - rekao je hladno. -Lepa i bez ikakvih ograničenja. - Zar baš bez ograničenja?! - rekla je ležerno, odmičući se od njega. - Ne nudim ti se... što si mogao da vidiš. Neka ti ovi poljupci budu nagrada za to što si mi spasao život. Sledeći put daću ti dobru napojnicu. Neće biti tako bolno. On se pribrao isto toliko brzo koliko i ona. Odgovorio je sa ironičnim i zadovoljnim osmehom. - Niti će pokvariti tvoju šminku. Ipak je njegova reč bila poslednja. Ali dok se Robin pognute glave penjala uz stepenice, razmišljala je o otkrovenju koje je načinio Aksel. Sada kada je bila sama njena prva reakcija manifestovala se šokom. Pravim šokom. Sedela je dugo na krevetu, gledajući tupo u svoje ruke u krilu. Mish su joj se vratile mnogo godina unazad. Dečji egoizam učinio je šlepom za mnoga saznanja. Heleninim dolaskom, taj visok, gord dečak, budući naslednik „Paragona", potisnut je u drugi plan i nemilosrdno odbačen od rođenog oca. Posle Lindzinog rođenja Helena nije više mogla da rađa. Daje kojim slučajem rodila Vidalu sina, Aksel bi bio lišen čak i „Paragona". Vidal je bio slab prema Heleni i ništa nije mogao da joj odbije. Na njeno insistiranje napustio je imanje i otišao da živi u Detroitu. Naterao je Aksela da kupi imanje koje bi ionako zakonom bilo njegovo. Kada je Helena počela da živi sa Vidalom, Akselu je bilo devet godina i bio je dovoljno zreo da prezire ženu koja je zauzela mesto njegove majke. Helena se nije nikada trudila da pridobije njegovu ljubav ih poštovanje. Potpuno sigurna u svoju moć nad Vidalom, prema njegovom sinu odnosila se sa onom istom uzdržljivošću, kao i prema Robin. Helena nije bila okrutna žena, jednostavno zato dvoje dece nije marila. Nije čudo, pomislila je tužno, stoje Akselu stalo jedino do Lindzi. Voleo je, zato što je bila Banisterova i što je tu pripadala. Sa zaprepašćenjem, Robinje shvatila da plače. Sedela je na krevetu dok su joj se tihe suze slivale niz lice.


- Baš sam luda! - rekla je sebi promuklo, sklanjajući kosu s lica i odlazeći u kupatilo da se istušira. Pokušala je da ubedi sebe da je to bio samo šok. Jer ako postane sentimentalna prema Akselu neće ga se nikada osloboditi. On je bio arogantan despot i što pre napusti „Paragon" to će biti bolje za sve. Ah mora prvo... da smisli nešto čime će sprečiti Lindzi da se uda za Kirka. Zašto nije jednostavno sve rekla Akselu? On bi znao kako da se postavi u toj situaciji. Budi iskrena, rekla je sebi okrutno. Nećeš reći Akselu, jer još uvek misliš da je Kirk imao razloga da te tuče. Misliš da je to bila tvoja krivica, jer si bila zaljubljena u Aksela kad si se udala za Kirka i još uvek si zaljubljena u njega i sigurna si da bi te Aksel osuđivao kad bi mu rekla istinu. Postoji li išta jednostavnije nego otići kod Aksela i reći mu: „Aksele, vratila sam se zato jer kad sam bila udata, Kirk me je zlostavljao, ponekad čak okrutno, i psihijatar kod kojeg sam bila pre nedelju dana, veruje da će on zlostavljati i Lindzi." Legla je u krevet i zatvorila oči. U mislima joj je oživela jedna od mnogih okrutnih scena koje je doživljavala dok je bila u braku sa Kukom. Spavala je kad je Aksel ušao u sobu, ah ona je kao i uvek reagovala na njegovo prisustvo. Otvorila je polako oči i zavrtela glavom. - Odlazi - rekla je tiho kad je prišao krevetu, a zatim okrenula glavu na drugu stranu. Ne obraćajući pažnju na njen protest, seo je na krevet. Nakon nekoliko trenutaka rekao je tiho: - Izvini. Nije trebalo da te onako napadnem. - Postoje ćutala, nastavio je: - Kad sam video kamionet u plamenu i shvatio da si ti u njemu, pomislio sam da ću morati da gledam kako goriš. - Zar ti ne bi bilo drago? - upitala gaje podrugijivo. - Pretpostavljam da sam to i zaslužio. - Nisi - uzdahnula je i okrenula glavu prema njemu. - Izvini. Okrutno je to što sam ti rekla. - Ne krivim te zbog toga, kako se sada osećaš? Imaš li opekotine? - Nemam. Samo sam malo ozledila dlanove kad si me spustio na zemlju, ali... - Da vidim. Pošto nije htela da mu pokaže ruke koje je držala ispod pokrivača, okrenuo je nežno prema sebi i osmehnuo se ironično. - Pokaži mi - insistirao je. - Ili hoćeš da ih ja izvadim? Polako je izvukla ruke ispod pokrivača. Aksel je uhvatio za ruke i zagledao se pažljivo u njene crvene dlanove. - Sve je u redu - rekla je brzo. - Stavila sam neku mast koju sam našla u kupatilu u ormariću za prvu pomoć. - Dobro - rekao je zamišljeno. Ste-gao je usne, ali nije bio ljut. Posmatrao je blago pulsiranje na njenom vratu. -Zašto se uvek svađamo? - upitao je neočekivano. Slegnula je ramenima. - Možda je u pitanju sukob ličnosti? - Ne veruješ u to, zar ne? - Spontano je ovlažila svoje odjednom suve usne. - Zbog čega onda? - upitala je nesigurno.


- Zbog ovog - odgovorio je prigušeno, privlačeći je u svoj zagrljaj. -Zbog ovog promrmljao je, spuštajući usne na njen vrat i obasipajući ga nežnim poljupcima. Ona je zastenjala bespomoćno. -Oh... ne... nemoj, molim te... - Da... mislim daje zbog ovoga - mrmljao je, ljubeći je po obnaženim ramenima. Prekrivač je kliznuo i bila je sada naga do pojasa. - Tako si lepa - prošaputao je. - Sve me boli kad samo pomislim na tebe. Kad sam te video u onom kamionetu, pomislio sam... ako umre, preostali deo života provešću u traganju za njom. - Aksele - prošaptala je glasom punim čežnje. - Dojadilo mije da se borim. Razum, ponos i diskriminacija doveli su me dotle da mislim samo o tome da s tobom zadovoljim svoje potrebe. Kad su mu usne stigle konačno do cilja, ona je zastenjala, obuzeta željom da mu potpuno pripadne. Zavukla je ruke ispod njegove košulje i počela instinktivno da ga miluje po leđima. On je uzdahnuo duboko i spustio je na jastuk. - Da - promrmljao je hrapavo podižući načas glavu i gledajući u njeno od strasti rumeno lice. Njegove tamne oči sijale su grozničavo. Potražio je ponovo njene usne i ona je strasno odgovorila na njegov požudan poljubac. A onda se spolja začuo Lindzin glas i čuli su njeno pitanje i Fehsitin odgovor. Aksel je podigao glavu i progunđao nešto sebi u bradu. - Zar nam baš ništa ne ide na ruku? - rekao je iritirano, gledajući u njeno zbunjeno lice. Zatim se podigao brzo i počeo da upasava košulju. - Večeras, Robin. Dozvoli mi da dođem večeras kod tebe. Zavrtela je glavom pre nego što je shvatila smisao njegovih reči. - Zašto? - upitao je tiho, mršteći se. - Zato... - oklevala je. Lindzi se trčeći penjala uz stepenice. - Zato što ne bi bilo pametno - odgovorila je konačno. Gledao je kao daje vidi prvi put u životu, a onda je stisnuo usne ljutito. - Trebalo je to da znam - rekao je gnevno, naglašavajući svaku reč. -Zar nikada neću naučiti? Opet Helena. Helena se zauvek isprečila između njih. Stigao je do vrata baš kad ih je Lindzi otvorila. - Napolje! - naredio je oštro. Za trenutak Lindzin zaprepašćen pogled zadržao se na Robin, a onda, se okrenula i otišla. - Aksele - promrmljala je Robin molećivo. - Umukni. Ah ona nije mogla da ga pusti da ode tako. - Aksele, molim te... saslušaj me... - Neću. Spakuj se. Odvešću te danas popodne na aerodrom. Udahnula je duboko. - Ne putujem nikuda - rekla je hrabro, očiju prikovanih za njegova široka ramena. - Putuješ! - Neću! Okrenuo se i pogledao je gnevno. - Šta, u stvari, hoćeš? - upitao je, uspostavivši ponovo kontrolu nad sobom. Glas mu je bio hladan i bezbojan.


- Otputovaću posle zabave kod Hamiltonovih - odgovorila je stoje mogla ležernije. On podiže obrve. - A hoćeš li spavati večeras sa mnom? Polako, vrlo polako je zavrtela glavom. - Da li je to uslov? - upitala je, znajući da će ga time još više razgneviti. - Mislim da me bolje poznaješ. Dobro, možeš ostati dok ne prođe ta zabava. Ali držaču te na oku. Zadrhtala je od njegovog pretećeg tona, ali izdržala je hrabro njegov pogled koji joj je uputio pre nego što je izašao iz sobe. Nije očekivala da će tog dana videti Kirka, ali on je stigao popodne, dote-ran i samouveren. Nije bilo planirano da ostanu nasamo, ah Lindzi je morala da ode da se javi na telefon. Kirk je sačekao da Lindzi izađe, a onda je primetio drsko: - Vidim da nisi uspela da ubediš Lindzi u one tvoje laži. - Nisam ni pokušavala - rekla je raspoloženo. - Zašto ne odustaneš? - osmehnuo se samouvereno. - Lindzi misli da hoćeš da mi se vratiš. Znaš... uvek je bila prilično ljubomorna na tebe. Svesna je da nije tako izuzetna kao što ste ti i Helena, prema tome, ne treba je osuđivati što je presrećna što vohm nju, a ne tebe. Ne treba joj uzeti za zlo ni to što sumnja da se ti kaješ što si me napustila. Osmehnula mu se ljupko i zatreptala kapcima provokativno. - Mislim da grešiš - promrmljala je, prelazeći jezikom preko donje usne. - Lindzi je sposobna da vodi računa o sebi. Osim toga, tu je i Aksel koji će daje čuva. - Znači, odlaziš? Nasmejala se duboko i odgovorila: - Ne budi lud. Aksel i ja smo tek počeli da upoznajemo jedno drugo. Ovo mu se nije dopalo. Njegove plave oči postale su tamnije kad je rekao kroz stisnute zube: - Možda bi trebalo da mu kažem da si hladna kao led. - Nisam hladna - oponirala je, odmičući se od njega. - Kad sam te napustila, otkrila sam ubrzo pravi razlog moje frigidnosti prema tebi. Niko se nije više žalio da sam frigidna. Pitam se da li ćeš i za Lindzi reći da je frigidna? Išla je prema vratima, osećajući na sebi njegov razjaren pogled. Zaprepastila se kad je uhvatio za ruku i okrenuo grubo prema sebi. Bio je bled i vilice su mu bile stegnute. - Lažeš, beštijo mala. Tako mi boga, pokazaću ti... Robin se nije opirala kad je brutalno poljubio u usta. Iskoristio je svoju superiornu snagu da bi joj naneo bol, ljubeći je divljački i stežući joj mišice izbezumljeno. Sa zaprepašćenjem je konstatovala da se uzbudio, ah pre nego što je imala vremena da se snađe u toj situaciji, glasovi u holu primorali su ga da se odmakne od nje. Dišući teško, stajao je i gledao gnevno u njeno bezizražajno lice. - Nasmej se - rekla je preko suvih usana. - Ide veliki brat i pretpostavljam da ne bi voleo da on pomisli da ne možeš da se obuzdaš, zar ne? Vrata su se otvorila i Robin se okrenula prema Akselu. On je nešto promrmljao i pogledao značajno u njena od poljupca crvena usta.


Robinin osmeh je bio bezizražajan. Izvinila se i izašla u hol gde je stala ispred jedne slike i zagledala se u nju. Iz daljine čula je Lindzin glas koja je još uvek razgovarala preko telefona. Razboleću se, pomislila je kad su joj kapljice znoja orosile čelo. Mje mogla da se pomeri. Nije se pomerila čak ni na zvuk vrata koja su se otvorila. -Jesi li u ekstazi? - upitao je Aksel podrugljivo. Zanela se blago kad je on stao iza njenih leđa. - Da li ti je dobro? Drhteći Robin je klimnula glavom, ali on je okrenuo prema sebi i kad je video njeno lice, promrmljao je nešto ružno i, prebacivši ruku preko njenih ramena, poveo je hodnikom. Nesvestica je nestala. - Nije mi ništa, Aksele - rekla je nejakim glasom. - Treba mi samo čaša vode. - Možeš li da izdržiš do kuhinje? Klimnula je glavom i on je uveo u kuhinju u kojoj na sreću nije bilo nikog. Aksel je smestio na stohcu i usuo vodu u čašu. Robin je uzdahnula i rukom prešla preko čela. - Izvoli. Trudila se da joj ruka ne zadrhti dok je uzimala čašu. Kad je popila vodu, on je uzeo čašu i spustio je na sto. - Sada izgledaš već mnogo bolje -rekao je polako i pomilovao je po obrazu. - Mora da ima snažno dejstvo na tebe. Prstom je prešao preko kontura njenih usana. Ona namerno nije podizala pogled. - Drago mi je što moji poljupci nemaju takve efekte - nastavio je gotovo zamišljeno. On naravno nije znao koliko joj je Kirkov poljubac bio gnusan. Ako bi uverio Lindzi da Robin ne predstavlja nikakvu opasnost za Kirka onda bi Robinin jedini plan pao u vodu. Lindzino ubeđenje da Robin predstavlja opasnost trebalo je potkrepiti i svim mogućim sredstvima pojačati. Stoga je Robin naterala sebe da se osmehne dražesno. - Kako znaš? - upitala je ljupko. -U stvari, ne osećam se dobro od jutros. Nadam se da nisam inficirala Kirka. Ne bi mi nikada oprostio. Zavladala je napeta tišina. - Ako na bilo koji način povrediš Lindzi - rekao je konačno - potrudiću se da te unesrećim za ceo život. - Kako bi me to unesrećio? - upitala je drsko i sa osmehom. On suzi pogled. - Tako što bih se oženio sa tobom - odgovorio je, okrenuo se i izašao iz kuhinje.

VII Robin je prošla kroz vrt i uputila se prema voćnjaku. Jedna mačka koja je ležala pod žbunom dafine, proteglila se i pošla lenjo za njom. Limunovi su se presijavah na suncu, a mandarine su se jedva videle od svojih sjajnih, zelenih hstova. - Koje mandarine se najlakše ljušte? - obratila se Robin svojoj družbenici.


- Klementine ih kare, pitam se? - Klementine - odgovorio je Aksel toliko blizu iza nje da je poskočila od straha. Lice joj je izražavalo protest kad se okrenula prema njemu. - Volela bih da to više ne radiš - negodovala Je iritirano. Kao i uvek, Akse-lov izraz lica bio je arogantan. - Posluži se - rekao je. - Besplatne su. - Šta tražiš ovde? Ubrao je jednu mandarinu i oljuštio je. - Evo - rekao je blago. - Uzmi je. Ona je zavrtela glavom. Ma koliko to delovalo neverovatno, ona ga se bojala. - Dobro - promrmljao je, zatim prepolovio mandarinu, stavljajući jednu polovinu u usta, a drugu je pružio njoj. Nerado, Robin je pružila ruku koju je on u momentu uhvatio i privukao je sebi. - Aksele... - protestovala je. - Otvori usta - naredio je hladno. Shvatajući da nema drugog izbora, ona je zinula poslušno. Kada joj je i poslednju krišku stavio u usta, rekao je ležerno: - Prsti mi se lepe - i stavio je prst na njena usta. Poneta mstinktom koji je trebalo zanemariti, Robin je poljubila njegov prst. Dok je to radila mogla je da oseti onaj poznat pritisak u grudima i onu poznatu toplinu u predelu želuca. Pogledavši u njegovo hce, ponovo je bila šesnaestogodišnja devojka. Setila se šta je tada osećala i shvatila je sada tu gorku i bolnu istinu. To što je postojalo među njima bila je ljubav. Strast i mržnja... sumnja i... ljubav. Trebalo je da shvati to mnogo ranije. Kirk je to uočio. I mada Aksel ne bi to nikada priznao, i on mora da je znao, jer to je bio razlog zbog kojega je toliko prezirao. Ona je predstavljala opasnost za njegov samouveren svet. - Izgledaš kao uplašeno mače - rekao je tiho i spustio svoje tople usne na njeno čelo. Ohrabrena nežnim dodirom njegovih usana, naslonila se na njega i uzdahnula čežnjivo. Dugo su stajali tako zagrljeni. - Slatka moja mala... - promrmljao je u njenoj kosi. - Nemoj mi tepati. Čula je kako se prigušeno nasmejao. - Lepotice, onda. Dovoljno je da te čovek pogleda i da te poželi. - To nije uvek prijatno - primetila je tiho. - Pretpostavljam da nije mada su muškarci godinama smatrali lepotu ultimativnim savršenstvom. Spoljni izgled je važniji od unutrašnjeg. Poznat mije taj osećaj. Nasmejao se prigušeno pre nego što je nastavio: - Za razliku od nas, vi žene ne insistirate na lepoti. Vama je važan novac... i sigurnost. Kad bih ti došao sutra i rekao da sam ostao bez ičega, šta bi ti učinila? Bilo je božanstveno stajati tako naslonjena na njegove snažne grudi i slušati ga kako joj govori. - Ponudila bih ti krov nad glavom i sve ostalo šta bih mogla da ti pružim - rekla je i dodala stidljivo: - Mada sumnjam da bi mi se ikada obratio za pomoć.


- Tek tako, bez ikakvih uslova i učena? Ne mogu da verujem. - Glas mu je zvučao cinično, ali u njemu nije bilo one stare gorčine. - Skromnost nije tvoja vrlina, Akse-le. Ako stvarno misliš daje tvoj novac jedini razlog koji privlači žene, onda bi trebalo da pregledaš glavu. - Nije jedini razlog, ah jedan od glavnih. Na to se nasmejala i glas joj je zvučao pomalo vragolasto. Nakrivila je glavu da bi se zagledala u njegovo zagonetno lice. - Ti si od neprocenjive vrednosti. Zgodan si, ali to nije jedina stvar koja te čini tako privlačnim. Kirk je skoro isto toliko zgodan kao ti, ah on ne mora da tera svoje obožavateljke kao muve. Ono što nas kod tebe privlači je ta kombinacija snage, strogosti i apsolutnog autoriteta. Osmehnuo se podrugljivo. - Nastavi, zadivljuješ me. Jesi li ikada razmišljala o mogućnosti, da iskoristiš taj tvoj talenat? Da pišeš pozorišne komade? - Ne šalim se. Govorim najozbiljnije. - Prstom je kružila preko njegove čvrste vilice. Neka vrsta klonulosti učinila je tromom i bezbrižnom u odnosu na posledice. Saznanje da voh i daje tu ljubav nosila godinama u srcu, oslobodila je zategnutosti, koju je uvek osećala u njegovom prisustvu. - Žene nisu u stanju da budu potpuno nezavisne - rekla mu je ozbiljno dok su joj se oči sijale od smeha. - Mi moramo biti željene... moramo primorati muškarca da oseća da bez nas nije potpuno kompletan. To je neki instinkt, nešto u našim genima. Zatim dolazi ta intrigirajuća kombinacija muževnosti i strogosti. - A šta je sa autoritetom? - upitao je smejući se sada otvoreno. - Pa... mi smo programirane da tražimo sigurnost - odgovorila je sa vedrim pogledom. - Uprkos feminističkom pokretu i dvadesetprvom veku, u svakoj ženi je skriven mstinkt koji joj govori da treba da potraži takvog muškarca koji će pružiti sigurnost njoj i njenoj deci. Takav muškarac treba da je inteligentan, hrabar i što krupniji. - Zar tom instinktu nije palo na pamet da krupnim muškarcima treba puno hrane? - našalio se. - Hrane koju bi uzimali od svoje rođene dece? - Instinkti se ne rukovode razumom - odgovorila je, gledajući ga zamišljeno. On se osmehnuo podrugljvo. - Znači, ipak sam bio u pravu. Ono što privlači žene je moj bankovni konto. - Delimično - uzdahnula je saoseća-jno. Vragolast osmeh transformisao joj je oči u zelene dragulje, egzotične i provokativne. - To samo pobuđuje onaj osećaj sigurnosti. Ah to nije naša greška. Ko može da izbegne nešto što je nasledno? - Zaista, ko može? - U momentu, crte lica postadoše mu surovije. - Zašto i pokušavati? - promrmljao je kad je spustio glavu i potražio njene usne. Ovoga puta oslobođena straha, Robín je slobodno odgovorila na njegov poljubac. Njegove ruke stegle su se oko nje privlačeći je intimno na svoje telo. Bio je uzbuđen i ona je to i želela. Njegove usne nisu bile brutalne kao Kirkove. Bile su nežne, ah odlučne i toliko zavodljive da nije mogla da im odoh. A onda je promrmljao nešto i ona je šapatom izgovorila njegovo ime. Osećala je kako joj izvlači košulju i zavlači ruke ispod nje. Rekao joj je nešto na uho, ali ona je bila suviše zanesena da bi ga razumela.


- Molim? - rekla je tiho i pogledala ga u hce. Tražila je slepo njegove usne, našla ih, ah on je podigao glavu i rekao ponovo, ovoga puta razgovetno: - Uzbuđuje h te tako i tvoj bivši muž? Dok je pokušavala da shvati smisao ovih njegovih reči, on je ponovio glasom lišenim svakih emocija. Zanemarujući oštar bol koji je osećala u srcu, Robinje odgovorila stoje mogla hladnije: - Ne baš toliko, dragi, ah Kirk i nije toliko iskusan kao ti... Da bi prikrila zbunjenost u svojim očima, pogled je držala namerno oboren. - Zaista? - podsmehnuo se. - Da h gaje tvoj instinkt okvalifikovao neodgovarajućim? - Neiskusnim, dragi - odgovorila je ljupko. - Kirk nije loš, ali nema tu okrutnost koju ti poseduješ. - A to je ono što te kod mene privlači? - Ili to ili tvoj novac - odgovorila je ležerno i pokušala da se oslobodi njegovog zagrljaja. Tu je pogrešila. On je stegao i nasmejao se prigušeno. - Prema tome, drži se što dalje od njegovog kreveta - primerio je mirno. Sležući ramenima, nagnula se nap-red i sa značajnim osmehom poljubila ga u usta. - Radiću šta mi je volja i sa kim ja to želim... i ti tu ne možeš ništa, dragi, plemeniti viteže Aksele. Da bi ga još više kaznila pripila se uz njega i čekala na njegovu reakciju, ali on je naglo pustio iz svog zagrljaja i odmakao od sebe. Progunđao je nešto dok je ona upa-savala košulju. - Ne budi lud, Aksele. Zaslužuješ da budeš malo kažnjen. Ono što si ti uradio ne bi se moglo nazvati lepim vaspitanjem, zar ne? - Ne bi - priznao je i njegov gnev je polako popuštao, - ali to samo dokazuje da te mogu imati kad god to zaželim. - Ne dokazuje - rekla je osmehujući se i odmahujući glavom. - Žao mi je, ali upravo si sam sebi pomrsio račune. Nećeš me imati ni sada niti bilo kada. - Nikada nisam mogao da odolim izazovu - promrmljao je, hvatajući je za ruku i privlačeći ponovo sebi. Usne su mu bile zavodljive i poljubac uzbudljiv, ali Robinje stajala kruto u njegovom zagrljaju. Konačno je pustio i rekao sa neumoljivom preciznošću: - Ponašaš se kao neka... - Ne ustručavaj se. Reci slobodno. Znam da si to hteo da kažeš. - Srela se sa njegovim pogledom hladno i izazovno. - U redu, ponašaš se nedolično. -Posmatrao je uporno, pitajući se možda šta se krije iza tog njenog lepog lica. - Nastavio je okrutno i sračunato. -Ali, ti si ipak malo bolja, zar ne? I ti prodaješ svoje telo. Razlika je jedino u tome što primoravaš muškarce da plaćaju imitaciju, a ne original. Nije mogla više da podnese njegove uvrede. Pomalo nespretno, okrenula se, ah on je zadržao, stavivši ruku na njeno rame. - Da? - upitala je ledenim tonom.


- Zapamti, Robin, ako te vidim ponovo blizu Kirka, uzeću ono što si mi tako besramno nudila pre pet minuta. Neću se obazirati ni na to tvoje izve-štačeno opiranje. - Ali, to bi bilo silovanje - primetila je mirno. Osetila je ciničan smeh u njegovom glasu. - Ne, draga moja, ne bih te silovao. Ne bih nikada. - Glas mu je postao prigušen, preteći. - Kad završim sa tobom, molićeš me da te uzmem. Postoje načini degradacije za koje verovatno nisi nikada čula. Kasnije u svojoj sobi, Robinje sedela na krevetu sa rukama u krilu i pogledom prikovanim za pod. Razmišljala je ponovo o tome da mu kaže istinu o svom braku. Kako bi to izvela? Aksele, smatram da Lindzi ne bi trebalo da se uda za Kirka zato što... zatim bi mu ispričala svoju sramotnu priču. Do sada ništa nije uspela da učini. Apsolutno ništa. Lindzi je još uvek hte-la da se uda za Kirka, još uvek je verovala da se Robin vratila samo zato da bi izazvala pometnju. Kirk je bio mudriji od nje. Kad god bi se srela sa njegovim pogledom, videla je trijumf u njegovim očima, i to je dovodilo do očajanja. Drhteći, digla se sa kreveta. Morala bi da uveri Lindzi da joj je rekla istinu i ako i onda ne uspe, moraće da ispriča sve Akselu. Možda joj neće verovati, ah postaće oprezniji. Kad upozori Aksela, vratiće se i nastaviti sa svojim životom. Jer, za nju nije bilo budućnosti na „Paragonu". Mogla bi naravno da postane Akselova ljubavnica. On je žeh. Ako bi pristala i prihvatila njegove uslove on bi, nema sumnje, uživao da mu ona bude ljubavnica. I to bi trajalo nekoliko nedelja, možda nekoliko meseci. I ona bi bila srećna tih nekoliko nedelja ili meseci. Njena ljubav, ta opsesija koja je trajala godinama, trasirala bi put do konačnog odbacivanja. Večera je protekla u nekom užurbanom ambijentu. Aksel je imao neki sastanak, a Lindzi je trebalo da se nađe sa jednom prijateljicom, koja se vratila sa odmora u Južnoj Americi. Pošto je ostala sama, Robinje pokušala da čita. Iako se svojski trudila, nikako nije mogla da se koncentriše na ono što je čitala. Uzdahnula je duboko i odlučila da pođe na spavanje. U kući je bilo veoma tiho, idealna prilika za okrepljujući san. Ah u svojoj sobi nije mogla da se smiri. Šetala je po sobi, pokušavajući da uspostavi kontrolu nad svojim emocijama. Konačno, zagrnula je jaknu i potrčala tiho niz stepenice, pa napolje na veliku terasu.

VIII Kad su farovi kola obasjali mračan vrt, Robin je stajala pored ograde i gledala netremice u zvezdano nebo. Kola su prošla polako pored kuće i zaustavila se pred garažom. Znala je da je to Aksel, ah nije marila. Ostala je da stoji pored ograde. Nije se pomakla ni onda kad joj je prišao i stao pored nje. - Kako je bilo na sastanku? - upitala je tek da bi nešto rekla. - Puno priče, malo akcije. Tipično.


- Malo akcije? Videla je da se osmehnuo. - Šta radiš ovde napolju? Komuniciraš sa duhovima? - Otkuda znaš? - Po izrazu tvog lica... i po tvom pogledu. Nekako je, rekao bih, izgubljen. - Aksele... - počela je nesigurno. -Da? Držeći glavu okrenutu od njega, tražila je reči. - Kad bih ti rekla... da sam imala dobar razlog da se vratim ovamo... da li bi mi verovao? - Naravno da bih ti verovao. - Ućutao je jer gaje ona pogledala oštro, potom je nastavio: - Oduvek sam znao pravi razlog. Ne žehš da Kirk bude srećan. - Nije to - protestovala je nemoćno, odmičući se od njega. Aksel spusti ruke na njena ramena. Ruke su mu bile tople, skoro nežne, ah držale su je čvrsto. - Osveta nije vredan motiv, zar ne? - razmišljao je glasno dok je prstom prelazio preko njenih senzualnih usana. - Međutim, taj motiv mogu da shvatim. Ni ja nisam od onih koji lako praštaju. - Grešiš - rekla je slomljeno. Aksel se osmehnuo, zatim je povukao na svoje grudi i spustio svoje usne na njene. Malo kasnije promrmljao je na njenim usnama. - Zašto da stojimo napolju kad je unutra toplije? U mojoj sobi je i toplije i udobnije. Robin je ćutala. - Robin? - Aksel je nežno poljubio u čelo. - Molim? - Opet komuniciraš sa duhovima, zar ne? - našalio se. - Ti si ih dozvao, Aksele, nisam ja. - Uzdah joj je prešao u gorak smeh. - Čudno, zar ne? Ona nije čak ni mrtva. - Nije, ah moj otac jeste. - Način na koji je to rekao primorao je da zadrhti. - Da li bi zaista želeo da je mrtva? - Ne znam. - Stegao je čvrsto u svom zagrljaju. - Kad bih poželeo daje mrtva onda bi i ti morala umreti, a to ne bih voleo. Imam druge planove za tebe. -Naginjući se, rekao joj je kakve je planove imao. - Aksele - promrmljala je odlučno. - Saslušaj me, molim te. -Ne želim da mi govoriš. - Nasmejao se značajno i nastavio: - Hoću dela, a ne reči, Robin. - Molim te, Aksele. Moram ti re... Uzdahnuo je, uzeo za ruke i stavio ih oko svog pasa. - Dobro, reci onda... Krv je jurnula kroz njene žile i ona je rekla bez i malo nade: - Da li te interesuje zašto moram da sprečim ovo venčanje? - To već znam. - Ne, ne znaš. - Drhtala je, ali bila je uporna. - Saslušaj me, preklinjem te. - Saslušaću te. Ali neće joj verovati... znala je to po tonu njegovog glasa. Jedva čujnim glasom rekla je tužno:


- Napustila sam Kirka zato što me je tukao. Tajac. Nakon nekoliko teških i napetih momenata, odgovorio ja učtivo: -I meni je to često padalo na pamet, Robin. Znam, rekao mi je. - Rekao ti je?! Slegnuo je svojim širokim ramenima. - Rekao mi je sinoć. -Jasno mi je. - Međutim, bila je zbunjena. - Moram priznati da bih bio ubilački raspoložen kad bih zatekao svoju rođenu ženu u krevetu sa mojim rođakom. Mozak joj je bukvalno prestao da radi za nekoliko trenutaka. Njegove reči su joj odzvanjale u ušima sve dok nije uspela da shvati njihov smisao. A onda je zaključila da je Kirk bio zaista lukav. - Vredi li da ti kažem da nisam... da nisam spavala sa Česterom? - upitala je. On se ponovo nasmejao. - Bojim se da ne vredi, dušo. Koliko znam, pobegla si s njim. Bilo je beskorisno, beznadežno, ali ipak je pokušala. - A ako ti kažem da me je Kirk tukao sistematski od prvog dana. - Žao mi je - odgovorio je podrugljivo. - Jadnik, ne može da dokaže da te nije tukao, zar ne? Da si ga videla kako je izgledao kad si ga napustila, shvatila bi zašto ti ne verujem. Bio je bukvalno izgubljen i skrhan. Nije mogla da podnese njegovu blizinu. Kad je pokušala da se odmakne od njega, stegao je još čvršće u svom zagrljaju. A onda je naslonio obraz na nežno čelo i rekao: - Činjenica je, Robin, da se ti nisi nikome žalila. Ako te je Kirk tukao, kako tvrdiš od prvog dana, trebalo je nešto da učiniš, zar ne? - Da se obratim tebi? - upitala je ogorčeno i ne sačekavši njegov odgovor, dodala: Ti to ne razumeš. - Razumem... dobro razumem. Udala si se za Kirka zato što je trčao za tobom i zato što si mislila da je bogat: Sinoć mi je sve ispričao. Kad ti je dosadilo da izigravaš vernu suprugu i kad si shvatila daje imanje pod hipotekom, uradila si ono isto što i tvoja majka. Želela si da proda imanje i da odete. Ah on je bio čvršći od mog oca i nije pristao. Tada si se spetljala sa njegovim rođakom i kad vas je Kirk uhvatio na delu, pobegla si od njega. Sada hoćeš da mu se osvetiš i ne biraš sredstva. Samo, neće ti uspeti, dušo. Svi te dobro poznajemo i znamo da si na sve spremna. Kirk je zaista bio savršen. Ispričao je Akselu gomilu laži koje je bilo teško opovrgnuti. - O čemu razmišljaš? - upitao je Aksel, hvatajući je za bradu i gledajući je u lice. Pokušala je ponovo da se odmakne od njega, ah bez uspeha. Uzdahnula je duboko, otkopčala mu sako i spustila glavu na njegove grudi. On se osmehnuo, očito zadovoljan njenom kapitulacijom. - Reci mi o čemu razmišljaš? - ponovio je prigušeno. - To je tajna - odgovorila je gotovo tužno. - Uvek si tako tajanstvena. - Ose-ćalaje njegov topao dah na svom licu. - Čuvaj svoje tajne sve dok ne budeš u mom krevetu. Tada ću ih sve dobiti od tebe. - Ne ceniš mnogo žene, zar ne? - rekla je polako dok je tonula u neki misteriozan, senzualni svet. On se nasmejao.


- Nisam ženomrzac, ako si na to mislila. Ali rano sam naučio da ženama ne treba verovati. - Majka ti je umrla, i ostao si sam. Usledio je tajac pre nego što je rekao staloženim tonom: - Kako mudro od tebe, Robin. - Poljubio je nežno u vrat i ona je zadrhtala. - Hladno mi je - promrmljala je zbunjeno. - Idemo onda unutra. Kad su ušli u kuću, ona je krenula polako uz stepenice dok je on ostao da zaključa vrata. Ušla je u svoju sobu i počela automatski da se skida. Nije se bojala da će Aksel doći kod nje. Želeo je da ona svojom voljom legne u krevet sa njim, a ne daje na to primora. Zato što bi mu to pričinjavalo veće zadovoljstvo, pomislila je ojađeno. Uživao je u ovom lažnom udvaranju, zabavljao se njenim naporima da ga drži na odstojanju, jer je verovao daje njen pristanak samo pitanje vremena. Istuširala se, obukla spavaćicu i sela za toaletni sto da raščešlja kosu. Suznim očima posmatrala je svoj lik u ogledalu. - Oh, bože - prošaptala je, pokrivajući lice drhtavim rukama. Neumoljivo jecanje krenulo joj je iz dubine duše. Kad je dve snažne ruke uhvatiše za ramena, ona se trže poput preplašene ptice. - Psst! - rekao je i zagrlio je privlačeći je uz svoje telo. - Robin, prestani da plačeš... smiri se sada. Pošto nije mogla da se smiri, podigao je u naručje i seo sa njom na krevet. Jecajući tiho, zagnjurila je glavu u njegove grudi, hvatajući se rukama grčevito za njegovu košulju. On nije ništa govorio, već je samo milovao nežno po uplakanom hcu. Njeni jecaji utišali su se polako. Aksel joj je dao maramicu i ona je obrisala suze, držeći glavu sve vreme oborenu da on ne bi video očaj na njenom hcu. Bojeći se da se pometi ih kaže bilo šta, sedela je sklupčana u njegovom krilu. A onda je umor polako savladao. Nešto kasnije on je i sebe i nju pokrio ćebetom i, ne puštajući je iz zagrljaja, legao sa njom u krevet. Robin je već skoro zaspala. Uzdahnula je tiho i stavila glavu na njegovo rame. -Nemoj ići – promrmljala je sanjivo. - Neću - rekao je i poljubio je u čelo. Nije bio u krevetu kad je svanulo, ali na njenim usnama treperio je osmeh dok se prisećala njegove nežnosti i sigurnosti, koju je osećala u njegovom zagrljaju. Ne bi bio tako nežan, razmišljala je, da nije ipak osećao nešto prema njoj. Uprkos svom gotovo blaženom stanju, znala je dane srne odustati od svog prvobitnog plana. Moraće da telefonira :esteru Ferliju. Čak i ako ne oseća više ništa prema Lindzi, neće se pomiriti tako lako sa činjenicom da se ona uda zaKirka. Telefonski imenik se nalazio na polici u biblioteci. Morala bi sada da ga pozove pre nego što on ode na posao, jer nije znala naziv njegove firme. Jedan brz pogled na sat naterao je da se hitro odluči. Aksel je verovatno otišao napolje da radi, a Lindzi je sigurno još uvek u krevetu. Okrenula je Česterov telefonski broj i on joj se javio gotovo u istom trenutku. Slušao je strpljivo dok mu je ona objašnjavala ko je i zašto ga zove.


- Nameravao sam da te pozovem - rekao je otresito kad je završila. -Telefonirala mi je sinoć Fiona Hamilton. Rekla mi je za tu veridbu. - Hoćeš li doći? - Jedino me smrt može sprečiti. Jesi li rekla Lindzi zbog čega si napustila Kuka? Objasnila mu je situaciju i ukratko ispričala ono stoje Kirk rekao Akselu. - Lukava hulja - primetio je kroz zube. - Izmakao ti je ve[to stolicu na kojoj si sedela. Nisi razgovarala sa Lindzi? - Nisam. Ne bi vredelo. Ona bi verovala njemu. - Hmm! - Tajac, potom je rekao: -Pogrešila si što ga nisi tužila za fizičke ozlede kad ste se razvodili. -Nisam... mogla - rekla je sa uzdahom. - Advokat je rekao da bi to bilo suviše teško dokazati... - Da, znam. U redu je. - Da sam znala da će do ovog doći, tužila bih ga. - Daje bilo ko od nas to znao - rekao je ozbiljno - siguran sam da bi postupili sasvim drugačije. - Žao mi je... - rekla je gotovo nečujnim glasom. - Ne budi luda, draga moja devojčice. Ne okrivljujem te ni zbog čega. - Nakon kraće pauze dodao je mirno: - Pa, smisliću već nešto, kidnapovaću je ako bude trebalo. - Volela bih da mogu nekako da ti pomognem. -I ja bih, ah šta je tu je. Videćemo se na zabavi. - Da. Do viđenja, Čestere. Dok je spuštala slušalicu osetila je instinktivno neku opasnost. Okrenula je polako glavu i srela se sa Akselovim smrknutim pogledom. - Oh, bože - prošaputala je, stavljajući ruku preko usta. - Ti podmukla, mala lažljivice - procedió je kroz stisnute zube. Ne sačekavši damu ona bilo šta kaže, okrenuo se naglo i izašao. To prepodne otišao je poslom u Padington, tako joj je rekla Lindzi. Trebalo je da se vrati za zabavu kod Hamiltonovih. Aksel se vratio na „Paragon" tog popodneva uoči same zabave. Lice mu je izražavalo umor. Ah Robini je izgledao zgodniji no ikada. Robinje bila u svojoj sobi i pripremala se za svečanu zabavu. Neću se predati bez borbe, rekla je sebi, podižući bradu prkosno. Večeras će staviti sve na kocku, pa kud puklo da puklo! Izvadila je iz ormara crnu svilenu haljinu za koju je znala da joj stoji savršeno i diskretno naglašava njenu izvanrednu figuru. Oni su je čekah u holu i razgovarah tiho. Kad se pojavila na vrhu stepeništa, Aksel i Ljndzi su okrenuli glave i pogledah prema gore. Zadrhtala je kad se srela sa ta dva para crnih očiju, ali je podigla gordo glavu i krenula graciozno niz stepenice.


IX Vožnja do Hamiltonovih protekla je uglavnom u tišini, ah pre nego što će pritisnuti zvono na njihovim ulaznim vratima, Aksel je uhvatio Robin za ruku i stegao je značajno. A onda su se vrata otvorila i domaćica Fiona pozdravila ih je srdačno. - Izvolite unutra - obratila im se veselo, osmehnuvši se Robin kratko, ah značajno. Uvela ih je u ogroman salon i pokazujući rukom na visokog crnokosog muškarca, rekla tobože naivno: - Gledajte koje stigao pre sat vremena! - Uputila je Robin zaverenički osmeh. - Ne treba da vas upoznajem, zar ne? - Ne treba - odgovorio je uzdržano Čester Ferli. Čester i Aksel upustili su se u neobavezan razgovor dok je Robin ćutala i krajičkom oka posmatrala Lindzi. Lindzi je brzo preletela pogledom po sali i kad se uverila da Kirk nije još stigao, odahnula je od olakšanja. To isto učinile su i Fiona i Robin. Pričajući neumorno malo povišenim glasom Fiona ih je poveleprema najbližoj grupi gostiju i nije zatvarala usta sve dotle dok je zvono na ulaznim vratima nije na to primoralo. Nekoliko trenutaka kasnije Robinin pogled se zaustavio na Česteru Feriiju, koji je glavom pokazao prema Lindzi. Zatim je suzio pogled i podigao čašu. Oboje su razumeli tu nemu zdravicu. Opasan čovek, pomislila je Robin, ali njen saveznik. Opasnost je pretila od čoveka koji je stajao pored nje i obratio joj se sada prigušenim glasom: - Raspaljuješ stare žeravice, Robin? Robin se ugrizla za usnu dok je pogledom ispitivala Akselovo lice. - Aksele - počela je oprezno, - nije ono što misliš. - Otkuda znaš staja mislim? Kakav je kao ljubavnik, dušo? - Aksele, molim te... Osmehnuo se i otpio gutljaj vina, zatim spustio čašu. Videlaje daje stegao vilice. - Ne znam - odgovorila je konačno i oborila pogled. - Izvanredna si glumica - primetio je zamišljeno i, podižući čašu, nazdravio joj. Verujem daje odličan ljubavnik... i svakako ima dovoljno iskustva. - Verovatno je vrlo nadaren - rekla je sa drskim osmehom. - Voli žene, a to je uvek od velike pomoći. - Hoćeš da kažeš da ih ja ne volim? Slegnula je ramenima. - Da. Da te ne poznajem bilo bi bolje. Ti predstavljaš klasičan primer iskompleksiranosti koja datira iz najranijeg detinjstva. Na njenu provokaciju reagovao je podrugljivim osmehom. Suženim očima pratio je njen pogled koji se načas zaustavio na Lindzi koja je stajala i pričala sa Česterom. - Kakvu zaveru ste smislili vas dvoje? - upitao je neočekivano. Malo je pobledela, okrenula glavu i pogledala ga pravo u oči. - Nikakvu. - Lažeš.


To je zabolelo, ali uspela je da slegne ležerno ramenima. - Misli šta hoćeš. Ako te to toliko brine zašto mu ne priđeš i ne upitaš ga sam? - Zato što si ti opasnija od njega -odgovorio je mirno. - Čester zna da će imati posla sa mnom ako učini bilo šta nažao Lindzi. - A ja neću imati posla sa tobom? - Imaćeš, naravno da ćeš imati - odgovorio je sa značajnim osmehom. -Ako joj učiniš nešto nažao, kunem se da ćeš zapamtiti ovu noć. Pogled joj je skrenuo prema vratima i tu se zadržao. Bio je to Kirk. Gledajući ga kako ljubi Fionu u oba obraza, Robinje cinično zaključila daje izuzetno zgodan muškarac. Baš kao pravi princ iz bajke... plav, visok i otmen.. Međutim, kad je shvatio ko to stoji pored Lindzi, lice mu se odjednom iz-menilo. Progutao je teško pre nego što je uspostavio ponovo kontrolu nad svojim emocijama. Lindzi nije primetila daje Kirk stigao. Čak kad se uputio odlučno prema njoj prasnulaje u smeh, reagujući spontano na nešto što joj je Čester rekao. Kad ga je Lindzi konačno videla ozarenost je odjednom iščezla sa njenog lica. Kirkov pogled zadržao se načas na njenom licu, a onda je skrenuo na rođakovo. Gledajući uporno Čestera, Kirk je posednički prebacio ruku preko Lindzinih ramena dok gaje Čester gledao sa hladnom pasivnošću. Robin je otpila dobar gutljaj vina. - Zašto nisi rekao Lindzi da sam kontaktirala sa Česterom? - Nisam hteo da je uznemirim. Nisam verovao da će Fiona biti toliko nesmotrena da ga pozove - odgovorio je mirno, potom dodao prigušeno: - Jesi li je ti nagovorila? - Zar bih mogla da je nagovorim? - Dovoljno si lukava da je nagovoriš na to - osmehnuo se tako zlobno da joj se kosa digla na glavi. Robin se činilo daje večera trajala satima. Nije osećala glad, ali Aksel je insistirao da jede i ne obazirući se na njene proteste, napunio joj tanjir. Ponovo je napunio vinom njenu i svoju čašu, a onda je poveo do sofe gde su seli. Lindzi je gledala snuždeno svoj tanjir. Iako su joj creva krčala od gladi, pojela je samo dva-tri zalogaja i popila samo pola čaše vina. Što se za Kirka ne bi moglo reći pomislila je sa zebnjom u srcu. Izgledao je dobro raspoložen, pričao, šalio se i smejao... i pio već četvrtu čašu vina. Stojeći pored njega, Lindzi se trudila da prumje svoju nelagodnost. Robin je znala tačno kako se Lindzi oseća. - Vreme je da krenemo - uzviknula je Fiona, izbegavajući pažljivo da se sretne sa Akselovim pogledom. - Ne smemo da zakasnimo! Svečana sala gradske većnice bila je bogato dekorisana, stolovi su bili poređani uza zidove tako daje sredina ostala slobodna za ples. Organizatori su čak doveh orkestar iz Detroita koji je sada tiho svirao neki stari šlager. Svoju prvu igru Robinje odigrala sa Akselom. Dok su igrah toliko je stisnuo daje mislila da će je ugušiti. Udahnuvši duboko, pokušala je da ga odgurne malo od sebe. - Šta ti je? - upitao je tobože naivno. - Nismo na ringu - promrmljala je iritirano. - Ne želim da se rvem sa tobom - rekao je sa vragolastim osmehom i stegao je još jače oko pasa. - Želim da te imam. Želim te i dušom i telom... - Nećeš me imati - odgovorila je prigušenim glasom.


- Imaću te. Imaću te, jer i ti želiš to isto. Krv joj je jurnula u lice. Zastenjala je od muke i spustila svoj užaren obraz na njegovo rame. - Želim te, Robin - promrmljao je okrutno. - Ne interesuje me šta si i zašto si ovde. Zašto ne prihvatiš to kao svoj trijumf i ostaviš jadnog Kirka na mira? - Zato što ne mogu - odgovorila je tužno, podižući glavu i gledajući ga u lice. - Aksele... ja... Zamucala je kad je videla taj prezir na njegovom licu. - Dobro - rekao je kroz zube. - Sama si razmestila svoj krevet. Nadam se da ti ležanje u njemu neće biti suviše bolno. Orkestar je tada prestao da svira i on je uhvatio za ruku i prilično grubo poveo sa podijuma. Posle toga veče je ličilo više na neki neprijatan san nego na stvarnost. Igrala je ponovo sa Akselom, zatim sa još nekoliko mladih ljudi. Znala je daje pričala i da se smejala, ah sve to činilo joj se nekako nestvarno. Jednu igru odigrala je čak i sa Kirkom koji je zaudarao na piće i gledao je pohlepnim očima. U jednom momentu opazio je Lindzi koja je igrala sa Česterom. - Hulja - promrmljao je i lice mu se izobličilo od silnog gneva. Čim se igra završila, ostavio je napodijumu, ne mareći ni najmanje za lepo ponašanje. U neko doba, Čester je zamolio za igru. - Da li uživaš? - promrmljao je Čester. Glas mu je bio dubok i muževan. - Ni najmanje. - Onda dozvoli da ti čestitam na odličnoj glumi. - Oh, bože - zastenjala je. - Volela bih daje ovo veče već prošlo. Tako se bojim, Čestere. Kao i većina muškaraca i on se ponašao zaštitnički. - Slušaj - rekao je poverljivo. - Ne smeš dozvohti da te uhvati samu. Paziću... - Nemoj! Nemoj se mešati u to! - Ne dopada mi se ni najmanje. - Ni meni - zadrhtala je, - ali nema drugog načina. Zar misliš da nisam pokušala? Ali on dobro čuva svoja leđa. Hvala bogu što toliko pije. Pod dejstvom alkohola ne može tako dobro da se kontroliše. - Oprosti - rekao je iznenada. - Ispravi me, ako grešim. Ah čini mi se da ti očekuješ da će on... napasti Lindzi. - Dobro ti se čini. - Ne - rekao je odlučno. - Neću to dozvoliti. - Mora tako da bude - oklevala je, zatim nastavila brzo: - Već je ljut na nju. Pogledaj ih sada... prepiru se. Lindzi je tvrdoglava i neće se povući ako on traži svađu. - Neće - ponovio je muklo. - Čestere, pokušaću da ga odvratim ah!., obećaj mi da se nećeš mešati. - Obećavam. Ćutali su nekoliko trenutaka, a onda je on rekao promenjenim glasom: - Šta ćeš učiniti ako ti ovo ne uspe?


- Pokušaću ponovo da ubedim Akse-la. Znam da mi neće verovati, ah držače ga na oku. - Osmehnula se tužno. - On i Lindzi se jako vole. - A kako stoji stvari između vas dvoje? - Verovatno si zapazio da se Aksel i ja ne slažemo. Glas mu je bio prožet blagim cinizmom kad je rekao: - Zašto te onda gleda tako kao da u tebi vidi jedini spas? - Pričajmo o nečemu drugom - rekla je ljubazno. On se osmehnuo i promenio temu razgovora. A onda je došla i poslednja igra i Aksel je odveo napodijum. Držao je blago u svom naručju, ah ona je osetila kako mu telo podrhtava od gneva. Nije progovorio za vreme igre. I Lindzi se vratila kući sa njima. Atmosfera u kolima bila je zategnuta, ali svi troje su zadržali kontrolu nad sobom. Oko dvadesetak ljudi stiglo je na „Paragon" u želji da nastave da se zabavljaju. Iako umorna Robinje preuzela ulogu domaćice, motreći budno Kirkakoji je došao sa jednom bučnom grupom ljudi i koji nije prestajao da pije. Taj znak poznavala je i suviše dobro. Gnev koji ga je držao celo veče dostigao je sada kulminaciju. A takav gnev prelazio je obično u nasilje. I Aksel gaje držao na oku. Pijuckajući mineralnu vodu, jedino piće koje je pila zadnjih nekoliko časova, Robinin pogled kružio je po velikom salonu. Izgledalo je da se svi lepo zabavljaju. Niko od gostiju nije bio pijan, razmišljala je, čak ni Kirk. Tražila ga je pogledom polako po ćelom salonu. Nigde ga nije bilo. Nije bilo ni Lindzi. Nesvesno je stisnula usne. Aksel je stajao malo podalje i pričao sa jednim starijim parom. Gde je Lindzi? Nije mogla otići odavno, jer bi Čester otišao za njom. Trudeći se da ne privuče ničiju pažnju, Robin je krenula polako prema vratima. Izašla je u hol, na prstima prilazila vratima i osluškivala. Ništa. A onda se skamenila od straha. Prigušeno jecanje dolazilo je sa kraja hodnika... iz malog salona. U sekundi stvorila se pred vratima i otvorila ih naglo. Prigušen krik oteo joj se iz grla kad je ugledala Lindzi koja se, držeći se rukama za stomak borila da dođe do daha. Kirk je udario u stomak i očito joj isterao vazduh. Stajao je leđima okrenut prema Robin i kad je ona krenula prema njemu, zgrabio je Lindzi za kosu i počeo daje diže sa poda. Lindzino hce izražavalo je užas i bol. - Droljo jedna - rekao je prezrivo i lupio je po licu. - Ostavi je - naredila je Robin razjareno. On se ukočio. A onda je polako pustio Lindzi i okrenuo se prema njoj. - Gle, gle - podsmehnuo se prilazeći joj. Tako van sebe od gneva hčio je na demona. Nije očekivao ikakav otpor. Zašto bi očekivao? Robinje samo jednom pokušala da se brani, i to gaje još više razjarilo. Prilazio joj je samouve-reno i sa osmehom. Oči su mu imale neprirodan sjaj i šake su mu bile stegnute u pesnice. Robin je čekala. U pravom trenutku zamahnula je nogom, ciljajući da ga pogodi u najosetljivije mesto. On je shvatio šta smera i izmaknuo se u stranu tako da je njena noga promašila svoj cilj.


Lindzi je briznula u histeričan plač i bacila se Akselu u naručje čim se ovaj pojavio na vratima. Bleda i drhteći od straha, Robin se srela sa njegovim ogorčenim pogledom. - Smiri se, dušo - umirivao je, stežući je u svom zagrljaju. - Sve je u redu... prošlo je... - Oh, bože - Lindzi je jecala na njegovom ramenu. - On me je... on me je udario... rekao je... rekao je da sam flertovala... - Prošlo je - ponovio je Aksel, savršeno obuzdavajući svoj gnev. - Ne plači, Lindzi, prošlo je. Izbegavajući da pogleda Kirka, Robinje krenula prema Lindzi koja je još uvek plakala u Akselovom naručju. - Dođi, Lindzi - rekla je tiho. -Odvešću te u tvoju sobu. Kad se vratila dole, Robinje oklevala pred vratima malog salona. Bila je još uvek u šoku od onog što je malo-pre videla i doživela. Dok je tako stajala pred vratima, Čester se odjednom stvori pored nje. Izraz lica bio mu je agresivan. - Do đavola, šta se to događa? - insistirao je da zna. - Gotovo je - rekla je brzo. - Lindzi? - Spava - odgovorila je na njegovo nedorečeno pitanje. - Dobro je, Čestere. Uzrujana je, ali nije slomljena. Mislim da nije bila zaljubljena u njega. - Naravno da nije. Ona voh mene. Robin se osmehnula pomalo čežnjivo. - Ako je tako, onda neće biti problema. Da li je Aksel u velikom salonu? -Nije. - Možeš li... da preuzmeš ulogu domaćina? Znam da to nije zgodno, ali... doći ćemo brzo. Oklevao je, zatim klimnuo glavom. - Dobro. Robinje uzdahnula, sačekala da se Čester udalji i polako otvorila vrata malog salona. Unutra u salonu Kirk je sedeo na sofi sa rukama preko lica dišući isprekidano. S rukama u džepovima Aksel je stajao naslonjen leđima na zid. Obojica su pogledala prema vratima kad je Robin ušla, ali Kirk je prvi progovorio: - Trebalo je da te dokrajčim onda kad sam za to imao šansu - rekao je kroz zube i sa neprirodno sjajnim očima. - Dosta - presekao ga je Aksel i kad je Kirk ućutao, upitao je: - Kako je Lindzi? - Dala sam joj tabletu za umirenje. Delovala je brzo. - Zar je trebalo? Klimnula je glavom. - Dala sam joj blago sredstvo za umirenje tako da joj neće škoditi. Nastala je napeta tišina. -I šta ćemo sada? - upitao je Aksel dubokim, bezbojnim glasom. - Nemaš prava da... - planuo je Kirk. - Umukni! - zagrmeo je Aksel i Kuk je zanemeo u istom momentu. - Hoće li Lindzi svedočiti protiv njega? - upitao je Aksel, pogledavši u Robin. - Ne smeš je na to nagovoriti - zapretio je Kirk gnevno, skočivši na noge. - Šta mishš ko si ti... misliš ako si moćni Banister da možeš sve! Probaj samo! Lindzi neće


svedočiti protiv mene. - Okrenuo se i pogledao razjareno Robin. - Tebi nije nikada palo na pamet da me tužiš, zar ne, Robin? Žena ne može da svedoči... - Ali Lindzi ti nije žena - naglasio je Aksel. - Šta si joj uradio? Robin mu je ispričala. - Pa, hoće li ga tužiti? - upitao je Aksel ponovo. - Hoće, naravno da hoće, ako ti insistiraš. Posle ovoga ne dolazi u obzir da se uda za njega. - Ubiću te - prosiktao je Kirk i ustremio se ha nju. - Ubiću te, kučko jedna. - Samo probaj da staviš prst na nju, pa ću te ja ubiti. - Akselov glas je bio toliko preteći da se Robin naježila od straha. To je zaustavilo Kirka. Stežući izbezumljeno vilice, okrenuo se prema Akselu. - Da, tako je, stalo ti je do nje - rekao je zlobno. - Uvek si je želeo, zar ne? Ali nećeš se usrećiti sa njom. Ona je frigidna. Hladna je kao led u krevetu! - Nije čudo ako ubijaš boga u njoj - odvratio je Aksel mirno. - Ja nemam tih problema. Robin je zastao dah u grlu. - Ona je frigidna drolja - nastavio je Kirk očajnički. - Čoveče, zar ne shvataš kakvu podlu igru ona izvodi? Ja ću je.. - Nećeš ti ništa - prekinuo ga je Aksel. - Robin ti nije više žena. Niti ćeš staviti ruku na Lindzi. Kirk je vrteo glavom kao da pokušava da razbistri svoje misli. Aksel je nastavio neumoljivo: - Svršeno je. Izgubio si sve. Kad te sud okvalifikuje kao nasilnika, bićeš obična nula. Ljudi preziru nasilnike. Kirk je prebledeo i lice mu se izobličavalo od gneva. - Prijatelji će te izbegavati - zaključio je Aksel dubokim, nemilosrdnim glasom. Nećeš smeti da se pojaviš ni na jednoj zabavi. Nema više zabava... nema više ludih provoda... - Aksele, nemoj! - Robin nije znala zbog čega je reagovala. Znala je samo da Aksel namerno provocira Kirka koji je gubio sve više kontrolu nad svojim emocijama. Gnev na Kirkovom licu prešao je u nešto drugo, nešto što Robin nije mogla da prepozna. Oklevao je nekoliko trenutaka, zureći u Akselova široka ramena, a onda se polako okrenuo prema Robin. - Da si me volela... - rekao je gotovo preklinjućim tonom. - Želeo sam da me voliš. Dovodila si me do ludila... Robin je u bolu zatvorila oči. Znala je daje rekao istinu. Trenutak kasnije Kirk je izašao iz salona, zalupivši vrata za sobom. - Kuda ćeš? - zagrmeo je Aksel kad je Robin pohitala prema vratima. - Ne možemo ga pustiti da ide... u takvom stanju. - Molila ga je pogledom. - Van sebe je od gneva! Kad je ustao i pošao prema njoj, ona je ustuknula od straha. - Ne boj se! - rekao je mirno. Uhvatio je za drhtave ruke i stegao blago. - Hteo sam da ga isprovociram da krene na mene - priznao je muklo. - Ali on je obična kukavica. Ubio bih ga... i to sa velikim zadovoljstvom. - Ne bi to uradio - prošaputala je dok su joj Kirkove poslednje reči odzvanjale u ušima. - Volela bih da se nisam nikada ni rodila. Toliko nasilja...


Osećaj krivice stegao joj je grlo. - Šta to govoriš? - Pošto nije mogla da odgovori, niti da ga pogleda u oči, on je insistirao: - Odgovori mi, Robin. Ludo jedna mala, kako možeš da okrivljuješ sebe? - Čuo si ga - rekla je tiho. - Nisam ga volela - objasnila je tužno. - Nikada ga nisam volela. Kad smo se venčali nisam jednostavno mogla... on je... Reči su joj zapele u grlu. Kako da objasni Akselu to što je i ona tek nedavno shvatila... da ga voli još od svoje šesnaeste godine! - Hajde da sednemo - rekao je prebacujući ruku preko njenog ramena i vodeći je prema sofi. - Pa, ti drhtiš, mala moja. Doneću ti malo brendija. - Nemoj - rekla je, ali on se već vratio sa čašom u ruci. - Trebalo bi da se vratimo gostima - protestovalaje. - Nismo im potrebni - nasmejao se kiselo. Kad je otpila gutljaj brendija, dodao je prigušeno: - Hvala ti što si se vratila, Robin. - Osećala sam da... da moram da se vratim - počela je polako. - Otišla sam kod psihijatra kad sam primila Helenino pismo kojim me je obavestila da su se njih dvoje verili. Doktor je rekao da će Kirk maltretirati Lindzi kao što je i mene i nisam mogla sa tim da se pomirim. Nisam želela da se vratim, ah sam morala. - Kako je to počelo? - Već od samog početka. - Uzdahnula je teško i oborila glavu. - Onesvestila sam se prve bračne noći... ali mislila sam daje to zbog toga što sam bila nevina. - Ispij to piće - naredio je nežnim tonom. - Posle toga nastao je pravi pakao - nastavila je zatvarajući oči i prepuštajući se prijatnom užitku koji je on stvarao milujući je po potiljku. - Nakon povratka sa bračnog putovanja, počela sam da se užasavam toga da spavam s njim. A on je sve više uživao u mom strahu. Aksel je promrmljao neku ružnu psovku sebi u bradu i uzeo joj čašu iz ruke. - Sada znam da je on bolestan, ali onda sam ga se užasno bojala i bila sam... usamljena. Nisam znala šta da radim. - Nastavi - insistirao je prigušeno. - Prvi put je digao ruku na mene posle jedne zabave. Popio je dosta mada nije bio pijan. Optužio me je da sam celo veče flertovala. Pokušala sam da se branim, ali to ga je još više razjarilo. Posle toga pričala sam samo sa ženama. Mora da si to primetio... bio si na nekoliko zabava te godine. - Primetio sam - potvrdio je muklo. - Onda me je napadao tvrdeći da pravim budalu od njega. Na kraju nije više tražio razlog da bi me tukao. - Udahnula je duboko. - Mislila sam da ću poludeti toliko sam ga se bojala. Nisam znala šta da učinim. - Zašto se nisi meni obratila? Znaš da bih ti pomogao. Trgla se primetno na ovo njegovo pitanje. - Ti si... tada bio često na putu - odgovorila je tiho. - Čini mi se da si bio u inostranstvu. - Nemoj me pravdati - zavrteo je glavom. - Znam zašto se nisi meni obratila za pomoć. Bio sam slep u svojoj glupoj gordosti. Trebalo je da vidim da nešto nije u redu. Robin je spustila glavu na njegovo rame i uzdahnula tiho.


- Aksele, trebalo bi da se vratimo - promrmljala je, podižući glavu i gledajući ga zamišljeno. On je pustio iz svog zagrljaja i ona je ustala. - U pravu si, treba da se vratimo. U roku od petnaest minuta svi gosti su otišli i u kući je zavladao okrepljujući mir. Aksel i Robin su upravo pošli gore kad je zazvonio telefon. Neki čudan predosećaj obuze Robin kad Aksel podiže slušalicu. - Da? - rekao je kratko. A onda, hce mu se skameni. Gledao je tupo u Robin koja se iscrpljeno oslonila rukom na gelender. - Gde? Jesi li siguran? Kako... da, naravno. U redu, odmah dolazim. - Aksele, šta je bilo? - polako je spustio slušalicu. - Kirk se survao kolima sa mosta... -I...? - upitala je, plašeći se unapred šta će joj reći. - Poginuo je. Rukama se uhvatila za grudi i kriknula prigušeno. - Ja sam ga oterao u smrt - rekao je muklo. - Nisi, Aksele... - Čula si šta sam mu rekao. Stajala si tamo i čula kako sam ga provocirao. - Hladna maska na njegovom licu skrivala je emocije, ali ona je osećala koliko ga to boli. - Želeo sam da mu se osvetim za sve ono što je tebi učinio, ali umesto toga gurnuo sam ga u smrt. Robin mu je pritrčala i rukama mu je obujmila lice. - Aksele, nisi mu želeo smrt, zar ne? Dugo je zurio u nju a onda je polako klimnuo glavom. - Hvala ti, Robin. Tako si plemenita. - Zagrlio je i već u sledećem momentu pustio. - Idem sada. Nemoj me čekati. Penjući se tromo uz stepenice, Robin je krenula u svoju sobu. Pred vratima svoje sobe oklevala je, mršteći se. Noć je bila hladna i biće još hladnija kad se Aksel vrati kući. Odlučila je da mu uključi električno ćebe. Širok i udoban krevet privlačio je neodoljivo i jedva se uzdržala da ne legne u njega. Zevnuvši umorno, prišla je prozoru i sela u duboku fotelju. Nije imala ni toliko snage da ode u svoju sobu i legne u svoj krevet. Dva puta je zadremala i trgla se, ali treći put zaspala je čvrsto. Sanjala je divan... fantastičan san. Bila je u krevetu i nije bila sama. Osećala je toplinu muškog tela... osećala je njegovo prisustvo. Znala je daje to Aksel i čula je njegovo tiho disanje. Priljubila se uz njega i poljubila ga nežno u vrat. - Da li si svesna šta radiš? - upitao je promuklo. Morala je da se nasmeje na to njegovo pitanje. Ovo je san i ko zna šta će se dogoditi u snu? Poljubila gaje ponovo u vrat i spustila ruku na njegove kosmate grudi. - Robin - rekao je čudnim glasom. - Ćuti - prošaputala je, spuštajući usne na njegovu bradu. - Volim te. Ovo je sve što ću imati od tebe. Ne kvari mi ovaj divan san. Spustio je glavu i potražio njene usne. Ljubio je sve dok nije zastenjala od blaženstva. - Dobro - promrmljao je. - Neću ti kvariti san. Volim te. - Želim da vodiš ljubav sa mnom -rekla je šapatom.


- Ispuniću ti tu želju, mila - odgovorio je, ljubeći je sve strasnije. Osmehujući se u tami, rekla je prigušeno: -I nećeš me nikada zaboraviti. Kad god budeš sanjao, sanjaćeš mene... - Sanjam te godinama - rekao je sa uzdahom. Vodili su ljubav strasno i zajedno postigli vrhunac putenog zadovoljstva. Ah to nije bio san. Robin je to znala onog trenutka kad se probudila. To je bila Akselova soba i Akselov krevet. Upravo je vodila ljubav sa njim i bilo je božanstveno. Ležala je nepomično pod težinom njegovog tela. Srce mu je udaralo snažno i disao je isprekidano. Kad mu je disanje postalo prirodnije, pokušala je da se odmakne. - Ne - protestovao je tiho, stežući je u svom zagrljaju. - Ne - ponovio je sad već jačim glasom. - Neću te pustiti. Ovo nije san, Robin, ovo je stvarnost. Čekao sam te suviše dugo. Uvek si meni pripadala... samo što sam ja bio i suviše tvrdoglav da prihvatim tvoju ljubav. Možeš li mi oprostiti? Bila je toliko zbunjena da nije mogla da odgovori. - Hoćeš h da te molim na kolenima? - promrmljao je u njenoj kosi. - Uradiću to. Uradiću sve samo da te zadržim. Reci mi samo da me voliš... reci mi da me nećeš nikada ostaviti. Nije mogla više da izdrži. Suze joj navreše na oči i ona zajeca tiho. Venčali su se jednog divnog prolećnog dana u maloj kapeli u kojoj su se Banisterovi generacijama venčavah. Za deverušu, Robin je odabrala Lindzi, koja je izgledala lepše no ikada. Kukova smrt pogodila je teško, ah se brzo oporavljala. Čester Ferli bio je u inostranstvu, ali telefonirao je svakog dana, a njegova pisma stizala su često i bila su puna nežnosti i iskrene ljubavi. Znalo se da će i njih dvoje stati uskoro pred oltar i time potvrditi svoju uzajamnu ljubav. KRAJ By Voki

Profile for Sanja Kostadinovic

Uzvraćena Nežnost- Edvina Foks  

Mučnina koju je Robin Endrus osećala danima odjednom je postala akutna... -Izglada daje zabava u punom jeku primetila je taksistkinja pomalo...

Uzvraćena Nežnost- Edvina Foks  

Mučnina koju je Robin Endrus osećala danima odjednom je postala akutna... -Izglada daje zabava u punom jeku primetila je taksistkinja pomalo...

Advertisement