Srpski rotar br 33 i 34

OSNIVA^ ROTARI KLUB BEOGRAD D-2483

SRPSKI

SRPSKI

NOVEMBAR /DECEMBAR 2013. • GODINA III (Læææ) BROJ 33 i 34 Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs

ISSN 2217-723æ

GSE GROUP STUDÙ EæCHANGE GRUPNA RAZMENA STUDENATA SRBIJA

SÝEDEN

2013.

2

ROTARI KLUB BEOGRAD CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Re~ Predsednika

061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Dame i gospodo Rotari, dragi prijatelji, neizmerna mi je ~ast i zadovoljstvo da ovim uvodnikom kona~no objavim da posle 52 godine od izlaska poslednjeg broja JUGOSLOVENSKOG ROTARA 1, od danas ponovo izlazi ~asopis koji }e beogradske rotare i njihove prijatelje mese~no izve{tavati o aktuelnostima u njihovom klubu i drugim ROTARÙ klubovima {irom sveta.

Ideja rotarijanstva ja~a je od sku~enih prostora i te{kih vremena kroz koja smo pro{li, pa i sada prolazimo - i zato je na{a prva rotarijanska du`nost da povratimo ugled beogradskog ROTARI kluba, koji je osnovan jo{, daleke 1928. godine.

Na{ klub, zatim, treba da pomogne svim poslovnim ljudima dobre volje da osnuju i razviju mre`u ROTARI klubova {irom zemlje, a to je jo{ slo`eniji i odgovorniji zadatak.

Radi dostizanja tako ~asnih ciljeva ovaj ~asopis bi}e od velike koristi i zato se unapred radujem i zahvaljujem svima koji }e mu omogu}iti dug i sadr`ajan `ivot í

ISSN 2217-723æ

BROJ 33 i 34 NOVEMBAR / DECEMBAR 2013.

GODINA III (Læææ)

Velimir Stefanovi}

Predsednik PRC Begrad Dragan Brajer s.r.

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Izdr`ava se od oglasa i donacija.

Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2013–2014 Velimir Stefanovi}

(BILTEN broj 1 • Godina I • Januar 1992. godine)

^edomir Petriwac

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: ^edomir Petriwac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili jesewi i zimski broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d.

U Beogradu, 30. januara 1992. godine

Trivko Ti}a Savi} i Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi}

KO SAM JA? Ko sam ja? - upita mladi} starca.

Ti si ono {to ti misli{- odgovori starac.

Objasni}u ti jednom pri~om: Jednog dana, pored gradskih zidina, u sumrak su se mogle videti dve osobe koje se grle.

To su tata i mama- misli nevino dete.

To su ljubavnici- misli ~ovek bujne ma{te.

To su dva prijatelja koji se nisu videli dugi niz godina misli ~ovek koji `ivi sam.

To su dva trgovca koji su sklopili dobar posao - misli ~ovek pohlepan za novcem.

To je otac koji grli sina koji se vratio iz rata - misli `ena ne`ne du{e.

To je k}i koja grli svoga oca koji se vratio s puta misli ~ovek o`alo{}en zbog smrti svoje k}eri.

To su zaljubljeni - misli devojka koja sanja o ljubavi.

To su dvojica koji se bore na smrt - misli ubica.

Ko zna za{to se grle? - misli uskogrudi ~ovek.

Kako je lepo videti dve osobe koje se grle - misli ~ovek Bo`ji.

Svako misli - zaklju~i starac - zavisi {ta je i {ta nosi u sebi í Naslovna strana: Disa Holgersson, grafi~ki dizajner u Malme muzeju, [vedska

3

4

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2013.

NOVEMBAR je izabran za mesec ROTARI FONDACIJE. Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i ~esto prikupqaju dodatna sredstva za Fondaciju, promovisawem davawa priloga za PAUL HARRIS FELLONÙ'S.

1 ROTARI KLUB PROKUPQE ~arterovan 2008. godine.

2

4

3

1988. Na internetu se po prvi put u istoriji javio ra~unarski virus.

DAN ~istog vazduha

5

6

1943.

U Jajcu je u Drugom svetskom ratu osnovan Tanjug.

1946.

Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovawe, nauku i kulturu).

7

DAN urbanih regija

8

ROTARI KLUB ZREWANIN ~arterovan 1998. godine.

ROTARI KLUB ^A^AK ~arterovan 2002. godine.

DAN nauke

13

1975.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je da su u Aziji, prvi put u istoriji, iskorewene velike bogiwe.

24 ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR ~arterovan 2010. godine.

16

17

1492.

Kristifor Kolumbo zabele`io prvu napomenu o duvanu u svom dnevniku.

25

1970. Japanski pisac Jukio Mi{ima, je po~inio javno ritualno samoubistvo (harakiri), u znak protesta protiv „vesternizacije” Japana.

20 23

19

DAN ekolo{kih pokreta KNE@EVINA MONAKO DAN DR@AVNOSTI

27 DAN uzdr`avawa od kupovine

DAN deteta

29

1945. Progla{ena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija (U SRJ ovaj dan se proslavqao kao Dan Republike do 2002. godine).

ROTARI KLUB VAQEVO ~arterovan 1996. godine.

1221.

Ro|en je Alfonso H U~eni (el Sabio), kraq Kastiqe i Leona (1252 - 1282), utemqiva~ zakonodavstva, pokroviteq nauke i kwi`evnosti, pobornik verske tolerancije.

Pokrenuo je pisawe {panske istorije i astrolo{kih dela, a wegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.

30 DAN borbe protiv trgovine krznom

1939.

SSSR je izvr{io invaziju na Finsku, ~ime je otpo~eo Zimski rat (1939-1940).

5

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU ROTARI KLUB BEOGRAD ugo ve} razmi{ljam odakle da po~nem ovaj D tekst. I pre neki dan me jedan mla|i kolega upita: da li bi ne{to promenio, ako bi mogao da po~ne{ zivot od po~etka...

Odgovorio sam: NE, verovatno bi samo neke stvari u~nio ja~im, `e{}im, upe~atljivijim, neke bi produ`io, ali sve do`ivljaje kroz ove 64. godine ponovio bih.

Sad vi{e nije potrebno da ka`em kada sam ro|en, dovoljno je da ka`em da je bi-

prugom Du{ankom i }erkom Katarinom.

Posle osmogodi{nje {kole zavr{io sam srednju ma{insku {kolu ,,Petar Drap{in’’, a onda, na iznena|enje svih polo`io prijemni i upisao

Porodica -Du{anka i }erka Katarina

lo na beogradskom gornjem Dor}olu i da je tu proteklo lepih prvih desetak godina.

Slede}ih 30. godina lepo sam pro`iveo izme|u poljske, ameri~ke, britanske i sovjetske ambasade.

A onda kre}e potucanje po raznim delovima mog najdra`eg grada jer sam formirao porodicu sa su-

6 2

Akademiju za pozori{te, film, radio i televiziju, odsek za Organizaciju (danas FDU). Bile su to prelepe godine na fakultetu iznad kafane Kolarac.

Ako nastavim ovako detaljno, bi}e malo prostora za moju pri~u, a moj redakcijski {ef Glu{ac Had`i Du{an, ka`e: ima{ samo dve {lajfne za svoju pri~u i zato }u izdvojiti samo ono {to je ostavilo najlep{e otiske u mom `ivotu.

Kao prvo, `elim da naglasim da sam u maloj grupi ljudi koji rade posao koji vole, obo`avaju. Zato sam svaki dan sre}an i zadovoljan kad radim svoj posao televizijskog producenta.

Ve} 1970. godine po~eo sam kao „potr~ko” da radim i u~im na Televiziji Beograd, prvo De~ija redakcija,

Dramska redakcija, a potom me|unarodno odeljenje, pa Informativni program...Ve}i deo tih 11. godina bio sam honorarni saradnik.

Jo{ 1974.godine, trinaestog februara, prvi put sam imao bliski susret sa Josipom Brozom Titom. Taj dan i danas u detalje pamtim, bila je to poseta Luisa E~everije, predsednika Meksika i do~ek na starom aerodromu Sur~in sa ka{njenjem gosta preko sat vremena i nervoznim Pret-

sednikom u hladovini reporta`nih kola. Susreti su se kasnije nizali zvani~no zahvaljuju}i mnogobrojnim dr`avnim posetama i skupovima i nezvani~no u privatnom salonu uz ispijanje jutarnje kafe skuvane li~no od strane Josipa Broza Tita. Nekad je to bilo i veoma naporno jer radilo se prvenstveno za strance, {to je davalo na te`ini, a Jugoslavija je bila uva`avana i kompetentna u celom svetu.

Taj rad sa mnogo zadovoljs-

Beograd, Kalemegdan–sa delegacijom kineske nacionalne televizije

TRIVKO TI]A SAVI]

ROTARI KLUB BEOGRAD, 2013. 2. 14.

ROTARI KLUB BEOGRAD, 2013. 2. 14.

log sveta, nedostatka snega i velikih me}ava, otkazivanja i pomeranja po~etka takmi~enja, tumbanja satnica i ogromnog zadovoljstva po ga{enju Olimpijske baklje.

Po povratku u Beograd maja 1984.godine ponovo sara|ujem sa mojim velikim drugom i prijateljem Primo{em Beblerom u pozori{tu „Du{ko Radovi}’’. Otvara se Ve~ernja scena i svako ve~e pred prepunom salom igraju se hit predstave kao ,,[ovinisti~ka farsa’’, ,,Sok’’, ,,Hamlet studira glumu’’, ,,Stradija’’ i druge. Bilo je to jedino pozori{te sa prepunom salom vrlo ~esto i ~etiri puta dnevno. Veliko zadavoljstvo trajalo je do juna 1989.godine, a onda...

Onda sam po zahtevu tada{njeg direktora TV Beograd, Nenada Risti}a, 1.jula otpo~eo emitovanje prvog komercijalnog, alternativnog, ve}im delom privatnog tv kanala i programa u socijalisti~koj Jugoslaviji. Bilo je to veliko zadovoljstvo i pionirski posao sa Mi}om Jovanovi}em, glavnim i jedinim urednikom i sa stotinak mladih saradnika uz mnogo novih ideja u proizvodnji, sva-

ROTARI KLUB BEOGRAD, 2013. 4. 25.

ROTARI KLUB BEOGRAD, 2013. 6. 27.

tava, zavr{io se velikim zadatkom: operativno rukovo|enje Centrom za informisanje inostrane javnosti o bolesti i sahrani Josipa Broza osmog maja 1980. godine. Ta ~etiri meseca, rada i saradnje sa najve}im svetskim novinarskim perima iz vi{e od 80 zemalja, sigurno je jedan od dva najve}a doga|aja u mojoj profesionalnoj karijeri.

Taj 8. maj 1980. pamtim kao da je bio ju~e, a na to me podse}aju i mnoga pisma zahvalnice iz celog sveta, kao ova iz BBC {to sigurno predstavlja vrh jedne karijere.

Na samom po~etku 1981. godine, napustio sam TV BGD i oti{ao u Suboticu za

ROTARI KLUB BEOGRAD, 2013. 6. 20.

upravnika Narodnog pozorista - Nepsinhaz. Dve godine u`ivanja u prelepoj Subotici dru`e}i se sa mnogim dobrim, kulturnim i obrazovanim ljudima i dve uspe{ne, bogate sezone sa puno premijera, predstava i gostovanjima u Beogradu, Budimpe{ti, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu...

Moj nemirni duh, vra}a me aprila 1983.godine u Beograd, a direktor TV BGD,

sjajni Ljuba Ze~evi}, {alje me 4. maja u Sarajevo u Direkciju za Zimske olimpijske igre, gde ostajem ta~no godinu dana. Zadatak operativnog rukovodioca produkcije televizijskog signala u Booking centru, sa Zimske Olimpijade u ta vremena, pa i danas, sigurno je najve}i “zalogaj” me|u televizijskim doga|ajima koji se organizuju u svetu. I sada se se}am dobrih saradnika i kolega iz ce-

ROTARI KLUB BEOGRAD, 2013. 2. 23.

kog dana 10 sati ,,`ivog’’ programa. Bio je to nikad nadma{eni „3K”. Ru{enje mnogih tabua pomoglo je da gledanost u Beogradu sa okolinom povremeno prestigne prvi kanal. Uveli smo nove medijske i programske sadr`aje i izraze, kao: prvi put `ivu komunikaciju sa gledaocima putem telefona, svakodnevne horoskop prognoze

7 3

sa Miljom Vujanovi}, kratke ilustrovane bajke za laku no} sa Mandom, emisije koje su ure|ivali Igor Mandi}, Mirjana Bobi}, Bogdan Tirnani}, gostuju}i urednici vesti. Na kraju dana sa gostima u `i`i, prvo emitovanje jedne meksi~ke telenovele, pa sve do emitovanja filmova za odrasle subotom posle pono}i. Sve ovo uz ogroman komercijalni uspeh trajalo je do aprila 1990. godine, a onda se direkcija RTV Beograd odlu~ila da preuzme prava na 3K i urednik Mi}a Jovanovi} i ja napustili smo projekat.

Istovremeno donet je i zakon o privatnim preduze-

skoro svim nacionalnim i lokalnim televizijama kod nas i u okolnim dr`avama.

I ovde }u zaustaviti pri~u iz profesionalne biografije, jer kao {to je re~eno, prostor je ograni~en, a meni bi trebalo jo{ bar tri, ~etiri strane za najlep{a se}anja i uspehe.

Zato na prethodno dodajem moj porodi~ni veliki uspeh, a to je moja }erka Katarina, njen slikarski - ilustratorski - grafi~ki talenat i veliki uspeh na FUD gde je blizu uspeha da bude student generacije. Zbog prostora ovde su samo dve njene ilustracije, a sa ponosom isti~em da su

BEOGRADSKI SAJAM, 2013. 3. 21. }ima pa sam osnovao preduze}e za proizvodnju i distribuciju televizijskog i video programa „ÙU-BI-KA”, koje radi i danas. Povremeno

se zapitam kako je mogu}e da takvo preduze}e (delatnost bez koje se mo`e) pre`ivi do danas bez politi~ke podr{ke, ali i ~uda se doga|aju.

Za ove 24. godine proizveli smo vi{e hiljada sati televizijskog i video programa koji su emitovani na

8

njeni radovi vi{e desetina puta obogatili strane i tekstove na{eg najve}eg ilustrovanog ~asopisa ,,Politikin Zabavnik.’’

Na samom kraju isti~em da je poslednjih godina moj najve}i uspeh {to sam primljen i dru`im se sa prijateljima i drugovima u Rotari klubu Beograd. Ponosno svakodnevno nosim zna~ku Rotarija i svakog ~etvrtka sa rado{}u dolazim u hotel „HÚatt” na „~a{icu” razgovora i dru`enja sa vrhunski obrazovanim, vaspitanim, kulturnim i tolerantnim prijateljima sa beogradskog asfalta, a takvih je na `alost sve manje oko nas... Zato u~inimo sve da takve dobre ljude okupimo oko nas i da budu sa nama í

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD GSE SÝEDEN - SRBIJA 2013.

GOSTI I DOMA]INI Grupa mladih iz ju`ne [vedske (RD 2390 Sweden) koja je u okviru GSE (Group StudÚ EØchange) programa boravila u Srbiji bili su gosti Rotarakt i Rotari klubova u Srbiji.

U Beogradu su boravili u ponedeljak, 23. 9. 2013. godine od 20 ~asova gde im je prire|eno prijatno dru`enje u restoranu „Dva bela goluba” u Skadarliji.

Gosti Rotari kluba Beograd bili su u ~etvrtak, 26. 9. ove godine u sali BEOGRAD novobeogradskog hotela HÙATT. „Vocational studÚ” i druge sadr`aje sa stru~nim posetama gostima su tog dana obezbedili na{i ^eda Petrinjac i Miki [ovran, a Nikola Mandi} je uz posetu fabrici vode „Dora” u Kolarima organizovao pravi srpski ru~ak. Gosti su bili odu{evljeni kvalitetom i ukusom vo}a koje su probali (uz hladnu rakiju kajsijeva~u), a uz doma}u gibanicu i pe~enje tek skinuto sa ra`nja dru`enje je proteklo u sjajnom raspolo`enju.

Na{i rotaraktovci su ih popodne vodili u posetu muzeju Nikole Tesle.

Posle boravka i ve~ere u HÙATT-u mladi gosti su osetili ~ari beogradskog no}nog `ivota mladih na splavu „Lasta” gde su se do ranih jutarnjih ~asova dru`ili sa doma}inima.

Vo|a grupe bila je Viveca Serder. ^lanovi grupe bili su: – Disa Holgersson, grafi~ki dizajner u Malme muzeju – Magnus Ingvarsson, lektor

– Jorgen Vinberg, policajac – Sa{a Farka{, biznismen, koji je bio i prevodilac, rodom iz Subotice.

Mladi prijatelji iz [vedske su se predstavili re~ju i fotografijama, a kasnije, uz ve~eru i razgovor bilo je jo{ bolje i prisnije upoznavanje.

Tako su nam gosti predstavili i svoju zemlju, kraljevinu [vedsku, iz raznih uglova, pa su tako izneli najnoviji poda-

tak da Republika Srbija ima 7,2 miliona stanovnika, a Kraqevina [vedska 9,5 miliona!

Za uspomenu na ovaj boravak, razmenjene su klupske zastavice, a gosti su dobili primerke monografije Rotari kluba Beograd.

Sigurni smo da su na{a zemlja i na{i ljudi dobili nove i iskrene prijatelje u [vedskoj.

Na ovoj lepoj ve~eri bili su prisutni i: Nikola Obradovi}, guverner na{eg Distrikta u minuloj rotarijanskoj godini, kao i predsednice Rotarakt kluba Beograd, aktuelna, Mina Vasovi} i Sawa Panjeskovi}, predsednica u protekloj rotaraktovskoj godini.

Posle boravka u na{em Klubu mladi gosti otputovali su u Ni{ gde su ih do~ekali prijatelji Rotarakt i Rotari klubova grada na Ni{avi.

Tamo su mogli da prisustvuju mnogobrojnim manifestacijama posve}enim obele`avanju 1700 Milanskog edikta í

9 3

10

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD

TRE]I GLOBAL GRANT, ^IN ^ETVRTI – POTPISIVAWE DONACIJA Neka ovo bude tek po~etak na{e saradwe.

Predlo`i}emo nove projekte, podr`ite nas u interesu mladih i napu{tenih kojima smo mi i vi oslonac. Podr`ite nas u interesu Srbije!

U predve~erje Me|unarodnog Dana prava deteta (5. oktobra) u sve~anoj sali novobeogradskog hotela HÙATT, u ~etvrtak, 3. oktobra 2013. godine, na svom redovnom sastanku ~lanovi Rotari kluba Beograd pozvali su u goste direktore pet centara iz Srbije, (Violeta Blagojevi} - Ni{, Vojislav Pavlovi} - ]uprija, Dragutin Dule Erlenvajn - Milo{evac, Zoran Mila~i} - Beograd, Zve~anska, Dobrila Gruji} - Centar za za{titu odoj~adi, dece i omladine u Beogradu), ~iji }e {ti}enici u`ivati u poklonima i ra~unarski se opi-

smeniti. Tom prilikom obavqeno je potpisivawe donacije ukupno 28 PC ra~unara, 10 laserskih {tampa~a, 12 PC stonih ra~unara, 5 laser Xet {tampa~a, skener, kopir i faks i obezbe|ivawe ra~unarskih kurseva za wih, za najmawe tri godine.

Ovaj veliki i zahtevni Grant po~eli su prijateqi i rotarijanci Zoran Zdravkovi}, Samuil Petrovski, jedan od inicijatora ovog Granta (prisutan je bio i we-

gov prijateq iz Norve{ke Kristian Ka{, pisac i master student iz organizacije „SorrÚserbia” (Oprosti Srbijo), Milo{ Radivojevi}, a Nenad Sakovi}*, ~lan Rotari kluba Beograd i firma Bel Computers uspe{no su okon~ali isporuku opreme i tako je tre}i Globalni Grant priveden kraju, na radost svih koji su u~estvovali u ovom izvanredno vrednom i korisnom poklonu.

Ukupna vrednost donacije ovog Globalnog Granta je 30.400 dolara.

Koordinatori Srbije i Crne Gore doprineli su sa 200 dolara, dok D - 6900 (SAD, Xorxija, RC Thomasville)

u~estvuje sa 15.000 dolara, a u~e{}e Rotari Fondacije donosi dodatnih 15.200 dolara, uz saradwu i podr{ku Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije.

Ovu lepu sve~anost medijski je ispratila ekipa novinara i snimateqa beogradskog STUDIJA B u Jutarwem programu í * Razgovor sa Nenadom Sakovi}em o ovoj temi objavqen je na strani 20 pro{log, ÝEB izdawa ~asopisa SRPSKI ROTAR.

11

12

13

14

MESECOSLOV

DECEMBAR 2013.

Decembar je mesec posve}en PORODICI.

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA ~arterovan 2007. godine.

1971.

Od {est emirata u Persijskom zalivu, Abu Dabija, Dubaija, [arxe, Axmana, Uma al Kajvajna i Fuxajre osnovana je federacija Ujediwenih Arapskih Emirata.

4

3 1694.

U Engleskoj je usvojen zakon prema kojem }e parlament biti biran svake tre}e godine.

6 REPUBLIKA RUMUNIJA - DAN UJEDIWEWA SA TRANSILVANIJOM, 1918. (National DaÚ)

7

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC ~arterovan 1997. godine.

DAN borbe protiv side

10

DAN qudskih prava

11

12

1873.

U Srbiji je uveden dinar kao nov~ana jedinica.

20

1355.

Umro je Stefan Uro{ IV Du{an sin kraqa Stefana De~anskog, kraq (1331-1346) i car Srbije (1346-1355).

1797.

Ro|en je nema~ki pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najve}ih liri~ara 20. veka.

17

16 ROTARI KLUB NI[ - KONSTANTIN VELIKI ~arterovan 2006. godine.

21

1881.

U Beogradu je osnovano Dru{tvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi.

25

1741. [vedski fizi~ar Anders Celzijus objavio je skalu od 100 stepeni za merewe temperature.

1914.

Skup{tina Srbije usvojila je u Ni{u u Prvom svetskom ratu Deklaraciju o ujediwewu ju`nih Slovena u zajedni~ku dr`avu.

REPUBLIKA FINSKA - DAN NEZAVISNOSTI, 1917.

13

DAN planina

ROTARI KLUB SUBOTICA ~arterovan 1997. godine.

1639.

Engleski astronom Xeremaja Horoks obavio je prvo posmatrawe prolaska Venere.

1903.

Bra}a Vilbur i Orvil Rajt izveli su prvi uspe{an let avionom u istoriji vazduhoplovstva.

14

1481.

Turci posle du`e opsade zauzimaju Herceg Novi, a Hercegovina ulazi u sastav Osmanskog carstva.

18

22 ROTARI KLUB NI[ CENTAR ~arterovan 1995. godine.

26

REPUBLIKA SLOVENIJA - DAN NEZAVISNOSTI I JEDINSTVA Independence DaÚ

1865.

Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropstvo.

5 8

DAN volontera

1824.

Ro|en je srpski pisac Jakov Igwatovi}.

9 ROTARI KLUB BIJELO POQE ~arterovan 2008. godine.

15 ROTARI KLUB PODGORICA ~arterovan 1998. godine.

19

1958.

Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer uputio je prvi put u svetu, bo`i}ne ~estitke preko satelita.

23 ROTARI KLUB PQEVQA ~arterovan 2008. godine.

JAPAN - AKIHITOV RO\ENDAN, 1933 Emperior's BirthdaÚ

24

1777.

Engleski moreplovac Xejms Kuk je otkrio Bo`i}na ostrva.

28

1959.

U Vin~i kod Beograda, pu{ten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.

SRE]NA VAM OVA GODINA NOVA!

2

1

15

16

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD O STODVADESETOGODI[WICI RO\EWA MILO[A CRWANSKOG (1893 - 2013)

ZAISTA, ZRAK SAM SAMO? Pred kraj ove godine evo nas pred tre}im me|u najzna~ajnijim jubilejima u istoriji srpske kwi`evnosti najpre je to bila sedamdesetogodi{wica smrti Jovana Du~i}a, pa potom dvestagodi{wica Wego{evog ro|ewa, a uo~i smo i stodvadesetogodi{wice ro|ewa Milo{a Crwanskog (1893).

Dan ro|ewa je bio 26. oktobar, ali, pesnik se, silom prilika (tragi~ki sudbinski slu~aj komedijant) nije rodio na preda~koj grudi - ni u banatskom Itebeju, gde su mu preci `iveli, ni u roditeqskoj ku}i u Ilanxi - kako bi

...Gospodo, jednu pijanu ~a{u Banatu!...

i dugogodi{wi urednik i glavni i odgovorni urednik BIGZ-a, u vreme kada je ova izdava~ka ku}a va`ila za jednu od najve}ih i najuglednijih u biv{oj Jugoslaviji (1978-1999).

Na po~etku slova o velikom pesniku ~uli su se stihovi najlep{e pesme o Beogradu, LAMENT NAD BEOGRADOM, poemu koju je govorio Milo{ Crwanski u sali Kolar~eve zadu`bine, 27. oktobra 1965. godine, a na platnu su se smewivale fotografije pesnika, me|u kojima je bio i wegov poznati ,,Autoportret’’ kao i portret pesnika koji je uradio Sava [umanovi}.

Dimitrije Tasi} je nadahnuto, na nekim mestima i potresno dr`ao slovo, a stihove velikog pesnika je govo-

Dimitrije Tasi}: ZAR ZRAK SAM SAMO?

to, po nekom prirodnom toku `ivotnih stvari, trebalo da bude, ve} se rodio u ^ongradu, malom mestu u ju`noj Ma|arskoj, gde je pesnikov otac, kao u kakav austrougarski ,,~inovni~ki Sibir”, bio proteran po nekoj kazni politi~ke nepodobnosti, i gde }e ova mala porodica `iveti u najve}oj bedi… ,,Mati me je prepovijala”, zapisuje kasnije Crwanski, ,,u koritu u kojem se hleb mesio…”

Kwiga za uspomenu Klubu

Dobrotom Haxi Du{ana Glu{ca, ~lana Rotari kluba Beograd, slovo o pesniku je (o)dr`ao re~ju, slikama, zvukom Dimitrije Tasi}, magistar kwi`evnosti, koji je ve} skoro 15 godina sekretar Zadu`bine Milo{a Crwanskog, a od pro{le godine i u svojstvu upraviteqa.

Bio je glavni i odgovorni urednik kwi`evnih listova i ~asopisa (Vidici, Na{e stvarawe), urednik emisija iz kulture (TV-lektira i Kultura danas) TV Beograd

..Lutam, jo{, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane tre{we iz zaseda, mamim...

... Ja pevam tu`nima: Da tuga od svega oslobo|ava...

rio glumac Narodnog pozori{ta u Beogradu Sini{a Kuki}, no, pravi do`ivqaj je priredio, pesnik, prvak recitatorskog ume}a i dobitnik Nagrade Milo{a Crwanskog (1994. godine) Ratomir Rale Damjanovi} svojim govorewem stihova Milo{a Crwanskog i tako na najlep{i na~in zavr{io ovo kwi`evno ve~e.

Izme|u ostalog, Rale Damjanovi} je za Crwanskog rekao da je on JEDINI RO\ENI SRPSKI PISAC! Glumac Sini{a Kuki} je potresno govorio APOTEOZU...Gospodo, jednu pijanu ~a{u Banatu!...Gospodo, prvu ~a{u u slavu druga mog, {ustera Proke Naturalova, general{tabnog kaplara slavne armade Be~kog }esara, koga su streqali 916, novembra prvog...

Za uspomenu Dimitrije Tasi} je poklonio Rotari klubu Beograd primerak kwige Milo{a Crwanskog. ...Ja videh Troju, i videh sve. More, i obale gde lotos zre... Ove stihove iz pesme PROLOG Milo{a Crwanskog pro~itala je nadahnuto Vesna Brajer i dobila najboqe pohvale od maestra Raleta i aplauz prisutnih. Do kasno uve~e nastavqeno je dru`ewe s pesnicima sa `eqom da sli~nih ve~eri bude ~e{}e u na{em Klubu.

Mesto slu{awa, govorewa, dru`ewa, slu`ewa bio je novobeogradski hotel HÙATT. Vreme dru`ewa bilo je u ~etvrtak, 17. oktobra o.g. od 20,30 ~asova í

17

Milijarder Bil Gejts je 2007. godine bacio rukavicu izazova Internacionalnom Rotari klubu: ako prikupe 100 miliona dolara za iskorenjivanje polia za tri godine, Fondacija Bila i Melinde Gejts }e dati jo{ toliko. Rotari klub je u roku od 12 meseci

Kad provedete dve godine poku{avaju}i da mrdnete prstom na nozi, sve dobije svoj pravi zna~aj.

Ameri~ki predsednik Frenklin D. Ruzvelt koji je pre`iveo polio.

18 2

prikupio 60 miliona dolara, pa je Fondacija Gejst podigla ulog: ako prikupe 200 miliona dolara do juna 2012. godine, zauzvrat dobijaju 355 miliona. Rotarijanci su ve} pre{li 93% puta dotle.

Za volontiranje ili donaciju, posetite rotarĂš.org.

ROTARÙ INTERNATIONAL • DISTRICT 2483 SRBIJA I CRNA GORA VELIMIR STEFANOVI] Guverner 2013 - 2014.

E - mail: velimir.stefanovic8¿gmail.com PREDSEDNICI Rotari klubova Srbije za rotarijansku 2013 - 2014. godinu: Backa Topola Lajos Djantar <lajos.djantar¿ake-djantar.com>, Beograd Club President Cedomir Petrinjac <ceda_alpe¿saobracaj.rs>, <ceda_petrinjac¿vektor.net>, Beograd International Club President Roman Klott <klott¿atrium-consulting.com>, Beograd Skadarlija Club President Srdjan Vasic <srdjancmc¿gmail.com>, Beograd Vracar Club President Miodrag Bogic <bogicm¿Úahoo.com>, <lidia.bv¿gmail.com>, Beograd-Balkan Club President Dejan Jovanovic <deki.jovanovic¿gmail.com>, Beograd-Centar Club President Milos Popovic <popovic.m.milos¿gmail.com>, Beograd-Cukarica Club President Aleksandar Kostic <stÚle.point¿sezampro.rs>, Beograd-Dedinje Club President Milan Kostic <mkostic¿spikad.co.rs>, Beograd-Dunav Club President Rajko Mitric <office¿granada.rs>, Beograd-Metropolitan Club President Rastko Pejic <r.pejic¿gmail.com>, Beograd-Novi Beograd Club President Nenad Obucina <nesa.obucina¿gmail.com>, Beograd-Sava Club President Bojan Pavlovic <bojan.creator¿gmail.com>, Beograd-Singidunum Club President Ljubomir Orlovic <orlovic.b¿sbb.rs>, Beograd-Stari Grad Club President Velimir Pavlovic 381 63 8454 383 <velimir¿infoskÚ.net>, Cuprija-Morava Club President Zoran Mladenovic <zoranmladenovic58¿Úahoo.com>, Jagodina Club President Nenad Necic 064 8324 418 <advokatnecic¿gmail.com>, Kanjiza-MagÚarkanizsa Club President Piroska Vadas <kavai¿kanjiza.co.rs>, Kikinda Club President Bozidar Milekic <bozidar.milekic¿keÚing.co.rs>, <keÚing¿keÚing.co.rs>, Kragujevac Club President Dejan Ilic <dejan.ilic¿technomedia.rs>, Kragujevac-Shumadija Club President Dragana Bubanja <idbubanja¿open.telekom.rs>, Kraljevo Club President Radovan Tipsarevic <radovant¿telekom.rs>, Krusevac Club President Zoran Matic <zmatic2508¿Úahoo.com>, Kucura Club President Jovan Ruskovski <anarus¿neobee.net>, Kula Club President Mihajlo Tirkajla <sonar¿neobee.net>, Leskovac Club President Tatjana Nikolic <tanjagile¿gmail.com>, Loznica Club President Milan Todorovic <toso_lo¿inffo.net>, Nis Club President Srdjan Aleksic <advokati.aleksic¿gmail.com>, Nis-Centar Club President Slobodan Anic <ingslobodan¿Úahoo.com>, Nis-Constantine the Great Club President Dragan Stojanov <stojanovd¿ptt.rs>, <drstojanov¿gmail.com>, Nis-Mediana Club President Goran Simic <simke88¿gmail.com>, Nis-Naissus Club President Sonja Denic <sonjad¿panoramaluÚ.co.rs>, Novi Sad Club President Milan Bogic <sajbogic¿sezampro.rs>, Novi Sad-Dunav Club President Marko Putnik <putnik021¿gmail.com>, < predsednik¿rcns-dunav.org>, Novi Sad-Petrovaradin-Fruska Gora Club President Arpad Osnovic <arlena¿sbb.rs>, Palic Club President Ibolja De Negri <denibi¿tippnet.rs>, Pancevo Club President Vladimir Santrac

<vladasantrac¿gmail.com>, Pancevo-Mihajlo Pupin Club President Svetlana Stojkovic <svetlanastojkovic¿endem.rs>, Pirot Club President Zoran Mijalkovic <zoran.mijalkovic¿safeinvest.org>, Pozarevac-Viminacium Club President Svetomir Mirkovic <cm31¿ptt.rs>, Prokuplje Club President Dragan Stanimir Gavrilovic <gavra¿ptt.rs>, Ruma Club President Du{ko Beic <dusko.beteÚ¿hotmail.com>, Sabac Club President Vladimir Markovic <vlamark¿gmail.com>, Senta Club President Jozef Adam <jozef.adam¿su.ev.rs>, Smederevo Club President Slavko Stojicic <dvengin¿ptt.rs>, Sombor Club President Mihajlo Zurkovic <mihajlo.zurkovic¿rotarÚsombor.org>, <strahinjadjokovic2¿gmail.com>, Sremska Mitrovica Club President Milorad Kovacevic <hidrokovac¿Úahoo.com>, Stara Pazova Club President Milenko Jovicic <plastivaldoo¿hotmail.com>, Stari Becej Club President Ilija Stojanovic 063650770 <ilija.stojanovic¿rs.linde-gas.com>, <isijan.becej¿gmail.com>, Subotica Club President Igor Csikos 069654520 <cikosigor¿gmail.com>, Topola-Oplenac Club President Ivan Cvetkovic <mspetarilic¿gmail.com>, Valjevo Club President Biljana Marinkovic <biljanasoleil¿gmail.com>, Veliko Gradiste Club President Zdravkovic Bojan <djcolourman¿Úahoo.com>, Vranje Club President Igor Ilic <igor.vranje¿gmail.com>, Zajecar Club President Srdjan Stanojevic <stanojevic.srdjan¿open.telekom.rs>, <stanojevic.srdjan¿rczajecar.org>, Zemun Club President Miroslav Cvetkovic <miroslav.cvetkovic¿cvetkovicroskov.com>, Zrenjanin Club President Dragan Ivanov <aivanov¿open.telekom.rs>, PREDSEDNICI Rotari klubova Crne Gore za rotarijansku 2013 - 2014. godinu: Bar Club President Aleksandar Vujicic <acov¿t-com.me>, Bijelo Polje Club President Ranislav Popovic <ranko.popovic¿t-com.me>, Budva Club President Rajko Mihovic <rmihovic¿gmail.com>, <mihovic¿t-com.me>, Pljevlja Club President Snezana Krsmanovic <snezana.krsmanovic¿pljevlja.co.me>, Podgorica Club President Dragan Vukovic <green¿t-com.me>, Ulcinj-UlÜin Club President Jusuf Lika 382 69 025 166 < music_ul¿t-com.me >, SEKRETARI Rotari klubova Srbije za rotarijansku 2013 - 2014. godinu: Backa Topola Club SecretarÚ Dane Dozet <dozet¿tippnet.rs>, Beograd Club SecretarÚ Miodrag Trpkovic <trpkovic¿domaa.rs>, Beograd Club EØecutive SecretarÚ PPr Nikola Mandic 381 63 214377 <rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs> Beograd International Club SecretarÚ Ivan Alikalfic <ivan.alikalfic¿gadoo.rs>, Beograd Skadarlija Club SecretarÚ Olivera Stevanovic <olia.stevanovic¿gmail.com>, <rcbeogradskadarlija¿hotmail.com>, , Beograd Vracar Club SecretarÚ Sanja Peric <sanjamitic81¿Úahoo.com>, <club¿rotarÚ-vracar.org>,

19 3

GSE GROUP STUDÙ EæCHANGE • GRUPNA RAZMENA STUDENATA • SRBIJA SÝEDEN 2013.

DOMA]INI I GOSTI U POSETI BELOM DVORU NA DEDIWU

Glumica Mia Farou je bila u gvozdenim plu}ima kao devoj~ica i ima usvojenog sina sa poliom.

Re`iser Fransis Ford Kopola je gledao filmove dok je bio vezan za krevet usled polia.

Igra~ kriketa Bhagvat ^andrasekhar je zbog prele`anog polia stekao prepoznatljivi stil bacanja lopte.

20

Beograd-Balkan Club SecretarÚ Jasmina Djokic <ÚacalaÞ¿ptt.rs>, Beograd-Centar Club President Milos Popovic <popovic.m.milos¿gmail.com>, Beograd-Cukarica Club SecretarÚ Ivan Miletic <dabi.beograd¿gmail.com>, <rccukaricabgd¿Úahoo.com>, Beograd-Dunav Club EØecutive SecretarÚ Milica Mladenovic <milica¿rotarÚbg-dunav.org>, Beograd-Dunav Club SecretarÚ Ivana Mijacic <vivimaja¿sezampro.rs>, Beograd-Metropolitan Club SecretarÚ Nikola Mitic <nikola.mitic¿gmail.com>, Beograd-Novi Beograd Club SecretarÚ Radoslav Galic 060 3087 101, <rc.novibeograd¿gmail.com, Beograd-Sava Club SecretarÚ Svetolik Busarac <svetolik¿pcmcentar.co.rs>, <info¿rotarÚ-sava.org>, Beograd-Singidunum Club EØecutive SecretarÚ Vesna Plecas <r.c.beograd.singidunum¿gmail.com>, Beograd-Singidunum Club SecretarÚ Dusan Stojanovic <stojan.d¿eunet.rs>, Beograd-Stari Grad Club EØecutive SecretarÚ MaÚa Tomic 381 63 81 55 362 <tmaÚa¿sbb.rs>, Beograd-Stari Grad Club SecretarÚ Jovan Ilic 060 0220 113 <ilijovan¿gmail.com>, Cacak Club SecretarÚ Nenad Tutunovic 381 653969696 646174545 <nenadtutunovic¿Úu1.net>, Cuprija-Morava Club President Zoran Mladenovic <zoranmladenovic58¿Úahoo.com>, Jagodina Club SecretarÚ Marija Stevanovic <marijatf¿Úahoo.com>, Kanjiza-MagÚarkanizsa Club SecretarÚ Gizela Soti <soti.gizella¿gmail.com>, <info¿rotarÚ-kanjiza.rs>, Kikinda Club EØecutive SecretarÚ Veselinka Veskov <rckikinda¿sbb.rs>, Kikinda Club SecretarÚ Djordje Te{in <djordje.tesin¿gmail.com>, Kragujevac Club SecretarÚ Zorica Jestrovic <sbv¿eunet.rs>, Kragujevac-Shumadija Club SecretarÚ Svetlana Pavlovic <cecapavlovic¿gmail.com>, Kraljevo Club SecretarÚ Vesna Vukadinovic <vvukadinovic¿Úahoo.co.uk>, <vvukadinovic¿gmail.com>, Krusevac Club SecretarÚ Nikola Savic <nikola_savic82¿hotmail.rs>, Kucura Club SecretarÚ Borislav Musikic <b.musikic¿gmail.com>, Kucura Club SecretarÚ-EØ Imre G{veng <igsveng¿Úahoo.com>, Kula Club EØecutive SecretarÚ Snezana Tunguz <snezana.tunguz¿gmail.com>, Kula Club SecretarÚ Eva Bako <eva.bmschool¿gmail.com>, Leskovac Club SecretarÚ Jovan Jovic <jovan¿itleskovac.rs>, Loznica Club SecretarÚ Ljiljana Mircic <mpbiro¿verat.net>, Nis Club EØecutive SecretarÚ Zoran Martinovic <zmartin¿bankerinter.net>, Nis Club SecretarÚ Milos Petrovic <milos_msarch¿Úahoo.com>, Nis-Centar Clun Past SecretarÚ Katarina Adamovic <kadamovic¿gmail.com>, Nis-Centar Club SecretarÚ Jelena Djukic Pejic <jekson81¿gmail.com>, Nis-Constantine the Great Club SecretarÚ Predrag Simonovic <simonovic01¿gmail.com>, Nis-Mediana Club SecretarÚ Vladimir Popovic <msv.popovic¿gmail.com>, Nis-Naissus Club SecretarÚ Milan Petrovic <petrovic.nis¿gmail.com>, Novi Sad Club SecretarÚ Sava Stojanov <sava.stojanov¿gmail.com>, Novi Sad-Dunav Club EØecutive SecretarÚ Marin Barjaktarovic <marinba¿meding.rs>, < predsednik¿rcns-dunav.org>, Novi Sad-Dunav Club SecretarÚ Petar Jovanovic <petar.jovanovic¿eugenchocolate.com>,

Novi Sad-Petrovaradin-Fruska Gora Club SecretarÚ Vesna Kacanski <vesnakacanski¿eunet.rs>, Palic Club SecretarÚ Eleonora Marton <marton.eleonora¿gmail.com>, Pancevo Club SecretarÚ Alan-Milo{ Do`udic <Þizard013¿gmail.com>, Pancevo-Mihajlo Pupin Club SecretarÚ Branko [ukovez <petra.sukovez¿open.telekom.rs>, <sekretar¿rotarÚpapupin.org>, Pirot Club SecretarÚ Djordje Petrovic <petrovic964¿gmail.com>, Pozarevac-Viminacium Club SecretarÚ Drasko Grujic <draskogrujic¿ptt.rs>, <draskogrujic¿Úahoo.com>, Prokuplje Club SecretarÚ Boban Jovanovic <bobansaff¿gmail.com>, Ruma Club EØecutive SecretarÚ Marijo Kr`ic <mkrzic¿neÞera.co.rs>, Ruma Club SecretarÚ Nada [erifovic <nadasheri¿Úahoo.com>, Sabac Club SecretarÚ Nenad Niciforovic <n.niciforovic¿gromnet.net>, Senta Club SecretarÚ Aleksandar Dragic <aleksandar.dragic¿ddor.co.rs>, Smederevo Club SecretarÚ Martic Dragoljub <martic.braca¿gmail.com>, <rotarÚclubsd¿gmail.com>, Sombor Club SecretarÚ Zoran Ogrizovic <zoran.ogrizovic¿gmail.com>, Sremska Mitrovica Club SecretarÚ Danilo Ljevnaic <daniloÞvp¿gmail.com> Stara Pazova Club SecretarÚ Oliver Tot <totoliver¿open.telekom.rs>, Stara Pazova EØecutive SecretarÚ Gorana Zivkovic <goranazivkovic¿gmail.com>, Stari Becej Club President Ilija Stojanovic 063650770 <ilija.stojanovic¿rs.linde-gas.com>, <isijan.becej¿gmail.com>, Subotica Club EØecutive SecretarÚ Matilda Balazic <matilda¿subotica.co.rs>, Subotica Club SecretarÚ Adél Gabric Ludasi <ludasi.adel¿ludasi-su.com>, Topola-Oplenac Club EØecutive SecretarÚ Dragan Zivkovic <zile.rotarÚ¿gmail.com>, Topola-Oplenac Club SecretarÚ Dragoslav Jevdjic <dragoslav.jevdjic¿gmail.com>, Valjevo Club SecretarÚ Vojkan Obucina <vojkano¿verat.net>, Veliko Gradiste Club SecretarÚ Ljubica Nikolic <ljubicanikolic¿gmail.com>, Vranje Club SecretarÚ Djordje Djordjevic <bonde¿ptt.rs>, Zajecar Club SecretarÚ Ninoslav Jovanovic <jovanovic.ninoslav¿rczajecar.org>, Zemun Club SecretarÚ Marina Cvijanovic <marina_cvijanovic¿Úahoo.co.uk>, Zemun Club EØ.SecretarÚ Natali B. Kos <kos¿ipb.ac.rs>, Zrenjanin Club SecretarÚ Branislav Vorgic <banevorgic¿hotmail.rs>, SEKRETARI Rotari klubova Crne Gore za rotarijansku 2013 - 2014. godinu: Bar Club SecretarÚ Srdjan Grgic <vgsrdjan¿t-com.me>, Bijelo Polje Club SecretarÚ @eljko Mad`galj 382 69 377 393 <polje¿t-com.me>, <rotarÚbp¿t-com.me>, Budva Club SecretarÚ Dijana Celik <prostori¿t-com.me>, <dijana_celik¿hotmail.com>, Budva Club EØecutive SecretarÚ Svetlana Ivanovic <rcbudva¿t-com.me>, Pljevlja Club SecretarÚ Radan Lausevic <rlaus¿t-com.me>, Podgorica Club SecretarÚ Danilo Celebic <danilocelebic¿t-com.me>, Ulcinj-UlÜin Club SecretarÚ Dzenita Odobasic 382 67 204 616 <odobasic¿t-com.me>, rotarÚulcinj¿t-com.me

21

22

AKTUELNOSTI

ROTARI KLUB PAN^EVO

TRG \OR\A VAJFERTA U PAN^EVU Mora se davati, da bi se ponovo steklo! \or|e Vajfert (1850-1937), srpski industrijalac i dobrotvor, osniva~ i guverner Narodne banke Srbije, sa najdu`im guvernerskim sta`om, od ~etvrt veka, dobio je kona~no svoj trg u rodnom Pan~evu, pored zidina najstarije pivare na Balkanu - Vajfertove pivare, podignute 1722. godine, od koje su, posle po`ara 2005. godine, ostale samo zidine.

Trg na kraju Ulice Nikole Tesle, kod stare pivare, uz obalu Tami{a, dobio je Vajfertovo ime. Na sve~anosti uprili~enoj u petak uve~e, 4. oktobra, postavqene su dve plave table s nazivom trga i otkrivena spomen-plo~a - bareqef s likom Vajferta, izliven u bronzi, koju je gradu poklonio Rotari klub Pan~evo, inicijator ove akcije, koju su podr`ali i gra|ani Pan~eva i gradske vlasti.

23

24

Kao svedok vremena u kome je `iveo prvi guverner i „otac savremenog srpskog rudarstva”, spomenut je na ovoj sve~anosti i list „Politika”.

- \or|e Vajfert je umro u Beogradu u dubokoj starosti. Jutro nakon saznawa da se to desilo, dnevni list „Politika” zapo~iwe seriju tekstova o wegovom `ivotu i o detaqima vezanim za odr`avawe sahrane “jedne od najmarkantnijih figura privrednog sveta, osvedo~enog rodoquba i nacionalnog i humanog radnika”. Ceo dr`avni, privredni, finansijski vrh tada{we Srbije, predstavnici mnogih udru`ewa i organizacija koje je ne{tedimice pomagao, kao i gomila takozvanog obi~nog sveta, ispratili su ga na ulicama Beograda i Pan~eva - rekao je Dragan Vu~ur iz Rotari kluba na sve~anosti na Trgu \or|a Vajferta, kojoj su prisustvovali mnogi gra|ani i gradona~elnik Pavle Radanov.

Grad Bor je osniva~u borskih rudnika podigao spomenik u centru grada, a jedna od glavnih ulica nosi wegovo ime. Pored Bora, Vajfertova ulica postoji i u Beogradu, na Vra~aru í POLITIKA - A. Petrovi}

ROTARI KLUB BUDVA ~etvrtkom od 20 ~asova, BLUE STAR, hotel Budva

INFO broj 234 Sastanak RK Budva 26. 09. (2013. godine) otvorio je predsjednik Rajko Mihovi} pozdravqaju}i prisutne.

Prije svega pozdrav je uputio ve~era{wim gostima koji su se obratili klubu.

Prisutne je pozdravio g. Miroslav [ovran, PP RK Beograd. G. [ovran je istakao da je poslovnu posjetu Sajmu gra|evinarstva iskoristio da pozdravi i prijateqe u budvanskom klubu dodav{i da je `eqa wegovog kluba da se intezivira me|uklupska saradwa. Ujedno je upoznao ~lanove RK Budva sa aktivnostima RK Beograd ukazav{i da je u toku akcija ugo{}avawa mladih iz [vedske posredstvom Rotari programa. Ujedno je

REKLI SU...

Nikola Obradovi}: Jednostavno, lako je re}i NAJZAD! Bio sam na ovom skupu i drago mi je da su se Pan~evci na ovaj na~in odu`ili svom Ðuri kome je `ivotni moto bio ,,Mora se davati da bi se ponovo steklo!’’

Na`alost, u ovom društvu i daqe caruje hipokrizija... Zašto... zato što niko nije imao hrabrosti da ka`e ,,Ðorðe Vajfert je bio slobodni zidar koji je 24 godine bio Veliki Majstor i Veliki Komander”... Jel’ to nešto politi~ki nekorektno za ovaj trenutak? I još nešto...

Poneo je vaspitawe od oca Igwata i vredno}u nema~ke porodice... A bio je srpski podanik, patriota, PRIMER i USPEH. Trivko Savi}: Na ovom terenu sve što je dobro i pozitivno je sramota...nigde nije kao ovde uspeh tako ocrwen i ozloglašen... uvek se stidimo onih najboqih meðu nama.

Pan~evci su se na ovaj na~in bar malo odu`ili svom po~asnom gra|aninu i velikom dobrotvoru, ali mnogi i daqe smatraju da Vajfertovo ime treba da nosi jedna od glavnih ulica. Zbog proceduralnih problema odustalo se od zamisli da Kej Radoja Daki}a, pored obale Tami{a, gde se najve}im delom nalazi stara pivara, postane Kej \or|a Vajferta. Postoji i ideja da se zidine stare pivare konzerviraju i da se unutar wih napravi Vajfertov muzej.

ukazao da ovakvi projekti mogu biti dobri za zajedni~ku saradwu klubova D 2483 u budu}nosti kako bi gosti iz inostranstva imali priliku da upoznaju {to vi{e qudi u Distriktu í

NOVA KWIGA VESNE BALTEZAREVI]

TU\I QUDI (kako pre`iveti mobing) Profesorka Medijskog prava na Megatrend univerzitetu i ~lan UNS-a Vesna Baltezarevi} objavila je kwigu ,,Tu|i qudi (kako pre`iveti mobing)”. ,,Tu|i qudi” je tre}a kwiga Vesne Baltezarevi} o mobingu, psiholo{kom nasiqu hijerarhijski nadre|enih osoba u poslovnom ili drugom ambijentu. U kwizi se objavquje da je dru{tvo u celini ostalo slepo i gluvo pred pojavom koja ima pogubne posledice po zdravqe osoba koje su pod psihi~kom torturom.

25

26

Autorka u kwizi govori o primerima iz `ivota, u kojima opisuje ispovesti i pri~e `rtava mobinga.

OPEROM ,,IN HOC SIGNO’’ ZAVR[ENA JE PROSLAVA 17 VEKOVA OD DONO[EWA MILANSKOG EDIKTA

DOBRODO[LI POD BLAGOSLOVENI ZNAK! Naslovna strana kwige izvanredno je grafi~ki opremqena reprodukcijom slike Du{ana Jovanovi}a, rotarijanca i ~lana Rotari kluba u Riminiju, Italija.

Izdava~: IP ,,Prosveta” a.d. Beograd [tampa: Neven d.o.o. Beograd Broj strana: 193 Tira`: 500 primeraka ISBN: 978-86-07-02033-1 Vesna Baltezarevi} je bila Guverner na{eg Distrikta 2483 za rotarijansku 2011 - 2012. godinu. ^lan je Rotari kluba Ni{ Centar í

NA velikoj sceni Narodnog pozori{ta u utorak uve~e, 8. oktobra ove godine je premijerno izvedena opera ,,In hoc signo” („Pod ovim znakom”), ~ime je zavr{ena

OLIVERA - SRE]NO I USPE[NO!

Patrijarh vaseqenski i carigradski Vartolomej i patrijarh srpski Irinej dolaze na predstavu.

Po{tovani saradnici i prijateqi {kole, najpre bih izrazila zahvalnost za dosada{wu saradwu, razumevawe i va{e zajedni~ko zalagawe za dobrobit {kole, pre svega dece. U toku na{ih sastanaka, a i u individualnim razgovorima ~esto smo pokretali inicijative koje su opredeqivale put ~kole i bez va{e podr{ke mnoge stvari ne bi bile ura|ene.

Tako|e bih vam se zahvalila za podr{ku koju ste mi pru`ali tokom svih ovih godina.

Ovim putem vam se obra}am jer sam Re{ewem Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja upu}ena na rad u inostranstvo, na podru~je Diplomatsko-konzularnnog predstavni{tva Republike Srbije u Trstu.

S nadom da }emo i daqe biti u kontaktu, `elim vam sve najboqe.

Nadbiskup Stanislav Ho~evar i predstavnici katoli~ke crkve za vreme pauze.

Scena iz opere ,,Konstantin''.

Srda~no, Olivera Abadi} p.s.

Olivera Abadi} je bila dugogodi{wi uspe{ni direktor {kole za za{titu vida „Dragan Kova~evi}” u beogradskoj Cetiwskoj ulici, sa kojom je Rotari klub Beograd imao vrlo uspe{nu saradwu, a sve za {to boqi uspeh i `ivotne i radne uslove |aka ove specifi~ne {kole.

Rediteq Dejan Miladinovi} (desno), kompozitor don Marko Frisina, Mali An|eo i Marko - Konstantin.

proslava 17 vekova od dono{ewa Milanskog edikta. U okviru zajedni~kog obele`avawa va`nog jubileja Milanskog edikta, Vatikan je od svog zvani~nog kompozitora don Marka Frizine zatra`io da komponuje muziku

27

28

Foto Tanjug

za operu po libretu rediteqa Dejana Miladinovi}a, pod dirigentskom palicom Dejana Savi}a, a izveo je ansambl Opere Narodnog pozori{ta u Beogradu.

Opera je ra|ena specijalno za proslavu Milanskog edikta i obele`aSa majkom Julijanom. vawe ovog jubileja ujedno je prvi slu~aj u istoriji opere u Srbiji da se na doma}oj sceni premijerno izvede delo stranog kompozitora, operu koju je komponovao jedan katolik po libretu jednog pravoslavca.

U izvo|ewu ovog grandioznog dela u~estvovalo je vi{e od 200 umetnika, Konstantin Kostjukov je postavio koreografiju baleta, dok su kostime iz fundusa Narodnog pozori{ta obogatili Makedonska opera i balet iz Skopqa i Opera Hrvatskog narodnog kazali{ta iz Osijeka.

U glavnoj ulozi cara Konstantina nastupio je mladi bariton Marko Kalajanovi}, uloga svete Jelene poverena je mecosopranu Nata{i Jovi}, a uloga Fauste, druge `ene cara Konstantina, Suzani [uvakovi} Savi} í Maestro

Izlo`ba je organizovana u „Galeriji 73” na Banovom Brdu, ulica Po`e{ka br.

83a sa po~etkom od 19 ~asova.

Slike su se mogle kupiti i na samoj izlo`bi a glavna aukcija je bila na na{oj ~arter proslavi koja je organizovana u petak, 25. oktobra 2013. godine u hotelu „Ora{ac” od 19 Katarina Topalovi} ~asova.

– JORGOVANI SAV PRIHOD (akrilik, 70 h 50cm) OD PRODAJE SLIKA IDE ZA STIPENDIJE ZA NAJBOQE U^ENIKE I STUDENTE SA OP[TINE ^UKARICA. Rotarijanski pozdrav. ^arter predsednik Vladimir Mati} Predsednik 2013/14 Aleksandar Kosti} Sekretar Ivan Mileti}

Qudi su stvoreni da se vole.

Stvari su stvorene da se koriste.

Svet je u neredu zato {to se stvari vole, a qudi koriste!

AKTIVNOSTI ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA

ADA 2013 - NASTAVAK U SLIKAMA Po{tovani prijateqi u Rotariju, u prilogu je pozivnica za na{u izlo`bu slika nastalih na slikarskoj koloniji prilikom odr`avawa na{e manifestacije ,,Dru`ewe i slu`ewe-Ada 2013'' kao i fotografije nastalih radova.

Rotarakt klub Beograd na proslavi u „Ora{cu”– tri Gracije

29

^OVEK KOJI JE POMIRIO TESLU I PUPINA

O... O... O... ...rekao je slavni nau~nik naredniku Milo{u To{i}u kada je ovaj stigao kod wega prenose}i mu `equ jednog, tako|e slavnog, nau~nika da mu do|e u posetu... a Krfu, najzapadnijem ostrvu gr~kog arhipelaga, ne N znaju za mesec imenom listopad. Mese~eve mene mere cvetawem limunova, dvaput u godini. Znaju da negde tamo daleko pada li{}e uglavnom po tome {to svake godine u oktobru ovde sti`u srlski ratnici s potomcima i po{tovaocima sopstvene istorije. Sti`u da se poklone senima preko dvadeset hiqada vojnika koji su na ovim prostorima, na kopnu i u moru, usnuli brane}i otaxbinu i zakora~ili u istoriju. I srpsku i gr~ku, svezemaqsku.

Tako je bilo i ovog puta. Desetak solunaca, svi ve} na juri{ osvojili deseto desetle}e. iznova je, proputovalo kroz prostor i vreme. Me|u wima i Milo{ To{i}, jedan od trojice danas `ivih iz ~uvenog bataqona 1300 kaplara, nosilac dve zlatne Medaqe Obili}a. Wegova se}awa se`u do Prvog balkanskog rata 1912, kada je imao sedamnaest godina. Ovde, me|utim, svedo~i o nekim svojim drugim borbama, vremenu kada je sa solunskog fronta 1918. kao ~lan Vojne misije upu}en, sa jo{ jedanaestoricom, u SAD da skupqaju dobrovoqce za odlu~ni boj. ^ika-Mi{inu pri~u bele`im bez ulep{avawa i novinarskih intervencija, zapawen fotografskim pam}ewem ~oveka koji iznosi doga|aje koji su se zbili pre sedamdesetak godina. Te~e istorija ispod jedne masline na Krfu. U daqini, u izmaglici toplog jeseweg predve~erja, crvenela su se gola nenastawena brda Albanije. Vido je bilo tako blizu, }utqivo.

Golub u ruci, ja na vidiku „... Iz Bordoa smo do Wujorka putovali brodom devet dana. Sedimo u onom toplom svetlom salonu za ru~avawe a ne jede nam se. Sve mislimo na na{e u rovovima solunskog fronta koji se spremaju za povratak u otaxbinu.

Mo`da su gladni, mo`da im je hladno.

U Wujorku nas Milan Pribi}evi}, {ef Misije, rasporedi po ameri~kim dr`avama. Meni zapadne Detroit, dr`ava Mi~igen. Pitao me Pribi}evi} odakle sam, pa kad je ~uo, rekao mi da tamo u „Fordu” ima mnogo Crnogoraca. Do~ekaju me kao najro|enijeg i ja ti tu zavr{im posao, otvorim „ofis” s firmom „Srpska vojna misija” i vratim se u Wujork.

Se}am se da je bilo rano ujutro kada sam iz voza izi{ao na stanicu Grand - central. Kud }u, mislim, jo{ mi je rano do na{e Vojne misije i ja se zaputim pe{ke Petom avenijom, glavnom ulicom koja Wujork deli na isto~ni i zapadni. I stignem ti do zgrade „Wujork tajmsa”. Tu neka biblioteka, a u parku desetak qudi i `ena hrane golubove. Setim se da je tu mo`da i Nikola Tesla, ba{ sam u „Tajmsu” pro~itao da on tu zalazi svako jutro i hrani golubove.

Zagledam one qude. Vidim jednog visokog ~oveka, malo poguren u le|ima, na desnoj mu golub a on ga levom hrani.

Re{avam se da mu pri|em, kad se on iznenada okrenu, golub prhnu. Gleda me bez re~i, na meni uniforma srpskog oficira. Pri|e i pita me ~ija je to uniforma. Velim mu da je to uniforma srpskog vojnika. Pri~amo sve na engleskom. Onda }e on meni, opet na engleskom, pomalo nepoverqivo, i ja sam Srbin. Znam, vi ste Nikola Tesla.

Otkud znate? Pa ko ne zna slavnog Teslu, ka`em ja, a za va{u struju i izume znam jo{ iz gimnazije.

30 2

Foto: Mi{kin studio, Wujork

TO ]E BITI JAKO TE[KO

Nikola Tesla

Miloš Toši}

Onda me, sada na srpskom, pita da li imam vremena da malo sednemo i da mu pri~am kako je sad u Srbiji. Kako da nemam. I sve mu potanko ispri~am, od Cera, preko Kolubare, albanske strahote. On samo }uti, o~i mu se suzile u tanku crtu pa }e mi, na kraju: Znate li da sada kroz mene ide struja. Ponosan sam {to sam Srbin... Mnogo posle sam to pri~ao jednom novinaru, on preneo, ali izbacio ono Srbin i Srbi. A list je izlazio u Beogradu...

Apostoli jada, Prometeji nade U Wujork sam ponovo stigao posle deset godina, 1928, na rad u Generalni konzulat Kraqevine Jugoslavije. I odmah nazovem Teslu. Jedva me je prepoznao. ali me je zamolio da se odmah na|emo na ru~ku, da mu pri~am o Jugoslaviji. Tako je po~elo na{e prijateqstvo. Vi|ali smo se najmawe dva puta nedeqno, sve do mog povratka u Beograd, 1938. Posle mi je redovno pisao, od 45 pisama drugi rat mi odneo 20...

I Mihajla Pupina sam poznavao, mo`e se re}i da smo na neki na~in bili i prijateqi, ali nisam znao za wegov sukob sa Teslom. Ispri~ao mi ga je Tesla, jednom. A evo {ta se desilo. On se sa Edisonom, Markonijem i drugim nau~nicima skoro svakog dana u pet posle podne nalazio na ~aju u Klubu nau~nika u Petoj aveniji. Moram re}i i to da je Tesla bio prili~no naivan, to sam sam osetio. Jednom je tako na tom skupu ispri~ao kako je otkrio be`i~nu telegrafiju.

In`ewer Markoni, svojevremeno Teslin saradnik, izgleda da je odmah ukop~ao stvar i patent prijavio kao svoj.

Na sudu je u wegovu korist svedo~io i Mihajlo Pupin. Tesla prekida sve odnose sa wim. Niko nije smeo ni da pomene Pupinovo ime u wegovom prisustvu... Onda se Pupin razboleo. Uremija, gadna stvar. I sam je, izgleda bio svestan da mu nema spasa pa je poslao svog sekretara Jovana Kajganovi}a, in`ewera Li~anina, u na{ konzulat, kod mene. Rekao mu je da sam ja veliki Teslin prijateq i da me moli da odem kod Tesle da ga izmolim da do|e i pomiri se s wim.

Oti{ao sam kod Tesle, stanovao je u hotelu „Wujorker” na Osmoj aveniji, na 34. spratu. Kad sam mu objasnio razlog svoje posete rekao je ba{ ovako: O... o... o... to }e biti jako te{ko.

Mihajlo Pupin

Po~eo sam da ga ube|ujem da je pra{tawe osobina velikih qudi a da je on nesumwivo jedan od najve}ih. Pupin je ozbiqno bolestan, svakog momenta mo`e da umre, savest ga grize {ta je uradio, {to je svedo~io naopako, a savest je najve}i ~ovekov sudija, rekoh.

Tesda }uti i povremeno me zagleda. Onda veli da ovog momenta ni{ta ne mo`e da odgovori, ali da ne}e celu no} da spava, razmi{qa}e o tome. Ina~e spavam samo ~etiri sata, rekao mi je sa srame`qivim sme{kom, pa }u i ovo nespavawe izdr`ati. Nisam ni ja spavao, ~ekao sam da mi se javi.

Javio se, se}am se, oko devet izjutra. Razmi{qao sam, rekao mi je, i mislim da su prevagnule va{e re~i o pra{tawu. Ho}ete li sa mnom u bolnicu?

Kad smo stigli u bolnicu, do~ekao nas je upravnik sa svim lekarima, kao da je velika vizita. Oti{li smo zajedno do Pupinove sobe. Le`ao je sam. Kad je ugledao Teslu, malo se pridigao i odmah klonuo nazad, neve{to poku{avaju}i da sakrije suze. Tesla mu je pri{ao, pru`io ruku i pitao: Kako si moj stari prijatequ...

Upravnik nas je zamolio da ih ostavimo same. Kad je kasnije Tesla izi{ao iz sobe, pitao sam ga {ta mu je rekao Pupin. Ni{ta, samo je plakao...

Sutradan je umro Mihajlo Pupin. Posle opela u protestantskoj crkvi, pravoslavne jo{ nije bilo u Wujorku, i pogreba sedamdesetdevetogodi{wi Tesla me je pitao ho}emo li i wega ovako ispratiti... Umro je, jadnik, sam. Bio je veliki nau~nik ali i ~ovek, i u bolu i u pra{tawu... ^ika Mi{a To{i} je te ve~eri do kasno u no} sedeo ispod masline na Krfu. I more kao da je bilo utihlo nad senima „apostola jada, Prometeja nade” í Petar Milatovi} (Objavqeno u listu ,,Politikin Zabavnik’’ broj 1978, 24. 11. 1989. godine)

31

AKTIVNOSTI JESEWE LI[]E VE] OPALO JE... ni travke nema, pusto{ je svud, u mojoj du{i, u srcu mome jo{ uvek vlada ve~ita stud.

Uzalud behu sve nade moje, uzalud se nadah da }e{ ostati, al’ sad tek vidim da zbiqa ide{ i da se moram s tobom rastati.

Ah, idi, idi, u daleki svet.

Mira ti `elim na putu tvom.

Al’ kad ti bude blistala sre}a seti se mene ne zaboravi me…

Me|u pesmama iza kojih stoji neka neobi~na, ~esto tu`na i tragi~na pri~a, ova se izdvaja po tome {to je vezana za ~ak dve tragedije, odigrane na dva razli~ita kraja sveta.

Pesmu je, pod nazivom Songe d’Automne (Dream of Autumn) napisao kompozitor lakih melodija Ar~ibald Xojs (Archibald JoÚce / 25. maj 1873. - 22. mart 1963.), poznat kao „kraq engleskog valcera”. Pesma je bila popularna u Britaniji i uvr{tena je u repertoar Ýhite Star Line orkestra, koji je svirao na ~uvenom „Titaniku”. Prema svedo~ewima pre`ivelih putnika ovo je bila posledwa pesma koju je orkestar svirao pred potonu}e „Titanika”.

Pesma je bila popularna u francuskim xez klubovima i mnogi tada{wi velikani xeza, me|u kojima je svakako najpoznatiji Xango Renart (\ango Reinhart), snimili su svoje verzije ove pesme.

Stigav{i do nas pesma je dobila i re~i i novi naziv Jesewe li{}e!

Originalni tekst „Jeseweg li{}a” prvi put je {tampan 1909. godine u ~asopisu „@enski svet” pod nazivom „Pre rastanka”. U potpisu je stajalo samo Vera.

Vera je bila Novosa|anka rodom iz ^anada, Vera Torwanska. Prema kazivawu \or|a Peri}a, po{tanskog slu`benika iz Beograda i eksperta za starogradsku muziku, Vera Torwanska se u Novom Sadu upoznala sa mladim poqskim lekarom Stanislavom Pujdakovskim. Poznanstvo se pretvorilo u obostranu qubav koja je krunisana brakom. Verovatno zbog ratova, Balkanskog i Prvog svetskog, lekar Pujdakovski je ubrzo, zajedno sa Verom, otputovao u svoju domovinu. Vera se u Novi Sad vratila pre kraja Prvog svetskog rata, a mladi lekar joj se vi{e nikada nije javio. Ona vi{e nije ispevala nijednu pesmu!

Kod nas su mnogi peva~i imali ovu tu`nu pesmu u svom repertoaru i uspe{no je izvodili, ali je po mnogima ona u izvo|ewu @ivana Mili}a najpoznatija í

32

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARI KLUB BEOGRAD-NOVI BEOGRAD

DRU@ENJE UZ SLU@ENJE NA BISER(NI) NA^IN U ~etvrtak, 24. oktobra ove godine, od 19 ~asova, u prijatnom ambijentu restorana BISER koji se nalazi izme|u savskih mostova, organizovan je susret prijateqa, ~lanova Rotari klubova Beograd i Novi Beograd.

Najstariji srpski i beogradski Rotari klub do{ao je u goste najmla|em beogradskom Rotari klubu (~arterovan je 2012. godine).

Posle odslu{anih himni, dr`avne i Rotari internacionale, predsednik Rotari kluba Beograd - Novi Beograd Nenad Obu}ina pozdravio je prisutne rotarijance i najavio zanimqivo predavawe.

Predsednik Rotari kluba Beograd ^edomir Petriwac pozdravio je doma}ine i za uspomenu Klubu doma}inu poklonio primerak monografije na{eg Kluba.

Dragan Brajer, past Guverner Distrikta i predsednik distriktne Fondacije pozdravio je prisutne i najavio skoro predavawe o radu Rotari Fondacije ~lanovima ovog Kluba.

Obratio se kratko i Darko Vukovi}, ~arter predsednik Kluba, a onda je ~lan novobeogradskog Kluba arhitekta Bratislav Ili}, imao sadr`ajno predavawe re~ju i slikom na temu KREATIVNE INDUSTRIJE TRE]EG MILENIJUMA sa najvi{e arhitektonskih i urbanih primera iz Kine i gradova Pekinga, [angaja, Honkonga, a pomenut je i na{ prestoni grad sa idejom o izgledu Luke Beograd!

Uz ve~eru, razgovor prijateqa potrajao je dugo. Bio je ovo prvi u nizu budu}ih susreta ~lanova Rotari kluba Beograd sa beogradskim Klubovima í

FILOZOFIJA ^ARLSA [ULCA* Ovo {to ~itate je filozofija ^arlsa [ulca (Charlesa Schultza), autora stripskog junaka ^arlija Brauna.

Ne morate odgovarati na pitanja. Samo pro~itajte tekst do kraja i shvati}ete poruku: 1. Nabrojte petoricu najbogatijih ljudi na svetu.

2. Nabrojte zadnjih pet pobednika u golfu.

3. Nabrojte imena zadnjih pet Mis sveta.

4. Nabrojte desetoro ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.

5. Nabrojte dobitnike Oskara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat?

Stvar je u tome da malo nas pamti ju~era{nje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom podru~ju. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Dostignu}a padaju u zaborav. Pohvale i povelje sahranjuju se zajedno s njihovim dobitnicima.

Evo jo{ pitanja, da vidimo kako }ete sada pro}i: 1. Nabrojte dva u~itelja koji su vam pomogli u {koli.

2. Nabrojte tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo te{ko.

3. Nabrojte petoro ljudi od kojih ste ne{to va`no nau~ili.

4. Razmislite o dvojici ljudi koji su u~inili da se ose}ate va`nim.

5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado dru`ite.

Lak{e?

Pouka: Ljudi koji va{ `ivot ~ine druga~ijim nisu oni s najvi{e diploma, najvi{e novaca ili najvi{e nagrada. To su ljudi do kojih vam je stalo.

Ne brinite o mogu}em smaku sveta danas.

U Australiji je ve} ionako sutra! *^arls Monro [ulc (Mineapolis, Minesota, 26. 11. 1922 + 12. 02. 2000.) bio je ameri~ki crta~, jedan od najboljih karikaturista uop{te. Najpoznatiji je njegov strip KIKIRIKI sa junacima Snupijem i ^arli Braunom. Od 1950. do 2000. godine objavljen je u 75 zemalja, na 21 jeziku.

33

BEOGRAD IZ SVEMIRA SNIMQEN NO]U IZ ME\UNARODNE SVEMIRSKE STANICE Ova fotografija u boji zabele`ena je iz svemira i to zahvaquju}i Me|unarodnoj svemirskoj stanici. Mo`emo da vidimo sve ve}e ulice, dok novi Most na Adi stvarno sija do svemira!

Autor fotografije je ruski kosmonaut Anatolij Ivani{in* kome dugujemo zahvalnost za ovaj fantasti~an no}ni snimak na{eg glavnog grada. *Anatolij Ivani{in Aleksejevi~ (ruski: Anatolii Alekseevi~ Ivani{in, 15. januara 1969. godine u Irkutsku , RSFSR ,

BEOGRAD IZ EPICENTRA

34

SSSR) je pilot ruskog ratnog vazduhoplovstva, a od maja 2003. godine kosmonaut. Od 2010. godine se priprema za svoj prvi svemirski let do Me|unarodne svemirske stanice kao in`ewer leta ekspedicije. Poleteo je u svemir 14.novembra 2011. godine u 4:14h sa kosmodroma Bajkonur, na brodu „Sojuz TMA - 22” zajedno sa kosmonautima Antonom [kaplerovim i Danielom Burbankom.

Posle dvodnevnog leta, 16. novembra „Sojuz 22” udru`io se sa Me|unarodnom svemirskom stanicom. Posle pet meseci boravka i rada na woj, trio kosmonauta je 27. aprila 2012. godine sleteo na poligon u Kazahstanu í

Gradovi sa belim u sebi razbacani po svetu. I qudi. I sudbine. I doga|aji. Sa pri~ama iz epicentra.

Boja ili ne, qudsko oko je vidi kao prijatan prizor.

Belo je neodre|eno, ~istota, nevinost, duhovni autoriBeo Grad tet, samoobasjawe. Simbolizuje umirawe starog `ivota i Beograd (dr`ava Srbija), ra|awe novog, na kr{tewu, ven~awu, samrti. Bogiwe u beBiograd na moru (dr`ava Hrvatska) , lim haqinama - Afrodita i Freja, simboli su qubavi, zaStoni Beograd (Seke{fehervar - dr`ava Ma|arska), nosa, razarawa i `alosti.

Berat (Beograd - Grad Hiqadu prozora, dr`ava Albanija), BEO, BELA, BELO* - lepa i tajanstvena re~ sa vi{e Belgorod (dr`ava Rusija), zna~ewa. Pun je narodni govor te re~i u raznim zna~ewiBelgrat (dr`ava Turska), ma kao i mitologija, poezija, geografija, i botanika i zoBelgrad (dr`ava Belgija), ologija. Beli svet, beli dan, beli car, bele p~ele, bela Belgrejd (dr`ava Mejn, SAD), zastava, bela magija, na belom hlebu, beli udovac, ,,beloBelgrejd (dr`ava Montana, SAD), ruka Junona’’, Bela Tara (najvi{i duhovni preobra`aj poBelgrejd (dr`ava Minesota, SAD), sredstvom `enske prirode u budizmu), bela vrana, belouBelgrejd (dr`ava Misuri, SAD), {ka, beli bor, beli slez, Beli}, Beqanski, Belogrli}, Belgrejd (dr`ava Nebraska, SAD), Belobrk, Belostenec, Bjelopavli}, Beli Nil, Bela CrBelgrejd (dr`ava Severna Karolina, SAD), kva, Bela Palanka, Bijelo Poqe, i mo`da stotine takvih Belgrejd (dr`ava Teksas, SAD).

Beograd - asteroid 1517 koji se nalazi u asteroidnom po- mesta u svetu, sve do ovog na{eg Beograda koji je na{ao jasu Sun~evog sistema, negde izme|u orbita Marsa i Jupi- mesta i u Pre{ernovoj poeziji. (,,Ni blizu, ni blizu do tera, koji je 1938. godine otkrio srpski astronom Milo- bele Tur~ije kjer v Donavo Sava se bistra izlije’’...) í rad B. Proti}. * Ivo Andri}, na{ pisac i nobelovac .....................................

Mihovil Logar (1892 + 1975), ZNAKOVI PORED PUAlba Graeca TA - VE^ITI KALENDAR MATERVaisenburg HIMNA BEOGRADU WEG JEZIKA (1973.)

Fehervar Slobodom drevni grade budi gord, Kastelbianco digni zvezdu na svoj steg. .....................................

Da svetom tvoje slave proðe glas Ku}a ratova da odjekne dol i breg.

Ku}a slobode Jedinstvu i bratstvu sad pesmu zapoj Breg borbe i slave nek tiranin svaki tu naðe grob svoj.

Breg za razmi{qawe Beograde, Beograde, ........................................ k’o sunce sjaš gordi grade naš, gordi grade naš, ve~no naš.

REKLI SU...

O BEOGRADU Do{av{i, na|oh najkrasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd, koji je po slu~aju razru{en i zapusteo, sazdah ga i posvetih Bogomateri…

Despot Stefan Lazarevi} (1377 + 1427) To je najbjeliji, najplenerskiji od svih gradova koje poznam, bijelo i sun~ano mjesto, kao da je izabrao da bude slika slobode i svjetlosti u plemenu na{emu.

Antun Gustav Mato{ (1873+1914) Beograd je opet ogrejalo sunce, jer niko drugi nije hteo.

Du{ko Radovi} (1922 +1984) Ko je imao sre}e da se jutros probudi u Beogradu, mo`e se smatrati da je za danas dovoqno postigao u `ivotu. Svako daqe insistirawe na jo{ ne~emu, bilo bi neskromno.

Du{ko Radovi} Beograd nema dovoqno zanatlija. Kada smo zami{qali budu}nost, zami{qali smo je bez kvarova.

Du{ko Radovi} Jo{ ponegde u Beogradu postoje tarabe, a uz tarabe raste korov jakog, oporog mirisa… Gugutka gugu~e na grani divqe kru{ke, a zalutali poqski mi{ be`i od straha ili gladi… Sve to jo{ postoji negde, u nekoj ulici bez imena i ku}i bez broja… Zaka~ilo se kao ~i~ak za nogavicu velegrada i putuje vremenima i prostorima kojima ne pripada.

Du{ko Radovi} Ako }emo po{teno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno a on nevoqno sle`e ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.

Du{ko Radovi} Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenqivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa wihovom studenom rasko{i; i za letwih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gowen ludim vetrom, nosi ki{u pome{anu s pra{inom panonske ravnice; i u prole}e kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemqom; i u jesen kad ote`a od jesewih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj ~udnoj varo{i za sve ono ~ega u woj nema i uteha zbog svega {to ne bi trebalo da bude. Ali najve}i rasko{ toga neba nad Beogradom, to su sun~evi zalasci.

U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustiwske vizije, a zimi prigu{eni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su ~esti dani kad se ogaw toga sunca koje zalazi u ravnici, me|u rekama pod Beogradom, odbije ~ak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varo{i. Tada sun~ano rumenilo oboji za trenutak i najzaba~enije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih ku}a koje ina~e slabo obasjava.

Ivo Andri} (1892 + 1975) Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego ve~no nastaje, dogra|uje se i oporavqa. S jednog kraja ni~e i raste, a

sa drugog vene i propada. Uvek se kre}e i talasa, nikad ne miruje i ne zna {ta je spokoj i ti{ina. Grad na dve reke, na velikom prostoru sapet vetrovima.

Ivo Andri} Ako ~ovek privremeno, za ovaj trenutak, zanemari osnovni zadatak koji ima u Beogradu, a to je sa~uvati goli `ivot na pe{a~kim prelazima i trotoarima, preostaje mu onaj te`i: da se sa~uva od ispovesti poznatih i nepoznatih qudi.

Borislav Peki} (1930 + 1992) Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod ~ijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta mewao vlasnika i pedeset puta uni{tavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao - kao {to je na{ Beograd . Pa zar ta ~iwenica {to je taj grad srpski ni najmawe o Srbima ne govori?

Borislav Peki} Beograd je niskobuxetni Wujork.

Momo Kapor (1937 + 2010) Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad - on je metafora, na~in `ivota, ugao gledawa na stvari.

Momo Kapor Gde je srce Beograda?

Svugde i nigde.Ono se krije u otmenoj le`ernosti ~ista~a cipela koji }e re}i: ,,Daj {ta da{!”, u filozofski skladnoj opu{tenosti wegovih staraca koji su preko glave preturili toliko ratova, u jutarwem vicu koji }e svojim vedrim praskom preobraziti natmureno slu`beni~ko jutro u trolejbusu, u prijateqstvu kelnera koji se ne uste`e da sedne sa gostom ispod “Lipe” i popije pivo, u uli~noj gu`vi u kojoj }e te se retko kada osetiti strancem, ma odakle dolazili, u lepoti i`vrqanih zidova koje niko ne kre~i, a na kojima je islikana dirqiva freska uli~nih sudbina, qubavi, psovki, uvreda, duhovitosti, fudbalskih rezultata, imena - sve to na malteru ispod kojeg jos proviruju upozorewa: Provereno - min wet! Svi na izbore! @ivot damo, Trst ne damo! - a iznad svega tablica odavno i{~ezlog osiguravaju}eg zavoda ,,Sava “, koji nije uspeo ni{ta da osigura, a najmawe sebe, i bledi tragovi promewenih tabli sa uli~nim nazivima.

Duh Beograda krije se u jedinstvenom haosu wegovih zelenih pijaca, a pre svega u gipkom hodu Beogra|anki. Beogra|anke na ulici - to je za mene fantasti~an moderan balet, bez drugog zvuka do lupkawa potpetica na wihovim cipelama! Blede, naglo izrasle gradske devoj~ice, odrasle na asfaltu, odgojene pogledima prolaznika punim `eqa, samostalne, drske i u~tive u isti mah, sa uro|enom elegancijom dovitqivih modiskiwa i lukavo skrivenim siroma{tvom - one su najlep{a i najrasko{nija predstava koju Beograd nudi pogledu do{qaka, sve dok nekuda ne i{~eznu, kao po ne~ijem tajnom migu, a ulice ostanu neute{no puste i gole.

Duh Beograda je, najzad, i u ose}awu da ste kod ku}e, da ne mo`ete propasti jer ste me|u svojima, da uvek i u svako doba mo`ete da pozajmite ne{to sitnine, qubavi, krov nad glavom i malo neophodnog sau~esni{tva pred zoru…Taj duh ra|a smele vertikale, iz wega ni~u nove ~etvrti, a propadaju stare, on premo{}ava reke i raskr~uje spletove zar|alih koloseka me|u ~ijim pragovima ni~e trava, da bi sebi obezbedio {to {iri vidik na reke i nebo. On se poigrava arhitekturom i urbanisti~kim zakonima. Fotografisan iz vazduha, taj grad nikada ne}e privu}i radoznalog sakupqa~a lepota, ma koliko ve{to bio

35

36

slikan. Jednostavno, on nije fotogeni~an! Ali }e zato u~initi ne{to posve drugo: razbudi}e gotovo fizi~ku bol od ~e`we, onima {to su makar samo nekoliko dana proveli na wegovim ulicama, ba{ kao {to je neka fotografija biv{e qubavi u stawu da nas izmu~i do smrti.

Plan wegovih ulica postaje ne{to sli~no topografskoj karti na{eg srca. Taj }e nas grad op~initi {armom, a nikad nam ne}e otkriti tajnu {ifru te ~udne qubavi, kojoj ne znamo razloga.

Osta}emo zauvek wegovi dobrovoqni zato~enici, koji su izme|u bezbroj gradova remek-dela izabrali ba{ Beograd da u wemu pro`ive svoj jedini `ivot koji im je dan.

Momo Kapor

pobegle na ulice, ali da su se same vratile nazad… Stvarno lepa pri~a - ne znam da li je istinita…

Alfred Hi~kok (1899 + 1980)

Beograd je najru`niji grad na svetu na najlep{em mestu na svetu.

Le Korbizije ([arl - Eduar @anre - Gri) (1887 + 1965)

Tada su mi bili potrebni susreti s qudima koji me ne}e tretirati povr{no kao {to mi se to kod nas de{avalo, s qudima koji satima sede za stolom i dru`e se, pevaju neke pesme i uvek imaju stra{no mnogo da ka`u. Taj beogradski period je prosto izle~io moju du{u…

Erskin Preston Koldvel (1903+1987)

Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najru`niji grad na najlep{em mestu, imao je pred sobom rezultate tih vi{evekovnih ru{ewa. Oni danas koji vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga {to su u wemu videli ili dotakli. Wegov najve}i i mo`da najlep{i deo je onaj koji je netragom nestao, pa ga vi{e nikada ne}emo videti, snimiti ili dodirnuti. Ali, istoriji pripada i onaj wen nestali deo, koji se vi{e nikada ne}e mo}i rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas.

O~igledno, Korbizijeov najru`niji grad na najlep{em mestu, kroz istoriju je bio veoma ~esto najlep{i grad na najstra{nijem mestu sveta. U zakqu~ku, mogli bismo parafrazirati ,,Wujork Tajms’’ iz daleke 1876. godine. Da se na turskom pohodu u Evropu nije ispre~ila Srbija sa Beogradom (koji je tada sravwen sa zemqom), danas bi svakako kao on izgledali Nema~ka i Francuska, Be~, Minhen i Marsej.

Milorad Pavi} (1929+2009) Najve}e bogatstvo Beograda nisu rude ni minerali. Nisu ni devizne, ni dinarske zalihe. Nije ni na{e tradicionalno gostoprimstvo. Najve}e bogatstvo su devojke! I majke {to ih ra|aju.

Prqavi inspektor Bla`a (Igor Bla`evi}) Kako se ~esto de{ava da putnik poseti neko ~uveno mesto o~ekuju}i mnogo, a odlazi iz wega poti{ten i razo~aran.

Ovakvi slu~ajevi su sa Atinom, Rajnom, Crkvom svetog Petra u Rimu. Me|utim, oti{ao sam u Beograd ne o~ekuju}i ni{ta - ni dekor, ni prizore, ni veselost niti i{ta zanimqivo - a sada sam potpuna `rtva wegovog zavodqivog {arma da od wega moram da se odvojim sa najve}im bolom. Ovo je neko novo ose}awe: zaqubiti se u jedan grad.

Herbet Vivijen, putopisac (boravio u Beogradu 1896.)

(1865+1940) U Beogradu sam prvi put (1973). Do{ao sam i zato {to nikad jo{ nisam bio u ovoj sredini, na istoku Evrope. Za kratko vreme sam utvrdio dve stvari, za mene vrlo va`ne: jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi.

Xek Nikolson (1937) Koliko ste vi tek imali da gradite kad se zna da su bombardovali i Nemci i saveznici. Lako je drugim velikim gradovima Evrope da se hvale svojom lepotom… Imate lep mali zoo-vrt… Kazali su mi da je u vreme bombardovawa i zoolo{ki vrt bio poru{en i da su `ivotiwe bile

Beograd je fantasti~an evropski grad, povezan sa svetom.

And`ej Vajda (1926) Posebno sam impresioniran vedrom i toplom atmosferom Beograda.

Semjuel Beket (1906 +1989)

Stigao sam u Beograd zimi i video svoje detiwstvo: ulice zatrpane snegom, lica sli~na kao u Americi moje mladosti. Bilo je to vrlo dirqivo.

Sol Belou (1915+2005) Cvetaju}i i dobro naseqen grad.

El Idrizi Abu Abdulah Muhamed arapski geograf i putopisac (1099. ili 1100 - 1166) Oporavqaju}i se od balkanskih nemira, Beograd je postao u potpunosti moderan grad sa mno{tvom fantasti~nih karakteristika koje ga izdvajaju od ostalih evropskih gradova.

The Sun Danas, grad je preplavqen suprotnostima i kulturom: s jedne strane {qunkovit, siv i sirov, a sa druge spokojan, kaldrmast i tih. U isto vreme je mesto za kulirawe, kao i za uzbu|ewa.

The NeÞ Ùork Times Od svih meni poznatih gradova ova varo{ ima najlep{i polo`aj, najvi{e svetla i sunca.

No} pada u glavnom gradu biv{e Jugoslavije i muzika ispuwava vazduh. Svuda.

The NeÞ Ùork Times Beograd ima mno{tvo tunela i skrovi{ta ispod svoje povr{ine, nasle|e staro hiqadu godina, tokom kojeg su svi, od Vizantijaca do Turaka `eleli da dominiraju gradom.

The Star Beograd se ubrzano name}e kao kqu~na destinacija za putnike koji tragaju za ne~im druga~ijim u poznatom evropskom pejza`u.

The Sheffield Star’s Profile magazine

BEOGRAD U BROJKAMA BEOGRAD, glavni i najve}i grad Republike Srbije, oslobo|en je 20. oktobra 1944. godine, posle ~etiri godine nema~ke okupacije.

Treba mi svet otvoren za poglede!

Treba mi soba da primim pet hiqada qudi sa dignutim ~a{ama koji nazdravqaju mom gradu!

37

Jedan od najpoznatijih gradova u svetu po tome {to wegovi `iteqi udi{u ~ist vazduh, sude}i bar po nadmorskoj visini, jeste i glavni grad Srbije - Beograd.

•U Beograd 1844. godine dolazi prvi kroja~ `enskog odela, Pavle Temeqki}.

•U Beograd 1844. godine se pojavquje i prvi cirkus.

DU[ANOVAC nije slu~ajno, tu ima vi{e qubavi nego poraza u Hemingvejevim kwigama.* •U Beogradu se 1847. godine nastawuje prvi zubni lekar, Moric Lefner, koji ,,{upqe zube nekom masom zapu{ava’’.

•U Beogradu se prva meteorolo{ka osmatrawa po~iwu da bele`e 1847. godine, a vodi ih za svoje potrebe Dragutin Karlovanski, vlasnik ,,Prvog srpskog plivali{ta i kupali{ta’’ ispod Kalemegdana.

MOM^ILO MOMO KAPOR

•A 1850. godine isti Dragutin Karlovanski u Beogradu otvara prvu bakalnicu u kojoj prodaje pra{ak za buve, sve vrste farba, {vajcarski sir i haringe. Osim toga, vlasnik uspe{no le~i i od {uqeva!

MALINA

•Kroz Beograd je posledwi put 1854. godine pro{ao karavan kamila i doneo iz Sereza duvan u balama za trgovca Anastasa Hristodula.

HIPODROM avetiwski prazan i blatwav kao Gogoqeve pri~e. Pobedniku nisu potrebni prijateqi.

•U Beograd je 12. aprila 1855. godine stigao prvi telegram iz Aleksinca. ^UBURA. Markoni i Mile Peri{i} je strasno raznose svetom. Tu mladi qudi `ure u pesnike.

•U Beogradu, 1923. godine saop{tava se da u kafani ,,Kod ladne vode’’ uvek ima dosta rakije sviju vrsta!

•U Beogradu je 1924. godine objavqeno da se aspirin tablete ,,Bajer’’ rado imitiraju i zato ,,vazda zahtevajte originalni omot!’’

[TETA {to ne postoji jo{ neko slovo za sve adrese zavi~aja. Da ga ukle{em u kwigu od kamena i krvi. Jer ona `ivi od svojih uro|enih tuga.

na{ slikar i pisac (8. 4. 1937. + 3. 3. 2010.)

djedanput, stra{no po`eleh da popijem malinu sa O sodom. Stariji kelneri su se samo osmehivali i odmahivali rezignirano rukom, a mla|i nisu ni znali {ta je to.

Kako da im objasnim da su nekada kafanske ba{te bile posute sitnim belim {qunkom? Subotom su nam prali kolena i trqali u{i kraji~kom od pe{kira, vodili nave~e na ro{tiq u KIKEVAC, SOKOLAC, KALENI], TABOR, MARATON, SLO@NU BRA]U...

Odrasli su pili pivo, a nama deci naru~ivali bi malinu sa sodom. Pili smo je polako da {to du`e traje, razvla~ili taj dragoceni ,,kupovni’’ napitak divne grimizne boje, gledali lica i kro{we drve}a kroz zamagqenu ~a{u kao kroz Ticijanovu lazuru nekog kraqevskog pla{ta.

Nismo mogli da zamislimo ni{ta skupqe - nikakvu ve}u nagradu od te retke, tako dugo ~ekane subotwe ~a{e hladnog malinovog soka razbla`enog sodom koja rezi. Uvek bih rasipni~ki prvi popio svoju ~a{u i posle zavideo deci koja su umela da razvuku preko cele ve~eri svoju malinu sa sodom. Se}am se: soda je rezila, a malina je bila slatka. Me|utim, taj slatki sok moga detiwstva vi{e ne dr`e po kafanama. Zamenili su ga koka - kolom. osle mnogo godina, jedanput na Jugu, u nekom malom P zalivu, u kr~mi ,,Kod sidra’’, najzad nai|oh na starog {ankera koji je ulivao poverewe. Izgledao je kao neko ko zna {ta je malina sa sodom. Upitah ga da li ima himber, a wemu o~i zacakli{e, kao da sam izgovorio neku ve} davnu zaboravqenu {ifru s pomo}u koje se otkriva skriveno blago; kao da sam glasnik koji je najzad stigao iz nekog tamnog vilajeta s va`nom porukom. Re~e mi da ve} sedamnaest godina nikome nije napravio malinu sa sodom.

Stavio je prst na usta i zavereni~ki se od{uqao u sobi~ak iza {anka, odakle se uskoro vrati s pra{wavom bocom lepqivog malinovog soka. Dovukao je veliku metalnu bocu sode i u ~a{u ubacio jedan dugi, veli~anstveni {trc, koji penu{avo proslavi povratak starog napitka.

Sme{ao mi je pravi himber, gledaju}i me sa pravom nevericom. Malina je bila ista onakva, kao nekad! noge stvari su se promenile, mnoge izgubile ukus, M ali ova malina sa sodom, nije. Zaista, nije!

Osetih pod nepcima {kripawe belog {odera u onim div-

NIKAD ZBOGOM VE] DOVI\EWA. MOM GRADU JE POTREBNA NE@NA RE^! *AZBGU^NIK Petra Pece Popovi}a

38

nim kafanicama ispod rascvetalih lipa, za~uh sawivu muziku periferijskih orkestara, a nozdrve mi ponovo ispuni dim ro{tiqa na kome su se pekli }evap~i}i; osetih da opet pripadam onim divnim skromnim, porodicama koje su jedanput nedeqno izvodile svoju decu na malinu sa

sodom, osetih kako mi to sre}no vreme klizi niz grlo i kako qubav rezi - osetih sve one stvari koje mi nikada nisu padale na pamet dok sam pio koka - kolu ili {vepsssss!

- ali ponovo na~inih staru gre{ku: prebrzo sam ispio svoju ~a{u, umesto da je {to vi{e razvu~em. Naru~ih brzo drugu, ali jest - vreme, ono daleko vreme, pobeglo je, izgleda, u bocu sa sodom i vi{e nije htelo napoqe í

*** Ne dr`im nikada dijetu. Jedanput sam se podvrgao toj iscrpquju}oj kuri na taj na~in, {to sam (`ive}i na raskr{}u evropskih i orijentalnih puteva) iskombinovao srpsku i tursku kuhiwu. Iz obe sam koristio najmawi zajedni~ki sadr`ateq - hleb, jer genetski poti~em iz pasivnih krajeva, gde je to osnovna hrana. Iz turske kuhiwe uzeo sam lojavu ov~etinu, a iz srpske - sviwetinu. Iz turske kuhiwe sam koristio sogan - dolme, a iz srpske, sarme sa suvim rebrima... Moj organizam se toliko zbunio, da je od siline zbuwenosti telo po~elo samo od sebe da mr{a! Dijetu sam veli~anstveno zavr{io srpskim gibanicama i turskim tulumbama.

*** Volim na izvestan na~in, svoj mali ludi Beograd! U nekom normalnijem gradu, mislim da bih skapao od dosade.

Najpoznatiji eksperti dobijaju nervne slomove od o~ajawa {to smo prezadu`eni i {to srqamo u propast, a Beogra|anima, uglavnom, ni{ta! Svi `ive. Neverovatno!

Sada mi tek postaje jasno kako smo izdr`ali i nad`iveli i Tra~ane i Kelte, Grke, Rimqane, Hune i AJVARE, Turke, Maxare, Austrijance, Italijane, Nemce... da ne nabrajam daqe; istorija mi nije ja~a strana.

Volim, {to ovde i daqe ni{ta ne mo`e i sve mo`e!

*** Obi{ao sam ~itav svet i video svakojaka ~uda, ali ni u jednom gradu, sem u Beogradu, niko ne zakqu~ava telefonski broj~anik katancem, niti sam primetio da neko po kancelarijama kuva kafu u poluotvorenoj fioci pisa}eg stola.

*** [to se ti~e politi~ara koji `ive u Beogradu, i oni se mnogo razlikuju od svojih kolega u belom svetu. Umesto da uve~e sede po svojim poslani~kim, komitetskim i skup{tinskim klubovima, gde su hrana i pi}e gotovo besplatni, oni najvi{e vole da provode no}i u Klubu kwi`evnika (Francuska 7), jednom od najskupqih restorana u gradu.

Vremenom, ta navika postaje kobna za wih; inficirani literaturom, obi~no po~iwu da pi{u memoare, koji ih posle ko{taju polo`aja.

Branislav Vukomanovi}

SAV TAJ ZEZ ili

TRINAEST AFORIZAMA DO NOVE GODINE • Avgust, paklena vru}ina. Srbi okupirali Crnu Goru.

Zauzeli obalu i nekoliko metara mora.

Lokalno stanovni{tvo sara|uje sa okupatorom.

• E, da mi je ova pamet, a ona Jugoslavija.

• U Evropu da idemo kao u vojsku. Samo ko ho}e.

Profesionalce ve} imamo.

• Svaki narod zaslu`uje vlast koju ima.

A mi smo ga ba{ preterali.

• Tako brzo smo u{li u demokratiju da komunisti nisu imali vremena da se sklone.

• Ako je telefonirawe ovako skupo, po{to li je prislu{kivawe?

• Kada bi neki oti{li na prinudni rad, mi ne bismo i{li na prinudni odmor.

• Mo`da sam i ja nekakav mafija{.

Standard mi je kriminalan.

• Revolucija jede svoju decu.

U na{em slu~aju ovo je vi{e pedofilija.

• Ja kupim grejalicu, oni poskupe struju.

Zna~i, prislu{kuju me.

• Ne jedem meso, ali sam simpatizer.

• Ukinuta mi je invalidnina.

Nisam dovoqno skakao od sre}e.

• Za `ivota be{e nesit. Sahrani{e ga u Aleji pelikana.

*** Imamo li mi, u Beogradu, metro? Naravno, da imamo! la`em, dok i{arani wujor{ki sabvej pun zastra{uju}ih tipova, grmi ispod oblakodera, a u briselskom se metrou ~ovek ose}a kao da je ve} pomalo umro, jer neprestano slu{a ^ETIRI GODI[WA DOBA Antonija Vivaldija, a u rimskom metrou, kradu na{i zemqaci sve u {esnaest! a u pariskom ima ~ak prva i druga klasa, jer su klasno dru{tvo, a u moskovskom, kao {to lepo peva Bulat Okuxava:...oni koji `ele da idu napred, neka se dr`e uvek leve strane, a oni {to stoje, stoje li stoje s desna!... I tako, dok zurim u tamu i oslu{kujem nazive stanica na tu|im jezicima, ne mogu da zamislim Beogra|anina u metrou! Mi smo, nekako, stvoreni za ulicu, za dan; pla{im se da ne postanemo utu~eni, kao ostali narodi, kad si|u u metro i }ute li }ute, gledaju}i u prazno ispred sebe. Uostalom, a i {ta }e Srbima metro, kad ih ima mnogo vi{e pod zemqom, nego na zemqi!

39

40

DOBRA VILA TATJANA OLUJI] violinistkiwa

U utorak, 17.septembra 2013. godine u 18,30 ~asova, odr`an je koncert u klubu ,,Kult’’ beogradske ustanove kulture ,,Vuk Karaxi}’’ gde je svoje humanitarno ve~e posve}eno obele`avawu dana seniora op{tine Zvezdara - (ÞÞÞ.tatjanaolujic.com - aktuelnosti) imala na{a poznata violinistkiwa Tatjana Oluji}, profesor na FMU, pedagog i humanista.

Tatjana Oluji}, Þith great confidence shoÞed her virtues: Þonderful technical abilities, sharp phraseologÚ, but alÞaÚs connected Þith indigenous and spontaneous musicalitÚ. ,,Corriere della Sera,’’ Roma 4. 2. 1983.

A u istoj sali, u petak, 27, septembra Tatjana je prva nastupila na humanitarnom koncertu HVALA MUZICI. U ponedeqak, 21. oktobra ove godine u 19,30 ~asova, Tatjana je odr`ala koncert u Ruskom centru za nauku i kulturu - Ruski dom u Beogradu.

Koncerti u nizu od 28 humanitarnih koje je od 1995. godine priredila i u~estvovala. Pomagala je decu obolelu od autiTatjana Olujic has gained her impressive reputation in her native Ùugoslavia and around it. She Þas at her best plaÚing the Third Solo Sonata of Eugene ÙsaÚe: Þith enthusiasm and ardor she plaÚed the merciless and a part the she grasped the Þork fullÚ and that it meant a lot to her.

Some passages in the Þorks of Bartok, Turina, and SlavenskÚ, she plaÚed Þith the same determined passion and unchange ablesonoritÚ, that has been mentioned before. ,,The NeÞ Ùork Times,’’ 7. 4. 1985. zma, karcinoma, borce, invalide, obolele od side, bila Deda Mraz, Bo`i} - Bata, Dobra Vila. Prikupila je preko milion dinara, za akcije koje }e pomo}i drugima.

- Sudbina je izabrala pravu stvar! - ka`e za svoju violinu i qubav prema muzici koju je nasledila od majke Ane Oluji}, profesorke solfe|a u muzi~koj {koli „Josip Slavenski”.

Maestro Jehudi Mewuhin, wen umetni~ki uzor poma`e da pod wegovim pokroviteqstvom bude u {vajcarskom solisti~Tatjana Olujic is an eØcellent violinist, Þith great eØpressing abilities... ,,El national,’’ Caracas, 6. 2. 1986. kom sastavu ,,Camerata LusÚ Gstaad”, da nastupa u Karnegi holu, u Palati Barberini, Ujediwenim nacijama, u Belgiji, Danskoj, Ma|arskoj, Centralnoj i Latinskoj Americi, Africi...

Plo~e, kasete, CD, organizovawe seminara za violinu u Vrwa~koj Bawi, @abqaku, Beogradu, manastiru Prohor P~iwski, dvadeset i kusur godina pedago{kog rada...

Tatjana ima nekoliko samostalnih likovnih izlo`bi, jer je talenat za slikarstvo nasledila od oca, priznatog akademskog slikara. Voli Rembranta, a ~ita dela Ive Andri}a, Fjodora Dostojevskog, poeziju @aka Prevera.

- Nikada nisam sama, ja sam violinista!

A ideja Rotarija mi je jako bliska, jer sam se od najranijih dana svoje karijere bavila humanitarnim radom - ka`e Tatjana Oluji}, ~lanica Rotari kluba Beograd ^ukarica.

• 1. Decembar - Svetski dan borbe protiv HIV-a, uli~na akcija.

• Candel light - Dan se}anja na preminule od SIDE, maj mesec, uli~na akcija, svake godine u~estvujem godinama.

• Humanitarni koncert u Domu vazduhoplovstva, nastup na koncertu.

• Humanitarni koncert u Madlenijanumu, nastup i pomo} organizaciji.

• Humanitarni koncert u Ruskom domu, decembar 2012, nastup i pomo} u organizaciji.

• Humanitarni koncert u Pan~evu, nastup zajedno sa Milkom Stojanovi} i pomo} u organizaciji.

• Dru`enje u ustanovi kulture „Vuk Karad`i}”.

• Otvaranje sajma medicine i stomatologije 2011. godine, nastup na otvaranju.

• ^lan sam fudbalskog tima @ene plus ,,Zdravi stilovi `ivota” i nastupila sam na nekoliko fudbalskih turnira u malom fudbalu (Humanitarni turnir za `ene, 8. marta u organizaciji Studija B, humanitarni turnir u ,,Olimpu’’ u okviru otvaranja letnje sezone).

• U svakoj prilici u~estvujem u svim akcijama i rado se odazivam i predstavljam u medijima, kako bi se za ,,@enu plus” ~ulo i apelujem na svest qudi u ciqu smawivanja stigme i diskriminacije protiv osoba koje `ive sa virusom HIV-a.

41

[ETA(J)MO SRBIJOM ROTARI KLUB BEOGRAD

U POSETI ZADU@BINI MILO[ CRWANSKI U sredu, 23. oktobra ove godine, Nikola Mandi} i Haxi Du{an Glu{ac, ~lanovi Rotari kluba Beograd, posetili su prostorije Zadu`bine Milo{ Crwanski u De~anskoj ulici broj 8, na prvom spratu.

Primio ih je Dimitrije Tasi}, sekretar i upraviteq Zadu`bine.

NEIZLE^IVA P utuju}i danas [umadijom, ~oveku brzo postane jasno odkud joj ime. Posebno kad se za|e u wen centralni deo, me|u prevoje planine Rudnik; nepregledne, guste, bukove i hrastove {ume, mogu da deluju pomalo zastra{uju}e, jer kad se na|e me|u sna`nim, visokim stablima, u {umskom mraku, ~ovek s asfalta te{ko poveruje da se taj mir upotpuwen cvrkutom ptica i `uborom nevidqivih potoka, nalazi vrlo blizu glavnog grada. Da, Rudnik je prelepa planina na samo sat i po vo`we od Beograda, bez obzira na to da li se ide preko Qiga ili preko Mladenovca i Topole. Me|utim, ovaj lepotan nezaslu`eno je skrajnut u zape}ak, pa ~ak i oni koji vole netaknutu prirodu i ~arobne {umske staze oko kojih proviruju vrgawi, retko navra}aju ovamo. A tek je malo onih koji ovde provode odmor, izletnika je jo{ mawe, a nekada nije bilo tako.

udnik, planina koja dominira [umadijom, nalazi se oko 100 km ju`no od Beograda, odnosno 15 kilometara od GorR weg Milanovca i malo vi{e od Kragujevca, Topole i Aran-

Tom prilikom su za uspomenu na ovu posetu Zadu`bini darivali Monografiju Rotari kluba Beograd i obavestili g. Tasi}a da je Rotari klub Beograd spreman da bude jedan od donatora i finansijski pomogne ovogodi{wu Nagradu Milo{ Crwanski.

U kratkom i iskrenom razgovoru prijateqa doma}in je pokazao prostorije, {tampana dela raznih izdava~a i predstavio rad Zadu`bine.

Dimitrije Tasi} je iskreno zahvalio na pomo}i Zadu`bini koja se iskqu~ivo finansira od prodaje autorskih prava na {tampawe dela Milo{a Crwanskog, pesnika, pisca i diplomate, kao i od donatora, odnosno qudi dobre voqe koji su (prepo)znali veli~inu wegovog dela.

Za uspomenu je li~no poklonio Nikoli i Haxiji primerke kwiga ROMAN O LONDONU i EMBAHADE, sa posvetom Ă­

42

|elovca, a to sve zna~i da je u samom srcu [umadije. Na Rudniku ima osam vrhova vi{ih od hiqadu metara, a najvi{i je Veliki [turac ili Cviji}ev vrh sa 1.132 metra. Mo`da je, gledano s magistrale, najupe~atqivija Ostrovica. Rudnik je i hidrografski ~vor [umadije, to jest razvo|e slivova, Kolubare, Velike i Zapadne Morave, jer planinu opkoqavaju Jasenica, izvori{ni kraci Despotovice i Gru`a. Geografski gledano, ovo je prva planina ju`no od Karpata. Svojim imenom, kao i Kopaonik, ova planina nedvosmisleno govori ~ime su se qudi od vajkada ovde bavili. A u ovim krajevima rudarstvo je bilo razvijeno od davnina. Rudarstvom su se bavili jo{ Iliri, Kelti, Tra~ani, Rimqani, a ekspanzija rudarstva zapo~ela je u doba Nemawi}a, kada su vladari dovodili rudare iz drugih dr`ava, uglavnom Sase. Najzastupqenija je eksploatacija rude hroma, mangana, molibdena, antimona, olova i cinka. natan deo planine obrastao je, prete`no hrastovom {umom. Do varo{ice Rudnik spu{taju se guste {ume izmeZ |u 500 i 700 m nadmorske visine, a ona predstavqa privredni i administrativni centar ove regije. I wena pro{lost se`e u vreme Ilira i Kelta, koji su se posebno zanimali za rudu i eksploatisawe rudnog blaga planine, tako da je ova varo{ bila sred{te `ive rudarske delatnosti mnogo pre dolaska Slovena. U prvom veku nove ere do Rudnika su stigli i Rimqani. Pored samih rudarskih okana na jugozapadnoj strani planine, na|ena je kamena plo~a iz rimskog doba, na kojoj je pisalo da je imperator Septimije Sever obnovio hram Majke Zemqe. On se nalazio u neposrednoj blizini rudarskog okna i u wemu su se rudari molili pre ulaska u jamu. Dinar kraqa Dragutina, kovan na Rudniku, prvi je srpski dinar sa }irili~nim natpisom. U 14. veku na Rudniku su svoje kolonije imali Dubrov~ani i Sasi, a poseban zna~aj Rudnik dobija posle pada Novog Brda pod tursku vlast. Za vreme despota Stefana Lazarevi}a i \ur|a Brankovi}a, ovo je bio istaknuti trgova~ki i rudarski centar. \ura| Brankovi} je na Rudniku gradio i dvorce.

Prema predawu, utvr|ewe na vulkanskom vrhu Ostrvica gradila je despotica Irina, u narodu poznata kao prokleta Jerina. Na ovom mestu ona je i sahrawena. Ostatke anti~kog i sredwovekovnog rudarstva prekrili su moderni kopovi. Za rudni~ki kraj vezani su mnogi poznati qudi. Narod ovog kraja rado se se}a i pomiwe ~elnika Radi~a Postupovi}a, ktitora manastira Vra}ev{nice ili ~uvenog hajduka i Kara|or|evog ustanika Lome.

BOLEST PLANINE RUDNIK O bogatoj istoriji Rudnika mo`da najboqe svedo~e brojni manastiri, gotovo pravilno raspore|eni u wegovom podno`ju, Vra}ev{nica, Voqav~a, Blagove{tewe, Nikoqe, Petkovica i u najbli`em kom{iluku Vujan. Qubiteqi istorije mogu da obi|u i ostatke nekada{we katoli~ke crkve, kasnije pretvorene u xamiju, u narodu poznate pod nazivom Misa, ili da saslu{aju legendu o zloglasnom Salih-agi, koja i danas `ivi u narodu. Po woj je Salih-aga, zulum}ar i silexija, koga je narod nazvao Rudni~ki bik, preobu~en u `enu pobegao pred oslobodiocima. Od silnog straha zaboravio je sina, desetogodi{weg de~aka.

Kada su dete izveli pred Kara|or|a, on ga je darovao stoparcem i naredio da ga vrate ocu. Kowanici su pohitali i u blizini ^a~ka, predali dete odbeglom Salih-begu. anastir Vra}ev{nicu podigao je 1428. godine, veliM ki ~elnik Radi~ Postupovi}, u narodu poznatiji kao Obla~i} Rade ili Rajko od Rasine. On se zavetovao svom za{titniku svetom Georgiju da }e, ukoliko se `iv vrati iz boja na Kosovu, podi}i hram. Od tog vremena ovaj manastir predstavqa `ivo vrelo srpske duhovnosti. Manastir je vi{e puta paqen i pusto{en, ali se `ivot u wega uvek vra}ao novom snagom. Vra}ev{nica se nalazi na ju`noj strani planine, ~etiri i po kilometra od istoimenog sela, na putu Gorwi Milanovac - Kragujevac. Manastirska crkva posledwi put je oslikavana 1737. godine, a `ivopis je slikao Andrija Andrejevi} sa bra}om. Crkva je prekrivena zidnim slikama od temeqa do slemena. Na Cveti 1815. godine iguman manastira Vra}ev{nice Melentije Pavlovi} odslu`io je u toku no}i svetu liturgiju, pri~estio kneza Milo{a i ustanike, koji su odatle oti{li u Takovo gde ih je narod ~ekao pod velikim grmom, odnosno hrastom. Tu je knez Milo{ pozvao narod na ustanak, a Melentije Pavlovi} pod krsta{em barjakom zakleo sabrani narod na vernost knezu. U manastirskoj porti, knez Milo{ je, kasnije, sahranio svoju majku Vi{wu i svog velikog prijateqa Melentija Pavlovi}a, prvog mitropolita obnovqene Srbije. Danas, kad pro|e kroz manastirsku kapiju, posetilac ulazi u jedan sasvim druga~iji svet. ^ak i oni koje kulturno-istorijsko nasle|e ne zanima previ{e, rado do|u u Vra}ev{nicu zbog gotovo nestvarnog mira kakav se retko gde mo`e do`iveti i u kome je dobro provesti makar i nekoliko trenutaka. A, obilaze}i planinu sa ju`ne strane, mogu se posetiti i manastiri Voqava~a, Nikoqe, Blagove{tewe i Petkovica.

Rudnik, vrh Ostrovica

d Turaka su ovaj kraj oslobodili Kara|or|evi ustanici, a te pri~e pri~aju rudni~ki manastiri. ManaO stir Blagove{tewe nalazi se sedam kilometara zapadno od Stragara, u srcu rudni~ke planine. Podignut je u 14. veku, a obnovqen 1795. godine. U dolini Bawske reke, ~etiri kilometra jugoisto~no od Stragara, u {umovitom predelu, sme{ten je manastir Voqav~a, koji je podignut oko 1530. godine. Ovde je odr`an prvi sastanak praviteqstvuju{~eg sovjeta u Srbiji oslobo|enoj od Turaka i prva sednica Vlade Vojislava Ko{tunice, posle pada re`ima Slobodana Milo{evi}a. U Voqav~i je sahrawena glava Kara|or|evog ustanika Tanaska Raji}a. U spomen na herojske dane Srbije, u manastiru je ure|ena odaja sa predmetima iz tog doba. U dolini Nikoqske reke, udaqen tri kilometra od Dowe [atorwe, nalazi se manastir Svetog Nikole, ili Nikoqe rudni~ko. Sazidan je u vreme vladavine despota Stefana 1425. godine. Crkva Petkovica je u dolini reke Srebrnice, pod samim Rudnikom i gra|ena je

Manastir Voqav~a

Mesto gde je sahrawena glava Tanaska Raji}a

43

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

Foto Hayi

u tradiciji ra{ke {kole. U selu Rama}e je crkva Kumanica, koja po nekim predawima, poti~e iz doba vladavine cara Du{ana, a `ivopis koji je dobrim delom pokriven malterom, smatra se najstarijim u [umadiji.

Zbog svojih izuzetnih klimatskih uslova, a to su velika osun~anost tokom godine, sve`a vazdu{na strujawa, visoka jonizacija vazduha i nezaga|ena prirodna sredina, Rudnik je jo{ 1922. godine bio progla{en za vazdu{nu bawu i vrlo brzo postao popularno klimatsko le~ili{te. Ovde su pomo} tra`ili i oboleli od anemije i neuhrawena deca.

Manastir Voqav~a – ovde je zasedao Praviteqstvuju{~i sovjet

Manastir Vra}ev{nica

e|utim, osim stotina turista, u vazdu{nu bawu, na M [umadijski Olimp, kako Rudnik iz milo{te zovu, stigla je i jedna po{ast, po{to je posebno bio cewen za oporavak obolelih od tuberkoloze, koja je tada kosila, pre svega, mladu populaciju. Planina je postajala sve pose}enija, pa su mnogi gosti tra`ili sme{taj i kod lokalnog stanovni{tva. Na`alost, nizak nivo znawa o, tada neizle~ivoj tuberkulozi, nepreduzimawe mera za{tite protiv {irewa zaraze i ~iwenica da je tuberkuloza kosila uglavnom mlade, doveli su do toga da i rumeni Rudni~ani po~nu da obolevaju od ove bolesti. Smrtnost od tuberkuloze u varo{ici Rudnik bila je najve}a u tada{woj Kraqevini Jugoslaviji, pa uspani~eni i ve} desetkovani me{tani nisu dozvolili izgradwu planiranog sanatorijuma. Za izgradwu oglednog centra u selu Jarmenovci bile su zainteresovane i Ujediwene nacije. Neki objekti izgra|eni u tom periodu jo{ su u upotrebi, mada su uglavnom pusti. Posle Drugog svetskog rata izgledalo je da su turisti po~eli da se vra}aju na planinu, ali to se samo ~inilo, jer sve do sada jedini stalni i verni posetioci Rudnika bili su i ostali mali{ani.

Ali, posledwih godina sve vi{e odraslih otkriva ~arobnu lepotu ovog kraja, pa i starosedeoci Rudnika po~iwu da prepoznaju {ansu koju im nudi razvoj turizma. Osim seoskog turizma, raznih privatnih i malobrojnih dr`avnih hotela, u turisti~koj ponudi je i „[umska ku}a” koja se nalazi na pet-{est kilometara od varo{ice, u pravcu planinskih vrhova, a posluje u sastavu Preduze}a „Srbija{ume”. Okru`ena stablima bukve i bora, sme{tena na jednom bre`uqku iznad varo{ice, ova Ku}a predstavqa idealno mesto za odmor bez buke i gu`ve, ~emu doprinose i sme{tajni kapaciteti, budu}i da privatni hoteli i ,,[umska ku}a’’ mogu da prime mali broj gostiju. Posmatrano s turisti~ke strane, za Rudnik bi se moglo re}i da je zahvaquju}i prirodnim karakteristikama i kulturnom nasle|u jedan od ozbiqnih turisti~kih potencijala u Srbiji! udnik je poznat po svojim lekovitim ~arima, zahvaquju}i zelenilu, mirisu {uma i cvetnih livada. Ovo je R idealno mesto za poklonike aktivnog odmora, zbog atrak-

Manastir Nikoqe Rudni~ko

Panorama Rudnika

44

tivnih „staza zdravqa”, koje, kroz stoletne {ume, bogate mnogim biqnim i `ivotiwskim vrstama i {umskim plodovima, vode do izvora, vrhova i vidikovaca odakle se pru`a veli~anstven pogled na ~itavu Srbiju. Postojawe Planinarskog doma, „[umske ku}e’’ i maksimalno ure|enih planinarskih koridora, strastvenim planinarima olak{avaju osvajawe Cviji}evog vrha, najvi{eg vrha [umadije. Osim wega, izdvajaju se Sredwi i Mali [turac, Molitve, Paqevine i Marijanac i svakako Ostrovica.

Lepota Rudnika je u {umama i proplancima, vidicima i uskim {umskim stazama. Oni koji jednom posete ovu planinu uvek joj se rado vra}aju, jer pru`a brojne mogu}nosti odmora i rekreacije. Za one koji vole da „sami otkrivaju kraj” u {etwama, na Rudniku ima dosta toga {to mogu da vide. A ovaj, malo du`i, oma` Rudniku nastao je, ne samo zbog toga {to tamo izvire moja zavi~ajna Jasenica, ve} zbog toga {to Rudnik stvarno pru`a mnogo í

KRHKO JE ZNANJE...

PROVERITE GA

REKA ISPOD SAVSKOG MOSTA 1

7

Koji je bio prvi program Rotari fondacije?

Gornja Volta je za Burkina Faso kao {to je Cejlon za: A) Sri Lanku B) Mozambik V) Surinam

2 3 4

Iz kojih brakova se ra|aju mulati, zambosi i mestici?

8

Po kojoj li~nosti nosi ime Brankov most preko Save u Beogradu?

A) Branku Pe{i}u B) Branku ]opi}u V) Branku Radi~evi}u

Od koliko se ~lanova uobi~ajeno sastoji GSE (Group StudÚ EØchange) tim?

9

Ko je bio prvi ~ovek koji je nogom stupio na sve kontinente osim Antarktika?

A) D`ejms Kuk B) Fernando Magelan V) Amerigo Vespu~i

„Odu radosti” koja je uzeta za himnu EU komponovao je: A) Mocart B) Rosini V) Betoven

5

@elim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu.

Da ponese{ od mene samo tugu i svilu belu i miris blag...

Puteva zasutih li{}em svelim sa jablanova.

Ovo su stihovi pesme TRAG: A) Desanke Maksimovi} B) Milo{a Crnjanskog V) Vaska Pope

10

Ako je dispozicija primarno pravilo pona{anja, sekudarno pravilo pona{anja je: A) Obligacija B) Sankcija V) Intervencija

RE[ENJA NA STRANI 48

6

Na gr~kom ostrvu Kritu koje se nalazi na Sredozemnom moru nastala je oko 3000 g.p.n.e. najstarija civilizacija Evrope. Zvala se: A) Ahajska B) Mikenska V) Minojska

SMEH NAŠ NASUŠNI Mafija{ iz italijanske mafije otkrije da ga potkrada njegov knjigovo|a, Gvido, koji mu je ukrao 10.000.000 dolara. Njegov knjigovo|a je gluvonem. To je i bio razlog {to je dobio posao.

Pretpostavili su da Gvido nema {ta da ~uje, pa ne mo`e da eventualno svedo~i na sudu. Ode mafija{ kod Gvida za njegovih 10 milliona dolara i vodi advokata da mu prevodi taj znakovni jezik.

Ka`e mafija{ da prevede: ,,Pitaj ga gde su pare!''

Advokat, koriste}i znakovni jezik, pita Gvida: ,,Gde su pare?''

Gvido mu odgovara: ,,Nemam pojma o ~emu pri~a{'' Advokat prevede mafija{u: ,,Ka`e da nema pojma o ~emu pri~a{.''

Mafija{ vadi pi{tolj, uperi Gvidu u glavu i re~e:,,Pitaj ga ponovo ili }u da ga ubijem!''

Advokat ka`e Gvidu: ,,Ubi}e te ako mu ne ka`e{.''

Gvido mu odgovori na znakovnom jeziku: ,,OK! Pobedio si! Pare su u braon aktovci, zakopane iza ku}e, kod mog ujaka Bruna.''

Mafija{ upita advokata: ,,[ta ka`e?''

Advokat: ,,Ka`e da nema{ muda da opali{!''

45

46 2

AKTIVNOSTI

IZ FONDACIJE ,,SOLIDARNOST SRBIJE” astavljamo saradnju sa ustanovama socijalne za{tite N {irom Srbije. Donirali smo name{taj Domu za lica mentalno ometena u razvoju u Tutinu, kao i Domu za sme{taj starih lica u Surdulici (stolice, fotelje, komode, lampe, ogledala, sanitarne elemente...)

Fondacija je organizator veoma ambicioznog projekta ,,NISI SAM" ~iji je inicijator mladi umetnik Petar Wagner.

Pored muzike koja zauzima centralno mesto, paleta njegovog interesovanja dose`e i do dru{tveno odgovornih tema pred kojima mnogi okre}u glavu.

Kako je i sam odrastao u sredini koju odlikuju te`ak `ivot i problematika ekonomskog statusa, imao je priliku da se sretne sa nezavidnim polo`ajem svojih prijatelja i njihovih roditelja. Imaju}i sve to u vidu do{ao je na ideju da napi{e muzi~ku numeru koja bi ukazala na te`ak polo`aj korisnika Centra za za{titu odoj~adi dece i omladine u Zve~anskoj broj 7 koja je i sama pokrenula projekat izgradnje Materinskog doma koji podrazumeva motivaciju mladih `ena da ne napu{taju svoju decu tako {to im se obezbe|uje prostor sa svim uslovima za nesmetano odgajanje novoro|en~adi. Uz brojne poznate li~nosti (muzi~are, glumce, sportiste...) koje }e podr`ati projekat ,,NISI SAM" svojim u~e{}em, Fondacija }e se zajedno sa Petrom potruditi da animira {to ve}i broj gra|ana Srbije koji svakako ne}e ostati nezainteresovani pred evidentnom potrebom da se ne{to u~ini i pomogne onima kojima je to najpotrebnije. Za potrebe realizacije ovog projekta, snimaljena je muzi~ka numera u studiju i prate}i video materijal (spot) koji }e se emitovati na ve}ini kanala sa nacionalnom i lokalnom frekvencijom. spostavili smo sradnju sa Sportskim dru{tvom U ,,Singidunum'' i u okviru na{e akcije ,,SVE SMO TO MI'' organizovali humanitarnu zabavu na kojoj smo prikupili

je u kojoj se Milan nalazi, nije u mogu}nosti da finansira put i le~enje u Moskvi. @ivi sa majkom u studentskom domu gde se i hrani, majka ga prati na sva predavanja, a otac, invalid `ivi sam u Valjevskoj Kamenici. Fondacija }e platiti tro{kove boravka u Domu za njega i majku i obezbediti besplatne karte za Moskvu, a sprove{}emo i akciju prikupljanja materijalnih sredstava kako bismo ubrzali Milanov put na le~enje. upili smo 170 ulaznica za humanitarnu utakmicu Orlovi K Montevideo i u saradnji sa aktivistima organizacije ,,LICE ULICE'' podelili 70 ulaznica deci iz {kole ,,Banovi} Strahinja'' ; spostavili smo saradnju sa Farmaceutskim fakultetom u U Kragujevcu gde stipendiramo uspe{ne siroma{ne studente; Suizdava~i smo trilogije Had`i Milenka ^urovi}a Ki~avskog ~ija promocija je odr`ana na Sajmu knjiga, 26. oktobra 2013. godine í

SMEH NAŠ NASUŠNI

Kratko vreme nakon HATO bombardovawa Srbije 1999. godine, jedan ameri~ki general posetio je Vojni muzej u Beogradu.

General je tom prilikom priupitao jednog od kustosa muzeja, penzionisanog mladog srpskog oficira, da li je bilo te{ko ratovati protiv najve}e sile na svetu.

Oficir je odgovorio: - Ne znam, mi nikada nismo ratovali sa Rusijom.

sredstva za pomo} deci sa Daunovim sindromom koja treniraju karate u ovom klubu. Vo|eni idejom da svako dete zaslu`uje podjednaku {ansu za uspeh, verujemo da }emo im na ovaj na~in olak{ati kupovinu opreme za dalje u~e{}e na takmi~enjima u njihovim kategorijama. Sve~ano uru~enje kimona i opreme, obavljeno je 10. oktobra 2013. godine u Osnovnoj {koli ,,Novi Beograd''.

toku je akcija pomo}i Milanu \uri}u iz Valjevske U Kamenice, studentu zavr{ne godine Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu. Milan je kao dvanaestogodi{njak, usled eksplozije detonatorske kapsule, ostao bez tri prsta leve {ake, levog oka, a desno oko mu je te{ko povre|eno. Posle nekoliko operacija, ruski lekari su rekli da postoji mogu}nost da se vid u malom procentu vrati. Me|utim, zbog te{ke materijalne situaci-

47 3

RE[EWA KVIZA

1. Fellowship for Advanced StudĂ&#x161; (Stipendija za postdiplomske studije), prete~a dana{njeg RotarĂ&#x161; Ambassadorial Scholarships programa (Rotari program za {kolovanje studenata koji }e {iriti misiju RI).

2. Mulati se ra|aju iz me{ovitih brakova belaca i crnaca Zambosi nastaju iz me{ovitih brakova crnaca i Indijanaca Mestici su melezi iz me{ovitih brakova belaca i Indijanaca 3. Pet - ~etiri mlada profesionalca koji nisu rotarijanci i jedan rotarijanac koji predvodi tim.

4 V Evropska himna, adaptirana tema iz ~etvrtog stava Simfonije br. 9 Ludviga van Betovena - Oda radosti, usvojena je od strane Saveta Evrope 1972. godine i koristi se u Evropskoj uniji od 1986. godine. Betovenova muzika je inspirisana pesmom Fridriha [ilera, ~iji tekst je tako|e deo simfonije. Herbert fon Karajan, jedan od najve}ih dirigenata dvadesetog veka, napisao je na molbu Saveta Evrope tri instrumentala za solo klavir, duva~ki i simfonijski orkestar. [ilerovi stihovi se ~esto pevaju pri izvo|enju himne, ali zbog brojnosti evropskih jezika nemaju slu`beni status.

5 B Milo{ Crnjanski 6 V Minojska civilizacija 7 A Sri Lanku 8 V Brankov most premo{}ava reku Savu i spaja Novi Beograd sa centrom Beograda. Ovo je po obimu saobra}aja drugi most po va`nosti u Beogradu (posle Gazele).

Gra|enje je po~elo jula 1930. godine, a most je pu{ten u saobra}aj decembra 1934. godine. Ukupna du`ina mosta iznosila je 474m. Glavna mostovska konstrukcija, raspona 75+261+75m izvedena je kao vise}i most po ugledu na vise}i most preko reke Rajne u Kelnu. Ovaj most nazvan most kralja Aleksandra je poru{en u ratnim razaranjima tokom Drugog svetskog rata, te je slu`io relativno kratko. Most je u ovom periodu nosio i nezvani~ni naziv - Zemunski most.

Na stubovima i oporcima starog vise}eg mosta - koji su u znatnoj meri diktirali i omogu}ili novo re{enje u pogledu konstruktivnog sistema, 1956. godine pu{ten je u saobra}aj novi drumski most.

Konstrukcija mosta je ure|ena u koprodukciji na{ih preduze}a sa firmom MAN iz tada{nje SR Nema~ke u periodu 1953. â&#x20AC;&#x201C; 1956. godine. Petnaest godina nakon pu{tanja u saobra}aj, kapacitet mosta je procenjen kao nedovoljan, usled naglog razvoja Beograda na levoj obali Save, te je doneta odluka o njegovom pro{irenju.

Most u dana{njem obliku je zavr{en 1979. godine.

Sa beogradske strane mosta postavljen je i biciklisti~ki lift 2006. godine.

Most se tokom perioda socijalizma zvani~no zvao Most bratstva i jedinstva, ali ovaj naziv se nikada nije ustalio.

Beogra|ani su ovaj most zvali i Savski most ili most u Brankovoj ulici jer se preko njega ulazi u ulicu nazvanu po pesniku Branku Radi~evi}u, pa je i naziv dobio po Brankovoj ulici, a ne po piscu Branku ]opi}u, koji je izvr{io samoubistvo sko~iv{i sa njega. Most je ina~e poznat po samoubistvima koja se izvr{e (ili poku{aju) sa njega. Svake godine oko 40 ljudi re{i da izvr{i samoubistvo sko~iv{i sa Brankovog mosta.

9A D`ejms Kuk 10 B Sankcija

48

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

MIROSLAV ANTI]

^EGA SE TO VAS DVOJICA IGRATE?

"Ni~ega", rekao sam. ,,On se boji, a ja u sebi: nemoj se saplesti, osta}e{ mu ~uvam strah" bez nosa. ,,A {ta je on tebi, kad mu ~uva{ Mileta su jedne no}i odveli sa grupom strah?"

Cigana i streljali. Ja sam ostao `iv. ,,Brat", rekao sam.

I kad god vidim nekog Ciganina da mu I dalje se sme{kao. Isukao je bajonet treba pomo}i, stanem uz njega da mu i stavio mi vrh u nozdrvu. Digao ga je sa~uvam strah. tek toliko, koliko mogu da se uspnem Jedno vreme odlazio sam u kafane gde na prste. sviraju najbolje ciganske dru`ine. Oni ,,A koga se to boji{?" upitao je to zovu: muzi~ka kapela. Dru`im se s Mileta. njima i pla~em. Teram ih da mi sviraju Mile je }utao i gledao u zemlju.

Miletove pesme. Oni ka`u da to ne ,,Boji se da ga ne ubijete, gospodine postoji. Da re~i tako ne idu. A ja znam vojni~e", kazao sam di`u}i se i dalje da idu ba{ tako, i jo{ pone{to izmi{ljam na prste kao da }u poleteti. i sad ve}, polako, neki dobri orkestri Osetio sam da mi nozdrva polako kao {to je Tugomirov ili Janike Bala{a, puca i krvari. @arkova banda, D`anetova ili Milo{a ,,A ti se ne boji{?"

Nikoli}a iz Deronja, pevaju te pesme. ,, Svako ko je mali mora da ima ,,Iz po{tovanja", ka`e mi basista Steva starijeg brata koji }e ga ~uvati", rekao iz Silba{a. ,,@ao nam kad pla~ete". sam.

Ako ne postoje pesme, izmisli}emo ih ,,A gde je tvoj stariji brat?" za vas". ,,Nemam ga, gospodine vojni~e", I ja, evo, ve} godinama lutam i kazao sam. izmi{ljam pesme Roma. ,,Zato se i bojim kad sam sam.

Romi - to je isto {to i Cigani, samo {to Ali pred ovim de~akom ne smem." na ciganskom Romalen zna~i i: ljudi.

Ne prestaju}i da se sme{ka, vojnik I uvek se pi{e velikim slovom. me je poveo ulicom. I{ao sam na A Mile Dileja? prstima, sa bajonetom u pokidanoj Ja u boga ne verujem. Ni u stra{no nozdrvi i ljudi su nam se sklanjali s Cohano.

Miroslav Mika Anti}, srpski pesnik. puta. Vojnika je sve to veoma Ali ako ga negde ima, onda ga molim Mokrin 1932.+Novi Sad 1986. godine. zabavljalo. O~ekivao je, valjda, da tamo, u onom svetu mraka, korenja da }u zaplakati. A ja od silnog straha i bola, ni{ta drugo i ti{ine, kupi mom Miletu Dileji pli{ani {e{ir. nisam umeo da mislim, nego sam stalno ponavljao Uvek ga je toliko mnogo `eleo í

I NA KRAJU... ...OVDE JE OSNOVAN ROTARI KLUB BEOGRAD.

Hotel „Srpski kraq” 13. septembra 1928. godine.

49

Japanska ~esma na Kalemegdanu, podignuta je avgusta 2010. godine, u znak zahvalnosti japanskom narodu za pomo} koju je grad Beograd dobio. ^esma je delo vajara Bojana Mitrovi}a.

^ukur ~esma u Dobra~inoj ulici

Milo{eva ~esma u Top~ideru

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO?

Da li }e biti KORISNO za sve?

KA@U DA JE NAJBOQA ONA ^ESMA KOJA UVEK TE^E, PA MAKAR I NAJTAWIM MLAZOM!