Page 1


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca

DIVLJA SRCA

2


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca

Brzinom svetlosti evo ga i nastavak našeg NEPOPRAVLJIVOG GRENIKA. Drage dame na prevodu možete da se zahvalite našoj novoj brbljivici BLONDIE, obrada i slika Prstić.

UŽIVAJTE!!!

3


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 1 Viper Spustio sam svoju vrećastu torbu na pod i zatvorio ulazna vrata najtiše što sam mogao, moleći se da me niko nije čuo kako ulazim. Bio sam zahvalan, jer je kuća bila u mraku i tišina je vladala, kao što sam se nadao da će biti. Zaključao sam vrata i na prstima krenuo uz stepenice, gunđajući na svako pucketanje stepenice. Minnesota Wild su upravo završili naše prvo gostovanje u sezoni i moj avion je sletio sat prije, ali umjesto da se uputim svojoj kući, moj auto kao da se kretao po svom i dovezao me pravo do Michelline kuće. Već je bilo kasno i znao sam da ona vjerovatno spava, ali pomisao da je probudim za seks „nisam te vidio pet dana“ mi je bila previše dobra za propustiti. Bio sam gladan, ali ne hrane. Vrata njene spavaće sobe su se polako otvorila otkrivajući njeno nepokretno tijelo obasjano svjetlošću male lampe sa noćnog stočića. Tihi šum njenog disanja ispunjavao je sobu. Kao i miris kokosa njenog šampona, što znači da se kupala prije spavanja. Još bolje. Podigao sam koljeno na krevet, nadajući se da ću je laganim kretanjem iznenaditi, ali madrac se zatresao i ona je skočila brzo. - Vipere! - ona je glasno prošaputala. - Uplašio si me dođavola! Njene obrve su bile skupljene uz ljutiti pogled a nekoliko vlažnih pramenova njene plave kose su padali na lice. Nikada nije izgledala tako seksi. Bez ijedne riječi, uputio sam joj zločest osmijeh i nastavio puziti prema njoj. Njen izraz lica je omekšao istovremeno i lagla je nazad u krevet, pružajući ruke preme meni. - Izvini – prošaputao sam prije spuštanja svojih usta preko njenih. Uzvratila mi je poljubac, a njene usne su budno učestvovale i pružale mi dobrodošlicu. Zahvalno sam uronio

4


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca svoj jezik u njena usta i zakopao ruke u njenu kosu, čvrsto se držeći. Biti na turnejama nije ništa novo za mene, ali imati nekog ko me čeka kod kuće, jeste. Uvukla je ruke u pojas moje trenerke, polako je vukući dole i otkrivajući moju alatku. - Nije ti žao, nimalo! – ona se smijala. - Pokušao sam da mi bude žao, ali mi ne ide. A sad skidaj odjeću. – rekao sam osorno. Poljupcima sam išao niz njen vrat, vukući željno njenu majicu. - Stvarno? – ona me zadirkivala. – Nema „Ćao!“? Nema „Kakva ti je bila sedmica?“ Ništa? Sjeo sam i povukao i nju u sjedeći položaj, svlačeći joj majicu preko glave. – Čekao sam cijelu sedmicu da bih ovo imao u ustima. Uzeo sam njenu bradavicu između usana i posisao je jako. Ona je glasno uzdahnula. - Ali ako ti stvarno želiš, možemo čavrljati umjesto ovoga? - Ne,ne. U redu je. – rekla je zadihano. – Samo nastavi... Ugao usana sam trznuo u smiješak dok sam se ponovo posvećivao njenim grudima. Jedna od stvari koje mi se najviše sviđaju kod Michelle je njeno tijelo – njeno pravo tijelo. Tijelo koje je rodilo dva nevjerovatna djeteta. Tijelo koje nije tanko kao grančica. Tijelo koje ima krivine na svim pravim mjestima. Tijelo koje je dovoljno snažno da obavlja posao majke i oca i da se nikada ne požali na to. Najbolje od svega, tijelo koje je moj izvor zabave za narednih nekoliko sati. Upravo sam odlučio odakle da počnem. - Nedostajala si mi! - rekao sam prije nego što sam je nježno pogurao na krevet i poljubio meku kožu njenog stomaka. Zavodljivi smiješak se raširio njenim lice. – Zar jesam? - Mhmmm. Mnogo. – poljubio sam njen stomak ponovo. - Dokaži mi! Na te riječi sam digao glavu i pogledao je pravo u oči. Čekala je sekund i podigla jednu obrvu, izazivajući me. Ne skidajući oči sa njenih, liznuo sa usne i zgrabio istovremeno njenu pidžamu i gaćice, brzo ih svlačeći i bacajući pored kreveta. Još jednom sam liznuo usne i spustio glavu između njenih nogu, ali baš prije nego što sam je okusio, čuo sam ... - Maaamaaaa! 5


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Sledio sam se i pogledao je. -

Šššš. Pravićemo se da nismo ništa čuli.

Odmahnula je rukom prema vratima i nježno mi pogurala glavu na dole. -

Maaamaaaa!

Michelle je uzdahnula i frustrirano spustila ruke na krevet. - Volim tog malog čovjeka, ali baš zna izabrati pogrešan tajmig. Nasmijao sam se i sjeo. – Da se dogovorimo...Ti ostani tu-baš tako kako jesi – a ja idem vidjeti šta on treba. Ona se pridigla, odmahujući glavom. – Ne trebaš to raditi! Stavio sam joj ruke na ramena, zaustavljajući je da ustane. – Znam da ne moram! Ali ja to želim! - Stvarno? –pitala me skeptično. - Da – izjavio sam ustajući. – Nisi mi samo ti nedostajala! Njene oči su se raznježile, zagrizla je usnu, trudeći se da se ne nasmije. - Stvarno to mislim. Ostani gdje jesi. Baš tako! - naredio sam joj. – Ustvari...čekaj. Ovo je taj položaj. – raširo sam joj noge malo više. – Tako. Savršeno. Ne mrdaj! Obrazi su joj porumenili i podigla je ruku do usta, pokušavajući sakriti smijeh. - Uh...čekaj malo - zvala me je. Okrenuo sam se stojeći na vratima. Njene oči su se kretale od mog lica ka kurcu. – Zar ne želiš nešto učiniti po tom pitanju? To je razgovor za koji još uvijek nisam spremna. Pogledao sam dole na izbočinu na mojoj trenerci. – Oooh, dobro upozorenje. Ne želimo da Viking uplaši jadno dijete. Namignuo sam joj i pokušao namjestiti svoju oteklinu najbolje što umijem,dok je ona kolutala očima. - Stvarno sam mislio, ne mrdaj. I za ljubav Božiju nemoj zaspati. - Naravno šefe, - ona se našalila, kilmajući poslušno glavom. Šef,ha??? Mogao bih se naviknuti na to. - Maaaaamaaaaaaaaaaaaaa! – Mathew je zvao još uvijek, upravo dok sam došao do njegovih vrata. 6


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Svjetlost iz hodnika se proširila sobom, i osvijetlila mu lice. Zažmurio je pokrivajući oči rukom. - Šta ima, druže? – progovorio sam glasnim šapatom. Njegova usta su se širom otvorila i spustio je ruke. – Vipere! – uzbuđeno je progovorio. Ustao je i skočio mi u zagrljaj, hvatajući se za mene poput malog majmuna. Stisnuo sam ga jako. – Nedostajao si mi! - I ti si meni nedostajao! Jesi li imao dobru turnej? - Jesam... - Gledao sam sve tvoje utakmice, - prekinuo me. –Sve četiri sam gledao. U tri si igrao vrlo dobro, osim u jednoj kada si bio puša. Glasno sam se nasmijao. Moraš voljeti iskrenost koju imaju petogodišnjaci. – Bio sam puša u jednoj, zar ne?! - Da. - promrmljao je dok se povlačio nazad još uvijek se čvrsto držeči za mene. – Rekao sam to mami a ona je rekla da to ne smijem govoriti. Zakolutao sam očima i promrmljao. – Naravno da jeste! Zurio je u mene, a njegove velike plave oči su putovale po mome licu, prije nego što se široko osmjehnuo i stisnuo se uz mene ponovo. - Zašto to? - Samo si mi nedostajao, - promrmljao je u moje reme. Zatvorio sam oči i stegnuo ga u zagrljaj. – I ti si meni nedostajao drugar. Zato sam svratio večeras. Želim biti ovdje ujutro kad ustaneš. - Imaš li trening sutra? - pitao me je migoljeći se iz mog zagrljaja i sjedajući na ivicu kreveta. - Ne,imamo slobodan dan. - Jeee! - on se obradovao, dižući svoje male ruke radosno u vazduh. – Možemo li nešto raditi? Sjeo sam na krevet pored njega. – Naravno! Šta si imao na umu? Slegnuo je ramenima. – Ne znam. Možemo ići van na doručak, zatim u park, ili zoo, možda u cirkus? Zatim na ručak, pa u biblioteku, dodavati se u dvorištu. 7


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Stani malo. - gledao sam ga zapanjeno. – Sve to želiš raditi sutra? Klimnuo je ponosno. – Naravno, ako budemo imali ekstra slobodnog vremena, možemo li ići na sladoled? Zavrtio sam glavom u nevjerici. – Drugar, ako želimo uraditi bar pola nabrojanih stvari, trebamo se naspavati. Ustao sam, dohvatio pokrivač, podigao ga, sačekao da se uvuče. Pokrio sam ga do brade i lagano ga ušuškao sa svih strana. – Znaš šta...zatvori oči i lijepo spavaj, a ja ću vidjeti šta se može učiniti sa tvojim spiskom. Dogovoreno? - Dogovoreno! - složio se sa osmijehom. Sageo sam se i poljubio ga u čelo, i zaputio se u Michellinu sobu. Kako sam otvorio vrata njene sobe i vidio je leđima okrenutu, moj jadni kurac se razočarano trgnuo. - Ne,ne,ne, - zavijao sam dok sam prilazio krevetu i pokušao je probuditi. – Kako si samo uspjela tako brzo zaspati? - Hmmm! - odgovorila mi je pospanim mrmljanjem bez otvaranja očiju. Prevrnuo sam je na leđa. – Daj, prošlo je pet dana. - U redu je, samo ga odloži na stol. - ona je promrmljala, zvučeći kao mali pospani miš iz „Alise u zemlji čuda“. Uzdahnuo sam, zgrabio daljinski upravljač, i nageo se na uzglavlje. Jedine lopte koje će večeras skakutati su, očigledno, lopte na SportCentru.

8


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 2 Viper Lagani poljupci klizili su mojim vratom, šaljući vatru svakom mom nervnom završetku i čineći moj kurac tvrđim nego što je to već bio. Boreći se sa pospanošću otvorio sam oči i pogledao Michelle koja je ležala na jastuku i dajući mi najseksi osmijeh. - Dobro jutro! - ona reče. - Jutro! - zarežao sam u jastuk prije zatvaranja očiju. - Stani! - tužno je uzviknula. – Zar ćeš ponovo spavati? Otvorio si oči? - Zato što si mi ljubila vrat, mislio sam da će biti akcije. Međutim, ti si prestala pa ću nastaviti spavati. Kroz poluotvoreno oko sam krišom gledao, kako je napučila usnice i zakolutala očima. - Plus,ja sam ljut na tebe! - dodao sam. - Ljut na mene? - iznenađeno je rekla. - Da. - Zašto? Napola sam dignuo glavu sa jastuka. – Mislim da je tvoj odgovor glasio „ Da šefe!“ kada sam ti sinoć rekao da ne zaspiš. Za manje od deset minuta sam se vratio, spreman da zakopam lice među tvoje noge a ti si hrkala. Njena donja usnica se napučila. – Žao mi je. Bila sam umorna, nisam više mogla držati oči otvorene. - Mmhmm. - Pa, djeca još uvijek spavaju... mogu ti sve nadoknaditi sada. - rekla je zavodljivo, krećući se rukom po mom stomaku. Uhvatila je moju kitu preko gaća i raširila oči. – Ooo! Neko je budan i spreman!

9


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ja sam uvijek spreman kad si ti u blizini. Cijelo vrijeme hodam s oteklinom, spreman za napad u svakom trenutku, u slučaju da ti odlučiš da si respoložena. Spustila je lagan poljubac na moj obraz i nastavila da masira moj kurac. – Koliko god zvučalo slatko, znamo da to nije istina. Da hodaš cijelo vrijeme sa tim, ljudi bi svakako zurili ... i pričali... - Ma njemoj? - zarolao sam se i pruži joj lakši pristup. – A šta bi to ljudi pričali? - Hmmm...vjerovatno da je Viperova djevojka najsretnija žena na svijetu. - Pa, ne mogu se svađati oko toga. - primakao sam se i poljubio je u vrat. – Brzo ću se vratiti. Da se nisi pomakla! Zakikotala se, dok sam išao u kupatilo. – Šta je tako smiješno? - pitao sam iz kupatila. - Ti. To. Ne znam kako možeš piškiti dok je takav. Zavrtio sa glavom. – Jebeno je teško. Misliš da Mathew loše cilja? Dođi da vidiš zid pa će ti biti jasno. Ponovo se zakikotala kada sam zatvorio vrata kupatila. Nisam bio stvarno ljut na Michelle, ali se nisam šalio kada sam rekao da je tako puno želim. Otkad smo prošle godine počeli da se viđamo, prošli smo put učenja, uglavnom mog. Do tada sam svoje slobodne večeri provodio u baru, odlazeći sa bilo kojom koju sam poželio. Kada smo bili na gostovanjima, bez problema sam kupio svaku koja je bila voljna i vodio je u hotel na nekoliko sati. Žene su neprestano ostavljale svoje brojeve telefona, i do prije godinu dana uzimao bih ih i ostavljao u ladicu. Sada... Sada ih bacam. Kad se vratim u hotelsku sobu poslije utakmice nazovem Michelle, i skoro nikada ne odlazim u bar, osim da se nađem sa Brodyjem ili slično. Michelle je promjenila moj život...na bolje. Podigao sam gaće, oprao ruke, i poletno se vratio u sobu, spreman da konačno završim ono što sam počeo noć prije. Samo što sam zakoračio u sobu, zaledio sam se. Michelle je stisnula usne i uputila mi suosjećajan osmijeh kada su moje oči pogledale dole pored nje... u Mathewa, koji se sklupčao na mom mjestu. Moja usta su se otvorila. – Neeeee! - prošaputao sam glasno. - Izvini! - rekla je tiho. – Došao je trčeći i rekao da se želi maziti, pa je samo zaspao. Šta sam trebala uraditi? 10


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ne znam, šta misliš o ovome „Znam da želiš spavati kod mene, dušo, ali Viperov penis je veoma dugo usamljen, i to cijelih šest dana, pa ću mu praviti društvo i trljaću ga nekoliko minuta, sve dok ne pljune na mene. Sad se brzo vrati u svoj krevet mali partibrejkeru“. To bi vjerovatno urodilo plodom! - Šššš,čuće te! - ona je prošaputala kroz smijeh gledajući u Mathewa, koji je mirno spavao. - Pa ? Nikada nije rano da se nauči važnost redovnog oslobađanja napetosti. Obišao sam oko kreveta i bućnuo na njega s uzdahom. - Žao mi je! - ona je rekla i protrljala mi obraz svojim prstom. – Obećavam, obećavam, obećavam, da ću ti sve nadoknaditi večeras. - Naravno da hoćeš! - zarežao sam. - Stvarno to mislim. Časna izviđačka riječ! Tvoja sam, pa radi šta želiš! Lice mi je se trznulo preme njenom i digao sam obrvu upitno: - Časna izviđačka? Sve što želim? - Sve što želiš! - ponovila je klimajući i oblizujući usne. - Zažalićeš zato što si to rekla. - mahao sam glavom dok sam ustajao. – Takođe nećeš biti u stanju da hodaš sutra! - Neću moći hodati? Zvuči mi dobro. Ostaću u krevetu i cijeli dan čitati dok ti izvršavaš sve radne, a i roditeljske obaveze. - rekla je i namignula. - Dogovoreno. - Stani,gdje si krenuo? - pitala me dok sam glavom klimnuo prema vratima. - Umirem od gladi. Napraviću djeci palačinke. Želiš li i ti?. - Ne. - legla je ponovo i uzela telefon sa noćnog stočića da vidi koliko je sati. – Ustvari i ja bih trebala ustati, probuditi djecu, jer imamo dogovor za doručak kod Gam. - Imamo? Ona je klimnula . – Pričala sam s njom juče i zamolila nas je da dođemo. Nisam znala da ćeš ti ranije svršiti svoje obaveze, i doći kući. Uzdahnuo sam. – Pokušavam svršiti već dvanaest sati!

11


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Ona je ostala širom otvorenih usta, dohvatila jastuk i bacila ih na vrata, koja sam netom prije zatvorio.

****

- Lawrence! - Gam me pozvala, prelazeći dvorište raširenih ruku,dok smo mi izlazili iz auta, jedan sat kasnije. - Kako je moja omiljena djevojka? - upitao sam, dok sam je nježno grlio trudeći se da njeno malo i krhko tijelo ne stisnem prejako, jer i pored njene osebujne ličnosti negdje je kljucalo nešto u meni, podsjećajući me da ona neće biti sa nama zauvijek. - Doživjela sam još jedan dan, pa sam zbog toga sjajno! - odmakla se unazad i gledala me, držeči još uvijek moje ruke. – Ovo je divno iznenađenje. Michelle mi nije rekla da si kod kuće. - Nije ni ona znala. - odmahnuo sam glavom. – Stigao sam noćas i iznenadio nju i djecu. - Pa,već sam bila uzbuđena zbog toga što će oni doći, a sad je tu i moj omiljeni unuk. Zar to nije sjajan dan!!! - Gam. - rekao sam suvo, - Ja sam ti jedini unuk! - Kako god. - cimnula je rukama moje. – Začepi, i prihvati kompliment,:hoćeš li?! Pozdravila je Michelle i Mathewa i svakom dala veliki zagrljaj prije negoli se spustila do Maure, koja je veselo sjedila u kolicima, pokušavajući da izvuče malu rozu mašnu iz kose. – A tebe sam se najviše poželjela, moja mala Mo. Michelleine usne su se raširila u široki osmjeh dok je gledala u Gam i mene sa suzama u očima. Nemamo pojma otkuda je to došlo, ali ima već neko vrijeme kako je Gam počela Mauru zvati ’’Mala Mo“, i to se veoma svidjelo Michelle. Mathew i Maura još uvijek viđaju Mikeove roditelje kad god su oni u gradu, ali kako oni žive na drugom kraju zemlje, Gam je njihova jedina baka. Ali znam da suze u Michellinim očima nisu samo zbog Male Mo. Michelle je voljela Gam, a Gam je voljela nju. Uspostavile su brzu, jaku povezanost u kojoj ja nisam

12


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca mogao učestvovati. Ponekad mi se činilo da u slučaju da Gam mora birati između mene i Michelle, ja bih bio taj koji bi izvukao deblji kraj. - Ulazite društvo. - Gam je mahnula rukom,već hodajući prema kući. – Napravila sam moj najdraži kolač sa borovnicama. - Jeee! - Mathew je digao ruke oduševljeno. Kako sam zakoračio na njen krckavi drveni trijem, nešto s desne strane mi je zapelo za oko. - To je baš super. Gdje si to nabavila? - pitao sam, prilazeći bliže novom, sjajno obojenom stolu za kafu koji je stajao ispred njenog bijelog kauča. - Sviđa ti se? To sam ja napravila. - rekla je ponosno. - Šta? - gledao sam je s nevjericom. – Ne, nisi. Klimnula je . –Naravno da jesam. Ima puno tih paleta u kontejnerima iza marketa i samo sam pratila uputstvo s Pinteresta. Spojila sam ih, zatim obojila. I Voila!!! Pogledao sam nju, pa zatim stočić, pa ponovo nju, pokušavajući shvatiti ono što sam čuo. - Šta? - pitala me agresivno nakon što sam je tako gledao. - Ja samo...oooo. Ne mogu vjerovati da si ti to napravila. Tebi je skoro devedeset. Zar se ne bi trebala ljuljati u stolici, plesti džemper svom zgodnom unuku? - Trebala bih, ali mislim da ga ne bi uspio previći preko te svoje natečene glave. našalila se ona ulazeći u kuću. Sageo sam se, skroz do Michellinog uha. - Kad već govorimo o natečenim glavama, imam ih dvije... Nasmijala se tiho i uputila mi lagan udarac laktom u rebra. Pratili smo Gam u kuću i istovremeno ....miriše na dom. Njena kuća je mala, ali udobna, i uvijek je mirisala na cimet i šećer. - Mmmm. - Michelle je stenjala sa osmijehom na licu. – Ovde miriše navjerovatno! - Hvala. - Gam je ponosno odvratila. – Nisam mogla spavati, pa sam poranila i napravila duplu mjeru u četiri ujutro. Michelle je iznenađeno podigla obrve. – Ti si uradila šta? 13


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ona to uvijek radi, zar ne znaš? - pitao sam je osmjehujući se. – Kada ne može spavati, ona kuha. Ponekad su to ćufte, ponekad špagete. Ovo jutro, mislim da je dupla mjera kolača sa borovnicama. Michelle je gledala u Gam sa zadivljenim izrazom lica. – Stvarno nisam imala pojma. - Eh, glupa nesanica. - Gam je odmahnula rukom. – Jednostavno je lakše kuhati, nego samo ležati i gledati u plafon. Michelle se zahihotala. –Ja ne želim kuhati kad to trebam, a pogotovo kad trebam spavati. - Ne znam kako nisi umorna naveče. - rekao sam optužujućim tonom uzimajući papir sa njenog kuhinjskog stola. – Šta je ovo? Gam je pogledla u papir i ispustila tihim glasom. - To nije ništa. – Šta je to? - Michelle je savinula glavu, pokušavajući da čita preko mog ramena. - To je pismo. „Draga gđo.Finkle...Pišemo vam sa optužbom koju je službeno uputio komšija u vezi sa vašom i vožnjom ljudskog transportnog vozila još jednog lica preko njegovog ili njenog cvijeća. - Ljudskog transportnog vozila? - Michelle je pitala zbunjeno. - Mislim da se zove Segway. - izjavio sam suvo. Michelle je gledala otvorenih usta, njene plave oči su širom raširene zurile u Gam. A ona je stajala kod sudopere ,leđima nam okrenuta, a ramena su joj lagano podrhtavala. - Ti se smiješ? - pitao sam s nevjericom. Kada se polako okrenula, posegnula je za ubrusom i obrisala oči. – Izvini, ali tako je smiješno! - Stani malo. Ovo se stvarno desilo? - Michelle je progovorila. – Kada si nabavila Segway? I sa kim si bila? Čije ste cvijeće uništili? Gam je prešla preko kuhinje i dala Mathewu jedan ovseni kolačić, a drugi položila na nasače na kolicima i izlomila ga za Mauru. - To nije tako bitno. Marge ,zvana „Nisam imala dečka 40 godina“,Cooper prijavila je mene i Reginu samo zato što smo se zabavljale.

14


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Preskočila si dio o nabavljanju Segwaya. - progunđao sam, osjećajući se više kao strogi otac, nago kao njan unuk. - Philov unuk nam je prodao. Imali smo dobar dogovor. - izjavila je opušteno. Spojio sam ruke. – Čekaj malo. Ko je Phil? Gam me pogledala, i okrenula se Michelle. - Zar mu nisi rekla? - Rekla mi šta? - Nisam imala priliku. - Michelle je odgovorila Gam, mene ignorišući. Ispustio sam težak uzdah, a moja frustracija je rasla. – Neka mi neko brzo objasni šta se dešava, prije nego .. - Ma daj, smiri se, veliko derište. - Gam me prekinula. – Phil je moj prijatelj. Često dođe kod mene na večeru. Ponekad gledamo film. Ponekad idemo u šetnju. - Ponekad se drže za ruke. - Michelle je dodala kikoćući se. - Imaš dečka? - riknuo sam. Gam je stavija ruke na kukova i gledala u mene. – On nije moj dečko, on je moj prijatelj. - Tebi je skoro devedeset godina. Zašto ti treba dečko? - upitao sam je, totalno ignorišući ono što je upravo rekla. Gledala me je, dižući obrve polako. – Ne znam Lawrence. Zašto ti trebaš djevojku? Stomak mi se prevrnuo kada se Michelle ponovo zakikotala. Odlučio sam da prestanem pitati za Phila tada i zauvijek.

15


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 3 Viper Nakon što smo posjetili Gam, otišli u zoo, išli na sladoled, i u Matthewov omiljeni voz restoran na večeru, vratili smo se u Michellinu kuću. Maurina slatka mala glavica je počivala na mom ramenu dok sam je nosio u kuću i gore u sobu. Samo što se smrklo, ali ona je već jedva držala oči otvorene od umora. - Umorna si, djevojčice? - pitao sam dok sam joj presvlačio pelenu i navlačio pidžamu preko glave. Zijevnula je i protrljala oči. Obraščići su joj se zarumenili na suncu. Kad sam je presvukao, podigao sam je sa stola za presvlačenje i otišao do krevetića. Kada sam je pokušao spustiti dole, ona se promeškoljila i uhvatila se za mene. Zatvarajući oči, sklopio sam ruke oko nje, položio glavu na njenu i lagano je ljuljuškao. Nakon nekoliko minuta, čuo sam zvuk otvaranja vrata i Michelle je nečujno ušla. – Pa zar to nije najslađa scena koju sam ikada vidjela?! - Nije željela u krevetac, pa sam mislio da je ljuljam još malo. Spustila je glavu na moju mišicu. – Vidiš da je bilo korisno. Zvuči kao da je zaspala. prošaputala je. - Stvarno? Ona je klimnula. Držao sam Maurinu glavicu u ruci i nježno je spustio u krevetac. Uzdahnula je i odmah se prevrnula na stranu, dok sam je pokrivao ćebetom roze boje. Michelle je stala pored mene i gledala u nju. – Zar to nije najslađa stvar koju si ikada vidio? - Stvarno jeste. - klimnuo sam glavom gledajući je. – Gdje je Matthew? - Zaspao je prije nego što sam izašla iz sobe. Upitno sam digao obrve. – Stvarno? 16


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Daa. Zašto ? Zatitrao sam obrvama dižući je i prebacujući preko ramena. - Ahhh! - procijedila je. – Šta to radiš? - Šššš! Probudićeš djecu. - upozorio sam je. – Prošlo je šest dana, pa čak i da se probude sjediće u hodniku i čekati dok ne završimo. Ona se smijala čitav put do njene sobe. Kad smo ušli, udarcem noge sam zatvorio vrata, posjeo je, obuhvatio joj lice rukama, i spustio usne na njene. Nagela se nazad i stenjala od zadovoljstva dok su se naši jezici sudarali. Baz prekidanja poljupca, kretala se unazad po krevetu, vukući me za pojas. Moja ruka je napustila njeno lice i našla dugme na njenom šorcu, skidajući ga najbrže što sam mogao. Kad smo se ispružili, šorc je pao na pod a njen usne su ostavile moje na sekund da bi skinula majicu. - Mrzim biti razdvojen od tebe. - rekao sam hvatajući joj struk rukama. - I meni je to mrsko. - rekla je, vukući me na sebe. Udahnuo sam duboko, pokušavajući da se obuzdam. – Ako ne usporiš, brzo ću biti gotov. - Ne želi to polako. - rekla je, skidajući mi majicu. – Šest dana je dug period i za mene. A sad mi pokaži koliko sam ti nedostajala! Od njenih riječi moje je srce jače zakucalo a adrenalin je prostrujao mojim tijelom. Michelle nije često koristila takve riječi, ali kad jeste, na mene je to imalo luđački uticaj. Dok sam spuštao usta na njena, moja ruka je zaronila među njene noge i mogao sam već osjetiti koliko sam joj nedostajao. - Moj Bože, pa ti skoro da si svršila? - prošaputao sam uz njena usta. - Pa mi samo reci šta čekaš? - uzvratila mi je. To je sve što je potrebno. Nisam mogao više čekati. Njena usta su se razvukla ispuštajući meko stenjanje, hvatajući se prstima za moja ramena, dok sam se ja polako gurao u nju. - Samo ovaj put, ove noći neću biti nježan. - upozorio sam je zaigrano, ljubeći joj rub usta. 17


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Dobro. - odgovorila je hvatajući dah. Proučavao sam svaki inč njenog prelijepog lica dok sam se pomijerao gore dolje. Sve u vezi sa Michelle na mene je djelovalo kao zaraza: njeno tijelo, njen glas, njen miris, ali ništa, i mislim ništa ,me nije više uzbuđivalo od njenog lica dok smo se seksali. Sklopila je oči dok je grizla donju usnicu. - Otvori oči. - naredio sam joj. – Pogledaj u mene. - Ne mogu. Ja ću ... Oo Bože. - Sad. Ih otvori. Želim te gledati. Raširila je oči i podigla bokove sa kreveta, gurajući protiv mene. - Oh,Vipere. - zarežala je dok sam ja ubrzavao, a zvuk kože koja se udara ispunjavao je sobu. Zgrabio sam je za ramena i privukao uz sebe, a svako trenje dovodilo me sve bliže i bliže. - Oh,Bože! - ona se oglasila, izvijajući leđa u luk i stiskajući me butinama snažno. I to je bilo to. To mi je bio znak. Kada se trznula i kada se svaki mišić u njenom tijelu skupio, znao sam da je svršila. - Ne odmiči pogled. - progunđao sam, isto tako blizu kraja. Gledao sam ravno u njene plave oči, dok sam jače upirao. – Moram da te gledam dok sam u tebi. Zadnji udar i onda sam se umirio. Moj se kurac trzao, otpuštajući šestodnevnu količinu sperme i napetosti. Jednu sam ruku pomjerio ka njenoj guzi, pridržavajući je čvrsto dok sam još nekoliko puta stenjući klizio unutra i van. Michelle je podigla ruke, okružujući mi njima lice. – Tako te strašno volim, znaš li to? - To znam! - Spustio sam glavu i poljubio je u vrh nosa. – I ja tebe tako volim! Odmah se vraćam. Ustao sam i otišao u kupatilo, vraćajući se sa peškirom za nju. Brzo sam se očistio i vratio se u krevet nadajući se da se nije obukla. Prevrnula se na svoju stranu kreveta i pogledala me sumnjivo. - Šta? -pitao sam odbrambeno kroz smijeh. - Mogu li te nešto pitati? 18


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Daa! - Ozbiljno je. Bez šale,u redu? - O,joj...dobro...pucaj! - To radiš često dok se seksamo, želiš da te gledam u oči, ali nikada nisam pitala zašto. Zurio sam u svjetiljku na plafonu, pokušavajući smisliti odgovor. Znao sam odgovor, ali nisam bio siguran kako da njoj objasnim. - Stvarno žališ da ti odgovorim na to pitanja? Iskreno? Oči su joj se raširile dok je gutala nervozno. – Naravno! Duboko sam udahnuo i okrenuo se tako da je gledam u lice. – Bio sam sa puno žena u životu, pogotovo zadnjih nekoliko godina, i ti si svjesna da su to uglavnom bile veze za jednu noć ili brza jebačina na zadnjem sjedištu auta na parkingu ili bilo gdje drugo. Oborila je oči. - Ne radi to. - ispružio sam ruku i podigao joj bradu. – Ne znaš šta sam htio reći, pa me gledaj ! Podigla je glavu i kimnula. - Kakogod. - nastavio sam, – Kad sam bio sa njima, tim ženama, to mi ništa nije značilo. Nisam ništa znao o njima...njihovu omiljenu boju, čime se bave, a nekima čak ni imena. Nisam želio znati ništa o njima, i sigurno ih nisam želio gledati u oči kada je to bilo samo jebanje, najobičnije. Ustuknula je, sklapajući oči na moje grube riječi, ali isto tako ih brzo otvarajući i ponovo me gledajući. - Ali sa nama je drugačije. Već od našeg prvog puta je drugačije. Ispružio sam ruku i pramen plave kose joj zatakeo iza uha. – Ti si prva koju sam voleo prije seksa. Pakla mu, ti si jedina žena koju sam ikada volio, i kraj priče. Njene usne su se iskrivile u maleni smiješak. –Stvarno? - Stvarno! I želim znati svaku malu sitnicu o tebi, i želim te gledati. Cijelo vrijeme to želim. I sad to želim. A kad svršavaš i gledaš me u oči, to tako jako utiče na mene Michelle. Osjećam se tako iskonski primitivno, gotovo životinjski. Poželim da se popnem na krov i lupam o prsa, vrišteći cijelom svijetu da si ti moja. 19


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Opaa,tome se odgovoru nisam nadala! - Šta si očekivala? - Ne znam. - prošaputala je, - ali to ne. Baš kad pomislim da sam te prokljuvila, Lawrence Finkle, ti otkriješ sasvim nove slojeve koje uopšte nisam primjetila. Uputio sam joj osmijeh. – Šta da ti kažem? Ja sam komplikovana šupčina. - Jesi komplikovan, ali zasigurno nisi šupak. Nisi ni blizu tome. Protežući se bliže njoj, nježno sam je uhvatio za potiljak i privukao njene usne svojima. – Volim te! - I ja tebe volim Vipere. - odgovorila je sa toliko iskrenosti u glasu koju nikad prije nisam čuo. – Hajdemo sad pričati o spomenutom majmunisanju na krovu još malo. Znaš da meni to ne smeta, jel tako?

20


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 4 Viper - Dobro jutro, momci! - zaurlao sam, držeći se uspravno dok sam ulazio kroz vrata svlačionice. Većina suigrača je bacila brz pogled i vratila se svom poslu ili već onome čime su se bavili, a samo je Brody buljio u mene sa podignutim obrvama. - Zašto si tako dobro raspoložen? - pitao me , a tada odmahnuo glavom. – Nema veze. Zaboravi. Vjerovatno ne želim znati. Louie je ugurao nogu u klizaljku i odmahnuo glavom. – Vjerovatno je jutros jebavao ili slično. Ignorišući mog mladog, napornog suigrača, prošao sam pored Brodya i udario ga jako rukama o ramena, zadržavajući ih na njima i lagano ga zatresao. – Zašto ne bih bio raspoložen, gospon Murphy? Život je lijep! Brody se tiho nasmija i odmahnu glavom, saginjući se da popravi nogavicu. – Daa. Definitivno se seksao. - Jesam. - priznao sam ponosno. – Prošlu noć imao sam nevjerovatan, šokantno dobar seks sa najseksi ženom na svijetu, i vjerovatno ću da imati i večeras, pa zato odjebite! Louie zakoluta očima i odjuri iz svlačionice na led. Kad je bio van slušnog polja, prišao sam Brodyu i šapnuo mu. – Mada to nije jedini razlog zašto sam tako dobro raspoložen. Brody je skočio s klupe i okrenuo se. – Da se dogovorimo da nikada više nećeš nešto tako da mi šapućeš? Važi? - Začepi guzice! - odvratio sam, rolajući peškir i bacajući ga na njega. On ga uhvati kad se odbi od njegovo lice. - Sanjao sam nešto noćas. - rekoh uzbuđeno. – O tebi i meni! On podignu ruku u pokušaju da me zaustavi. – Stvarno, druže. Stani. Ne želim to više slušati. - Slušaj! Sanjao sam da smo nas dva otvorili bar. Zajedno. I to je jebeno fantastično! 21


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Bar? - podigao je obrve iznenađeno. – Bar u smislu mjesta gdje se toči alkohol? - Ne! - zakolutao sam očima, - Bar za spavanje. Da, kretenu, bar s alkoholnim pićima. On slegnu ramenima i ostavi peškir u veliku kantu u uglu svlačionice. – Zašto bismo to uradili? Koji je smisao toga? - Pa, za početak, ne postajemo mlađi čovječe. Željezo se kuje dok je vruće. Zašto čekati da ostarimo, kada više nikome ne bude bitno ko smo mi? - stavio sam torbu u ormarić i počeo vaditi odjeću za trening. - Stani malo. - on se zagledao u mene i lagano treptao. – Jesi li ti to ozbiljno mislio? Mislio sam da je to samo san... - Jeste san, ali san koji me natjerao da razmislim. Uradimo to! Otvorimo bar! - Jebote, ti se stvarno ne šališ! - Ne! Razmisli malo o tome. Bio bi to pravi sportski bar sa suvenirima i potpisanim sranjima svuda po lokalu. - Sve to zvuči sjajno Vipere, ali tu je mnogo, mnogo više od toga nego običnog točenja piva i palica za hokej s autogramima. - Znam, ali imam tako dobar osjećaj. Zurio je u mene nekoliko sekundi prije nego je duboko udahnuo i polako izgovorio. – Zadnji put kad si ti imao dobar osjećaj, ja sam završio u Beckighamskoj fontani i ti si me morao vaditi iz pritvora, sjećaš se? - Ovo je drugačiji dobar osjećaj. Onaj dobri. Čitava stvar sa fontanom je bila...jebeno glupa. Ne znam zašto si me uopšte poslušao. Stisnuo je usne u tanku liniju i samo me gledao, prevlačeći dres preko glave. – Idemo trenirati. - Razmisli o ovome. Obećaj mi da ćeš bar razmisliti. - povikao sam za njim. Bez okretanja , podigao je jednu rukavicu u zrak . – Znam da ne zeliš o tome, ali oslobađam te krivice. - To znači da ćeš razmisliti o baru?! - vikao sam za njim dok je zamicao za ugao.

**** 22


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Proveo sam tri sata trenirajući, i kad god bih se našao u blizini Brodyja šaputao sam mu „Sport bar“, sve dok mi nije podmetnuo štap i namjerno me sapleo, tako da sam pao direktno na facu. - Hvala ti na ovome, guzico. To ti ni malo ne priliči! - žalio sam se razigrano dok smo se vraćali u svlačionicu. - To ti je zato što si bio tako dosadno govno cijela tri sata. - Ne bih se nazvao dosadnim. Rekao bih da sam bio uvjerljiv! Uputio mi je smrknut pogled ne govoreći ništa. - Jesi li razmislio? - Ne, ali ako začepiš sljedećih pet minuta, pokušaću! Uzeo sam telefon iz torbe. – Dogovoreno! Slagao je grimase dok je skidao klizaljke. – Koljeno me boli. Idem sad u vruću kupku. Bit ćeš tu? - Vjerovatno. - pogledao sam u telefon i sladio se gledajući u mnoštvo poruka od Michaelle.

M: Na ledu si? M: Zovi me . M: U hitnoj sam sa Gam. M: Vipere,molim te pozovi me.

Strah je prostrujao mojim tijelom i zaglušio sve ostale zvukove. Stisnuo sam dugme za poziv i počeo čupati opremu sa sebe. Michellin telefon me prebacio na glasovnu poruku. - Jebemti! - zagalamo sam, utišavajući cijelu svalačionicu. - Šta se dešava? - Brody je pitao. Ignorisao sam ga, a ruke su mi se tresle dok sam pokušavao da otipkam suvislu poruku. 23


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca „Šta se dešava? Krećem sad. Nazovi me.“ - Hej,šta se desilo? - Brody me opet pitao,a panika mu se osjećala u glasu. - Gam se nešto desilo. Moram ići. - završio sam sa skidanjem opreme i trpao sam je u torbu, dok sam oblačio odjeću najbrže što sam mogao. - Šta se desilo? Trčeći kroz vrata dobacio sam mu. – Nemam pojma. Zvat ću te kasnije. Ruke su mi grčevito stezale volan, da sam se brinuo da ću ga isčupati. Nisam imao puno rodbine, i Gam je bez ikakve sumnje bila jedina do koje mi je bilo stalo. Misao da bi se njoj moglo desiti nešto ozbiljno stezalo mi je grlo i mutilo oči. Nemoj plakati! Gume su zacvilile o podlogu kad sam skrenuo na bolnički parking. Okrenuo sam volan, skrećući na prvo slobodno mjesto koje sam našao, i dao se u trk prema glavnom ulazu. Dok sam žurio kroz automatska vrata, mahnito gledajući lijevo i desno, pokušavao sam shvatiti gdje da idem. - Mogu li vam pomoći? - ženski glas mi je privukao pažnju. Okrenuo sam se na desno i vidio njen osmijeh na prijemnom. - Da, tražim odjel hitne pomoći, mislim. - promucao sam, shvatajući da nisam čak ni siguran gdje se Gam nalazi. – Pa, možda i ne. Tražim svoju baku. Gam, em, Elizabeth, em, Finkle. - Samo trenutak. Da pogledam ima li nešto ovdje. - rekla je s dosadom u glasu dok je kuckala po tastaturi kompjutera. Zaškiljila je i nagela se bliže monitoru. – Dobro, ona je tu. Izgleda da je još uvijek na hitnoj. To vam je u onom smjeru... - Vipere! - okrenuo sam se kad mi je Michelle žurno prišla. – Zvala sam te, ali mi nisi odgovarao. Prati me. Klimnuo sam ženi na prijemnoj recepciji i pridružio se Michelle. – Šta se desilo? Njene male noge su se kretale tako brzo da sam skoro morao trčati pored nje. Uputila mi je težak pogled. – Primila sam poziv od Regine nedavno... - Regine? - prekinuo sam je. 24


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Gamine prijateljice. - Oh, da. - Nemoj galamiti. Obećaj? - Šta? - Moraš mi obećati da nećeš galamiti? - Michelle, jel me ti to zezaš - U redu! - ozbiljnog pogleda gurnula je još jedna vrata i skrenula desno, prateći crvenu strelicu kroz hitnu. – Regina je rekla da su otišli na Segwayu, odmah poslije nas i tada se dogodila nesreća. Gam je vozila i nije uspjela savladati veliku prepreku i tako je pala. - Dođavola! Je li ona dobro? Michelle je zavrtila glavom. – Nije kritično, ali nije ni dobro. Uradiće joj rengen. Misle da je možda slomila kuk i butnu kost. Mnogo je boli. Ušli smo u krcatu čekaonicu i otišli do dva slobodna mjesta na kraju. Nekoliko ljudi je zurilo u mene, ali sam izbjegavao kontakt očima sa svima osim Michelle. Ako me bilo ko traži autogram u ovom trenutku, trebaće im pomoć i soba u hitnoj! - Jesi li dobro? - Michelle me pitala drhtavog glasa dok smo sjedali. Spustila je ruku na moje koljeno a moji otkucaji srca su trenutno usporili. - Ne znam kako sam. Drago mi je da nije ništa ozbiljnije, ali slomljen kuk i nije mala stvar. Biće joj neophodna cjelodnevna njega i sestre i lijekovi a ja sam upravo počeo novu sezonu. - Hej. - prekinula me lagano, dajući mi osmijeh. – Smiri se. Udahni. Ja sa tu. Mogu se nositi s bilo čim, u redu? Proučavao sam njene brižne plave oči. Ista briga u njenim očima koja me spasila toliko puno puta, kada je trebalo biti da ja spašavam nju. – Ne znam šta bih radio baz tebe, znaš li to? Stavio sam ruku iznad njene i stisnuo je. - Znam kako se osjećaš, jer se i ja tako osjećam. - zatvorila je oči i spustila čelo na moj obraz. Zatvorio sam oči od dodira njene kože. – Gdje su djeca? 25


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Taylor je s njima. Dobro su. Prije nego što smo mogli reći bilo šta, ženski glas nas je pozvao. – Trebam porodicu Elizabeth Finkle! Oboje smo ustali. – To smo mi. - Michelle reče, stežući moju ruku. - Dođite sa mnom, molim vas. - sestra se okrenula i gurnula vrata, vodeći nas niz hodnik. Dok smo je pratili kroz sterilnim mirisom ispunjen bolnički hodnik, počela nas je brzo informisati o Gaminom stanju...ali njene riječi su mi blokirale mozak i um mi je zamro. Zatekao sam sebe kao zurim u njene cipele. Nije bilo ništa specifično na njenim roza i crnim sportskim cipelama, ali nisam mogao skrenuti pogled. - Viper? Moje ime se probilo kroz misli. Michelle je stajala u dovratku bolničke sobe, gledajući u mene s nisko navučenim obrvama. – Šta se desilo? Jesi li dobro? - Daa. - promucao sam . – Dobro sam. Pogledala me sumnjivo i mahnula da je pratim. Čim sam ušao u sobu, od dobro poznatog zvuka aparta svaki mišić u mom tijelu se napeo. Nisam bio u bolničkoj sobi od oproštaja sa Mikeom, i čuti te zvuke, osjetiti miris, i vidjeti te plave zavjese, u mom stomaku izazvalo je nasilno komešanje. Zastao sam u dovratku, i provukao ruku kroz kosu, očajnički pokušavajući usporiti disanje. - Uh... Michelle mi je prišla, rukama me obuhvatila oko struka. - Šta je bilo? - Ništa. - slagao sam je. – Dobro sam. Zvuk škripanja metala se začuo kada je sestra povukla i raskrilila zavjesu. Gam je ležala u bolničkom krevetu, u poluležećem položaju. Kad nas je vidjela, njeno lice je obasjao veliki glupast osmijeh. Pokazala je na nas. – Hej! Njih poznajem. Sestra nam je uputila oštar pogled. – Bolovi koji su izazvani prelomom kuka su veoma jaki, što znači da će vaša baka biti pod jakim lijekovima do operacije. 26


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - To je moj slatki unuk. - Gam ju je prekinula. – Njegovo ime je Lawrence, ali to ima je prilično glupo, pa ga svi prijatelji zovu Viper, što je još gluplje ako se uzme u obzir da on nije zmija. Zvaću ga Bob umjesto toga. Sestra me pogledala i zakolutala očima. – Stvarno su jaki lijekovi protiv bolova. Vratiću se uskoro.

Prošla je pored nas, u hodnik i otišla.

- Dođi ovamo Bobby! - Gam je digla svoju ruku i pokušala sjesti. - Ne, ne, ne pomijeraj se. Ne želimo da ti se stanje pogorša, u redu? - rekao sam strogo dok sam joj prilazio i zatim je zagrlio. - Mislim da od ovoga ne može biti gore. - rekla je, i zatim zavrtila glavom. - Nadam se da je konj dobro?! Michelle se upitno namrštila. – Koji konj? - Onaj kojeg sam jahala. - Gam, nisi jahala konja! - odgovorio sam osmjehujući se. - Oh jesam! - Gam je insistirala. – Velikog smeđeg po imenu Cimet. Galopirali smo kroz susjedstvo, tražeći Phila, i on se uplašio male kopilanske vjevarice i zbacio me. I sad sam tu! Ta-da! Zurio sam zabavljeno u nju prije nego sam pogledao u Michelle, koja se stvarno trudila da zadrži ozbiljnu facu. - Bila si na Segwayu, ne na konju. - ispravio sam je. - Ne, bila sam na konju. - bila je uporna. - Kunem se da nisi. Oči su joj se širile zapanjeno dok se glava okretala istražujući sobu – Pa koga sam onda, do đavola, hranila šargarepama?

27


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 5. Michelle Kad je Gam završila sa pričom o imaginarnom konju i strašnoj vjeverici, zaspala je sve dok nije bilo vrijeme za operaciju. Na svu sreću operacija je protekla dobro i ona se pojavila sa četiri nova sjajna zavrtnja u kuku. Njen hirurg, dr.Chams, se susreo sa Viperom i sa mnom u čekaonici i rekao da je samo zahvaljujući Gaminom sjajnom zdravlju sve prošlo kako treba, inače je pad mogao imati daleko teže posljedice po nju. Kad je to rekao, osjetila sam kako je Viper duboko izdahnuo. Mogli smo je nakratko vidjeti poslije operacije ali ona je bila pod narkozom, pa nam je dr.Chams predložio da odemo kući i da se dobro naspavamo. Oboje smo bili iscrpljeni pa nije trebalo puno uvjeravanja. Ušli smo u kuću i vukli se uz stepenice, pravo prema spavaćoj sobi. Kad me je Regina ranije zvala tog dana, Taylor, Mikeova mlađa sestra se zadesila kod nas i već se igrala sa Matthewom i Maurom. Nisam gubila vrijeme, već sam odmah odjurila u bolnicu. Tada sam saznala da Gam treba operaciju, pa sam znala da ćemo se zadržati u bolnici. Taylor je spakovala djeci najosnovnije stvari i odvela ih kod sebe da prespavaju. Kako nisam navikla da budem odvojena od svojih bebica strašno puno su mi nedostajali, i znala sam da me čeka isprekidan san, privila sam se uz Vipera, osjećajući vrtoglavicu. On se srušio na prekrivač i duboko udahnuo. - Jesi li dobro? - upitala sam ga, i odmah zažalila. – Naravno da nisi. Glupo pitanje. Mogu li nešto učiniti za tebe? Bez riječi me pozvao sebi. Spustila sam torbu i legla pored njega, gnijezdeći se na njegovom ramenu. - To je savršeno! - on je rekao. Prevrnula sam se na svoju stranu ostavljajući ruku na njegovim grudima. – Kako ćeš za sutra? 28


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Već sam ostavio poruku treneru Collinsu da me nazove. Biće ljut što propuštam trening, ali se nadam da će razumjeti. Svakako ću igrati u utorak. Samo se moram uvjeriti da će ona biti dobro. Klimnila sam. – Bila je prilično zabavna danas, sa onom pričom o konju... - Bila je. - složio se. – Ali me je istovremeno strašno uplašila, Michelle. Ne želim da ikada više stane na to čudo. - Znam... - Ne, stvarno to ozbiljno mislim! - on me prekinuo. – Ona je moja jednina porodica, moj rod, i ne mogu zamisliti da joj se nešto desi. Oh. To boli. - Jasno mi je. - odgovorila sam nježno, pokušavajući da ignorišem čvor u grlu. – Hajdemo u krevet, da bismo mogli poraniti u bolnicu, važi? Prošao je minut a da nije ništa rekao. Okrenula sam glavu da ga pogledam i u tom trenutku jedna suza se skotrljala iz oka i pala mu na grudi. Uzdišući sam sjela, i ispružila ruke prema wemu. – Hej, dođi ovamo. - Ne, dobro sam! - reče mrzovoljno, odgurujući moje ruke dok je ustajao. – Idem se istuširati. Ti lezi i spavaj, dolazim za minut. - Vipere, sačekaj... - zvala sam ga dok se kretao prema kupatilu. - Prestani ! - prasnuo je ljutito bez okretanja. Moje srce je potonulo kad je ušao u kupatilo i zalupio vratima. Imao je grozan dan, toga sam bila svjesna, ali sam željela više nego išta drugo da me pusti u svoj svijet. Čak i malo, za mene bi bilo puno. Ali...nisam bila iznenađena. Takav je Viper. Bio je tako dobar u pokazivanju osjećaja koji su bili dobri, ali kad nisu...ne tako dobar. Bio je sklon izbjegavanju. Izbjegavanju onoga što je loše oko njega. Poput noja, zabio bi glavu u pijesak i čekao da sve loše oko njega nestane, samo od sebe. Vidjela sam to u nekoliko navrata u protekloj godini, ali sam se nadala da ako budem uz njega i ako to ne budem spominjala, da će biti pomaka na bolje. 29


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Čula sam zvuk tuša dok sam se svlačila i oblačila pidžamu. Ne govoreći mu ništa, brzo sam oprala zube i uskočila u krevet, boreći se da zadržim suze. Počela sam se uspavljivati, kad sam osjetila kako se on spušta u krevet. Sklupčao se uz mene, omotavajući ruke oko moga struka i privlačeći me sebi. Grudi su mu se podigle i ispustio je težak uzdah. – Žao mi je zbog onoga malo prije. rekao je glave prislonjene na moj vrat, što je izazvalo drhtavicu u mom tijelu. - U redu je! - slagala sam. Ništa nije bilo u redu, ama ni malo, ali sam željela da on bude ponovo onaj stari. - Na neki način sam se navikla na to. - dodala sam, zvučeći osornije nego što sam željela. Pustio me je iz zagrljaja i podigao se. – A šta bi to trebalo značiti? - pitao me je odbrambeno. - Ništa. - Zgrabila sam njegovu ruku i ovila je oko sebe. – Ne želim se prepirati večeras, u redu? I ja sam danas imala naporan dan, takođe. Hajdemo samo spavati a ujutro ćemo razgovarati. Nije se usprotivio, ali me nije zagrlio kao maloprije. Zažalila sam što sam bilo šta rekla. Pogrešan momenat. Znala sam to, ali sam svakako pokrenula lavinu. Udahnula sam i uplela svoje prste sa njegovima, zahvalna što nije odmaknuo ruku.

****

Sljedećeg jutra, probudila sam se sa istim mislima sa kojima sam i zaspala. Viper, se sa druge strane, nije sjećao ničega. - Jutro, zgodnice! - rekao je veselo, lupajući me po guzi dok je prolazio pored mene u kupatilu. – Nisam čuo kad si ustala. Slagnula sam. – Izgledao si blaženo, pa sam se iskrala i uskočila pod tuš. - Trebala si me probuditi. Rado bih ti se pridružio. Gledala sam ga u ogledalu izvijenih obrva u pitanje. - Pa znaš, da uštedimo vodu. Sačuvajmo prirodu i ta sranja! Stiščući usne, ugušila sam smijeh. 30


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Kakav je plan za danas? Bolnica,djeca, večera, pa onda seks? Iako me nervirao s vremena na vrijeme, nisam se mogla dugo ljutiti na njega...pogotovo kad mi uputi njegov dobro znani pogled „znam da sam zasrao“. Nasmiješila sam mu se i zakolutala očima. – Zvuči kao veoma dobar plan! Gam je bila budna kad smo stigli u bolnicu, i njeno smrknuto lice nam je reklo kako se osjeća. - Šta se desilo? - pitala sam dok smo ulazili. Pogledala je u nas bez mrvice promjene izraza lica. – Želim ići kući! - požalila se. - Gam, sinoć si imala ozbiljnu operaciju. Nekoliko dana ćeš morati biti ovdje. - Viper je rekao dok je obilazio njen krevet. - Onda ću umrijeti od gladi. Ovi ljudi ne znaju kuhati. - pokazala je na doručak koji joj se nalazio pored kreveta.

– Živa jaja i gumena slanina. Mmm, baš ukusno! - rekla je

sarkastično. Viper je ispustio kikot dok se spuštao i dao joj poljubac u čelo. – Drago mi je da nisi izgubila smisao za humor!!! - Boli li te? - pitala sam i zagrlila je. - Ne! - zavrtila je glavom. - Ništa ne osjećam...osim što mi stomak kruli. Sela sam na krevet do nje i držala je za ruku. – Mogu li nešto učiniti za tebe? - Da, vodi me odavde! - brzo je odvratila. Viper je ustao i brzo se udaljio. – Odmah se vraćam. - Gdje je on krenuo? - Gam je pitala. Prišla sam vratima, pogledala za njim i okrenula se njoj. – Nemam pojma. Dobro sad, bez šale. Kako se osjećaš? - Usrano! - odgovorila je. - Mrzim ovo. Ne volim biti ovisna o tuđoj pomoći. Ovo stanje mi nikako ne odgovara. - Znam. - rekla sam tiho, u pokušaju da je smirim. – Biće ti teško, ali ti si borac i brzo ćeš se oporaviti. Znam da hoćeš! A ja ću biti tu da ti pomognem!

31


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Naslonila je glavu i skupila usne. – Ti imaš dvoje slatke djece i domaćinstvo o kojima trebaš brinuti. Posljednja stvar koja te treba opterećivati je briga o mrzovoljnoj babi tvog dečka. Stisnula sam joj ruku. – Slučajno, ja puno volim tu mrzovoljnu babu moga dečka. I bilo bi mi zadovoljstvo da joj pomažem. - Vidjećemo! - odgovorila je, pogleda uperenog u svoje krilo. U tom trenutku, nisam bila sugurna je li uzrujana zbog situacije u kojoj se našla, ili su je moje riječi uzrujale i da poput svog unuka izbjegava ovakva osjećanja. Istežući vrat zvrnula sam u komad papira u ladici. – Šta je ovo? - pitala sam podižući papir. - Ugh! - progunđala je, odmahujuči prezrivo rukom. – Dali su mi jelovnik! Upitno sam podigla obrve gledajući u nju. – O, stvarno? Izgleda dobro. - To je ključna riječ. Izgleda dobro, ali je ima okus splačine. Vrteći glavom, lagano sam se nasmijala. – Imam osjećaj da će te biti teško zadovoljiti kada je hrana u pitanju. Pa ti si svojevrsni majstor kuhinje, zar ne? - Do đavola, to je tačno! - ponosno je odvratila. – Po mom mišljenju, služiti miksanu hranu trebalo bi biti kažnjivo zakonom. - Oh,Gam. Tebi se neće dopasti moja kuhanje. - Mislila sa da te Viper naučio kuhati? - Jeste... Na neki način. Onda smo se počeli viđati, i od tada samo on kuha. - rekla sam smijući se. Gam mi je bila važna, i to ne samo zato što je bila Viperova baka, vež i zato što sam je protekle godina veoma zavoljela...mnogo. Ona više nije bila samo njegova, ona je bila i moja porodica. - Možda on nije pravi učitelj za tebe. - Kako to misliš? - Ponekad trebaš pravog majstora da bi stvarno naučila. - Tebe? - Da, mene! 32


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Moje oči su klizile njenim tijelom, i nazad do lica. – A kako bi to sada mogla raditi? - Moja usta još uvijek rade dobro, zar ne? Sjediću u kuhinji sa čašom viskija i govoriti ti šta da radiš. - ona je rekla. – Čini mi se kao savršen plan? - Šta se čini kao savršen plan? - Viper je ispalio dok je ulazio u sobu, istovremeno nas obe trzajući. – Vas dvije planirate pruzeti upravljanje svijetom? - Možda! - rekla sam veselo. - Šta je to? - Gam je pitala gledajući u bijelu kutiju pri dnu kreveta. - Vidio sam pekaru na uglu. Tu je kolač sa borovnicama, komad limun mak štrudle, cimet rolnica, i tvoja omiljni ekler. Gam je širom otvorenih usta zurila u Vipera. – Stvarno si otišao i kupio sve za mene? - Naravno da jesam! - uzvratio joj je osmijehom i pružio joj kutiju. Brzo je podigla poklopac i pogledala unutra. – Tu je i medvjeđa kandža? - Aaa,to je za Michelle. Njena omiljena. - uputio mi je brz mig. - I tri limun tarte? - To je za mene. Umirem od gladi. Hej, ne osuđuj me. - gotovo joj je oteo kutiju i počeo izvlačiti peciva, redajući ih na stočić jedan pored drugog. - Ovo je stvarno lijepo od tebe! - Gam je rekla, gledajući ga pažljivo. - Šta da kažem? - raširo je ruke dok mu se široko osmjehivo. – Ja sam nevjerovatno ljusko biće! - Vidjećemo koliko si nevjerovatan. - Gam je pogledal upitno u njega. Spustio je ruke i pogledao je blijedo. – Šta to treba da znači? Pokrila je usta i tiho se nasmijala. – Zavisi šta ću dobiti za ručak i večeru?

33


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 6. Viper Sedmicu dana poslije Gam se pridigla i već isti dan hodala. U svakoj prilici se žalila na bolničku hranu, a tegobe vezane za oporavak je podnijela herojski. Kako joj je samo bilo drago zbog povratka kući. Na moju žalost, isti dan kad se ona vratila kući ja sam morao ići na trodnevno gostovanje sa Wildsima. Michelle me uvjeravala da se ona može brinuti o Gam. Ono što nisam rekao ni njoj a ni Gam je činjenica da sam uz pomoć svog prijatelja i agenta Andyja Shawa, unajmio medicinsku pomoć za Gam. Znao sam da bi njih dvije bile protiv toga, pa im nisam ništa ni rekao. Michelle je imala djecu koja su zahtijevala njenu brigu i provoditi veći dio dana i noći uz Gam jednostavno ne bi išlo. A da sam rekao Gam, ona bi odgovorila da joj nije potrebna pomoć i vjerovatno bi završila povrijeđena, ponovo. To je rizik na koji nisam pristao. Kraj priče! - Hej! - Brody me pozdravio ćuškanjem. – Zašto si tako ozbiljan? Šta te brine? - Nisam ozbiljan. - rekao sam, štipajući vrh nosa i zatvarajući oči. – Imam opasnu glavobolju. - Stvarno?! I ja bih imao da sam prošao sve ono što si ti za ovo kratko vrijeme. - To je bila duga sedmica! Sve me boli...leđa, glava. - izvio sam leđa u avionskom sjedištu, pokušavajući da opustim svoje napete mišiće. – Potreban mi je odmor! - Da, pa...sezona je tek počela, pa ćeš morati da čekaš cijelih osam mjeseci za to. Vjerovatnije devet! - Devet bi bilo baš lijepo,zar ne? - znakovito sam ga pogledao. Ako još budemo igrali za devet mjeseci, to znači da su Wildsi u play-offu. Ne da želim igrati devet mjeseci, već želim i pobjeđivati. Svi to želimo. Naporno smo trenirali, i zaslužili smo to.

34


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Bilo bi. - on je rekao, vjerovatno misleći isto što i ja o play-offu. – Slušaj, imam prijedlog za tebe. Ostavite djecu kod nas, i odvedi svoju djevojku na odmor. Pravi odmor. Ne u neku rupu sa džakuzijem u sred sobe. Ramena su mi se tresla od smijeha. – Već dugo vremena nisam bio u jednoj takvoj rupi, ali imam slatke uspomene na njih. - Odvratno! - Hej, ne odbacij tu ideju dok ne probaš! - našalio sam se, dok su se njegove usne i oči slagale u grimasu. - Ne hvala! Ne zanima me. - pogledao me je. – A i za tebe bi bilo bolje da ne razmišljaš da nju odvedeš tamo. Ona zaslužuje bolje od toga, pogotovo što te svakodnevno trpi. - Ona to radi, zar ne? Okrenuo je glavu naslonjenu na sjedište prema meni. – Kad već pričamo o tome, mislim da zaslužuje prsten. - Prsten?! - ispljunuo sam,mršteći se. - Da, prsten! - on je ponovio. – I to onaj sa velikim dijamantom. Odmahnuo sam glavom, prekuštajući ruke preko grudi. – Očigledno si poludio, jebo te. Ja ne kupujem prsten: nikome i nikada. - Daj! - reče on, i zakoluta očima. – Vas dvoje ste zajedno već skoro godinu dana. Zar ti to zaista nikada nije palo na pamet? - Zaista mi nikada nije palo na pamet! - odgovorio sam, sliježući ramenima. - Zašto? Zar to nije prirodan slijed stvari. - Možda je prirodan slijed za tebe. Za mene je to smrtna kazna! - Sve si izokrenuo naopačke, moj siroti, glupi mali prijatelju. Daj da te poučim! zakrenuo se u sjedalu i približio mi se. – Ne možeš izlaziti sa ženom, koja ima dvoje djece, godinu dana ako se ne planiraš oženiti s njom. To ti je ravno samoubistvu! - Ne, nije! - narugao sam se. – Michelle je nevjerovatna. Ona osjeća i želi baš isto što i ja. - Stvarno? - Daa! 35


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Pričali ste o tome? - Ne, zato što ona nije pijavica, kao što su neke druge žene. Brody se ponovno vratio u svoj prijašnji položaj u sjedištu,i gledajući ispred sebe. – Drago mi je što smo se upoznali. - Začepi! - snažno sam ga gurnuo laktom. – Slažem se u jednoj stvari, a to je da je ona jebeno nevjerovatna...i podržava me u svemu. Na primjer, brzo sam se prebacio u ulogu prodavača, - ona misli da je ideja o baru fantastična. - O Bože! - zurio je u sjedalo ispred sebe. – Nemoj! Molim te, nemoj! Ne želim biti zapamćen kao ludi igrač hokeja koji je udario i izbacio svog najboljeg prijatelja iz aviona, ako nastaviš sa tim... - Obećao si da ćeš razmisliti! - I jesam! - I? - I ... nije ni mjesto ni vrijeme za to. - podigao je prst i uperio ga u red sjedala ispred sa Loiem i nekoliko drugih igrača. Odmahnuo sam glavom. – Ko ih jebe! Dođi ovamo. Reci mi. Reci mi iskreno šta misliš?! - Iskreno? - podigao je obrve i teško izdahnuo. – Meni zvuči kao da zahtijeva puno vremena i puno novca. Jebi ga. Kimnuo sam polako i sjeo naslonjen na sjedište osjećajući se poraženo. Dok sam pokušavao da shvatim njegove bojazni, bio sam razočaran. Razmišljao sam o toj ideji, o baru, bar nekoliko stotina puta u prošloj sedmici, bivajući sve više uzbuđen. - Ali... - nastavio je, a moja se glava okrenula brzo prema njemu, - ako uspijemo da posao izvedemo kako treba čini se kao veoma zabavno! - Stani! Ozbiljno? Ti si za to? - Evo šta hoću! Ići ćemo polako i u fazama. Sada, prvo treba da nađemo nekog da nam obavi istraživanje o početnim troškovima. Ako mi se svidi ono što budem čuo, možemo preći na sljedeću fazu da tražimo objekat. Ako mi se svidi, onda idemo na sljedeću fazu. Je li ti jasno? 36


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Jasno! - složio sam se sa velikim glupastim osmijehom na licu. – Imam jedno pitanje? - Dobro? - Ima li dio gdje se nas dvojica grlimo u velikom, pobjedničkom, dugom zagrljaju? Nakratko je zatvorio oči i zavrtio glavom. – Ima. On je prije faze u kojoj te isjeckam na sitne komadiće i sahranim na više mjesta! Kad je avio sletio i kad smo došli u hotel, javio sam se Michelle. Telefon je zazvonio nekoliko puta prije nego je odgovoreno. - Halo? - maleni glasić se javio. - Halo? Ko je to? - pitao sam, znajući s kim pričam. - Ja sam, Matthew. Ćao Viper! - Ćao druže! Kako si? - Dobro. Pogodi šta ima? - uzbuđenje u njegovom glasu je praktički prošlo kroz slušalicu i udarilo me u lice. - Šta? - Vozao sam se na biciklu danas i razbio se. Morao sam ići u bolnicu! - Stani? Šta si morao? - nisam bio previše zabrinut s obzirom na njegovu uzbuđenost, ali odlazak u bolnicu nije nešto što su dobre vijesti. - Daa! Imao sam veliku posjekotinu na koljenu koja je krvarila, pa me mama odvela. - I šta se onda desilo? - Pa... - rekao je, sad već sumornim glasom, - upotrebili su ljepilo da je saniraju. - Dobroo. Je li to loše? Zvučiš tužno? - Recimo. Stvarno sam želio te šavove. Nikada nisam imao šavove. Glasno sam se nasmijao. – Druže, još si mlad. Imaš pred sobom puno vremena za šavove. Vjeruj mi! On je tiho uzdahnuo. – Nadam se. - Je li mama u blizini? - Da, tu je pored mene. Ćao! Volim te! - I ja tebe volim, mali! - rekao sam smijući se. – Zvaću te poslije!

37


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Na trenutak je vladal tišina a onda sam začuo tihi uzdah. – To dijete je baš nešto posebno? - Jeste - rekao sam veselo. - Nisam čula da je neko bio ljut i tužan zato što mu nisu stavili konce! Legao sam na krevet i prebacio slušalicu na drugo uho. – O, ja ga totalno razumijem! - Stvarno? Kako to? - Pa naravno! Momci vole ožiljke! Koliko god da ga boli, on bi u ponedjeljak otišao u školu tako uzbuđen i svima pokazivao svoje šavove. - Posjekotina se još uvijek dobro vidi. Zar to nije dovoljno? - Ne,nije! Šavovi izgledaju opasnije! Još jedan uzdah. – Mislim da nikada neću razumjeti muškarce. - Vjeruj, i nama je tako sa ženama! - zadirkivao sam je. - Kao ste letjeli? - Dobro. Znaš, Brody nije mogao držati ruke dalje od mene, ali sve drugo je bilo ok. Zakikotala se. – Znaš, da niste tako nabrušeni jedan na drugog kad ste kod kuće, možda bih se i stvarno zabrinula za vas dvojicu. - Takođe smo pričali o baru. - O, jeste? - Jesmo, on je spreman razmotriti cijelu stvar. - Pričala sam jutros sa Kacie i rekla mi je da je puno razmišljao o tome. Drago mi je zbog tebe. - Je li rekla još nešto? - Pa, nije. Smijale smo se vama i ako ste potpuno različiti. Ti želiš bar da bi imao mjesto za zabavu, a Brody na to gleda kao na priliku za investiranje koja će mu donositi zaradu jednom kad više ne bude igrao hokej. Uzdigao sam ramena. – Pst, zato što Brody ne planira igrati zauvijek. - Ti planiraš igrati zauvijek? - Pakla mu, daa. Ja sam besmrtan! - Jesi li udisao ispušne gasove aviona ili slično? 38


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ne šalim se! - rekao sam braneći se. - Viper, skoro ti je trideset i ne postaješ mlađi. - Daa, i ja ću biti najstariji igrač koji je imao NHL ugovor, samo me gledaj. Tiho se nasmijala i nisam bio siguran da li se smije meni ili sa mnom. – Nadam se da će tako biti - rekla je. – Ne mogu zamisliti da budem više ponosna na tebe nego što sam sad, ali bi to bilo kao udarac groma. - Hvala draga! - glasno sam izdahnuo, - Već mi nedostajete! - I ti nama nedostaješ, takođe. - rekla je mekim, seksi glasom. – Ali sva sreća pa je ovo kraće gostovanje i brzo ćeš nam se vratiti. - Jedva čekam. Ne volim što smo daleko, pogotovo sad kad je Gam tek došla kući. - Ona je dobro. Bili smo kod nje cijeli dan, osim kad smo išli do hitne. Pomogla sam joj oko kupanja, ona je čitala Mauri, i pokazala mi kako se pravi odrezak od potrbušine. Zatim je zaspala, a mi smo došli kući da uzmemo stvari koje nam trebaju za prespavati kod nje. Znao sam već duže vrijem da je Michelle nevjerovatna osoba, i da je moja nevjerovatna osoba več godinu dana, ali ona nastavlja da me iznenađuje sa načinima na koje se brine o meni, i sada o Gam. Zahvatilo me osjećanje zahvalnosti i nisam znao kako da se nosim s tim. - Još si tu? - pitala me nakon nekoliko sekundi tišine. - Da, izvini. - pročistio sam grlo. – Samo ja... - Glas mi je zadrhtao i duboko sam udahnuo. - Vipere, šta je bilo? - pitala me nježno. - Ja smo toliko puno volim odrezak od potrbušine, i saznanje da ti znaš kako da ga napraviš me preplavilo. - Ahh,baš si pravi šupak! - Šta? - uzviknuo sam odbrambeno. – Stvarno volim odrezak od potrbušine.

39


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 7.

Michell Iako mrzim kad je Viper odsutan, nije to nešto što je teško za mene. Već sam se navikla na to u vrijeme mog braka sa Mikeom. Prođe mi vijeme u izvršavanju zadataka. Djeca, kuća, uopšteno život. Savršeno balansiram. Uz to sam imala dodatni zadatak da pomažem Gam, pa iako nije veliki posao, dodatno me brinulo. Živjela je sat i po udaljanosti od mene, pa nije bilo jednostavno samo otići tamo u slučaju da me treba. Većinu dana bismo odlazili tamo i proveli bismo cijeli dan. Nekoliko noći smo čak i prespavali, u slučaju da joj nešto zatreba u toku noći. Bila sam kod nje to jutro i došla je Regina sa svojom kćerkom i unucima. Gam se ionako već osjećala krivom što mi oduzima toliko vremena, da me poslala kući, a ona neće biti sama kad su oni tu. Vjerovatno sam trebala negodovati više, ali sam bila srećna jer sam imala vremena za obaviti još neke stvari. Poljubila sam je u znak pozdrava i rekla joj da mi javi čim Regina ode. Dok sam djecu smještala u auto, telefon se oglasio, obavještavajući me o poruci. Zakopčala sam Maurinu sjedalicu i pogledala u telefon. Bila je to poruka od Kacie, Brodyjeve žene.

K:Hej! Šta radite danas? Znam da si zauzeta sa Gam i ostalim stvarima, ali sam mislila da nam se pridružite na plivanju, da iskoristimo ovo lijepo vrijeme?

Duboko sam udahnula i pogledal u Matthewa i Mauru. Imala sam milion stvari za obaviti u kući, a njih dvoje su bili tako dobri saborci u mojim obavezama oko Gam, i to svakodnevno, i zaslužuju malo zabave. I uz to, pomisao na razgovor sa drugom mamom bio mi je primamljiviji nego kupanje u kadi punoj balončića i ispijanje čaše vina. - Drugar, želiš li ići kod Kacie na kupanje? - pitala sam Mathewa. 40


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Ruke je dignuo u vazduh. – Daa! Udahnula sam tiho i zgrabila torbu iza sjedala . – Sačekaj, da pogledam imamo li ih – Bingo! - Izvukla sam njihove kupaće kostime iz torbe i pokazala mu. – Izgleda da nije loše ostaviti odjeću u autu nekoliko sedmica, aaa, Mathew? On se nasmija i kimnuo. Poslal sam poruku Kacie.

„ Nemaš pojma koliko mi je ovo danas trebalo. Dolazimo! „

Kacie i Brody su živjeli sat udaljenosti, a djeci je svakako bilo vrijeme za spavanje, pa je bilo idealno. Spavali su u autu za vrijeme vožnje. Skrenula sam na dugi prašnjavi put koji je vodio do Kacieine kuće i polako nas provezla kroz drvored dok nam se nije ukazala kuća. Lucy, Piper i Emma su se igrale u prednjem dvorištu a Kacie je sjedila na velikom trijemu ljuljući Grace u naručju. Ustala je i mahnul nam kad smo stali. - Još ne mogu vjerovati da živiš ovdje. - vikala sam dok sam otkopčavala Mauru iz njenog sjedišta. Brody i Kacie su izgradili svoju kuću iz snova samo nekoliko stotina jardi udaljenosti od kuće njene mame. I bila je predivna. Velika, bijela, kuća u seoskom stilu, sa najvećim trijemom koji sam ikada vidjela. Iza kuće je bila velika platforma koja je gledala na dvorište koje se spuštalo sve do jezera. Jednostavno raj! - Ponekad ni ja ne vjerujem! - Kacie je rekla dok se spuštala niz stepenice i išla prema meni. – Ćao slatkice mala! - nagela se i spustila poljubac na Maurinu glavu a zatim me zagrlila. – Kako si ti? Brody mi je sve ispričao o ludnici s Gam! - Dobro sam! - slegnula sam ramenima uz osmijeh. – To je dodatna obaveza za mene, ali ništa s čime se ne mogu izboriti. - Uđite u kuću. Napravila sam ručak! - rekla je raspoloženo, i mahnula nam u znak poziva.

41


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Matthew, idem u kuću sa teta Kacie. Ostani sa Lucy i Piper, jasno? - pitala sam ga na onaj mama način, koji podrazumijeva da je to više naredba nego pitanje. - Da, mama! - odgovorio je brzo okrećući se i jureći za Emmom preko dvorište. - Lucy i Piper? - Kacie je viknula. - Pazimo ga mama! - Piper je odgovorila. Popele smo se uz drvene stepenice na trijem i ušle u kuću. Kaceina kuća je bila svijetla i otvorena, a ipak topla i gostoljubiva. Jak miris cimeta zahvatio mi je nosnice i zatvorila sam oči, udišući duboko. – Tako dobro miriše. Jesi li ti to nešto pekla? - Nema šanse! - Kacie je zavrtjela glavom smijući se. – To je svijeća. Gotovo da i ne kuham kada je Brody na putovanju. Znam, grozna sam! - Ja gotovo da ne kuham kad je Viper kod kuće. Ja sam gora od tebe. Obe smo se smijale dok sam sjedala za sto, spuštajući Mauru na pod. Ona se odmah odgegala i spustila do crnog labradora po imenu Diesel, koji je spavao. – Je li u redu da ona bude kod njega? - Oh, naravno! - Kacie je kimnula. – On je najpažljivije stvorenje koje si ikada sreo. Ako ga život sa te četiri luckaste djevojčice nije raspametio, sigurna sam da ništa neće. Plus, on je na svom mjestu sreće. Ne govoreći ništa nagela sam glavu pokušavajući otkriti o čemu priča. - On leži na ventilacionom otvoru. - dodala je. Još jednom sam se nasmijala, dok se ona okrenula i uputila uz stepenice. – Idem je spustiti. Brzo se vraćam. Pod iznad moje glave je krckao kako se ona kretala drugim spratom prema Graceinoj spavaćoj sobi. - Mamaa! Cuko! - Maura je rekla uzbuđeno. - Znam! - nasmiješila sam joj se. – Je li to cuko? Njena mala glava se zaljuljala gore dolje dok je gledala u Diesela, koji je otvorio jedno oko i gledao je pažljivo. Nekoliko trenuktaka kasnije Kacie je sišla sa beba monitorem i spustila ga na ormarić. – U redu - rekla je otpuhujući. – Šta ćeš popiti? Imam vodu, ledeni čaj, limunadu... 42


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Voljela bih čašu limunade! - Stiže! - uzela je veliku čašu iz ormarića. – U redu, da krenemo ispočetka. Kako si ti, iskreno mi reci? - Dobro sam! - odgovorila sam. Prestala je spiati i pogledala me skeptičnim pogledom, dižući obrve visoko. - Kunem se da jesam! - ubjeđivala sam je kroz smijeh. – Mislim, nisam sigurna koji je danas dan, ali sam dobro. - Trenutno ti se svašta nešto dešava Michelle. - Znam, ali ja volim Gam pa mi to ne smeta. Spustila je čašu ispred mene. – Znam, ali samo zato što volimo nekoga ne mora značiti da brinuti se o njemu nije iscrpljujući posao. - Ja sam izmorena, definitivno! To ti priznajem! Ali to nije nešto s čime se ne mogu nositi. Nisam željela pričati o Gam i o mojoj iscrpljenosti, ne više. To me činilo još umornijom. – Šta ima novog kod vas? Nismo se stigle ispričati onaj dan... - Ništa posebno! - slegnula je ramenima dok je sjedala preko puta mene sa čašom limunade u ruci. - Upravo se iznova prilagođavamo Brodyjevom odlasku i pokušavam sve svesti na uhodanu rutinu. - Pijem u to ime. - podigla sam čašu i popila gutljaj kisele tekućine. - I svake godine se osjećam loše. Kada dođe kraj ljeta, on je uzbuđen zbog početka nove sezone, a ja imam taj gorki osjećaj koji donosi njegovo odsustvo. - I kod mene! - kimnula sam. - I u posljednje vrijeme mi daje naznake da bi želio još jedno dijete, i iskreno... - njen glas se prekinuo dok joj je pogled odlutao u daljinu. - Stvarno razmišljate o tome? - Ne znam. Dio mene bi želio da pokušamo i da mu rodim sina, ali onda mislim da nam je suđeno da imamo četiri djevojčice!- pogledala ma je i napučila usnicu dramatično. – Moja materica je umorna! 43


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Nasmijala sam se glasno izvijajući glavu unazad. – Mogu zamisliti! - Šta je s vama? Moj smijeh se u momentu zamrznuo. – Šta je s nama? - Znaš...Brak, mali Viperi,... ima li ičega na horizontu? Teško sam progutala, želeši da mogu s njom podijeliti kako se stvarno osjećam u ovoj vezi, ali sam odlučila da nije pravo vrijeme. – Ne znam. On nije tip za brak, znaš? - Nije bio, dok nije tebe sreo. - Nisam sigurna, ali ko zna...dešavale su se i čudnije stvari? - Čudne se stvari dešavaju...kao npr. zatekla sam Brodya kako puni mašinu za suđe prošle sedmice. A nisam mu morala reći da to uradi. Tako da ništa nije nemoguće! Nasmijala sam se. – Hej, sve te hoću pitati... Jesi li se čula sa Darlom skoro? - Zapravo, jesam. Ona i Neil su se smjestili u njenom apartmanu i kaže da im je savršeno. Ona kreće na novi posao sljedeće sedmice. - Odlično! - rekla sam kimajući. – Baš mi nedostaje. - I meni. – Kaceina usta se oboriše.

****

Provele smo ostatak popodneva pričajući o svemu i svačemu dok su se djeca bacala u jezero i gradila dvorce od pjeska na plaži. Tih nekoliko sati sa njom poslužili su mi kao svojevrsno punjenje energijom i duše i tijela. Nisam znala koliko mi je to potrebno, ali je bio potpuno osvježenje. Kad je sunce krenulo zalaziti, bila sam tužna što se moramo spremati za povratak. - Znaš šta? - Kacie je nakrivila glavu gledajući u sat na ruci, - utakmica počinje za otprilike sat i po. Želiš li da okupamo djecu, ubacimo ih u pidžame, i mogu se igrati dok mi gledamo utakmicu? Možemo naručiti pizzu, a to sve znači da trebate prespavati ovdje? Moja potreba da odem kući i da se uhvatim u koštac sa planinama prljave odjeće brzo je potisnuta sa potrebom da ostanem sa djecom kod Kacie na spavanju. - To zvuči sjajno, ali samo dok provjerim sa Gam. Ako me treba, moraćemo ići. 44


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Potražila sam telefon u torbi. – Odmah se vraćam. Otišla sam u drugu sobu i birala Gamin broj. Telefon je zvonio...zvonio...i zvonio. Moje srce je počelo brže udarati dok mi je kroz glavu prolazio cijeli horor scenario. Konačno je odgovorila. - Halo! - javila se još uvijek smijući se. - Šta to radiš? - riječi su izletjele iz mojih usta uz optužujući ton. - Jesi li dobro? Zašto si tako ljuta? Duboko sam udahnula. – Vema sam se uplašila jer se nisi javljala na telefon. - Michelle, upravo sam imala operaciju kuka. Nisam još spremna za maratonsku trku! odgovorila je sarkastično. - Znam. Kako god, šta radite? Da li trebate nešto? - Nee! Ručali smo i Reginina kćerka je donijela neke svoje stare kućne video-snimke, pa ih sad gledamo i prilično se smijemo cijelo vrijeme. Uskoro ćemo večerati, a kad one odu ja ću malo boksati vreću. - Jesi li sigurna da ti ne treba neka pomoć? - Dobro sam. Šta ti smjeraš? - Ja sam se danas s djecom kod Kacie. Djeca se kupaju u jezeru, igraju u pjesku, i jedu toliko brze hrane koliko je više moguće - Kladim se da uživaju! Ti si divna majka, Michelle! Njene riječi su bile šlag na torti mog današnjeg tretmana oporavka. Nemati svoju porodicu je veoma teško za mene, kao i za Vipera, zbog čega sam se ja tako jako vezala za Gam. Svaka majka u nekom trenutku pomisli da će njeno dijete napraviti ogromnu grešku i da je sve što uradi pogrešno, ali imati nekoga uz sebe ko će te zagrliti i s vremena na vrijeme reći da radiš dobar posao, to je neprocjenjivo. - Hvala Gam. To mi puno znači... pogotovo danas! - Draga, kad god želiš to da čuješ samo me pozovi, važi? Još nekoliko minuta smo pričale, i rekla sam joj da ću joj se javiti ujutro.

45


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Vratila sam se u kuhinji, i zatekla Kacie kako pokušava telefonirati tako što telefon drži stisnut između uha i podignutog ramena, dok joj je Gracie na jednom a Maura u drugom kuku. - U redu, hvala! - završila je razgovor, puštajući ga da precizno padne u ruku. Njene oči su se srele s mojima. – Izvini, ali čula sam tvoj razgovor, i čula da ostajete, pa sam naručila večeru! Umirem od gladi! - Sa dvoje djece u rukama? Ti si prava Supermama! - Imam blizance, sjećaš se? - ona se nasmijala. Prije nego što je stigla pizza, brzo smo okupale djecu, i ubacile ih u čiste pidžame. I ponovo, to što nisam redovno čistila svoje auto je bilo korisno zato što smo u nekoj od torba našle čiste pidžame za Matthewa i Mauru. Zvono na ulaznim vratima se začulo, baš u trenutku dok sam češljala Maurinu kovrdžavu plavu kosu. Posjele smo djecu okolo stola i podijelile im komade pizze na tanjirima, izrezane komade jabuke i mlijeko. Kad su djeca bila podmirena sjele smo Kacie i ja i jele. - Ooo, počinje utakmica! - Kacie je promrmljala usta punih pizze. Zgrabila je daljinski upravljač i pronašla kanal sa utakmicom. Kamera je zumirala Brodyjevo lice dok je pio vodu. Kacie je ponosno uzdigla glavu dok je spiker pričao o tome kako je imao tri odbrane za redom i kako tim dobro igra već na početku sezone. - Možda je ovo naša godina? - rekla je s sliježući ramenima. - To bi bilo sjajno, zar ne? - dodala sam. Lucy, Piper, Mathew i Emma su brzo pojeli pizzu i otišli u podrum da igraju stoni tenis. Grace i Maura su se igrale po dnevnoj sobi, stavlajući u usta sve što su dohvatile u ruke. - Želiš li čašu vina? - pitala me Kacie dok je stavljala zadnji komad pizze u frižider. -.Uu..nee! Cijeli dan imam glavobolju i bilo bi mi još gore! Kacie je kimnula dok je punila svoju čašu vinom. Uzela je bocu vode iz frižidera i polako se probijala kroz ogradu od jastuka i kauča kojima smo zagradile bebe. - Hvala! – Uzela sam bocu iz njene ruke, spremna da se opustim i gledam naše momke na terenu. Drugi dio je tek počinjao a Wildsi su već vodili 2-0. Mislila sam da bolje od ovoga ne može. 46


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Kacie se bacila na kauč, a to je dovelo do toga da se polila vinom po majici, na što se ona zakikotala. – A, čovječe! – slegnula je ramenima i uzela još koji gutljaj. - Hvala ti za ovo večeras, Kacie. Nemaš pojma koliko sam ovo trebala. - Nebesa, ne zahvaljuj se. Bilo nam je tako zabavno. Mislim da bi ovo trebalo preći u tradiciju kada su god momci na gostovanju. - Pijem u to ime! – rekla sam i podigla bocu vode u vazduh. Ona se nasmiješila i podigla čašu do moje boce i kucnula se. Ponovo smo se izvrnule na njen veliki kauč, dok su se bebe igrale a momci prašili na TV-u. Sekundu prije kraja drugog dijela utakmice, igrao se prekid i Viper je bio sam, vodeći pak po ledu prema golu. Kacie i ja smo istovremeno skočile u sjedeći položaj, navijajući da Wildi daju još jedan gol. Klizao se uz samu ogradu, jureći prema golu, kada se iznenada pojavio Ricky Young, igrač St. Louis Bluesa, i zabio se direktno u njega, šaljući ga na staklo. - Jebem ti! – skočila sam i prekrila usta rukom. Udarci, i to oni teški, nisu ništa novo u hokeju, ali ovaj je bio stvarno brutalan, i očigledno je na osnovu toga kako je odletio na ogradu, da Viper nije imao pojma da je Ricky uopšte u njegovoj blizini. - Dobro je. On je sasvim dobro! – Kacie me pokušala uvjeriti, prilazeći mi i držeći me u zagrljaju. Ali...nije mu bilo dobro. Tih nekoliko sekundi, emiter je ubacio neke reklame, a strah je eksplodirao u mojim grudima. Ne opet! O Bože, molim te, ne opet!

47


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 8.

Viper

- Jebemu! – prevrtao sam se po ledu, pokušavajući naći položaj u kome me koljeno ne boli. Bilo koji položaj. Bol me preplavila. U sekundu, pola tima i sudija su stajali iznad mene. - Jesi li dobro? - pitalo me je njih nekoliko, a neki su se spustili na led do mene, ali nisam mogao odgovoriti od bolova. Ubrzo se pojavio Pete, naš trener. - Šta se desilo? Pričaj sa mnom! - Moje koljeno. Udario sam u ogradu i osjetio jebeno krckanje! - zarežao sam. - Udario si koljenom u zid? - Ne - zavrtio sam glavom. Noga mi je bila okrenuta naprijed, a udarac je pomjerio direktno u ogradu. Raširio je oči i obriso znoj sa čela. – Dobro, moramo te maknuti s leda. Izraz njegovog lica zapalio je strah u meni, koji se poput požara širio mojim tijelom, dovodeći svaki živac na ivicu panike. - U redu! – odgovrio sam, pokušavajući ustati. - Stoj, stoj. Jebote, stani već jednom! Moraš se kretati polako i nemoj raditi nikakav pritisak na tu nogu. Jasno? Bez pritiska Kimnuo sam, praveći bolne grimase dok sam pokušavao ustati. Konačno, uspio sam, a publika je počela aplaudirati. Ignorišući bol, najbolje što sam umio, skinuo sam jednu rukavicu i dodigao palac u znak pozdrava. Aplauz je prerastao u gromovito režanje od čega se zatresla cijela dvorana. Bio sam potrešen potporom koju su mi pružili, da sam mahnuo prije nego su me u zagrljaju poveli Pete i suigrač Rex Craig. Polako su se klizali prema izlazu i ja sam se silno trudio da desnu nogu ne spuštam na led. Kad sam se skloni sa leda, jedan od Peteovih ljudi me je čekao s kolicima. 48


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Stvarno? – zastenjao sam prema Peteu. - Umukni i sjedi! – odgovorio je a da me nije ni pogledao. Sa Peteovom rukom ispod pazuha, polako sam se okrenuo i sjeo u kolica. Brzo je otkočio kolica i požurio u malu medicinsku kliniku koja je bila dio dvorane. Dr. Houston, timski doktor St.Louis Bluesa, je već bio u sobi i čekao na nas. - Treba li vam pomoć da ga podignete sa kolica? – pitao je Petea dok me je gurao prema stolu za preglede. - Ne, dobro sam. – odgovorio sam prije Petea. Pogledom je išao od mene do dokrora i nazad. – Ovaj vam je lud kao struja! Ja ću se s njim boriti, ako nemate ništa protiv, a takođe ću prisustvovati pregledu. - Naravno. – on je odgovorio kimnuvši glavom, i odmičući se korak unazad. – Zbog vjerodostojnosti pregleda moram ostati u sobi, a vi samo radite svoj posao. Sljedećih nekoliko minuta je proteklo u neprestanom Peteovom procjenjivanju mog koljena, uz pitanja poput : Boli li te ovo? A ovdje? A kako je sad, kako je doktor dodirivao različita mjesta. Neki od pokreta su mi izazivali jak bol. Drugi nisu bili bolni. Oči su mu putovale uzduž moje noge. - Šta mislite? – pitao sam, iako nisam bio siguran da li želim znati. Raširio je nozdrve, udišući polako, još uvijek gledajući u moju nogu. – Ubrzo će se pojaviti otok, tako da bih što prije želio uraditi rengenski snimak. I to odmah! Veliki čvor u mom stomaku se stisnuo i boljelo je više nogo koljeno, i cijelim putem Pete je izbjegavao da me pogleda u oči. Uzeo je telefon i izašao u hodnik. Ležeći na stolu, i zureći u fluorescentna svjetla na plafonu, polako sam disao i radio nešto što nisam radio dugo, dugo vremena. Ja sam se molio!!! Hej, ti gore. To sam ja, Viper...Lawrence...kako god. Ti i ja se ne viđamo često, i znam da sam radio svakakva sranja, stvari na koje si ti vjerovatno prevrtao očima, ali sad sam očajan. Ako mi pomogneš ovaj put, obećavam da ću biti dobar prema Michelle i da se neću sprdati sa Brodyjem. Stvarno sam ozbiljan, i molim te, molim, molim, da mi pomogneš. Hokej je

49


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca moj život. Ja sam ništa bez njega, bez igre. Preklinjem te da mi ispuniš ovu želju i vratiš me ne led za dan ili dva. Ja ne mogu živjeti bez hokeja. Ne znam kako! Amen! - U što gledaš? Glava mi se trznula u desno gdje je stajao Pete, gledajući u plafon. – Izvini. – pročistio sam grlo,- nisam čuo da si se vratio. - Očigledno nisi! - rekao je sarkastično. – Ambulantna kola će biti ovdje za nekoliko minuta. Kako se osjećaš? - Nervozno! - Vidim! Nikada prije nisi bio povrijeđen? - Ništa veliko. – zavrtio sam glavom. – Razbijena usna tu i tamo, mnogo šavova, ali nikada ovako... - Ne mora značiti da je ova povreda strašna, znaš?! Sačekajmo da vidimo šta nam snimak kaže, u redu? Kimnuo sam, ali nisam ništa rekao. - A dok čekamo, iskoristi ovo.- reče, dok mi je dodavao telefon. - Zašto? - Vjeruj mi. Bavim se ovim dugo vremena. Ljudi koji te vole i koji se brinu za tebe su takođe gledali večerašnju utakmicu. Nazovi ih! Sranje! Baš sam prava guzica. Nazvati Michelle mi čak nije ni palo na pamet. Toliko sam koncentrisan na sebe da sam zaboravio da je ona možda sada prestravljena. Brzo sam birao njen broj kada su Pete i Dr. Houston izašli iz sobe. - Halo! – javila se brzo drhtavog glasa, očigledno ne prepoznavajući Peteov broj. - Hej, dušo! Ja sam. - Viper! – viknula je, dok joj je glas pucao. – Jesi li dobro? Šta se dešava? - Dobro sam. Primio sam udarac i zabio se u zid. U pitanju je koljeno. - Je li slomljeno? -.Ne, mislim da nije. Mogu ga pomijerati, ali me boli, i sad će me odvesti u bolnicu da bi mi napravili cijeli pregled. 50


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Dobro.- rekla je tiho. - Jesi li dobro? - Ne. – onaj je zajecala u slušalicu. - Žao mi je dušo! - Udarili su te, a ti si odletio na ogradu. Kao što se desilo Mikeu i...nisam mogla disati. – govorila je između jecaja. - Znam dušo! Gdje si sad? Jesi li sama? Čulo se šuškanje a zatim sam čuo glas druge žene. – Hej Vipere. Kacie je! - O,ćao! Je li ona dobro? - Ne, ali biće. Dobro se uplašila nakon one scene, ali će biti dobro, sad kada te čula. Uzela sam telefon da bi ona popila vode i smirila se. - Hvala! Jesi li ti kod nje? - Ne, ona i djeca su danas došli na kupanje i druženje. A odlučili su i prespavati ovdje. Kimnuo sam. – Super, to je super. Nadao sam se da neće morati voziti kući noćas! - Ne, ostaće tu, ne brini... čekaj malo, evo ti Michelle. Tihim glasom su nešto govorile jedna drugoj, prije nego što sam je ponovo začuo. – Hej, izvini... - Nemoj se izvinjavati. – rekao sam. – Ovo mora da je bilo grozno za tebe. Peteova glava je provirila u sobu. – Hej, ambulantna kola su tu. Polako sjedi, uskoro dolazimo po tebe. - U redu. – odgovorio sam kimanjem. - Šta... - Ništa. To je bio Pete, da mi kaže da je ambulantno vozilo stiglo. Čujemo se kasnije, važi? - Važi. – rekla je tužno. – Molim te, javi se. Noćas svakako nema spavanja, pa nije bitno u koje doba me nazoveš. - U redu. Zvaću te čim prije budem mogao. Volim te! - I ja tebe volim! – prošaputala je. – Puno. Vipere, volim te tako prokleto puno!!! - Čujemo se, dušo! 51


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Prekinuo sam u trenutku kad su medicinari ušli. Žurno su se kretali, pričajući sa Peteom i gurajući me polako sa stola na nosila. Prije nogo što sam se snašao, već su me gurali hodnikom i napolje prema parkiralištu. Kada smo stigli na hitnu, sve se dešavalo brzinom svjetlosti. Doktor je došao, pregledao mi koljeno nekih deset minuta, i poslao me na rengen. Snimak je bio veoma brzo gotv i potvrdio ono što je Pete već znao. Ništa nije slomljeno. Doktori i sestre su mi stabilizirali koljeno i stručni štab Wilda su me poslali prvim avionom nazad u Minnesotu, gdje su me trebali pregledati naši klupski doktori sljedeće jutro. Bila je to duga, iscrpljujuća noć i avion nije sletio sve do dva sata poslije ponoći. Bio sam pomalo u bunovnom stanju od lijekova protiv bolova na čemu sam bio veoma zahvalan Samanthi, koja se brinula o većini stvari za Wilde. Poslala mi je poruku da je organizovala auto koje će me odvesti kući, jer nisam bio u stanju to sam uraditi. Iz aviona sam izašao zadnji, polako se krećući na štakama, hladnim, tihim prolazom od aviona do aerodroma. Tek sam nekoliko sati koristio ta čuda, a već su mi išla na živce. Smetale su mi više, nego što su mi pomagale. Neprestano sam njima zapinjao za tlo, ili udarao u okolne predmete, kao što sam udarao u nogu putnika koji je sjedio do mene u avionu. Kunem se, da me je još jednom onako pogledao, lupio bih ga onom štakom po guzici. Konačno sam se dočepao stola na kraju prolaza gdje me je dočekala žena u tamnoplavoj odjeći i sa velikim osmjehom na licu. - Čekali smo na Vas! – rekla je veselo. - Izvinjavam se. – promrmljao sam. – Dugo mi je trebalo s ovim čudima. Ispružila je ruku i dodirnula moju. – Nema problema. Ustvari, organizovali smo vožnju za vas ostatak puta. - Vožnju? - Da. – rekla je i odmakla se korak nazad pokazujući na malog čovjeka, koji bi mogao biti u srednjim četrdesetim , i koji se osmjehivao prema meni iza kolica. - Uh,hvala, ali mislim da to neće biti potrebno. - odmahnuo sam glavom. Svakako, onaj Mali ne bi bio u stanju da me pomjeri u tim kolicima.

52


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Žena mi je dala osmijah čvrsto stisnutih usana i sastavila ruke. Nešto mi je govorilo da me neće pustiti na miru. – Znam da nije idealno, ali mislimo da bi najbolje bilo da ne hodate preko čitavog aerodroma u tom stanju. Stanju? Samo sam uvrnuo jebeno koljeno i biću onaj stari za nekoliko dana. Ja nisam ni u kakvom „stanju“. - I razgovarali smo sa Samanthom Lester, koja je organizovala ovi, i upozorila nas je da ćete vi najvjerovatnije negodovati zbog ovoga, i da ne prihvatimo ne kao odgovor, zato sjedajte. Prije nego što sam mogao reći bilo šta, dograbila je moju torbu sa ramena i pokazala na kolica. - Sjedite! Udahnuo sam duboko, potpuno svjestan da mi nosnice gore i da mi je vilica napeta. Bez riječi sam prišao i zavalio se na kolica, bijesan jer se prema meni ponašaju kao prema djetetu. - Drži ovo. – na krilo mi je spustila torbu. – a Carl će te odgurati do izlaza. - Hvala. – pogledao sam je, ne uspevajući da se nasmiješim. Dan je bio dug, grozan, iako nisam bio na čisto sa povredom, u ovom trenutku sam želio biti na samo jednom mjestu, u svom krevetu. Carl je pokušao da me uključi u razgovor dok smo se kretali kroz uglavnom prazan aerodrom. - Ti igraš za Wilde? To je baš kul. I ja sam kao mlađi igrao hokej. Bio sam prilično dobar, ali nisam bio zagrijan za profesionalnu karijeru. Kako si upao? Imaju li neke probne termine ili te moraju pozvati? Imaš li agenta? Može li mi on srediti probu? Navukao sam kačket sa logom Wilda nisko na oči i ignorisao ga. Izgledao je kao dobar lik, ali nisam mogao biti lošije raspoložen za razgovor o tome kako upasti u NHL. A da ne spominjem da je zakasnio jedno dvadesetak godina sa pokušajem da ostvari svoj san. Vjerovatno je moje ćutanje razumio jer je prestao pričati i počeo je zviždati dok smo se kretali. Jednako naporno ali bar nije očekivao neku reakciju od mene.

53


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Vazduh je postajao hladniji kako smo se približavali izlazu. Tek je oktobar, ali dobro poznati hladni noćni vazduh u Minnesoti mi je začudo prijao. Carl me dogurao izvan aerodromskih vrata. Izvukao je par rukavica iz džepa i brzo ih navukao. Pogledao sam ga skeptično. – Ti nisi odavde, zar ne? - Ne. – odmahnuo je glavom i skupio ruke u blizini usta duvajući u njih da ih zagrije. - Vidim. - Ja sam sa Floride. Preselio sam se ovamo ljetos. Nisam imao pojma da zima dođe ovako rano. – govorio je cupkajući naizmjenično na jednoj pa na drugoj nozi. - Ovo nije ništa. Samo čekaj da vidiš. – malo sam se nasmijao. – Zašto si se preselio ovamo? - Zbog djevojke. - Djevojke? – podigao sam obrve upitno. - Zapravo, zbog žene! Ali da. Razveden sam već nekoliko godina a prije par mjeseci sam preko online upoznavanja pronašao Sheilu, i već nakon prvog kontakta ništa me više nije zanimalo. - Čovječe! I preselio si se ovamo zbog nje? - Da. – odgovorio je osmjehujući se, ponosno kimajući. – Prvi put sam je sreo upravo ovdje, na ovom aerodromu. - Čekaj malo! – podigao sam ruku u vis. – Nikad je prije toga nisi vidio licem u lice, ali si prešao cijelu državu zbog nje? - Da, gospodine. Najbolja odluka koju sam ikada napravio, bez obzira na ovakvo vrijeme. Ta žena čini moje loše dane dobrima, a moje dobre dane još boljima. - Jebo te. To nije moguće. – izjavio sam, vrteći glavu u nevjerici. - Šta nije moguće? – začuo sam glas s moje desne strane. Moje oči su krenule za tim glasom i ugledao sam Michelle kako nam prolazi. - Hej! – istovremeno sam se osjećao bolje. – Šta ti radiš ovdje? Sam je rekla da mi je sredila prevoz. - Spustio sam torbu pored i zgrabio štake da ustanrem. Podigla je obe ruke, - Stoj! Ne pokušavaj da ustaneš! 54


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Sagela se i omotala svoje ruke oko mojih ramena, nježno me stiskajući. Miris njenog parfema mi se uvukao u nos i zatvorio sam oči, uzvraćajući joj zagrljaj. - Samantha je sve dogovorila, ali sam joj javila da ću te ja pokupiti. Ostavila sam djecu kod Kacie i krenula. Nema šanse da bih nekoj službi dozvolila da dođe po tebe. Počela se odmakinjati od mene ali je nisam puštao. - Hvala! – prošaputao sam u njenu meku plavu kosu. – Nisam te primjetio na parkingu. I puno sam srećniji što si ti tu, umjesto neke službe za prevoz. A plus je i to što si ti puno više seksi od nekog službenog vozača. Izmigoljila se iz mog zagrljaja i lagano me udarila u rame. – Šuti. Idemo kući! Carl je stao pored kolica, ali sam ga zaustavio. - Znaš šta Carl...mislim da ću dalje sam. – rekao sam, odgurnuo se od kolica i zgrabio štake. – Da li bi bio ljubazan i ubacio tu torbu na zadnje sjedište? - Jeste li sigurni gospodine Finkle? – pitao je Carl dižući torbu. – Osjećao bih se bolje ako mi dozvolite da vam pomognem. - Ozbiljno? Šta radiš? – Michelle je dodala. - Dobro sam! Kunem se! Stisnula je usne i posmatrala me dok sam se polako približavao njenom autu, ali nije ništa govorila. Carl je brzo prišao pored mene, otvarajući vrata auta i spuštajući moju vrećastu torbu na zadnje sjedalo. Zatvorio je zadnja i otvorio prednja vrata, odmakinjući se unazad da bih ja prošao. Nasmiješio sam se i kimnuo mu sa razumijevanjem, kad sam se smjestio na sjedište. - Želim vam brz oporavak gospodine Vipere. – pažljivo sa dvije ruke je zatvorio vrata. Spustio sam prozorsko staklo, posežući jednom rukom u džep i istu nakon toga pružio van. - Hvala Carl! Sve najbolje želim tebi i Sheili. – ispružio sam ruku sa napojnicom i rukovao se s njim.

55


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Uzvratio mi je čvrstim stiskom ruke i veseljem u očima. – Hvala vam gospodine. Sve najbolje želim vama i ovoj prelijepoj dami. Dovezla se ovamo, sama, u sred noći zbog vas. Vi ste srećan čovjek! Michelle je sklopila ruke preko srca i gledala u Carla sa sjajem u očima. Moje oči su se ponovo vratile na Carla. – Najbolja odluka u životu, tako reče? - Najbolja! – uzvratio je sirokim osmijehom. – Prijatnu noć vam želim! - Ćao! Hvala! – Michelle je viknula dok sam ja zatvarao prozor. – Kakav simpatičan čovjek. I sve te lijepe želje koje nam je uputio! Za nepovjerovati! Tiho sam se nasmijao. – Ja vjerujem. Imao sam novčanicu od sto dolara pri rukovanju. Raširila je oči i ponovo me udarila. Zatim je ruku uvukla u moju i tako smo se odvezli kući.

56


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlj 9. Michelle Kao što sam i pretpostavila, te noći gotovo da nisam spavala. Umjesto da sam brinula zbog Vipera i čekala njegov poziv, sad sam brinula zbog Vipera i gledala ga kako spava. Osjećala sam se bolje zbog toga što je pored mene u krevetu i nije udaljen nekoliko saveznih država, ali svako i malo stenjanje me plašilo. Srećom lijekovi su činili svoje držeći ga izvan osjećaja bola, ali oni nisu smanjili nemir koji sam ja osjećala. - Jesi li dobro? Trebaš li šta? – pitala sam ga tiho, nakon što sam začula glasne uzdaje četvrti put u manje od dvije minute. - Ne, dobro sam. Samo mi je neudobno. – uzdahnuo je ponovo. – Mrzim spavati na leđima. Ovo je bezveze! - Znam da jeste, ali mislim da spavanje ne strani ili na stomaku nije dobra ideja s obzirom na taj zavoj na koljenu. - Biti budan takođe nije dobra ideja! – progunđao je i strgnuo pokrivač sa sebe. - Mogu li učiniti bilo šta za tebe? Otvorio je oči i zagledao se u plafon za trenutak. – Daa. Okreni se! - Šta? - Okreni se. Zagledala sam se u njega. – Zašto? - Molim te, samo to uradi. - Dobro! – okrenula sam se na stranu tako da sam mu okrenula leđa. – Ali ako misliš da će ovaj jadni pokušaj dovesti do seksa, odmah da znaš da se to neće desiti. Ja sam preumorna, a ti si polomljen! - Nisam polomljen! Šššš! – promrmljao je kad se okrenuo prema meni, legao na lakat, privukao se mojim leđima a drugu ruku prebacujući preko mog struka. - Šta radiš? Zar ti ovakav položaj ne stvara bol? Jesi li dobro? – progovorila sam. 57


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Bradom je češkao zadnji dio moga vrata i njuškao. – Dobro sam. Bolje spavam kad mi je kurac između tvojih guzova. Tu pripada! Nasmijala sam se u sebi i preplela svoje prste sa njegovima, srećna zbog njega i njegovog kurca, i što mi pripadaju. Za nekoliko sekundi, dah mu se ujednačio i njegova prsa su se nadiamla uz moja leđa dok je meko hrkao. Srećom i ja sam zaspala. Nekoliko sati kasnije, sunce je probijalo kroz zastore i prelivalo se sobom. Teškom mukom sam kroz jedno otvoreno oko pogledala u časovnik. Bilo je tek nešto više od šest, a Viper je u devet imao pregled kod dr.Jennings, klupskog doktora, da razmotre njegovu povredu. Znali smo da će ga vjerovatno poslati u bolnicu na MRI, ali dr. Jennings je želio da ga on pregleda prije toga. Viper je još uvijek držao ruku oko mene a i ja sam ležala u istom položaju u kojem smo i zaspali. Biti budan pola noći uopšte nije zabavno, ali sam bila zahvalna na nekoliko sati sna. - Hej, budan si? – lagano sam klizila prstima po njegovim tetovažama na ruci, prateći crne linije naprijed nazad. Promrmljeo je nekoliko nerazumljivih riječi koje nisu imale nikakvog smisla i ponovo zahrkao. Očigledno ne želeći da se probudi, još uvijek, iskoristila sam vrijeme da pošaljem poruku Kacie i da se uvjerim kako su djeca.

„ Ćao! Sigurna sam da još nisi ustala, ali mi pošalji poruku kad se probudiš. Kako su djeca provela noć? Nadam se da ti nisu pravili probleme. Hvala ti puno na pomoći! “

Gurnula sam telefon pod jastuk, i iznenadila se kada je on za manje od minut zavibrirao.

Kacie: Budna sam. Kako je on? „ Dobro je. Prvo ga moram odvesti na pregled, a poslije ću doći po djecu.“

58


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Kacie: Ne,ne! Ne brini se za njih. Još uvijek spavaju. Stavila sam njihovu odjeću na pranje, pa će biti čista. Kad ustanu i doručkuju, mama i ja ćemo ih namazati kremom za sunčanje i odvesti na jezero da se kupaju. Ti obavi sve što trebaš i nemoj se brinuti za njih. Kad završiš, onda se vidimo. Dobro nam je! „ Puno ti hvala, Kacie! Pomogla si mi u više, zadnja 24 časa, nego svi drugi za cijeli život. “ Kacie: Ššš, ne spominji. Idite kod doktora i javi mi, važi? Brody je zabrinut. Poslao je nekoliko poruka Viperu, ali mu nije odgovorio. „ Prilično je nadrogiran lijekovima protiv bolova i samo se srušio u krevet kad smo stigli kući. Reći ću mu da ga nazove poslije pregleda. “ Kacie: U redu! Srećno! Volim vas! „ Hvala,volimo i mi vas! “

Telefon sam stavila na stočić i privila uz Viperovu toplu ruku za još nekoliko minuta maženja prije nego što ustanemo i suočimo se sa onim što nam donosi današnji dan. - Jesi li dobro? – pitala sam ga kad smo ušli na parking rezervisan za igrače. Viper je bio veoma dobro raspoložen cijelo jutro, ali sam sumnjala da glumi. - Jesam! – odgovorio je i otkopčao pojas na sjedištu. Ugasila sam auto ali nisam se pomjerila. – Ne. Mislim jesi li stvarno dobro? Okrenuo se prema meni, njegove plave oči su me nježno gledale. – Jesam, kunem se. Bio sam prestravljen sinoć nakon što se ono desilo, ali je rengenski snimak pokazao da je sve uredno i tada sam osjetio olakšanje. Plus, nije me strašno boljelo noćas. Znam da me moraju pregledati zbog sigurnosti, ali ti kažem da mi nije ništa. Vjerovatno ću biti spreman da već večeras odletim nazad i odigram preostale dvije utakmice na gostovanju. Glas mu je bio iskren, možda i malo previše. Posegnuo je za mojom rukom i stisnuo je dok je nastavio. – Idemo sad unutra i da završimo sa tim, zatim ćemo po djecu, a poslije do Gam, važi? Kimnila sam. – Obavezno ćemo otići do nje. Bila je veoma zabrinuta kada sam je sinoć pozvala. Rekla mi je da je svakako obavjestim kada ti bude bolje da bi ti ona naprašila guzicu.

59


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Nakrivio je glavu. – Napraši mi guzicu? Zbog čega? Nije moja krivica što sam povrijeđen. - Ne, nešto u vezi medicinske sestre koja kolazi kod nje? Nisam baš sve pohvatala jer sam bila u sred sinoćnjih događaja s tobom. Obrve su mu skočile. – Sestra? Već? Opa, Ellie je baš brza. - Šta? - Ellie, Andyeva asistentkinja. Zamolio sam je da potraži medicinsku sestru da pomogne Gam po kući. - Zašto si to uradio? – rekla sam. – Lijepo sam ti rekla da ja mogu sve sama. - Znam da si mi rekla. - prekinuo me je. – Ali ti imaš puno posla oko djece i drugih stvari, pa sam smislio da nekog unajmim da bar na nekoliko dana sedmično dolazi i da se ti odmoriš. - Nije potrebno Vipere. Više sam nego sposobna baviti se i djecom i Gam. - Znam da jesi, i to što sam unajmio nekoga ne znači da ti to ne možeš. Pokušavam svima da olakšam život pa makar i samo malo. Uputio mi je dječački, nestašni osmijeh, i kojem nisam mogla odoljeti i usne su mi se izvile u smiješak. Milion različitih misli mi je prolazilo glavom. Dio mene je bio razočaran jer nije želio da mi prepusti brigu o Gam, ali drugi dio mene je osjećao malo... pa ...malo olakšanje. Brinuti se o Gam nije bilo teško, već je oduzimalo puno vremena. Iako se Viper možda nije brinuo za svoju povredu, ja sam bila zabrinuta – što mu nikada ne bih rekla. Bio je uvjeren da će već večeras letjeti nazad, ali ja nisam bila. A ako se pokaže da je njegova povreda teža nego što on misli, briga o djeci, uz brigu o Gam, i o njemu, bit će mi vrlo teško. - Sad idemo! – podigao je moju ruku do svojih usana i poljubio je. – Završimo s tim da me Gam može što prije isprašiti. A, nadam se da će biti i dovoljno vremena za jednu na brzaka prije nego što odem. Jezikom je klizio po svojoj gornjoj usni, dok je znakovito dizao obrve gore dolje. - Ahh. – zarežala sam veselo dok sam povlačila ruku iz njegove. – Zar ti nikada ne prestaješ misliti na svoj kurac? 60


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Mm...ne. On je moj drugar i moj je posao da se brinem o njemu. Ako on nije srećan, nisam ni ja. - Dobro, dobro. Shvatila sam. Sad tog svog srećnog drugara izvedi iz auta jer ćemo zakasniti. - On trenutno nije srećan. Zapravo... – zastao je i namrštio se, - on je malo uspavan od tolikih lijekova. Mislim da mu je pozlilo! Brzo! Daj mu vještačko disanje usta na usta! - Dobiće šaku u usta ako odmah ne izađeš iz auta! – zakikotala sam se dok sam izlazila iz auta.

****

Dr. Jennings je već sjedio za stolom u prostoriji za trening kad smo ušli, gledajući u Viperov rengenski snimak na monitoru. - Jutro dr. J! – Viper je uzviknuo dok smo prolazili kroz vrata. Doktor je podigao glavu i zaškiljio u nas prije nego što je spustio naočale sa čela na oči. – Dobro jutro gospodine Finkle. - Nakon toga je ustao, obišao sto, prišao nam i pružio ruku Viperu. Viper je prihvatio pozdrav i kimnuo prema meni. – Već ste upoznali Michelle, zar ne? Osjećala sam kako mi se obrazi žare i uputila sam mu stidljiv osmijeh. Zadnji put kad sam bila u ovoj kancelariji bila sam Mikeova žena, a sada sam stajala u ulozi Viperove djevojke i osjećala sam se malo čudno. - Da, jesam. – on se toplo osmijehnuo i ruku mi uhvatio sa obe svoje ruke. – Drago mi je što te ponovo vidim Michelle. Dr. Jennings je bio visok čovjek sa sijedom kosom a bore smijalice su mu izrezbarile lice. Imao je nizak i prijatan glas, a njegovi maniri tako pažljivi da se moja napetost trenutno istopila. - Drago mi je što vas vidim dr. Jennings.

61


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Pa, šta mislite dok? – Viper je pitao dok je ostavljao štake uz zid i napravio je par koraka bez njih. - Ne boli me puno i ništa nije slomljeno. Tako da... danas stavljam led, sljedeće sedmice mi odredite fizikalnu terapiju, a večeras se ukrcam na avion? Dr. Jeninngs se tiho nasmijao – Znam da ti nije lako Vipere, ali želio bih vidjeti tvoje koljeno prije nego što odlučim, u redu? Na sto, molim! Sjela sam na stolicu u uglu dok se Viper penjao na zeleni kožom prekriveni sto za preglede. Uputio mi je brz mig prije nego što je legao. Dr. Jennings je oprezno uklonio Viperov ovoj oko koljena i počeo sa pregledanjem dok ga je Viper zasipao pitanjima brzinom rafalne paljbe. Postavio se u položaj iz kojeg je blokirao moj kako pogled tako i mogućnost da čujem bilo šta. Kako se pregled nastavljao, grizla sam nokat a noga je narvozno lupkala o metalnu nogu stolice. Brzo kako smo ušli, a isto tako i brzo izašli iz zgrade. Dr. Jennings nije gubio vrijeme već je poslao Vipera u bolnicu na MR njegovog koljena. Baš kako smo i očekivali. Odnosno, ja sam očekivala. Na putu do bolnice, mogla sam osjetiti koliko je Viper napet. Nestalo je dobro raspoloženje s kojim je došao u ledenu dvoranu. - Nemoj se brinuti, važi? Sve će biti dobro. Šta god se desi, završiće se dobro. – rekla sam pokušavajući gledati u njega i pratiti cestu. Lakat je naslonio na prozor a prstima je čupkao usnu. - Jesi li me čuo? - Čuo sam te. Nisi u pravu, ali sam te čuo. - Oko čega nisam u pravu? - Da će sve biti dobro. Ako mi je koljeno sjebano, ništa neće biti dobro. – njegov ton me pogodio poput groma. - Vipere, nemoj tako govoriti, važi? Znam da si se nadao da će te dr. Jennings poslati kući sa ledenom oblogom, i to bi bilo sjajno, i možda će još uvijek tako biti. Moraju uraditi MR da bi bili sigurni. Trebali su to sinoć uraditi. Nemoj praviti frku sve dok ne bude potrebe da je praviš, u redu? - Dobro! – složio se suvo, gledajući u svoje krilo i uputnicu za MR po deseti put. 62


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Dobro! – rekla sam likujući, iznenađena što se tako brzo složio. – Sad me drži za ruku i duboko udahni. Skoro smo stigli! Je li se ovo moglo desiti u gore vrijeme?

63


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 10.

Viper - Četiri sata? – vikao sam ljutito. – Vi se to jebeno šalite sa mnom? - Vipere! Šššš! – Michelle me smirivala, grabeći mi ruku nježno. - Žao mi je gospodine Finkle, ali za obradu snimka je potrbno neko vrijeme i onda ga je potrebno očitati. – rekla je tehničarka ne odstupajući od ranije rečenog, uprkos mojoj galami. – Dr. Jennings je tražio da snimak pošaljemo njemu čim ga uradimo. Takođe je rekao da će vas on kontaktirati. - Ne mogu vjerovati da se to ne može napraviti brže. – mahao sam glavom u nevjerici, dodatno ljut zbog toga što mi je uskraćen odgovor. – Ovo je stvarno jebeno smiješno!!! Tehničarka je jezik postavila između gornje usne i zuba. – Gospodine... Michelle je podigla ruku, zaustavljući je. – Pustite mene. Ja ću se pobrinuti za njega. Okrenula se prema meni i položila dlanove na moja prsa. – Hej, pogledaj me! Moje oči su bile fiksirane na sliku na zidu, sa naslikanim cvijećem, desno od mene, i bila mi je potrebna sva moguća samokontrola da je ne dohvatim i bacim preko sobe. - Rekla sam da me pogledaš! – Michelle je rekla dok je rukom privlačila moju bradu bliže svom licu. – Smiri se. To je samo četiri sata, ne četiri godine. Idemo po djecu, pa na ručak kod Gam, a poslije kad se čujemo sa dr. Jennings, dolazimo ponovo ovamo. Važi? Počešao sam prste, očajnički pokušavajući da obuzdam svoj temperament prije nego što udarim šakom u zid čekaonice. - Vipere, molim te. Plašiš me. – Michelle je treptala prema meni, dok joj je pogled lutao po mom licu. Gledajući u njene oči potisnuo sam bijes, duboko udahnuo i polako izdahnuo. – Izvini! – tiho sam prošaputao, osjećajući krivicu jer sam je uplašio. Uhvatio sam joj lice rukama i privukao je bliže, ljubeći je u čelo. – Idemo odavde!

64


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca U tišini smo došli do auta, i isto tako došli do Kaceine kuće. Ona je otrčala da pokupi djecu, dok sam ja čekao u autu, dok mi je milion različitih scenarija prolazilo kroz glavu. Telefon u džepu je zavibrirao i izvukao sam ga. Imao sam nekoliko poruka od Brodyja koje nisam pročitao, i novu od Andya, mog agenta.

„ Andy: Finkle. Šta se dešava? Gledao sam utakmicu sinoć i danas se čuo sa Brodyjem, a on reče da se nije čuo s tobom. Jesi li dobro? Šta su doktori rekli? Odgovori mi odmah a ja ću sve prenijeti Brodyu. “

Bio sam srećan što sam imao Andya za agenta. Nije opterećen i pohlepan kao 99 posto sportskih agenata. Uvijek je bio pravi prijatelj a istovremeno dobar agent kada je trebalo.

„ Hej, druže. Izvini. Bila je to duga noć i još duži dan. Nemam pojma šta se dešava. Rendgen je uredan i sada čekamo snimak MR. Očigledno im za to treba cijeli dan. Javiću ti se čim nešto saznam. “ Andy: Isuse. Nadam se da će se pokazati da je sve bilo uzaludno. Da, molim te javi mi. I za ljubav Božiju javi se Brodyu. Zvuči kao depresivni osmogodišnjak čiji najbolji drugar neće da se igra s njim. „Hvala. I ja sa nadam da će biti ok. Čujemo se. I javiću se drama kraljici, odnosno Brodyu, odmah. “

Prevlačio sam prst do Brodyjevih poruka.

Brody: Hej, nazovi me. Brody: Hej, gdje si? Šta se dešava? Nazovi me. Brody: Trener Collins nam je rekao da je snimak rendgena uredan. To je dobar znak. Ne mogu vjerovati da su te poslali kući. Je li tako loše? Nazovi me , šupčino!

65


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Brody: dobro, sad si me baš ispizdio. Bolje bi bilo da su pogriješili u vezi sa koljenom, i da ti je u stvari ruka povrijeđena, jer si stvarno kurac jer mi se ne javljaš. Kad te se dočepam, i utvrdim da si dobro, ima da te razbijem kao lubenicu. Brody: Čovječe!

Zakolutao sam očim tako da su mi skoro ispale iz glave dok sam stiskao dugme za odgovor.

„ Smiri živce, Murphy. Bio sam zauzet. Da, rendgen je uredan, ali čekamo MR snimak. Biće gotov danas popodne i nadamo se da će, ako bude negativan, moja guzica biti već noćas u avionu i u zagrljaju sam ti ujutro, bundevice moja. Javiću ti se! “

Samo što sam vratio telefon u džep, zadnja vrata su se otvorila. - Vipere! – Matthew me zvao dok se penjeo u sjedalo. Zagrlio me tako da mi je stisnuo glavu uz naslon za glavu, i stisnuo vrat pomalo me gušeći. Bio je tako uzbuđen što me vidi da se nisam bunio. Prekrio sam mu ruke svojima. - Šta ima drugar? – rekao sam kad me konačno pustio. Provirio je sa svog sjedišta i skenirao moje tijelo od glave do nožnih prstiju, zadržavajući se na koljenu. - Mama je rekla da si se povrijedio? Tu si se udario? - Da. – kimnuo sam, prateći njegov pogled do koljena. – Povrijedio sam koljeno, ali me doktori pregledaju i uskoro ću biti bolje. - I ja imam zavoj na koljenu, sjećaš se? – podigao je nogu i povukao nogavicu otkrivajući veliki flaster. – To sam zaradio padom sa bicikla. Upotrebili su ljepilo. Možda i tebi mogu tako pomoći? - To bi bilo sjajno, drugar, ali tamo se nema šta ljepiti. Moja povreda je unutra. - Oooh. – rekao je kimajući glavom.

66


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Matthew, vrati se u sjedalo i veži se, molim te. – Michelle je rekla kad je stavila Mauru u njenu sjedalicu. Maura je krivila vrat pokušavajući da me vidi iza Michelline ruke. – Hej, heej, heej! – zvala me. - Hej, djevočice!- ispružio sam ruku prema njoj i ona je uhvatila svojim vlažnim prstićima. - U redu. – Michelle je izdahnula kad je zadnja kopča na Maurinom sjedalu bila na svom mjestu. – Svi osigurani...imamo sve na broju...mislim da možemo krenuti. Sjela je na vozačevo sjedište i sjedila minut, masirajući vrat i kružeći glavom u krug. Bio sam toliko opsjednut svojim koljenom da uopšte nisam mislio o tome kako je njoj, i koliko mora biti iscrpljena. - Boli? – progovrio sam prvi put nakon što smo napustili bolnicu. - Recimo. Previše sam napeta. – ramena je povukla natrag a bradu spustila do grudi, pokušavajući da opusti bolne mišiće. Podigao sam lijevu ruku i stavio je iza nje. Kako sam pravio male kružne pokrete po njenom vratu svojim prstima, ona se ukočila i začulo se meko stenjanje. - Sviđa ti se? - Mhmmm. – odgovorila je bez pokretanja. – Tako je dobro! Liznuo sam usne i gledao u nju. Bila je prelijepa, uvijek, ali najljepša je bila onda kada se nije trudila da to bude. Slušati njeno stenjanje i uzdahe koje je pravila dok sam je masirao bilo je pravo mučenje. Zvučala je kao u onim trenucima kad sam ulazio i izlazio iz nje i iznenada, to je bilo jedino što sam želio. - Mamaaaa, možemo li ići? – Matthew se požalio sa zadnjeg sjedišta. Michellina glava se ispravila i ona se okrenula prema meni, njene oči su lutale mojim licem prije nego što su nam se pogledi sreli. Nijedna riječ nije izašla iz njenih usta, a nije bilo ni potrebno. Osjetio sam ih. Osjetio sam nju. Osjetio sam taj trenutak. Trepnula je nekoliko puta i uvukla vazduh na nos, okrećući se volanu i prevlačeći pojas preko grudi. - Šta ne valja? – pitao sam. - Sve je u redu! – zatresla je glavom. – Sve je dobro. A to ...to je bilo lijepo. 67


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Bilo je više od toga! Gledajući me krajičkom oka, uputila mi je osmijeh. – Bilo je! - Kasnije želim da radim puno više toga. Puno više. – ispružio sam ruku i stavio je na njenu butinu kad je ona pokrenula vozilo. Nije ništa rekla, ali nije ni morala. Posljednjih nekoliko sedmica je bilo tako stresno za oboje, ali mi smo bili dobro. Mi smo bili baš dobro. Stali smo ispred Gamine kuće i parkirali se kao i obično. Auto, koji nisam poznavao, je bio parkiran na prilazu, ali Michelle je spomenula da mnogo ljudi svraća kod Gam . Matthew je iskočio iz auta i bio je već na polovini puta dok sam ja uspio odvezati pojas. Michelle se nasmijala i zavrtila glavom. – Ne misliš da on voli Gam više od ikoga? - Ne mislim! – našalio sam se. Dok sam se polako spuštao iz auta, primjetio sam Gam kako sjedi na trijemu, i Matthewa pored nje. Michelle je spustila Mauru na travu i ona se uputila prema Gaminoj kući trčeći na debeljuškastim malim nožicama. - Samo ti idi. – pokazao sam prema kući okrećući se Michelle. – Idi prva. Meni će trebati nekoliko minuta. Zavoj oko koljena, u kombinaciji sa mojim novim najboljim prijateljima štakama, prisiljavali su me da se polako krećem. A stepenice su bile najgore. Michelle se brzo uspela stepenicama i uputila se ravno ka Gam, grleći je. Gam se prepustila i uzvratila joj zagrljaj. - Izvini što ne ustajem da se propisno pozdravimo. – rekla je Gam. – Sva sam spora ovih dana. - Daa, ti i ja možemo zajedno. – dodao sam kad sam se konačno pojavio na vrhu stepenica. Gledala me je i kaltila glavom desno lijevo. – I moj unuk je tu. Šta za ime svijeta da radim sa tobom? Slegnuo sam ramenima. – Vodi me iza i upucaj! - Ne! – Matthew je počeo plakati, skačući sa kauča.

68


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Hej, hej, drugar, to je samo šala. Izvini! Samo loša šala! – kuštrao sam njegovu plavu kosu i prolazeći pored njega spustio sam poljubac na vrh Gamine glave. - Vidi nas! – rukom je pokazivala na mene i nju. – Ti sa štakama, a ja sa hodalicom. Mi smo haos. Zgodan haos! Odmarao sam ruke na štakama, držeći ih postavljen ispod pazuha. – Jesi li ti to rekla zgodan haos’. - Jesam. – kimnula je ponosno dok se Michelle kikotala. - I još svašta sam naučila od moje nove medicinske sestre. – namrgođeno me pogledala. – Nisi to trebao uraditi. Ne treba mi pomoć! Pogledao sam u njenu hodalicu a zatim u nju. – Pa da. Ti si totalno samostalna. - Ne pravi se pametnjaković! – prasnula je. - Dobro, Matthew i Maura, dođite sa mnom, idemo vidjeti ima li Gam sokić od jabuke u frižideru? – Michele je pozvala djecu, očigledno ih pokušavajući skloniti od mene i Gam, i od našeg mentalnog prepucavanja. - Imaš li kolačića? – pitao je Matthew Gam. - Imam li kolačića? Ima li zebra pruge? Možeš se kladiti u to! Svih vrsta. Izvoli se posluži – zagrlila ga je prije nego je ustao. – I Matthew. – snizila je glas na nivo šaputanja. – Ako ti mama kaže da uzmeš samo dva, reci joj da sam ja rekla da možeš uzeti tri. Zato... - Što je Gam glavna! – Mathew je veselo skočio dižući ruke uvis. Michelle je zabavljeno zakolutala očima i okrenula Matthewa držeći ga za ramene, i usmjerila u kuću, dok ih je Maura pratila u stopu. - I Michelle! – Gam ju je pozvala. Michelle je provirila kroz vrata. - Sestra je tu. Predstavi se. Ona je stvarno dobra. - Važi. Hoću! – nasmijala se i nastala. - Ona je dobra, jel? To znači da mi nećeš isprašiti guzicu? – rekao sam sarkastično i sjeo na stolicu pored nje. Nogu sam ispružio, i naginjući se na naslon stolice položio ruke na stomak.

69


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ne, ne znači! – podigla je obrve. – Isprašiću ti guzicu, ali ću za to sačekati nekoliko sedmica. Kuk me je stvarno usporio. - Ehh. – odmahnuo sam. – Stara si kao blato, ali si jaka kao kamen. Vratićeš se u normalu za čas. Stvarno to mislim... sviđa ti se sestra? Baš mi je drago! - Sviđa. Na neki način je nestašna, i to mi se sviđa. - Bio sam baš nervozan jer sam taj posao prepustio Ellie. Trebao sam pregledati spisak dostupnih sestara, ali se onda desilo ovo. – pokazao sam na koljeno. – I nisam stigao da porazgovaram sa Ellie o tome, pa mi je drago da je izabrala neku koja je dobra. - Ellie je to dobro obavila. Mislim, tu je tek par dana ali mogu reći da si odgovaramo. Vrata su se začula i oboje smo se okrenuli. - Ah, savršen tajming. Evo je. – Gam je rekla sa velikim osmijehom. – Kat, dođi ovamo. Željel bih da upoznaš mog unuka, Vipera. Kat se ukipila na vratima, a pogledi su nam se sreli.

Nije bilo potrebe za

upoznavanjem. Kat i ja se već znamo. Zapravo se poznajemo vrlo, vrlo dobro. - Am, dragom mi je što smo se upoznali, Vipere. – Kat se smijala čudno dok je koračala preko trijema i pružala mi ruku. Pokušao sam da izgledam što manje šokirano dok smo se rukovali. – Ćao! – izgovorio sam jedva. - Sjedi. – rekla je Gam pokazujući na kauč. Katine tamnocrvene usne su se raširile u osmijeh. – Ne bih trebala. Samo sam došla da vidim trebate li šta. - Ššš, sjedi kad ti kažem. Naporno radiš. – zgrabila je Katinu ruku i povukla je na kauč pored sebe. Zagrlila ju je rukom oko ramena i pogledala me sa velikim osmijehom. – Zar nije najbolja? Kimnuo sam Gam, pokušavajući izbjeći bilo kakav kontakt pogledom sa Kat. - Vas dvoje zapravo imate puno toga zajedničkog. Nikada ne bi pretpostavio da je ona prekrivena tetovažama. – Gam se nasmijala i i pokazala na rukav Katine košulje.

70


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Samo što je situacija takva da sam ja to već znao. Vidio sam sve Katine tetovaže, uključujući i one koje Gam i 99 posto populacije nikada neće vidjeti. Bio sam prisutan kada je neke od njih radila. - To je sjajno. – kimnuo sam, pokušavajući smisliti kako da se riješim Kat. Jebeno koljeno! Da se ovo nije desilo, pogledao bih spisak sestara koji je Ellie pripremila i Kat tada ne bi bila tu. Kada je do đavola ona postala medicinska sestra? Posljednji put kad smo se sreli bila je barmen. Moje neraspoloženje je svakom sekundom bivalo sve veće i veće. Želio sam ubaciti Michelle, djecu i Gam u auto i odvesti se daleko od Kat. Michelle je poznavala moju prošlost. Siguraan sam da joj je Mike pričao o mojim doživljajima, jer smo bili prijatelji i znao je sve moje tajne. Ja sam otvorena knjiga. I sa Michelle. Što god je željela saznati, dovoljno je bilo da pita, a odgovor je uvijek dobila. Iskrene odgovore za koje ponekad, časna riječ, i nije bila spremna. Pa je i prestala pitati. Ona me voli zbog mene, a moju prošlost nikada ne koristi protiv mene, ali je isto tako ne voli ni spominjati. A sad jedan isječak iz moje prošlosti sjedi pored moje bake, i drži je za ruku. - Izvoli dušo! – Michelle mi je dodala čašu limunade. Bio sam zadubljen u misli da je uopšte nisam čuo kad se vratila. Pogledala me zabavljeno dok sam uzimao čašu. – Jesi li dobro? - Jesam, izvini! – podigao sam čašu i otpio gutljaj da bih prekinuo razgovor. Misli su mi jurile kroz glavu tako brzo da sam osjećao vrtoglavicu. - Nervozan si zbog čekanja? – Michelle me pitala dok se spuštala u stolicu preko puta mene. - Čekanja? – frknuo sam, Njeno lice je izgledalo zabezeknuto dok je gledala u mene. – Čekaš poziv. Znaš, tvoje koljeno? - O, naravno! – jebeno sam izludio. – Da, jesam pomalo nervozan. Samo želim da završimo s tim danas. - Šta ti se desilo? – Kat je pitala. 71


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Povrijedio sam koljeno igrajući hokej. – odgovorio sam, gledajući u čašu. - Ti igraš hokej? Trepnuo sam u nevjerici. Ona je vrlo dobro znala da igram hokej. Praktički smo živjeli zajedno jednu godinu i znala je sve o meni. Grizao sam donju usnu pokušavajući shvatiti šta hoće. - Da, igram hokej. – konačno sam odgovorio, gutajući srdžbu da je Michelle ne bi primjetila. Telefon je zavibrirao u mom džepu, i nikada u životu se nisam tako obradovao telefonskom pozivu. Izvukao sam ga i pogledao u displej. – Uh... moram se javiti. Odmah se vraćam! Ustao sam najbrže što sam mogao, i došepao u kuću, što dalje od svih. - Dr. J.! Šta ima? – telefon sam prislonio uz uho ali gotovo ništa nisam čuo koliko mi je srce glasno lupalo. - Hej, Vipere! Imam rezultate tvog MR, i nekoliko nas smo ga pogledali i donijeli zaključak. Možeš li sad doći da bih te upoznao s tim? Stisnuo sam oči i teško progutao. – Je li stvarno neophodno da dođem? Zar mi ne možete reći telefonski? - Vipere, nije lako o tome razgovarati na ovaj način. Moram ti objasniti o čemu se radi i potrebno je donijeti odluke o narednim postupcima. - Dok, noćas jedva da sam spavao, a dan je već dovoljno naporan. Molim vas da mi sada date presudu, a sutra ću doći do vas i biću spreman za presudu?! Začuo sam njegov uzdah a zatim ništa nekoliko sekundi. – Dobro, u redu. Snimak je otkrio napuklinu u prednjem kružnom ligamentu, i potrebna je hirurška intervencija da bi se to izliječilo. Jebemu! - Ovo nije povreda koja je kraj tvoje karijere, nije ni kraj sezone, ali ćeš odsustvovati s terena bar šest mjeseci, u zavisnosti koliko će brzo zacijeliti.

72


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Doktor je dalje pričao, i pričao o fizikalnoj terapiji i vježbama, ali sam se isključio. Osjetio sam mučninu dok sam sjedao na kuhinjsku stolicu, ruke su mi se tresle toliko da sam jedva držao telefon. - Vipere, jesi li me čuo? – dr.Jennings je pitao sad već glasnije. - Da, još sam tu. - Rekao sam da ne dopustiš da te ovo obeshrabri. U moru različitih povreda koje si mogao dobiti, ova je beznačajna. Mlad si, zdrav, bićeš na ledu prije kraja sezone. Dođi do mene sutra da se dogovorimo o operaciji. - Jeste li sigurni da se to ne može prolongirati do kraja sezone? - Ne bih to preporučio Viperu. Ne samo da ti koljeno neće imati potpunu pokretljivost, već riskiraš i nove povrede i trajno odsustvo s terena. Ne razmišljaj o sljedećih šest mjeseci. Noćas se pokušaj naspavati i sutra što ranije dođi da se dogovorimo o svemu. Važi? - Da,hvala dok! Nisam sačekao da čujem hoće li još šta imati reći već sam brzo prekinuo. Zapravo, nisam želio čuti više ni jednu riječ. Nageo sam glavu na ruke i zurio u zid, veoma utučen. Stvarno sam se bio uvjerio, ubijedio da je ovo ništa i da ću ubrzo zaigrati. Dr. Jennings je imao svoje mišljenje o povredi a ja sam imao svoje. Bila je to sitna povreda a meni je srušila svijet. Ne igrati sljedećih šest mjeseci je bilo potpuno strašno, a pogotovo ove sezone kada smo tako jaki. Jači nego što smo ikada bili. A sada...ja više nisam u igri! - Jesi li dobro? – poznati glas me pitao sa vrata, ali ne onaj koji sam želio čuti. Okrenuo sam se na stolici i pogledao u Kat tako mrko da su me oči zaboljele. – Šta ti ovdje radiš, jebo te? Uzvratila mi je istim tonom. – Raspoređena sam ovde, Vipere. Ovde radim. - Radiš? Daćeš otkaz ...danas! – prosiktao sam. Ljutito je zavrtila glavom. – Ne, neću. Volim svoj posao, i Gam mi se stvarno sviđa. Ne idem ja nigdje. Poskočio sam sa stolice, ignorišući bol koja se proširila iz koljena i sijevnula kroz nogu, i prijeteći koraknuo prema njoj. – Jesi li ovaj posao prihvatila namjerno? 73


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ne! – glas joj je zvučao uvrijeđeno, dok se joj se crna kosa spustila oko lica. – Ne mogu vjerovati da takvo nešto možeš pomisliti?! Nageo sam se tek toliko da vidim ulazna vrata i da budem siguran da niko nije tu, a onda se okrenuo njoj. - Prevelika je slučajnost, jebeno velika, da od svih poslova na koje si mogla biti raspoređena tebe zapadne posao kod moje bake, zar ne misliš? - Žao mi je. Ti se možda sjećaš o našoj zajedničkoj prošlosti na drgačiji način od mene. Ti me nikada nisi upoznao ni sa jednim članom svoje porodice, pa kako sam mogla pretpostaviti da je ona tvoja baka? - Bože, baš ne znam...a prezime Finkle ti nije ništa značilo? Udahnula je i prekrstila ruke preko grudi, izbacujući jedan kuk u stranu. – Kad sam se prijavila rekli su mi o kakvom se slučaju radi i adresu. Nisam znala o kome se radi sve do jutra kad sam se trebala pojaviti na poslu. Šta sam trebala uraditi? - Dati otkaz! – progunđao sam. – Znaš postoji vrlo lak način da popraviš ovo: uđeš u šefovu kancelariju i samo kažeš „Žao mi je, ne ide nam!“ - Ne mogu to reći, riskiram da izgubim svaku mogućnost zaposlenja. – rekla je. - Boli me guzica zboog tvog posla! - Ne iznenađuje me to. Nikad ti nije ni bilo stalo. – rekla je hladnim tonom. – Veoma bih se iznenadila ako ti je imalo stalo do one žene tamo. Stegnuo sam vilicu i šake, udahnuo duboko i pogledao je. – Ništa ti ne znaš o toj ženi, i ako ikada čujem da si rekla jednu riječ o njoj, posao neće biti jedina stvar koju ćeš izgubiti! Namrštila se. – Ti to meni prijetiš? Snizio sam glas pa je zvučalo još strašnije. – Nazovi to kako god hoćeš, ali ti obećavam...napustiti ovaj posao je najbolja odluka koju možeš donijeti. Prije nego što je stigla odgovoriti, uputio sam se na desno i izašao. - Društvo, vrijeme je za polazak. – klapnuo sam rukama glasno dok sam skakutao preko trijema i hvatao štake. Michelle je prastela pričati sa Gam usred rečenice i pogledala me iskolačivši oči. – Šta? - Da, tek ste stigli. – Gam je dodala. 74


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Znam, ali imam nekih obaveza. Doći ću sutra, važi? – nageo sam se i poljubio je u glavu. - Čekaj! Ti to ozbiljno? – Michelle je pitala, spuštajući piće na sto. - Najozbiljnije! Zovi djecu, a ja ću vas čekati u autu. – okrenuo sam se i polako se počeo spuštati niz drvene stepenice. Nisam se morao okretati da znam ko je izašao na vrata kada se čuo zvuk istih. - Viper! – Gam je zvala, ali se ja nisam okretao. Sjeo sam u auto i gledao ispred sebe. Bio sam blizu ruba, i vidjeti Kat ponovo na trijemu samo me moglo pogurati preko tog ruba.

75


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 11. Michelle Bili smo nekoliko milja daleko od Gamine kuće i Viper je još uvijek bio loše raspoložen, više uzrujen nego što sam ga ikada vidjela. - Želiš li pričati o tome? – pitala sam, nadajući se da me neće otpiliti. Udahnuo je polako, i isto tako sporo izdahnuo vazduh. – To je bio dr. Jennings. Sranje! - I ? – pitala sam uplašeno, gledajući čas u cestu, čas u njega. - I otkrili su raspuklinu u ligamentu koja se mora hirurški zakrpiti. - Oh, Vipere! Tako mi je žao! – poželjela sam zaustaviti auto, i zagrliti ga, ali sam znala da on nije za to, pa sam samo nastavila voziti. - Da, baš me oduvalo. Sa igrom ove sezone je gotovo. - Ne mora značiti. – nisam se složila. – Tek je oktobar. Mogao bi se oporaviti do kraja zime. - To je praktički cijela jebena sezona! – bijesno je odvratio. - Dobro, ne moraš se na meni otresati, i molim te da paziš na riječnik pred djecom! – uzdahnula sam i nisam ništa više rekla. Nije imalo smisla pričati s njim kad je ovako uzrujan. Bilo mi je grozno zbog njegove povrede, i voljela bih više od bilo čega da se to nije desilo, ali kad bi on zapao u takva raspoloženja, niko ga nije mogao doseći. Pa čak ni ja! Kako sam se dovezla u našu ulicu, primjetila sam nekoga da stoji ispred mojih vrata. - Ko je to? – naglas sam se zapitala. - Čini mi se da je Jodi. – Viper je odgovorio suvo. Jodi i njen mlađahni muž, Vince, živjeli su pored mene, i nisam mogla poželjeti bolje komšije. Poslije Mikeove smrti, pomogla mi je da prebrodim neke mračne dane i sedmice, sve dok Viper nije ušao u moj život i ponovo mi vratio svjetlo. 76


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Svjetla farova su osvijetlila trijem kad sam skrenula na prilaz. Okrenula se i mahnula mi u znak pozdrava, dok sam ulazila u garažu. - Hej! – pozfravila sam je izlazeći iz auta. - Hej i tebi! Nismo se dugo vidjele. – prišla mi je i zagrlila me. - Znam, ali ovih dana je prava ludnica! – otvorila sam zadnja vrata i pažljivo odvezala kopče na Maurinom sjedalu. - Čula sam, odnosno vidjea. – Jodi je govorila kada je Viper zalupio vratima auta. – Kako se osjećaš? Kakva je prognoza za koljeno? - Neophodna je operacija. – Viper je promrmljao a da je nije pogledao. Otvorio je vrata da Matthew izađe i krenuo za njim prema ulazu. Jodine oči su se raširile i pogledale u mene. – Opa, neko je mrzovoljan! - Upravo je čuo da će morati na operaciju. – tiho sam ga branila. – Imali smo baš loš dan! - Užas! Mogu samo zamisliti. Idem ja sad. - Ne. – zavrtila sam glavom. – On će svakako otići na sprat jer želi biti sam, pretpostavljam! U redu je! Jodi me pratila u kuću. Spustila sam Maurinu torbu na kuhnjski ormarić i okrenula se prema njoj. – Idem je samo spustiti. Odmah se vraćam. Ona je kimnula i otvorila frižider, posežući za bocom vode. Brzo sam se popela, presvukla Mauru najtiše što sam mogla. Srećom, nije se probudila. Još uvijek nije bilo vrijeme večere, ali je ona premorena dešavanjima zadnjih dana, i vjerovatno ni kod Kacie nije dobro spavala, pa sam odlučila pustiti je da spava. Ako se probudi, tada ću je nahraniti. Polegla sam je u krevetac, ugasila svjetlo, i otišla da provjerim Mattthewa, ali je njegova soba bila prazna. Pogledala sam u mojoj spavaćoj sobi. Viper je ležao na stomaku na krevetu a Matthew mu je sjedio na leđima i gledao TV. - Tu ste! – tiho sam rekla dok sam prilazila krevetu. – Šta radite? - Gledam Ninja Kornjače. – odgovorio je piskavim glasom.

77


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Zar ne misliš da bi trebao pustiti Vipera da se odmori a TV možeš gledati i u svojoj sobi? – nagela sam se i poljubila ga u glavu. - Neka ga! – Viper je promrmljao glave pribijene uz jastuk. - Dobro! Namjeravaš li silaziti dole? – bila sam gotovo sigurna da znam odgovor. - Ne znam. – rekao je sležući ramenima. - Dobro. Kasnije ću se vratiti da vas provjerim! Vratila sam se u Maurinu sobu po babi monitor, i sišla u kuhinju. Jodi je sjedila, i prelistavala Pottery Barn katalog. Duboko sam ispuhala vazduh, i gotovo se srušila na stolicu pored nje. Jodi me pogledala. – Izgledaš iscrpljeno! - I osjećam se tako! Između Gamine povrede kuka i Viperove povrede koljena prošlo je nekoliko dugih sedmica! – spustila sam glavu na ruke nalakćene na sto. – I imam osjećaj da će biti još gore! - Šta mu je sa koljenom? Mislim, gledala sam utakmicu, ali zbog čega je neophodna operacija? – rekla je i okrenula sljedeću stranu u katalogu. - Nisam se šalila kad sam rekla da je to saznao prije pola sata, i nije mi rekao puno o tome. Sve što znam da ima napuklinu u prednjem kružnom ligamentu i da je potreban hirurški zahvat. Ustala sam od stola i otišla do frižidera po bocu vode. – I najvjerovatnije će biti odsutan sa terena šest mjeseci. Uzdigla je obrve. – Sranje! - Znam. I razumijem da nije srećan zbog toga, potpuno ga razumijem. Samo se nadam da će kad jednom operacija prođe, i bude mu bolje, da će se vratiti na staro. Okrenula je čep na svojoj boci vode i otpila nekoliko gutljaja. – i ja se nadam, takođe. Kako ćeš se snaći sa brigom za Gam i sad za Vipera? - Pa, igrom slučaja, prije nego što se povrijedio, unajmio je medicinsku sestru za Gam. Ne da joj je potrebna cijelodnevna medicinska pomoć, već samo neko da joj pripomogne. – zgrabila sam kesicu Cheetosa sa police i spustila na sto. – Nemoj me osuđivati. Umirem od gladi! 78


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Jodi se nasmijala i odmahnula glavom. – Ne osuđujem te. I ja ih jedem! – reče i okrenu kesicu prema sebi. – To sa medicinskom sestrom je dobra ideja? - Da, svakako! – složila sam se. – Danas smo je upoznali. Čini se dobra. A čini mi se da se i Gam sviđa, i samo je to bitno. - Super! A tebi će sad biti lakše s obzirom na vrijeme koje će ti on oduzeti. – pokazala je prstom prema gornjem spratu. - Hoće! Jedino me brinu djeca. – zgrabila sam punu šaku Cheetosa i stavila ih pred sebe. - Djeca? Zašto? – stavila je Cheeto u usta i glasni ga skrckala. - Pa, zadnjih nekoliko sedmica smo neprestano na relaciji kuća – Gam, a sad Vipera vozim gdje treba. – oborila sam pogled i čupkala ugao ubrusa. – Prije dva dana samo bili kod Kacie i tako su bili srećni što se igraju sa drugom djecom. Matthew ide i u pretškolsku nekoliko dana sedmdično, ali je tako željan igre sa djecom. - Aha! – Jodi je prekrila rukom puna usta, i žavakala najbrže što se može. – Izvini, samo sam uzbuđena! Slušaj! Vince ima druga koji je unajmio kuću nedaleko od nas ...i on ima sina! - Stvarno? Koliko ima godina? Zažmurila je na jedno oko i zagledala se u zid. – Ne znam! Pitaću, ali mislim da je kao i Matthew. Još uvijek ne ide u školu. - Ozbiljno? – uzbuđenje me obuzelo. – Moraš da mi saznaš detalje. To bi bilo sjajno! - Pitaću Vincea večeras. Nisam ih nikada upoznala, ali mislim da oni zajedno rade ili slično. O Bože, skoloni ovo od mene prije nego što sve pojedem. – gurnula je vrećicu preko stola. - Zajedno ćemo. Kunem se da se u posljednje vrijeme prežderavam. – zgrabila sam još nekoliko Cheetosa i stavila ih ispred sebe, a onda sam zatvorila vrećicu i odložila je na policu. Još smo neko vrijeme čavrljale o svemu i svačemu, kad je Matthew sišao i želio da jede. Jodi je otišla kući, a Matthew i ja smo tiho jeli makarone sa sirom. Bilo je prilično lijepo iskustvo sjediti samo s njim. - Zanima li te šta mi je Jodi pričala? – pitala sam ga. 79


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Zavrtio je glavom i zagrabio punu kašiku tjestenine. - Rekla mi je da Vince ima prijatelja koji se doselio u blizini i taj prijatelj ima sina tvojih godina. To je kul, zar ne? Plave oči su zasvijetlile. – Želi li taj dječak da mi bude prijatelj? – pitao je punih usta, a nekoliko komadića je palo u tanjir. Nisam mogla a de se ne nasmijem. – Vjerujem da će željeti. Mogli biste se igrati u dvorištu, kao na primjer kampiranja, ići na sankanje i raditi sve što vam se sviđa. - Hoće li on doći sutra? - Eem, ne vjerujem da će odmah sutra, ali pitaću Jodi kada bi to moglo biti, važi? Kimnuo je uzbuđeno. – Kladim se da voli Nindža Kornjače kao i ja. - Moguće je, drugar. Nindža Kornjače su najbolje. – posegnula sam rukom i raskuštrala mu plavu kosu. Matthew mi je ispričao sve što zna o Nindža Kornjačama kad je završio sa večerom. Zatim sam ga okupala i spremila za spavanje. Provirila sam u Maurinu sobu, koja ne samo da je preskočila večeru, već se nije ni pomjerila od kada sam je stavila u krevet. - Slatke moja beba! – prošaputala sam više za sebe, dok sam zatvarala vrata njene sobe i na prstim krenula u svoju sobu. Soba je bila tiha i mračna, a jedna svjetlost je dolazila od TV koji je ostao upaljen i nakon što je Matthew došao dole. Spustila sam bebi monitor na noćni stočić i odvukla se do kupaltila na brzo tuširanje. Kad sam se vratila zatekla sam Vipera kako sjedi na krevetu i gleda u telefon. - Hej, kako se osjećaš? Je li ti san imalo pomogao? – pitala sam ga dok sam brisala kosu peškirom. Viper je samo slegnuo ramenima a da me nije ni pogledao. - Jesi li gladan? Da ti nešto spremim? - Ne, hvala. – promrmljao je. - U redu. – okrenula sam se i vratila se u kupatilo da počešljam kosu i obučem pidžamu.

80


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Kad sam se vratila TV je bio ugašen, a i svjetla takođe. Viper je ležao na ivici kreveta, daleko od mene. Popela sam se u krevet tiho i pitala ga. – Budan si? - Mhmm. Uzela sam telefon sa stočića. – Moram podesiti alarm. U koje vrijeme moraš biti kod dr. Jenningsa? - Andy će me odvesti.- reče to na otresit način. - Šta? - Rekoh Andy će me odvesti. – ponovio je malo glasnije. - Čula sam te i prvi put, samo se pitam zbog čega. - Zašto da ne? Maloprije smo se čuli, i reko je da je ujutro slobodan i ponudio se da me odvede, i ja sam pristao. Bila sam u blagom šoku i pomalo uvrijeđena jer Viper nije želio da ga ja odvedem, a svađanje oko toga mi je bilo posljednje što sam željela. – Dobro. – spustila sam telefon na noćni stočić. – Hoćeš li me barem nazvati i obavjestiti me o svemu? - Svakako. Bio je tako hladan i rezervisan u ophođenju sa mnom da su mi oči zasuzile. Učinila sam sve što sam mogla za njega u posljednjih nekoliko dana a on me sad drži na odstojanju. Progutala sam čvor koji se skupljao i suzdržala se od plakanja, spustila sam glavu na jastuk, odlučna ne dozvoliti da me njegovi postupci povrijede...i moleći se da se što prije vrati u normalu.

81


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 12. Viper - Vidi njega! Pa ti se pravo vučeš? – zadirkivao me Andy to jutro, čekajući me naslonjen na auto. – Zar ne može brže? Bilo bi lijepo da stignemo tamo prije večere. - Začepi, šupčino! – šaljivo sam mu odvratio i otvorio suvozačeva vrata. Dok samo izlazili na autoput, telefon mi je zavibrirao i Michellino nasmiješeno lice je iskočilo. - Ko je? – upita Andy. - Poruka od Michelle.

Michelle: Hej...nismo stigli jutros razgovarati, i samo želim da ti poželim sreću danas. Djeca i ja mislimo na tebe i nadamo se dobrim vijestima. Nazovi me kad budeš u mogućnosti. Puno te volim.

Ona se stvarno trudila da me ohrabri, i cijenio sam to, ali nisam bio raspoložen. I da ne ispadnem potuni kurac od čovjeka, odgovorio sam joj.

„ Hvala.Javiću ti se kad saznam novosti. Volim i ja tebe! “

-

Izgledaš kao da ti je neko pregazio psa, čovječe.

Spustio sam telefon u krilo. – Tako se i osjećam. Ustvari, zajebi to. Osjećam se kao da je neko mene pregazio. - Znam da je ovo sranje, ali glavu gore. Ti si glavni. Obavi tu operaciju, prođi terapiju, i uskoro ćeš ponovo zaigrati. – telefon mu je zazvonio i na kontrolnoj tabli se pojavilo ime Blaire. - Ne,ne, ne danas! - odgovorio je , odbijajući poziv. 82


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Blaire je bila Andyjeva bivša žena i uz to luda ko struja. Ona je uništavala njegova prijateljstva, prema njihovoj djeci se grozno odnosila, i bila je gadna kao ličnost. U svom životu nikada nisam sreo takvu kučku, ali stvarno nikada. – Šta je s njom? – pitao sam. - Ko zna? Vjerovatno želi još novca. Uvijek to želi. – stegao je vilicu i zatresao glavom. – Svaki mjesec joj dajem novca koliko većina ljudi ne zaradi za šest mjeseci, a ona i dalje prigovara da je to malo. - Djecu jedva da i viđa, zar ne? - Jedan vikend mjesečno. Bila su dva, ali su se vraćali u takvom stanju da je trebalo nekoliko dana da se oporave, pa sam joj ponudio više novca da bi se viđali samo jedan vikend. Ona je brzo pristala na to. - Ne znam kako to izdržiš čovječe! Ona je takva kučka! - Ne znam kako sam izdržao tako dugo. Bio sam očajan u želji da sačuvam porodicu, zbog djece, da nisam mogao da je vidim u realnom svjetlu. A djeca su sad puno srećnija nego kad smo bili u braku. – skrenuo je na praking Starbucksa i pogledao me. – Želiš li nešto? Odmahnuo sam glavom. – Ne treba! Naručio je svoje piće i parkirao sa strane. – Nemam više riječi da je opišem. Ona mi je ogadila sve druge žene. Mislim da nikada nisam bio jadniji u životu. - To je sranje! Ti ćeš se ponovo oženiti. Tebi to dobro ide. Glavu je nageo na naslon sjedišta i zakrenuo se prema meni. – Kako to misliš? - Mislim, to si ti! Ti si Andy Shaw, izuzetan porodični čovjek! Ti voliš biti u braku, čak iako ti je supruga bezosjećajna betonska ploča! I stvarno voliš ulogu oca! - Volim tu ulogu, da sam nečiji tata. – rekao je kimajući i ponovo se okrenuo napred. – Ko zna?! Vidjećemo šta vrijeme nosi. Bilo mi je dovoljno priče o Blaire. – Kad smo već kod žena i veza...sjećaš li se Kat? - Hvala. – on reče poslužitelju koji mu je pružio njegovu čašu i pokrenuo auto. Čašu je postavio u držač, i skupio obrve. – Kat, Kat...ne sjećam se Kat. Podsjeti me! - Ona je vjerovatno jedina djevojke s kojoj sam bio u nekoj vrsti veze. Mislim, nisam joj bio vjeran, ali smo se družili jedno godinu dana. Duga crna kosa i tetovaže po cijelom tijelu. I veoma zgodna, takođe! 83


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Počešao je dinju usnu prstom dok je razmišljao. – Mislim da se sjećam. Radila je kao barmen, zar ne? - Da! - I ti si je prevario sa spremačicom? - Da. - I ona je popizdila, ono stvarno popizdila zbog toga. - Da, bacila je ram za sliku na mene i posjekla mi lice. Imam mali ožiljak u uglu oka od toga. - Sad se sjećam! A zašto si me podsjetio na nju? - Slušaj ovo. Sjećaš se da sam zvao i zamolio Ellie da mi pomogne da nađem medicinsku sestru za Gam prije nego što sam krenuo na gostovanje? Andy se izbečio. – Nije valjda? Nema šanse... - Da, baš jeste. – kimnuo sam. Ona je Gamina medicinska, jebena, sestra. - Kada je do đavola postala sestra? - Nemam pojma. – odmahnuo sam rukama. - Juče smo otišli do Gam, ona nas je čekala sjedeći na trijemu. Pričali smo, odnodno ona je prvo galamila na mene zbog toga što sam unajmio pomoć, a onda je pričala o tome koliko joj se dotična sestra sviđa. - Ne mogu da vjerujem! – vrtio je glavom u nevjerici dok smo se zaustavljali na semaforu. – Koja je vjerovatnoća da se to desi? - Znam, ni ja nisam srećan zbog toga. - Šta ćeš uraditi povodom toga? – pitao je dok je spuštao prozor. Na znak, jedan stariji beskućnik koji je sjedio na tlu uz zgradu je prišao. Imao je dugu sivu bradu i dugu sivu kosu a odjeća mu je bila u ritama. Uzeo je nešto iz Andyjeve ruke i kimnuo. – Puno vam hvala gospodine Shaw. - Nema na čemu Douglas. Uradi nešto dobro s tim. – zatvorio je prozor i ponovio. – Šta ćeš uradit s Kat? Zurio sam u njega zapanjeno. – Čekaj malo. Šta se to upravo desilo? Andy me brzo pogledao. – Šta? Douglas? – pitao je nonšalantno. – On je dobar čovjek. Prije nekoliko mjeseci vozio sam se na posao, i desila se nesreća tu iza ugla. Bio je veliki 84


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca zastoj, a ja usred njega, pa sam spustio prozor i ugasio auto. Onda je Douglas prišao i pitao me imam li nešto sitno, pa sam mu rekao da uđe u auto i da malo porazgovaramo dok čekam. Sjedili smo i pričali nekih pola sata dok se cesta nije raščistila. Rekao mi je da je tri puta bio u misijama. Dobar je čovjek, i svidio mi se, pa sam mu čaki i ponudio posao. - Ponudio si mu posao? Kako ja nikada nisam čuo za to? Semafor je prebacio na zeleno i on je samo slegnuo i nastavio voziti. – Ne znam. Mislio sam da sam vam ispričao. Možda i nisam. Kako god, rekao je ne, hvala, ali ne. Voli biti tu. Voli biti slobodan, da ide gdje želi, i ljudi ga uglavnom ne uznemiravaju. On nije nesrećan, samo je bez doma. Pa, kasnije tog dana sam sklopio veliki posao sa patikama Kenny Sparksa i Nike, Sjećaš se toga? - Da, sjećam se toga. To je baš veliko nešto. Zašto meni nešto tako ne nađeš, šupčino? - Zato što ne igraš fudbal. – brzo se nasmijao. – I tako, uvjeren sam da mi je Douglas donio sreću, pa kad sam ga vidio sljedećeg dana dao sam mu deset dolara. Bio je veoma srećan, i tako da je to postao naš ritual. Douglas je moja amajlija, a ja se osjećam bolje jer mu pomažem. - Tako se ti voziš ovim putem svako jutro i daješ tom liku deset dolara? - Tako nešto. – Andy je kimnuo. – Osim kada nije tu. - Hah! – rekao sam gledajući kroz prozor kao ulazimo na parking. – Ti ili si najbolji živi čovjek ili si totalno sjebani luđak. Još moram odlučiti koje si od to dvoje! Andy se nasmijao glasno da se auto zatresao. – Vjeruj mi, ni jedno. Tako perem savjest zbog ružnih misli koje svakodnevno imam o svojoj bivšoj ženi! Sljedeći sat je proletio i u glavi sam osjećao zbrku od tolikih medicinskih pojmova i uputstava. Dr. Jannings je zamolio dr. Newella, hirurga ortopeda, da dođe i prisustvuje sastanku, nakon kojeg sam se osjećao kao da je neko igrao medicinski tenis sa mojom glavom. Operacija je zakazana za dva dana i samo mi je to bilo važno. Želio sam to riješiti što prije da bih se oporavio. I ponovo zaigrao. - Jesi li razumio išta od onoga što su pričali? – pitao sam Andyja dok smo išli prema autu. - Veći dio jesam. Zašto? Ti nisi? 85


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Jebeno ne! Treba mi uprošćena verzija, za glupsona kao što sam ja! Šutnuo je kamenčić na parkiralištu i nasmijao se. – Pa što ih nisi pitao da ti ponovo objasne glupane? - Ne znam, bio sam pod stresom! Došli smo do njegovog auta i ušli, ali ga on nije pokrenuo. – Ovo znam sigurno. Operacija je zakazana za petak ujutro, stvarno jebeno rano, zbog čega će te Michelle morati dovesti. Ja ne mogu. Ali očekujem poziv kada sve bude gotovo i ... a možda čak i video tebe kako glumiš idiota nakljukan svim tim lijekovima. - Želiš video? – izazivao sam ga. – Daću ti video, ali takav da će te novinari zvati cijeli vikend. Stisnuo je usne i zatresao glavom. – Na žalost, ne bi mi bilo prvi put da te moram vaditi iz tih sranja. Zato, zaboravi na video! A sad ozbiljno, sve je na tebi! Oporavak će se odužiti do kraja sezone ako ne odradiš fizikalnu terapiju kako treba i sve ono što treba, u redu? - Do kraja sezone? Jebem ti to! - Zato se moraš potruditi. Ne propuštati sastanke i raditi vježbe kod kuće koje ti propišu. - Da tata! – rekao sam ironično. Zakolutao je očima i upalio auto. – Hoćeš li završiti tu priču o Kat? Potpuno sam zaboravio na to da nismo došli do kraja s pričom o Kat. – Pa to i nije priča. Ustvari, ne znam. Samo želim da ode od Gam a ne znam kako to postići. - Pa ona je Gamina medicinska sestra. Zna li Gam da vas dvoje imate prošlost? - Ne. - Zna li Michelle? - Ne, jebo te! - Dobro ...jesi li ... išta osjetio kad si je vidio? – pitao je pažljivo. - Ne, čovječe! - Dobro! To je dobro! Znači ti uopšte nemaš pojma šta da uradiš? - Uopšte! 86


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Srećno s tim, druže! Moj jedini savjet je da ne uradiš ništa što te može zeznuti u vezi sa Michelle. – pogledao me iskosa. – Ta žena je dobra. Ti je trebaš! Okrenuo sam se i pogledao kroz prozor, zbunjen njegovim riječima. Nisam znao da li me savjetuje ili me upozorava.

87


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 13. Michelle Prošlo je tačno pet dana od kada je Viper zadobio onu povredu i to je bilo pet najdužih dana u mom životu. Razumjela sam njegovo neraspoložanje i frustraciju zbog toga, ali nisam očekivala da me potpuno isključi kao što je on to učinio. Radovala sam se trenutku kada će operacija biti iza nas, nadajući se da će se onda koliko toliko sve vratiti u normalu. Iznenađujuće, tog jutra, on je bio raspoložen. Stajao je ispred ogledala u kupatilu i prišla sam mu, stala iza njega i zagrlila ga oko struka, odmaraju glavu na njegovim leđima. – Jesi li nervozan? - Ne, baš i nisam. – rekao je. – Umirem od gladi. Ne jesti i ne piti poslije ponoći je pravo mučenje. Nasmijala sam se. – Mislim da je to zbog toga što postoji šansa da će ti se smučiti. - Pa, sjajno! Ne moraju se brinuti zbog toga, ali sad će se morati brinuti zbog mogućnosti da padnem i polomim neku od medicinskih sestara u operacionoj sali. Zakikotala sam se i pustila sam ga, a zatim oprala zube. Dok sam se naginjala i širom otvarala oči da nanesem maskaru, Viper me gledao u ogledalu. – Tebi nisu potrebna ta sranja, znaš? Ispravila sam se, trepnula nekoliko puta, namršteno ga gledajuči. – Šta? - To! – pokazao je rukom na maskaru. – Ne treba ti to. Ne treba ti šminka! - Naravno da treba! Moje trepavice su nikakve. – žmirnula sam u ogledalo i ispitivala moje skromne, tanke trepavice. - Nema šanse! Slažem se da većina žena izgleda bolje kad se našminkaju, ali ne i ti. – zavrtio je glavom. – Ti si savršena a nisi toga svjesna! Zurila sam u njega, svog dečka, grubog i tvrdog igrača hokeja, tijela kao isklesanog iz kamena, prekrivenog tetovažama, dovoljno zastrašujućeg da bilo kome napuni gaće svojom pojavom, ali kad se radi o meni, i mojoj djeci, on je nježan. Nježni div! Moj nježni div! 88


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Okrenula sam se prema njemu, zagrlila ga i slušala otkucaje njegovog srca. Njegove ruke su se kretale niz moja leđa, grleći me snažno. Ovo je bio trenutak koji sam tako očajnički priželjkivala proteklih dana. U nekom trenutku, između šale o hrani i primjedbi o mom izgledu, pojavio se stari Viper. Nadala sam se da će tako i ostati, bar malo!

****

Michelle Asher? – sestra je pitala dok je gledala po čekaonici. Skočila sam. – To sam ja. Osmijehnula se toplo i prišla korak. – Pratite me, molim vas. - Kako je on? Je li sve u redu? Kada ga mogu vidjeti? – nervozbo sam postavljala pitanje za pitanjem. Nisam znala da sam toliko napeta. - Sve je u redu! – stavila mi je ruku na rame. – Operacija je protekla u najboljem redu. On se sad oporavlja i već bi za nekoliko minuta trebao biti u svojoj sobi. Doktor će doći da porazgovara sa oboje a onda ste slobodni da idete. Raširila sam oči. – To je sve? - Da. – kimnula je. – Procedura je prilično jednostavna, i nema potrebe da ostaje preko noći, tako da vam ga prepuštamo. - Dobro! – nervozno sam se nasmijala. Duboko sam udahnula i sjela u stolicu u uglu. Hrabrila sam se i govorila...ti to možeš. Brinula si se o Gam nekoliko sedmica, i možeš se o njemu brinuti danas. Poslal sam poruku Kacie, Brodyju, Andyju, i Taylor, Mikeovoj sestri, koja je čuvala djecu.

„ Operacija je završila i sestra kaže da je sve prošlo dobro. Još ga nisam vidjela, ali javiću svima kako je. “

Sljedećih nekoliko sekundi telefon mi je svijetlio kao božićno drvce.

89


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Brody: Ahaha! Napravila si grupu... To nema smisla, Michelle! Kacie: Drago mi je što je sve prošlo u najboljem redu. Zagrli ga za mene. Brody, baš si guzica! Andy: Ne zaboravi da snimiš video za mene kada se budi iz anestezije. Nije na odmet svaka moguća stvar kada je potrebno da ga se nečim ucijeni. Trebaće mi! Brody: Nisam guzica! Grupne poruke su bezveze! Drago mi je što je dobro. Reci mu da ću sutra navratiti da ga vidim. Hej, Kacie...možeš li po nekom od djece poslati jednu rolu toalet papira? Kacie: Daj!!!

Jedva sam obuzdala smijeh.

Taylor: Matthew je upravo kakao u kupatilu, i još me upozorio da ne ulazim sljedećih dvadeset minuta. Svaki dan sve više i više liči na Vipera. Drago mi je zbog toga što je sve dobro prošlo. Obavještavaj me!

Zavjesa se pomjerila i brzo sam odložila telefon, iako je on neprestano vibrirao. Biće zabavno kasnije čitati te poruke. Sestra mi se nasmiješila i ugurala Viperov pokretni krevet u sobu. On je ležao na leđima a oči su mu bile zatvorene, ali je imao veliki, glupavi osmijeh na licu. - Srećno s njim! – sestra je veselo rekla i odmahivala glavom. Pogledala sam u Vipera pa ponovo u nju. – Oh, emm, kako to mislite? Slegla je ramenima i spustila metalnu ogradu sa strane kreveta, provjeravajući njegov bilo. – Ne mislim ništa loše. Obično su ljudi poslije anestezije prilično ošamućeni i namrgođeni. Ali ne ovaj lik! Čim se probudio počeo je zbijati šale tražeći kikiriki buter i džem, a zatim je ponovo zaspao. Pravi veseljak! Široko sam se nasmiješila. – To je Viper. Pogledala me iznenađeno. – Zoveš ga Viper? - Pa, ne samo ja...svi ga tako zovu. Dobio je to ime u timu. 90


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Koji tim? – pitala je dok je pisala nešto po tabli. - Igram hokej. Za Wilde! – Viper je progovorio, i obe nas uplašio. Okrenuo je glavu prema meni i pogledi su nam se sreli, i onda me je prepoznao. – Hej! To je moja djevojka! Tiho sam se zakikotala i prišla da ga poljubim u obraz. – Hej, dušo! Okrenuo je glavu prema meni i poljubio me. – Tako dobro mirišeš. – rekao je i kad sam se odmakla, zgrabio je moju ruku. – Stani. Vraćaj se. Lezi pored mene. Evo, pomjeriću se. - Ne, ne. – stavila sma mu ruku na rame. – Ne mogu tu leći. Nemoj se pomijerati. - Zašto da ne? – okrenuo se sestri. – Ona smije leći pored mene, zar ne? Mislim, oboje semo odrasli ljudi. I imali smo seks i prije...puno seksa. - Vipere! – prošaputala sam a sestra se nasmijala. – Ćuti! - Dobro srce! Ali nemoj reći da te nisam zvao, u redu? Duboko sam udahnula i isto tako izdahnula. Sestra je okačila tablu o njegov krevet i podbočila se, dajući mi suosjećajan pogled. – Kao što sam rekla, srećno s njim. Doktor samo što nije došao! – namignula mi je i napustila sobu. - Kako je to uspjela? – Viper me pitao. - Uspjela šta? - Zatvoriti samo jedno oko. – gledao je ravno, migajući s oba oka istovremeno. Andy je bio u pravu. Trebala sam ovo snimati. Nedugo poslije toga, bili smo već u autu i kretali smo se prema kući. Lijekovi su popuštali, iako još ne u potpunosti. A meni se sviđao ovaj drogirani Viper! - Imaš li pojma koliko te volim? – pitao me već trideset puta dok smo došli do naše ulice. - Znam, ali mi možeš opet reći. Volim to čuti! – zadirkivala sam ga. - Ne govorim ti to dovoljno, zar ne? Pravi sam šupak! - Nisi šupak! – zavrtila sam glavom. - Želim krofne. Ali ne obične. Želim mini krofne, krofnice, ali one hrskave. Nastavio je. – Aaa, Cheerios. Želim Cheerios. Imamo li ih u kući?

91


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Nisam više mogla izdržati, pa sma pukla u smijeh. – Možda. Provjeriću na policama kad dođemo kući. - Police, police, police. – polako je izgovarao. – Police su smiješna riječ. Baš smiješna riječ Jesu li Cheeriosi kao krofnice? Jesu li? Bilo mi je drago što smo došli kući jer nisam mogla normalno voziti od tolikog smijeha. - Znaš šta? – glas mu je sada već bio mnogo jači. – Trebali bismo naučiti skijati ove zime! - Oh, dušo! – vrtila sam glavom dok sam skretala na prilaz. – Sigurna sam da ove zime to neće biti moguće! - Vidjećemo! Ja ću to uraditi i svi će se iznenaditi. – podigao je ruke i glumio da drži štapove za skijanje. – Juriću niz stazu i između drveća kao lud! - Za sada, hajde da pokušamo da dođemo do kuće, u redu? – pogledala sam ga i ugasila auto. Još uvijek je na licu imao onaj smiješni glupavi osmijeh. Kada je tako opušten, sa velikim osmijehom i sa sjajem u očima, izgleda tako mlado i bezbrižno. I svaki put se iznova zaljubim u njega. - Stani! Doći ću da ti pomognem! - Važi dušo! – uperio je prst u mene i namignuo. Kad smo ušli u kuću, Viper se već bio razbudio. Na licu mu je bila čudna grimasa. - Šta je bilo? Boli te? - Ne, ali mi se čini da ću povratiti. Moram malo leći. - Važi. To ti je vjerovatno posljedica anestezije. Nekim se ljudima smuči. – meko sam mu masirala leđa. Gdje želiš leći? Možeš i na kauč. - Ide mi se gore. - Vipere, nisam sigurna za to, ima puno stepenica. - Dobro sam, koristiću zdravu nogu. – počeo se penjeti, polako se oslanjajući pretežno na zdravu nogu. U tom trenutku su sa drugog kraja kuće dotrčali Matthew i Maura mašući nečim u rukama. – Vipere! – Matthew je vikao. – Napravio sam ti čestitku! - I ja! I ja! – vikala je Maura. 92


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Znate šta drugari? – zaustavila sam ih prije nego što su se popeli za nama i srušili Vipera. – Viper se ne osjeća dobro, mora se sad popeti gore i leći. Malo će spavati, a vi ćete mu kasnije donijeti te čestitke. - Dobro! – rekli su u glas, malo tužni. Popela sam se s njim gore, i smjestila ga u krevet. Nadala sam se da će dobar san pomoći da se riješi uticaja anestetika i da se oporavi.

93


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 14. Viper - Hej, čuješ li me? – Michellina ruka mi je nježno zatresla rame. - Hm? – progunđao sam, budeći se iz pospanosti koju izaziva anestezija. - Tvoj prvi pregled poslije operacije je za nekoliko sati. Želiš li ustati i istuširati se dok ja pripremim doručak? Kapci su pali sami od sebe i ponovo sam se namučio da ih otvorim. – Koliko je sati? - Skoro devet. - Gdje su djeca? – pitao sam iznenađen što ih nisam čuo. - Matthewa sam odvela u školu a Maura je dole, igra se. Želiš li jaja za doručak ili nešto drugo? – ruku je zadržala na mojoj mišici. -.Nee, samo ću se istuširati i idemo! – polako sam sjeo na krevet, pokušavajući da rastjeram oblake oko glave. Nisam mogao dočekati da se riješim lijekova. Od njih mi se vrti u glavi i čini mi se da sam u nekom usporenom filmu. - U redu! – rekla je razočarano. – Onda, samo mi vikni kad budeš spreman za polazak. Njeni koraci su se čuli dok je hodala po tepihu prem vratima i okrenuo sam se u trenutku kad je izlazila kroz vrata. Zgrabio sam štake, ustao i krenuo prema kupatilu. Došavši do umivaonika protrljao narasle dlake brade, jer se nisam brijao več nekoliko dana. Za trenutak sam pomislio da se obrijem, ali istovremeno i odustao od toga. Koga briga! Pustio sam vodu u tušu, stavio vodootporni zavoj na koljeno. Jedva čekam da ga skinem! Stao sam pod tuš pažljivo a jednu ruku sam podbočio o zid da bih bio što stabilniji. Nikada u svom životu nisam bio tako nesposoban i slab. Nisam mogao hodati bez štaka, nisam mogao voziti, nisam si mogao spremiti ni jelo. Proveo sam proteklih dvadeset i nešto godina kližući se na ledu, bio sam dio tima koji me je trebao, a sad se ne mogu ni istuširati a da se ne povrijedim. 94


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Kuc, kuc! – Michelle je rekla. Okrenuo sam se, a ona je ulazila u kupatilo sa rukama prekriženim preko grudi. Osmijehivala se prema meni dok sam je gledao kroz staklo. - Hej! – kimnuo sam. - Ovaj... ima li tu mjest za još jedno? Pogledao sam je. – Haa? Pokazujući znakovito glavom prema donjem spratu i osmjehujući se, rekla je. – Kad sam došla dole Maura je već spavala, pa sam došla ovamo da ti se pridružim ...pod tušem? Šta misliš? – pogledi su nam se sreli dok je grizla ugao usne. Istresao sam šampona na dlan i sklopio oči, dok sam utrljavao šampon u kosu. – Eh...ovaj... bolje ne. Brzo ću se saprati i izlazim. Nikada nisam skalapao oči dok se kupam ali ovaj put nisam želio da vidim razočarenje na Michellinom licu. Nije odgovorila. Nekoliko sekundi kasnije otvorio sam oči, a ona je već bila otišla. Nakon tuširanja, obukao sam se i polako krenuo dole niz stepenice pa do kuhinje. Maura je plesala na muzuku sa TV a Michelle je punila mašinu za suđe. - Hej. – rekao sam i otvorio frižider. Nisam bio ni gladan ni žedan, ali sam pretpostavljao da je ona uznemirena i nisam znao šta ću sa sobom. - Hej. – odgovorila je suvo i bez okretanja. - Trebali bi krenuti za nekih petnaest minuta. Odgovara ti? - Da. – kratko je odgovorila. Tih petnaest minuta su mi bili kao cijeli sat. Michelle i ja nismo razgovarali ... ona me čak nije ni pogledala. Sjeo sam na kauč, gledao Mauru kako se vrti, pleše i pjeva, dok su joj plave kovrdže poskakivale gore dolje na svaki njen pokret. Moj telefon je zavibrirao.

Brody: Hej! Bićeš kući danas? Mislio sam da navratim i da se uvjerim da nećeš ići na trčanje ili slično? „Ti si jedan šupak! Idem na fizikalnu terapiju uskoro, a kasnije ću biti kod kuće.“ 95


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca -

Spreman? – Michelle je pitala iz kuhinje.

Maura me posmatrala dok sam ustajao. Njene oči su se zadržale na štakama, koje je pozorno pregledala, i onda se nasmiješila i pogurala me. - Hajde! – rekla je. Nasmijao sam se glasno i podigao je u naručje i dao joj jedan poljubac. Na dan moje operacije, Mia je poslala poruku sa adresom rehabilitacionog centra u koji sam trebao ići. Imali smo svog klupskog terapeuta, i mislio sam da će mi on pomagati, ali izgleda ništa od toga. Dovezli smo se ispred zgrade i Michelle se parkirala na prvo slobodno mjesto koje je prilagođeno za pacijente. - Jesi li siguran da ne želiš da i mi uđemo s tobom? – Michelle je pitala kad sam izašao iz auta. - Ne, mogu sam. Tamo nema ničega čime biste se mogle zabaviti jedan sat. - Dobro. Pa, riješićemo neke obaveze koje imam i vraćamo se. - Vidimo se. – okrenuo sam se i zviždući krenuo prem zgradi najbrže što su mi glupe štake dozvoljavale. Velika staklena vrata su se zatvorila uz tup udarac kad sam prošao, a recepcionarka me pogledala i nasmiješila se. – Zdravo! Mogu li vam pomoći? - Uh...da...ja sam Vip...Lawrence Finkle. Imam danas zakazano? - Dobar dan godpodine Finkle. Dozvolite mi da pogledam ko je zadužen za vas. – namrštila je obrve dok je gledala u monitor. – Dobro, vi ćete biti sa Shermanom. Podigla je glavu i pogledala me sa osmijehom. – Imate sreće! On je naš najtraženiji terapeut...lista čekanja je duga nekoliko mjeseci. - Opa! Sherman je vjerovatno neka zvijer. – nisam znao ništa o ovom mjestu, ili Shermanu, ili listi čekanja, ali je on očigledno znao šta radi ako je već bio tako popularan. - Sjednite na jednu od onih stolica. –pokazala je rukom. – a ja ću ga obavjestiti da ste stigli.

96


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - U redu! Hvala! – rekao sam i krenuo prema stolicama, osjećajući optimizam. Mia me poslala na ovo mjesto s dobrim razlogom i nekako me ubacila kod Shermana. On je vjerovatno neki bivši vojnik ili slično i vjerovatno će mi isprašiti guzicu. Sjeo sam na stolicu najbližu vratima, tako da imam dobar pogled na recepciju i da bacim pogled na opremu. Zidovi su bili obojeni u svijetloplavu boju, a bilo je tu raznih sprava, pa mi je sve zajedno izgledalo kao teretana. Jedna velika bokserska vreća je vjesila sa plafona, a poredane su bile i velike lopte različitih veličina i boja. Čovjek, u svojim srednjim pedesetim godinama, došao je iza ugla recepcije i krenuo prema meni. – Zdravo! Jeste li vi gospodin Finkle? - Da. – rekao sam tiho i kimnuo. - Ja sam Sherman! Drago mi je! – pružio mi je ruku. - Vi ste Sherman? – pokušao sam zvučati kao da nisam iznenađen, mada mi to nije išlo. Na sebi je imao svijetlocrvenu dugu košulju sa dugmićima, a na komotnim hlačama je imao mnoštvo bedževa. Imao je sijedu, kratko ošišanu kosu i definitivno se ne bi moglo reći da je u top formi, kao što bi se očekivalo. - Da, to sam ja! – rekao je ponosno dok mi je mahao da ga pratim. – Dođi, idemo u prostoriju iza da popričamo. Pratio sam ga kroz teretanu do male kancelarije u uglu. - Imamo sve tvoje ljekarske nalaze i plan koji je tvoj hirurg napravio. – rekao je kad smo ušli. – Koliko sam shvatio ti si hokejaš? - Tako je! – kimnuo sam i sjeo preko puta njega. - Dobro! – i on je sjeo, nageo laktove na sto i držao ruke ispred sebe. – Pretpostavljam da su ti objasnili sve o postupku rehabilitacije i vremenski period koji će nam trebati za to? Kimanjem glave sam dao potvrdan odgovor. – Manje više. Trebaće nam oko šest mjeseci? - Pa , nadam se. Sve zavisi od tvog koljena. Ovakve povrede mogu zahtijevati oporavak dužine od šest do dvanaest mjeseci, što znači da tvoje koljeno moramo vratiti u stanje pune pokretljivosti, što je tebi kao hokejašu posebno bitno.

97


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Čekaj, čekaj... – srce mi je lupalo kao ludo dok sam ga zaustavljao. – Dvanaest mjeseci? Niko nije spomenuo taj broj. Rečeno mi je šest mjeseci. Ne mogu odsustvovati s terena dvanaest mjeseci! Gledao me je nekoliko sekundi a onda se nasmiješio velikim osmijehom. – Onda je bolje da krenemo! Diži se i prati me! Ustao sam i pratio ga kroz teretanu, sve do suprotnog ugla. Okrenuo se prema meni i rukom potapšao bicikl. – Svaki dan kad dođeš, čak i ako ja vježbam sa drugim pacijentima, želim da se popneš i voziš deset minuta, u redu? Pomoći će ti sa snagom, vraćanjem koljena u normalno stanje pokretanja, i dobro je za srce, a to svakako želimo! Pogledao sam bicikl i ponovo njega. – Bicikl? Stvarno? Zar ne tebamo raditi nešto teže da bismo ubrzali oporavak? Sherman je skupio usne u crtu. – Govorim li ja tebi kako da igraš hokej? Nemrštio sam se. – Ne! - Pa onda mi nemoj govoriti kako da radim svoj posao ... a sad vozi! Udišući, popeo sam se na bicikl i vozio deset minuta kao što je zahtijevao. Kad se tajmer zaustavio, pogledao me i pozvao rukom. - Sad se penji! – potapšao je jedan od stolova za preglede. – Pokazaću ti šta ćemo sljedeće raditi. Kliznuo sam na sto i pažljivo digao nogu. Zarolao je bijeli peškir i stavio ga pod moje koljeno. - Sad koristi mišiće butine, prste na nogama povuci prema sebi i podiži petu od podloge. Zadrži nogu u tom položaju tri sekunde i spusti je natrag. Ovo je kvad vježba. Uradićeš tri serije sa po petnaest ponavljanja. Zakolutao sam očima. – Dobro! Sherman se podbočio rukama. – Šta je sad? - Ništa. Ovo je sve veoma ...jednostavno. Ja sam profesionalni sportista. Trebao bih raditi nešto složenije od ovoga. – ogorčeno sam mu rekao. - U redu! – rekao je Sherman i pokazao rukama. – Želiš raditi složenije vježbe? Idemo odavde i otklizaćemo nekoliko krugova na ledu? 98


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ne mogu... - Zašto da ne? Stisnuo sam usne i isfrustrirano uzdahnuo. – Zato što ne mogu opterećivati ovu nogu! - Upravo tako! – rekao je i otvorenim dlanom me lupio po potiljku. – Sad prestani zabušavati i odradi to! Bio sam zapanjen, i zurio sam u njega. – Jesi li me ti udario? - Da, i žao mi je što moram pribjeći upotrebi sile, ali si veoma naporan. – rekao je dok je pomijerao ramena kružnim pokretima, i nisam se mogao odlučiti je li gej ili samo glumi dramatičnost. - Nisam nasilan. Samo, nikada niko se nije usudio da mi to uradi. – rekao sam i počeo da radim vježbu. - Stvarno? – napučio je gornju usnu i gledao zamišljeno preko teretane. – Hm, to me baš čudi... obzirom da si toliko naporan! Nisam se mogao uzdržati od smijeha. Sherman nije bio onakav kakav sam očekivao da će biti terapeut, ali uz malo sreće nadam se da zna šta radi...na kraju krajeva bar nije dosadno. Poslije terapije sam bio iznenađen koliko sam umoran. Nekoliko sedmica prije sam mogao od tri do pet sati bez prestanka klizati, juriti pak i udarati ljude, a sad poslije jednog sastanka sa terapeutom samo sam mislio o spavanju. Dok sam držao led na koljenu, Sherman je primjetio i rekao mi da sam umoran, ali nisam htio priznati. Sve više i više sam se čudio njegovoj mudrosti, ali mu to nikada ne bih rekao. Pokupili smo Matthewa iz škole i vozili se kući. - Želiš li nešto jesti? – Michelle me pitala kad smo upali u kuću pokušavajući se brzo skloniti sa kiše. Stavio sam papir sa svim vježbama koje mi je Sherman napisao kao domaći zadatak na ormarić, i čitao. - Umm, nee. Mislim da ću malo prileći. Brody je rekao da će kasnije navratiti, a do tada ću spavati. Oborila je ramena i stisnula usne, kimnula mi je. – Matthew, Maura ... želite li vi drugati jesti? 99


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - D – A! – galamio je Matthew iz dnevne sobe. – To su slova u riječi da! - A-A ! – Maura ga je imitirala. Michelle je uzela hljeb iz ormarića i zakikotala se. - Dobro. – pročistio sam grlo. – Idem sad prileći. Javi mi kad Brody dođe, važi? - Da. – rekla je s uzdahom, dok sam izlazio.

Poglavlje 15 Michelle

Sjeli smo i ručali...djeca i ja...sami...ponovo. Pa, oni su jeli, ja nisam imala apetita. - Zašto ne jedeš mama? – Matthew me pitao dok je grizao svoj sendvič. - Mama je pojela pu no hrane za doručak, drugar, pa nisam sad gladna. – slagala sam, i uzela nekoliko bobica grožđa iz zdjele i stavila ih u usta. Prije nego što je stigao odgovoriti, začulo se ulazno zvono. Matthew je progunđao i brzo skočio. – Ja ću! - Čekaj, čekaj... – zvala sam ga, i išla za njim. – O ovome smo pričali. Ne smiješ otvarati vrata ako je nisam uz tebe. Otrčao je do ulaznih vrata i stao, dižući se na prste da pogleda kroz staklo na vratima. – To je gospođa Jodi! - Dobro, sačekaj malo. Zaključano je. – okrenula sam ključ u bravi i otvorila vrata. – Hej! Oh –zdravo! – rekla sam kad sam shvatila da nije sama. - Hej, jesmo li došli u pogrešno vrijeme? – pitala je oprezno. - Ne. Ne. Upravo završavamo ručak. Uđite! – koraknula sam korak unazad, držeći Matthewa oko ramena i odmičući ga. Vince je slijedio Jodi. – Hej Michelle! – Sageo se i dao mi poljubac u obraz. – Ovo je moj prijatelj Joel. On se uskoro doseljava preko puta. Joel je ušao u kuću i pružio ruku. – Zdravo Michelle! - Zdravo! – pozdravila sam ga, nespremna za kuću punu ljudi.

100


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Joel je bio veoma visok, širokih ramena, kratke crne kose. Imao je oči gotovo tirkizne boje koje su vas tjerale da zaboravite šta ste htjeli reći ako biste ih samo pogledali. - Izvini što ovako upadamo, ali sam morao doći zbog nove kuće i svratio sam do Vincea, a Jodi je insistirala da dođemo ovamo i upoznamo vas. – reko je zvučeći nervozno. Osmahnula sma rukom. – Ma ne! Nema problema. Ko je ovaj mali čovjek? – pitala sam i nagela se da pogledam malog crnokosog dječaka koji se krio iza njega. - Ovo je moj sin, Gavin. Obično nije tako sramežljiv, a misli da je sad pravo vrijeme za to. Gavin je uz očevo lagano podgurivanje izašao iza njega. – Budi ljubazan i pozdravi, Gavine! Gavin je grizao prst nervozno i pogledao me istim predivnim očima kao u oca. – Zdravo! - Zdravo drugar! Drago mi je što smo se upoznali. Ja sam Michelle, a ovo je moj sin, Matthew. – potapšala sam Matthewa po ramenima i on se nasmijao. - Zdravo! – Matthew je rekao uzbuđeno. Spustila sam se bliže. – Matthew, njih dvojica se useljavaju u kuću preko puta uskoro. Šta misliš hoće li biti zabavno imati nekoga tvojih godina u susjedstvu? Kimnuo je, ali ništa nije rekao. - Ustvari, već ovaj vikend se useljavamo. – dodao je Joel. - Želiš li vidjeti moju sobu? – Matthew je pitao i prišao korak do Gavina. – Imam Nindža Kornjače. Gavin je pogledao tatu bez pitanja. - Ako želiš, idi drugar! – Joel ga je podstakao, odgovarajući mu na ne izrečeno pitanje. Gavin je pogledao u Matthewa i kimnuo, i obojica su otrčala uz stepenice. - Hej Matthew? – pozvala sam ga. Zastao je na vrhu stepenica i okrenuo se. – Viper spava. Budite tihi, može - U redu! – povikao je dok su se gubili iz vida. - Toliko o tome da će biti tiho! – šaljivo sam zavrtila očima, sagela se i uzela Mauru s poda. – Zelite li nešto piti? 101


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Jodi je kimnula i pratili su me u kuhinju. - Izvinite na neredu. Dan ima premalo vremena da bih sve stigla. – spustila sma Mauru, a ona je otišla da se igra sa igračkama ponijima koji su bili u blizini. Sjeli smo oko kuhinjskog ostrva, a ja sma skolnila tanjire od ručka. Uzela sam zdjelu sa grožđem i htjela je skolniti, kad me Jodi zaustavila. – Ostavi to...izgleda primamljivo! - U redu! – nasmijala sam se. – Šta ćete piti? Imam vodu, Gatorade, sok od jabuke, pivo.. - Ja ću vodu! – reče Jodi dok je ubacivala grožđe u usta. - I ja. – Vince je dodao. - Ja ću sok od jabuke. – Joel je odgovorio. - Stvarno? – Vince se okrenuo prema njemu. – Sok od jabuke? Koliko ti ono imaš godina? Podigao je ruke u odbrani. – Pa šta? Zvuči ukusno! Uzela sam dvije boce vode iz frižidera i dvije velike čaše sa police. – Zvuči veoma privlačno, pa ću ti se pridružiti. – Dodala sam boce vode Jodi i Vinceu a Joelu i sebi nasula sok. - Za nove susjede! – Vince je podigao bocu i svi smo se kucnuli. Sjela sam ne drugu stranu ostrva i uzdahnula, osjećajući krivicu jer Viper nije s nama. – Nadam se da će se Viper uskoro probuditi pa da i njega upoznate. - Izvini, ali ko je Viper? – Joel je upitao. – Pretpostavljam da bih trebao znati, izvini. - Michellin dečko. – Jodi je odgovorila brzo. – Imao je operaciju koljena prije nekoliko dana, i potrebno mu je puno sna. Samo to cijelo vrijeme i radi! - Dobro. – dodao je. - Operacija koljena. To je gadno. Kakva je povreda u pitanju? Spustila sam čašu i progutala sok. – Napukao prednji kružni ligament. Joel je usisao vazduh kroz stisnute zube. – O joj! Čuo sam da je to gadno. Moj brat je imao tu povredu i dugo se oporavljao. - Pa, ovaj... – pogledala sam u plafon, - nemoj to reći glasno. Rekli su mu da neće moći na led minimum šest mjeseci i već je poludio zbog toga. I dan duže izazvaće frku! - Na led? – Joel nas je gledao radoznalo. – Opet moram pitati? 102


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Izvini. – zavrtila sam glavom. – On je hokejaš! Igra za Wilde! Podigao je obrve. – Oo! Ono kao pravi igrač? Jodi se nasmijala i pogodila ga bobicom grožđa. – Ne, lažni igrač hokeja!!! - Nisam znao. – rekao je u svoju odbranu. – Ne pratim hokej. Više sam za fudbal. - O ne, hokej je sve u ovoj kući. I to već dugo vremena. – rekla sam i pokušala se sjetiti vremena kad naši životi nisu bili svedeni na hokej, novu sezonu, gostovanja ili doigravanja. Ulazno zvono se ponovo začulo. – Govoreći o hokeju...znam ko je to. Odmah se vraćam. Poslužite se čime god želite. – rekla sam izlazeći iz kuhinje. Dok sam prilazila ulaznim vratima, ugledala sam Brodyjevo nasmiješeno lice zaljepljeno za staklo na vratima. Nasmiješila sam se i zakolutala očima dok sam otvarala vrata. – Hej, luđače!!! - Luđače? Izložena si Viperovom uticaju i već me oslovljavaš sa ludak? – zagrlio me i lagano stisnuo. - Tako je! - Kako je pacijent? – nageo se na zid i prekrstio ruke preko grudi. Slegnula sam. – Dobro je. Brody je namrštio obrve i pogledao me pažljivo. - Šta je? - Oženjen sam već nekoliko godina, i ako sam išta naučio, taj odgovor „dobro“ nije ništa dobro. Šta se dešava? - Ništa. – odbrambeno sam odvratila. – Stvarno! Sve je u redu! - Lažeš! Stisnula sam donju usnu između zuba i zurila u ulazna vrata, pokušavajući da odlučim šta i kako da kažem. - Reci mi šta ne valja. – rekao je, kao da mi čita misli. - Sve ovo je...teško. On je veoma čudan prema meni, u poljednje vrijeme. Ne silazi sa sprata ... nikako. Ne jede. I ne znam kako doprijeti do njega. – glas mi je pukao. Brody je kimnuo s rezumijevanjem. – Pričaću s njim. Pokušaću otkriti šta se dešava s njim. Viper je oduvijek tvrd orah, ali ga možda mogu slomiti. 103


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Hvala! – šmrcnula sam i brzo treptala pokušavajući otjerati suze koje zadržavam cijelu sedmicu. - Ostani tu. – zagrlio me utješno. – Pričaću s njim, ali si ipak ti ona koju on treba. Nemoj odustati od njega! Brody me pustio i malo sam se smirila. – Nikada! - Pretpostavljam da je u spavaćoj sobi? - Da. Spavao je, a vjerovatno je već budan. Ne znam sigurno. - Ne zanima me. Idem ga probuditi! – zavrtio je obrvama i zazviždao dok se penjao uz stepenice. Vratila sam se u kuhinju i zatekla Mauru u Jodinom krilu, brbljala je neprestano o Matthewu i ponijima. Jodi se nasmiješila i pogledala me. – Osjećam se grozno. Ne razumijem ni pola onoga što je rekla. - Ni ja. – dodao je Vince. - Ja sam razumio nešto od svega što je rekla...pričala je o Matthewu i Rainbow Dash i nešto o ostavi ... Bar mislim da je to rekla? – Joel je pogledao Mauru pa mene, upitno. - Razumio si. Prije nekoliko dana Matthew je uzeo njenog omiljenohg ponija i sakrio ga u ostavu. Očigledno to još nije zaboravila! – sagela sam se i uzela bobicu grožđa iz Maurine stisnute šake. - Sačekaj, moram ti ovo prepoloviti! - Kako si to razumio? – Jodi je pitala Joela. - Imam dijete. – slegnuo je ramenima. – Odnosno, svi razumiju svoju djecu, ali ponekad se to pokaže kao dobro u razumijevanju i druge djece, tuđe. - To je istina. – dodala sam smijući se, dok sam sjeckala bobice i stavljala ih u plastičnu zdjelu za Mauru. Sjedili smo i pričali neko vrijeme, kad su se pojavili Brody i Viper. - Evo i njega! – povikala je Jodi i ustala da zagrli Vipera. – Kako se osjećaš? - Usrano! – Viper je odgovorio novim normalnim, mrzovoljnim tonom. - Pa, onda se i popišaj, jer imaš gosta, ovo je novi susjed. – rekla je, i nije ga stigla ni predstaviti, on je već pružao ruku. 104


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ja sam Joel. – rekao je. - Zdravo Joele. Ja sam Viper. – rukovali su se. - Moj sin, Gavin, je gore s Matthewom , igraju se. – Joel je dodao pokušavajući prekinuti neugodnu tišinu. - Hvala Bogu! Mislio sam da Matthew priča sam sa sobom. – Brody se našalio i tapšao Vipera po ramenu. – U redu ljudi, idem sad. Zovite me ako šta trebate, a ostali – okrenuo se po sobi, - drago mi je što sam vas sreo, upoznao, šta god. Đenja! Brody je otišao, a malo poslije su krenuli Jodi, Vince i Joel takođe. Dok sam ih ispraćala, Joel je pozvao Gavina. Dok je trčao niz stepenice, a Matthew ga je pratio, plačno je govorio da ne želi ići. - Ovo je dobar znak da će se slagati, ha? – Joel sa nasmijao. - Dobro došao si kad god želiš drugar. Kad se uselite i sredite možeš doći da se igrate, važi? – rekla sam a Joel se okrenuo prema meni. - Hvala na gostoprimstvu. – rekao je. - Jedva čekam da se doselimo jer su ovdje susjedi super , a ne kao sad gdje nam prvi susjed skuplja crve i stare boce od vode. Nasmijala sam se i ispretila ga. - Vidimo se. – Vince je rekao idući iza Joela. - Ćao dušo! – Jodi me zagrlila. – Sutra ću te nazvati. Sjećaš se, ako bilo šta trebaš, samo se javi. Zahvalila sam nebu na takvim prijateljima, i uzvratila joj zagrljaj. – Znam, hvala! Zatvorila sam vrata i vratila se u kuhinju, uzbuđena što je Viper sišao dole već jednom. Sjedio je za kuhinjskim ostrvom, i gledao u telefon. - Bilo je zabavno, ha? – rekla sam veselo. - Naravno. Pošpricala sam površinu ostrva i prebrisala ga ubrusom. – Mislila sam na susjede, pogotovo što će Matthew imati nekoga svog uzrasta. Baš sam uzbuđena zbog toga. - Vidim. – suvo je rekao. Spustila sam sredstvo za čišćenje i polako se okrenula. – Šta to treba da znači? - Šta? – konačno me pogledao. 105


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ne znam. Rekao si „Vidim“ veoma čudnim tonom. - Ne znam. Nisam obratio pažnju na tog čovjeka. On ima dijete ... super. – izlanuo je, i onda pažnju vratio na telefon. - Šta je tebi? – konačno sam pukla, i dani i dani zadržanih riječi i frustracije su probili iz mene. - Meni nije ništa – promucao je. – Ne pridajem pažnju tvom novom prijatelju, pa...velika stvar! - Prije svega, on nije moj novi prijatelj ...on je naš susjed. Drugo, pričao si s čovjekom minut i već si odlučio da ti se ne dopada? - Da, jesam. Sad, zar moram provesti s nekim jedan sat da bih znao sviđa li mi se ili ne. – zavrtio je glavom, stavio telefon u džep i uzeo štake. – Idem gore. Progutala sam veliki čvor u grlu i dozvolila mu da ode.

106


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 16. Viper Michelle nije pričala sa mnom te večeri kad je došla u krevet. Presvukla se u pidžamu, oprala zube i uvukla se pod pokrivač ... bez ijedne riječi. U nekom trenutku sam posegnuo rukom za njom, ali sam spustio ruku na pola puta, jer nisam znao da li ona želi da je dodirujem. Nisam je ni krivio. Ujutro je ustala prije mene, i opet u tišini. Istuširala se, i čuo sam kako tiho razgovara sa djecom dok je spremala Matthewa za školu. Prije nego je otišla, promolila je glavu u sobu. – Odvešću Matthewa u školu i otići do apoteke po lijekove sa recepta. Trebaš li nešto, prije nego odem? - Ne, hvala. – odgovorio sam, ne okrećući se. Nisam bio siguran da li je ne želim pogledati ili ne želim da ona mene vidi. To zvuči isto, ali su dvije sasvim različite stvari. - U redu. Brzo se vraćam! Čuo sam njene koreke niz stepenice, i malo zatim, i zatvaranje uleznih vrata. Želio sam se istuširati, ali prije toga idem nešto spremiti za jelo dok je kuća prazna, pa ću odraditi vježbe koje je Sherman zadao, pa onda pod tuš. Dok uradim tako mnogo stvari, vjerovatno ću bit ponovo za spavanjac. Ostavio sam štake pored ostrva i pridržavao se za namještaj kao malo dijete, pokušavajući naći bilo šta pristojno za pojesti. - Možda bi mi ona mogla nešto uzeti usput. – rekao sam glasno sam sebi. Izvukao sam telefon i nazvao je. Telefon joj je zazvonio, u kuhinji i potražio sam ga pogledom ...ležao je na stolu. - Sranja! Tako je to! – spustio sam telefon nazad u džep. Pretražio sam police, čips, supe, smjesa za kolače, tražeći bilo šta jestivo. Otšepao sam do frižidera i odlučio sa za sendvič sa ćuretinom. Dok sam uzimao ćuretinu i majonez i spuštao ih na radnu površinu ostrva, Michellin telefon je ponovo 107


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca zazvonio. Šepajući sam prišao, i pogledao na displej. Nisam prepoznao broj, ali sam se zabrinuo da slučajno ne zovu iz škole zbog Matthewa ili zbog nečeg važnog, pa sam se javio. - Halo? - Dobro jutro. Je li Michelle Asker tu, molim vas? – pitala je žena dosadno veselog glasa. - Trenutno nije tu. Možete li ostaviti poruku? - Možete li joj prenijeti da su zvali iz ginekološke klinike Greentree da potvrdimo njen pregled za sutra ujutro u deset i trideset kod dr.Brookes? I ukoliko bude htjela da otkaže ili da promijeni termin da nam se javi prije osamnaest sati danas? - Uh... dobro. – promrmljao sam, prekidajući vezu dok se ona pozdravljala. Zašto je zakazala pregled? Zašto mi njie rekla? Rekla bi mi da nešto nije u redu, zar ne? Misli su mi jurile kroz glavu, čineći da me glava momentalno zaboli. Ustao sam i krenuo, ali me koljeno zabolilo i morao sam sjesti. Možda mi je nešto i rekla, ali zbog jakih lijekova nisam zapamtio? Srećom, začuo sam zvuk otključavanja ulaznih vrata nakon nekoliko minuta, i nisam morao dugo čekati da saznam o čemu se radi. Ušla je u kuhinju noseći Mauru na kuku, a vrećicu iz apoteke je spustila na ormarić. – Hej! Otkud ti ovde dole. Zaboravila sam telefon. Jesi li trebao nešto? - Ne. – zavrtio sam glavom. – Zvonio je. - Oh, dobro. – rekla je i spustila Mauru na ostrvi da joj skine jaknu. Jaknu je okačila o stolicu a Mauru spustila na pod, smijući se kad je Maura odjurila u potrazi za igračkama. Ponovo me pogledala, promrmljala je. – Napolju je već hladno! - Javio sam se na tvoj telefon. - Dobro. Ko je bio? – otvorila je vrećicu i stavila moje lijekove na površinu ormarića. - Zvali su iz gonekološke klinike. Rekli su da imaš zakazan termin za sutra. Tijelo joj se ukočilo i oči su joj se srele sa mojima. – Oh! Okrenuo sma stolicu da bih je gledao u lice. – Zašto si zakazala termin? Je li sve u redu? 108


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Da, ja sam dobro. – ostavila je lijekove i otišla do svog telefona. - Ako si dobro, zašto onda pregled? Udahnula je duboko, i polako izdahnula, sjedajući na stolicu do mene. Gledala je po stolu nekoliko tenutaka, izbjegavajući da me pogleda, ali me konačno pogledala sa čudnim izrazom lica. – Moram otići na taj pregled, ali ne zbog bolesti. - Zbog čega onda, nemam pojma na šta misliš. – podigao sam ruke od stola i ponovo ih spustio uz tup zvuk. Grizla je obraz s unutrašnje strane, i gledala me široko raširenih očiju. – Moram kod ginekologa, odnosno kod ljekara koji vodi trudnoću... - Ali zašto moraš na pregled ... – njene riječi su tek tad došle do mog mozga i izazvale eksploziju. – Stani! Ti si trudna? Oči su joj se smekšale a usne raširile u mali osmijeh. Kimnula je glavom. - Šta? Kako? Kad? – pitao sam sve zajedno. - Pa, odgovor na to bi bio vjerovatno onda kad smo se seksali, a to pokriva i onaj dio za šta i kako, takođe. – zakikotala se. - Ali, ti koristiš pilule? - Da, sjećaš se prije nekoliko mjeseci kad sam imala onu groznu prehladu, i koristila antibiotike, rekla sam ti da bi trebali biti pažljivi. Očigledno da nismo bili! - Ništa mi više nije jasno – koliko dugo već znaš?- nageo sam se napred i stavio laktove na sto. - Nekoliko sedmica. Nisam ti željela reći dok ne budem sigurna, i sigurno nisam željela da saznaš na ovakav način, ali ...eto...iznenađenje! – podigla je ramena i pogledala me sa sjajem u očima i velikim osmijehom. Nageo sam glavu u stranu i podigao jednu obrvu. – Dok ne budeš sigurna? Postoji šansa da nisi? - Pa...ne. Zakazala sam pregled za sutra, ali sam već napravila sedam testova i svi su pozitivni, i prilično sam sigurna! Glava mi je pala na ruke i ništa više nisam rekao.

109


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Htjela sam ti reći već poslije prvog testa. – nastavila je. – ali se onda desilo sve ono sa Gam i tvojim koljenom, i nije bilo vrijeme za to. Nisam želejla to sakriti od tebe. Molim te, reci nešto. – ispružila je ruku i dodirnula moju. – Šta ti misliš? - Šta je mislim? – spustio sam ruke na sto, ovaj put glasnije. – Mislim da je ovo grozna situacija. Najgori mogući trenutak za to! - Šta? Zašto? – zvučala je zaprepašteno. - Ne znam da li uopšte želim djecu. – ustao sam i hodao po kuhinji uprkos bolu u koljenu. – I sad uopšte nemam mogućnost izbora. Ti si trudna, i ja tu ništa ne mogu učiniti! Oči su joj se napunile suzama, skočila je sa stolice i unijela mi se u lice. – Ne vjerujem da sve ovo govoriš. Ne znaš da li želiš djecu? Šta misliš da su Matthew i Maura? Igrali smo se porodice, ili šta? - Ne, ali su oni tvoja djeca, ne moja! Ne znam da li sam želio imati svoju djecu, ali je sad ionako, jebeno, kasno za to. Ta odluka je već donesena! – zaurlao sam, pokušavajući uhvatiti normalan tempo disanja, spustio ruke na radnu površinu ostrva i smirivao ih. - Kako misliš da se ja osjećam, Vipere? – izjavila je dok su joj se suze slivale niz lice. – Otkrijem da sam trudna, ali zbog lošeg tajminga i svega ostalog, ne mogu s tobom ni pričati o tome zato što se ti kriješ gore u sobi. Čak i kad dođeš dole, sav si namrgođen i jedva da mi se i obraćaš. - Da, znam kako se osjećaš. Brody mi je rekao. Hvala ti i na tome! – prasnuo sam. - Hvala na čemu? – pogledala me. – Na tome što sam pričala sa tvojim najboljim prijateljem o tebi i na tome što sam podijelila zabrinutost za tebe? Ako misliš da ću se na tome izviniti, grdno se varaš. Zabrinuta sam za tebe. Ne jedeš, ne razgovaraš , jedva da ustaješ iz kreveta. Nisam imala drugu ideju! – glas joj se tresao dok su suze kapale iz očiju. - Pa, ovo je još jedan sloj za dodati na ovu situaciju, zar ne? – prosiktao sam. – Jesi li rekla Brodyju i za ovo? Ko još zna? Gam? Kacie? Jodi? - Niko više ne zna! – rekla je tiho, sklapajući oči. – Tebi sam željela reći prije nego što drugi saznaju. - Pa, sad znam, pa možeš što prije razglasiti. – stao sam uspravno i ruke digao u znak predaje. – Viper je sjeban, ponovo! 110


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Michelle se namrgodila i prišla mi nekoliko koraka. – Ne mogu vjerovati da se tako ponašaš. Stvarno ne mogu. Znaš šta? Ako ne želiš biti tu, nemoj. Mogu ja sve sama. Već sam na to navikla! - Da! – podrugljivo sam rekao. – Cijelih pet minuta! Njena ruka je snažno dotakla moj obraz. – Kako se usuđuješ da mi tako nešto kažeš? Izlazi! Odmah da si izašao! – nekontrolisani jecaji su joj se izvijali dok je rukama prekrila lice. - Mama? – Maura joj je prišla i vukla je za hlače. – Mama, dobo? Lice mi se zgrčilo i pognuo sam glavu. Želio sam se spustiti i uzeti Mauru i reći joj da će njena mama biti dobro. Želio sam zagrliti Michelle i reći da će sve biti dobro. Želio sma se vratiti dvadeset minuta unazad i ne reći sve što sam rekao. Želio sam se vratiti u prošlost i ne ja viti se na jebeni telefon. Ali sve se to desilo. Sve se već desilo, i nije bilo načina da se popravi. Umjesto toga, uradio sam jedinu stvar koju sam znao najbolje uraditi. Otišao sam.

111


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 17. Michelle Spustila sam se na kuhinjsku stolicu i povukla Mauru na krilo. - Mama,dobro? – pitala me već treći put, gledajući me velikim očima. Šmrknula sam i natjerala se da joj se osmijehnem, i zatakla joj jednu divlju kovrdžicu iza uha. – Da, dušo! Mama je dobro! Ali, nisam bila dobro. Ni blizu tome osjećaju! Zadnjih dvadeset minuta je bilo pogrešno, u glavi mi se zavrtilo i osjećala sam mučninu. Uspjela sam se obuzdati da ne povratim, da ne bih dodatno uznemiravala Mauru. Već je dovoljno vidjela i čula! Spustila je glavu na moje grudi i zajedno smo se ljuljale. Posegnula sam rukom za za telefonom i poslala poruku Taylor.

„ Hej, ne osjećam se baš dobro. Postoji li ikakva šansa da pokupiš Matthewa iz škole i da ostane kod tebe bar malo?“

Tijelom mi je strujao adrenalin i strah. Adrenalin zbog svađe sa Viperom. Zajedno smo godinu dana i nikada nismo imali ovakvu svađu. Nikada ni slično današnjoj! A strah? Osjećala sam strah zbog budućnosti. Matthewove i Maurine budućnosti. Bojala sam se i za ovu sićušnu mrvu u meni, koju sam već ludo zavoljela, kao i ovo dvoje prije nje. Hoću li moći sama ako to budem morala? Da. Želim li to? Ne. Kada sam uradila prvi test trudnoće prije nekoliko sedmica i vidjela te dvije pink crtice, i ja sam imala trenutak u kojem sam poludjela. Sjedeći na rubu kade, u kupatila, sjećam se te panike. 112


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Šta će Viper misliti o ovome? Šta će reći? Jesam li spremna za još jedno dijete, pored njih dvoje mlađih od šest godina? Ali...kao što je brzo došla, panika je tako brzo i nestala. Razum je nadvladao moj strah, i tada sam razmišljala o svom životu, a još više o svome dečku. Gledano, izvana Viper je bio sav prekriven tetovažama, prljavog riječnika, uvijek na granici prijestupa, ali unutra, bio je pažljiv i brižan, spreman da nas obaspe ljubavlju više nego mnogi koje poznajem. I tada sam znala, mislila da će sve biti u redu. A danas, nekoliko sedmica poslije, ništa više tako ne izgleda. Telefon je zavibrirao, i veoma me uplašio. Maura se lecnula, takođe, i ponovo se opustila i po tome sam mogla pretpostaviti da je zaspala. Držeći joj glavu, ustala sam i odnijela je do kauča. Polegla sam je, prekrila ćebetom i poljubila u meki obraščić. Sjela sam na drugi kraj kauča, i uzela telefon. Dok sam nosila Mauru, u sabi sam izgovorila tihu molitvu, da je to Viper, i da se ohladio i da dolazi kući da razgovaramo...ali nije bio on.

Taylor: Hej, bila sam pod tušem. Naravno! Otići ću po njega. Ne radim do 6, pa ću ga dovesti dotada. Može? „Savršeno! Puno ti hvala!“ Taylor: Nema problema! Ozdravi što prije!

Nije izgledno da će se to desiti uskoro! Taylor nije znala za moju trudnoću, i bila sam nervozna zbog toga. Bila je od velike pomoći oko Matthewa i Maure od smrti njenog brata, a davala mi je podršku u vezi sa Viperom, takođe. Ali imati bebu sa drugim čovjekom je druga priča. A možda ću biti i bez tog drugog čovjeka. Moj um je vratio na Vipera i oči su mi se napunile suzama kad se prisjetim svega što se desilo. Nisam to tako zamišljala. Viper sa osmijehom kad vidi našu bebu prvi put na monitoru 113


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca za vrijeme ultrazvučnog pregleda, kako mi masira stomak i udovoljava mi samo onako kako on to zna, momenat kad mu se sin ili kćerka rode i presijacanje pupčane vrpce...i momenat koji sam zamišljala više od svih: kad prvi put zaspi sa bebom u naručju...u svojoj mašti, već sam znala na kojem mjestu ću staviti tu fotografiju. A sad nje možda neće ni biti! Sklupčala sam se i legla, puštajući suze da se slivaju niz moje obraze, i na kraju sam i zaspala. Zvono na ulaznim vratima je zvonilo i zvonilo, i jedva sam se probudila. Brzo sam se uspravila, nesigurna gdje se nalazim i koliko je sati. Trepnula sam i pogledala po sobi, čekajući da se razbudim i saberem. Maura je još uvijek spavala na kauču, ali zvono je i nju budilo, na što se ona samo okrenula. Možda je Viper. Srce mi je skočilo do grla dok sam brzo išla prema ulaznim vratima. Pokušala sam da ne izgledam razočarano kad sam ugledala Matthewovo lice prislonjeno na staklo na vratima. Nisam bila tužna zato što je to on, već zato što nije Viper. - Hej! – zacvrkutala sam veselo kad sam otvorila vrata. Bez pozdrava, Matthew je projurio pored mene i otišao u drugi kraj kuće. Pratila sam ga očima dok nije zamakao za ugao. – Opaa! Zdravo i tebi! – nasmijala sam se i okrenula prema Taylor. - Žao mi je. – ona je promrmljala, vrteći glavom. – Pokušala sam te dobiti na telefon, ali se nisi javljala. Pozvali su me s posla da dođem ranije. - O, Bože ! Taylor, meni je žao. – protrljala sam oči. – Zaspala sam sa Maurom na kauču i nisam čula telefon. - Zvala sam i Vipera, ali se ni on nije javilo! – govorila je i dodala mi Matthewov ruksak i jaknu. - Njega si zvala? Kimnula je. - Jesi li mu ostavila poruku? - Da. – slegnula je ramenima. - Šta je odgovorio? 114


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Brzo je skenirala prostoriju iza menei pogledala me. – Rekla sam da te ne mogu dobiti na telefon i da ne mogu čuvati Matthewa onako kako smo se dogovorile. I može li ti prenijeti da me nazoveš. Zašto pitaš? - Samo sam radoznala. – stavila sam ruke u zadnje džepove hlača i pokušavala da se ponašam normalno. Taylor me poznavala. Namrgodila se, i samo malo nakrivila glavu ispitivački me gledajući. – Šta se dešava s tobom? - Ništa! – lagala sam. – Ja sam dobro! - Ne, nisi. Vidim. Nešto se dešava. Jesi li dobro? Brada mi je podrhtavala i osjećala sam kako gubim kontrolu. Zadržati fasadu prividnog mira je nemoguće kad vas neko tako posmatra i ispituje. Kao da je to dozvola da se brane uzdržavanja sruše, baz obzira koliko se borila protiv toga. - Ne, nisi dobro. – nastavila je ona, a lice joj se smekšalo kako mi je prilazila. – Šta se dešava? - Ništa! – odmahnula sam, uz novi lažni osmijah. – Zaista, ništa! Spustila mi je ruke na ramena i gledala me u oči. – Ništa ne čini da se tvoje oči napune suzama i da ti brada podrhtava. Reci mi. - Posvađali smo se, Viper i ja, stvarno posvađali...i rekla sam mu da ode. – borila sam se da izgovorim svaku riječ dok su jacaji navirali. - Ne razumijem. – spustila je ruke s mojih ramena i zavrtila glavom polako dok me je gledala ispitivački. – Vas dvoje se nikada ne svađate. Zbog čega ste se posvađali? Obgrlila sam se rukama da se smirim. – Um ...pa... on je otkrio da sam trudna, a vijest nije primio onako kako sam se nadala da hoće. Otvorila je usta iznenađeno. – Trudna si? Jedva sam progutala i kimnula. - Čestitam! – uzviknula je i povukla me u zagrljaj. – Znam da si sad tužna i vratićemo se na to, ali sam presrećna zbog tebe i toga, pa te moram prvo zagrliti.

115


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Od njene reakcije sam se osjećala bolje, ali sam zbog toga i još jače plakala. Stajale smo u hodniku, zagrljene, a ja sam jecela i jecala na njenom ramenu. Činilo mi se da smo tako stajale satima, pribrala sam se i otišla da izduvam nos. Vratila sam se s maramicama. - Izvini zbog ovoga. – govorila sam pokušavajući da obrišem suze sa njene majice. - Oh, Bože, briga me zbog majice. Brinem se za tebe! Fiksirala me pogledom poput ptice grabljivice dok sam brisala oči. Nisam mogla prestati plakati. - Samo trenutak! – rekla je, izvukla telefon i otišla s njim u dnevnu sobu. Otišla sam da potražim Matthewa, nadajući se da ga moj slom nije uplašio. Sjedio je na kauču, tiho se igrajući se na tabletu, dok je Maura držala glavu na njegovom ramenu i gledala šta on radi. - Dobro. – Taylor se pojavila iza mene. – Nazvala sam. Okrenula sam se prema njoj. – Šta? Ne. Ne trebaš to raditi. Dobro sam. - Sigurna sam da jesi. – složila se. – Ali želim ti pomoći večeras i biti tu. Nahranićemo dječicu, staviti ih u krevet i zatim ćeš mi sve ispričati, može? Kimnula sam. – Hvala, Tay! - Tu sam! – uputila mi je osmijeh i sjela na kauč kod djece. Otišla sam u kuhinju i ugledala Viperove tablete protiv bolova. Koliko god bila ljuta na njega, nisam željela da se pati i trpi bolove cijelu noć. Podigla sam bočicu i pročitala uputstvo. – Svaka četiri sata... –Promrmljala sam u sebi i bacila pogled na sat. Odsutan je već pet sati. Brinuću se cijelu noć ako se ne uvjerim! Uzela sam telefon i poslala mu poruku.

„Trebaš li tablete protiv bolova?“

Srece mi je ubrzalo dok sam gledala u ekran, čekejući odgovor. Bila sam bijesna zbog njegovog ponašanja, ali to nije značilo da sam prestala osjećati ljubav. Još uvijek sam ga voljela, puno. Više od ičega, i potajno sam se nadala da će trebati lijekove i da će doći po njih, a onda će možda i ostati da razgovaramo. 116


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Telefon je zasvijetlio i prevukla sam preko ekrana.

Viper: Ne

Poražena tim odgovorom, spustila sam telefon i posvetila se Matthewu i Mauri. Veći dio dana sam provela sažaljevajući se i plačući, ali dan još nije gotov. Dok smo se Matthew i ja igrali Candylanda, i dok nam je Maura „pomagala“, Taylor je majstorisala po kuhinji tražeći namirnice za večeru. Nije tajna da ja nikada nisam znala kuhati, i Viper se trudio cijelu godinu da me nauči, i kad se ona ponudila da spremi večeru, nisam imala ništa protiv. Nakon treće partije, Taylor nas je pozvala za sto. - Kako uspijevaš ovo ? – zapanjeno sam gledala u večeru koju je pripremila za manje od pola sata. Na stolu je stajala velika zdjela alfredo tjestenine sa sjeckanom piletinom, velika zdjela brokolija, i peciva koja su tek izvađena iz rerne. Taylor je pogledala u sto i slegnula ramenima. – Stvarni nije tako teško. – pogledala me i zakikotala se. – Zatvori usta i sjedi. Trebaš samo vježbati. Naučićeš! Sa strahopoštovanjem sam gledala kako Matthew i Maura jedu tjesteninu, piletinu, brokoli , i to sve sami, bez moje pomoći. Nisam imala apetita, ali sam pojela malo, a ostataka prebirala i gurkala po tanjiru dok smo razgovarali. Poslije večere, brzinski sam okupala djecu i obukla im pidžame. Kad sam ih smjestila u krevet, vratila sam se u kuhinju, iznenađeno sam zatekla pospremljen sto i upaljenu mašinu za pranje suđa. - Vau!- iznenađeno sam vrtila glavom gledajući kuhinju kako se blista. – Ti si u prošlom životu bila mama dvanaestoro djece, bez ikakve sumnje? Glasno se nasmijala dok je svoju talasastu plavu kosu vezivala u rep. – Da počnemo ispočetka... Vjerovatno ću dobiti želju da ga ubodem u oko, ali svakako želim čuti šta se to desilo. Idem nam nasuti vina, čekaj, idem sebi nasuti vina i počnimo. Sjedile smo dugo na kauču, i sve sam joj ispričala. O tome kako se Viper ponašao od momenta kad se povredio, telefonskog poziva i njegovu reakciju na vijest – svaku tešku riječ 117


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca koja je pala. Uspjela sam

ispričati sve bez kraha, iako mi je glas drhtao. Sjedila je

zaprepaštena onim što je čula. - Ne znam šta da kažem. – konačno je progovorila. Glasno sam izdahnula. – Pa ... zato sam te zvala da odeš po Matthewa, jer se to tada desilo i bila sam strašno uznemirena. Pomjerila se bliže i uzela moju ruku. – Trebala si mi reći tada. Ne bih ti zamjerila, i odmah bih došla da ti pomognem. - Znam to, ali iskreno, bila sam nervozna oko toga jer nisam znala šta ćeš misliti o mojoj trudnoći, i sad mi je krivo zbog toga. -.Zašto si bila nervozna? – nježno me pitala. Slegnula sma ramenima. – Bila sam udata za tvog brata, imali smo zajednički život, imali smo djecu. - Bila si, ali to je okončano, ne tvojom ili njegovom voljom. On je umro. To je grozno i tužno, i svaki dan mislim na njega, ali njega više nema. Ti si tu. Život ide dalje, i dozvoljeno ti je da se zaljubiš i stvoriš si novi život jednako tako lijep kakav si imala s njim. – osmijehnula mi se i dodala. – Pa čak iako neću biti u krvnoj vezi sa tom bebom, možeš se kalditi da ću joj biti super tetka Tay i da ću je ili njega razmaziti do neba. Tiho sam se nasmijala. – Kako to da si ti, mlađa od mene i nikada udata, tako razumna i sve si lijepo složila? - Ah! – odmahnula je rukom i zavalila se na kauč. – Glava mi je još u oblacima sa Isaacom, i želim da svi budu zaljubljeni. Sigurna sam da ću se i ja jednom zaljubiti. - Nadam se! – pogledala sam po sobi i po policama u uglu na kojoj su se nalazile desetine slika i uspomena. Na nekima sam ja, Viper i djeca. Na nekima ja, Mike i djeca. Na nekima Viper i Mike. Srećom nije bilo potrebe da se bilo koja slika uklanja, već će se dodavati. - Pa... – Taylor je rekla nakon nekoliko minuta. – Šta ćeš uraditi sa Viperom? Odvrnula sam zatvarač na boci vode i uzela gutljaj, pokušavajući smisliti odgovor. – Ne znam šta da uradim. – rekla sam konačno i zavrnula bocu. – Riječi koje je izgovorio i način na koji je to uradio, nije nimalo uredu. Ali ja ga volim, i želim ga u svom životu. Ne znam

118


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Taylor. Imam osjećaj ... sjeo je u taj avion kao jedna osoba ali se vratio sasvim drugačiji. I meni nedostaje ta prva osoba, ali ne znam kako da ga nađem ponovo. Taylor je iznenađeno podigla obrve. – Vau. Mogu samo to reći ...vau. znaš ga bolje nego što sam mislila Michelle. Ako ga iko može vratiti i iščupati ga, to si ti. Dio mene se nadao da je ona u pravu ... ali ne samo da nisam znala kako da ga vratim, već nisam znala da li bih mogla podnijeti da me još jednom odbije.

119


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 18. Viper Voziti se kući bilo je uvrnut osjećaj. Ne samo da pod uticajem lijekova ne bih smio voziti, već kod svoje kuće nisam bio stvarno dugo. Nekoliko mjeseci, najmanje. Kad je Michellina i moja veza postala ozbiljna, počelo je tako što sam noć ili dvije sedmično proveo kod nje, ali u toku prošle godine taj boravak se učestio na skoro svaku noć. I od tada, otišao bih do svoje kuće da je obiđem svakih nekoliko sedmica ili kad mi nešto zatreba. Prijatelji su mi savjetovali da je prodam, jer ionako tamo ne boravim, ali iz nekog razloga to nisam učinio. Odgovaralo mi je da imam tu odstupnicu. Ali skretanjem na prilaz, otvaranje garaže i ulazak su mi bili strani. Nisam želio da se bavim osjećanjima i onime što se desilo, otišao sam direktno u spavaću sobu i zatvorio se. Sljedeće jutro probudio sam se bolnog koljena. Michelle mi je slala poruku i pitala trebam li lijekove protiv bolova, ali kao prava tvrdoglava mazga, odgovorio sam ne. Kad sam sjeo na krevet, zažalio sam zbog toga. Žalio sam zbog mnogo čega što se desilo dan prije, ustvari. Nisam čak ni znao kako se osjećam sa cijelom tom beba-zbrkom, ali moja reakcija, i sve ono što sam rekao Michelle, nije nešto što me čini ponosnim, niti se to može povući. Ponio sam se kao prvoklasni šupak, i imala je pravo kad me je izbacila ... i kad me ošamarila. Šepajući do kupatila, molio sma se da imam Advil ili Tylenol u ormariću, inače, trebaće mi plan B. - Too! – viknuo sam kad sam otvorio ormarić i vidio bočicu pilula. Stavio sam tri u usta i progutao ih bez vode, i krenuo u potragu za hranom. Čudom sam se čudio gledajući po kuhinji. Svaki dio namještaja, svaki uređaj, svaki prostirač je moj, ali nisam bio tu toliko dugo da sam se osjećao kao stranac. Nisam se zamarao otvaranjem frižidera jer čak i da je nešto ostalo u njemu do sada bi se pokvarilo, a ni u ostavi nije bila bolja situacija. Izvukao sam telefon iz džepa, provjerio 120


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca imam li vremena da negdje nešto pojedem prije nego odem na terapiju. Imam vremena za jedno : tuširanje ili jelo. Izabrao sma tuširanje. - Dobro jutro! – rekao sam suvo dok sam prolazio pored Gine, recepcionarke u centru za fizikalnu terapiju. Odložio sam štake uza zid i sjeo na bicikl. Gledao sam u pod i zatvorio oči dok sam pedalirao uprkos bolu i zatezanju koljena. - Došao si pet minuta ranije! – Sherman se oglasio sa drugog kraja vježbaonice, na što sam trznuo glavom. Sa prepoznatljivim osmijehom na licu, išao je prema meni i zavrtio sam glavu smijući se. Imao je narandžastu havajsku košulju i kratki šorcl, a bijele čarape je navukao do pola lista. - Shermane, ovi tvoji modni izleti! Kad bi se igrali žmurke, ti ne bi imao šanse. – sjeo sam i obrisao znoj. Stao je i stavio ruke na bokove, zauzimajući pozu. – Znam, zar ne izgledam fantastično? Dvije žene nedaleko od nas su se nasmijale. – Uvijek izgledaš fantastično, Shermane! – dodala je jedna. - Hvala lutko! – mahnuo joj je a on mu je poslala poljubac. Moje oči su išle od Shermana do žena i nazad. – Stvarno si popularan! - Nemaš pojma koliko. Svi me vole, a dame pogotovo. – podigao je ruku do usta i u povjerenju, sniženim tonom šapnuo. – Ako ti ikada bude trebao savjet kako da osvojiš djevojku, reci Starom Shermu i naučiću te svemu što znam. Glasno sam se nasmijao, tako da su mi se ramena zatresla. – Je li tako? Moram to zapamtiti. - Dobro, jesi li spreman da počnemo? – pljesnuo je rukama entuzijastično. Imao sam jedva dva susreta sa Shermanom ipak sa sigurnošću mogu reći da čovjek pršti od energije. Bio je tako podsticajan i energičan da ti nije preostajalo ništa drugo nego da ga sa osmijehom slušaš. Imao je zarazan uticaj. I dok je sa mnom vježbao, kao da je bio sa svakim drugim pacijentom istovremeno. Non stop su nam prilazili drugi ljudi da mu se zahvale ili da se pozdrave sa daj pet.

121


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Sherman je bio veličanstvena pojava, ali je svakako bio dobar u svom poslu. Ako bih mu prigovorio zbog neke vježbe, uzvratio bi mi još žešćim vježbama. Objašnjavao bi sve i nikad me nije tretirao kao glupana. Nakon sata i puno odrađenih vježbi, činilo mi se kao da sam milion puta digao nogu, Sherman me pozvao da ga pratim do stola u uglu. - Penji se! – glasno je pljesnuo po površini. Zbunjen, polako sam se popeo na sto. - Lezi i digni nogu na ovo, molim te. – podigao je zelanu plastičnu podlošku i stavio je pod moje koljeno. - Šta radiš? – pitao sam, i stavio ruke ispod glave. - Ovo smo trebli uraditi prvi dan, ali je neko glumatao, ali ćemo danas raditi elektostimulaciju koljena. Zalijepio mi je četiri pipka na koljeno i priključio i na mašinu. – E- stimulator ima zadatak da ti stimuliše mišiće na kontrakciju, da ti stimuliše živce, ukloni bol, potiče krvotok, i ubrza oporavak. Neki terapeuti se ne slažu i ne koriste ga. Lično, mislim da ne šteti, a ako pomaže zaliječenje i ubrza povratak na led, zašto da ne! - Malo je čudno! – rekao sam, gledajući pipke na koljenu. - Ti si čudan! – uzvratio mi je, a zatim stavio jednu kesu leda ispod koljena a jednu preko koljena. - Dobro, sad krećemo! Pritisnuo je nekoliko dugmića i istovremeno sam osjetio nako škakljanje u nozi. - Opaa! – podigao sam se na laktove. – Osjećaj je baš čudan. Hoće li me boljeti? Sherman je stisnuo usne i zakolutao očima. – Stvarno? Profesionalni igrač hokeja, poznat po nadimku Viper, i brine se zbog malo struje u koljenu? Velika beba! Pogledao sam ga i zaustio da mu odgovorim kad su mi se mišići počeli kontraktovati. – Jebote! Zurio sam u nogu, gledajući mišić kako se steže i opušta, bez da sam nešto uradio. - Vjeruj mi, ubrzo ćeš ovo zavoljeti. - Ako ti tako kažeš! – legao sam ponovo. - Danas izgledaš posebno iznervirano. Šta se desilo? – pitao me je malo poslije toga. 122


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Zurio sam u plafon i slegnuo. – Ništa! Pogledao sam ga i vidio kako me gleda izvijenih obrva. – Možda se znamo vrlo kratko, ali smo se povezali. Dakle, šta se desilo? - Uradio sam nešto što nisam trebao, juče, i to me muči. - Ah. – rekao je kimajući. – Ne moraš mi reći o čemu se radi, ali me slušaj... nijedan čovjek u trenutku svoje smrti ne pomisli koliko je puta oprostio, već pomisli na ono za što nije tražio oprost! Progutao sam čvor i pogledao u plafon. – Shermane, vidi se! Postao si kao hodajući kolačić sreće! - To mi kažu! – nasmijao se i udaljio. Ono što mi je rekao sam vrtio iznova, i iznova opet. Način na koji sam se ponio je grozan i moram se izviniti zbog toga, ali još uvijek nisam siguran da želim dijete ... sad, ili bilo kad. Poslije terapije, umirao sam od gladi i znao sma gdje trebam ići, čak iako to znači da bih mogao vidjeti Kat. Odvezao sam se do Gam. Kad sam se zaustavio, poznati auto je bio parkiran na prilazu, ali sam se potrudio da ga ignorišem. - Heej! – zvao sam kad sam otvorio vrata i ušao u kuću. Gam me ugledala, i uputila mi veliki osmijeh. – Pa to je moj dječak! – odložila je knjigu koju je čitala, i ustala sa svoje omiljene stolice da me zagrli. – Nisam te vidjela danima. Kako se osjećaš? - Snalazim se! – slegnuo sam. – Još uvijek me boli, ali ide na bolje. Pogledala je iza mene. – Gdje su ostali? - Uh...kod kuće. Ispravila se i pogledala me. – Kako to? Još jednom sam slegnuo i prošao pored nje do kauča. – Sad se vraćam sa terapije, pa nisu sa mnom. Nije baš potpuna laž! Pratila me namrštena. – Već smiješ voziti? 123


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ne znam, ali je vozim. - Boli li te? – pitala me dok se polako spuštala na kauč. - Kad vozim? Ne, lijeva noga je u pitanju, ionako ona samo stoji sa strane, svakako. Možemo li prestati s ispitivanjem? Umirem od gladi. – pokazao sam prema kuhinji prstom. - Vidim. – rekla je dok me ispitivački skenirala pogledom. – Dođi! Pratio sam je u kuhinju i istovremeno se trznuo kad sam vidio Kat kako stoji uz sudoper leđima nem okrenuta. - Šta ti se jede? – Gam me upitala, idući prema frižideru. Kat se okrenula i brzo me pogledala, a zatim se vratila onomu što je radila. Slegnuo sam i izvukao jednu stolicu. – Nisam izbirljiv! Spustila je glavu i pretraživala police. – Imam malo špageta, piletine, punjenih paprika ... nešto te posebno privlači? - Sve navedeno. – rekao sam, samo napola u šali. - Bolje da ti pojedeš, nego da bacam u smeće. – rekla je i počela vaditi kutije iz frižidera i stavljati ih na radnu površinu. Kat je prišla i uzela joj hranu iz ruku. – Ja ću to! - Ne, pusti meni. – Gam je rekla tvrdoglavo. Kat je nakrivila glavu na stranu i pogledala Gam, koja se ponašala poput malog djeteta. - Kako ide terapija? – pitala me i sjela pored mene. - Dobro, stvarno dobro! – prstom sam se igrao jednom omotnicom koja je ležala na stolu. – Imam terapeuta po imenu Sherman. Mislio sam da ću ga mrziti, ali nešto je na njemu ... drugaćije. - Drugačije ...kao dobro? – Gam je srknula ledeni čaj. Bar sam mislio da je ledeni čaj, jer sa Gam nikad nisi na čisto. - Da, zamimljiv je. - Zanimljiv znači dobro? - Da, znači. – složio sam se. – Sve dok me njegovo prašenje vraća u formu, i da se vratim na led, govoriću da je dobar! 124


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Vratićeš se ti vrlo brzo! Mikrovalna se oglasila, i Kat je uzela tanjire iz nje i stavila ih pred mene. - Hvala! – promrmljao sam a da je nisam ni pogledao. - Želiš li jedno pivo od đumbira? – pitala je opušteno. Gam je okrenula glavu prema Kat i pogledala je namršteno. – Kako si znala da on voli pivo od đumbira? Kat se ukočila, i gledala izgubljeno čas u mene čas u Gam. – Ovaj ... ja... - Bila je u kuhinji nekidan kad sam uzimao iz frižidera. – odgovorio sam umjesto nje. Idiote. Zašto si to uradio? Bila je to prilika da se otarasiš Kat. - Aha, kontam. – Gam je kimnula, slažući se s tim odgovorom. – Uvijek ga imam u frižideru zbog njega. Niko ne voli to pivo kao Lawrence. – protegnula se i uštinula me za obraz, dok sam se ja tušio špagetama. Dok sam žvakao, očima sam pratio Kat, koja je prišla frižideru i vratila se s bocom hladnog piva od đumbira. Malko mi se osmijehnula i namignula. - Idem promijeniti posteljinu. – rekla je dodirujući Gam po ramenu. – Osima ako nemaš nešto drugo za obaviti? - Ne. To je divno. Hvala ti! - Gam je spustila ruku preko Katine i potapšala je. Sačekao sam da se Kat udalji. – Kako ste se vas dvije snašle? - Nas dvije? Super funkcioniše! – u glasu se osjećala nježnost, što nisam imao priliku često čuti. – Kad sam saznala da si unajmio medicinsku sestru, bila sam iznervirana i nisam se mogla pomiriti s tim, ali ona mi je sada više od medicinske sestre. Stvarno mi pomaže, sa svim obavezama. Drago mi je što je ovdje, Lawrence. Koliko god želio da Kat ode, očigledno je Gam bila srećna s njom, a njena sreća mi je puno značila. Tako da Kat ostaje!

125


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 19. Michelle Prošla su već tri dana i ni riječi od Vipera. Stotinu puta sam dohvatila telefon da mu pošaljem poruku, i svaki put kad bih ugledala njegovo ime, ljutnja bi me ovladala i odložila bih telefon. Bila sam na prvom pregledu, i bilo je prerano za otkucaje srca, al sam je vidjela na monitoru. Čak i tako sićušnu, ponosno sam držala snimak na vratima frižidera. Srećom Matthew nije ništa primjetio i nije postavljao pitanja, još, ali sam morala smisliti odgovore koje ću mu dati. Jednu stvar je primjetio, a to je da je Viper otsutan. - Mama, je li Viper otišao avionom da igra hokej? – pitao me kad smo sjeli na kauč. - Ne, drugar. Viper je otišao svojoj kući na nekoliko dana. – odgovorila sam trudeći se da zvučim opušteno. - Oh. – zagledao se u sto i ostao zamišljen nekoliko trenutaka. Pripremila sam se za još pitanja, ali sam bila zahvalna kad je ustao i otrčao da se igra. - Ššš. Maura spava! – povikala sam za njim. Kacie me zvala nekoliko puta, ali sam je izbjegavala. Zapravo, izbjegavala sam sve. Nisam znala šta da kažem, i kad me ponovo nazvala, znala sam da je ne mogu i dalje izbjegavati. - Halo? - Hej! Šta se dešava? Gdje si bila? - Hej! Tu sam, bila sma zauzeta. Kako si ti? – svaki živac u tijelu je bio napet. Nisam znala je li Viper išta rekao Brodyu, a ako je on znao znala je i Kacie. - I mi smo bili u gužvi, takođe, ali se držimo. Kako je Viper? Kacie nije bila tip koja bi okolišala. Ako je znala da se nešto dešava, ona ne bi postavljala takvo pitanje. - Iskreno, nemam pojma. – odgovorila sam uz veliki uzdah. 126


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Šta to znači? – pitala je, sad već zvučeći ozbiljnije. Okrenula sam se i pogledala gdje je Matthew. – Posvađali smo se, stvarno

se

posvađali, prije nekoliko dana i on je otišao. - Stani. Otišao. Kuda? - Ne znam. Nismo se čuli od tada! - Jebeote! Zbog čega ste se posvađali? Udahnula sam i zatvorila oči, znajući da joj moram reći. – Saznala sam da sam trudna, a on nije dobro primio tu vijest - Trudna si? – pitala me nježno. – Zašto mi nisi rekla? - Ne znam. Nisam nikome rekla. Bila sam zauzeta sa Gam, zatim Viper, i sve se desilo gotovo u isto vrijeme, i nikako nije bio pravi trenutak. - Pa... čestitam! Drago mi je zbog tebe! – mogla sam po tonu osjetiti da se smiješi. Kacie je bila pravi prijatelj i bila je uvijek uz mene, bez obzira na sve. – Ne mogu dočekati da stisnem tog malog švrću! Kad ti je termin? - Tek u junu. Trudna sam tek osam sedmica. - Pa šta se desilo kad si mu rekla? - Pa , nisam mu zapravo ni rekla. – podigla sma noge na sto i prekrstila ih na člancima. – Žurila sam i telefon mi je ostao u kući. Primio je poziv kad su me zvali da potvrde termin iz ginekološke ordinacije. - Sranje. – tiho je rekla. - Da. I kad sma došla kući, sve je ekskaliralo. – sljedećih nekoliko minuta sam joj prepričavala našu svađu i sve što je slijedilo nakon toga. - Michelle, trebala si me nazvati. Otišla bih s tobom do doktora na pregled. - Nije to ništa strašno! – rekla sam, malo i slagala. Pregled nije strašan, ali bih voljela da je neko bio sa mnom na ultrazvuku, da podijelimo uzbuđenje, i suze koje sam ronila na putu kući. - Šta mogu uraditi za tebe? Moraš mi reći? - Ništa, stvarno. Dobro sam. - Kad ideš na sljedeći pregled? 127


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Za mjesec dana. - Hožeš li mi dozvoliti da idem s tobom? – pitala je kao da mi čita misli. – Ne želim da ideš sama. - U redu! – složila sam se. – Ako obećaš da me nećeš gledati kad me bude pregledalo...dole? Glasno se nasmijala. – Ženo, pričaš s osobom koja je rodila dvije bebe odjednom. Čavrljale smo još nekoliko minuta sve dok Matthew nije dotrčao u dnevnu sobu. – Mama, rekla si da ćeš me voditi u park. - Oh, sranj... – promrmljala sam. - Šta? - Zaboravila sma da sam obećala Matthewu da ćemo ići u park. Možda bi radije spavao umjesto toga? - Srećno s tim! Nikad ništa ne zaboravljaju. – ponovo se nasmijala. – Zovi me kasnije. Prekinula sam vezu i pogledala u Matthewa , koji je držao ruke sklopljene i gledao me sa molećim pogledom. - Park,ha? – uzdahnula sam, umorna od same pomisli na to. Kimnuo je uzbuđeno. - Dobro, idemo vidjeti je li Maura budna, i ako jeste, idemo u park. Oduševljeno je digao ruke u zrak i potrčao uz stepenice. - Dobro jutro, gđo.Klein! – Matthew je mahnuo našoj susjedi dok smo se izlazili sa prilaza. I ja sam joj mahnula, takođe, moleći se u sebi da ona ne priđe bliže. Ona je divna dama, ali ima previše slobodnog vremena, i kad jednom počne pričati, ne zna se zaustaviti. Ubrzala sam koliko je bilo moguće i uputili smo se prema parku. Kamion za selidbe je bio parkiran preko puta, a Matthewove oči su bljesnule kad je vidio Gavina kako se igra košarkaškom loptom na trijemu. - Mama? Možemo li svratiti da ga pozdravimo? – pitao me i skakutao gore dolje. - Naravno! – kimnula sam. Uhvatio se rukom za kolica, onako kako sam ga učila, i prešli smo ulicu. - Ćao Gavine! – povikao je već iz daleka. 128


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Gavin nas je ugledao i mahao uzbuđeno, trčeći prema nama. – Ćao! Danas smo se doselili. Želiš li vidjeti moju novu sobu? Matthewovo lice se okrenulo prema meni sa molećim izrazom. - U redu, ali samo na minut. Okrenuo se i pretrčao preko dvorišta. – I skini cipele prije ulaska u kuću. – povikala sam za njim. Otrčali su kroz garažu i nestali, skoro rušeći Joela, koji je izlazio. – Ohooo! – povikao je i skolnio se da bi njih dvojica prošli. Pogledao je napolje i ugledao me. – Hej! Mahnuo mi je i prišao do mjesta gdje sam stajala. -Dan useljenja, jel? – pitala sam. - Da! – pogledao je u kamion pa u mene, dok su njegove plave oči ponovo zadobile moju pažnju. - Skoro je gotovo. Nadao sam se da neće trajati cijelu noć. Nisam imao pojma koliko sam smeća nakupio sve dok ga nisam pokušao spakovati u kamion. Nasmijala sam se i kimnula. – To je tačno! Prije nogo što smo ponovo progovorili, prednja vrata su se otvorila, udarajući u zid, a Matthew i Gavin su izletjeli na travnjak. - Hej, hej, hej! – Joel je povikao. – Lakše malo! Nismo se ni uselili kako treba, a već je rušite! - Hej, mama, može li Gavin sa nama u park? – zadihano je pitao Matthew. - Ovaj... – pogledala sam u Joela. – Ako njegov tata nema ništa protiv? - Tata, mogu li? Moooolim tee! – Gavin je pao na koljena i molećivo skupio ruke. Joel je uzdahnuo i pogledao me. – Nemaš ništa protiv još jednog djeteta? – pitao me tiho. Slegnula sam ramenima. – Nemam ništa protiv. Iskreno, uz njega će Matthew biti zabavljen, pa će mi biti lakše da balansiram sa Maurom. - U redu, nemam ništa protiv. – okrenuo se prema Gavinu, koji se radovao sa Matthewom. – Gavine, lijepo se ponašaj, jasno? Gavinovo presrećno lice je kimnulo i momci su krenuli niz ulicu. - Hej, hej! Čekajte me. – vikala sam za njim. – Bolje da ih pratim! 129


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Joel mi se nasmiješio i kimnuo dok sam požurila za momcima. Park u našem kraju je moja omiljena destinacija. Veliki drveni dvorac se prostirao čitavom jednom stranom parka, sa klimavim mostom od lanaca, ljuljama od starih guma, i još puno toga. Takođe je imao dio za malu djecu, u kojem je Maura uživala. Matthew je imao drugara za igru, tako da mi je više vremena ostalo za Mauru. Nagela je glavicu na naslon baby ljulje, dok sam je ljuljuškala. Oči je podigla prema nebu, njene plave kovrdže su provirivale ispod kape i ljuljale se sa svakim zamahom ljulje. U posljednje vrijeme život mi je bio toliko zbrčkan, sve od jutra pa do kraja dana, prepun različitih emocija, uspona i padova, ali gledajući nju, na ljulji, ništa nije bilo bitnije od nje. Kad se u ljuljanju primakla meni, brzo sam je poškakljala po bucmastim butinama. To je njena slaba tačka! Nasmijala se dubokim, dječijim kikotom. - Zar to nije najljepši zvuk na svijetu? Okrenula sam se i ugledala Joela kako ide prema nama sa osmijehom na licu. - Jeste, stvarno! – složila sam se i ponovo se okrenula Mauri. - Davno je bilo kad je Gavin bio tako mali, i odavno nisam čuo tako sladak smijeh, i mogu ti reći da mi nedostaje. – prišao nam je i naslonio se na metalni stup. - Znam. I ponekad mi se čini da me samo taj smijeh održava na površini. – rekla sam i ponovo je zaljuljala. – Hej...zar ti ne tebaš nešto raditi? - Završio sam. - Šta? Nema šanse! - Ima! – kimnuo je smijući se. – Nevjerovatno je kako se poslovi brzo obave kad ti jedna mala napast ne smeta. A osim toga ovde ste već sat i po. - Tako samo dugo ovdje? - Da. – ponovo je kimnuo, a njgove ledeno plave oči su zaronile u moje. –Vrijeme leti kad se zabavljaš! - Prije će biti da vrijeme brzo prođe kad te neko ne zapitkuje nešto svakih pet sekundi! – nasmijala sam se i pogledala u Mauru. – Trebali bismo krenuti kući jer je uskoro vrijeme za večeru. Nadam se da će ovaj izlet u park dovesti do toga da ranije odu u krevet. - Moraš mi dozvoliti da ti se odužim za ovo danas. Mogu li vas počastiti pizzom? 130


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Oh, ne, u redu je. – rekla sam vadeći Mauru sa ljulje. - Daj, dozvoli mi da ti se odužim. – insistirao je. Razmišljala sam dok sam Mauru stavljala u kolica. Dozvoliti mu da nas počasti večerom je bio izazov, ali nisam mogla to učiniti. Čak i ako Viper i ja nismo u najboljim odnosima ...nekako...osjećala sam se kao da ga izdajem. - Ne, stvarno. Hvala ti, ali sam premorena. Nešto ćemo na brzinu večerati i idemo spavati. - U redu! – stajao je i kimnuo, a ruke strpao u džepove jekne. – Razumijem, ali ako se predomisliš, tu sam prekoputa, sjećaš se, sad smo susjedi. – rekao je sa velikim veselim osmijehom i nije mi preostalo ništa drugo osim da mu uzvratim. - Hvala. Vjerovatno ćemo i sutra doći ovamo, pa ako Gavin želi... – govorila sam i hodala prema dječacima. Pratio me . – Odlično. Mogu li se družiti ujutro, jer naveče Gavin ide kod mame. - Matthew, Gavin, dođite! Vrijeme je da idemo kući! – zvala sam dječake i okrenula se prema Joelu. – Živi li ona u blizini? - Da, nekoliko milja dalje. Ja sam u stvari došao ovamo za njom. Živjeli smo u sjevernom dijelu Iowe, ali ona se ponovo udala i preselila ovamo. – dignuo je dva prsta do usta i glasno zazviždao zovući dječake, koji su trčali po igralištu. – Tako da sam se i ja doselio ovamo, jer nisam mogao biti tako daleko od Gavina, pa sam se preselio, našao posao i kuću takođe. - Wow! To što si uradio je divno! - Ne znam da li je divno ili ne. – slegnuo je ramenima i gledao u igralište. – On je moj drugar. Sama pomisao da propustim sva bitna dešavanja u njegovom životu je grozna, a još je gore propustiti sve sitnice u njegovom životu. Joelov odnos sa sinom, i ono što je učinio da bi bio uz njega, su me fascinirali. Tako sam silno željela da i Viper isto želi i osjeća u vezi sa našom bebom. Nadala sam se da će tako biti. Ovo zatišje je bilo tako teško, i činilo me napetom. Dječaci su nam prišli i sljedećih nekoliko minuta prigovarali. - Još nije mrak! – žalio se Matthew. 131


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Da. – dodao je Gavin. – Nismo završili. - Ovako. – Joel se sageo i podigao Gavina u naručje – Dobra vijest je ta da mi sada živimo u novoj kući a park je samo par ulica udaljen, tako da se možeš igrati kad god želiš. Gavin je zacičao i digao ruke u zrak oduševljeno. – Možemo li doći sutra? - Da, ali samo nakratko u jutro! - Joel je spustio Gavina i on i Matthew su već trčali ispred nas dok smo išli trotoarom. - Njih dvojica bi mogli trčati cijeli dan! – rekla sam smijući se. Ispred njihove kuće smo se pozdravili, i prešli ulicu do naše kuće. – Je li vam bilo zabavno? – pitala sam Matthewa. Kimnuo je uzbuđeno. – On je tako zabavan mama. Volimo sve isto. Srce mi je poskočilo. Već dugo ga nisam vidjela tako uzbuđenog. – To je sjajno drugar. Drago mi je zbog tebe. Matthew je uzeo ključeve iz moje ruke i otključao ulazna vrata, a ja sam se pobrinula za Mauru i kolica. Nesvjesno sam pogledala prema Joelovoj kući i ugledala ga kako stoji na trijemu i gleda prema nama. Mogla sam prepoznati osmijeh na licu i pozdravio me mahanjem. Mahnula sam i ja njemu i brzo se sklonila u kuću, svjesna da mi je srce ubrzalo rad i nisam bila srećna zbog toga.

132


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 20. Viper - Dolazim, dolazim! – vikao sam i polako prilazio ulaznim vratima nakon što se zvono začulo po treći put. Štake mi više nisu bile potrebne, ali se svakako nisam kretao brže. Brody je stajao ispred vrata sa osmijehom na licu. – Kako si druže? Ispružio je ruke i lagano me zagrlio. - Hej! Nisam znao da ćeš svratiti? – rekao sam i zatvorio vrata. Ruke je ugurao u prednje džepove i izvio obrve. – Nekoliko puta sam ti poslao poruku, ali nisi odgovorio na njih. Zakolutao sam očima. – Izvini! Ovih dana je prava ludnica. Hajde, dođi ovamo. Pratio me u garažu, gdje sam bio kad je on zazvonio. Sjeo sam na kantu i pogledao ga, primjećujući da je zaprepaštenog izraza lica zastao na vratima. - Šta? Njegove oči su uzduž i poprijeko lutale garažom. – Šta do đavola radiš? - Čistim motor. – pokazao sam rukom na motor. - Zašto? – rekao je i konačno ušao u garažu. Slegnuo sam ramenima. – Zašto da ne? Nisam ga vozio skoro godinu dana. Kad se koljeno oporavi, želim ga voziti. - Dobro. – rekao je polako, a zatim se nageo na zid. – Postoji li neki poseban razlog za to? - Kad ga već imam, zašto da ga ne vozim? Postoji puno toga što sam prestao raditi, i planiram se ponovo aktivirati. Podigao sam krpu i laganim pokretima laštio kromiranu cijev auspuha. – Dobro sam razmislio, obzirom da sam prisiljen pauzirati s igranjem, baciću se na posao s otvaranjem bara. Rekao si da ćeš se pridružiti? - Rekao sam. – Brody se složio kimajući. 133


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Razmislio sam, umjesto što dangubim sjedeći cijeli dan na kauču, bolje da to vrijem iskoristim za provođenje te ideje u djelo. Kad budes imao vremena, ono, kad se vratiš sa gostovanja, informisaću te o svemu. Možemo ići u The Bumper kao što smo prije znali. - Naravno. Možemo. Prije nego što odjuriš na motoru da bi otvorio bar, možemo li o nečemu porazgovarati? – rekao je, i zgrabio jednu kanu, okrenuo je naopačke i sjeo pored mene. – Možemo li pričati o tome šta se dešava sa tobom i Michelle? Pokušao sam ne pokazati koliko me to pitanje potreslo. – Kako znaš za to? Nageo je glavu na stranu i skupio usne. – Stvarno? Hah. Kacie. - Nema se tu šta reći. Ona je trudna. Ja nisam srećan zbog toga. Posvađali smo se. Kraj priče. - Čini se da je to više nego obična svađa. Niste pričali više od sedam dana. - Da. Rekla je da odem, i otišao sam. – pogledao sam ga krajičkom oka. – Šta sam trebao uraditi? - Ne znam ... ostati? Razgovarati? Jednom se ponijeti kao odrastao čovjek? Okrenuo sam glavu prema njemu i namrgodio se. – Ne trebaju mi ova sranja i od tebe Murphy. Ako si došao da bi mi popovao, slobodno odjebi! Uzdahnuo je. – Nisam ti došao popovati, Vipere, ali sam zabrinut zbog tebe. Ovo nisi ti! - Možda to i jesam ja! – procijedio sam. – Možda onaj fini, porodični, posvećeni ,čovjek koji sam bio cijelu prošlu godinu nisam bio ja! - Ne vjerujem! - Vjeruj u šta hoćeš, zaboli me. – ustao sam brzo, prevrćući kantu na kojoj sam sjedio. – Iskreno, briga me šta ti misliš ko sam ja. Ja ne znam ko sam ja! Ja sam hokej. Hokej je ja. To je prošlost, i sad moram ponovo otkriti ko je ovaj čovjek, tako da krećem ispočetka. Brody je ustao i ozbiljno me pogledao. – Ti si više nego samo igrač hokeja, i to obojica znamo, ali ako ćeš samo sjediti tu i živjeti u svijetu samosažaljenja, onda neka ti bude. Ja neću!

134


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Popeo se uz ono nekoliko drvenih stepenica i otvorio vrata, ali se onda okrenuo. – Reći ću ti i ovo, obzirom da nemam pojma kad ćeš izvući glavu iz guzice i javiti mi se. Zadnji put kad si bio u takvom stanju, ona doktorica , dr. Shaw, ti je pomogla. Možda bi je trebao ponovo nazvati. Udarac vrata je potresao cijelu garažu, a zatim je uslijedio udarac ulaznih vrata, nekoliko sekundi poslije. Vrelina bijesa se širila iz mojih grudi, zahvatajući cijelo tijelo. Zgrabio sam bocu laštila za krom i bacio je o zid najjače što sam mogao. Ekspolodirala je, prskajući laštilo po zidu, podu i motoru. U grudima je gorjelo. Teško sam disao. U glavi mi je tutnjalo. Šta je on, do đavola, mislio kad je došao u moju kuću i držao mi predavanja o toma kako se pravi muškarac ponaša? Možda je on srećan sa Kacie i kućom punom djece, kombijem, bijelom ogradom oko dvorišta, ali to nije za mene. To nikada ne bih mogao biti ja! Sljedećih nekoliko sati sam psovao Brodya, Michelle, koljeno, Kat, i sve ostalo što mi je došlo dok sam se tražio u boci viskija. Za razliku od Gam, mrzio sam viski. Imao je okus govneta, ali to sam i zaslužio. Oči su mi nekontrolisano lutale sobom. Nisam ih mogao kontrolisati, bez obzira koliko pokušavao, i sjetio sam se zašto mrzim opijanje. Skinuo sam majicu i šorc, prešao preko sobe i sjeo na rub kreveta, ostavio telefon na noćni stočić. Zagledao sam se u njega. Zašto si se javio na njen telefon? Zgrabio sam telefon i stisnuo ga snažno. Kad se nije slomio, uprkos mom trudu, udahnuo sam duboko i povukao prstom preko displeja. Slika mene, Michelle, Matthewa i Maure na jezeru kod Brodyeve kuće je bila pozadina na mom telefonu. „Nijedan čovjek u trenutku svoje smrti ne pomisli koliko je puta oprostio, već pomisli na ono za što nije tražio oprost!“ Shermanove riječi su latjele oko mene. Glava mi se povila dok sam se naprezao da nađem Michellein broj. Prije nego što sam razmislio, već sam tipkao. 135


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca „Hej. Trebao sam i prije nazvati i ovo reći u lice, ali mi je žao zbog načina na koji sam se ponio onog dana u kuhinji. Pravi sam šupak i imala si pravo da me ošamariš. Trenutno sam u nekom uvrnutom svijetu i ova stvar sa bebom je to pogoršala. Moram se nekako sabrati. Još jedno se izvinjavam. Poljubi djecu za mene.“

Spustio sam telefon na stočić i srušio se na jastuk, i zahrkao, vjerovatno, prije nego što je ona dobila poruku. Sljedeće jutro, pokušao sam da ustanem ali mi je glava bila preteška. Kad sam pogledao po sobi, kroz mrežu pamćenja, izlijetalo je sve ono što sam uradio prethodno veče. Moja svađa sa Brodyem, viski, poruka koju sam poslao Michelle. Sranje! Na to sam zaboravio. Prevrnuo sam se prema stočiću prebrzo i u glavi mi se zavrtilo. Žmirkajući očima, polako sam sjeo i udahnuo duboko. Kad su zvjezdice nestale i sadržaj želudca se vratio na mjesto, podigao sam telefon i vidio da imam jednu nepročitanu poruku. Brzo sam pročitao poruku koju sam poslao Michelle i vidio da nema odgovora. Ništa! Ne znam šta sam želio da ona napiše, ali bih više volio da je napisala „jebi se“ nego ovo. Ništa! Vratio sam se na početnu stranicu telefona i vidio nepročitanu poruku... sa broja koji nemam više memorisan u imeniku, ali sam ga prepoznao. Ne. Ne. Ne. Jebem ti! Kad sam njoj poslao poruku? Pogledao sam vrijeme slanja poruke Michelle. Jedan sat poslije ponoći. Vratio sam se na poruku koju sam poslao Kat. Dva sata poslije ponoći. U glavi mi je ponovo počelo tutnjati. Nisam se mogao sjetiti da sam joj poslao poruku. Mislio sam da sam zaspao. Prst sam držao na displeju, nisam bio siguran želim li pročitati poruku koju sam poslao ili njen odgovor. Ponovo sam vratio sadržaj želuca i pritisnuo znak pisma na displeju. Moja poruka je bila iznad njene.

136


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca „Hej. Tako. Izvini što sam se ponašao kao kreten onog dana kod Gam. Vidjeti te tamo je bilo iznenađenje, ali se njoj stvarno sviđaš, a ona je meni draga, pa ću se prestati ponašati kao kreten.“

Odgovorila je pola sata kasnije.

Kat: ha...u redu.

Ne znam kako da se ponašam. Pretpostavljam da si pijan, ali

pretpostavljam da stvarno misliš ovo i da ćeš mi dozvoliti da odradim svoj posao. Nema razloga da ne budemo prijatelji Vipere. Imamo prošlost koja nije bila dobra, ali se brinem za tebe kao za čovjeka. Kako god, vraćam se na spavanje. Možemo pričati o ovome i drugom prilikom.

Srce mi je lupalo ko ludo. S jedne strane, osjetio sam olakšanje što nisam rekao nešto više glupo, sa druge strane, nisam imao ideju zašto sam joj uopšte poslao poruku. Ili kako sam znao njen broj nakon toliko vremena. Zavalio sam se na krevet i razmišljao o onome što je Brody rekao prije nego je izjurio iz moje kuće. Možda i nije loša ideja nazvati dr. Shawn ... i ne bih mu to nikada rekao. Na putu do kuhinje, svrato sam u kupatilo i posegnuo za Advilom, moleći se svim svecima da me glavobolja prođe što prije. Nemam pojma kako Gam može piti to sranje svaki dan. Potražio sam vizitku dr.Shaw po kuhinjskim ladicama, gdje sam inače držao brojeve bezbroj žena. I tu sam je našao. Ruka mi se tresla dok sam birao broj. Nisam imao pojma da li se nešto promijenilo od posljednjeg susreta, i sjećam se da nije imala sekretaricu. Klijenti su je zvali, nju direktno, i zakazivali termine. Telefon je jednom zazvonio, i već sam želio prekinuti. Nisam znao šta da joj kažem, a nisam stigao ni razmisliti, jer se javila na drugo zvonjenje. - Viper? – začuo sam njen poznati, prijateljski glas. - Hej, dr. Shawn. Nismo se dugo čuli. - Da. Stvarno dugo. Moram reći da si me iznenadio. Je li sve ok?

137


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Pa i nije. Mislim ...ne znam. Moj život je totalno usran u posljednje vrijeme i prijatelj mi je predložio da vam se javim. Osjećao sam se ranjivo dok sam joj sve to pričao. Nisam nikada spuštao gard, i mrzim tražiti pomoć, ali nisam znao šta drugo da uradim. - Drago mi je što si me nazvao Vipere, ali ... - Imate li neki slobodan termin danas? Ili sutra? - Na žalost, nemam. – glas joj je bio mekan i zvučala je jednako razočarana kao i ja. – Pretpostavljam da ti ne znaš, ja sam rodila prije nekoliko sedmica. I biću na porodiljskom bolovanju neka četiri mjeseca. Nisam mogao vjerovati šta je ona rekla. – Beba? Vi imate bebu? Koja, jebena, ironija! – bio sam tako iznerviran da sam se počeo smijati kao manijak. - Ironija? - Nije važno! – uzdahnuo sam, sad već ponovo podignutog garda. Zidovi su se brzo zatvorili oko mene. - Imam jednu saradnicu koja radi sa mojim klijentima dok sam ja odsutna. Želiš li njen broj? - Ne, hvala. Snaći ću se. Ne brinite. Razgovor sa Brodyem ne pomaže, razgovor sa drugim psihologom mi ne bi pomogao. Ništa mi ne može pomoći! - Žao mi je što ti ne mogu pomoći Vipere, jednostavno pogrešan trenutak. – iskreno je rekla. - Nemate pojma koliko je smiješno pogrešan trenutak. – promumljao sam u telefon. – Moram ići!

138


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 21. Michelle Viperova poruke me zbunila i iznervirala u isto vrijeme. Šta znači „Moram se nekako sabrati“ ? Jesmo li još zajedno? Nismo više zajedno? Želim li uopšte više biti s njim nakon što se onako ponašao? Poruku nisam vidjela sve dok nisam ustala, i kad sam je pročitala, odložila sam telefon. Preplavljena hormonima i previše ljuta da bih odgovorila, i ono što bih napisala ne bi valjalo. I dok sam bila srećna što se uopšte javio, i nakon svega što smo prošli zajedno, i nakon što smo zajedno živjeli cijelu godinu, smatrala sam da zaslužujem više od izvinjenja upućenog porukom. Mnogo više! Gam je zvala te sedmice, i izrazila želju da je posjetimo. Nisam imala pojma šta joj je Viper rekao ili nije rekao, ali sam odahnula jer ona očigledno nije željela da prekine vezu sa mnom. Matthewa sam ostavila u školi, a s Maurom sam se uputila do Gam. Čekala me je na trijemu, i prije nego sam uspjela izvaditi Mauru iz auta, već je bila kod mene i širila je ruka za zagrljaj. - Kako su moje najdraže djevojke? – zagrlila je Mauru i mene zajedno, tako čvrsto da sam željela zaplakati. Nisam imala takav kontakt, osim sa djecom, već nekoliko sedmica, i bila sam ih željna. Stisnula sam je i treptanjem otjerala suze koje su navirale. Odmakla se norak i proučavala moje lice sa osmijehom. – Bože, koliko ste mi nedostajali! Što vas nema? - Pa ... zauzeti smo. – rekla sam opušteno, još uvijek nagađajući koliko ona zna. 139


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Svi ste zauzeti. Ti si zauzeta. Viper je zauzet. Svi su zauzeti. Dok ja, sjedeći ovdje postajem starija svake minute, čekam društvo. – tiho se nasmijala dok smo se penjale uz stepenice na trijem. - Vrlo se dobro krećeš sada! – rekla sam , pokazujući na njen kuk. - Da, hvala. Terapija mi pomaže, i naravno, nekad je bolje nekada lošije. Ali kad sam vidjela da dolaziš, energija je prostrujela kroz mene. Praktički sam pretrčala dvorište! – rekla je i sjela na kauč, a Maura se smjestila u njeno krilo. - To je lijepo čuti! – sjela sam na stolicu u blizini i zatvorila oči, dišući polako. Gamin trijem je bio moje omiljeno mjesto na svijetu. Bio je prepun svijetlo obojenih kućica za ptice i udobnih starinskih naslonjača koji su te mamili da im se prepustiš i odspavaš. Žbunje je davalo privatnost. Bio je to raj. - Izgledaš umorno, draga! Podigla sam glavu i otvorila oči. – I jesam umorna. Život me baca tamo vamo! - Pa, zašto mi to ne obajsniš malo bolje? – Gam je pitala i izvukla kutiju Maurinih omiljenih igračaka. Njene oči su bljesnule od radosti i već je bila na podu. - Kako to misliš? – pravila sam se glupa. Gam je zavrtila glavom. – Ja nisam glupa. Uhvaćena! Nastavila je. – Viper je čudan i izbjegava me. Ti nisi dugo dolazila da me obiđeš. Nešto se dešava i želim znati šta. - Mislila sam da ti je on do sada već sve rekao. - Rekao šta? – rekla je tiše a oči raširila. - Pa, ne znam šta da kažem. Nisam sigurna šta da ti kažem. Poslije operacije počeo se čudno ponašati, povlačiti se u sebe i čak i ne pričati sa mnom. Znam da se nije mogao pomiriti s tim da je povrijeđen, i morala sam se nositi s tim. Gamine oči su sad bile tužne i morala sam gledati u Mauru dok sam pričala ostatak priče. Kad sam završila, liznula je usne i stisnula ih, ali nije ništa rekla gotovo cijelu jednu minutu. Taj mi se minut činio dug kao godina. Zurila je u stočić ispred sebe, a zatim pogled 140


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca svrnula na Mauru, a mene nije ni pogledala. Sjedila sam u tišini, tako da sam gotovo čula otkucaje svoga srca, i čekala. Onda me pogledala. Spustila je ruke i njima pokrila Maurine uši i zavrtila glavom. – Toliko sam ljuta na tog prokletog momka da bih ga sad mogla istući! Pustila je Maurinu glavicu, potapšala mjesto na kauču pored sebe da sjednem. Bez ijedne riječi, sjela sam do nje. Ruke je sklopila oko mojih ramena i stisnula me snažno, privlačeći me sebi i ljubeći u kosu. – Dušo, tako mi je žao, stvarno žao, zbog njegovog ponašanja prema tebi. Negdje između poljubaca u glavu i utješnih riječi, oči su se napunile suzama i počele nekontrolisano padati. Ne puštajući me iz zagrljaja, nastavila je govoriti. – Žao mi je zato što si se sama morala nositi sa svime svo vrijeme. Obaćaj mi da će se to promijeniti? Kimnula sam i šmrknula kroz suze. – Obećavam, dobro sam ja. Pričala sam sa Kacie, i ona je rekla da će ići sa mnom na sve buduće preglede. Biću ja dobro. - Znam da hoćeš Michelle! – okrenula se i pogledala me u lice, uzela moje ruke u svoje, i pogledala me pravo u oči. – Ovo što ti kažem nije pretjerivanje. Ne znam nijednu drugu ženu koja je jača od tebe. Toliko si toga propatila do sada, i znam da te ništa ne može slomiti. Osmijehnula sam se i zatvorila oči. – Hvala ti! Puno mi znači tvoje mišljenje! - I dodala bih ovo...čak iako onaj razmaženko ne želi biti uz bebu, njegova ili njena prabaka želi. Volim svog unuka, ali to ne znači da moram voljeti i njegovo ponašanje. Uzdišući, zavrtila sam glavom. – Ne želim to Gam. Ne želim da se vas dvoje svađate ili da se nešto promijeni između vas dvoje. Drago mi je što želiš biti dio života ove bebe i prihvatamo te rado, ali to ne znači da trebaš Vipera izbaciti iz svog života. - Vidjećemo još! – rekla je. Više je zvučalo kao prijetnja nego kao obećanje. – Želim ti reći još samo jedno – ako odlučiš da nikada više ne progovoriš s njim ni riječ, podržaću te, ali ako postoji čak i mala, najmanja mogućnost da ga još voliš, daj mu još malo vremena. On je jedno od najtvrdoglavijih stvorenja koje znam, ali kad voli, on voli stvarno snažno. A tebe voli. Tebe voli tako kako nikada nikog prije nije volio. Takva ljubav ne može samo nestati u nekoliko sedmica. 141


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Gamine riječi su me ispunile nadom. Poznavala je ona Vipera bolje nego bilo ko drugi, i ako ona vjeruje da za nas još ima nade, mislim da to dugujem sebi, Viperu, Matthewu, Mauri, i malom zrncu u mom stomaku. Moram izdržati još malo! Maura je okrenula glavu ka Gam. – Sok? - Želiš sokić, Mala Mo? Kimnula je glavom uzbuđeno a oči su joj blistale. - Dobro, idemo naći sokić za Mauru a nešto pojesti za mamu. – Gam se nasmijala, i uzela Maurinu ruku u jednu a moju ruku u drugu i ušle smo u kuću. Kat je bila u kuhinji i brisala je pod kad smo ušle. Kad nas je ugledala njene tamnocrvene usne su se raširile u osmijeh. - Zdravo! – rekla sam veselo. - Zdravo! Mogu li vas nečim poslužiti? – gledala je čas u mene pa u Gam. - Ne, ja ću. Želim nešto napraviti za jelo ovoj divnoj djevojci. Ona sad jede za dvoje. – rekla je Gam ponosno i približila se frižideru. Katine tamne oči su se široko otvorile i pogledala je u moj stomak. – Ti si trudna? Kimnula sam. – Jesam! - Wow, čestitam! – rekla je toplim tonom. - Hvala! – bilo mi je drago zbog te čestitke, i pri tom nisam morala objašnjavati gdje je Viper i šta se dešava sa nama. - Dobro, šta ti se jede? Mogu ti napraviti šta god hoćeš! – Gam me pitala. - Ne znam! – slegnula sam ramenima, sjela na stolicu i podigla Mauru u krilo. – Bilo šta. Umirem od gladi! Gam je počela izvlačiti posude iz frižidera a zatim redati hranu na tanjire. Spustila sam glavu do Maurine glave, i gledala kako se ona zabavlja sa mojoj ogrlicom. Mazila sam joj mekanu kosicu i sklanjala je sa čela, i nježano je poljubila. Još uvijek je mirisala na sapun sa mirisom jagode kojim sam je sinoć kupala. Zatvorenih očiju sam udisala njen miris. Zakačila sam se za misao da će ona postati starija sestra. Matthew je bio tako divan brat od prvog dana i nikada nije pokazao ljubomoru, ali Maura je imala drugačiji temperament, bila je

142


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca vatrenija. Još uvijek su mjeseci ispred nas, ali jedva sam čekala trenutak da joj vidim lice kad se beba rodi. Otvorila sam oči i pogledala po kuhinji. Kat je stajala sa metlom u jednoj ruci, gledajući u mene. Podigla sam obrve iznenađeno i pogledi su nam se sreli, ali je brzo oborila glavu i vratila se poslu. Gam se okrenula i spustila tanjir ispred mene. - Kako uspijavaš u ovome? Ti si prava čarobnica! – sa strahopoštovanjem sam gledala u sendvič sa pilećom salatom na mekanom kroasanu i salatu od lubenice. Gam se nasmijala i sjela u stolicu pored mene. – Nisam mogla spavati jutros, ustala sam i od piletine koja je preostala napravila salatu. Samo sam kimnula bez riječi. Bila sam zauzeta trpanjem sendviča u usta. - Ubenica? – Maura je pitala, pljeskajući ručicama. - Želiš li lubenice,Mala Mo? – Gam je ustala od stola i odrezala mali komad lubenice, krastavca i feta sira, sve stavila u plastičnu zdjelu i stavila pred nju. Kao što sam i pretpostavila, Maura se namrštila kad je uzela komad sira i odmah ga ostavila na sto. Gam je gledala u Mauru sa osmijehom i zavrtila glavom na moj izraz lica. Nisam bila gladna kad sam došla kod Gam, ali sad nisam uspijevala da prestanem sa jelom. Gam mi je pričala o ručku sa Philom prije nekoliko dana, i kako mora da nabavi sjemenke za ptice, jer zima je sve bliže. Slušala sam je i jela. Pričale smo o svemu i svačemu, i sjajno sam se osjećala. Završila sam s jelom, i činilo mi se da smo se dotakle svih mogućih tema, pogledala sam u telefon. - Sranje! – viknula sam i skočila, dižući Mauru.- Zaboravila sam na Matthewa. Još malo pa mu završava nastava. Moram ići! Odložila sam svoj i Maurin tanjir u sudoper i požurila prema izlazu. Gam nas je pratila trudeći se da drži korak. Dok sam zakopčavala Maurinu jaknu, Gam je uzdahnula. - Zbog čega to? – pitala sam, držeći Mauru na kuku. Progutala je pljuvačku i gledala me nekoliko sekundi. – Samo sam zabrinuta! - Dobro sam. – uvjeravala sam je. 143


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Znam da jesi. Ti si nevjerovatna žena i znam da ćeš i ovo riješiti bez problema, ali sam zabrinuta za Vipera. Napravio je veliku pogrešku, i bojim se da će izgubiti nešto najbolje što mu se ikada dogodilo. Duboko sam udahnula, i pokušala se sabrati. Bila sam strašno ljuta na Vipera, ali to ne znači da smo završili. Takođe, nisam željela Gam davati lažnu nadu da će sve biti dobro, jer nisam imala pojma šta nam budućnost nosi. – Ne znam šta će s nama biti. Trenutno, stvari su komplikovane, ali mogu ti samo ovo reći ... nisam odustala od nas! Maleni osmijeh je obasijao Gamino lice. – Dobro! Pošto znam koji je on glupan, stvarno mislim da ste vas dvoje suđeni jedno drugom. Zagrlila nas je zajedno. – Svaki lonac ima svoj poklopac! Zapamti to! - Haa? – rekla sam kad nas je pustila. - Svaki lonac ima svoj poklopac! – ponovila je ozbiljnim glasom. Gam je imala mnoge mudre izreke, i čula sam ih mnogo u posljednjih godinu dana, ali ovo je bilo nešto novo. – Ovo je nešto novo! - Moja omiljena izreka. – dodala je i zagledala se negdje u daljinu. – Moja mama je imala običaj govoriti mi je, kad sam bila mlada, i kad sam srela Dona, znala sam da je on moj poklopac. - Svaki lonac ima poklopac, haa? – rekla sam s uzdahom. – Pa, nadam se da će moj poklopac konačno doći do pameti. - Poljubila sam je u obraz. – Idemo sad. Matthew će nas čekati. Nazvaću te uskoro. - Molim te! – vikala je s vrata. Stigla sam na vrijeme po Matthewa i odvezli smo se kući. Popodnevni spavanjavac mi nikada nije izgledao primamljiviji. Izašli smo iz auta, i kod poštanskog sandučeta sam zastala. Na njemu je ležao komad presavijenog papira. Otvorila sam ga i pročitala.

Mislio sam da je dobra ideja da imaš moj broj telefona, u slučaju da ti zatreba pomoć, ili neko da ti pričuva djecu, ili nekog da ti popije pivo. Joel

144


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Trepnula sam nekoliko puta i zurila u komad papira, čitajući napisano i broje telefona još nekoliko puta. Bila je to samo šaljiva poruka od susjeda koji želi pomoći, i znala sam da je tako, ali otkud ti mali leptirići u mom stomaku?

145


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 22. Viper - Lawrence Finkle. Ovdje tvoja baka. Želim da razgovaram sa tobom. Da si došao do mene sutra u devet sati. Ako imaš šta isplanirano za to vijeme, otkaži! Glasovna poruka od Gam koju sam čuo sinoć se ponovo i ponovo vrtila u mojim mislima, dok sam se vozio do nje. Bila je ljuta. Ton joj je bio hladan i ozbiljan, što sam rijetko čuo od nje, i nije se pozdravila. Ona se uvijek pozdravi. Prišao sam na prilaz, i osjeto sam treperenje u stomaku, koje me podsjetilo na sličan događaj od prije mnogo godina, kad sam po kazni išao kod direktora škole. Na trijemu nije bilo nikoga, ali sam vidio onaj prokleti auto. Pomirio sam se sa činjenicom da Kat radi kod Gam, ali nisam želio da ona čuje detalje mog ličnog života, jer sam znao da što god Gam želi da mi kaže, to neće reći tiho. Tiho sam se popeo uz drvene stepenice na trijem, nadajući da ću je ugledati kroz prozor ... da se,recimo, pripremim na napad. Zaklonio sam lice rukama da bolje vidim kroz staklo, ali nikoga nisam vidio. Okrenuo sam se i ugledao Gam na vratima. Pogledi su nam se sreli. Stajala je u dovratku ruku prekrštenih na grudima, gledajući me ozbiljno. - Oh! Ćao! – pokušao sam zvučati opušteno dok sam se približavao. Došao sam do nje i raširio ruke, želeći da me zagrli, ali me ona zaustavila ispruženom rukom. – Nemoj ti meni „Ćao!“ – rekla je ljutito. – Želim razgovarati s tobom, i u zavisnosti od tvog odgovora, odlučiću da li da ti uzvratim zagrljaj ili ne. Opa! - Uh... dobro. - Idemo sjesti. – mahnula mi je da je pratim u kuhinju. Zaustavio sam se kad sam vidio da je Kat u kuhinji i da radi nešto za pultom. – Zašto ne bismo otišli u dnevnu sobu? Želim da sjedim na kauču. 146


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Gam se okrenula i gledala me nekoliko sekundi. – Dobro. Nije mi bitno gdje ćeš spustiti guzicu, ali dobro. Otišli smo i sjeli u dnevnu sobu. Ona na svoju fotelju a ja na kauč, preko puta nje. Pogledom sam lutao po sobi, izbjegavajući da je pogledam. Nije pričala, niti šta drugo radila, samo je sjedila i gledala me. Nakon nekog vremena, udahnuo sam. – Pa... - Šta, jebote, s tobom nije u redu? – prekinula me istovremeno. Izdahnuo sam kad je to rekla. Dobro sam znao na šta je mislila, ali sam trebao nekoliko sekundi da se priberem. – O čemu pričaš? - Nemoj se praviti glup! – rekla je, vrteći glavom. – Šta se dešava, do đavola, u tom tvom malom mozgu? - Ne razumiješ! – počeo sam se braniti, ali me ponovo prekinula. - Razumijem je dobro. Ona je najbolje što ti se ikada desilo, a ti si je pustio. - Nisam je pustio ... - Jesi. Otišao si iz kuće. - Rekla mi je da izađem. - Zato što si se ponašao kao šupak. I je bih te izbacila, takođe. Pakla mi, ja bih ti još puno toga rekla. Nisam odgovorio. Nije imalo smisla. Gam je bila ljuta na mene, nije mi dozvolila da bilo šta kažem, i trebao sam predah. – Idem po piće. Udahni deset puta dok se vratim, a onda ćemo razgovarati kao normalni ljudi, važi? Ustao sam i uputio se prema kuhinji. - Hoćeš li se vratiti? Nećeš otići i ne javiti mi se nekoliko sedmica? – vikala je zamnom. Stisnuo sam zube i nastavio hodati. U glavi mi je tutnjalo i želio sam sjesti u auto i otići, ali sam znao da ako sad odem, sljedeći put kad posjetim Gam biće mi stotinu puta gore. Ne žureći, prešao sam kuhinju i naslonio se na naslon stolice, spustio glavu i teško disao. Michelle me mrzi. Gam je ljuta na mene. Čak je i Brody popizdio na mene. 147


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Svaki dio mog života je čisti nered, jebeni nered, i nisam znao odakle krenuti sa čišćenjem tog nereda. I želim li to uopšte. - Jesi dobro? – začuo sam Katin glas iza sebe. - Pa i ne beš! – rekao sam tiho. Prišla mi je i stala pored mene. – Mogu li nešto učiniti za tebe? Zadržavajući ruke na naslonu stolice, okrenuo sam glavu i pogledao je. Njena crna kosa je bila ista, njene tetovaže bile su iste, i oči su bile iste. Sve drugo, jedva sam prepoznao. Nervozno je grizla ugao tamno crvenih usana, čekajući moj odgovor. Stara Kat bi mi rekla da odjebem sve što me nervira i da to zaboravim, ali ova Kat je bila zastrašujuća i slatka...nježna. - Uh...ne. Biću dobro! - promrmljao sam, uspravio se i otišao do frižidera. - Usput...čestitam! - Na čemu? – pitao sam, dok sam se spuštao i tražio po policama frižidera svoje omiljeno pivo. - Na bebi! Beba. Dijete. Moje dijete. Skupio sam ruke oko boce i sledio se. – Otkud ti znaš za to? - Michelle je juče bila tu. Razgovarala je sa Gam, i čula sam je. Zgrabio sam bocu i zalupio vratima frižidera. – Jasno. Pa, hvala! - Ti ćeš biti divan tata. – dodala je, gledajući me ispod dugih, tamnih šiški. Odvrnuo sam zatvarač na pivu i uzeo gutljaj, dok mi se gorčina spuštala niz grlo. Kad sam odmakao bocu od usta, naslonio sam se na ormarić i gledao je. – Sumnjam! - Ja ne! – zavrtila je glavom. - Izvini zbog one poruke od prije neku veče. – rekao sam, mijenjajući temu. – Bio sam pijan i uopšte se ne mogu sjetiti da sam to uradio. Zakolutala je očima i nasmijala sa. – Skontala sam. Bilo je slučajno! - Da...ovaj, izvini još jednom zbog poruke. Izvini što sam bio kreten! Ruke je obmotala oko sebe. – Hvala. Prihvaćam izvinjenje. Razmišljala sam...Sigurna sam da ti je bilo čudno zateći me u kući svoje bake, od toliko drugih ljudi ... s druge strane, ti imaš puno ljudi u svom životu i zateći baš mene, odnosno ne želim reći da to nešto znači ... 148


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Brzo sam se nasmijao. – Pod ljudima u mom životu misliš na žene? Slegnula je. – Pa da. - Ja sam svakako imao puno „ljudi“ ali ti nisi u istom košu sa drugima. Bilo je to drugačije. Lice joj je porumenjelo i spustila je pogled sramežljivo. – Hvala. To mi puno znači. Nisam ona ista djevojka od prije, ali imam neke stvarno lijepe uspomene na nas ...dok smo bili zajedno. - Lawrence! Prestani se ponašati kao kukavica i vraćaj se ovamo! – Gam je vikala iz dnevne sobe. Podigao sam obrve i malko se nasmiješio, i bez riječi napustio kuhinju. Spustio sam pivo na stolić. - Dobro! Gdje smo stali? – pitao sam s uzdahom dok sam sjedao na kauč. – Nastavimo! Opustila je ramena i lice joj se smekšalo. – Ne želim da nastavimo u onom tonu. To mi nije cilj. Želim samo razumjeti zašto se tako ponašaš? - Kako se ponašam? Možda sam uvijek takav. – nageo sam se naprijed i naslonio laktove na koljena, gledajući je pravo u oči. – Ranije sam to rekao i Brodyu, možda sam ovo pravi ja. Cijeli svoj život sam ovakav, a zadnju godinu, sam bio neko dugi. Možda je to bilo pogrešno. - Ne vjerujem u to, ni malo! - Vjeruj u šta hoćeš. Više ne znam ko sam i snalazim se kako znam i umijem. Glava joj se trznula u nazad. – Tako što ignorišeš svoju porodicu? To je snalaženje? - Ne znam šta da radim! – vikunuo sam, podigao ruke obrambeno i ustao. – Ne znam da li uopšte želim da imam dijete. Nisam imao pravo izbora. Šta ako budem loš otac? Šta ako me to dijete ne bude voljelo? Šta ako nikada više ne zaigram hokej i ne budem ga mogao izdržavati? Šta ako me tim više ne bude trebao? Ta pitanja, i još milion drugih, su mi u glavi i od tolike zbrke već danima ne mogu razmišljati normalno. I jednostavno sam se isključio! Ignorišem sve i svakoga dok ne smislim kako da se izborim sa svim tim sranjima.

149


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Gam je polako i duboko uzdahnula, i nakrenula glavu malo u stranu. – Znam da si u kratkom vremenu doživio puno toga, ali bjeg od toga neće ništa promijeniti. Čak šta više, samo je pogoršalo cijelu situaciju. - Ja ne bježim, samo mi je trebalo da razmislim u miru. – branio sam se. - Ista stvar. – rekla je nježnijim, ali i dalje ozbiljnim tonom. – Ako želiš riješiti probleme, moraš se okrenuti prema njima, na od njih. Gam nije nila prva osoba koja mi je to rekla. – Znam. – rekao sam s uzdahom. – Slušaj, vratiću se kasnije ako želiš još galamiti na mene, ali sad imam terapiju, u deset i trideset, i moram poći. - Ne želim galamiti na tebe, Lawrence, ali te želim pakleno prodrmati da se trzneš. Ako se ne trzneš brzo, mogao bi ostati bez svog poklopca. Pogledao sam je . – Mog poklopca? - Da! Moja mama je znala reći sa svaki lonac ... - Ima poklopac! – dovršio sam rečenicu i zakolutao očima. – Sjećam se da si to spominjala. Pogotovo kad sam bio mali! - Rekla sam to i Michelle juče, i svidjelo joj se. Oborio sam pogled, i protrljao obraz. – Kako je ona? – pitao sam opušteno. – Mislim, kako izgleda? Je li dobro? - Trebala bih ti reći da je tužna i slomljena. Da joj tamni koluti uokviruju oči i da je plakala cijelo jutro, ali znaš šta ...ona naprosto zrači. Kosa joj se sjaji, oči joj blistaju, a koža joj svjetluca. Trudnoća joj tako godi. I naravno, već joj se vidi i mali trbuščić! Pogledao sam je u oči. – Vidi se? Gam je kimnula uz osmijeh. – Još uvijek sasvim mali. Najslađi stomačić koji sam ikada vidjela! Misao o tome kako Michelle mazi svoj trudnički stomak ma udarila u glavu, i srce mi je ubrzalo ritam. Činilo mi se da se počinjem gušiti. – U redu, moram krenuti. Zvaću te kasnije. Stomak mi se počeo uvrtati dok sam izlazio na prednja vrata. Gutao sam vazduh, pokušavajući se smiriti. - Razmisli o ovome što sam ti rekla! - Gam je vikala. 150


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Mahnuo sam joj i požurio do auta. Kad sam sjeo, grčevito sam stisnuo volan, pokušavajući se povratiti. Nakon nekoliko trenutaka sve je prošlo, osjećao sam se dobro, i umjesto da se uputim na terapiju, nazvao sam da pomjerim termin sa Shermanom i odvezao se kući.

151


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 23. Michelle Treća sedmica novembra je došla, i službeno označavajući mjesec dana od kako smo Viper i ja prekinuli u onoj groznoj svađi. Sa svakim proteklim danom, izgubila sam po malo nade a umjesto nje rastao je gnjev. Gam i ja smo se redovno čule, i svaki put bi me molila da izdržim, ali mi više nije bilo jasno šta trebam izdržati? Snovi? Nadanje? Mašta? Više me ništa nije držalo. Gam mi je sve ispričala o svom razgovoru sa Viperom, i kako je pitao za mene i djecu, ali me je to smetalo. Nismo u srednjoj školi da nam je potreban posredniki, i s vremenom sam je zamolila da ga više ne spominje. Osim, ako, i kada, se počne ponašati kao odrastao čovjek. - Ovo je smiješno. – rekla sam Kacie dok smo se izvozile sa parkinga liječničke ordinacije. - Ne, nije. – Kacie se nije složila sa mnom dok je zakopčavala pojas. – Nisam bila kod ginekologa dugo vremena. Nedostaje mi miris! - Miris? – pogledal sam je iskosa i zavrtila glavom. – Baš si uvrnuta! - Začepi! – zacičala je visokim tonom. – Nisam! - Uh... ako ti nedostaje miris ginekološke ordinacije, onda jesi uvrnuta. Nedostaje li ti uriniranje u čašicu? - Ghh. Piškila sam toliko puta da mi je dosta u jednom životu. Stani, gdje ideš? – pitala me nakon što sam skrenula na desno. - Želim da proslavim činjenicu da sam se ovaj mjesec udebljala samo pola kilograma i popiću jedan milkšejk. – tiho sam se nasmijala. – Želiš jedan? - O da! Čololadni molim. Ovo će biti prvi milkšejk u mom životu da ga ne moram dijeliti sa djecom. Ne šalim se! – nasmijala se dok sam prilazila prozoru. 152


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - U tom slučaju – nagela sam se prema mikrofonu – molim vas dva ekstra velika čokoladna šejka? Dodajte i više šlaga! Kacie je ispustla uzdah oduševljenja. – Volim te! Evo, moj dio. - Daj, bejži - odgurnula sma joj ruku dok mi je pokušavala dati novac. – Ovo je najmanje čime ti mogu zahvaliti zato što si danas bila uz mene. - Ne zezaj, bilo mi je zadovoljstvo. Sve dok ja nisam u drugom stanju, uživam u ovome. Cijeli mjesec čekam na ovaj dan! Pogledal sam je i jedva se osmijehnula. – Baš su zabavni! - I ...za osam sedmica, saznaćeš pol. - Hvala. – rekla sam prodavaču, uzela čaše i jednu dodala Kacie. – Skroz sam zaboravila na to. Čak nisam sigurna da li želim znati. Kacie se okrenula prema meni široko otvorenih očiju i zaleđenog izraza lica. - Šta je? – pitala sam braneći se. – Zašto me tako gledaš? - Zato što tetka Kacie želi da zna šta da kupuje. Ako ne želiš znati, dobro, ali ja ću saznati. Nasmijala sam se, a ona je uperila slamku iz šejka i pokazala na mene. – Dobro. Pitaću šta je! - Ahaa... – rekla je dramatično. – Hoćeš reći mi ćemo pitati! Dan zahvalnosti je bio blizu i Gam je insistirala da djeca i ja dođemo kod nje... pa jedno pedeset puta. Koliko god mi pomisao na ćurku, krompir i sos od borovnica tjerao vodu na usta, ja sam odbila. Gam me voljela i ja nju, ali ona je ipak Viperova baka. Misao o tihoj proslavi Dana zahvalnosti i samo nas troje nije izgledala loše. Veče prije Dana zahvalnosti telefon mi je zavibrirao i zagledala sam se u nepoznati broj. Kliknula sam na pismo.

„Hej! Nisam siguran da li si memorisala moj broj, Joel je. Neki dan sam pričao sa Jodi i Vinceom i rekli su mi šta ti se dešava. Takođe sam saznao da ste sami za Dan zahvalnosti. Pa sam mislio ...pošto samo i Gavin i ja sami, takođe, da li biste željeli da zajedno večeramo? Ako je odgovor ne, ili ako sam prešao granicu pristojnosti, molim te zaboravi da sam bilo šta rekao.“ 153


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Nsamiješila sam se gledajući u telefon. Nisam mislila da je prešao granicu, već da je veoma sladak. Ali ... imam jedan veliki problem.

„Hej! Zajednička večera zvuči sjajno, ali imam jedan problem. Ne znam kuhati. Je li čudno da jedemo pohovani sir za Dan zahvalnosti?“

Pogledal sam Matthewa kako sjedi za kuhinjskim stolom, pokušavajući da izgradi gusarski brod od Lego kockica. – Hej drugar? - Da? – odgovrio je ne pogledavši me. - Da li bi želio da Gavin dođe sutra na vačeru kod nas? Uzdahnuo je i kimnuo uzbuđeno. – Da! Njegovo uzbuđenje je prešlo i na mene. Pomisao da ću pričati sa odraslom osobom, i to na praznik, bila mi je primamljiva. Telefon je zavibrirao.

Joel: Pohovani sir je prihvatljivo jelo 24 sata, 7 dana u sedmici, uključujući praznike. U koliko sati da dođemo?

Na Dan zahvalnosti, gotovo pred sam dolazak Gavina i Joela, jurcala sam po kući, završavajući još poneku sitnicu. - Matthew, zašto ostavljaš gaće u dnevnoj sobi? One tebaju biti u korpi za prljavu odjeću! – gunđala sam dok sam se saginjala da ih pokupim. Matthew me pogledao i slegnuo ramenima. – Izvini. Pokupila sam Maurine igračke i stavila ih u korpu, vratila knjige na police, i odnijela kantu autića u sobu. - Dobro! – rekla sam s uzdahom, gledajući po dnevnoj sobi. – Mislim da sam većinu uradila. Idem sad gore da se presvučem. Budi tu, važi? Gledao je u svoj tablet, i samo je kimnuo.

154


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Jedva d sam došla do stepenica kad je povikao. – Ne zaboravi da svoje donje rublje odložiš u korpu za prljavu odjeću mama! Nasmijala sam se glasno i cijelo vrijeme sam se smijala dok sam se penjala uz stepenice. Stajala sam u sred garderobe, pregledajući kritički svaku policu. - Ne stanem u to. Ne stanem u to. U to nikad nisam ušla. – pričala sam sama sa sobom. Bila sam veoma iscrpljena u posljednje vrijeme, da mi se nije išlo u kupovinu trudničke odjeće. Helanke i obične majice su mi bile glavna odjeća, i izgleda da će biti i praznična. Izvukla sam čiste gaćice iz ladice i jedva ugurala grudi u sad već premali grudnjak, molići se da ne iskoče. Dok sam tražila majicu, moj omiljeni duks Wildea mi je zapeo za oko. Savršeno! Joel je rekao da ga je Jodi upoznala sa dešavanjima, ali nisam imala pojma koliko mu je i šta rekla. I nisam znala da li zna da sam trudna. Nisam bila raspoložena za razgovor o tome na Dan zahvalnosti ako nije znao, pa je veliki široki duks bio savršen. Da ne pričam koliko je topao i udoban. Brzo sam nanijela puder na lice i maskaru na trepavice, pokušavajući se sjetiti kada sam zadnji put to radila. Prošlo je dosta vremena. Pa zašto danas? Nisam imala vremena da razmišljam o tome i da saznam odgovor. Zvono na ulaznim vratima se začulo i požurila sam niz stepenice, ne želieći da čekaju. - Ćao! – rekla sam hvatajući dah kad sam otvorila vrata. Podignao je obrve upitno. – Ćao! Jesi li dobro? - Da! – otpuhivala sam. – Bila sam gore, a Maura spava. Nisam željela da je probudi zvono, pa sam potrčala. Biće nervozna ako se ne naspava dovljno. Šta je to? – pokazala sam na veliku kutiju u njegovim rukama. - Oh! Ovo ...nešto bolje od pohovonog sira. – rekao je migajući dok me je pratio u kuhinju. Gavin je otrčao naći Matthewa, a ja sam znatiželjno gledala u misteriozni paket na kuhinjskom ostrvu. 155


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Nisam se šalio kad sam rekao da volim pohovani sir. I volim. Ali ... razmislio sam šta bi više odgovaralo ovoj večeri, i nazvao sam neke ljude. I voila! Dan zahvalnosti u kutiji! - Dan zahvalnosti u kutiji? – podigla sam se na prste da virnem u kutiju. Joel je počeo izvlačiti zdjele iz kutije i redati ih po radnoj površini. Oči su mi se zadivljeno širile, a usta su mi se svaki put iznova napunila pljuvačkom kad bi mirisna mutija prošla pored mog lica. Ćurka, krompir, kukuruz, borovnice, grašak, kaserole i sos ... samo su se redali. Kad je izvukao zadnju kutiju, pogledao je mene pa hranu. – Šta misliš? Bolje od pohovanog sira? Sa strahopoštovanjem sam gledala tu hranu i zavrtila polako glavom. – Dan zahvalnosti u kutiji. Nisam znala da takvo nešto postoji? - Već sam radio nešto takvo, u Iowi. Nisam siguran da se ovdje to radi, ali smo imali sreće. - Pljesnuo je rukama i protrljao ih. – Kad želiš da jedemo? Za sat ili dva? - Iliii za nekoliko minuta? – rekla sam smijući se. – Idem postaviti sto, i čim se Maura probudi, sjedamo da večeramo. - Meni odgovara. – složio se. – Mogu li ti pomoći? Sat i po kasnije, bila sam zahvalna na helankama. Ako moj stomak nije strčao prije večere, onda se vidio poslije nje. Mislim da sam isprepadala Joela kad sam treći put punila svoj tanjir. Gavin, Matthew i Maura su otrčali da se igraju i nas dvoje smo sjedili za neurednim, praznim stolom, previše lijeni da ustanemo. - To je bilo ... nevjerovatno. – rekla sam veselo uzdišući. Pogledao me izvijenih obrva. – Nismo još završili. - Nismo? - Ne! – usne je izvio u seksi osmijeh, i prvi put sam primjetila malu rupicu na njegovom obrazu. – Imamo i pitu sa bundevom. Spustila sam ruke na sto, zastenjala i spustila glavu na ruke. – Mislim da neću moći! - Hajde, šampione. – nasmijao se i stao iza mene, počeo mi masirati ramena kao što trener masira bokseru. – Vjerujem u tebe. Ti to možeš! 156


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ako pojedem još nešto, moraćeš me voditi u bolnicu! Pustio mi je ramena i napravio nekoliko korak po kuhinji. – Dobro! Više će biti za mene. Idem nasuti vino. Želiš li ti? Nisam podigla glavu, ali sam otvorila oči. – Uh...ne. Ne mogu. Hvala! - Dobro, odmah se vraćam. Kad sam čula zvuk otvaranja frižidera, ispravila sam se i počela razmišljati. Očigledno, Jodi mu nije rekla da sam trudna ili mi on ne bi ponudio vino. Da li mu trebam reći? Ili ne? I zašto sam do đavola tako nervozna i isprepadana s tim? Spustio je čašu na sto i sjeo na svoje mjesto. – O čovječe, sve ovo trebamo očistiti? - Ja sam trudna. – izletjelo mi je iz usta, a tada mi je sinulo kroz glavu koliko moram izgledati poremećeno. - Uh ... dobro. – rekao je široko otvorenih očiju gledajući u sto. – Pa, onda pretpostavljam, da ću sve sam očistiti. U redu! - Žao mi je. Ne znam zašto sam to rekla, samo je izletjelo, vjerovatno sam to trebala uraditi malo taktičnije, ali ti si ponudio vino a ja ga ne mogu piti, i onda si se vratio i samo je izletjelo. – mrmljala sam sve dok nisam ostala bez daha. - Michelle ... – nageo se napred. – Uspori. Drago mi je što si mi rekla, pa nemoj razmišljati o načinu na koji si to rekla. - Hvala. – rekla sam nježno, gledajući u svoje krilo. - Sad je jasno kako si mogla pojesti dvije kile krompir pirea. – zadirkivao me je s osmijehom. - Šuti! – zgužvala sam salvetu i pogodila ga. Ustali smo od stola i prešli u dnevnu sobu da razgovaramo, gdje sam mu ispričala gotovo sve što se desilo sa Viperom. Pričala sam mu o njegovom čudnom ponašanju nakon operacije i kako je poludio kad je čuo da sam trudna, ali sam izostavila najgore dijelove, jer iz nekog razloga, nisam željela da o Viperu misli kao o lošoj osobi, čak iako sam ja tako mislila. Kad sam završila, gledao me podignutih obrva i zgranutog izlaza lica. – Wow. Koliko dugo je prošlo od kada se niste čuli?

157


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Mmm. – pogledala sam u plafon, računajući koliko je prošlo od kada je otišao. – Ovih dana se navršio mjesec. - I nije ti se uopšte javio? - Recimo da jeste. Poslao je poruku i izvinio se, a Gam kaže da se kod nje raspituje za mene, i to je sve. - Ne znam šta da kažem. - Ne moraš ništa reći. – zavrtila sam glavom. – To je moja priča. S tim je gotovo. Ne želim više o tome pričati. - U redu. – kimnuo je. – Želim ti reći samo ovo i neću više, važi? - U redu. – složila sam se. - Imaš moj broj, i ako trebaš nešto, bilo šta, želim da me pozoveš. Tu sam, odmah preko puta i mogu doći za deset sekundi, dobro, petnaest ako budem oblačio hlače. Zakikotala sam se. – Pa, zima nam dolazi, i obući hlače je odlična ideja ako ideš van. - Tačno. Hladan i zaleđen vazduh i goli muškarci se baš i ne vole, a ne želim ni da me tračaju. Ramena su mi se tresla od smijeha ... puno smijeha. Bilo je tako dobro smijati se. Joel je održao obećanje i nismo više pričali o mojoj situaciji, ni o Viperu. Pričali smo o svemu i svačemu još nekoliko sati, i onda je morao da odnese Gavina kući, a ovaj je zaspao zajedno sa Matthewom u njegovom krevetu. - Hvala ti na divnoj večeri. – rekao je na izlasku. - Šališ se? Hvala tebi na nevjerovatnoj večeri. Kad pomislim da smo mogli završiti sa pohovanim sirom! – nasmijala sam se. Nakrivio je glavu, lagano slegnuo dok su nam se pogledi stopili. – I sa sirom bi nam bilo lijepo! Puls mi se iznenada ubrzao i željela sam da što prije ode. Stavila sma ruku na vrata i gurnula ih nekoliko inča, nadajući se da će shvatiti poruku. – U redu, nakon ovoga večeras sam privremeno onesposobljena!

158


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - I ja, takođe. Hvala ti! – brzo se pomjerajući, slobodnom rukom me uhvatio oko struka, privlačeći me u lagani zagrljaj. Spustila sam ruku na njegovo rame i lagano ga stisnula, trudeći se da udahnem vazduh. Nakon nekoliko sekundi me pustio i izašao kroz vrata. - Srećan Dan zahvalnosti! – viknuo je, zaustavljajući se na trijemu, nesvjestan da mi je srce natjerao na ubrzan rad. - Srećan Dan zahvalnosti i tebi!

159


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 24. Viper Prvi put u životu, Dan zahvalnosti sam proveo sam. U prošlosti, ako nisam bio na gostovanju s timom, bio sam s Gam, ali ova godina je ... drugačija. Gam me je zvala, i prvo sam rekao da ću doći, ali sam se predomislio. Nisam želio ustati iz kreveta. Nisam želio izići iz kuće. Nisam želio lagati i govoriti da sam zahvalan na nečemu, zato što nisam bio. Bio sam jadan. Nedostajali su mi Michelle i djeca. Nedostajali su mi tako mnogo da me srce boljelo. Pitao sam se šta rade, jer su mi neprestano bili u mislima. U jutro, na Dan zahvalnosti, nisam mogao više izdržati pa sam se odvezao do njene kuće, parkirao se nekoliko kuća dalje i pokušavao smisliti šta da joj kažem. Sjedio sam tako više od jednoga sata, dok su mi različiti scenariji prolazili glavom, i nijedan mi nije pomogao da smislim šta da joj kažem kad pokucam na vrata. Uvijek mi se vraćala činjenica da mi nikada nije odgovorila na onu poruku. Nisam joj zamjerio što me ignoriše, Bog zna da sam to zaslužio, ali možda sam zakasnio. Misao da možda nikada više neću držati Michelle u svom naručju, voditi ljubav s njom, ležati u krevetu i osjetiti njene hladne noge uz svoje...bila je poražavajuća. Jebeno me uništilo. I još uz to, pomisao da više nikada neću igrati s Matthewom ili čitati priču Mauri, i još milion drugih sitnica koje sam uzimao zdravo za gotovo, a ja sam to sve napustio. Sjedeći u njenoj ulici, gledajući u njenu kuću, i znajući da su oni u njoj, dalo mi je dobar udarac u jaja. Bili su sto metara daleko od mene. Došao bi za minut do njenih vrata, samo da sam znao šta da kažem. Nisam je želio ljutiti, i upropastiti joj Dan zahvalnosti. Umjesto toga, pokrenuo sam auto i odvezao sam se u McDonald’s, u autu nešto pojeo i otošao kući, uvukao se u krevet i tu proveo cijeli dan i noć. Zapravo, osim odlaska na terapiju, cijelu sedmicu nisam izašao iz kuće, ili kreveta. A onda sam dobio poruku od Andyja. 160


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Andy: Hej! Doći ću po tebe u 16 sati. Budi spreman.

Pokušao sam se sjetiti da li smo bilo šta planirali, ali ničeg se nisam sjetio.

„Zašto?“ Andy: Nisi bio na utakmici od povrede. To je dugo vremena i večeras ćeš se pojaviti. Treba da navijaš za tim. „I navijam za njih. Gledam svaku jebenu utakmicu.“ Andy: To ništa ne znači. Moraš se pojaviti tamo, moraju te vidjeti. Budi spreman u 16, i ovo je naređenje.

Andy je bio moj menadžer, i mrzio sam kad bi se tako ponašao. I znao sam da kad bi se tako ponašao, nije bilo druge, nego ga poslušati.

„ Dobro!“

Nije da nisam želio ići na utakmicu, jer su mi ti igrači bili kao braća, ali nisam znao šta da im kažem. Većina njih me je zvala ili slala poruke poslije operacije, ali sam ih ignorisao. Brody je bio kod mene u kući, i tada smo se posvađali. Oni su bili hokejaši, a ja se više nisam osjećao kao igrač, i o čemu uopšte da pričam s njima? 16 sati je brzo došli. Navukao sam duks Wildea i farmerke i izašao pred kuću. Dok sam hodao prema Andyevom autu, on je spustio staklo na prozoru. - Šta to do đavola imaš na sebi? Pogledao sam svoj outfit i onda njega. – Šta? - Vrati se u kuću i obuci dres. Zakolutao sam očima i vratio se u kuću bez riječi. Moj ormar je bio u totalnom rasulu. Nakon pet minuta razbacivanja prljave odjeće i šutanja ofingera, sjetio sam se. Moj dres je bio kod Michelle. 161


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Pripremio sma se na svađu s Andyem i izašao iz sobe. - Čovječe?! Šta je ovo? – Andyeve riječi su me presrele. Nisam ga čuo da je ušao u kuću. - Šta je sad? Stajao je u kuhinji, a pogledom je prelazio preko kutija od pizze i praznih spremnika kineske hrane, naguranih po radnim površinama kuhinje. - Ovo! – mahnuo je rukom pokazujući na hrpe smeća, dok su mu oči bile raširene od zaprepašćenja. – Ovako si proveo zadnji mjesec dana? Jedući sranja i tračeći svoj život? - Slušaj, ako želiš da mi držiš predavanja cijelo veče, onda idi sam. Nisam raspoložen za sranja! - Ne želim ti držati predavanja Vipere, ali pogledj ovo. Ti si bez kontrole! – izjavio je. - Nisam bez kontrole! Pogledao me ozbiljno. – Ideš li uopšte na terapije? - Da! – izdrao sam se. – Idem. Samo to, jebeno, i radim. Stavio je jednu ruku na kuk, a drugu je iznervirano provlačio kroz kosu, i gledao u pod. – Zbrinut sam za tebe Vipere! – podigao je glavu i pogledao me. – Nisi mi samo klijent, već i najbolji prijetelj. A ti si iznerviran samo zato što sam zabrinut za tebe. I ne sam za tvoju karijeru. Jebe mi se za nju u ovom trenutku. Zabrinut sam za tebe! - Ne brini se za mene. – progunđao sam. – Biću dobro! - Iskreno, sumnjam u to! Ali sad nemamo vremena za razgovor, jer već kasnimo. Uzmi dres pa da krenemo. - Nemam ga. – zavrtio sam glavom. – Kod Michelle je. Prstima je štipkao stisnute usne i duboko udahnuo kroz nos, šaljući mi tako poruku. – Dobro. Kako god! Idemo! Nismo puno pričali dok je vozio. Bila je čudna ta tišina, kao i moj život, uostalom. Kad smo se zaustavili na parkingu za igrače, puls mi se ubrzao. Tijelo je reagovalo na to mjesto. - Uzbuđen? – Andy me pitao dok smo hodali prema svlačionicama.

162


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Stavio sam ruke u džepove i slegnuo. – Ne znam kako se osjećam. Nervozno. Uzbuđeno. Čini mi se da ću povratiti, pa eto ti. Glasno se nasmijao i kucnuo me u rame. – Bićeš dobro. Znam da ti je čudno biti ovdje, ali ovi momci umiru od želje da te vide. - Nadam se. - kimnuo sam. Što smo više prilazili svlačionici, tako se muzika sve glasnije čula. Srce mi je drhtalo, kad smo stali pred vrata svlačionice. Andy me pogledao. – Želiš li prvi ući? - Uh ... – zastao sam i duboko udahnuo. Stavio mi je ruku na rame. – Ja ću! Prošao je kroz vrata ispred mene, a ja sma pognuo glavu, gledajući u njegova stopala dok smo koračali. - Jebemti! – poznati glas je viknuo. - To je Viper! Podigao sam glavu da pogledam u Louiea, koj je bio obučen u običnu majicu i ništa više, i koji se kretao prema meni raširenih ruku. Nekliko momaka je takođe veselo reklo moje ime i kranulo prema meni. Sljedećih nekoliko minuta smo proveli nabacujući petake, grleći se i upoznavajući ih sa stanjem povrede i oporavkom. - Drago mi je što te vidim čovječe! – Louie me zagrlio oko ramena. Pogledao sam dole u njegov alat. – Nadan se ne tako drago, ha? Mali Louie je još prilično malen. - Jebi se! – rekao je kroz osmijeh. Gužva se razišla i svi su se vratili pripremi za utakmicu. Dalje u uglu, ugledao sam Brodya kako sjedi na klupi i lijepi traku na palicu. Prišao sam mu i gurnuo ga u rame. - Hej! - Hej. – rekao je, a da me nije pogledao. - Kako si? - Dobro. Bilo je očigledno da nije želio razgovarati sa mnom i zadnja stvar koju sam želio je da se svađamo prije utakmice, pa sam otišao. Andy me pogledo i slagnuo, a zatim potapšao 163


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca moja ramena i uputili smo se na led. Utakmica nije još počela, i stadion je još bio prilično prazan, samo su se rezervni igrači zagrijavali i dobavljači su obavljali posljednje pripreme. Stao sam na ulazu na led, udahnuo duboko, osjećajući miris koji mi je nedostajao tako mnogo. - Izvinjavam se. – Brody je rekao mršteći se, dok se provlačio pored mene. Iskoračio sam korak u desno da ne bih smetao. Minut kasnije, trener Collins je izašao iz tunela. Njegove oči su skenirale led i kao da je želio memorisati sve i svakoga na njemu. Upravo se spremao na povratak u tunel kada je ugledao mene. - Finkle! – veliki osmijeh je obasjao njegovo lice i požurio je prema meni. – Drago mi je da te vidim bez štaka. - Hvala! – odgovorio sam, a on me povukao u zagrljaj. - Kako se osjećaš? Slegnuo sam. –Sjajno. Nemam bolova, osim kad završim sa terpaijom. Već sam prilično napredovao sa oporavkom, a tek je nešto više od mjesec dana proteklo od operacije. - Drago mi je da to čujem! – kimnuo je. – Samo nastavi sa oporavkom, jer nam nedostaješ u igri. Imamo dobre igrače, ali nije isto bez tebe. Ti imaš nešto što ovom timu daje dodatnu energiju, što drugi igrači nemaju. - Hvala treneru! Neka sam proklet, ako nije lijepo bilo čuti ovakve riječi. - Dobro, idem obaviti još nešto prije početka utakmice. – rekao je i počeo se udaljevati, ali se okrenuo nakon nekoliko koraka. - Ostaješ na utakmici? Izgubili smo tri uzastopne utakmice. Dobro bi nam došlo tvoje bodrenje sa klupe. - Ostajem! – odgovorio sam, pokušavajući da se ne osmijehujem tako očigledno. Bilo je divno, zaista divno, čuti da im nedostajem i u igri, i kao motivator. Kad je utakmica počela, borio sam se sa uzbuđenjem. Ko bi rekao da jednomjesečno ljenčarenje može umoriti čovjeka?

164


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Srećom, adrenalin me držao kada bi mi energija posustala. Prije kraja prvog dijela, bodrio sam igrače, udarajući ih po kacigama, okrećući se prema naviječima i animirajući ih da još jače navijaju. Znao sam da će me koljeno boljeti sljedeći dan, ali mi nije bilo bitno. Tokom tajmauta u drugom dijelu, navijači su odjednom postali još glasniji nego inače. Pogledao sam šta se dešava na ledu, jer bi se dešavalo da se tamo svešta baca. Louie me gurnuo laktom i pokazao na veliki ekran. Navijači su navijali za mene! Digao sam ruke iznad glave, uzbuđeno ih pozdravljajući, što je izazvalo zaglušujuću buku. Biti u toj dvorani, biti sa mojim timom, biti sa navijačima mi je ulilo dozu optimizma i ohrabrilo moje umrtvljeno srce. Osjetio sam da se mali dio nekadašnjeg Vipera vratio. Wildsi su popravili učinak te večeri. Himna je odjekivala sa zvučnika dok sam slavio sa igračima, i proslava pobjede se nastavila još nekoliko sati. Kad me Andy vratio kući, nisam se mogao osloboditi utisaka. Kao da mi je venama strujila neka nova energija, koja mi nije dala mira. Došavši kući odlučio sam da oribam kuhinju od plafona do poda, izbacujući svo ono silno smeće. Napravio sam mentalnu biljašku svih stvari koje tebam uraditi kako bih sredio svoj život. Nije bila tajna da je na prvom mjestu te liste bila stavka koja je ujedno bila i najteža. Koliko god to silno želio, nisam samo mogao umarširati u kuću i zahtijevati nazad svoju porodicu. Michelle je imala mnogo osobina. Bila je jaka, bila je brižna, i znala je opraštati...ali bojao sam se da smo se previše udaljili. Čak i ako je tako, znao sam jednu stvar. Ako ću potonuti, neće to proći bez borbe.

165


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 25. Michelle - Mama! Mama! – Mathew je dotrčao i upao u moju sobu. Trepnula sam nekoliko puta, pokušavajući se prilagoditi na svjetlost. – Šta je bilo drugar? - Dođi sa mnom. – uzeo je moju ruku i povukao me u sjedeći položaj. - S tobom? Gdje? - pogledala sam na telefon. – Matthew! Nije još ni šest sati! - Do prozora! – rekao je uzbuđeno, ignorišući moje prigovore. Dok sam ustajala iz kreveta, on je skakutao oko mene, pljeskajući rukama. Uhvatila sam ga za ruku. – Ne lupaj. Ako se Maura probudi, ja ću se rasplakati. Jasno? Nasmiješio se i kimnuo, odvukao me do prozora i raširio zavjesu. – Pogledaj! – progovorio je. - Wow! – rekla sam šapatom, i primakla se bliže staklu. Imali smo neobično topao novembar i znala sam da će zima doći, ali sam zaboravila pogledati prognozu. Meki bijeli pokrivač je prekrio spoljašnji svijet. Oduvijek sam voljela izgled prirode kad padne prvi snijeg, prije nego li automobili i ljudski koraci naruše taj prizor. - Možemo li ići napolje da se igramo? – Mathew je pitao. - Može ...ali kasnije. Još je rano. – rukama sam mu obuhvatila glavui privukla je sebi. – Hej, imam ideju! Odmakao se da me pogleda svojim velikim plavim očim, kojima ništa nikada neću moči odbiti. - Šta misliš da se još malo ušuškamo u krevet, dok se Maura ne probudi, kasnije ću vam napraviti palčinke, a zatim igra u snijegu? Skupio je obrve. – Ali mama, Viper nam pravi palačinke. - Znam da on to radi, ali on nije tu. Ja ću ih napraviti.

166


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Kad će on doći kući? Nema ga već dugo. – otišao je do kreveta, popeo se i dramatično se bacio u jastuke. Oh, Bože! Šta da kažem? Udahnula sam i legla na krevet pored njega. – Dušo, ne znam šta će se desiti sa Viperom. On trenutno prolazi tešku situaciju, u kojoj se odrasli ponekada nađu. Ispitivao me je pogledom. – Kakva je to situacija u kojoj odrasli imaju teškoće? - To je teško objasniti ... neke stvari s kojima se odrasli nose. Ne želim da se brineš, u redu? Ti samo nastavi biti tako divno dijete kao i do sada i sve će biti u redu. Nagela sam se i pažljivo ga poljubila u čelo, zadržavajući usne još nekoliko sekundi. Jedva je držao oči otvorene, i znala sam da je umoran. Prstom sam povalačila lagano po njegovim obrvama i čelu, i već za nekoliko minuta, dah mu se ujednačio i zaspao je. Nekoliko puta sam ga poljubila u meki obraz i naslonila nježno svoje čelo na njegovo. Zaspala sam. Nakon što sam napravila palačinke, uz puno žalbe na njihov račun od strane Matthewa, dobro smo se obukli i izašli napolje. Osjećala sam se izmoreno, pa sam sjela na klupu na trijemu. Za to vrijeme Matthew i Maura su pravili anđele u snijegu i grudvali se. Telefon mi je zazvonio. Bila je to Kacie. - Hej! – javila sam se veselo. - Hej i tebi! Kako si? - Dobro sam. Trenutno sjedim napolju, a djeca se igraju, pokušavam da se ne zaledim, osim toga sve ostalo je baš kako treba. Kako si ti? - Ah, ja sam dobro. Kao i svaki drugi dan u posljednje vrijeme. Je li pretjerano piti vino u deset ujutro? Naglas sam se smijala. – Šta se desilo? - Šta se nije desilo? Piper je uzela jednu od Lucynih majica i krenula u njoj u školu, pa sam ih zatekla kako vrište jedna na drugu. Zatim je Emma istresla pun tanjir tosta i sirupa na Dieselova leđa. – zastala je i udahnula. – Čekam sam da Grace uradi nešto slično ili gore. - A, joj. Sirup na psa? Težak posao.

167


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Jeste. Bila sam u iskušenju da odustanem od čišćenja. Kako god, kako si provela Dan zahvalnosti? Stvarno sam željela da dođete ovamo i da ga zajedno provedemo. - Znam da jesi, i zbog toga te volim, ali i mi smo se, nenadano, zaista lijepo proveli. Moj susjed je došao i sa sobom donio cijelu feštu. - Susjed? – pitala je radoznalo. – Mislila sam da govoriš o Jodi, ali sam sigurna da ona nije promijenila pol. - Ne. – rekla sam i zakikotala se. – Sjećaš se da sam spominjala Joela? Sa malim dječakom, i doselio se preko puta nas? - Daa? - Pa, njih dvojica su bili sami na taj dan, pa smo se dogovorili da ga provedemo zajedno. Planirala sam pohovati sir za večeru, a on se pojavio sa velikim paketom u kojem su se nalazile delicije Dana zahvalnosti. To je bilo nevjerovatno! - Opa! – rekla je s nevjericom. – To je sjajno. Pa...kakva je situacija s tim susjedom? Slagnula sam, iako sam znala da me ne vidi. – On je samo susjed. Dobar čovjek! - Michelle ! To sam ja. Ne laži! - Ne lažem. – branila sam se kroz smijeh. – Kunem se. - Je li sladak? - Ne znam. Možda! - Zavladala je tišina na vezi. - Halo? – pitala sam polako. - Tu sam. Čakam da mi kažeš istinu. - Baš si grozna. – progunđala sam. – Dobro, da, on je zgodan. Visok, širokih ramena, tamne kose, najluđe plavih očiju koje si ikada vidjela. - Hmmm...zanimljivo. Ikakvi osjećaji? - Osjećaji? Sva sam osjećajna Kacie. Srce mi je slomljeno, bijesna sam, zbunjena, usamljena. Osjećaji izlaze iz svake pore moga tijela, ali ništa od toga nije zbog Joela. Malo leptirića, možda, ali svi moji osjećaji su za nekog drugog. A uz to, hormoni nisu ni malo od pomoći. - Žao mi je Michelle. – Kacie je rekla tužno. – Baš sam ljuta na njega. Kunem se, ako ga ikada vidim, moguće da ću ga ubiti.

168


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Moguće je da nemam ništa protiv. – nasmijala sam se. – Dobro, idem sad djecu pokušati uvesti u kuću. Ne osjećam se dobro, i malo ću prileći. - Šta je bilo? – pitala me zabrinuto. - Ništa. Mislim da sam dehidrirala. Ne mogu piti puno tekućine jer me pomalo boli stomak. Kacie je uzdahnula. – Slušaj, želim da pozoveš doktora ako se ne budeš osjećala dobro, važi? - Važi! - Obećaj mi. – bila je uporna. - Obećavam! – složila sam se. - I ako budeš morala ići na pregled želim da me pozoveš. Jasno? - Da, mama! – našalila sam se. - Ne mogu si pomoći. Medicinska sestra u meni ne spava. - Da, da. Volim te zbog toga. Javiću ti se kasnije, u redu? - Nemaš izbora! – smijala se. Završile smo razgovor i pozvala sam Matthewa i Mauru u kuću. Isprva se se bunili, ali kad sam im obećala toplu čokoladu sa marshmallowom uletjeli su u kuću. Nekoliko sati kasnije, nakon što smo svo troje odspavali, drhtavim rukama sam zvala Kacie. – Hej,uh ... možeš li doći? Moram ići kod doktora. - Da! Naravno da mogu. Šta se desilo? – pitala me kratko i ozbiljnim tonom. - Spavali smo, i kad sam ustala i otišla na toalet, bilo je malo krvi. - Oh, sranje. – promumljala je. – Dolazim. Vidimo se uskoro. Srećom Taylor je imala slobodan dan, i došla je da pričuva djecu. - Javi mi, važi? – brzo me zagrlila, kad sam navukla čizme. - Hoću! Hvala ti Tay. – stisnula sam joj ruku. Na putu do ordinacije, Kacie se trudila da me pričom zaokupi, ali sam je jedva čula. Ako nešto ne bude kako treba, nemam pojma kako ću se osjećati. Vjerovatno bih bila slomljena zbog bebe, ali nikada više ne bih mogla biti s Viperom. Nikada.

169


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Kad smo stigli i prijavili se, nisam imala vremena ni da sjednem. Sestra me odvela u sobu za UZ i rekla mi da se popnem na sto. - Trebam li skinuti hlače? –pitala sam. - Um...- pogledala je u moj karton. – Ne. Vi ste četrnaesta sedmica, pa vam neće raditi vaginalni UZ. Doktorica će brzo doći. Nasmiješila mi se i zatvorila vrata za sobom. Kacie je sjela na stolicu u uglu sobe, i noge tresla nervozno. - Prestani s tim. – rekla sam ležeći na stolu. – Još me više činiš nervoznom. Žalosno je kimnula. – Izvini, samo sam tako... Vrata su se otvorila i ušla je Sandy, tehničarka koja je radila većinu mojih UZ. - Hej, draga! – rekla je veselo, stisnula mi rame i počela rukovati spravom. Ja baš i nisam bila tako vesela. – Hej! - Dobro! Znam da si uplašena, pa ćemo preskočiti razgovor i idemo odmah pogledati o čemu se radi. Kimnula sam i okrenula glavu ka velikom TV- u na zidu, moleći se da vidim malu blješteću svjetlost ubrzo. Sandy je istresla gel na moj stomak i stavlila vrh palice na njega. Pomjerila ju je nekoliko puta, i vidjela sam iz preve: magloviti lik sa dvije ruke, dvije noge, veliki okrugli stomak ...i treperavo srce. Olakšanje me preplavilo i suze su navrle iz očiju. - Eno ga. – Sandy je rekla, zvučeći opuštenije nego prije koji momenat. - I sve je u redu? – glas mi se slomio. - Beba je za sada sjajno. Napraviću što više snimaka, i pokušati utvrditi šta se desilo, pa ako me čuješ kako mrmljam, nemoj se unervoziti, važi? Želim to temeljito istražiti. Kimnula sam a suza mi je kapnula iz oka. Kacie je ustala i prišla mi, uzela moju ruku u svoju. Sandy je napravila nekoliko slika i zaustavila se u jednom trenutku. – Hmm. – mrmljala je. Okrenula sam glavu prema njoj. – Šta? Nešto ne valja? - Ne valja? Ne. Ali znam kojeg je pola. – rekla je sa velikom osmijehom na licu. – Želiš li znati? 170


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Da! – Kacie je rekla prije mene. - Stani. Ne znam. Želim li? – pogledala sam u Kacie. – On nije ovdje. Trebam li sačekati i vidjeti želi li on saznati? Kacie je izbacil kuk malko u stranu i prekrstila ruke na prsima. – Želiš li stvarno da ti odgovorim na to pitanje? Jer ću upotrebiti mnogo riječi koje počinju na J. - U pravu si. Nemoj odgovoriti. – okrenula sam se prema Sandy. – Reci! -.Pa. – nasmiješila se i zavrtila glavom, dok je gledala u monitor. – pogledaj i sama možeš vidjeti. Pogledala sam ponovo u TV. - Recimo samo da tvoja beba nije stidljiva i sve nam je lijepo i jasno pokazao. – Sandy se nasmijala. – Pogledaj ono ispupčenje u sredini? Dječak je! Ponovo sam počela plakati i stisnula sam Kacieinu ruku. – Jeste li sigurni? - Da. Da je djevojčica bile bi tri male linije. Definitivno dječak ...i mogu ti reći da se voli pokazivati. - Kakav otac, takav sin. – nasmijala sam se. U mom mozgu, tuga je ponovo pomolila svoje ružno lice. Nisam imala ideju kako i kada reći Viperu ovu vijest, ili kako će on reagovati na to. Izabrala sam da ovaj put zaboravim na tugu i da se radujem zbog mog sina. Moj sin! Saznale smo da je krvarenje bilo posljedica hematoma, koji nije bio opasan i da će se sam od sebe riješiti, ali da se ipak narednih nekoliko sedmica pripazim. Bila sam na devetom nebu kad smo izašli iz ordinacije. Išle samo ka autu sa velikim osmijehom na licu. Kacie je gledala u snimak UZ koji je tražila da joj Sendy odštampa. - Ne mogu vjerovati da si to tražila. – gurnula sam je. - Šta ćeš raditi s tim? - Ko zna? – slegnula je. – Možda ću zezati Brodya. Vjerovatno će se usrati u gaće, i biće veoma smiješno vidjeti njegovu reakciju. Isplatiće se! - Molim te snimi taj momenat i pšalji mi. – smijala sma se i odmahivala glavom. – Da se uozbiljimo, hvala ti što si me pratila. Bila sam stavarno uplašena! - Znam da jesi. – rekla je Kacie. – I ja sam bila. Tako mi je drago što je on dobro. Glasno sam uzdahnula. – I meni. I ne mogu vjerovati da smo ranije saznale šta je. - Znam! – izjavila je. – Sad će tetka Kacie u šoping! 171


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 26. Viper Nekoliko dana poslije utakmice, još me držalo uzbuđenje. Išao sam na još dvije utakmice, ali to je za sad sve jer Wildsi odlaze na gostovanje ...što je možda i dobra stvar. Trener Collins me pitao da li želim ići s njima, ali sam odbio. Imao sam dosta stvari koje moram riješiti, samo moram shvatiti kako. U poslijepodnevnim časovima sam se vozio prema rehabilitacionom centru razmišljajući o mnogim stvarima, i nadajući se da će me Sherman isprašiti i premoriti da sve drugo zaboravim. Shermana sam zatekao naslonjenog na radni sto. Zamrznuo sam se na ulazu. – Je li ti to mene zezaš? - Sa čim? – pitao me braneći se. Pogledom sam ga skenirao od glave do pete. Imao je svijetloplavi šorc, žute čarape do pola lista, majicu SpongeBob i naočale u obliku srca, i držao ih je na vrhu glave. – Time! Pogledao je niz sebe i onda u mene. – Ne sviđa ti se moj izgled? - Tako se to zove? – odgovorio sam smijući se. - Samo si ljubomoran jer ti ne možeš obući nešto ovakvo. Sad, začepi i penji se na bicikl. – pokazao je prstom. Odvezao sam svojih deset minuta na biciklu, kao i svih prethodnih šest sedmica. Vrijeme na biciklu je bilo istovremeno i dobro i loše. Bio sam prisiljen sjediti na jednom mjestu. Sherman mi je jedan put zaplijenio telefon, tako da ga više nisam koristio dok vozim. Sjedio sam na naudobnom sjedalu i okretao pedale, i gledao kroz prozor razmišlajući o svom trenutnom životu, i o onom što je od njega ostalo. - Šta te danas opteretilo mrgude? – pitao me Sherman, prekidajući mi razmišljanje. Okrenuo sam se prema njemu. – Mrgud? Ko kaže da sam namrgođen? Pogledao me izdignute obrve. – Kod tebe je to očigledno! 172


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Zakolutao sam očima i skočio sa bicikla. – Dobro sam. Hajde, ispraši me danas! Lice mi se zacrvenilo a znoj mi je oblio čelo dok sam vježbao beskrajna podizanja i zadržavanja noge. - Idemo sad na steper. – Sherman je rekao kad sam završio seriju vježbi. - Steper? Stvarno? – požalio sam se. Pružio mi j ruku i pomogao mi da ustanem sa poda, a zatim me pogurao prema spravi. – Prestani se izmotavati i kreni! Steper me je dotukao. U tri minute koliko sam proveo na njemu, znoj se cijedila sa lica na majicu. U ogledalu sam gledao kako Sherman i Emily, jedna od terapeuta, plašu po sobi uz pjesmu Stevie Wondera. On ju je okretao i izvijao, a ona se smijala. Nakon nekoliko minuta, ponovo mi se posvetio. – Kako ide? – pitao me hvatajući dah, pogledavajući u monitor sprave. - Shermane. – polako sam progovorio. – Kakva je tvoje priča? Iskrivio je glavu u stranu. – Moja priča? - Da. Ti ludi outfiti...tvoje stalno veselo raspoloženje...koja je priča iza toga? Gledao me u ogledalu i duboku udahnuo. Snizio je ton. – Nisam uvijek srećan Vipere. Ja sam, ustvari, vrlo jadan čovjek, i gotovo pola svog života sam takav. Namrštio sam se. – Ti? Jadan? Ne vjerujem ti. Stisnuo je usne i kimnuo, a lice mu je bilo ozbiljno. – Istina je. Prava istina. Dođi sa mnom. Ugasio je steper i pozvao me do stola sa e- stimulatorom. - Već smo završili? – pitao sam sa nadom. - Pitao si me nešto, i odgovoriću ti. Stavio mi je pipke na koljeno, spojio žicu, zamoteo ga ledom, i uključio. – Pa...oženio sam se poslije srednje škole. Podigao sam glavu i pogledao ga s nevjericom. – Ženom? - Začepi i lezi. – vratio mi je glavu natrag na sto. – Da, ženom! Kako god, bili smo mladi i ja sam morao otići raditi. Morao sam to uraditi, jer sam se brinuo o njoj i naše dvoje djece. 173


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Imaš djecu? Uzdahnuo je i stavio ruke na kukove. – Jesi li išao u vrtić? - Vrtić? Da. - Jesi li bio odsutan taj dan ka se učilo da nije pristojno upadati drugima u riječ? Začepi! Zakolutao sam očima i ućutio. - Tako sam počeo da radim, i bio sam rastrzan. Ljut. Nisam bio spreman da budem nečiji muž kako treba, a već sam postao i otac. I počeo sam se opijati...mnogo. Što sam više pio, sve više sam se udaljavao od stvarnog života. Počeo sam izbjegavati odlaske na posao, i izgubio sam ga. Ona je otišla i odvela djecu kod njenih roditelja, a ja sam ostao u našoj kući sve dok je banka nije zaplijenila. Srce mi je potonulo. Poželio sam mu reći da ćuti, ali se usta nisu otvorila. Morao sam čuti ostatak. - Razvela se od mene, a ja sam bio kod prijatelja još nekoliko mjeseci. Jednog dana, probudio sam se i odlučio da je dosta. Bio sam usamljen i nedostajala mi je moja porodica, i odlučio sam ih vratiti. – zaustavio se i zurio u sto, dok su mu se obrve skupile. – Ali...bilo je kasno...ona je nastavila dalje. Otišao sam da je vidim, a ona je već imala prsten ne ruci. Moje kćerke su me gledale kao da vide stranca, a moja žena me gledala sa mržnjom u očima. Otišao sam i nikada se nisam vratio. - Nikada? Zavrtio je glavom. – Vratio sam se u školu, dobio posao koji sam želio, i s vremenom se počeo smiješti, ponovo. Zatim sam se nasmiješio još malo, pa još malo. Ali trebalo je puno vrenema za to. I sad, svako jutro se budim i želim biti nasmiješen. - A šta je sa onim danima kad se usrano osjećaš i nije te briga za bilo šta? - Tim danima izaberem najluđu odjeću! – rekao je i namignuo mi. – Zato što se svi oko mene smiju, i time mi poprave raspoloženje. Toliko sam se uživio u njegovu priču da sam zaboravio na koljeno. Podigao je led i počeo odvajati pipke sa koljena. – Dobro. Znaš moju priču, sad mi reci svoju!

174


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Nisam bio tako otvoren za priču kao on, ali ipak nisam moga da mu ne kažem bar nešto. – Postoji jedna žena u mom životu, i imamo neke probleme. Ja sam je, ne neki način isključio iz svog života, zato što ne znam kako da se nosim s tim problemima. Stajao je prekrštenih ruku. – Je li vrijedna borbe? Nisam morao o tome razmišljati ni trenutak. – Da! Podigao je obrve. – Onda se brzo pokreni i bori se za nju. Ili ćeš se jednoga dana vratiti, a neki drugi čovjek će držati tvoju ženu za ruku i igrati se sa tvojom djecom u parku. Nakon terapije, odvezao sam se do Brodyeve kuće. Nije me bilo briga što dolazim u vrijeme večere, i možda je prekinuti, ali sam morao razgovarati sa njim. Brody i ja smo se uvijek družili, redovno se čuli telefonom, zajedno provodili dane. Udahnuo sam i popeo se uz stepenice na trijem. Čim sam pozvonio, čuo sam djecu kako galame i vrište dok se utrkuju prema vratima. – Tišina, ili ću vas dati onome ko se nalazi s druge strane tih vrata! – Brody je zaprijetio. Otvorio je vrata i zagledao se u mene. – Nije bitno! Nervozno sam se nasmijao. – Vjerovatno nije dobra ideja dati ih mene, ha? - Šta radiš ovdje? – pitao me hladnog izraza lica. - Imaš li minut vremena? Želim razgovarati s tobom. - Uh... – pogled mu je lutao. – Da. Kacie je vani s nekim prijateljima. Uđi u kuću. – otvorio je vrata i pustio me. Pažljivo sam koračao preko lutkica i knjiga i kraljevskih kruna dok sam ga pratio kroz kuću. – Huh! Šta se desilo ovdje? – gledao sam u haos u inače urednoj kuhinji. - Desila se večera. – Brody je provukao ruke kroz kosu. Otišao je do ostave i izvukao vreću za smeće, i počeo je puniti papirnim tanjirima i zgužvanim salvetama. – Pa šta se dešava? Izvukao sam stolicu i sjeo za kuhinjsko ostrvo. – Znam da sutra idete na turneju, i želio sam da razgovaram s tobom prije nego što odeš. - Dobro.. - Žao mi je zbog našeg posljednjeg razgovora, i načina na koji sam se ponio. Znam da si mi želio pomoći a ja sam bio pravi šupak. 175


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Brody je kimnuo. – Bio si pravi šupak. - Da. I želim se izviniti zbog toga. – gledao sam u radnu površinu ostrva, zapazio nekoliko mrva i skupio ih u malu gomilicu. On se naslonio na ormarić, prekrstio ruke na prsima. – Cijenim tvoje izvinjenje, ali meni ono ne treba. Samo sam zabrinut za tebe. - Znam. – kimnuo sam. – Malo sam otišao u krajnost. - Malo? Slegnuo sam. – Puno! - A sad? - Bolje sam... mislim. To što sam došao na utakmice mi je pomoglo. Nageo je glavu na stranu i namrštio se. – Kako je to pomoglo? Spustio sam pogled, ponovo. Pričati o mojim osjećanjima sa nekim mi nije bilo lako, a zadržati kontakt očima u tim trenucima, nemoguća misija. – Osjetio sam da sam dio tima, ponovo. I ponovo sam bio važan! - Jesi li tako mislio cijelo ovo vrijeme? – glas mu je zvučao iznenađeno. – Da više nisi dio tima? Slegnuo sam. – Nije samo to u pitanju. Ne znam. Osjećao sam se ... izgubljeno. - Izgubljeno? - Da. Hokej je moj život Brody. To je sve što imama. Ako ne igram, onda ne znam ko sam. - Vipere, hokej je dio tvog života. Mali dio, i samo to. – zavrtio je glavom ljutito. – To je ono što ne shvataš. Imaš Michelle, Matthewa i Mauru. Podrugljivo sam dodao. – Imao sam ih. Vrhunski sam sjebao tu vezu, takođe. - To jesi ...i to vrhunski. – složio se. - Ne znam gdje da počnem i šta da uradim da bih ih vratio? - Pa, da te pitam. I samo jednom, budi iskren. Nemoj me zajebavati! – obišao je ostrvo i nageo se na njega odmah uz mene, gledajući me pravo u oči. – Želiš li to popraviti? Stvarno. Želiš li biti uz nju i djecu ... i bebu? Ustao sam i ushodao se tamo vamo. – Da. Ne. Ne znam! 176


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Čovječe, moraš o tome razmisliti. Šta te sprečava? Je li Michelle u pitanju? - Ne. - Djeca? - Ne. Volim ih. Tako mi strašno nedostaju! - Beba? Prestao sam hodati i pogledao ga. – Možda. - Dobro. Šta te to plaši? - Šališ se? – podigao sam ruke. – Pogledaj me. Ja sam u jebenom neredu. Ne mogu se za sebe brinuti. Kako da budem nečiji otac? Čemu ću učiti to dijete ... da radi sve suprotno načinu na koji ja to radim? - Vipere. – Brody se ispravio i stavio ruke na kukove, gledajući me u oči. – Ti si već otac! Zar ti to nije jasno? Sve što si radio proteklu godinu sa tom djecom... brisao si im nos, stavljao flastere, pričao priče za laku noć. To je sve što radi jedan tata! Već to radiš, i to radiš nevjerovatno dobro! Gledao sam ga, ali nisam ništa rekao. - Slušaj. – nastavio je – sad imaš doživljaj da si žrtva i moraš se toga riješiti. Osjećaš da se samo tebi to dešava, ali moraš se natjerati da sagledati širu sliku. Zavrtio sam glavom. - Sudbina ne pita za dopuštenje i ne daje ti upozorenja. - rekao je. – Znam da to zvuči jeftino, ali je istina. Možda ti je suđeno da dobiješ dijete. Možda će to biti najbolja stvar koja ti se desila u životu. Kad sam sreo Kacie, nisam ni pretpostavljao da ćemo doći do ovoga. – rukama je pokazao oko sebe. – I ne bih ovo mijenjao za cijeli svijet! Glasno lupanje odozgo, zatim glasno plakanje, natjeralo je Brodya da udahne i izdahne kroz nos. – Malo mira i tišine možda, ali ne za cijeli svijet. Odmah se vraćam. Njegove riječi su mi odzvanjale u glavi. Sjeo sam za kuhinjski sto, pokušavajući se sjetiti svega i razmisliti o koracima koje trebam preduzeti. Brody je bio moj najbolji prijatelj još od kada se pridružio timu, ali je bio i više od toga. Bili smo kao braća. Sve smo radili zajedno, i poštovao sam ga kao nikoga. I kad mi je rekao da sam već nevjerovatan otac je puno značilo. 177


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Brody se vratio za nekoliko minuta. Kada je ušao u kuhinju, čuo sam da se prednja vrata zatvaraju. Okrenuo se i pogledao. – Otkud ti ranije? Nisam mogao čuti šta ona kaže, ali sam prepoznao da priča sa Kacie. Brody je išao prema meni, gledajući me široko raširenih očiju. – Pravi se mrtav! – promrmljao je. Namrštio sam se. - Šta? Kacie je govorila nešto o autima dok je ulazila u prostoriju i zastala kad me vidjela. Oči su joj se namrgodile. - Šta ti radiš ovdje? Pravi se mratav. Sad mi je jasno. Kasno! Kacie je bila metar i žilet visoka i opasna kao bubamara, ali od njenog pogleda sam protrnuo. - Došao sam da razgovaram sa Brodyem. – odgovorio sam. - Oo, želiš razgovarati? Super, jer i ja to želim! – domarširala je i torbicom udarila o sto, prije nego se bacila na stolicu pored mene. - Dušo, jesi li se napila?- pitao je Brody. - Ššššš. – prekinula ga je i okrenula se prema meni. – Ti si jedno govno, znaš li to? Brody je uzdahnuo i zakolutao očima. – Definitivno se napila! - Zašto misliš da samo možeš ustati, otići i ne javiti joj se ovako dugo? Pogledao sam Brodya, očekujući pomoć, ali je on samo slegnuo. - Nisam to namjeravao učiniti. - rekao sam. - Oh. – kimnula je i nagela glavu na stranu. – Bilo je sučajno? Šta, zaboravio si njen broj i adresu? Baš ne volim kad se to desi. – nastavila je sarkastičnim i snishodljivim tonom, i sve sam to zaslužio. - Znam da si ljuta na mene ... - Nisam ljuta na tebe. – prekinula me. – Zapravo ti želim zahvaliti! - Zahvaliti? – rekao sam skeptično. - Da, što si joj sad pokazao kakav si šupak, a ne za pet godina. – dodala je hladno. – Ali ne brini se za nju. Ona te ne treba više. Oborio sam glavu i nisam ništa odgovorio. Sve što je rekla je istina i zaslužio sam to. 178


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ja sam uz nju. Joel je uz nju. Tebe više ne treba. – rekla je još jednom. - Kacie, sad je dosta. – Brody ju je upozorio, prilazeći stolu. - Joel? – glavu sam i dalje držao oborenu, samo sam je okrenuo prema njoj. - Da. Susjed preko puta nje. Očistio je prilaz od snijega, odvede Matthewa kad je njoj potrebno da se odmori. Čak su i Dan zahvalnosti proveli zajedno. Stomak mi se zavrnuo i činilo mi se da ću povratiti. Liznuo sam usne, i pokušavao da lagano dišem kroz nos. „Neki drugi čovjek će je držati za ruku i igrati se sa tvojom djecom u parku...“ Shermanove riječi koje sam čuo taj dan iznenada su imale neki drugi smisao. - Znaš li gdje sam bila juče? – Kacie je opet progovorila. Zavrtio sam glavom. Kacie je podigla jednu obrvu. – Bila sam kod doktora, sa njom. Michelle je krvarila, i rekli su joj da dođe na pregled. Mnogo različitih osjećanja me je prožimalo u tom trenutku, ali kad sam čuo da je Michelle krvarila, istog momenta led se proširio mojim venama. – Je li ona dobro? - Da, dobro je ...hvala Bogu. – Kacie je otvorila svoju torbu, i ljutito počela redati crnobijele slike po stolu. – Kao i tvoj sin! Brody je prišao stolu. – Dobro, sad je dosta. Očigledno je vrijeme za krevet. Nježno je uzeo Kacie za ruku i podigao je. - Ne idem u krevet, nije još ni osam sati. – ona je protestovala. - Znam, ali idemo samo zatvoriti oči i dozvoliti da ova ljutnja nestane, važi? – rekao je Brody. – Vratiću se Vipere. Čuo sam mrmljanje i prepiranje dok su se penjali uz stepenice, ali me nije bilo briga. Gledao sam crno- bijele fotografije i siluetu ... mog sina. Moj sin. Moja se glava trznula kad sam sliku primaknuo bliže licu. Iznenada, u tom momentu, sjedeći u Brodyevoj i Kaceinoj kuhinji ...bio sam bijesan. Bijesan na sebe jer sam se ponašao kao sebični šupak nakon što sam se povrijedio. Bijesan na sebe jer sam odbacio Michelle kad sam saznao da je trudna. Bijesan na sebe jer joj nisam rekao za Kat. 179


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Bijesan na sebe jer je nisam nazvao. Bijesan na sebe jer nisam otišao na njena vrata na Dan zahvalnosti. Bijesan na sebe jer nisam bio uz nju kad je krvarila i bila uplašena. Ali najviše od svega, bio sam bijesan na sebe što nisam bio u toj sobi kad je čula da ćemo imati sina. Zurio sam u tu sliku svog sina. – Tako mi je žao! – rekao sam a oči su me zapekle. – Tako mi je žao što nisam bio tamo uz tvoju mamu, tvog brata i sestru. Žao mi je što nisam bio tamo uz tebe! – trepnuo sam da otjeram suze, ustao i napustio Brodyevu kuću bez riječi ...i ponio sliku svog sina sa sobom.

180


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 27.

Michelle

- Ali mama, ne razumijem. Imali smo ćurku i sad pjevamo božićne pjesme. – Matthew se žalio, dok sam ga češljala. - Znam drugar, da je to teško objasniti. Uskoro vam počinje raspust, i vaša božićna priredba će se održati ranije, ali Božić je tek za nekoliko sedmica. I pjevate praznične pjesme, ne božićna pjesme, razumiješ? – poljubila sam ga u glavu, kad sma ga spustila sa ormarića na pod. – idi sad sjedi, budi miran, ja ću se brzo spremiti. Uskočila sam u elastični džins, čizme i veliki crveni džemper, i pogledala se u ogledalu. - Kao da mi je stomak preko noći narastao duplo? – rekla sam sama sebi i uzdahnula. - Stomak ti je veliki mama! Poskočila sam i okrenula se. Matthew je stajao na vratima sa velikim osmijehom na licu. – Uplašio si me, malo moje čudovište! – privukla sam ga sebi. Podigao je ruku i stavio je na moj stomak. – Šta je unutra? Matthew je bio pametno dijete. Nekoliko puta me pitao zašto mi je stomak narastao, ali sam svaki put okrenula temu na nešto drugo i izbjegla dati odgovor, ali ovaj put smo bili sami, jer je Maura spavala, i bilo je pravo vrijeme. - Dođi ovamo, dušo. – uzela sam ga za ruku i otišli smo u moju sobu. Sjela sam na stolicu i njega posjela u krilo. – U redu, želiš znati zašto mami raste stomak? Gledao me je i kimnuo. - Zato što u njemu raste beba! Iskolačio je oči, malo se odmakao i zagledao u moj stomak. – Stvarno? - Mhmm. – kimnula sam. – I znaš šta još? Beba je dječak. Imaćeš malog brata. Tiho je prošaputao. – Želio sam tražiti brata od Djeda Mraza!

181


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Srce mi je poskočilo od sreće. Znala sam da je to vjerovatno tada izmislio, ali mi nije bilo bitno. – Jesi? Kimnuo je. – Kad će izaći iz stomaka? - Još uvijek neće. Prvo mora narasti veliki. - Dobro. – rekao je, zvučeći pomalo razočarano. - Znam da je teško čekati, ali će biti vrijedno čekanja. Obećavam. Sad, idi sjedi i sačekaj me. Moram još samo oprati zube, spramiti Mauru i idemo na tvoju priredbu. Skočio je s krila i otišao iz sobe, a ja sam se uputila u kupatilo. - Hej, mama? – zvao me je. - Da, drugar? – okrenula sam se na dovratku. - Kako je beba dospjela u tvoj stomak? - Uh... – zamucala sam. – Znaš šta? Bojim se da ćemo zakasniti, pa ćemo o tome pričati drugi put, važi? - Važi! – okrenuo se i otišao, a ja sam odahnula. Njegova učionica je bila savršeno dekorisana sa velikim plavim, sjajnim zvijezdama koje su vjesile sa plafona i papirnim rukavicama pokačenim po zidovima. Gospođica Lori, Mattheowa učiteljica, zamolila je sve roditelje da sjednu i da se okrenu prema maloj improvizovanoj pozornici. Sjela sam u prvi red, na kraju, u slučaju da se moram pobrinuti za Mauru. Kad su roditelji sjeli, učiteljica je sjela za piano. Matthew i cijelo njegovo odjeljenje su se kikotali i mahali roditeljima. Učiteljica im je nešto šapnula i odbrojala do tri, i počeli su pjevati pjesmu „ Frosty the Snowman“. Isprva se Matthew stidio i gledao je u pod, ali već kod refrena je podigao glavu i glasno i jasno pjevao. „Pet malih pahulja“ je bila sljedeća, i Maura je veselo udarala rukicama i zaigrano vrtila nogicama kojiko joj je sjedeći položaj u mom krilu dozvoljavao, a ja sam telefonom pokušala snimati. Bili su s kod treće strofe kad se Matthewo lice obasjalo i on je zadivljeno gledao u vrata. - Vipere! – povikao je glasnije nego što su druga djeca pjevala.

182


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Telefon mi je ispao u krilo i pratila sam njegov pogled, dok je on otrčao do vrata i skočio u Viperov zagrljaj. Viper ga zagrlio, držeći oči zatvorene. Učiteljica je i dalje svirala, ali djeca su već bila dekoncentrisana i muzika je prestala. Viper je spustio Matthewa. - Idi sad, i završi pjesmu, a ja ću biti tu, važi? – rekao mu je. Matthew je kimnuo i uzbuđeno odskakutao na svoje mjesto. Viper je stao i posmatrao publiku, dok nam se pogledi nisu sreli. – Izvinjavam se zbog ovoga. – izvinio se roditeljima, i provukao se da dođe do mene. Jedva sam disala i cijelo tijelo mi je drhtalo od nekog čudnog osjećaja. Nikada ne bih pomislila da će se on pojaviti na Matthewovoj priredbi. Nisam ga ni pogledala kad je sjeo, ali je zato Maura istog trena pružila ruke prema njemu. - Hej, slatka djevojčice! – rekao je, stavio je u svoje krilo i poljubio u obraz bar deset puta zaredom. Nisam znala šta da kažem. Nisam znala šta da uradim. Dio mene je želio ustati i otići, ali nisam to mogla napraviti Matthewu, i nisam željela praviti scenu. Mathew je gledao u Vipera sa velikim osmijehom na licu želeći da ga ovaj gleda, a ja sam se strašno trudila da uspostavim normalno disanje. Ruke su mi se tresle i stiskala sam ih u šaku da se dovedem u red, krijući ih od pogleda ostalih. Ali Viper je vidio. Pružio je ruku i obuhvatio moju. Još sam odbijala da ga pogledam, ali nisam izvukla ruku. Ne samo da nas je Mathhew posmatrao okom sokolovim, već i sama sebi nisam željela priznati jedno, da je nevjerovatan osjećaj bio držati ruku u njegovoj. Nismo imali nikakav kontakt već mjesec dana, i tijelo mi je žudilo za njegovim dodirom, i nisam to mogla sakriti, koliko god se trudila. Suze su mi krenule, i trudila sam se fokusirati na Matthewa i potpuno zadovoljstvo koje je imao na licu dok je pjevao. Dio priredbe sa pjevanjem je završen i počeo je dio u kojem se poslužujemo jelom. Roditelji su stajali i pričali sa djecom, i posluživali se sirom i krekerima, kolačima, voćem i kokicama. Maura je postala nemirna, i morala sam uspostaviti kontakt očima sa Viperom. Zabava je svakako bila pri kraju, i slijedili smo Matthewa do ormarića. - Vipere, ideš li kući sa nama? – Matthew je pitao.

183


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Srce mi se popelo u grlo, i jedva sam disala. Bez obzira koliko puta pokušala progutati, nikako nisam uspijavala dovesti se u red. Uplašila sam se da će pristati, a još me više uplašilo da će reći ne. - Da, druže. Hoću! – Viper je odgovorio. Matthew je digao ruke u vazduh pokazujući oduševljenje i zavrtio se, gotovo padajući. Viper me pogledao i tiho pitao. – Slažeš li se s tim? - U redu! Nedostajao si im. – odgovorila sam suvo, odbijajući priznati da je i meni nedostajao. Čitav put do kuće sam provela provjeravajući retrovizor, očekujući da će se on predomisliti i nestati opet. Ali nije. Uvezla sam se u garažu, a on se parkirao na prilazu. Pratio nas je u kuću i nisam imala pojma šta da mu kažem. Željela sam vikati. Željela sam plakati. Željela sam ga udariti. Željela sam da me zagrli. Bila sam u u rasulu, i nisam znala koja Michelle će prevagnuti. Čim smo ušli u kuću, Matthew je počeo razgovarati sa Viperom, i nije prestao gotovo sljedeći sat. Maura je takođe obdila da pusti Vipera iz zagrljaja, čak i kad je krenuo u toalet. Kad se vratio ponovo se zakačila za njega. Uglavnom sam bila u kuhinji i slagala odjeću, izbjegavajući Viperov pogled. Nakon nekog vremena u dnevnoj sobi je zavladala tišina. Matthew i Maura su zaspali, držeći glavu na Viperovim ramenima. Nasimešio mi se dok sam prilazila i uzela Mauru da je odnesem u krevet. Nježno je pridržao Matthewovu glavu koja je skliznula sa njegovog ramena. - Hoćeš li da je ja odnesem? – ponudio se, pružajući ruke. - Ne, mogu ja. - Sigurna si? Samo sam ga pogledala. – Da. Oni su moja djeca, sjećaš se? Prije nego je mogao odgovoriti okrenula sam se i udaljila se u pravcu Maurine sobe. Očekivala sam da ga neću zateći kad se vratim, ali on je sjedio u kuhinji. - Ideš li ili šta? – pitala sam ga, naslanjajući se na ormarić. - Nadao sam se da mogu ostati da razgovaramo? – oči su mu bile tužne. Bilo se teško ljutiti na njega kad je tako izgledao. - Dobro. Razgovarajmo! 184


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Michelle...razmišljao sam iznova i iznova šta da ti kažem kad te vidim, i sad si tu ispred mene, i sam te želim zagrliti. Mogu li te zagrliti? - Ne. Kimnuo je polako. – Znam da ti moje izvinjenje ništa ne znači, ali želim da znaš da mi je žao i izvinjavam ti se iz dubine srca za sve što sam uradio. Način na koji sam reagovao kad si mi rekla da si trudna, i što ti se nisam javio sve ovo vrijeme, i za moje ponašanje nakon povrede, izvinjavam se Michele za sve to. Štipala sam usne i gledala ga dok je sve to izgovarao. Željela sam da skrene pogled, prekine kontakt očima, ali to nije uradio. Svoje izvinjenje je uputio na tako iskren način kakav nikada prije nisam čula od njega, ali to nije bilo dovoljno da izbriše mjesec dana nakupljene ljutnje. Duboko sam i polako udahnula na nos, odmjeravajući riječi koje ću mu reći. – Odsutan si već sedmicama Vipere. Sedmicama. Ne nekoliko sati, ne nekoliko dana. Sedmicama. I sad ušetaš u Matthewovu školu i moju kuću kao da se ništa nije desilo? Zavrtio je glavom. – Nije tako, ne pravim se da se ništa nije desilo. Znam da sam zajebo stvar. Vjeruj mi, znam to. Ali želim to popraviti. Nakrivila sam glavu. – Stvarno? Kako to misliš uraditi? Kako ćeš izbrisati sva ona sjećanja iz moje glave u kojima si se pokazao kao šupčina kad sam ti rekla da sam trudna i sve one trenutke kad si se pravio da ne postojimo ni ja ni djeca? – rekla sam kroz stisnute zube. Željela sam vrištati, ali Matthew je spavao na kauču u dnevnoj sobi. – Nisi bio tu kad sam te stvarno trebala. Odbacio si mene i moju djecu. Kako ćeš to popraviti? - Ne znam kako ću to popraviti, Michelle, ali bih volio da mogu vratiti vrijeme i sve učiniti drugačije. Sve! – glas mu je zvučao očajno, gotovo mahnito. – Kad sam saznao da neću moći igrati hokej, sve mi se okrenulo naopačke. Cijeli moj svijet je potonuo. Nije nikakvo opravdanje, ali je istina. Hokej je bio sav moj život od kada sam imao osam godina. Kao da mi je neko uzeo oslonac u životu i sve je drugo palo zajedno sa mnom. Pažljivo sam ga slušala ali nisam reagovla. - A sad – nastavio je – pokušavam sve izgraditi ponovo. Želim sve popraviti, ali sad imam drugačije prioritete. Ti i djeca ste mi glavni oslonac u životu. I ako sam išta naučio u 185


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca ovoj razdvojenosti, to sam naučio. Vas trebam više nego što mi treba hokej. On je i dalje važan u mom životu, ali samo malim dijelom. Pročistila sam grlo, trudeći se da zvučim odvažno. - Cijenim tvoje izvinjenje, ali mislim da je najbolje za sve ako sad odeš. Oborio je ramen. – Da odem? Kimnula sam. – Ne znam šta da ti kažem. Trenutno sam veoma ljuta i uzrujana. Nisam mislila da ću te danas vidjeti. I budimo realni, kad jednom izađeš kroz ta vrata, nemam pojma kad ćeš se i hoćeš li se uopšte vratiti. - O tome sam ti pričao. – ustao je i prišao mi. – Shvatio sam. Shvatio sam kakva sam guzica bio i kako sam pobjegao i sad to želim popraviti. Ne želim otići Michelle. Ne želim otići nikada više. Želim ostati tu i popraviti sve. Želim dokazati i tebi i djeci i njemu – stavio je ruku na moj stomak - da mogu biti dobar otac. Obećavam. Mogu to. Molim te, dozvoli mi. Ugao oka mi je zatreptao dok sam mu polako odgurnula ruku. – Odlazi. - Ne, neću. – rekao je odlučno i uzeo moju ruku u svoju. – Želim ostati i razgovarati s tobom. Neću više bježati, od tebe ili nečega drugog. Nikad više. Dozvoli mi da popravim sve! Jedna suza je kliznula niz moj obraz i odmahnula sam glavom. – Vipere, ne mogu više o tome sada. Trebala bih sve raditi lagano a ovo to nije. Cijelo tijelo mi se napelo dok sam zadržavala suze. - Dobro, dobro. Molim te ne plači! Zadnje što želim je da se uznemiriš! – duboko je udahnuo. – sad idem i pustiću te da se smiriš. Molim te da mi javiš kad budeš spremna i nastavićemo razgovor, važi? Nećemo se svađati. Samo ćemo razgovarati. – gledao me u oči sa nadom očekujući moj odgovor. – Važi? – ponovio je kad je nisam reagovala. - Dobro. – odvratila sam, izvlačeći ruku iz njegove. - Dobro. – rekao je s opuštenim tonom. – Biću na trijemu. - Stani. Šta? – namrštila sam se kad je on uzeo duks sa stolice i oblačio je. - Mislio sam ono što sam rekao. Neću više bježati i nigdje ne idem. Obavjesti me kad budeš spremna i razgovaraćemo. Nasmiješio mi se i izašao na ulazna vrata bez ijedne riječi.

186


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Stajala sam u kuhinji, ruku zamotanih oko sebe, uvjeren da su me oteli vanzemaljci i da se nalazim u Zoni sumraka. Protrljala sam čelo prstima i čekala da čujem njegovo auto, ali nikakav zvuk se nije čuo. Na prstima sam prišla vratima, i kroz staklo provirila. Samouvjereno je sjedio na klupi na trijemu, držeći ruke prekrštene na prsima. Kakav tvrdoglav čovjek! Dobro. Ako tako želi, pokazaću mu šta znači biti tvrdoglav. Ja sam u toploj kući a on sjedi na trijemu u Minnesoti u sred decembra, obučen samo u duks. Vidjećemo kome će prije dosaditi! Sljedeći sat sam pokupila sav veš, oribala kupatilo od poda do plafona, i tražila bilo kakvo opravdanje da prođem u blizini prozora, samo da bih provjerila je li on još tu. Do sada, nikakvog pomijeranja. Kad su se Matthew i Maura probudili, pitali su za Vipera. Brzo sam smislila i rekla im da je on na trijemu i da se hladi. Proveli su nekoliko sljedećih sati idući tamo vamo do prednjih prozora i izvodeći šaljive grimase prem njemu. Već se smrkavalo i bila sam premorena. - Hej, društvo, idemo sad gore da vas okupam, važi? Poslije ćemo večerati. Navikli su da se kupaju tek pred odlazak u krevet i oboje su negodovali. - Ako se popnete uz stepenice bez prigovora, dozvoliću vam da se zajedno kupate ovaj put. Oboje su požurili uz stepenice bez riječi. Natočila sam im kupku i stavila još dodatno šampona za više balončića. Zgrabili su po neku igračku iz svojih soba i otrčali u kupatilo. Dozvolila sam im da se bućkaju i igraju, i praktično su sami sebe oprali, dok sam ja sjedila na podu uz kadu. Nakon kupanja obukla sam im pidžame i spustili smo se dole da nađemo šta za večeru. Matthew je protrčao pored mene i prišao prozoru. – Otišao je! – rasplakao se. - Zar jeste? – srce mi je potonulo, ali nisam bila iznenađena. Znala sam da neće istrajati. Prišla sam i stala iza njega, vireći kroz prozor. Naravno, Vipera nisam vidjela. Činio se tako iskren kad smo pričali i stvarno sam se nadala da je mislio sve ono što je rekao, ali stare

187


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca navike ne umiru lako. – Možda će se poslije vratiti. – rekla sam neuvjerljivo. – Dođi, idemo u kuhinju. Oborio je ramena, ali se okrenuo i pratio me. Maura je već bila za stolom i nešto strastveno bojila. Pretraživala sam ostavu za nekom hranom. Uzdahnula sam. – Društvo, sutra moramo u nabavku! Stomak mi je zakrulio kad sam se sjetila večere za Dan zahvalnosti, i razmišljala sam koliko bi se brzo našla na stolu ako bih je sad naručila. Samo što sam ušla u kuhinju, začulo se zvono na ulaznim vratima. Matthewovo lice se okrenulo prema meni raširenih očiji. – Možda se Viper vratio! – rekao je i otrčao do vrata, a ja sam ga pratila. S druge strane je bio čovjek u kraljevsko plavoj majici sa velikim osmijehom, a držao je dvije kutije pizze. - Zdravo? – rekla sam otvorivši vrata. - Zdravo! Imam vašu pizzu. – pružio mi je kutije. - Uh... – pogledala sam u kutije i onda u njega. – Nisam naručila pizzu. Povukao ih je nazad i pogledao u papir priljepljen na vrh jedne kutije. – Niste? Čula sam zvuk zatvaranja vrata od auta. – Čekaj! To je za mene! – Viper se pojavio iz ugla garaže. - Oh, izvinite. – dostavljač se okrenuo i krenuo preme njemu niz prilaz. Razmijenili su kutije i novac i dostavljač je otišao prem svom autu. - Još uvijek si tu? – rekla sam Viperu dok se Matthew držao rukama za moje noge. Viper me pogledao i kimnuo. – Rekao sam ti da neću otići dok ne razgovaramo. Hladno je, pa sam otišao u auto. – nasmiješio se i glavom pokazao u pravcu garaže. – Nadam se da ne trebaš ići negdje, jer sam parkirao iza tebe. Uhvatila sam se kako se smiješim. - Ah, čekaj. – podigao je poklopac kutije sa pizzom, a zatim nam prišao. – Jedna je za vas! - Za nas? - Da. – slegnuo je. – Nisam je naručio samo za sebe. Tvoja omiljena ...se više kobasice.

188


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Uzela sam kutiju od njega i samo smo tako stajali i gledali se nekoliko trenutaka. Napolju je bilo ledeno, ali to nisam osjećala. Jasno je bilo da smo imali toliko toga za reći jedno drugome, ali nismo znali gdje početi. - Dobro, pa, ... biću u autu. – nasmiješio se i nestao iza garaže ... a ja ga nisam zaustavila. Pojeli smo pizzu i borovnice, Matthew je čavrljao o snijegu koji je nastavio padati a Maura je samo kimala, vjerovatno i ne slušajući ga. Ja, sa druge strane, nisam mogla prestati misliti na tog tvrdoglavog čovjeka kako sjedi sam u autu, na mom prilazu i jede pizzu. Glava me je zaboljela od tih misli. S jedne strane smatrala sam da je zaslužio da spava u hladnom autu, a druga strana je željela da ga pozovem u toplu kuću, i da mu dozvolim da spava, makar na kauču. Nakon večere i raspremanja stola, otišli smo gore. Ušuškala sam djecu i provirila kroz prozor svoje sobe, i jedva sam vidjela zadnji kraj njegovog auta. Oblak bijelog dima se pomolio i znala sam da je upalio auto da se zagrije. Ušla sam u topao krevet, pomalo osjećajući krivicu što ga puštam da spava u autu, ali se nadajući da ćemo sve riješiti. Od trenutka kad sma ga upoznala, znala sam da je složen, tvrdoglav čovjek. Mike mi je pričao priče o njemu od kojih mi se vrtjelo u glavi. Kad smo počeli vezu, znala sam da naš odnos neće biti uobičajen. Život je živio po svojim pravilima, i nikad nije radio onako kako bi trebalo da se nešto radi, a ove zadnje sedmice su mi samo potvrdile sve ono što sam o njemu mislila i koliko je stvarno komplikovan čovjek. Kod njega ništa nije samo crno i bijelo! On je bio jedna valika siva masa. Ali ...to sivilo sam kod njega toliko voljela. To me činilo živom! Samo moram odvagati koliko toga mogu podnijeti.

189


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 28. Viper Moja prošlost je bila ... živopisna... i znao sam provesti noć ili dvije u autu, ali još nikada nisam imao ovakav razlog za to. Moje odbijanje da odem je bilo dramatično, ali i moja potreba da budem sa Michelle i djecom. Mislio sam svaku riječ koju sam izgovorio i želio sam da se i ona u to uvjeri. Završio sam sa bježanjem. Nema više zabijanja glave u pijesak kad me stvarni život stigne. Stvari su izmakle kontroli u zadnjih nekoliko sedmica i dozvolio sam da mi ponos bude ispred srca. Ne želim se, ne mogu se vratiti u vrijeme kad sam ih bio željan, kad su mi ona i djeca nedostajali ... nikad više. Kad bi me samo primila natrag! Palio sam i gasio auto, tek toliko da se telefon napuni i da se malo ugrijem. Srećom, imao sam u autu nekoliko dukseva i ćebe, pa mi nije bilo tako loše, ali za sljedeću noć vremenska prognoza je najavila veliki minus. Ali, to ne mijanja ništa. Sve što sam joj rekao, to ću i održati. Dok sam sjedio u auto, vraćao sam naš razgovor toga dana iznova, i iznova, i jedna stvar koju je rekla mi se nametala. „ Kako ćeš to popraviti?“ Bile su to četiri male riječi iz njenih usta, i ona vjerovatno nije mislila da će nešto značiti to pitanje, ali ja nisam mogao preststi misliti o tome. To je to! Moram joj pokazati, ne reći joj. Moram uraditi nešto značajno, nešto što nije nalik na Vipera kojeg poznaje, da bih joj dokazao da sam ozbiljan i da ih nikada neću napustiti. Nju i našu djecu. Obavio sam dva brza poziva, i samo tako, plan se počeo ostvarivati. Za nekoliko sati moći ću joj pokazati koliko sam ozbiljan. U međuvremenu, moram nečim prikratiti vrijeme. Sjedio sam nekoliko sati u istom položaju i koljeno ne da me boljelo već sam ludio od bola. Izašao sam iz auta i sageo se da uzmem snijega. Napravio sam grudvu i bacao je u vazduh nekoliko puta. Hmm. Idealan snijeg. 190


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Stavio sam grudvu na tlo, i počeo je valjati po Michellinom dvorištu, praveći još veću grudvu ... ili bazu za Snješka. Izvukao sam telefon i poslao poruku Michelle.

„Hoćeš li pustiti djecu napolje?“

Nije odgovorila, ali nekoliko minuta kasnije Matthew je istrčao kroz ulazna vrata obučen u crne skijaške hlačice, teget zimsku jaknu, sa kapom i rukavicama. Došao je do mene i bacio se na mene, grleći me ručicama. - Gdje je Maura? – pitao sam i podigao ga u naručje. - Nije željela izići. Gleda My Little Pony ili slično. – slegnuo je. - Propustiće pravljenje Snješka zbog ponija? Izkezio se ustima u jednu stranu i kimnuo. – Luckasta je! Nasmijao sam se glasno. – Jeste, ali idemo napraviti najvećeg Snješka ikad! - Da! Spustio sam ga i bacili smo se na posao. – Napravićemo ovaj prvi dio još veći, važi? Možeš li mi pomoći da ga odguramo? Kimnuo je i svom snagom je pogurao grudvu. Pridružio sam mu se, stenjući, režeći i ispuhujući glasno jer je bilo naporno. Zatim smo napravili srednji dio Snješka, koji smo prvo rolali i rolali dok Matthew nije rekao da je idealan. Podigao sam je na prvi dio. - Šta misliš? – pitao sam. - Mislim da je savršeno! – veselo je rekao. - Spreman za glavu? Okrenuo se i pogledao me. – Mogu li je sam napraviti? Pokazao sam rukom na snijeg. – Samo izvoli, veliki čovječe! Stajao sam ruku prekrštenih na prsima, i gledao kako Matthew prvo uzima malu grudvu, ne veću od golf loptice, i jedva sam se suzdržao da mu ne sugerišem da odmah uzme veću grudvu. Sjetio sam se na vrijeme kako je moj otac uvijek insistirao da radimo na njegov

191


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca način, i nikad mi nije dozvolio da radim kako ja želim. Ćutao sam, i pustio ga da uradi onako kako on misli da treba. Napraviti veliku grudvu i nije lako, i već je bio obeshrabren. - Samo nastavi kotrljati. Snijeg će se ljepiti. Baš tako! – vikao sam mu. Podigao je grudvi i krenuo ispočetka, gurajući lopticu i krećući se na koljenima kroz snijeg. Kako se lopta povećavala, tako je rastao njegov osmijeh. - Vipere! Pogledaj! – viknuo je ponosno, pokušavajući dignuti grudvu, veličine košarkaške lopte, s obe ruke. - Dobro si to napravio, drugar! Opa! Pažljivo! – požurio sam i uzeo je u ruke, prije nego je ispusti. – U redu, drži dobro svoju stranu! Jednom rukom sam uzeo njega a drugom sam pridržavao loptu ispod, da ne ispadne da je ja držim, i podigao sam ih istovremeno, i stavili smo je kao Snješkovu glavu. - Šta misliš? – pitao sam ga dok smo posmatrali naše djelo. - Mislim da je predivan! - Mislim da su mu potrebne neke dekoracije. – Michelle je povikala iza nas. Okrenuli smo se istovremeno i ugledali je na trijemu, kako drži nekoliko predmeta. Matthew se izvukao iz mojih ruku i otrčao do nje da ih donese. Svezali smo jedan stari šal Snješku oko vrata, za lice iskoristili mrkvu i grožđe, i našli nekoliko štapova i kamenčića za ruke i dugmad. - Mislim da smo završili. – rekao sam nakon što smo mu stavili stari šešir na glavu. - Nismo još. – Matthew je zavrtio glavom. – Trabamo mu dati ime. - Stvarno mu treba ime, u pravu si! Imaš li neku ideju? Napučio je gornju usnicu i razmišljao. – Kako ti se čini Earl? - Earl? – pitao sam glasno se smijući. Kimnuo je. - Što god ti želiš! Ako želiš Earla, onda će biti Earl! Ulazna vrata su se otvorila i Michelle je pozvala Matthewa. - Zar baš moram ući? – on se bunio. Kimnula je. – Trebamo ručati. - Mogu li se vratiti poslije? – skinuo je kapu i pokunjeno se uputio prema kući. 192


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Vidjećemo. Dođi! – Matthew je ušao u kuću a ona je gledala u mene. Svu volju sam upregnuo da ne otrčim do nje i stisnem je u zagrljaj, i umjesto toga samo sam joj mahnuo i krenuo prema autu. Upalio sam ga i pogledao na telefon, otvarajući poruku.

Brody: Da vidim kako si! Pričao sam sa Andyem i rekao mi je da si spavao u autu noćas. Jesi li baš toliko pukao?

Glasno sam se nasmijao.

„Jesam, i jesam. Ne idewm odavde dok je ne vratim.“ Brody: A šta ako se to nikada ne desi? „To nije opcija!“ Brody: Pa, držim ti fige druže! Nadam se da ćeš uspjeti. Stvarno se nadam! „Hvala! Možeš li mi učiniti uslugu?“ Brody: Naravno. „Možeš li se zahvaliti svojoj ženi u moje ime.“ Brody: Kacie? Naravno. Za što? „Zato što me je šutnula u jaja onda kad je trebalo. Znao sam da moram razgovarati sa Michelle, ali sam bio uplašen da dođem ovamo bez ikakvog plana. Nakon razgovora sa Kacie shvatio sam da riječi nisu presudne, već ono što osjećam.“ Brody: Vidi njega! Moj mali Viper je odrastao. Reći ću joj. Srećno, brate moj. Obavještavaj me o napretku i javi ako ti šta treba. „Zapravo, treba mi nešto. Jesi li već krenuo na aerodrom?“ Brody: Nisam još, tek za nekoliko sati. Šta trebaš?

Sat i po kasnije, Brodyev crni kamionet zaustavio se iza mene i ja sam izašao iz svog auta.

193


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ti si najbolji! - trljao sam ruke, dok je on obilazio auto i iz gepeka izvukao dva velika crvena spremnika goriva. Uzeo sam ih od njega i krenuo prema svom autu. - Fin Snješko! - kimnuo je prema dvorištu dok je hodao iza mene. - Hvala! To je Earl. - Earl? – glasno se smijao. - Da, Matthew mu je dao ime. – dodao sam. Odvrnuo sam prvi spremnik i istresao gorivo u rezervoar auta. Brody se naslonio na moje auto i zavrtio glavom. – Stvarno ćeš opet spavati u autu? Podigao sam glavu i pogledao ga. – Da, hoću. – tiho sam odgovorio. - U tom slučaju ... – pokrenuo se i otišao do svog kamioneta i iz njega izvukao veliku torbu sa prednjeg sjedišta. - Evo. Ovo je za tebe. Namršteno sam pogledao torbu. – Šta je to? - Vlažne maramice, antibakterijski gel za ruke, nekoliko boca vode, veliki pokrivač, i termos vruće supe. - Ha? Slegnuo je. – Rekao sam Kacie sve što si rekao. Zatim sam joj rekao šta radiš. Rekla je da joj je drago što te izribala, i naravno, nada se da ćeš uspjeti. Zatim je spakovala ove stvari i podgrijala ti supu, i opet mi dajući na znanje da nikada, baš nikada, neću razumjeti žene! Nasmijao sam se i ponovio postupak pretakanja goriva sa drugim spremnikom. – Imaš dobru ženu Brody Murphy. Stvarno dobru ženu! Kimnuo je polako. – I ti ćeš je imati, takođe, Lawrence Finkle. Imam osjećaj! Udahnuo sam duboko i izdahnuo lagano. – Trenutno, samo želim da je zagrlim i napravim djeci palačinke. Sve više od toga bi bilo kao šlag na torti. - Samo se nastavi boriti za to, brate. Kacie je bila strašno bijesna na tebe neku veče. Mislim da je čak i ubistvo imala na umu. Ako ti je poslije svega toga napravila supu, onda znam da ništa nije nemoguće. - Hvala! I hvala ti na svemu ovome što si donio. – glavom sam pokazao na spremnike u kojim je bilo gorivo. – Bila bi to duga, hladna noć, bez toga.

194


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Pa, ja sad moram krenuti da bih stigao na avion. Ako ostaneš bez goriva, moraćeš se obratiti Andyu, a obojica znamo kakav je. Zakolutao sam očima. – Soliće mi pamet! - Sve znaš! – potapšao me po ramenu i uzeo prazan spremnik za gorivo, a ja drugi. Odnijeli smo ih i smjestili u zadnji dio kamioneta. - U redu sad, pa ... srećno. Nadam se da ćeš uskoro vidjeti kuću s unutrašnje strane. I možda čak dobiti priliku za tuširanje. Smrdiš kao tvor! Mogu zamisliti kako će auto smrditi nakon par dana. – nasmijao se i zagrlio me. - Šteta što Kacie nije spakovala dezodorans, ha?! - I ja kažem! – ušao je u kamionet, mahnuo mi i odvezao se. Vratio sam se do auta i torbu stavio na zadnje sjedalo. Samo što sam zatvorio vrata, drugo auto je stalo iza. Pogledao sam ko je. Vivian je ugasila auto i mahnula mi. Idemo!

195


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 29. Michelle Kružila sam oko prednjeg prozora kao gladna ajkula oko ribica. Zvuk zatvaranja vrata automobila privuklo mi je pažnju i ugledala sam prelijepu ženu kako razgovara sa Viperom. Uglavnom je ona govorila i gestikulirala, a on ju je slušao naslonjen laktovima na svoje auto. Pričali su pet minuta, koliko sam ih krišom posmatrala skrivena iza hzavjese. Još nekoliko minuta su tako nastavili, a onda je žena izvukla neke papire iz torbe i stavila ih na njegovo auto. Viper se nadvio i proučavao ih, dok je ona i dalje pričala. U jednom trenutku dala mu je olovku i on je nešto napisao. Ona se poslije toga vratila u auto i odvezla. Hodala sam po kući tamo amo, naprijed i opet nazada do prozora. Ljubomorna tinejdžerka u meni je željela izletjeti napolje i zahtijevati objašnjenje. Odrasla žena se borila protiv nje i rekla joj da se smiri i ušuti. Na žalost, tinejdžerka je pobijedila. Bio je naslonjen na auto, i proučavao papire kad sam došla do njega. Zvuk mojih koraka ga je prekinuo u tome i podigao je glavu. - Hej. – uspravio se i uputio mi je veliki nježni osmijeh. - Hej. Ko je to bio? – pokušala sam zvučati opušteno, iako je zvučalo jadno. - To je Vivian. - Oh. Ko je Vivian? Gledao je u mene i uzdahnuo. Spustio je pogled, a zatim digao glavu i zaronio pogled u moj. – Mogu li ući u kuću da razgovaramo? Trznula sam se. – Molim? Slegnuo je. – Mogu li ući i možemo li razgovarati? Molim te? Bez svađe. Bez galame. Samo da razgovaramo, kao sad. - Vipere, ko je ta žena? - O tome i želim razgovarat.

196


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Zavrtila sam glavom, iznervirana što mi nije odgovorio. – Ugh. Dobro. – zarežala sam i okrenula se prema kući. Hodali smo i znala sam da će djeca, posebno Maura, željeti da se igra, tačnije penje po njemu, pa tako da ih nisam ni pokušala zaustaviti. Podigao ih je oboje, svako na jednoj ruci, i prekrio im lice stotinama poljubaca. Nakon nekoliko minuta, oni su odustali i vratili su se igri a on je sjeo na stolicu za kuhinjskim ostrvom. Srce mi je ludovalo. Nisam saznala ko je ta žene i o čemu ćemo razgovarati. - U redu. Počni! – konačno sam rekla, pripremajući se za sve. Držao je glavu naslonjenu na ruke i gledao me. Lice mu nije pokazivalo nikakav osjećaj, ali su me njegove oči gledale tako intenzivno da se svaki živac u mom tijelu probudio. - Volim te Michelle! – rekao je . Skupila sam obrve mršteći se. – Šta? - Volim te, stvarno, stvarno te volim. Volim te ...svim-srcem-i-dušom-i-ne-znam-kakoda-živim-bez-tebe-... eto takva je moja ljubav! Srce mi je naređivalo da i ja njemu kaže da ga volim, ali sam se ugrizla za usne da to ne bih rekla. - Bio sam grozan prema tebi. – nastavio je. – Kako sam se ponašao poslije operacije, sve ono što sam ti rekao kad si mi rekla za bebu, kad sam rekao da su djeca tvoja a ne naša ...Bio sam odvratan! Ne bih te krivio da mi kažeš da odem i da se nikada više ne vratim, ali to me ne bi spriječilo da te volim, zato što ništa neće to promijeniti. - Bio si odvratan! – složila sam se tiho. - I volio bih da se mogu vratiti u prošlost i sve to izbrisati, ali ne mogu. Sve što mogu je obećati da to nikada više neću uraditi i nastaviti dalje. Ali želim uraditi još više od toga. Želim ti dokazati da se neću ne samo tako ponašati ikad više, već da nikada više neću otići. Zavrtilo mi se u glavi, dok sam ga slušala i nisam znala kako da odgovorim. Zagledao se u sto. – To što sam izašao na vrata tog dana je najveća greška koju sam ikada napravio, i sad to shvaćam. Trebao sam ostati. Trebao sam uzeti predah. Trebao sam uraditi bilo šta od toga, a ne samo otići. I što sam duže bio odvojen od vas, bilo mi se teže

197


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca vratiti, ali kad mi je Kacie pokazala ovo... – stavio je sliku sa UZ na sto ispred sebe – i rekla mi da ćemo imati sina, nisam moga dopustiti da budem odvojem od vas još jedan dan. Pogledao me je u oči. – Ali ... ja sam idiot. Ne znam se dobro riječima izraziti kao npr.Brody. Nisam organizovan i učinkovit kao Andy. Ja sam veliki glupi idiot koji reaguje impulsivno i glupo. - Ti nisi glup. – šmrcnula sam. - Jesam. Otišao sam od vas i pokazao koji sam glupan. Ali sad želi sve popraviti. I želim to uraditi kako treba. Želim da se osjećaš sigurno i želim ti dokazati da nikada više neću izaći na ta vrata. Tako da – spustio je i ostale papire na sto – sam stavio kuću na prodaju. Ta je kuća bila moja momačka jazbina, a to je sve moj stari život. Sve što želim je ovdje, u ovoj kući ... tu pripadam i tu ste vi. Ne želi se nikada više vratiti u onu kuću. Podigla sam obrve. – Prodaješ svoju kuću? – pitala sam. Kimnuo je. - Vipere, nisam ti dozvolila da se vratiš. Slegnuo je ramenima. – Znam, ali se tamo više ne vraćam. Žalim biti tu. Plus, ona me kuća podsjeća na najgore razdoblja mog života, na odvojenost od tebe i djece, i ja se tamo neću vratiti. Nikada! Nekoliko sedmica zatomljenih osjećanja i frustracija su eksplodirale u tom trenutku. Stisnula sam čelo prstima dok su suze počele padati iz mojih očiju u bujici. Vjerovala sam mu. Vjerovala sam u svaku riječ koju je izgovorio. Vjerovala sam da smo mu nedostajali. Vjerovala sam da želi biti uz nas. Spustila sam ruke i pogledala ga. Gledao je u mene, sa suzama u očima. Nakrivio je glavu u stranu. – Dušo, molim te? Dozvoli mi da se vratim. Dozvoli mi da ponovo budem tata. Dozvoli mi da te ponovo volim. Ne mogu živjeti bez vas još jedan dan! Počela sam jecati i rukama uhvatila glavu. Viper je požurio i zagrlio me. Kad sam osjetila njegove ruke oko sebe, još sam jače počela plakati. Ništa nije govorio, samo me držao i pustio da plačem, sve dok nisam utihnula. Nakom nekoliko minuta, lagano sam ga odgurnula i posegnula za maramicama. Izduvala sam nos, maramicu bacila u kantu za smeće, a on me ponovo privukao u zagrljaj. 198


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Sjetila sam se trenutka od prije mjesec dana, kad sam mislila da je među nama gotovo i da me nikada više neće zagrliti, a sad su njegove ruke bile oko mene, i taj osjećaj je bio toliko dobar da nisam željela da me ikada više pusti. Zatvorila sam oči i naslonila se na njega, udišući njegov miris i osjećajući mišiće njegovih prsa uz svoju glavu svaki put kad bi pomjerio ruke mazeći moja leđa. - Želim ti reći još nešto. – rekao je. Širom sam raširila oči i zaledila se. – Šta? Ruke je jače stegnuo oko mene. – Medicinska sestra kod Gam ... Kat... - O, Bože! Vipere! – brzo sam se izvukla i pogledala ga. – Nisi valjda? Zinuo je, i ruke podignuo odbrambeno. – Ne! Ne! Ništa se nije desilo! Sačuvaj Bože! Odahnula sa i čekala sa mi objasni. - Prije nekoliko godina, mi samo se zabavljali. Nisam imao pojma da će ona rdaiti kod Gam. Nisam čak znao da je sad medicinska sestra. Zamolio sam Ellie da sve sredi, i prije nego što sam imao priliku da odaberem sestru, povrijedio sam se i sve sam njoj prepustio. Gledala sam ga skeptično, dok sam se polako vraćala u normalu. – Šta sad osjećaš prema njoj? Zavrtio je glavom energično. – Ništa! Apsolutno ništa! Nikakva osjećanja nemam! - Zašto mi odmah nisi rekao? – pitala sam. Slegnuo je. – Iz istog razloga zbog kojeg mi nisi rekla da si trudna. Nije bilo pravo vrijeme za to. Nakon povrede, kad smo otišli kod Gam, tog dana sam saznao za povredu i operaciju, i tad sam je prvi put vidio. Želio sam je otpustiti, ali se uklopila sa Gam, i onda se sve desilo sa nama, i više mi nije bila bitna ona i gdje je i šta radi. I sad nije! Glasno sam uzdahnula kad mi je prišao i spustio glavu da me pogleda u oči. – Želim da počnemo ispočetka Michelle. Čist led, od danas, i ne žalim da bilo šta ostane neriješeno između nas. - Siguran si da si s njom završio? - Michelle, kunem se. S njom je gotovo, odavno. - Pa, i ja imam nešto tebi za priznati, takođe. – pogledala sam ga, a on se trznuo iznenađeno. – Provela sam Dan zahvalnosti sa Joelom i Gavinom. 199


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Oh. – odmahnuo je rukom. – Znam za to. - Znaš? – glasnije sam rekla. - Da, Kacie mi je rekla. Brbljivica! - Je li ti krivo? – pitala sam oprezno, ne želeći upropastiti sav nepredak koji smo postigli. - Jeste! – kimnuo je. – Krivo mi je što nisam ja bio s vama za praznik, ali mi nije krivo što si imala večeru u društvu prijatelja. Koliko me god boljelo, drago mi je da nisi bila sama. - Čovječe! – rekla sam zadivljeno. – To stavrno nisam očekivala od tebe! - Ni ja ne bih rekao da ću biti tako razuman, ali jesam. Dosta mi je igrica i bijesnih ispada. Više nisam takav. Ovo želim za nas. – rukom je pokazivao na mene i njega, a zatim pokazao na drugu stranu, prem sobi gdje su djeca. – Želim njih. Želim našu djecu ... Matthewa, Mauru, i ovog malog dječaka koji je bez imena za sada ... i možda još nekoliko njih kasnije. Oči su mi bljesnule i brzo sam se nasmijala kroz suze. – Heej! Uspori! Do prije sat vremena si živio u autu. Nećemo žuriti s još beba, jasno? Zgrabio me za ramena i privukao sebi, stiskajući me tako jako kao nikada prije. – Volim te Michelle! I tako mi je žao zbog svega. Ne znam hoću li se ikada iskupiti! - Da, hoćeš! – uvukla sam ruke ispod njegovih i zagrlila ga. – To ti je jedini zadatak od sad pa do kraja života! - Daću sve od sebe! Obećavam! Stajali smo u kuhinji, zagrljeni, ljuljuškajući se napred nazad, sve dok djeca nisu ušla i prekinula nas. - Gladan sam! – Matthew je rekao. – Želim ručati. - Imam supu u autu. – Viper se našalio. Izmakla sam se i pogledala ga. – Šta? Supu? Nasmijao se. – Kacie mi je poslala supu po Brodyu. U autu je. Matthew se namrštio. – Ne želim supu.

200


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Napraviću ti nešto, drugar. – udahnula sam, i krenula prema ostavi, ali me Viper zaustavio. - Ti sjedi! Šta mislite o palačinkama? – pogledao me, pa Matthewa, čije je lice momentalno zasjalo i digao je ruke oduševljeno u vazduh. - Da! Da! Želim palačinke! -- Palačinci stižu! – nasmiješio se i poljubio me u glavu.

201


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 30. Viper

Božić je oduvijek moj omiljeni praznik, ali ne mogu se sjetiti da sam ikada bio tako uzbuđen, kao tog jutra. Michelle je rekla da je već završila sa svom kupovinom poklona za Matthewa i Mauru, ali je meni to bio izazov. Nakon terapije, stao sam i kupio još nekoliko poklona za koje joj nisam rekao. Nisam mogao dočekati da vidim izraze lica kod Matthewa i Maure kad budu otvarali poklone. Na Badnji dan ujutro, otišao sam po Gam. Michelle i ja smo je pozvali da taj dan provede kod nas, da prespava i da zajedno dočekamo i Božić. Ali ona je bila navikla da praznike provodi u svojoj kući pa nas je isprva odbila. Dali smo telefon Maloj Mo i ona ju je zamolila. Želio sam da Gam ostane kod nas nekoliko dana. - Ozbiljno, koliko dugo planiraš ostati? – zezao sam je dok sam uzimao njenu torbu. - Začepi, ti mali šupku! – Gam je odgovorila. Ignorisao sam je i nastavio zadirkivati. – Ovo je tako teško! - Naravno da jeste. Moj viski je u njemu! – viknula je iz kuhinje. - Ponijela si viski? Imamo i mi viskija. - Ne dovoljno, pretpostavljam! – ugasila je svjetlo u kuhinji i krenula prema izlazu. - Jesi li spremna za polazak šišmišu? - Nikad spremnija! – nasmiješila mi se veselo. - Sve zatvoreno? - Osim tvojih usta! – udarila me šaljivo u rame i toliko se glasno nasmijala da sam pomislio da će pasti. Zakolutao sam očima, uhvatio je pod ruku, držeći je čvrsto dok smo išli prema autu, jer smo i jedno i drugo bili na klimavim nogama, još uvijek ...

202


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Kad sam se uvezao na prilaz moje i Micheline kuće, Maura i Matthew su uzbuđeno skakutali ispred ulaznih vrata. Uglavnom smo mi išli kod Gam, jer je tako bilo lakše. Rijetko nam je dolazila u posjete, a pogotovo da prespava, i zato su djeca skakala po zidivima od uzbuđenja. - Pogledaj ti to! – Gam je pokazala na njih dok smo se penjali uz stepenice. – Ti bi trebao pokazivati ovakvo uzbuđenje kad mi dođeš! Glasno sam se nasmijao i pomogao joj uz stepenice. Skinula je kaput i dala da ga okačim u ormar, a ona je privukla djecu i zagrlila ih. - O čovječe, vi svakako znate kako da ugodite jednoj staroj dami! – rekla je i poljubila ih u čelo. Kuća je nevjerovatno mirisala. Michelle je željela impresionirati Gam, tako što će napraviti pravu večeru, potpuno sama. Nije dozvolila da joj pomognem. Cijela stvar oko večere ju je izbezumila, da nisam imao srce da joj kažem da joj kecelja naopako stoji. - Mmmm, fantastično miriše! – Gam je podigla nos i mirisala zatvorenih očiju. Michelle se ozarila. – Stvarno? Miriše - Stvarno! Ako je ukusno upola onoliko koliko dobro miriše, onda ćemo biti srećni! Michelle me pogledala i duboko udahnula, dok joj je mali osmijeh obasjeo lice. Njene plave oči su svjetlucale a mala mrljica čokolade na njenom nosu je doprinijela da bude još slađa. - Biće i kolača? – pitao sam smijući se. Sastavila je obrve gledajući u mene upitno. – Da! Napravila sam i kolač! Zašto pitaš? – I prije nego sam stigao odgovoriti, ugledala je čokoladu na svom nosu. – Oh! Upss! – zakikotala se dok je uzimala ubrus da se obriše. Gam je veselo udarila dlanom o dlan i pogledala po kuhinji iskusnim okom. – Dobro, kako ti mogu pomoći? - Nikako! – Michelle je zavrtila glavom. – Želim da sjedeš i odmaraš se. Gam ju je gledala sumnjičavo nekoliko trenutaka, a zatim slegnula ramenima. – U tom slučaju, idem si pripremiti piće!

203


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Michelle je otišla do pećnice i izvukla slatki krompir u trnutku kad se oglasilo zvono na ulaznim vratima. Gledala me šireći oči i sa vrućom posudom u rukama. Podigao sam ruke. – Ti to završi, ja ću provjeriti ko je na vratima. Malena prilika se ocrtavala kroz staklo na ulaznim vratima. Kad sam otvorio vrata Joel se popeo na trijem i mahnuo. - Hej! – otvorio sam vrata i mahnuo im da uđu. - Hej! – Joel je odvratio, pogurao Gavina i ušli su u predsoblje. – Nećemo se zadržavati. Idemo van grada do moje tetke, a Gavin će sutra kod mame, a pripremio je nešto za Matthewa za Božić i želi mu dati. Pogledao sam Gavina, koji me pomalo gledao sa strahom. – Sačekaj drugar. Idem ga pozvati. – Prešao sam hodnik do vrata koja vode u kuhinju. – Matthew! Za sekundu se pojavio iza ugla, držeći se za namještaj i dotrčao je do nas. – Ćao! – rekao je i prišao Gavinu. - Izvoli! Ovo sam napravio za tebe. – Gavin mu je pružio malu kutiju. Pogledao sam Joela koji je samo slegnuo. – To je napravio kod mame. Nemam pojma šta je! Matthew je otvorio kutiju i raširio usta od iznenađenja. – Ovo je sjajno! – Izvukao je kamen koji je obojen tako da liči na Nindža Kornjaču i gledao ga zadivljen. Gavin se stidljivo osmjehivao i koraknuo nazad do Joela. Matthew me pogledao. – Može li Gavin sa mnom u sobu da mi pomogne da nađem dobro mjesto? - Uh... može, što se mene tiče, ali zavisi od njegovog tate. Joel je pogledao Gavina i pogledom ga upozorio. – Imate dvije minute, važi? Već kasnimo. Gavin je kimnuo i on i Matthew su ustrčali uz stepenice. Joel i ja smo tako ostali sami, osjećajući se kao dva nespretna tinejdžera. Nisam znao šta da mu kažem. Da mu zahvalim zato što je proveo Dan zahvalnosti sa mojom djevojkom? Stari Viper bi ga mlatnuo posred lica zbog toga, ali nisam više bio takav.

204


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Neku veče sam večerao sa Jodi i Vinceom. – Joel je rekao. – Oni su mi rekli da si se vratio i da je sve ponovo u redu. Kimnuo sam polako. – Ne mogu reći da je sve ponovo dobro, ali se trudim. Bio sam jebena kretenčina i shvatio sam to prije nego je bilo kasno ... hvala Bogu! - I ja sam bio kretenčina nekoliko puta u svom životu. – tiho se nasmijao. – Drago mi je da ste sve riješili. Ona je sjajna žena! - Ona je ljubav mog života. – rekao sam prseći se. - I ti si očigledno njena ljubav! - Ne! – zavrtio sam glavom. – Imam sreću da sam tu titulu podijelio sa najboljim prijateljem! Joel me pogledao iznenađeno i samo je upitno skupio obrve, ali ništa nije rekao. - Oh! Ne znaš o čemu pričam? – rekao sam, vrteći glavom. – Ispričaću ti jednom kad budeš imao vremena. To je priča koja zahtijeva bar tri piva i previše je tužna za da bi se pričala na Božić. Joel se osmijehnuo i pružio mi ruku. – Dogovoreno. Drugi put čovječe! Rukovali smo se i u tom trenutku i dječaci su se vratili. - Tata! Tata! Pogledaj šta mi je Matthew dao za Božić! – Gavin je otvarao kutiju koju je ranije donio. Joel se sageo da pogleda. – Stani. Zar to nije ... Gavin ga je prekinuo. – Njegova kolekcija mrtvih baja! Skupljao ih je već gotovo cijelu godinu! - Wow! – Joel je pokušao da zvuči odušavljeno, ali mu je lice izgledalo prestravljeno dok se obraćao Matthewu. – Jesi li siguran da se želiš rastati od njih, druže? - Da! – Matthew je kimnuo. – On je moj najbolji prijatelj! Joel je uzdahnuo i rukom pokazao na vrata. – Dobro onda! Ponesi ih sa sobom i drži ih u maminoj kući. – Namignuo mi je kad je otvorio vrata. – Lijepo se provedite za Božić! - I vi, takođe! Hvala što ste svratili i što ste uzeli te leševe! – našalio sam se, dok je on kolutao očima i uputio se preko ceste - Ko je to bio? – Michelle je pitala kad smo se Matthew i ja vratili u kuhinju. 205


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Gavin. – rekao je Matthew uzbuđeno. – Obojio mi je kamenje za Božić, a ja sam mu poklonio moju kolekciju mrtvih buba. Pogledala me, i bilo je jasno da nije bila zabrinuta za kolekciju mrtvih buba. Prišao sam joj i zagrlio je, i poljubio u potiljak. – Sve je u redu. – tiho sam rekao. Opustila se, naslonila na mene i zatvorila oči. - Večera je gotova. Je li neko gladan? – povikala je kad sam je pustio i odmakao se. Matthew i ja smo postavili sto, i malo kasnije jeli smo zaista predivnu hranu koju je Michelle spremila. Michelle je bila premorena, i kad su djeca smještena u krevete, rekao sam joj da ću ja pospremiti kuhinju, pobrinuti se za poklone Djeda Mraza a nju poslao u krevet. Pomogao sam Gam da se popne uz stepenice i smjestio je u gostinjsku sobu. Srećom, niko nije prigovarao zbog te raspodjele obaveza. Očistio sam kuhinju veoma brzo, i jedva čekao da počnem sa pripremama sa poklonima. Pokloni! Pogledao sam kuhinju, zadovoljan poslom koji sam obavio, i krenuo sa pripremama. Jedva sam čekao jutro!

****

- Mama! Mama! – zvuk Matthewovih koraka niz hodnik se čuo i on je uletio u našu sobu, skočivši na krevet kao vjeverica. – Vipere! – protresao me je. – Budite se! Šta mislite da li je Djed Mraz došao? Polako sam otvorio oči. Njegove riječi su mi konačno došle do mozga. – Kladim se da jeste! Idi polako pokucaj na Gamina vrata a ja ću probuditi mamu i Mauru. - Dogovoreno! – kimnuo je i stisnutom šakom smo se kucnuli u znak slaganja. Otrčao je iz sobe. - Hej! – legao sam i ljubio Michelle u obraz. – Izvini! Moj jutranji dah nije nešto najljepše na svijetu, ai koga briga. Božić je, budi se! Zaječala je i malo mi se nasmiješila i dalje zatvorenih očiju. 206


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Stavio sam ruke na njen mali stomak i držao svoje dijete. – Djed mi je rekao da je i za tebe pripremio nekoliko poklona dječače! Otvorila je oči na te riječi. – Šta? Ne, nije! - Siguran sam da jeste. – rekao sam smijući se. Snizila je ton. – Vipere, ja sam kupila sve poklone, i prilično sam sigurna da znam šta je dole. - Ahaa ... ili ne znaš! – uputio sam joj osmijeh. – Božić je. Nije dozvoljeno da se danas ljutiš na mene, je li tako? Namrštila se. – Šta si uradio? Zvučno sam je poljubio u obraz i ustao. – Volim te! Vidimo se dole! Podigao sam pospanu Mauru iz kreveta, presvukao joj pelenu, i sreli smo se s Matthewom na vrhu stepenica. Gam je takođe izašla iz sobe, i lagano smo silazili niz stepenice. I Michelle nas je pratila. Prošli smo kroz kuhinju do dnevne sobe, i gledao sam im izraze lica kad su ugledali prizor, osim Maure koja još uvijek nije razumijela šta je to Djed Mraz i Božić uopšte, i ponovo je zaspala na mom ramenu. - Jebote! – Michelle je rekla tiho dok je zurila u hrpe pokona, koji su prekrili sav namještaj i praktički ispunili cijelu sobu. Matthew je počeo sa podizanjem kutija i protresanjem, dok je Gam sklonila neke sa stolice i sjela. Michelle me gledala zadivljeno, vrteći glavom. Primakla mi se. – Kada si ... kako si ... Nisi morao sve ovo napraviti. - Znam. – odgovorio sam tiho i slegnuo, gledajući u Matthewa koji je sjedio na velikoj kutiji u sred sobe i osmjehivao nam se. – Želio sam to! Gam se glasno nasmijala i naslonila glavu na naslon stolice. – Neko se hoće iskupiti! Pogledao sam je dok se Michelle glasno nasmijala, i sama je pomakla neke poklone i sjela. Djeci je tebalo dva sata da otvore sve poklone. Svako otvaranje kutije i izraz njihovih lica je bio vrijedan truda. Najbolja dva sata koja sam ikada imao!

207


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 31. Michelle Četiri mjeseca kasnije ...

- Ahh! – zarežala sam dok sam povlačila dres Wilda preko stomaka. Maura je sjedila na krevetu i gledala me znatižaljno, nesvjesna moje borbe. – Maura. – uzdahnula sam. – Skoro sam u sedmom mjesecu, i gotovo da ću pući. Koliko će se ovaj stomak još povećati? Maura me gledala nevino i slegnula je. Njena plava kosa je bila vezana u repić sa zelenom trakicom, i nosila je majicu Minnesota Wilda, preko bijele majice dugih rukava. - Jesi li uzbuđena što idemo na hokejašku utakmicu, slatkice moja? Kimnula je. – Želim kokice! - Dobićeš kokice. – nasmijala sam se i viknula. – Matthew, jesi li spreman? - Samo minut još! – odazvao se. Nekoliko sekundi kasnije, utrčao je i zaustavio se dramatično na vratima. - Oh! Opa! – pogledala sam ga. Nosio je majicu Wilda i farmerke, a plavu kosu je podignuo u vis sa puno gela, a ispod očiju je imao crne mrlje. – Izgledaš opasno! Odakle ti te mrlje ispod očiju? - Iz tvog kupatila. – rekao je opušteno i popeo se na krevet. - Mog kupatil? - Da, iz torbe na ormariću. Uzeo sam tu olovku i nacrtao to. - Misliš moj eyeliner? Kimnuo je. – Sve sam potrošio! Izvini! Uzdahnula sam i pogledala se u ogledalo. – Dobro. Spremni za put? Viper je otišao iz kuće nekoliko sati prije, i nikada ga nisam vidjela tako nervoznog. Nalazi su mu bili potpuno čisti i ovo je bila njegova prva utakmica nakon povrede, a kao da je bila njegova prva utakmica u karijeri. Ruke su mu se tresle i osjećala sam brzo kucanje 208


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca njegovog srca kad smo se zagrlili prije nego je krenuo. Znala sam da je nervozan i noć prije, i kad se probudio to jutro. Malo sam se potrudila da mu olakšam stres ispod pokrivača, ali to je bilo nedovoljno ... Djeca i ja smo se smjestili u auto i krenuli po Gam. Stadio na hučao. Danima je vijest o Viperovom povratku bila aktulena, i djeca i ja smo gledali službeno obraćanje njega i trenera Collinsa na velikoj pres konferenciji. Navijači su bili uzbuđeni zbog njegovog povratka, kao i mi. Obezbjedio nam je ulaznice, i još nekoliko ekstra, a ja sam pozvala sve kojih sam se mogla sjetiti da dođu i da ga podrže. Vratar nas je usmjerio prema našim sjedištima, koja su se nalazila odmah ispred Kacie i djevojaka. Mahnule su nam uzbuđeno dok smo se spuštale niz stepenice. Kacie je došla na odmorište i uzela Gam za ruku da joj pomogne do njenog sjedišta, a zatim se vratila i zagrlila me. – Jesi li uzbuđena? Kimnula sam. – Uzbuđena. Prestravljena. Nervozna. Dugo je vremena prošlo! Nagele je glavu u stranu i nasmiješila mi se. – On će biti dobro! Djeca i ja smo se smjestili, kad se pojavio Andy sa tolikom količinom kokica da bi nahranio malu vojsku. – Čuo sam da je neko gladan! – viknuo je veselo. Djeca su istovremeno digla ruke prema kokicama, a on je počeo dodavati kutije. Kad su nam se pogledi sreli, izrazi naših očiju odavali su istu vrstu brige. – Jesi li ga vidio? - Da, bio sam u svlačionici. – stao ja da bi očistio ruke od butera. - I? Slegnuo je. – I on je super. Nervozan kao muha, ali nakon izlaska na led, sve će to nestati. Trener mu je rekao da možda neće igrati cijelu utakmicu, i sve zavisi kako će njegovo koljeno reagovati. - Dobro! Ne želim da pretjera. - Daj! – zakolutao je očima. – Pričamo o Viperu. Kad bi mu koljeno oteklo do veličine košarkaške lopte on bi rekao da je dobro! - Istina! – rekla sam kroz smijeh.

209


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Vratar je došao,stao iza Andyja i mahao mi želići privući pažnju. Sa njim je bio veliki čovjek, tamne i prosijede kose, u tamnozelenoj trenerci sa bijelim tufnama, i velikim osmijehom na licu. Nisam morala pitati ko je to. Odmah sam znala! - Vi mora da ste Sherman! – prošla sam pored Andyja i raširila ruke. – Divno je što se konačno upoznajemo! Dao mi je jedan od najtoplijih i najudobnijih zagrljaja u životu. – Drago mi je da se upoznajemo Michelle. Čini mi se kao da te već poznajem, koliko ona guzica priča o tebi, ali drago mi je da konačno mogu povezati tu ličnost i ovo lice. - I ja se tako osjećam! Oboje smo puno toga prošli sa njim, zar ne? Nageo se prema meni. – Zato se tako dobro rezumijemo. Nasmijala sma se. – Dođi, sjedi pored mene. – Upoznala sam ga sa ostalima i za manje od minut publika je podivljala, jer su igrači izašli na led. Ustala sam i posmatrala zeleno-bijele dresove, tražeći svog čovjeka, a on je klizao pravo prema nama. Došao je i zalupao o staklo, sa osmijehom kao u malog, ponosnog dječaka. Matthew je skočio na sjedalo, držeći ruke podignute visoko u vazduhu, a Maura je otrčala do stakla i dala mu poljubac kroz staklo. Konačno me je ugledao i manignuo mi. Digla sam ruke i pokazala na mjesto pored. Pogled je svrnuo na Shermana i pogledao ga raširenih očiju i usta. - Nisam znao da ćeš i ti doći! – viknuo je, i jedva smo ga čuli što zbog stakla, što zbog hučanja publike. Sherman je pokazao na mene. – Ona je kriva! – viknuo je. Pogledi su nam se ponovo sreli, i pogledao me slatko i sa osmijehom. - Volim te! – viknuo je najglasnije koliko je mogao. - I ja tebe! – tiho sam, ali jasno rekla, a mogao je to prepoznati po oblikovanju mojih usana. Namignuo mi je ponovo, veselo udario u staklo, i otklizao se. Utakmica je počela, brza i dinamična. Wildsi su pobijedili, a Viper je čak postigao jedan od njihova tri gola. U trenutku kada je udario pak i kad se crveno svjetlo upalilo, tribine su eruptirale i ja sam skočila sa svog sjedišta. Maura je prekrila uši i počela plakati, ali ju je Kacie 210


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca podigla i pustila me da proslavim. Viper je zagrlio i nabacio petaka svojim suigračima, i onda se doklizao do nas i Matthewu pokazao podignut palac. Matthew je bio tako ponosan, da se počeo pozdravljati i nabacivati pet sa navijačima oko nas, iako su bili potpuni stranci. - Matthew, vrati se ovamo. – smijala sam se, zovući ga da se vrati na sjedalo. - Čekaj mama! Moram proslaviti pogodak svoga tate! – lupio je ponosno. Ukočila sam se i osjetila Kacieinu ruku na svom ramenu. – Jesi li čula šta je rekao? – pitala sam je bez okretanja - Čula sam, naravno! - Ne znam šta da mu kažem o tome. – počela sam paničariti. Matthew nikada još nije rekao Viperu tata. Znala sam da će prije ili kasnije početi postavljati pitanja o tome. Ali nisam to zamišljala ovako. - Ništa nećeš reći! – Kacie je odgovorila. – Viper je njegov tata! Okrenula sam se prema njoj. – Ali nije njegov pravi ... Kacie je zatvrola oči, i zavrtila glavom brzo, prekidajući me. – To nije važno! To je jedino što će on ikada znati, i pusti da tako bude. To ne znači da on ne voli Mikea ili da mu ti ne možeš ispričati o tome kad poraste. Ona je mali dječak koji ima sreće da ima dva divna oca. Jednog na nebu, a jednog tu, sa njim. Kacie me stisnula zaruku a ja sam brzo disala. Bila je u pravu. Matthew ima sreće. I Maura. I ova beba u mom stomaku. A i ja!

211


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Poglavlje 32. Viper Mjesec dana poslije ...

Vratio sam se na led. Michelle i ja smao se vratili na staro. Upravo smo završili uređenje sobe za bebu, u hokej stilu naravno, i život je bio savršen. Trebao sam znati ... Uvozio sam se na parking mjesto kad je telfon zazvonio. Bila je to Michelle - Halo? – rekao sam kad sam zaustavio vozilo. - Hej. – rekla je uzdišući teško. - Šta se desilo? - Ništa, odnosno ... pretpostavljam ... ne znam! Bila sma na pregledu i sve je bilo u redu, i razgovarale smo i rekla sam joj da sam juče cijeli dan skoro pa piškila u gaćice, i zatim je uradila test da vidi da to nije slučaj gdje curi plodna voda i pokazalo je plavo. Moje srce ja počelo ludovati u prsima. – Šta to znači? - Znači da plodna voda curi. - U redu. Sranje. I šta sad? - Ne znam. Šalje me u bolnicu da uradim još testova i da bi mogla pratiti bebu. Možda ću morati prenoćiti tamo. Ubacio sam u rikverc i izvezao se s parkinga. – Dolazim! - Vipere! Ne! – počela se žaliti. – Nisam ti ovo rekla da bi se ti vratio. Ništa se vjerovatno neće desiti, pa nema svrhe da se vraćaš! - Briga me. Dolazim. Za manje od sat sam tamo. Poslaću ti poruku kad stignem. - Jesi li siguran? – pitala sam, osjećajući se nekako krivom. - Siguran. Volim te. Vidimo se uskoro. – rukama sam prihvatio volan snažno dok sam vozio prema bolnici. Svaki mišić u mom tijelu, pogotovo ramena i vrat su se napeli. 212


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Stisnuo sam dugme za poziv na telefonu i pozvao kancelariju trenera Collinsa. Nakon nekoliko serija zvonjenja, odgovorila mi je glasovna poruka. Prekinuo sam i pozvao Brodya. - Halo? – javio se, glasno. Čuo sam u pozadini još glasova, i pretpostavio sam da je već u svalačionici. - Hej, ja sam. Trebam uslugu. Reci treneru da neću doći na trening. Michelle je u bolnici, a ja idem tamo kod nje. - Jebote! U redu. Javljaj mi, molim te. - Hocu! Hvala! – prekinuo sam vezu i telefon odložio na suvozačavo mjesto. Zaustavio sam se na bolničkom parkingu, pronašao slobodno mjesto, uzeo telefon, nazvao Michellin broj i već išao prema ulazu. Zvonilo je i zvonilo. Bez odgovora. Sav sam se naježio! Uvijek je držala telefon pored sebe. Pratio sam uputstva kroz hodnike koji su me vodili do porodilišta, i molio sam se da su je tamo poslali. Birao sam između porodilišta i hitne, ali kako mi se nije javila, krenuo sam prema onome što mi je srce govorilo. Pokušao sam otvoriti neka vrata, ali je bilo zaključano. Bio je mali intrefon na zidu pored vrata, i stisnuo sam dugme. - Kako vam mogu pomoći? – ženski glas je pitao - Uh ... zdravo. Moja djevojka je bila jutros na pregledu i rekli su joj da nešto curi pa je došla u bolnicu. Zvao sam je, ali se ne javlja. I pokušavam saznati da li je tu? - Kako se zovete gospodine? - Moje ima je Vi ... Lawrence Finkle - Dobro, gdine Finkle. Kako se ona zove? - Michelle Asher. Bila je tišina nekih minut, onda su se vrat otvorila uz klik. – Uđite gdine Finkle. Zaustavite se kod medicinskih sestara. Gurnuo sam vrata, i požuri do recepcije. – Zdravo. Ja sam sad bio na vratima.

213


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Žena me pogledala i nasmiješila se. – Znam. Sa mnom ste pričali. Imate li ikakav identifikacioni dokument, gdine Finkle? - Da. – izvadio sam iz džepa novčanik. – Izvolite! Pogledala je u karticu, pa mene, i zatim je skenirala. Mala mašina pored mene je isprintala naljapnicu sa mojim informacijama. – Stavite ovo na majicu a ova traka ide na vaš zglob. Zakačila je plastičnu traku oko mog ručnog zgloba i još nešto ukucala u kompjuter. – Dobro, odvešću vas do nje. - Jesu li odlučili da je ostave tu? – pitao sam nervozno. Pogledala me šireći oči značajno i izašla iz recepcije. – Da je ostave? Oh, naravno. Ona je već počela da se porađa. - Šta? – upitao sam glasno paničeći. – Kako mislite počela je da se porađa? Trebali smo tek sljedeće sedmice na pregled. - Sljedeće sedmice? – pogledala me suosjećajno. – Gospodine Finkle, imam osjećaj da ćete držati tu bebu već prije nego ovaj dan završi! - Šta? Vi to ozbiljno? Kimnula je. – Spremni da uđete? Udahnuo sam duboko i slušao svoje tijelo. Nisam vrištao, tresao se ili preplašio kako sam mislio da će biti. Bio sam nervozan, ali više od svega, bio sam spreman. - Da! Idemo! Gurnula je vrata i odmah sam začuo glasno, lagano pištanje aparata. Pomjerio sam se u lijevo i vidio Michelle kako leži u krevetu i spava. Osim infuzije u ruci i mjerača pritiska oko ruke, činilo se da mirno spava. - Da li je boli? – pitao sam tiho sestru. Zavrtila je glavom. – Do sad je sve dobro. Dali smo joj nešto za bolove i zato spava. Stigla je ovamo jer ju je doktor poslao, i dok je došla, porođaj je već počeo i prošao je trenutak kad više nema zaustavljanja. -

Zar nije prerano? – pitao sam sa strahom.

214


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Gledajući u Michelle, kimnula je. – Ona je u trideset petoj sedmici, jeste rano, ali procenat preživljavanja beba u ovom terminu je visok. Ponekad nije potrebno da budu na intenzivnoj. - Intenzivnoj? Sranje! – provukao sam ruku kroz kosu i sjeo na stolicu pored Michellinog kreveta. Riječ intenzivna je bila tako opterećujuća ... i strašna. Sestra je podigla komad papira i čitala podatke. Otvorio sam usta da pitam šta oni znače, ali prije nego sam to stigao, Michelle se prevrnula i otvorila pospane oči. Čim me je ugledala, nježan osmijah joj se ukazao na licu. - Hej. – rekao sam naginjući se da je poljubim u čelo. – Izgleda da ćemo našeg dječaka danas vidjeti! Zažmurila je i kimnula. - Boli li te? – pomazio sam je po obrazu. Bila je tako lijepa i srećna i nisam mogao vjerovati da će roditi moju bebu. Mog sina. - Ne. Dobro sam. – krenula je glavu prema sestri- - Imam li trudove? - Imate. Prilično jake, zapravo. – podigla je obrve i pogledala Michelle. – Trudovi nisu jaki? Zavrtila je glavom. – Osjećam ih, ali nisu neizdržljivi. - Dobro. Dr. Avery će uskoro doći i želi vas pregledati, pa zato izdržite još malo. - Mhmm. – Michelle je odgovorila, a sestra je napustila sobu. Okrenula se meni. – Dođi ovamo. Sjedi pored mene. - Sjedim pored tebe. – primakeo sam stolicu skroz uz krevet. - Ne ... na krevet, pored mene. - Šta? – pitao sam iznenađeno. – Nema šanse. Ne žalim te povrijediti, ili nešto iskopčati ... - Prestani, ti tvdoglavi čovječe, penji se ovamo. – Pomjerila se skroz na ivicu kreveta, do ograde, a ja sam onu do mene, polako spustio. Podigao sam jednu nogu i sjeo na krevet najpažljivije što sam mogao. – Da li te ovo boli?

215


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Ne! Prestani se ponašati kao da sam od stakla i dođi ovamo. – uhvatila me za ruku i povukla do sebe. Namjestio sam se da bude udobno, a ona je nasonila glavu na moje rame. – Jesi li spreman? - Jesam. – rekao sam bez ustezanja. – Stvarno jesam. Uzuđen sam. Sve dok je on dobro, i ti si dobro, ništa me drugo ne zanima. Osjetio sam kako se smiješi. – Ne mogu vjerovati da će se danas roditi. Kakvo čudno jutro! Otišla sam do doktora, a sad sam u rađaoni – iako ne osjećam trudove. Baš čudno! - Nadam se da ću se ja pokazati! Podigla je glavu i pogledala me. – Kako to misliš? Slegnuo sam. – Zbog vas oboje. Nadam se da ću uraditi sve što se od mene očekuje i da neću zabrljati. I kad on dođe ... samo želim da bude ponosan na mene. Nikada nisam bio ponosan na svog oca, ni jedan put u životu, i ne žalim to svom sinu. Želim da on bude ponosan na mene! - On će biti! To je divna stvar sa bebama. Sve što trebaš je da ih voliš i one tebe odmah vole. Uspjećeš u tome, Finkle! – podigla je pesnicu i kucnuli smo se, a zatim sam položio ruku na njen stomak. Sjedili smo tako u tišini, gledali kako joj se stomak pomijera. Teško je bilo za povjerovati da ćemo uskoro tu malu grudvu vidjeti uživo, i da će se pomijerati, plakti i disati. Nakon nekoliko minuta Michelle je zastenjala i ja sam skočio sa kreveta. – Jesam li te povrijedio? - Ne! – s grimasom je pokušavala sjesti. Dao sam joj ruku da pomognem. – Leđa me bole, kao da gore. - Uh... – krenuo sam lijevo desno. – Idem pozvati nekoga! – Odjurio sam do prijemnog, i rekao da je ona u bolovima. Sestra me pratila do sobe, uzela par rukavica i rekla. – Dr. Avery bi trebala stići uskori, a provjeriću dokle smo stigli, važi? - Važi. – rekla je Michelle i legla na leđa. Sestra je stala ispred kreveta, prekrivač podigla preko Michellinog stomaka, na njemu zadržala lijevu ruku a desnu zavukla ispod pokrivača. Osjetio sam da mi se vrti, pa sam sjeo. 216


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - U redu, onda ... Poslaću poruku dr. Avery da požuri. Već si otvorena devet centimetara, i zato je počelo više boljeti i postalo neudobno. - Hoću li brzo biti deset? – pitala je kroz grimasu. Sestra je podigla obrve. – Vjerovatno dok dr. Avery dobije poruku. Idem je odmah poslati, a zatim ću pripremiti sobu. Spremite se ljudi! Uskoro nam stiže beba! – Nasmiješila se ohrabrujuće Michelle i požurila iz sobe. Michelle je opet zastenjala. - Opet leđa? – ustao sam i prišao krevetu. - Kimnula je. - Želiš li da te izmasiram? Okreni se. Okrenula se od mene i počeo sam je masirati velikim kružnim pokretima po donjem dijelu leđa, tačno iznad njene slatke guze. – Bolje? Pomaže li ti? - Mmhmm. – odgovorila je. – Počinje me boljeti, ne moja leđa, već trudovi. Mislim da je sve bliže! Kad je to rekla, dr. Avery je ušla. - Opa! Brzo ste stigli! – rekao sam. - Već sam bila u liftu na putu ovamo kad sam dobila Cathynu poruku. Prišla je i uzela rzkavice. – Mislim da taj dječak neće više da čeka, ha? Možeš li se okrenuti na leđa Michelle? Moram te pregledati. Michelle je stisnula oči i ugrizla se za donju usnu, dok se okretala. Dr. Avery je pogledala pod pokrivač i zatim se ispravila. – Opa! – zavrtila je glavom. – Samo što nije gotovo. Vratiću se i probiti ti vodenjak, pa ćemo se onda pobrinuti za ostalo, važi? Kad je Michelle kimnula, sestra se vratila u sobu, paleći svjetlo iznad nečega što je ličilo na kolijevku, zatim počela izvlačiti pokrivače i plahte iz ormarića, i stavljajući još rukavica na ruke. Pomogla je Michelle da stavi noge u držače i uzela papirnu odjeću za doktora. Sve se odvijalo brzinom svjetlosti i osjećao sam se preplavljenim sa svime. Srce mi se uzlupalo, obrisao sam znoj sa čela a noge su mi se tresle. Pogledao sam stolicu iz svojih leđa i krenuo da sjedem kad je Michelle dohvatila moju ruku.

217


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Pogledao sam je. Lice joj je bilo crveno i znojno, ali i nasmiješeno ... na mene. Ona će donijeti našeg sina na ovaj svijet, i umjeto da plače ili viče, psuje ili udara me, ona mi se smiješila. Nikad je nisam više volio nego u tom trenutku. Od njenog osmijeha sva moja briga je nestala, a zamijenilo je uzbuđenje. Nisam moga dočekati da držim svog sina. Nakon nekoliko minuta haosa, dr. Avery je sjela i davala instrukcije Michelle kad treba stiskati. Stajao sam pored Michellinog uzglavlja, držeći njenu ruku u svojoj. Nakon minut, Michellina glava se podigla sa kreveta i njena ruka je stegla moju tako jako da nisam mogao zamisliti da ona ima takvu snagu. Bradom je dodirnula grudi i jako je zastenjala dok joj je lice potpuno pocrvenilo. - Pogledaj svu tu temnu kosicu. – dr. Avery me pozvala dok je gledala dolje u Michelle. – Tata, želiš li doći ovamo i vidjeti ovo? Jebemti! Želim li? Bez puštanja Michelline ruke, iskoračio sam i pogledao preko njenih koljena. – Oh, moj Bože! – povikao sam nehotice. Stvarno se mogao vidjeti mali busen tamne kose u sred Michelle. Bila je to najveličenstvenija stvar koju sam ikada vidio. Michelle je pala nazad na krevet i borila se za dah. - Michelle, čim prije budeš spremna, želim da još jednom potisneš, i to jako, važi? On je već tu. Spreman je da se rodi. Hajde, ti to možeš! Daj jedan najjači potisak! Michelle je pustila moju ruku i uhvatila se za butine, pridržavajući se tako dok je stiskala posljednjim atomima snage. Zadržavajući dah, gledao sam zadivljeno kako se glava mog sina pomalja iz Michellinog tijela. Sa sljedećim potiskom izašla su i ramena i zatim cijelo tijelo. Bio je malen, ali glasan. Sestra je usisala sadržaj njegovog grla i moj mali ljutiti čovjek je objavio cijelom porodilištu, možda i cijelom svijetu, da je on stigao. Suze su mi potekle niz obraze dok sam gledao njega pa Michelle, koja je isto tako plakala. Prišao sam joj, položio glavu na jastuk pored njene, i zaplakao onako kako nisam nikada u životu.

218


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Sestra ga je položila na Michelline grudi da bi bili koža na kožu i prekrila ih ćebetom. Čim je osjetio svoju mamu, prestao je plakati i počeo razgledati. – Ne mogu vjerovati kako je budan! – rekao sam zadivljeno. - To je još uvijek neobjašnjiv fenomen! – dr. Avery je rekla dok se brinula oko Michelle . – Niko ne zna zašto su novorođenčad tako budna poslije porođaja, i to traje sasvim kratko, pa zato uživajte u njemu dok možete! Nije bio fokusiran ni na koga ili šta posebno, ali su mu oči lutale po sobi a jezik je gurkao napolje. – On je najslađa beba na svijetu, zar ne? – rekao sam Michelle. Nasmijala se i kimnula. – Slažem se! Nježno sam je zagrlio, privukao sebi i poljubio u glavu. - Ima li ovaj spreslatki dječak ime? – pitala je sestra Cathy . Michelle me pogledala i lagano mi kimnula. Mnogo puta smo o tome pričali i uvijek se vraćali na isto ime. -Ima. – odgovorila sam ponosno. – Ima nešeg sina je Michael Lawrence Finkle. Nekoliko sati kasnije, smjestili smo se u našu sobu i smirili se. Bilo je već kasno, tako da Taylor neće dovoditi Matthewa i Mauru do jutra, a ja ću otići po Gam i dovesti je, ali smo već imali par posjetilaca koji su se ušunjali. - Kuc, kuc! – Kacie je rekla dok je otvarala vrata i ušla široko se osmjehujući. - Hej! – Michelle se nasmiješila. Kacie se nagela i poljubila Michelle u obraz. – Pa ti ženo izgledaš fantastično, a rodila si prije nekoliko sati... Kako? Kako? Brody je poljubio Michelle u glavu. – Čestitam mama! – Prošao je do mene i stisnuo mi ruku. – Čestitam i tebi tata! Lice me je boljelo od tolikog osmjehivanja. Protresao sam njegovu ruku uzbuđeno i povukao ga u veliki medvjeđi zagrljaj. – Hvala ti brate! Kacie je brzo oprala svoje ruke i zacičala kad je uzela Michaela i Michellinih ruku i sjela na stolicu pored kreveta. – Jeste li izabrali ime? – pitala nas je. - Jesmo. – odgovorio sam. – Zvaće se Michael Lawrence Finkle. Brody me brzo pogledao. – Michael? Wow. To je ... – glas mu je pukao i progutao je. 219


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Oh, Bože. Ljudi ... – Kacie je rekla nježno i glas joj je pukao. Nas četvoro smo se gledali sa suzama u očima, misleći na isto. - Hej. – rekao sam nervozno se smijući. – Nemoj da vam suze padaju po djtetu. Kacie je šmrknula i zagugutala spuštajući se dole, mazeći njegov nos svojim. – Koliko je težak? - Da, u poruci je bio prilično težak! – zezao me je Brody. Prilično je velik, obzirom da se ranije rodio. – Michelle je gledala u našeg sina sa obožavanjem. - Dva kilograma i tristo pedeset grama. Kacie je raširila oči. – Opa! Da si ga iznjela do kraja, ovaj razbijač bi imao četiri kilograma. - Baš je težak! – Michelle se nasmijala. - Kada ćete sljedeće dijete? – Brody je pitao veselo. Michelle i ja smo se pogledali, dijeleći tugu. – Neće više biti beba. – rekla je Michelle. – Zbog krvarenje tokom trudnoće i ranijeg porođaja, dr. Avery je smatrala da ne bih trebala ponovo zatrudniti. Pa ... sam dala podvezati jajnike. Kacie je podigla pogled do mene pa do Michelle sa tugom u očima. – Stani. Ozbiljno? - Ozbiljno! – Michelle je spustila pgled na svoje ruke. - Sranje! – Brody je promrmljao. – To je baš loše. Žao mi je ljudi! - Nemojte žaliti! - Michelle je podigla lice ka Brodyu. – Michael je ovdje i zdrav je i vrlo smo srećni. Soba je utihnula na minut. - Da. – dodao sam. – I on je srećna beba, zato što će nam očigledno biti posljednje dijete dok ne dobijemo unuke, pa ćemo ga zato razmaziti kao nikoga prije. – slegnuo sam. - Čekaj malo. – Brody se isprsio i podigao ruke. – Je li moj najbolji prijatelj, Lawrence Finkle, upravo spomenuo unuke? - Jesam, pa šta onda, šupku! Imaš nekih problema s tim? – zadirkivao sam ga. - Šššš! – Kacie ih je utišavala. – Nema psovanja pred bebom. Ne žalite da njegova prva riječ bude šupak? 220


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - O, ne! Njegova prva riječ će biti tata! Osjećam to! – bubnuo sam. Kacie je pogledala u Michelle i zakolutala očima. – Moraš ga zbilja držati dalje od lijekova protiv bolova! Brody i Kacie su ostali još malo, i zatim otišli, i ostali smo sami, ja, Michelle i Michael u tišini sobe. Michelle je insistirala da se popnem u krevet pored nje, i sjednem, a čim sam se smjestio ona je zaspala na mom ramenu. Neki ljudi u roditeljske vode uđu sa uzbuđenjem i raširenih ruku. Drugi, poput mene pružaju otpor i potrebno je malo navlačenja, udaranja i vrištanja. I dok sam sjedio tako sa Michelle na mom ramenu, Michealom u mojim rukama, sa Matthewom i Maurom u mislima, razmišljao sam o ožiljcima na rukama koje sam davno zadobio. Brody je bio u pravu. Sudbina nije tražila dozvolu i nije ti davala upozorenja, ali je imala način da izbalansira tvoj život čak i kad ti nisi imao pojma da ti treba balans, i smiri svako, pa i ono divlje srce.

221


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Epilog Michelle Dva mjeseca kasnije ...

- Sve me boli. – Kacie se žalila. – Boli me kosa, bole me trepavice. Cijelo tijelo me boli. - Mislim da neću moći doći do auta. – dodala sam. Sjedile smo u velikom, tamnocrvenom separeu u Brodyevom i Viperovom novom baru, The Penalty Boxu.

Bilo je tri u jutro poslije velikog otvaranja, i očigledno smo

podcijenile svoje godine. - Čija je glupa ideja bila da se otvori bar? – Viper je pitao. Ležao je ispružen na leđima ne drvenom podu, gledajući u plafon. - Da imam snage ustao bih i šutnuo te u jaja! – Brody je rekao suvo. On je ležao potrbuške na četiri spojena stola. - Prilično smo dotučeni večerašnjim dešavanjima, ha? – Viper je rekao. - Da! – Kacie je zarežala dok je ustajala. – Red se pružao skroz oko bloka. Imam osjećaj da će tako biti i u buduće - Nadam se. Stvarno se nadam da neću morati ubiti Vipera da bih otplatio kredit. – Brody se odgurnuo i pogledao po prostoriji. – Sranje! Pogledaj šta je smeća! Sjela sam, nagela se da pogledam štetu. Konfeti i trake su prekrile pod. Deseci čaša, polupune boce piva, su prekrivale svaki sto. Čak je u uglu bila i jedna zaboravljena štikla. – Jeste prljavo, ali je i dalje predivno. Kao da ga je neko povratio u život, Viper je skočio sa poda i pogledao sa uzbuđenjem u očima. – Stvarno je divno! The Penalty Box je bio hram sportskih suvenira. Uramljeni dresovi, hokejaške palice i ostalo je ukrašavalo zidove. Police pune bejzbolskih, golf i košarkaških lopti. Naravno, veliki

222


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca dio tih suvenira je bio u bojama Minnesota Wilda, ali to je i očekivano. Ipak je bar pripadao Brodyu i Viperu. Bez sumnje, najbolje od svega je bio separe u kutu. Bio je to veliki separe, samo za Brodya, Vipera, i njihove prijatelje i porodicu. Iznad separea je okačen uramljen dres i natpis „ Na čelu našeg stola - Mike Asher 88“. Nisam znala da su to napravili dok nisam došla večeras. Nisam vidjela puno toga u toku izvođenja radova i opremanja. Viper je bio tako uzbuđen, i tako ponosan, da me nije želio pustiti u bar dok nisu sve završili. Sa Kacie je bila ista situacija. Kad smo stigle večeras, sat vremena prije otvaranja, ostale smo bez teksta kad smo ušle i sve pažljivo razgledale. Brody i Viper su izostavili profesionalne dizajnere jer su sve željeli sami uraditi, i napravili su iznenađujuće dobar posao., a svaki i najmanji detalj su sami izabrali. - Možemo li nešto pomoći prije nego odemo? – Kacie je pitala zijevajući. Brody je zavrtio glavom. – Ne. Unajmio sam ekipu za sutra ujutro jer sam znao šta ostaje poslije velikog otvaranja. - Dobro! – Viper je pljesnuo. – Idem provjeriti da li je sve zaključano i zatim se gubimo odavde. Premoren sam! - Još uvijek ne mogu vjerovati da ste uspjeli sa ovim poduhvatom! – još uvijek zadivljena, rekla sam, kad smo se dovezli kući. - Ni ja! - on je odgovorio. – Brody je bio protiv na početku, ali što smo se više tome posvetili sve je bilo uzbudljivije. - Ponosim se tobom! Posegnuo je za mojom rukom i privukao je do svojih usana. – I ja sam ponosan na sebe, na neki način. – Još jednom je poljubio moju ruku, i dalje je držaći u svojoj. – Imam iznenađenje za tebe! Okrenula sam glavu prema njemu i pogledala ga. – Kakvo iznenađenje? - Nemoj se ljutiti, moraš obećati? - O, ne! – duboko sam udahnula. – Dobro. Neću se ljutiti!

223


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca - Taylor smo zamolili da pričuva djecu, je li tako? Pa, ja sam je zamolio da ih odvede svojoj kući i da tamo spavaju. - Jesi? Kimnuo je. – Znao sam da ćemo se kasno vratiti, a ti se nisi pošteno naspavala nekoliko mjeseci, pa sam mislio da ujutro, kad se naspavamo, odemo po djecu. – Gledao me je krajičkom oka. – Nisi se naljutila? - Nimalo! Mislim, naravno da će mi nedostajati djeca, ali pomisao da ću spavati više od dva sata u komadu me navelo da se osjećam sebično! – Naslonila sam glavu na naslon sjedišta brojeći minute do odlaska u krevet. – Taylor se nije naljutila? - Ne! – nasmijao se vrteći glavom. – Čak se ponudila da ih sutra čuva cijeli dan, ali joj nisam ništa rekao, jer ipak o tome ti odlučuješ. Uparkirali smo se u garažu i ugasio je auto. – Spremna? – pitao me. Još uvijek nagete glave na sjedalo, samo sam je okrenula i pogledala ga. – Tako sam umorna. Ostavi me ovdje i dođi ujutro. Nasmijao se. – Dođi. To je sam nekoliko stepenika, i onda si u krevetu. - Dobro! – progunđala sam i uputila se u kuću i onda kroz kuhinju. - Jesi li gladna? – pitao me u trenutku kad sam zakoračila na prvi stepenik. - Šta? – pitala sam iznenađeno. Nije mi odgovrio, pa sam se okrenul da ga vidim. - Jesi li me pitao da li sam gladna? Stajao je pored ostrva i kimao. – Napraviću nešto za jelo. Želiš li ti? - Da, želim spavati. – rekla sam sarkastično. - U redu. Idi da spavaš. Možeš li mi donijeti, prije nego se popneš, veliki lonac iz tog ormarića iza tebe i staviti ga na sto? Zakolutala sam očima. – Stvarno ne mogu vjerovati da ćeš u četiri sata ujutro kuhati. Ako si bio gladan, trebao si reći dok smo se vozili. Zato služi Taco Bell. – Sagela sam se i dokvatila veliki srebrni lonac i stavila ga na ostrvo ... i zaledila se. Nikada prije nisam vidjela taj lonac, i nešto je bilo ugravirano na poklopcu. Stisnula sam oči i primakla se bliže da pročitam. Svaki lonac ima svoj poklopac! Ti si moj poklopac. Hoćeš li se udati za mene? 224


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Oči sam širom raširila , ispravila se i pogledala u Vipera sa osmijehom. - Šta ... kako ... kada ... - Šta te natjeralo da tako mucaš? – Prišao mi je, podigao poklopac sa lonca, i iz njega izvukao crnu plišanu kutijicu. Otvorio ju je, kleknuo ne jedno koljeno. Polizao je usne, duboko udahnuo, i nasmiješio mi se. – Pa? Hoćeš li? Prije deset minuta bila sam iscrpljena i praktički puzala uz stepenice, ali iznenada sam se potpuno razbudila i pokušavala zadržati suze. - Oh, moj Bože! Vipere, da! – stavila sam ruku preko usta a on je ustao i obmotao svoje ruke oko mene. – Ne znam šta da ti kažem! - Već si rekla najvažniju riječ, i ne moraš više ništa reći. - Stajali smo u kuhunji, grleći se, ljuljuškajući se naprijed nazad bar dvije minute, dok su mi suze same tekle i kvasile mu majicu. - Hajde ! – rekao je i pustio me. – Želim vidjeti kako ti stoji. – Uzeo je prsten iz kutije i stavio ga na prst moje, drhtave, lijeve ruke. Zurila sam u prsten. Bio je to jednostavan dijamant postavljen na platinu, i u antičkom stilu. – Vipere, ovo je predivno! - Drago mi je što ti se dopada. Pripadao je Gam. - Šta? – pogledala sam ga iznenađeno. - Rekao sam Gam da te želim zaprositi, pa je insistirala da uzmem prsten koji je moj djed njoj dao. Uglavnom, iskoristio sam kamen, i on je postavljen na novi prsten. - Sviđa mi se, a sad još više zato što ima svoju istoriju. - Jedino je tražila da taj prsten jednoga dana damo Mauri. Ona je željela da ga njena prapraunuka dobije. – Stisnuo je svoje usne, i razvukao ih u slatki, zavodnički osmjeh. - Tvoja baka je nevjerovatna žena! Kimnuo je. – Jeste. Pomogla je puno u mom odgoju i odrastanju, pa onda je logično da sam i ja nevjerovatan takođe. - Slažem se! – stavila sam mu ruke na ramena, zagrlila ga oko vrata i pritisnula usne svojima.

225


Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Divlja srca Njegove ruke su klizile niz moje tijelo i završila na mojim guzovima, koje je obuhvatio, a poljubac je postao snažniji. – Želiš li ići gore i pokazati mi kako si ti to nevjerovatan? - O, da! – Dograbio je moju ruku i vodio me kroz kuću, provjeravajući da li su vrata zaključana i gaseći svjetla. - Jedno pitanje ... šta bi radio da sam ja otišla gore i da nisam dohvatila lonac? – pitala sam znatiželjno. Okrenuo se i podigao obrve. – Kako možeš znati da taj prsten nije već mjesecima u tom loncu? Ti nešto često i ne koristiš lonce za kuhanje? - Baš si šupak! – zakolutala sam očima. Namignuo mi je i zadirkivao me kad smo legli na krevet. – Jesam. Ali sam tvoj šupak! Uvijek i zauvijek!

226

Profile for Sanja Kostadinovic

Divlja srca3.2deo  

Spustio sam svoju vrećastu torbu na pod i zatvorio ulazna vrata najtiše što sam mogao, moleći se da me niko nije čuo kako ulazim. Bio sam za...

Divlja srca3.2deo  

Spustio sam svoju vrećastu torbu na pod i zatvorio ulazna vrata najtiše što sam mogao, moleći se da me niko nije čuo kako ulazim. Bio sam za...

Advertisement