Srpski Rotar broj 55-56

rot 01:rot 01.qxd

7.9.2015

18:28

Page 1

D-2483

SEPTEMBAR/ OKTOBAR 2015. • GODINA V (LæææII) BROJ 55 i 56 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

VA[ ROTARI KLUB BEOGRAD

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

7.9.2015

18:32

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 55 i 56 SEPTEMBAR / OKTOBAR 2015.

GODINA V (LæææII)

Dejan ^ikara

AKO SE DAJE DA BI SE NE[TO DOBILO, NE DOBIJA SE NI[TA A GUBI SE SVE. AKO SE DAJE SVE A NE O^EKUJE NI[TA PRIMA SE SVE!

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2015–2016.

Dejan ^ikara

Trivko Ti}a Savi}

GUVERNERI D 2483

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi i jesewi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

2

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} Zorica Milo{evi}

Velibor Zolak 2016-2017.

Dejan ^ikara 2015-2016.

Branislav Ran|elovi} 2017-2018.

UVODNO PISMO GUVERNERA D 2483 SRBIJA I CRNA GORA DEJAN ^IKARA Rotari klub Beograd Dunav Dragi prijateqi Rotarijanci i Rotaraktovci, Rotari klubovi slu`e u zajednicama {irom sveta, a svaki Klub ima svoje jedinstvene probleme i potrebe.

Evo nas na po~etku nove Rotarijanske godine i `eleo U svom radu Klubovi se uvek trude da se prilagode bih, kao guverner Distrikta, koji je upravo stupio na okolnostima u kojima deluju i da poboq{aju na~in na du`nost, da vas sve pozdravim i da vam po`elim puno koji }e odgovoriti potrebama svog u`eg i {ireg okruuspeha i sre}e u na{em Rotarijanskom „slu`ewu i dru- `ewa. Rotari Internacional smatra da }e napori Klu`ewu“. Godina koja je pro{la, zahtevala je od svih nas bova, wihovi programi i projekti biti uspe{ni i odrpuno rada, mudrosti i upornosti, a mislim da smo to po- `ivi, ako se Klubovi orijenti{u na jednu od slede}ih kazali i da smo je uspe{no zavr{ili. {est oblasti: Mogli smo da vidimo i pohvalimo rad, ulo`eni napor - mir i spre~avawe konflikata; - prevencija bolesti i postignute rezultate Rotari klubova, ali i pojedina- i le~ewe; ca koji su vredno i uporno ra- voda i otpadne vode; dili na mnogim Rotari projek- zdravqe majki i dece; tima i programima. Rotari od - osnovno obrazovawe svojih ~lanova tra`i wihovo i opismewavawe i puno anga`ovawe. Oni ula`u - ekonomski i razvoj svoje vreme i trud, redovno zajednice. dolaze na sastanke, dru`e se i Tre}i i mo`da najvaanga`uju se na projektima i `niji deo mog delovawa drugim aktivnostima. Zatim, ~ini}e programi i proRotari o~ekuje da oni ulo`e jekti, o kojima je sada svoja finansijska sredstva, prerano govoriti, a kokroz ~lanarinu, priloge Rojima }u se, uz {iroke tari fondaciji i kroz druga konsultacije sa svim davawa. Za uzvrat Rotari im Klubovima, posvetiti u pru`a zadovoqstvo „slu`ewa mojoj godini. Stratei dru`ewa“, ose}aj da su bili {ki plan Distrikta od koristi svom Klubu, svom oslawa}e se na planove u`em i {irem okru`ewu, svoKlubova, ali i na podrjoj zemqi, pa i {ire. Na taj na{ku Rotari fondacije ~in afirmi{u se Rotarijani donatore u okru`ewu. ski ciqevi, principi, vrednoU distriktnom timu sti i ideali. Ali ~lanstvo anga`ovani su iskusni tako|e o~ekuje da se RotariRotarijanci, koji vole jansko slu`ewe odvija u priovu pri~u i koji su jatnom i tolerantnom ambispremni da joj se posvejentu, u ambijentu u kome vlada te. Ali pored wih poziprijateqstvo, dobra voqa i vam da nam se pridru`e me|usobno poverewe. I to je svi oni koji ho}e, mogu svakako jedan od ciqeva kome i imaju vremena da se treba te`iti u sada{wem treukqu~e u rad Distrikta nutku. Moramo negovati ono i koji `ele da pomognu. {to nas spaja, {to nam je zajedJavite se meni ili seni~ko, u~vrstiti i razvijati kretaru Distrikta i duh Rotarija i skloniti u stranu one koji ovu pri~u ni- recite u kojoj oblasti `elite da se anga`ujete. Ipak, su razumeli. `elim da naglasim da }emo u radu izbegavati svaki voU ovoj godini jedan od strate{kih ciqeva Di- luntarizam, improvizacije i „ad hoc” akcije, a nove, dostrikta 2483 bi}e da se osna`e Klubovi, da se me|u- bre i osmi{qene ideje poku{a}emo da realizujemo. sobno ~vrsto pove`u i da se u punoj meri ukqu~e u Distriktni tim, svi mi zajedno, trudi}emo se da na{e svet Rotarija, sa vizijom da se kroz saradwu, inova- „slu`ewe i dru`ewe“ bude delotvorno i da iza sebe cije i po{tovawe razli~itosti stvore sna`ni, uspe- ostavimo trag. Jer, svako od nas mo`e ne{to da dâ - ko {ni i efikasni Klubovi, koje vode delotvorni i na- god da smo i kakvo god da je na{e mesto u `ivotu. Mo`edahnuti lideri. Zalaga}u se za stvarawe Rotari klu- mo dati na{ talenat, na{e znawe, na{e sposobnosti i bova koji mogu da odr`e postoje}i broj ~lanova, od- na{ trud; mo`emo pokazati na{u posve}enost i na{u nosno pro{ire Klupsko ~lanstvo, da uspe{no imple- odanost. Kroz Rotari, mo`emo iza sebe ostaviti ne{to mentiraju projekte koji se odnose na potrebe wihove stvarno i trajno. Na{e vreme je sada. I nikada se ne}e zajednice, da podr`e Rotari fondaciju svojim ukqu- ponoviti. ~ivawem u programe i nov~anim doprinosom i da podZato, saglasno poruci predsednika Ravija ,,Budimo staknu razvoj novih Rotari lidera, sposobnih da slu- poklon svetu” í `e u Rotariju i iznad nivoa Kluba. Pri tome, treba Rotarijanski pozdrav, po{tovati preporuku Rotari Internacionala da se Dejan ^ikara u Klubu neguje Passion, Service, Fun and Belonging, DG 2015-2016. godine (pasija, slu`ewe, zabava i pripadnost). A ako se to postigne, onda }e se lak{e savladati danas prisutni U Beogradu, 8.jula 2015. godine problemi vezani za zadr`avawe postoje}ih i regrutovawe novih ~lanova.

3

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

7.9.2015

18:42

Page 1

PISMO GUVERNERA D 2483 SRBIJA I CRNA GORA

MATORCI I LO[A DECA

avgust 2015.

ikada ne}u zaboraviti dane kada je moj otac umirao. ^ak i u tim trenucima, bio je daleko priN braniji od mene. Izvadio je iz unutra{weg d`epa ko-

DRAGI ROTARIJANCI I ROTARAKTOVCI, PO[TOVANI PRIJATEQI U ROTARIJU, Na{a, „letwa {ema” je zavr{ena i vratili smo se redovnim klupskim aktivnostima. Ali, `eleo bih da se osvrnem na doga|awa u proteklom mesecu koja su u vezi sa idejama i obi~ajima u Rotariju. Avgust je mesec ~lanstva i to nas mora podsetiti koliko je va`no {iriti ~lanstvo i ukqu~iti u rad klubova nove i sve`e snage. Pored toga, veliki zna~aj ima i odr`awe ~lanstva i na tome posebno insistira predsednik Rotari Internacionala, K. R. Ravindran. Problem odr`awa ~lanstva prisutan je u Rotariju oko dve decenije. Past RI direktor, John Smarge, u svom govoru odr`anom na skup{tini RI, 2011. godine, navodi slede}e podatke: „30. juna 2003. u Rotari Internacionalu postojao je 31.551. klub sa oko 1,2 miliona. ~lanova, a sedam godina kasnije, 30. juna 2010. u RI bilo je 34 103. kluba sa tako|e oko 1,2 miliona ~lanova. Preciznije, 2010. godine u Rotariju je bilo 2.552. kluba vi{e i 226. ~lanova mawe.

Stagnacija ~lanstva je evidentna, ali ono {to nas najvi{e zabriwava je ~iwenica da smo u tom sedmogodi{wem periodu primili u Rotari klubove vi{e od 1,1 milion ~lanova.

Sli~na situacija je i kod nas.

Na{ Rotari distrikt imao je 1. jula 2011. godine.

1.490. ~lanova, a danas ih ima oko 1.250. Pored toga, u periodu od osnivawa RK Beograd, maja 1992. do 30. juna 2015. godine, kroz Rotari klubove Srbije i Crne Gore „pro{lo” je preko 1.200 ~lanova.

Svi oni su bili primqeni u Rotari klubove, proveli su u wima neko vreme, a potom su napustili organizaciju.

Sve ovo ukazuje na zna~aj odr`awa i ja~awa ~lanstva.

Zato, iskoristite letwa dru`ewa da u svojoj sredini identifikujete kvalitetne i perspektivne qude, posebno mlade, samostalne, uspe{ne i inicijativne osobe. Pozovite ih da nas upoznaju i da nam se pridru`e. Wih sigurno ima u va{em okru`ewu, u razli~itim profesijama i sredinama. Nemojte se oslawati samo na poznanstva zasnovana na kumstvu, rodbinskim vezama i me|u starim {kolskim drugovima i drugaricama. Tragajte za uspe{nim poslovnim qudima, uglednim nastavnicima, afirmisanim novinarima, umetnicima, privrednicima, lekarima, qudima za koje verujete da mogu da se ukqu~e u na{ rotarijanski „Service above self”.

Novim ~lanovima treba re}i da pravu osnovu Rotarija zaista ~ini dru{tvena elita, ali da prijemom u klub oni ne}e po automatizmu postati deo te elite, da ne}e praviti „nevi|ene poslove” i da ne}e re{iti sve svoje probleme. Ponudite im ono {to Rotari jeste – velika me|unarodna organizacija sposobnih profesionalaca, koji dobrim i trajnim delima `ele da ostave pozitivan trag u svojoj sredini, koji imaju potrebnu energiju, ideje i inicijativu i koji pokazuju dobru voqu za saradwu, prijateqstvo i dru`ewe sa sebi sli~nima í Rotarijanski pozdrav, Dejan ^ikara DG 2015-2016. godine U Beogradu, 3. septembra 2015. godine

4 2

verat sa novcem koji je dugo skupqao za sopstvenu sahranu i spomenik.

– Uzmi ovo. Nisi vaqda kreten da ulazi{ u novi kredit zbog mene – namignuo mi je }ale.

Savr{eno pragmati~an, opra{tao se od `ivota, svode}i ra~une i {ale}i se na svoj i ra~un svih nas.

Tako je i oti{ao. Nikome du`an, a svima potreban. nogo mojih vr{waka zna za ovakav obi~aj u Srba. ^ak ni u trenucima odlaska na neki drugi, boqi M svet, ne `ele da nas optere}uju svojom sudbinom.

Nije mi samo jasno kako uspeju da u{tede od te mizerne penzije, odakle poti~e ta smirenost i za{to smo zaslu`ili toliku wihovu qubav, kada smo ovakvi kakvi smo. Dakle, nikakvi!

Otuda ~esto pomislim da su na{i starci, u godinama kada su daleko bli`i stvoritequ nego sada{wosti, zapravo jedina srpska nada! Pla}aju redovno sve komunalije, da slu~ajno ne pukne bruka kako su du`ni samo jedan mesec. otom, kupuju uglavnom doma}u robu. Ne `ele da P se wihova crkavica prelije stranim okupatorima. I, kona~no, izdr`avaju vi{e generacija u ku}i, tako da su, kakvog li apsurda i kakve li istine – oni zapravo qudi u najboqim godinama!

I, kada ka`em da su budu}nost ove zemqe, mislim na wihov `ivotni nou-hau. Kada bismo vi{e slu{ali natalo`ene misli koje izgovori svaka tetka, strina, ujna ili baba, donosili bismo mnogo pametnije odluke.

Matorci se, naime, dr`e svojih mudrosti, kao lekova! Problem sa nama je {to to shvatimo tek kad ostarimo. Do tada, wihove propovedi smatramo stara~kim halucinacijama.

Ne u~imo wihove lekcije. Ne ~ujemo wihova zvona za uzbunu. Oni su nam smetwa. Vreme provedeno sa wima, u epohi sveop{teg ubrzawa i banalizacije, smatramo uzaludno potro{enim. ato se tako lo{e ophodimo prema starima. Be`imo od wih. Poku{avamo da ih se re{imo ekstraZ dicijom u stara~ke domove, kako bismo {to pre skrckali wihovu imovinu. Jer svoju nemamo. I oni nam to opra{taju, zato {to se se}aju doba kada su oni bili mladi. ajmawe su se oni bunili kada su im smawene penN zije. Ko }e, naravno, na branik mera {tedwe – ako ne}e oni. Tako su tre}epozivci prekomandovani na prvu liniju odbrane srpske ekonomije! Naravno da su mla|ani tajkuni preba~eni u rezervni sastav.

I, matorci opet }ute. ^uvaju nam decu, pozajmquju novac pred svaki prvi u mesecu, kriju}i da su im lekari prona{li neku novu bolest. e iznena|uje me zato vest da je Srbija na pretposledwem mestu u Evropi, ispred Ukrajine, prema N indeksu kvaliteta `ivota starih osoba, na listi koju je objavio Globalni pokret za prava starih osoba „Help ejy”.

To su na{i starci. I to smo mi. Lo{a deca í Aleksandar Apostolovski

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

7.9.2015

18:42

Page 2

MESECOSLOV

SEPTEMBAR 2015.

Septembar je mesec OMLADINSKIH AKTIVNOSTI u Rotariju.

Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu.

Tokom meseca mnogi klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

DAN EVROPSKE BA[TINE (klizni datum) NEDEQA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I OSTALIH PLU]NIH BOLESTI (tre}a nedeqa u septembru) SVETSKI DAN POMORSTVA (posledqa nedeqa u septembru) REPUBLIKA SLOVA^KA – DAN USTAVNOSTI, 1992. godine

1

ME\UNARODNI DAN GLUVIH OSOBA 1192. Posle propalih poku{aja zauzimawa Jerusalima, Ri~ard Prvi dogovara primirje sa Saladinom.

2 3

NAJUZVI[ENIJA REPUBLIKA SAN MARINO – OSNIVAWE REPUBLIKE, 301. godine

4 5

7

SAVEZNA REPUBLIKA BRAZIL – DAN NEZAVISNOSTI, 1822. godine

8

BJR MAKEDONIJA – DAN DR@AVNOSTI, 1991. godine ME\UNARODNI DAN PISMENOSTI SVETSKI DAN BORBE PROTIV BESNILA

9 10 11 12

SVETSKI DAN HITNE POMO]I ME\UNARODNI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA

17

18 19

1345. Posle tri godine bezuspe{nih poku{aja, srpski car Du{an osvojio je Ser, ~ime je do{ao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta gora.

SVETSKI DAN GEOLOGA

1991. U ledniku na granici Austrije i Italije otkriven je Eci, najstarija mumija u Evropi iz 3.300 g. p. n. e.

20

26

SVETSKI DAN ^ISTIH PLANINA

SVETSKI DAN SRCA

1988. U Subotici je umro Tibor Sekeq, na{ najpoznatiji pustolov i esperantista.

DAN EVROPSKE BA[TINE

EVROPSKI DAN JEZIKA SVETSKI DAN KONTRACEPCIJE

27

SVETSKI DAN TURIZMA

28

1934. Ro|ena je francuska glumica Bri`it Bardo.

29 29

SVETSKI DAN GUSAKA

ROTARI KLUB VRAWE ~arterovan 2009. godine

DAN za{tite ptica le{inara

1997. U Kalkuti, Indija, je umrla Majka Tereza (Agneza Gonya Bojayi), dobitnica Nobelove nagrade za mir, 1979. godine.

13 14 15

ME\UNARODNI DAN ^OKOLADE

DAN PRA[UMA SVETSKA AKCIJA ,,O^ISTIMO SVET''

ME\UNARODNI DAN DEMOKRATIJE

16 394. Rimski car Teodosije I porazio je zapadnog uzurpatora Eugenija, {to je ozna~ilo i kona~nu pobedu hri{}anstva nad tradicionalisti~kim rimskim religijama.

6

1796.

Prvi predsednik SAD Yory Va{ington uputio je ameri~kom narodu opro{tajnu poruku i povukao se na svoje imawe.

23 24 25

DAN PO[TANSKE MARKE

ME\UNARODNI DAN ZA[TITE OZONSKOG OMOTA^A

REPUBLIKA MEKSIKO – DAN NEZAVISNOSTI, 1810. godine EVROPSKI DAN HITNE POMO]I

21

ME\UNARODNI DAN MIRA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV ALCHAJMEROVE BOLESTI REPUBLIKA JERMENIJA – DAN NEZAVISNOSTI, 1991. godine REPUBLIKA MALTA – DAN NEZAVISNOSTI, 1964. godine

22

SVETSKI DAN BEZ AUTOMBILA SVETSKI DAN MORA

30

ROTARI KLUB LESKOVAC ~arterovan 1997. godine

1955. U svom „por{eu” poginuo je Yejms Bajron Din, ameri~ki glumac.

5 3

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd

6 2

7.9.2015

18:44

Page 1

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd

7.9.2015

18:44

Page 2

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD SEPTEMBAR 2015. GODINE

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLIGORIJEVI] MILOMIR

GLU[AC HAYI DU[AN

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

NIKOLI] MIROSLAV

OLUJI] TATJANA

PAVI]EVI] UGQE[A

PETRIWAC ^EDOMIR

SAKOVI] NENAD

PAWESKOVI] SAWA

TRPKOVI] MIODRAG

SAMARYI] DUKA

SAVI] TRIVKO TI]A

7 3

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

8 2

7.9.2015

18:46

Page 1

7.9.2015

18:47

Page 2

SREMSKA MITROVICA

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

LESKOVAC SRPSKI ROTAR U PRAVIM RUKAMA

ILIJA ZUBAC NOVI PREDSEDNIK

U

PRIMOPREDAJA DU@NOSTI

AKTIVNOSTI

[idu smo, 28. juna ove godine, tamo gde nastojimo da osnujemo novi Rotari klub, odr`ali svoju sve~anu sednicu kojoj su prisustvovali i gosti iz Kule. Sve~ana primopredaja du`nosti predsednika Rotari kluba Sremska Mitrovica je obavqena, reklo bi se, na „gostovawu” mitrova~kih Rotarijanaca u slikarskom gradi}u [idu.

Zato je prava prilika i bila da se posete galerije slika „Sava [umanovi}” i „Ilijanum” i jo{ boqe upozna veli-

ROTARAKT KLUB BEOGRAD TRI M PREDSEDNIKA

ZAJEDNI^KA SLIKA ISPRED GALERIJE

ko likovno delo Save [umanovi}a i naivca svetskog glasa Ilije Ba{i~evi}a Bosiqa.

Nikola Popovi}, dosada{wi predsednik predao je svoju du`nost Iliji Zupcu koji }e predsedavati Rotari klubom Sremska Mitrovica do jula idu}e, 2016. godine. Uz sve stalne i redovne akcije i aktivnosti mitrova~ki Rotarijanci }e i daqe ulagati sve svoje napore da se u svetu suzbije zdravstvena opasnost po najmla|e – de~ija paraliza. Prostora }e biti i za prihvatawe novih aktivnosti u interesu pomo}i, podr{ke i poboq{awa svega onoga u ~emu sremski Rotarijanci vide uzvi{eni ciq i svrhu svoje anga`ovanosti i ulagawa í S. N.

9 3

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

10

7.9.2015

18:47

Page 3

AKTIVNOSTI

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.9.2015

18:47

Page 4

BEOGRAD LETWA [EMA – Obrenovac, nova ku}a porodice Stojkovi} 2015 - 07. 02. ~etvrtak

11

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

12

7.9.2015

18:48

Page 5

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.9.2015

18:48

Page 6

Marina „Vidra” 2015 - 7. 8. sreda

13

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

14

7.9.2015

18:49

Page 7

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.9.2015

18:49

Page 8

Hotel „HaÚatt” 2015 - 7. 16. ~etvrtak

15

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

16

7.9.2015

18:50

Page 9

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.9.2015

18:51

Page 10

„Kapetanovi vinogradi” – Topola 2015 - 7. 25. subota

17

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

18

7.9.2015

18:53

Page 11

Rot 08-19:Rot 08-19.qxd

7.9.2015

18:52

Page 12

Splav „[korpion” 2015 - 7. 30. ~etvrtak

19

AKTUELNOSTI

Rot 20-21:Rot 20-21.qxd

7.9.2015

18:57

Page 1

BEOGRAD METROPOLITAN 5 PITAWA ZA OLIVERU LOLU STANI] Predsednicu Rotari kluba Beograd Metropolitan u Rotarijanskoj 2015 – 2016. godini

1. KO? Najjednostvnije bi bilo izdeklamovati ime i prezime, od oca tog i tog, onako kao na prozivci prvog dana u {koli, ali nekako, mislim da to ne bi bilo fer prema mom nesu|enom imenu koje je obele`ilo ~itav moj `ivot.

Zovem se Olivera, a od 23. godine sam g|a Stani}. Majka dve divne devoj~ice, ve} devojke, a pre svega sam - Lola.

Pri~a po~iwe 24. juna 19HH. godine kada pada dogovor izme|u mojih roditeqa da u slu~aju da se rodi devoj~ica, ime bira tata. U to vreme na{im prostorima palile su i `arile dve potpuno razli~ite, a podjednako fatalne lepotice – Olivera Katarina i Lola Novakovi}. I moj tata re{i da wegova }erka ponese ime po jednoj od wih. Kako mi je majka crnka, nije imao izbora,do da dobijem ime Olivera. Onda je do{ao u porodili{te da me vidi i saop{ti mami svoju odluku.

Ugledav{i plavokosu devoj~icu samo je uzviknuo: „Ona je Lola”. I tako postadoh ja Lola bez ikakvog zvani~nog papira da to i doka`em.

To ime je iz prikrajka preuzelo vo|stvo i osim u dokumentima i ponekad kad se mama quti na mene pa profrk}e Olivera, ja sam Lola.

2. GDE? - Kod ku}e Meni je stra{no bitno da sam na mestu koje zovem dom. ^ak i kad putujem izbegavam hotele ili barem biram male, intimne, koji mi trenutno zamewuju dom. Mojim `ivotom dominira potreba da budem kod ku}e gde god da sam (vaqda je to onaj Rak u meni – za one koji veruju u horoskop).

20 2

Rot 20-21:Rot 20-21.qxd

7.9.2015

18:57

Page 2

- U Beogradu U Beogradu jer tu sam ro|ena u samom centru, odrasla na Ta{majdanu, poku{ala da `ivim u drugom delu grada pa nije i{lo, Peta beogradska gimnazija, Pravni fakultet, danas – Kaleni}. Moj Bermudski trougao iz kog ne mogu da pobegnem.

- U Rotariju Rotari – mesto gde qudi jedni drugima govore ti, gde smo svi isti i ujediweni u zajedni~kom ciqu. Neka vrsta utopije. @eqa da pomognemo drugima u nevoqi, potreba za dobrim dru{tvom i putovawima. Qudi kroz wega ili prolaze ili ih on potpuno obuzme i zarobi, zarazi svojom neverovatnom energijom.

3. KAKO? Srce pre mozga.

Ovaj metod me je bezbroj puta uvalio u problem, ali je nagrada (kad se desi) nemerqiva. I u Rotari sam u{la prvo srcem, `eqom da ne{to u~inim, dam svoj doprinos da promenim svet na boqe. U raciu sam tra`ila argumente za odluku koju sam ve} donela. Moj prvi susret sa Rotarijem bilo je predavawe na{eg ~lana dr Mi{e Gatalovi}a o liku i delu na{e velike slikarke i akademika Qubice Cuce Soki}. Velikom zaqubqeniku u slikarstvo i ponosnom vlasniku jednog Cucinog dela to mi je bio znak da je ovo mesto za mene.

I ostadoh – srcem i razumom.

4. ZA[TO? Umesto odgovora evo jedne pri~ice: Imao otac sedam sinova, sedam sva|alica. Sva|aju}i se, zanemari{e sav ku}ni posao i sve im po|e naopako.

Bilo je sebi~nih i r|avih suseda koji su se radovali wihovoj neslozi i wihov nazadak skretali na svoju korist. Lako je grabiti onde gde nema ko da ~uva, kad se ~uvari me|u sobom sva|aju.

Videv{i da }e biti zlo i naopako, otac se zabrinu pa jedanput okupi sinove oko sebe, pokaza im sedam prutova koji su bili ~vrsto povezani u jedan snop pa re~e: - Onome od vas koji prelomi ovaj snop da}u deset dukata!

Sva sedmorica su, na sve na~ine, poku{ali da prelome snop od sedam prutova, ali nisu uspeli te na kraju svaki od wih re~e da ne mo`e.

Onda im otac re~e: - To je lako u~initi, ~udi me da niste mogli.

Zatim odre{i kanap kojim je vezao snop, pruti}i se razmako{e, a on ih sve jedan po jedan prelomi bez po muke.

Sinovi se nasmeja{e i reko{e: - Lako je tako! To mo`e i dete da u~ini!

- To vam je, deco, va{a slika i prilika. Ne budete li snop, bi}ete sedam prutova koje, kako rekoste, svako dete mo`e da slomi! - odgovori otac.

5. KAD? Datumi i ostale vremenske odrednice su za qubiteqe brojeva, matemati~are i astronome.

Na pitawe kad uvek odgovaram: u pravo vreme!

Jer za mene se stvari de{avaju u pogre{nim i pravim trenucima. Hvala bogu, potowih je u mom `ivotu bilo vi{e: rodila se kad je bilo su|eno, udala u najboqem mogu}em trenutku, dobila decu na vreme, izme|u ostalog i u Rotari u{la kad je do{lo moje vreme i postala prva `ena predsednik mog Rotari kluba Beograd Metropolitan í

UNI[TAVAWE STENICA

PO SRPSKOM RECEPTU

E

gzotiku daleke balkanske zemqe najlucidnije je opisao veliki ruski pisac druge polovine 19. veka Nikolaj Semjonovi~ Leskov (1831–1895) u malo poznatoj pri~i „Uni{tavawe stenica” ili „Stenicomor” („Klopodavie”). Glavni lik, jero|akon Vidubeckog manastira Sozont, zate~en je ujutru u svojoj mona{koj keliji sa `enskom osobom, koja je u pani~nom strahu i negli`eu izjurila i nestala bez traga i glasa ~im je u keliju zakora~io eklisijarh da vidi za{to otac Sozont ne dolazi da slu`i liturgiju.

Zate~en u krevetu spremqenom za dvoje, sa izgu`vanim jastucima i posteqinom, otac Sozont svu krivicu prebaci na ekonoma, koji nije hteo da mu obezbedi nikakvo sredstvo protiv stenica, pa je, eto, morao sam da ih uni{tava kako zna i ume. Sve recepte je isprobao, a kad ni{ta nije pomoglo, setio se kako je jednom o prazniku u bogoslovskom u~ili{tu za trpezom ~uo razgovor studenata iz Srbije o obi~ajima u wihovoj rodnoj grudi. Evo wegovog obja{wewa: „Srpska zemqa, kao i celo Podunavqe, obiluje stenicama. Ali `iteqi tih nama jednovernih krajeva znaju sve tajne ovih sladokuValentin Serov saca. Stenica je bludan „Nikolaj Leskov”, i `enoqubiv insekat, i uqe na platnu, 1894. najusrdnije se pripija uz telo `ena pod ~ijom ko`om ima malo vi{e masno}a, i te masno}e privla~e stenice svojom sla{}u i aromom. Znaju}i to, Srbi posle iscrpquju}e borbe sa stenicama dovedu u svoju postequ neku puna~ku `enicu i stenica sve svoje rilice zabija u weno telo, a zatim, nasladiv{i se `enskom telesinom, ose}a odvratnost prema mu{kom telu i ostavqa na miru oce i bratiju ~ak i kada spavaju sami.”

Posle takvog obrazlo`ewa Leskov daqe opisuje postupak svoga junaka: „Znaju}i da su Srbi pobo`an narod, kome su tu|e luteranske la`i i jelinska prelest, otac Sozont odlu~i da reskira i primeni srpsko sredstvo radi sopstvenog spasewa, koje bi prema svojoj veri i zadobio da brzopleti otac eklisijarh ne popla{i `enicu, odabranu me|u predusretqivim vernicama, i to upravo u jeku uni{tavawa stenica.”

Jedna od odluka koje je crkveni sud doneo tim povodom glasi ovako: „Studentima iz Srbije preko oca inspektora Akademije najstro`e skrenuti pa`wu da ubudu}e i ne pomi{qaju da nevinim ov~icama stada ruskoga otkrivaju obi~aje svoje otaxbine, iskvarene vi{evekovnim ropstvom pod razvratnim Turcima” í Tekst je preuzet iz „Ruske re~i”, koja, u nekoliko nastavaka, objavquje pri~u pod naslovom „Srbi u ruskoj kwi`evnosti”, ~iji je autor Danka Radovanovi}

Objavqeno u listu „Politikin Zabavnik” broj 3315, 21. 8. 2015. godine

21 3

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

VREMEPLOV ROTARI KLUBA BEOGRAD

19:04

Page 1

MILAN STOJADINOVI] tub Rotari kluba Beograd u KraqeviS ni Jugoslaviji bio je, nesumwivo, wen najuticajniji ~lan Milan Stojadinovi} (^a~ak, 4.avgust 1888 – Buenos Ajres, Argentina, 24.oktobar 1961), srpski politi~ar, pravnik, ekonomista i profesor Univerziteta.

Bio je ministar finansija u tri navrata, predsednik vlade Kraqevine Jugoslavije i predsednik Jugoslovenske radikalne zajednice.

U svojoj autobiografskoj kwizi NI RAT, NI PAKT, koja je kod nas objavqena tek 1970. godine, on daje dosta podataka o radu Rotari kluba Beograd, humanim ciqevima Rotarijanstva, kao i o svojoj li~noj ulozi u razvoju Rotarijanstva u Srbiji. Neposredno po u~lawewu u RotaOtvarawe Pan~eva~kog mosta – most Kraqa Petra II, 1935. godine

Uo~i utakmice za wegov pehar predsednik vlade Milan Stojadinovi} rukuje se s fudbalerima zagreba~kog Gra|anskog koji su u Beogradu pobedili BSK s 4: 0

Dr Milan Stojadinovi} okru`en novinarima po izlasku iz svoje vile na Sewaku, ul. Milovana Gli{i}a br. 3.

(Snimio: Aca Simi})

22 2

ri klub Beograd, Milan Stojadinovi} postaje, 1931. godine wegov predsednik, a godinu dana kasnije, 1932. godine, postaje predsednik 77. Distrikta koji je tada imao 17 Rotari klubova.

Godine 1934. Rotari Internacionala bira Milana Stojadinovi}a za ~lana Evropskog ekonomskog savetodavnog Odbora.

Iste, 1934. godine, predstavqa sve jugoslovenske Rotari klubove na Kongresu u Detroitu, SAD. Wegova me|unarodna aktivnost, posebno rad u Ekonomskom komitetu Rotari Internacionala u Londonu, u~inili su da u godinama pre Drugog svetskog rata bude najistaknutija li~nost jugoslovenskog i evropskog Rotarijanstva í

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

19:04

Page 2

Hotel „HaÚatt” 2015 - 8. 6. ~etvrtak

23 3

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

VREMEPLOV ROTARI KLUBA BEOGRAD

19:06

Page 3

IVO ANDRI] ^OVEK KOJI SE NIJE SMEJAO ostao je diplomata i ostvario zavidnu diP plomatsku karijeru od po~etnika pa do zvawa poslanika i nije imao zvawe ambasadora, jer sa Nema~kom Kraqevina Jugoslavija nije imala odnose na nivou ambasada, nego poslanstava.

Na{ pisac, nobelovac, ~lan Rotari kluba Beograd do odlaska u diplomatsku slu`bu u Nema~ku, 1939. godine

To je slu`ba koja izgleda uniformisana i ukru}ena kao niti jedna druga i koja nema ni~ega stalnog i izvesnog, nego ~ovek ide kroz wu kao kroz maglu u kojoj svetlost povremeno prosijava i vi{e zbuwuje i vara o~i nego {to pokazuje put i omogu}uje ~oveku da se sna|e.

- Ivo Andri}: Sveske

Gre{ka pri izboru profesije se svuda pla}a, ali nigde tako skupo i te{ko kao u diplomatskoj slu`bi. U drugim pozivima neko ko je zalutao mo`e da ostane neprime}en u mno{tvu, da peva u horu, u kojem pevawe niti ulep{ava niti ga kvari, tako da wegov glas i sluh niko ne mo`e da proveri.

U diplomatiji je ~ovek nateran da pre ili kasnije samostalno nastupi i poka`e kakav je i {ta ume.

Ko ne polo`i taj ispit, postaje komi~na i tragi~na figura u jednom poslu, koji nije krojen za wega i koga ne mo`e da se oslobodi, olupina koja dugo pluta na vodi. To truje `ivot, potkopava du{u, stvara nesre}u posebne vrste. Kroz taj neobi~no te`ak posao, koji i pod najboqim okolnostima iscrpquje i deformi{e, qudi se kvare i postaju mizantropi i potencijalne samoubice! - ove gorke i te{ke re~i zapisao je u svojim zabele{kama nobelovac Ivo Andri}, diplomata koji je dve decenije `iveo u svetu diplomatije, pro{av{i put od pisara do opunomo}enog poslanika Ă­

SUSRET S HITLEROM - Zapazio sam da je Hitler bio mo`da ne{to malo ni`i od mene i da je u filmskim `urnalima delovao impresivnije nego kada sam se pred wim na{ao. Da ste me tada zapitali kakve ima o~i - ne bih mogao da vam sa sigurno{}u ka`em: otkrivao sam u wima neku ~udnu radoznalost, hladan sjaj ~oveka koji vi{e veruje, ako bih mogao da ka`em, u svoje ideje i predrasude, nego u samog sebe.

Ipak, Hitlera iz tog susreta ne pamtim toliko po wegovom pomalo anemi~nom licu koliko po wegovom stisku ruke: bila je hladna i malo vla`na. Tek kasnije, ~itaju}i biografije i studije o wemu, saznao sam - mo`da je ve} u to vreme bio bolestan! - se}ao se Ivo Andri} svog susreta sa Hitlerom.

24

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

19:06

Page 4

2015 - 8. 13. ~etvrtak

25

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

19:07

Page 5

SRBIJA NA BIS

VREMEPLOV ROTARI KLUBA BEOGRAD

IZ RADA KLUBA 1992 – 1993. GODINE Prvi Upravni odbor Rotari kluba Beograd bio je sastavqen od izabranih ~lanova:

- Zaqubqeni u Srbiji su kao golup~i}i. @ive u parku, a hrane ih penzioneri.

- Za nekog si tu, a za nekog tu – tu, tu – tu...

Slobodan izbor iz Antologije poruka, grafita, aforizama i zapisa - Nova konobarica nije bogzna slu{alaca {ta, ali mo`e da POSLU@I! Radio Beograda 202 - Direktor Hidrometeorolo{kog (2010 – 2014. godine) urednika zavoda sutra }e napuniti od 52 i Rotarijanca do 54, a uve~e i do 58.

Darka Kocjana - Ti si sre}na {to si se rodila tako lepa, za razliku od mene koji sam se rodio kao la`ov!

- Kada biste morali da birate izme|u 10 miliona dolara i mira u svetu, koje bi boje bio va{ „ferari”?

- Za{to se sportske kladionice ne proglase verskim objektima, kad se u wima naj~e{}e molimo Bogu?

- Ostavio sam zatvoren leptop na podu.

Nai{la je baka i pomislila da je to vaga.

Sve u svemu, baba mi je te{ka 500 evra!

- Uspeo sam u `ivotu!

Rodio sam se go, a sahrani}e me obu~enog!

- Recite ~oveku da na nebu ima 400 miliona zvezda i – on }e vam poverovati.

Recite mu da je klupa u parku sve`e ofarbana i – on }e da pipne da proveri!

1. Predsednik Kluba – Dragan Brajer 2. Sekretar Kluba - Petar Rakin 3. Blagajnik Kluba – Nikola Mandi} 4. Izabrani Predsednik – Goran Alikafi} 5. Potpredsednik Kluba – Nikola Tasi} 6. Potpredsednik Kluba – Dimitrije Yambazovi} 7. Potpredsednik Kluba - Branko Danilovi} KOMITET ZA KLUPSKE AKTIVNOSTI - Odbor za prisustvovawe sastancima - Odbor za ~lanstvo (klasifikacija, ~lanstvo, razvoj ~lanstva) - Odbor za dru`ewe - Odbor za program - Odbor za odnose s javno{}u KOMITET ZA PROFESIONALNE DELATNOSTI - Odbor za informacije o karijeri - Odbor za poslovne i profesionalne odnose

- Za ÝC {oqu Nova godina je dobar praznik.

Umesto uobi~ajenih zadwica mo`e da vidi i mnogo interesantnih lica.

- Rusi su prvi LAJKOVALI svemir!

- Bolesnicima treba zabraniti ulazak u bolnicu – boqe spre~iti nego le~iti.

- Pro{le godine sam preveo preko ulice 325 baka, a od toga 156 wih uspe{no!

- Rekla sam mu: Hajde da se razvedemo mirno i civilizovano kao svi normalni qudi. A on... do{ao je pijan, doveo harmonika{e i gomilu drugara.

- Bog nema iPhone. On pri~a preko iSusa.

KOMITET ZA DRU[TVENE DELATNOSTI

- Kizo, da li zna{ da na svaki tvoj ro|endan, tvoji majka i otac idu u Zoolo{ki vrt da ga|aju rodu kamewem?

- Odbor za okolinu, hendikepiranost i starije gra|ane - Odbor za odnose selo – grad i sigurnost - Odbor za omladinu, interakcije i rotarakcije

- Lako je pilotu – wega devojka ~eka na aerodromu.

Lako je voza~u – wega devojka ~eka na stanici.

Lako je ma{inovo|i – wega devojka ~eka na peronu.

Te{ko je devojci – te na aerodrom, te na stanicu, te na peron!

KOMITET ZA INTERNACIONALNE DELATNOSTI - Odbor za internacionalne omladinske projekte i razmenu studenata - Odbor za Rotari fondaciju i delatnosti {irom sveta - Odbor za delatnosti {irom sveta - Odbor za prijateqstvo {irom sveta í

26

- Popularnost na FACEBOOKu je isto kao kada si ~etvorogodi{wak i ima{ najve}u pi{u u obdani{tu – super, ali beskorisno!

- Ovako funkcioni{e `enski mozak: - Ijaooooooooo, pauuuuk, ubiij gaaa!!!

Pqas...

- Ijaooooooooo, jaaaaadan mali pauk...

- U ku}i sam zakon. Niko me ne po{tuje.

- Se}am se kada sam se prvi put skinuo pred `enom – ona je vrisnula, a mene su isterali iz autobusa.

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

19:07

Page 6

„Maligan”, Surduk 2015 - 8. 20. ~etvrtak

27

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

19:08

Page 7

SPECIJALNO ZA Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

U SUSRET STOGODI[WICI EVAKUACIJE SRPSKE VOJSKE NA KRF

MALA PRI^A O NAJLEP[OJ GR^KOJ QUBAVNOJ PESMI

NE QUTI SE NA MENE, OKO MOJE ;" :0< g\<"4 1L:T:©<@H :">\ :@L (bDT :@L Gr~ka pesma „Ne quti se na mene, oko moje” jedna je od najlep{ih balada svih vremena, a legenda vezana za wu govori u prilog ovoj dubokoj emociji koju ona izaziva. e{ka sudbina koja je zadesila srpski narod tokom Prvog svetskog rata, kada su pod pritiskom Bugarske i Nema~T ke vojnici morali da se povuku iz Srbije, do~ekani su na ostrvu Krf od strane lokalnog gr~kog stanovni{tva. U vremenima stradawa i ratnom vrtlogu rodila se qubav ime|u Grkiwe i jednog srpskog vojnika koga primarna du`nost prema otad`bini odvaja od voqene. On kre}e u proboj Solunskog fronta svestan da se mo`da nikada ne}e vratiti. U jednom pismu on svojoj devojci {aqe re~i koje ona pravopisno i gramati~ki koriguje i pretvara ih u stihove.

Stihovi bivaju prepevani, a jedan od najboqih interpretatora je Jorgos Dalaras. Ova pesma uzeta je kao himna gr~ko-srpskog prijateqstva.

Re~i pesme iskazuju duboku naklonost i nostalgiju, ali i to da je du`nost i lojalnost otad`bini i svom narodu stavqena i ispred sopstvenog `ivota i emocije. U originalnoj verziji prepisa, vojnik obe}ava svojoj dragoj da }e se, ako ne pre`ivi, vratiti woj u obliku ptice. Zato je moli da se ne quti i da otvori svoje prozore…

NE QUTI SE NA MENE, OKO MOJE Ne quti se na mene, oko moje {to u tu|inu odlazim, ptica }u postati i ponovo }u tebi do}i.

Otvori prozor plavi bosiqku moj i slatkim osmehom po`eli mi laku no}.

Ne quti se na mene, oko moje {to }u te sada napustiti i do}i na kratko, da te vidim da se od tebe oprostim.

Jorgos Dalaras

Otvori prozor plavi bosiqku moj i slatkim osmehom po`eli mi laku no}.

Poznato je da su se u to vreme mnogi srpski vojnici `enili me{tankama, ~ak i budu}i ministar spoqnih poslova Kraqevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Markovi},

28

Zajedno na Krfu, 1916. godine

bio je o`ewen Krfqankom Idalijom. Vlasnik hotela „Bela Venecija”, na Krfu, u kome je bila sme{tena Vlada Kraqevine Jugoslavije i potpisana Krfska deklaracija, gospodin Janis Gazis, udao je sve tri svoje }erke za Srbe.

Najstariju \ovanu udao je za kowi~kog oficira Milivoja ^olak Anti}a, sredwu Sapro za Vladimira Kazimirovi}a, a najmla|a Augusta postala je supruga Milana Stojadinovi}a, kasnije predsednika Jugoslovenske vlade.

Zanimqivo je i to, da je na ovom ostrvu nastala i pesma „Tamo daleko”.

Sedamdesetogodi{wa Marija, vlasnica apartmana u Guviji udaqenog samo stotinak metara od pla`e gde se 18. januara 1916. godine iskrcala srpska vojska, se}awe je nasledila od svoje bake, koja je poput mnogih, zbriwavala hranom i ode}om srpske ratnike: „Moja baka im je plela ~arape, krpila ode}u, nosila hranu u logor koji se nalazio na pla`i. Do kraja `ivota znala je stihove pesme „Tamo daleko”. Pri~ala je da su pevali i plakali”.

U arhivama postoji pismo jedne Grkiwe sa Krfa upu}eno srpskom oficiru, koje opisuje tada{wu vezu izme|u dva naroda iste religije i govori o jednom neraskidivom jedinstvu. „Krf je onakav kakav je bio pre 1915. godine. Meni ~ak izgleda i gori nego pre. Nem je, pust i ne peva vi{e. Vi ste stalno pevali i na va{ `agor bila sam se toliko navikla. Mogli bi me smatrati za neprijateqa va{eg naroda, jer sam pri`eqkivala da se {to kasnije vratite u svoju otad`binu. Bili ste ovde da poka`ete {ta je `ivot i oti{li, a nas ostavili da patimo. Opet }emo biti usamqene u dru{tvu namr{tenih lica, razgovora o novcu, opkoqene do smrti stra{nom vodom, jer daqe ne mo`emo. Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasili `ivota na ovom qubavnom ostrvu, punom sunca i ~empresa, ali bez qudi i qubavi.”

Kod stanovnika i danas je `ivo se}awe na boravak srpske vojske i izbeglog naroda. „Za period od dve i po godine, koliko su boravili na Krfu, nije zabele`en ni jedan incident.

Ni jedna grana nije slomqena, ni jedna kra|a, tu~a, bilo kakav problem nije prijavqen savezni~koj upravi”, ka`e Qubomir Saramandi}, kustos Srpske ku}e na Krfu, dodaju}i da nigde logori nisu bili tako ure|eni kao na ovom ostrvu.,, U ~istinama me|u masliwacima podignuti su {atori koji su ukra{eni cve}em i zelenilom. Sitnim {qunkom i kamewem razli~itih nijansi ispisivani su nazivi jedinica i obele`ja srpske vojske i dr`ave” í Maslinove grane ne mogu zameniti {qive u Srbiji. Krf, 1916.

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

19:08

Page 8

kojoj predstavnici zemaqa i/ili delegati u toj ulozi, predstavqaju svoju zemqu i debatuju o aktuelnim politi~kim, socijalnim i ekonomskim pitawima. Rotaract MUN se svake godine organizuje u drugoj zemqi.

Prvi put, Rotaract Global MUN odr`an je 2013. godine u gradu Baia Mare u Rumuniji, zatim, 2014. godine u Londonu a ove, 2015. godine, Rotarakt klubu Beograd je pripala ~ast da bude doma}in tre}eg dru`ewa na ovoj me|unarodnoj konferenciji.

Pored prilike da se u~esnici obu~e za mladog diplomatu, Rotarakt Global MUN pru`a priliku da mladi istra`e razli~ite

ROTARACT GLOBAL MODEL UNITED NATIONS 2015 IN BELGRADE vim putem vas obave{tavamo da je Rotarakt klub O Beograd organizovao Rotarakt model Ujediwenih nacija (Rotaract Global Model United Nations) - Me|unarodnu konferenciju mladih koja je odr`ana u Beogradu od 26. do 30. avgusta 2015. godine.

Model Ujediwenih nacija (MUN) predstavqa simulaciju zasedawa Skup{tine Ujediwenih nacija - konferenciju na

kulture i poboq{aju svoje me|uqudske odnose i komunikaciju sa qudima razli~itih nacionalnosti. Veliki zna~aj Rotarakt Globalnom modelu Ujediwenih nacija daje ~iwenica da }e Rezolucija koja bude usvojena tokom konferencije u Beogradu, biti predstavqena u Wujorku 7. novembra 2015. godine kada se odr`ava Rotari dan u Ujediwenim nacijama.

Na ovom dru`ewu Rotarakt klubovi iz drugih zemaqa odabrali su najistaknutije ~lanove Rotarakt kluba, koji su svojim u~e{}em doprineli kvalitetu dono{ewa Rezolucije i tako omogu}ili da budu deo ovog nezaboravnog iskustva.

Izuzetno uspelo ve~e i dru`ewe mladih prijateqa bilo je u subotu, 22. avgusta u novobeogradskom hotelu HÙATT. Prisutne je pozdravio Guverner Distrikta 2483 Dejan ^ikara, a iz Rotari kluba Beograd bili su prisutni predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi}, podpredsednik Kluba Pavle Bani}, Dragan Brajer sa suprugom Vesnom, Nikola Mandi}, ^edomir Petriwac, Tatjana Oluji} i Sawa Paweskovi} í Rotarakt klub Beograd rtcbelgrade¿hotmail.com ÞÞÞ.facebook.com/RTC.Beograd

29

NASTAVAK U IDU]EM BROJU

Fotografije snimio Trivko Ti}a Savi}

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

30

7.9.2015 19:09 Page 9

Rot 22-31:Rot 22-31.qxd

7.9.2015

19:09

Page 10

SVET

[VEDSKO VASPITAWE PREKO RADWI ZA NO[ENU ODE]U Jelena Jovanovi} i Erika Oberg, autorke nagra|enog rada o uticaju starih krpica na dru{tvenu odgovornost

– Da li zbog toga {to im se smawuje promet ili zbog potrebe da uka`u na svoju socijalnu odgovornost, veliki lanci po~eli su da imitiraju radwe sa no{enom ode}om.

Tako je lanac „Ej~ end Em” uveo praksu koja odnedavno funkcioni{e i u Beogradu. Sve mu{terije koje do|u u wihovu radwu sa kesom stare ode}e dobi}e prilikom kupovine novih stvari odre|en popust.

Ali to je samo maska, stvara se privid kako su ove firme postale socijalno svesnije.

– Ako im je ciq da „prodaju visoku modu za najboqu cenu”, lanci kakav je „Ej~ end Em” moraju da tra`e radnu snagu koju }e pla}ati vrlo malo. „Zara” i „Ej~ end Em” spremni su da posle po`ara u {iva}im radionicama u Banglade{u ispregovaraju ne{to vi{u cenu rada. Ali vrlo brzo se isele u Etiopiju jer je tamo radna snaga jo{ jeftinija – ka`e diplomirana ekonomistkiwa.

– Prava socijalna odgovornost je u neskladu sa wihovim operativnim modelom, koji se zasniva na {to ve}oj potro{wi {to jeftinije „brze mode”. elena planira da ostane u [vedskoj, gde `ivi od pre sedam godina, i da doprinese da se u ovom delu sveta daqe Jpomeraju granice moralne, politi~ke i socijalne odgo-

ako napraviti milione od nepotrebne stare obu}e i K ode}e, a da pri tom to bude blagotvorno za dru{tvo u celini? [ve|ani odavno iz razli~itih uglova prou~avaju ovu temu, ali je zajedni~ko istra`ivawe Srpkiwe Jelene Jovanovi} i [ve|anke Erike Oberg, koje su nedavno diplomirale na uglednoj Stokholmskoj {koli ekonomije, privuklo veliku pa`wu skandinavske javnosti. Wihova analiza o preplitawu dva sveta (profitnog i dru{tveno korisnog) kroz praksu popularnih radwi sa no{enom garderobom dobila je nagradu kao najoriginalniji master rad iz ekonomije ura|en pro{le godine u [vedskoj.

Od severa do juga ove zemqe oko 500 „sekond-hend” radwi umre`eno je u neprofitnu humanitarnu organizaciju koja poma`e qudima u nevoqi. One posluju po kapitalisti~kim pravilima, ali profit ne odlazi u d`epove vlasnika, ve} se ostvareni vi{ak u novcu raspore|uje u humanitarne svrhe, obja{wava za „Politiku” Jelena Jovanovi}.

Novac koji se zaradi od prodaje nepotrebne ode}e u samo ovih pet stotina radwi veliki je ~ak i za bogatu zemqu kao {to je [vedska. Godi{wi prihod je 2013. godine bio 102 miliona evra, od toga je, posle izmirenih tro{kova, 20 miliona evra u{lo u kasu za pomo} siroma{nim osobama preko humanitarne organizacije Idel. Prodato je 22.000 tona tekstila, koji su prethodno radwama poklonili pojedinci i organizacije. Stalni posao dobilo je oko 2.000 osoba, a jo{ 7.300 gra|ana je pro{lo kroz specijalizovane kurseve i osposobilo se za tr`i{te rada.

Jelena Jovanovi} isti~e da korist od ovakvog obrasca nije samo u novcu.

– Komercijalna logika uskla|uje se sa hri{}anskom i humanitarnom svrhom, a sve je to dobro za celo dru{tvo jer doprinosi o~uvawu `ivotne sredine, osuje}uje stalnu i preteranu potro{wu i podsti~e inovacije u reciklirawu polovnih predmeta. [vedskoj se godi{we, kako navodi Jelena Jovanovi}, u |ubre baci 70.000 tona ode}e i obu}e, a ormani veU }ine gra|ana i daqe su pretrpani i stalno se pune novom robom.

Mnogi [ve|ani su se, upoznav{i se sa radom dobrotvornih butika sa no{enom robom, „prevaspitali”. U velikim tr`nim centrima oni tra`e „sekond-hend” radwe i izbegavaju robne ku}e sa novom robom. Uticaj „humanitarne kupovine” na velike korporacije je tako|e veliki.

Lanci „brze mode” upla{eni su zbog konkurencije.

vornosti.

Ube|ena je da i `ene u [vedskoj jo{ treba da se bore za svoja prava iako su ona daleko ve}a nego u ostalim delovima sveta.

– Mnogo se mo`e u~initi da se razbiju stereotipi s kojima odrastaju devoj~ice – ka`e ova devojka.

Nedavno je i u [vedskoj zakonski uveden „sredwi rod”.

U mati~nu kwigu novoro|enih roditeq nije du`an da upi-

{e pol deteta. Niti je osoba, kad krene da tra`i posao, obavezna da se predstavi kao mu{ka ili `enska. Poslodavci bi bili drasti~no ka`weni ako bi se usudili da pitaju nekog kakvo mu je bra~no stawe ili da li ima decu.

Daleko smo mi od [vedske u svakom pogledu, iako nam je dalekih devedesetih obe}avan {vedski standard. Toga se Jelena Jovanovi} i ne se}a. Ona je sticajem okolnosti oti{la kod tetke u [vedsku i tamo planira da ostane í Zorana [uvakovi} objavqeno u „Politici”

31

Rot 32-33:Rot 32-33.qxd

7.9.2015

19:11

Page 1

ROTARI KLUB BEOGRAD

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU

TATJANA OLUJI] I KRATKA BIOGRAFSKO – GEOGRAFSKO - ROTAR(IJAN)SKA PRI^A Violinistkiwa.

Vanredni profesor na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu.

AMBASADOR S VIOLINOM Strani jezici: Sa pet godina krenula u {kolu za u~ewe stranih jezika.

Tada je ve} govorila ruski, jer su joj mama Ana Oluji}, (divna profesorka solfe|a u muzi~koj {koli „Josip Slavenski”), baka, deka i tetka – Rusi, pa se taj jezik govorio u ku}i.

Majka je rano umrla, posle te{ke bolesti.

PLAVOKOSA [EHEREZADA Sa {est godina po~ela je da u~i balet i tako naredih {est godina, ,,a onda su mami rekli da je wena devoj~ica suvi{e izrasla za balerinu''! „Ne volim operu... jer me je mama kao malu vodila u operu, a ja sam po~ela da sviram violinu i nisam mogla da podnesem da violinisti sede ispod bine”!

MISIONAR SLOVENSKOG SENZIBILITETA Putnica: U Belgiji je nau~ila francuski i flamanski, u Karibima {panski, u Italiji italijanski.

Naravno, i engleski.

Na Karibima je posetila ostrva Aruba i Kurasao, gde je glavni jezik holandski, a lokalni papimjento (me{avina holandskog, {panskog, francuskog, engleskog), nije nau~ila, jer nije mogla da progovori zbog tolike me{avine re~i.

Ruski smo ve} pomenuli.

prvi na Balkanu, kupqena avionska karta za takmi~ewe talentovane violinistkiwe, za decu sa posebnim potrebama obezbedila obrok u „McDonald’s-u” kitila jelke u „HÚattu”, maskirala se u No}i ve{tica u Dobru Vilu, bila Deda Mraz, Bo`i} Bata, u~esnik akcije „Sre}no dete”, kupovala za {kole zavese, plo~e, kasete, CD, kwige, note, video-rikordere, obu}u, name{taj, pomagala obolele od side, karcinoma, autizma, nabavqala citostatike, invalidska kolica, pomagala borce, invalide...

Organizovala izlete, darivala torte, vo}e, kola~e...

UMETNICA KOJA ZRA^I, OSVAJA, PLENI, O^ARAVA Slikarka: – nasledila talenat od oca Milivoja Oluji}a (1926 – 2012), akademskog slikara i istaknutog likovnog pedagoga.

15. januara ove godine u beogradskoj Galeriji 73 na Banovom Brdu organizovala je oma` delu i li~nosti svoga oca, prodajnu retrospektivnu izlo`bu wegovih umetni~kih radova.

Imala nekoliko samostalnih izlo`bi.

U slikarstvu divi se Rembrantu (majstoru svetlosti i senke).

U kwi`evnosti Fjodoru Dostojevskom, Ivi Andri}u, @aku Preveru.

THE STORM (OLUJA) Voza~ od svoje osamnaeste godine.

Trenutno vozi „hummer” kojim sti`e na svoje humanitarne solisti~ke koncerte jer uvek po~iwu – na vreme!

Rotarijanka: - „Ideja Rotarija mi je jako bliska, jer sam se od najranijih dana svoje karijere bavila humanitarnim radom!”

- od 11. juna ove godine Tatjana je ~lanica Rotari kluba Beograd.

Prethodno je bila ~lanica Rotari kluba Beograd ^ukarica.

DOBRA VILA Dobro~initeqka, humanista: – odr`ala humanitarni koncert i tako prikupila novac da se kupi klavir za slepe u~enike Osnovne {kole za za{titu vida „Dragan Kova~evi}” u beogradskoj Cetiwskoj ulici i tom prilikom promovisala specijalni bukvar za slabovidu decu,

32 2

Koncerti, koncerti, koncerti... „Nikada nisam sama – ja sam violinista!”

Rot 32-33:Rot 32-33.qxd

7.9.2015

19:11

Page 2

WENI MU[KARCI*

* Zahtevnih pet mu{karaca u Tawinom `ivotu: otac (+), svekar (+), stric, dever i naravno – mu`!

I ovih pet, koji joj „tro{e” kreativnu energiju – Bah, Betoven, Brams, ^ajkovski, Sarasate...

33

Rot 34-37:Rot 34-35.qxd

7.9.2015

19:13

Page 1

„Sofia” and gliser

„Vetropir”

„Brodica”

34 2

Rot 34-37:Rot 34-35.qxd

7.9.2015

19:13

Page 2

Carska bara

Belegi{ka ada

Interakt na palubi

CharlÚ – maskota Regate

Inner Ýheel na gliseru

35

7.9.2015

19:13

Page 3

Pozdravi iz reke

Fijakerom iz Staji}eva za Carsku baru

Umesto laku no} â&#x20AC;&#x201C; internet

Na ciqu - Segedin

36

Snimili kapetani: Dragan Brajer, Rotari klub Beograd i Ivica Savi}, Rotari klub Leskovac

Rot 34-37:Rot 34-35.qxd

Rot 34-37:Rot 34-35.qxd

7.9.2015

19:14

Page 4

SRCE POD PRITISKOM

PRI^A O KRAVI Zbog te re~enice, zbog ove pri~e, kao i zbog wenog glasa koji odzvawa poput kristalnih zvon~i}a, ~ovek mo`e da pomisli kako nije lo{e, ponekad, `iveti ovde.

Jer, ima qudi, a ima i krava. vet je oti{ao do|avola, to je najmawe {to se mo`e va pri~a je pri~a o Srbiji, o onoj boqoj Srbiji za S re}i o u`asima koji nas obasipaju odasvud - od stra- Okoju ponekad pomislimo da je nema, da je nestala, ve u ulici politike, jeze terorizma, iznena|uju}e teze da je prebijena, ogor~ena i posustala, da je izmanipulida olovka nije oru`je, horora siroma{tva, zaprepa{}uju}e agresije politi~ke korektnosti, porodi~nih tragedija i ludila koja nam svakodnevno oduzimaju dah, do uznemiruju}ih naznaka onoga {to bi moglo da se desi. U ovom sveop{tem raspirivawu mr`we, rata i osvete, u ovom sistematskom gra|ewu besmisla i potpirivawu o~aja, u ovom planetarnom umoru od grozota, prona}i lepu malu pri~u koja nema nikakve veze sa onim {to predstavqa globalnu stvarnost vi|enu o~ima medija, ravno je podvigu.

E, pa, postoji takva pri~a me|u nama, i {to je najlep{e, sami smo je napravili. Jedna siroma{na porodica, sa troje dece, iz sela u koje autobus svra}a samo dva puta nedeqno, u jednoj potresnoj televizijskoj reporta`i, izjavila je da bi sve bilo boqe u wihovim `ivotima, kada bi, nekako, ako bi ikako bilo mogu}e, imali samo jednu kravu, jer bi onda deca imala mleko, i sir i kajmak, i ne bi bili gladni.

Bez ikakve institucije, fonda i organizacije, bez ikakve medijske pompe, grupa anonimnih qudi pokrenula je na dru{tvenim mre`ama akciju da se deci kupi krava. Objavqen je ra~un oca porodice, i qudi su davali koliko su mogli, neki i po 500 dinara. I, pre Nove godine krava, kojoj su deca dala ime Cvetanka, stigla je u wihovo dvori{te. Uz kravu, preostalo je novca, pa su kupili i vepri}a i krma~icu. Deca su ih nazvala Flekica i Beli. Nekoliko dana kasnije jedan ~ovek iz Austrije poslao je tako|e novac, i iz U`ica je deci stigla jo{ jedna krava. Sa dve krave i dva praseta, ta porodica je dobila razlog da se osmehne `ivotu. U novoj reporta`i o wima, i kravama i prasi}ima, emitovanoj pre nekoliko dana, majka porodice je izjavila da ako bude sre}e i jedna od krava im oteli `ensko tele, da }e ga rado pokloniti nekoj drugoj porodici koja nema od ~ega da `ivi.

Zbog te re~enice, zbog ove pri~e, kao i zbog wenog glasa koji odzvawa poput kristalnih zvon~i}a, ~ovek mo`e da pomisli kako nije lo{e, ponekad, `iveti ovde. Jer, ima qudi, a ima i krava.

sana i obesmi{qena, odustala usled svih onih u`asavaju}ih vesti o lopovlucima, malverzacijama, pokradenim dobrotvornim akcijama, o filantropiji koja voli da se slika za udarne vesti, ovo je pri~a o onoj Srbiji za koju pomislimo da je uzmakla pred bezobzirno{}u propagandnog milosr|a koje je postalo drugo ime za ribarewe qudskih du{a. ovoj pri~i postoji jo{ jedan mali detaq, koji je fascinantan: majka ove porodice je dva puta neU deqno javqala organizatoru akcije koliko je novca upla}eno na ra~un - do u dinar. Bez ikakvog lukavstva, odugovla~ewa, ~ekawa da se prikupi {to vi{e novca, bez ikakve kalkulacije, a da joj to niko nije tra`io, ta majka je ispostavqala izve{taj - za pola krave, za dve tre}ine, i onda za sve ostalo. ^ak je javila i da su prasi}i dva puta jeli onog dana kad su stigli.

Cvetanka, Flekica i Beli, kao i [ara koja je posle stigla, to je Srbija istinitija i lep{a od svake Prve i Druge i Tre}e Srbije, to je Srbija u kojoj nema pretwi, ni morawa, ni koristoqubqa, ni kalkulacije, ni grandioznosti, ni politi~kih poena, nego samo obi~nog golog `ivota, koji je flekav, i beli, i {aren i ponekad cvetan. To je ona tiha, normalna, obi~na Srbija koja nije izgubila ono malo du{e, i koja razume da svi mi ponekad i u pone~emu, mo`emo biti o~ajni i sami, poput ove porodice iz planinskog sela kod Ivawice, u koje autobus svra}a samo dva puta nedeqno, kad nema smetova.

Izme|u svih onih grandioznih tema koje zauzimaju sve prostore duha, izme|u grmqavine u politi~kim govorima, prete}ih vesti i pa`qivog pakovawa lokalne i globalne filantropije, ovo troje dece i wihove krave koje su stigle pred Novu godinu, izborilo se za maju{ni trenutak u kome smo mogli da vidimo da Srbija, kad se pogleda u ogledalo, ponekad ima obraz jednostavan i ~ist, poput mleka Ă­ Mirjana Bobi}-Mojsilovi}

37

7.9.2015

19:16

Page 1

SPECIJALNO ZA Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

AKTUELNOSTI

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

ELEKTRONSKI KLUB OSNOVAN PRVI ELEKTRONSKI ROTARI KLUB U DISTRIKTU 2483

Stvorija Bog magarca i re~e mu: - ]e budne{ magarac i }e raboti{ od zoru do mrak, }e nosi{ na grbinu sve {to ti turiv, i ima da `ivi{ 30 godine.

Magarac vika: - Ja pristawujem, ali 30 godine mi je mlogo, dosta mi je 10. I bog mu ispuni `equ.

Stvorija bog ku~e i vika mu: -Ti }e bude{ ku~e, ima da ~uva{ ku}u, }e jede{ {to ti dadev i ima da `ivi{ 25 godine.

Ku~e pristane, ali vika 25 godine su mlogo,dosta je 10. Bog mu ispuni `equ.

Bog stvorija majmuna,pa mu vika: - ]e bude{ majmun, ima da ripa{ od drvo na drvo, ima da zabavqa{ okolinu i }e `ivi{ 15 godine.

- Sla`em se, ali 15 godine je mlogo, boqe 5.

I bog mu ispuni `equ.

Kona~no bog stvorija ~oveka: - ]e budne{ ~ovek, pametan stvor, ima da upravqa{ sas cel svet, jedino,sas `enu ne mo`e{ da upravqa{ i }e `ivi{ 30 godine. ^ovek se zahvalija ali vika 30 godine je malko.

-Daj mi 20 godine, {to gi ne}e magarac, 15 od ku~e i 10 od majmuna.

I bog mu ispunija `equ. ^ovek `ivi 30 godine kao ~ovek. O`eni se i `ivi 20 godine kao magare, raboti od zoru do no}, i na grbinu nosi celu familiju. U penziju `ivi 15 godine ko ku~e, ~uva ku}u i jede koje mu dav.

I na kraj `ivi jo{ 10 godine kao majmun, ide od jedno dete do drugo i zabavqa unu~iki í

*** Lela je rabotila u fabriku kude se prera|uje meso, kao {to je na{ ,,Mesokombinat’’. Jedan dan, pred kraj radno vreme, ne{to ule`e u hladwa~u da proveri, vrata se po wum zatvori{e i ona ostade zatvorena u hladwa~u. Po{to su svi ve} oti{li ku}i, znala je da }e se umrzne, verovatno. Kad je po~ela da se smrzava otvori{e se vrata i stari portir gu izvede napoqe.

Lela ga je pitala: - Otkud ti je padnulo na pamet da otvori{ hladwa~u kad toj nikad ne radi{?

A portir vika, ovakoj: - Ti si jedna od malobrojni, koja mi uvek rekne ,,dobro jutro”, nasmeje mi se i primeti da sam `iv ~ovek i da postojim. Kad si jutros pro{la pored mene, pored ,,dobro jutro”, pitala si me kako sam, a toj me nikoj ne pituje. Zatoj sam ja primetija {to nesi isko~ila na izlaz.

Tvoje lepe re~i su ti spasile `ivot í

38 2

U ponedeqak, 20. jula 2015. godine, RotarÚ International je u svoju bazu upisao jo{ jedan Klub u na{em Distriktu 2483, i prvi Elektronski klub Distrikta 2483.

E-klub okupqa 25 ~lanova, i svoje sastanke organizuje svake srede u 19 ~asova elektronskim putem. Sve aktivnosti, kao i na~in ukqu~ivawa u sastanke, mo`ete pratiti na Þeb sajtu http://ÞÞÞ.rotarÚeclubd2483.org/ Elektronski Rotari klubovi su od pre nekoliko godina novost u Rotariju. Ideja je da se svima onima koji zbog poslovnih prilika ne mogu da budu fizi~ki prisutni na nekoj lokaciji, omogu}i, da budu aktivni ~lanovi u Rotariju.

Elektronski klub na{eg Distrikta }e nekoliko puta godi{we organizovati i fizi~ke sastanke, i time }e se svrstati u tzv. hibridne elektronske Klubove. Kumovski klub je Rotari klub Vaqevo, a kum je, Rotarijanac, Miodrag Maksimovi}. ^arter predsednik je Nikola Bo`i}, dosada{wi ~lan Rotari kluba Vaqevo.

Proslava dodele ~artera }e biti organizovana na jesen teku}e godine í Nikola Bo`i} ^arter predsednik Elektronskog kluba D2483

PITALI SU OCA ALGEBRE EL HOREZMIJA

[TA JE ^OVEK? On je odgovorio: - ako je ~ovek smeran i moralan, to je ..................................1 - ako je {armantan, doda}emo mu jednu nulu, dakle..........10 - ako je i bogat, doda}emo mu jo{ jednu nulu, dakle.......100 - ako je i plemi}kog porekla, doda}emo mu jo{ jednu nulu, dakle .....................................................................................1000 Ako vrednost morala (1) kod tog ~oveka nestane, onda su ostale samo nule, koje ni{ta ne vrede.

Abu Abdulah Muhamed ibn Musa el Horezmi (oko 783. Hiva, Harezm, – oko 850.

Bagdad) je bio persijski matemati~ar, astronom, astrolog i geograf iz 9. veka.

Harezm, gde je on ro|en, je dana{wa Hiva, dok se Horezmija, zemqa na dowem toku reke Amu-Darja (stari Oksus) nalazi na podru~ju dana{weg Uzbekistana.

Hiva je grad u Uzbekistanu. Biv{a je prestonica Horezmije i Hivskog kanata.

Hiva se nekad zvala Horezm.

El Horezmi je uveo modernu numeri~ku notaciju. Malo se zna o El Horezmijevom

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

7.9.2015

19:16

Page 2

KO BI REKAO Trudno}a kod slonica mo`e trajati skoro dve godine.

Spomenik u Hivi `ivotu; bio je ~lan bagdadske Akademije nauka i pisao o matematici, astronomiji i geografiji. Wegova kwiga „Algebra“ uvela je ovo ime, mada se veliki deo kwige bavi ra~unawem.

U svojoj kwizi „Ra~un sa Hindu brojkama” on je opisao indijsku notaciju (kasnije zbog uticaja ove kwige nazvanu „arapskim“ numeralima), u kojoj vrednost numerala zavisi od wihovog polo`aja, i koja ukqu~uje nulu.

U svojim spisima o algebri koja je didakti~ko delo, poku{ao je da poka`e na~in na koji je bilo mogu}e primeniti algebru u svakodnevnom `ivotu tada{weg islamskog carstva. Poku{ao je da poka`e da ono {to je lako i korisno u aritmetici, mogu}e je primeniti u raznim svakodnevnim situacijama (pravo, su|ewa, trgovina, merewe zemqe, prokop kanala, geometrijskim prora~unima…) í

REKAO JE...

Stari Egip}ani su brijali obrve u znak `alosti za uginulom ma~kom.

Papa Frawa Nije nu`no verovati u Boga da biste bili dobar ~ovek.Tradicionalno verovawe u Boga ~ak je pomalo i zastarelo. Neko mo`e biti duhovan, ali ne i religiozan. Nije nu`no ni i}i u crkvu i davati joj novac. Za mnoge crkva mo`e biti i priroda. Neki od najboqih qudi kroz istoriju nisu verovali u Boga, dok su mnogi koji jesu radili najgore stvari u wegovo ime”. [to je du`e u vodi staklo postaje sve ja~e i to je jedini materijal sa ovom osobinom.

Papa Frawa (ro|en 17. decembra 1936. godine) vrhovni je poglavar Katoli~ke crkve, 266. biskup Rima, {ef dr`ave i suveren Vatikana.

Wegovo svetovno ime je Horhe Mario Bergoqo (Jorge Mario Bergoglio). Zvani~no ime koje je uzeo u ~ast sveca Frawe Asi{kog, na latinskom je Franciscus (Francisko). Pre nego {to je izabran na konklavi 2013. godine bio je kardinal-sve{tenik kao i nadbiskup Buenos Ajresa.

Papa Frawa je prvi jezuita i prvi Latinoamerikanac, kao i prvi pripadnik nekog crkvenog reda od Grgura æVI (1831–1846) i prvi neevropqanin posle Grgura III (731–741) na ovom polo`aju.

Po ostavci pape Benedikta æVI 28. februara 2013. godine otpo~ela je 12. marta 2013. godine konklava, na kojoj je prisustvovalo 115 kardinala. Drugog dana konklave u petom izbornom krugu kardinal Horhe Mario Bergoqo, koga su zbog godina i promenqivog zdravqa smatrali autsajderom na izboru za papu, dobio je dvotre}insku ve}inu glasova i izabran je za 266. papu i na taj na~in za 265. naslednika Svetog Petra. Za papsko ime uzeo je latinsko Francisko. Prema portparolu Vatikana, Federiku Lombardiju, redni broj I nije za upotrebu sve dok neki kasniji papa ne izabere ime Francisko. Nasuprot tome, papa Jovan Pavle I je od po~etka stavqao je rimsko „I” na svoje dvostruko ime í

Osmoro od deset qudi }e po~eti da zeva ako ~uje ili pro~ita re~ zevawe, ili ako neko u blizini tako|e zeva.

39

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd

7.9.2015

19:17

Page 1

...LEPI LI SU MLADI ROTARIJANCI JOŠ SU LEPŠE MLADE ROTARIJANKE A NAJLEP[A...

KROZ OBJEKTIV

TIJANA VUJOVI] Rotarakt klub Beograd Centar (Past President)

APARATA

40 2

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd

7.9.2015

19:19

Page 2

41 3

Rot 42-49:Rot 42-49.qxd

7.9.2015

19:20

Page 1

MIRIS BELOG GRADA

DA SVET BUDE RAZLI^IT Beograd je veliki i zbog toga {to je uvek znao da prepozna kreativne vrhove u delima i umetni~kim idejama koje su stizale sa Britanskih ostrva. Ve} u prvoj deceniji srpskog nacionalnog teatra [ekspir je bio najigraniji strani autor. Beograd je najotvorenijeg duha oduvek prihvatao i po{tovao zna~ajno u umetnosti Tarnera, Blejka, Eliota, Bejkona, Olivijea, Mekinto{a, Dikensa, Yojsa, Raskina, [elija, Mura, Skota, Miltona, sestara Bronte, ^aplina, Vajlda, Brane i na tu smo istinu veoma ponosni.

Tako i Bitlse do`ivqavamo kao nezaobilaznu ~iwenicu kulture 20. veka ba{ kao {to smo ispratili taj isti vek sa otkrivawem i prihvatawem Ru`dija, Nika Hornsbija, Oejzis, Najyela Kenedija, Rejdiohed, Tonija Parsonsa...

Za beogradsku generaciju kojoj biolo{ki pripadam, Bitlsi jesu razlog, motiv i alibi za mnoge stvari.

Wih su u na{ `ivot uneli najboqi, promovisali najboqi, ~uvali najboqi i na wih nas podse}aju najboqi. Plo~u LOVE ME DO u Beograd je doneo Radivoj

Kora}, najboqi strelac koga je evropska ko{arka {ezdesetih imala, Bitlse su medijski predstavili Nikola Karaklaji}, pokrenuv{i prvu specijalizovanu radio – emisiju, i Mika Anti}, kao glavni urednik prvog jugoslovenskog muzi~kog lista RITAM upravo oktobra ‘62, pesme Bitlsa prvi javno interpretirali danas istaknuti umetnici, doktori, pedagozi, in`eweri i nau~nici, zbog wih su se slobodno bez straha u kreativnost upustili Zoran Hristi}, Pe|a Ne{kovi}, David Albahari, Jugoslav Vlahovi}, Mika Oklopyi}, Dragan Veliki}, Vuk Stambolovi}, Radovan Hir{l, Branko Mili}evi}, Aleksandar Cvetkovi}, Zoran Si-

42 2

mjanovi}, Vlaja Jovanovi}, Rastko ]iri}, Pe|a Gavrovi}, Vlada Bajac...

Zbog wih muzikom po~elo je da se bavi na stotine najtalentovanijih gradskih devojaka i momaka, a sada i ovde, uspomenu na wih ~uvaju i na potpuno novi na~in oboga}uju qudi dokazani u raznim dometima qudskih vrednosti.

To je najve}i rezultat civilizacijskog pomaka koji su Yon Lenon, Pol Makartni, Yory Harison i Ringo Star inicirali.

*** Beograd {ezdesetih, vremenski to je od Konferencije nesvrstanih, preko evropske premijere u Koseu do pokretawa Studija B. To je doba kada je grad slu{ao Radio Luksemburg ali i dobio SASTANAK U DEVET I PET, PRIJATEQA ZVEZDA, MINIMAKS, VE^E UZ RADIO, svoje parade Ritma i prve Gitarijade, svoj televizijski Koncert za mladi ludi svet. U gradu su pokrenuti i {tampani YUBOKS, ^IK, GONG i SUSRET. Tada su se doga|awa sa Kali{a ili Lazarca pomerila ka Gradskom podrumu, novootvorenom Domu omladine, Top~iderskoj no}i, Akademiji, kao i diskotekama kod Laze [e}era i u CEPELINU. Sawani su ali i nastali BITEF, WUPORT YEZ FESTIVAL i FEST. PARTIZAN je bio drugi u Evropi a [eki predao Yaji fudbalsko carstvo. Jovan Buq je elegantno komandovao saobra}ajem a mnoge su dugonoge devojke promovisale mini modu. Jedna je jedina bila Tofija.

Umesto ,,fi}e’’, nacionalno vozilo postao je ,,trista}’’. Protestovalo se zbog Lumumbe, ^e Gevare, ^ehoslova~ke i studentskih zahteva. Iz Londona su stizali Mark Istern, Holisi, Ser~ersi...

To je onaj neponovqivi duhovni ambijent koji su karakterisali klubovi (DADOV, BRA]A STAMENKOVI], SINAGOGA, MOLEROVA...) u kojima se sviralo, glumilo i ma{talo. To je grad Medijale, Makavejeva, Qube Moqca, Vlade Revolucije, Pe|e Risti}a, @ike Pavlovi}a. To je doba kad su po~ele da cvetaju Mihailovi}eve tikve, kad je tamnoputi Edi Dekeng pevao u ELIPSAMA a iz Sarajeva stigao Bata Kova~.

Tad je dopisnik iz sveta bio Miro Radoj~i} a simbol na{eg proboja u taj svet Beba Lon~ar.

Cigani su po~eli da budu sre}ni zahvaquju}i SKUPQA^IMA PERJA a frizeri zadugo izgubili jednu generaciju mu{terija. Posteri su po~eli da se lepe po zidovima, ormanima i plafonima a cvetne ko{uqe, beyevi i ogrlice postali obavezni deo gradske no{we. Prve strane novine stizale u podzemne prolaze a plo~e u komisione. Kvalitet `ureva odlu~ivale su osobe sa originalnim izdawima albuma pod mi{kama. Nasred Terazija sprovodio se prvi demokratski referendum: mladi su potpisom birali Bitlse ili Stonse. Svaka prava igranka vaqala je u zavisnosti koliko su i kako oni na sceni savladali Bitls lektiru.

Tada su po~eli da se gutaju prvi preludini i pali prva trava.

Taj Beograd, va`na stanica autobusa koji su spajali London sa Istokom i Orijent Ekspres voza, veliko steci{te i obavezno odmori{te hipi hayija, bio je na nivou svoje kosmopolitske reputacije. Muwevito je prepoznao va`nost Bitlsa. Dao im je prostor, srce i kadrove.

Ubrzo se oglasila fantasti~na generacija umetnika svih medija.

Razumqivo, u opisu velikog grada oduvek je bogatstvo razli~itih pogleda, pa i onih konzervativnih. Bilo je i niz prate}ih nesporazuma, zabrinutih ~istunaca za razvoj mlade`i, okruglih stolova i demonstracija sile u vezi s dugim kosama.

Jedan doseqenik u Beograd, koji je stigao do penzije kao muzi~ka vlast, tvrdio je ‘65. kako su Bitlsi bezvredna ludost koja }e vrlo brzo i trajno iza}i iz mode. Opet,

Rot 42-49:Rot 42-49.qxd

7.9.2015

19:21

Page 2

Du{ko Radovi} }e lucidno primetiti da se zahvaquju}i muzici liverpulskih momaka, na{a planeta daleko i dobro ~uje u kosmi~kom beskraju.

Pet detaqa nas neraskidivo vezuju u uzbudqivom se}awu.

Mit je i nedovoqno obja{wena uloga Ive Robi}a u prvom hambur{kom diskografskom iskustvu grupe SILVER BEATLES tako|e je krenula u svet preko Beograda.

Slu~aj je hteo da prvi ~ovek, fotograf Tita i Bitlsa bude isti ~ovek – Dezo Hofman.

Nikola Ne{kovi} je slu{aocima Radio Beograda predstavio kompletan KLUB USAMQENIH SRDACA

Sada, po{to polako svodim ra~une svoga `ivota, savr{eno sam siguran da ne postoji sila, ideologija i propaganda koja }e uspeti da opovrgnu ono {to je samo Bitlsima po{lo za rukom, {to nisu ostvarili svi ,,vlasnici veka’’, ni Lewin, Gandi, ni Hitler, ni Mao, ni ^er~il, ni Tito, ni Homeini ni ovi najnoviji – bez prinude imali su ba{ ceo svet.

Od Ju~e stigli do Ve~nosti. Lepo je {to wihov primer nije ostao usamqen.

Ne{to od toga, u lokalnim bojama i univerzalnoj vrednosti, dobro se mo`e prepoznati u umetnosti Beograda tokom posledwih decenija í Petar Peca Popovi} (Iz specijalnog dodatka 40 GODINA BITLSA, NIN, 10. 10. 2002. godine)

MIRIS BELOG GRADA

NAREDNIKA PEPERA, onog istog dana kada se album pojavio u Engleskoj.

Studio B po~eo je da emituje program 1. aprila 1970. godine, dana kada je Pol ispisao sudbonosno ,,ne’’ kao odgovor na pitawe ,,Predvi|ate li kada }e Lenon – Makartni ponovo biti autorski tandem?’’

Lenon je ubijen 8. decembra 1980. godine. Te ve~eri Beograd je zadesio najve}i raspad energetskog sistema u istoriji. Bezbroj sve}a gorelo je cele no}i.

Zna se za ~iju du{u.

*** I zato neka potpisniku ovih redova bude opro{teno {to }e tekst zavr{iti, sli~no kako je i zavr{io jedan drugi tekst o Bitlsima: Bez obzira kojoj partiji i kakvim uverewima pripadamo, na koju stranu sa tri prsta kre}emo da se krstimo i u kakvim se zdawima klawamo, kojim jezikom ili nare~jem govorimo, koliko para dobijamo ili nam sleduje, koliki nam je i kakav vek upotrebe, ko nam sada zaustavqa dah, na ~ijoj smo tabli pioni kao patriote ili izdajnici, na koji na~in pravdamo svoje postojawe, zauzdani u juri{u, ometani u letu, dresirani u urliku, na~eti u `ivotu, svesni smo da bi moglo i da bude tragi~nije da jednom davno ne poverovasmo u optimizam i ne dozvolismo da BITLSI doprinesu na{em odrastawu ba{ kao hrana, vazduh, voda, drugarstvo.

Hrana je, dobro znamo, prepuna pesticida, voda i vazduh otrova a mnogi drugovi su zauvek oti{li.

Pi{u}i ovaj tekst, slu{ao sam pesme Bitlsa. Zvu~e dobro i sve`e kao i uvek. Mo`da mi samo danas vi{e zna~e.

KAKO JE KRAJ U KOME @IVIMO DOBIO IME ZVEZDARA Deo ove op{tine se nalazi na brdu koje se nekada zvalo Veliki Vra~ar. Krajem osamdesetih godina 19. veka odlu~eno je da se tu podigne opservatorija ili kako se po srpski govorilo - zvezdarnica. Ovaj kraj je ubrzo po woj postao prepoznatqiv, pa se tako i nazivao. Celo ovo podru~je bilo je 1952. godine podeqeno na Stari \eram i Zvezdaru, a osam godina kasnije wihovim spajawem nastaje dana{wa Zvezdara.

MEDAKOVI] Mawi deo ovog kraja, ta~nije wegovog tre}eg dela je na op{tini Zvezdara, dok najve}i deo Medakovi}a pripada Vo`dovcu. Ime je dobio po novinaru Miloradu Medakovi}u, Wego{evom biografu, koji je ina~e ro|en u Lici.

DU[ANOVAC Odmah posle Prvog svetskog rata na isto~nom obodu Beograda po~elo je da raste naseqe na imawima ~iji je vlasnik bio Du{an Spasi}. Ceo kraj je po wemu i dobio ime Du{anovac. Sve do izgradwe auto-puta po~etkom sedamdesetih ovde su se nalazile prete`no male i sredwe ku}e bez ve}ih industrijskih objekata. Ovaj kraj je glavno mesto doga|awa u kultnom romanu Dragoslava Mihailovi}a „Kad su cvetale tikve”.

BRA]E JERKOVI] Naseqe je dobilo ime po partizanima, bra}i Du{anu i Neboj{i Jerkovi}u. Du{an je bio komandant U`i~kog odreda, a poginuo je 1941. godine na Kadiwa~i. Progla{en je za narodnog heroja. Neboj{a je bio komandant Ma~vanskog odreda. Bra}a su, ina~e, ro|ena u Sremu, u mestu Ogar kod Pe}inaca.

^UKARICA Ime je dobila po ^ukarevoj mehani koja se nalazila na mestu dana{we Crkve svetog \or|a, a bila je jako zna~ajna za tada{we stanovni{tvo - seqaci koji su nosili robu na pijacu tu su se zadr`avali, odmarali, ponekad i

43 3

Rot 42-49:Rot 42-49.qxd

7.9.2015

19:21

Page 3

ostavqali svoje zaprege. Mehanu je dr`ao Stojko ^ukara, a na ovom mestu se nalazila i ^ukar ~esma. ^ukar, ne ^ukur!

@ARKOVO Postoje dve pri~e o nazivu ovog kraja. Prva, interesantnija, ka`e da je na ovom prostoru nekada davno `iveo zmaj koji je ~inio zla po selu. Wegova vlasnica je navodno bila baba Jula, `ena po kojoj je Julino brdo dobilo ime. Jednoga dana ovom zmaju se suprotstavio vitez @arko i tako spasao selo. Mesto na kojem je pala glava zmaja dobilo je ime Zmajevac, gde je pao rep - Repi{te, a gde je otekla krv Bele Vode. Druga verzija je mawe interesantna, ali i te kako realnija. Na ovom mestu je u 16. veku `iveo Promi}ur @arko, a budu}i da turski poreski ~inovnici nisu znali naziv tog imawa, nazivali su ga prosto „@arkovo selo”.

CERAK (CERAK VINOGRADI) Zvani~no je deo @arkova. Naseqe je projektovano krajem 1970-ih godina i vrhunski je primer kasne moderne.

Arhitekte Maru{i} i Borovnica dobili su Oktobarsku nagradu grada Beograda za projekat izgradwe ovog naseqa 1985. godine. Samo ime opisuje izgled Ceraka pre pomenutog projekta - predeo je bio pod cerovom {umom i vinogradima.

BAWICA Isto~ni deo ovog kraja pripada Savskom vencu, dok je zapadni deo na teritoriji Vo`dovca. Do Drugog svetskog rata ovaj deo grada je bio poznat kao mirno poqoprivredno selo sa malim brojem stanovnika, ali i sa mnogo podzemnih termo-mineralnih voda. ^ak sa preko hiqadu izvora!

Po wima je Bawica dobila ime. Posle rata dolazi do urbanizacije i izgradwe velikih stambenih blokova i solitera {to je dovelo do iscrpqivawa ovih resursa.

VRA^AR Tri su pri~e o imenu ovog kraja tj. ove op{tine. Prva datira s po~etka 16. veka i prema woj je ovaj kraj dobio ime po junaku - neverniku ~ije je ime bilo Vra~ar, a koji je na tom mestu imao kolibu. Prema drugoj, ime poti~e od vrap~ijih poqa jer je mnogo ovih ptica bilo nastaweno na teritoriji dana{weg Vra~ara. Tre}a pri~a, jednostavno, ka`e da su Turci verovali da na ovom mestu Srbi vra~aju.

KARABURMA Na starim turskim kartama podru~je je imenovano kao Kajaburun („Kaya-burun”), {to na turskom zna~i „stenoviti rt”!

SEWAK Pre nego {to je postao zanimqiv vi{im klasama Beograda, ali i stranim diplomatama, Sewak je bio brdo sa kog se pru`ao najboqi pogled na ostatak grada. Po{to su poqoprivrednici nekada dr`ali seno po celom Beogradu, ~esto je dolazilo do po`ara, pa je zato bilo nare|eno da se ono dr`i na jednom mestu, a za tu namenu je izabran ba{ ovaj kraj, po ~emu je i dobio ime.

[UMICE U ovom kraju se nalazi omawa gradska {uma. Interesantno je da se svi objekti u woj, kao i sa wene leve i desne strane u delu koji gleda na auto-put nalaze na istoj adresi - Ustani~ka 125.

44

VIDIKOVAC Nastao je krajem sedamdesetih izme|u Labudovog Brda i Ceraka, a ime je dobio po lokaciji sa koje se vidi veliki deo isto~nog Beograda.

PALILULA Naziv je nastao tako {to je u vreme vladavine Turaka u varo{i bilo zabraweno pu{ewe, kao i bilo kakva upotreba duvana na ulicama zbog opasnosti od po`ara. Oni koji nisu mogli bez lule, da bi je zapalili, morali su da idu van gradskih zidina. Jedno od tih mesta bila je i dana{wa Palilula.

Druga pri~a o imenu ove op{tine ka`e da je Milo{ Obrenovi} naredio da se neki stari zanati koji su opasni po `ivot u zbijenim oblastima, poput pu{karskog zanata i proizvodwe baruta, izmeste iz gradskih zona na prostor dana{weg Ta{majdana. Na tom prostoru je bilo zabraweno pu{ewe zbog opasnosti od eksplozije. Pri~a se da se po izlasku odatle nailazilo na tablu u obliku lule koja je ozna~avala da je na tom mestu pu{ewe dozvoqeno. Vrlo je verovatno da su obe pri~e razlozi za{to Palilulu danas ba{ tako zovemo.

KOWARNIK Kao i Medakovi}, pripada i Zvezdari i Vo`dovcu. Na Kowarniku se nalaze U~iteqsko naseqe, Rudo i Denkova Ba{ta (prostor izme|u hotela „Srbija” i ulice Vojislava Ili}a). Ovaj kraj su posle Prvog svetskog rata naselili Kalmici, izbeglice Ruskog gra|anskog rata. U Kozar~evoj ulici su krajem dvadesetih izgradili pagodu koja im je slu`ila kao budisti~ki hram, a na prostoru dana{weg Kowarnika su napasali svoje radne kowe, po ~emu i ovaj kraj dobija ime. Ina~e, pagoda je sru{ena tokom nema~ke okupacije.

MIRIJEVO Jedan od najstarijih pisanih podataka va`an za ime Mirijevo datira iz turskog perioda. To su katastarski popisi Beograda i okoline za period 1476-1566. godine. U pitawu su popisi mu{kog stanovni{tva jer su mu{karci bili ti koji su pla}ali da`bine. Ime mo`e da poti~e od turske re~i ,,mirija”, {to upravo zna~i - da`bina. Mogu}e je i da ime poti~e od stanovni{tva makedonskog sela Mirovo koje je do{lo u ovaj kraj be`e}i od Turaka. Kroz vekove Mirijevo je imalo vi{e imena: Mirine, Miranovac, Mirjevci, Mirawe, Milijevo, Milijero, Mirova, Miriova i Miria-Nebel, u vreme kada je bilo ~isto nema~ko selo.

DEDIWE Po jednoj teoriji ime poti~e od naziva „dede”, koji se davao stare{ini tekije, muslimanskog manastira. Prema turskom popisu iz 1560. godine jedna od beogradskih tekija je upravo ovde imala svoje vinograde. Ipak, verovatnije je da je poreklo srpsko, sa zna~ewem „dedino brdo” zbog dediwskih dvorova porodice Kara|or|evi} koji su gra|eni od 1924. do 1936. godine. Mnogi imu}ni Beogra|ani po~eli su jo{ tada gradwu rasko{nijih letwikovaca, a sa vremenom i pravih porodi~nih vila ba{ na ovom mestu.

MIQAKOVAC Miqakovac I je sagra|en 1970-e, a Miqakovac II 1973. godine. Danas postoji i Miqakovac III, samoniklo naseqe privatnih ku}a, sme{teno iza miqakova~ke {ume. Ovaj kraj je poznat po Miqakova~kim izvorima za koje se smatra da su jedni od naj~istijih izvora u Beogradu. Navodno je ceo kraj upravo po wima dobio ime jer su mnogi Beogra|ani verovali da vodom sa ovih izvora mogu da se le~e, te su ih nazivali „Mili izvori”.

Rot 42-49:Rot 42-49.qxd

7.9.2015

19:21

Page 4

BE@ANIJA Ovo je najstarije naseqe na teritoriji Novog Beograda. Arheolo{ka iskopavawa dokazuju da je podru~je bilo naseqeno jo{ u neolitu. Pod svojim dana{wim imenom Be`anija je poznata od 1512. godine kada je podru~je bilo naseqeno sa 35 srpskih porodica koje su pobegle preko reke Save u Srem posle pada sredwovekovne srpske dr`ave.

LION Kraj je dobio ime po kafani „Lion” koja se nalazila na zapadnom uglu ulica Milo{a Ze~evi}a i Bulevara kraqa Aleksandra í

13 VA@NIH ZAKONA 1. Marfijev zakon: Bilo koje telo uroweno u kadu prouzrokuje zvowavu telefona.

2. Rubijev princip: Verovatno}a da se sretne poznata osoba pove}ava se dok stoji{ s nekim s kim ne `eli{ da te vide.

3. Marfijeva konstanta: Stvari se upropa{}avaju proporcionalno wihovim vrednostima.

4. Gampersonov zakon: Verovatno}a nekog doga|aja obratno je proporcionalna po`eqnosti istog.

5. Babov zakon: Koju god stvar tra`ite, na}i }ete je na posledwem tra`enom mestu.

6. Pravilo parkinga: Kad auto parkirate na udaqenosti od dva kilometra, dok pe{ice stignete do ulaznih vrata, ba{ u tom trenutku ispred ulaza oslobode se najmawe ~etiri parkirna mesta.

7. Pravilo reda: [to je hitniji razlog zbog ~ega netko ~eka u redu, sporiji je slu`benik na {alteru.

8. Amandman 1 na Pravilo reda: Drugi red uvek napreduje br`e.

9. Amandman 1 na Amandman 1 na Pravilo reda: Pri promeni reda, onaj prvi se ubrzava.

10. Jangov zakqu~ak: Gre{iti je qudski, ali da bismo u tome dostigli savr{enstvo, moramo dodati i jedan ra~unar.

11. TV zakonitost: Golovi se posti`u u trenutku kad okrene{ glavu da vikne{ deci da se smire.

12. Bakin zakon: Uvek prvi zaspi onaj koji hr~e.

13. Bosanski zakon gravitacije: SVAKO TELO BA^ENO UVIS, NEMERE TU OSTAT, DA MU J... M...!

JEDNO ZAKASNELO PISMO ismo austrijskom feldveP belu Miroslavu Krle`i, iz 1954. godine, ~eka ve} 61 godinu da bude objavqeno, kao i divna slika pisca, koji je bio Kraqev oficir, jedno vreme i na slu`bi u Kraqevoj Gardi u Dvorcu na Dediwu.

Pi{~ev unuk, Du{an Babac, ga je dostavio, s napomenom: „Ovih dana je moj otac sre|ivao dokumentaciju svoga oca, nai{ao je na ovo pismo upu}eno Krle`i.

Pismo nikada nije objavqeno, {to je i razumqivo, obzirom na vreme kada je nastalo.”

G. Krle`i Zagreb, 1954.

Gospodine Krle`a, U ~etvrtom broju „Republike”, ~asopisa za kwi`evnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, {tampali ste Va{e zapise iz god. 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. godine.

U zaglavqu „Godina 1919”, pod naslovom „Smjena na jasenova~koj stanici”, na strani 277, ka`ete: „Be~ gladuje, Austrije nema, ruqa zavladala svetom, rat su dobili ovi balkanski cigani, kakova li sramota!”

Na istoj strani na dnu ka`ete: „Der {varc Georg (Kara|or|e, moja prim.) igra danas na me|unarodnoj ruleti i dobio je glavni zgoditak. Beogradskoj gospodi ide karta, tko bi to mogao da povjeruje? Grej, Lojd Yory, Poenkare, Klemanso, Vilson, sve su to beogradski asovi. A tko je nas pobjedio?

Ovi u{qivi balkanski cigani, koji ~itave dane `va}u luk i pquckaju po apsanama, ova nepismena bagra za vje{ala, toj danas Evropa vjeruje i dala joj je u ruke nekakve barjake. No Alzo sjavus. Gut {aun mraus”.

Po{to se ove gadne rje~i g. Krle`a, odnose na srpski narod, jer je on jedini od Balkanskih naroda tada ratovao protiv Austrije, du`nost Vam je da odgovorite javnosti: 1. Da li su te re~i izraz Va{eg duha i mi{qewa o srpskoj vojsci, {to }e re}i o srpskom narodu, ili Va{e sredine u kojoj ste bili i ~uli ih?

2. Ako nisu izraz Va{ih misli i ose}awa, za{to ih ne stavite kao tu|e pod znake navoda, ili za{to se bar jednom re~enicom ne ogradite?

3. Kad pitate: „Tko nas je pobjedio?”, ~im upotrebqavate li~nu zamenicu u prvom licu mno`ine, „nas”, vidi se da i sebe ubrajate u pobe|ene, samo nije jasno koga smatrate sa Vama jo{ pobje|enim, da li sve austrijske podanike ili samo Hrvate, ili ste pak mislili na austrijsku vojsku u kojoj ste Vi bili feldvebel?

4. Za{to Vi ove zapise niste {tampali pre ovoga rata, nego tek posle 35 godina, a to ste mogli bar u vremenu pre {estojanuarskog re`ima.

5. [ta bi bilo g. Krle`a, kad bi jedan srpski kwi`evnik seo i napisao jedan roman o zlo~inima po~iwenim od hrvatskih usta{a nad Srbima u ovom ratu i generalisao to kao delo celog hrvatskog naroda?

6. Vama je poznato g. Krle`a, da je mar{al Tito, na putu za Gr~ku polo`io venac `rtvama iz srpskog naroda u tom ratu, na ostrvu Vidu. Pitam Vas da li su i te `rtve „u{qivi cigani”?

45

Rot 42-49:Rot 42-49.qxd

7.9.2015

19:22

Page 5

7. Smatrate li Vi g. Krle`a da ovakvim kwi`evnim radom ubijate ratni~ki duh kod dece i unu~adi onih heroja iz Prvog svetskog rata, kada ih nazivate „u{qivim ciganima” i „bagrom za vje{ala”?

8. Vi ste g. Krle`a sigurno pro~itali kwigu g. Vladimira Dedijera, „Josip Broz Tito” u kojoj na strani 81, pod primjedbom Dedijer iznosi statisti~ke podatke o `rtvama Prvog svetskog rata, a to su podaci izvu~eni iz arhive Konferencije mira u Versaju. Po tim podacima, Srbija je u Prvom svetskom ratu dala 1,247.000 `rtava, to jest, 28% od wenog celokupnog stanovni{tva.

Sem toga, g. Dedijer citira i Mo{u Pijade, da mu je pri~ao, da je iz wegova razreda, iz gimnazije, oti{lo u rat 32 wegova klasna druga, a da je poginulo 24.

Pitam Vas g. Krle`a, jesu li onih 1,247.000 `rtava, u koju cifru ulaze i 24 druga Mo{e Pijade, a na ~ijim kostima je sazidana Jugoslavija – „u{qivi cigani”?

Major Pavle M. Babac A sad, g. Krle`a, ako niste znali, potrudi}u se da Vam iznesem jedno, tom Va{em mi{qewu potpuno suprotno mi{qewe celog tada{weg kulturnog sveta i to ne samo saveznika Srbije, ve} i wenih protivnika.

Nema~ki car Viqem, koji je u svoje vreme bio personifikacija tada{weg imperijalizma i protivnika Srbije, rekao je o srpskom narodu: „[teta {to taj mali narod nije moj saveznik”.

Novi be~ki „Greie Presse” najdu{manskiji list protiv Srbije i srpskog naroda, pisao je 1918. godine o srpskom narodu: „Osta}e zagonetka, kako su ostaci srpske vojske, koji su se spasili ispred Makenzenove armije, mogli docnije osposobiti za borbu. To je dokaz da srpski vojnik spada u naj`ilavije ratnike koje je video svetski po`ar”.

Kelnske novine od 1918. godine u ~lanku „Psihologija povla~ewa”, pi{u: „Malo vojnika se tuklo onako kako se tukao srpski vojnik. On je umirao tamo gde mu je bilo nare|eno da se dr`i”.

46

Nema~ki list „Godlische Rundshau”, od 1917. godine, pi{e: „Vojska malene kraqevine Srbije predstavqala je u po~etku rata ne{to najboqe {to je ikada jedna mala, u kulturnom pogledu u mnogome nazadna dr`ava, mogla stvoriti na vojni~kom poqu. Odli~no organizovana, obu~ena, sa velikim i skora{wim (1912) ratnim iskustvom, jedinstvena i odu{evqena za narodnu ideju velike Srbije, hrabra sa po`rtvovawem i pouzdawem u pobedu – takva je ubojna sila u{la u rat. Ona se borila sa besprimernim po`rtvovawem i silnom uporno{}u, pa ~ak i pri propadawu kitila je slavom svoje zastave.

Srpski vojnik bio je dostojan protivnik i srpska se vojska u povoqnim prilikama mogla ~esto pokazati kao nadmo}na. Pravi~nost, ~ak prema ina~e mrskom neprijatequ, zahteva da se to javno potvrdi”.

Kemal Ataturk, iako je Turska u Prvom svetskom ratu bila na protivni~koj strani Srbije, kada je 1919. godine primio otpravnika na{eg poslanstva u Turskoj, Trajana @ivkovi}a, rekao mu je: „Sre}an sam {to primam predstavnika najhrabrijeg naroda na svetu – Srba, koji potamne{e slavu stare Sparte”.

Veliki sin gr~kog naroda, Venizelos, kada je na ulicama Atine spazio srpskog vojnika u uniformi, pri{ao mu je i rekao: „Ovaj je vojnik dostigao slavu na{ih dedova Spartanaca. Ugledajmo se na wega, ako ho}emo da budemo dostojni potomci na{ih predaka”.

Francuski dr`avnik Luj Bartu, 1916. godine, na proslavi Svetog Save na Sorboni, rekao je: „Krilatica francuske revolucije: sloboda, bratstvo i jednakost nije bila krilatica samo za francuski narod, ve} za ceo svet. Ona je naelektrisala narode celoga sveta. Primer za to nam pru`a srpski narod koji je u borbi za slobodu bacio na `rtvu i imovinu i `ivote. Francuska ne}e zakqu~iti mir dok ne osigura egzistenciju i vrati slobodu srpskom narodu, koji je u sredwem veku igrao me|u narodima sveta kulturnu ulogu i imao svoga velikog kulturnog misionara Svetog Savu jo{ u 13. veku, koga na dana{wi dan proslavqamo”.

Ruski nau~nik Mequkov, tom prilikom o Svetom Savi je rekao izme|u ostalog i ovo: „Majka Rusija ne}e staviti ma~ u korice dok ne vrati slobodu najmla|em detetu, ali zato i najmilijem detetu slovenske porodice – Srbiji”.

Japanski profesor medicinskog fakulteta u Tokiju, za vreme Prvog svetskog rata {ef misije japanskog Crvenog krsta u Parizu, rekao je u svom govoru o Svetom Savi i ovo: „Do ovoga rata mi Japanci u`ivali smo glas vojnika sa najja~im ratni~kim duhom. Ovoga puta, moramo priznati da nam je srpski vojnik to prvenstvo oduzeo. Ne zamerite gospodo Srbi {to smo na to malo i qubomorni”.

Kada je na istoj proslavi po~eo da govori ambasador Belgije, re~ima: „Srbijo sestro po sudbini”, ~uo se jecaj u sali Sorbone.

Kada smo 1915. godine bili na Albanskoj obali i kada su saveznici re{avali da nas spasavaju, veliki sin francuskog naroda Brijan, tada je u francuskom parlamentu izgovorio ove re~i: „Kada bi samo jedan jedini Srbin apelovao na Francusku da ga spasi, jer ne}e da bude rob, du-

Rot 42-49:Rot 42-49.qxd

7.9.2015

19:23

Page 6

`nost bi Francuske bila da uputi svoju flotu i spasi ga. A ovde nije slu~aj o jednom jedinom, ve} o vi{e od stotine hiqada heroja toga po broju malog ali po duhu velikog naroda srpskog. „Viv la Serbie” zaorilo se u parlamentu i na taj na~in je izglasana odluka o na{em spasavawu.”

Na kraju, g. Krle`a, da Vas podsetim i na ono {to Vam je dobro poznato, a to je 27. mart 1941. godine, koji je delo jedino srpskog naroda u Jugoslaviji, i to celoga naroda, bez obzira na wegovu tada{wu partijsko-politi~ku podvojenost. Toga dana je srpski narod sam sebe dragovoqno razapeo na krst iskqu~ivo iz moralnih pobuda sa parolom: „Boqe grob nego rob!”.

Pitam Vas g. Krle`a, koji je to jo{ narod u Evropi isto u~inio? Mo`e li to delo da uradi jedan narod i to prezreni, koga Vi nazivate „u{qivim ciganima”, i javnost bi interesovalo jedino to, da ka`ete koje su Vas pobude rukovodile da to u~inite i date u {tampu takvu pogrdu srpskom narodu.

A sada g. Krle`a, osvr}em se na Va{e re~i: „Nepismena bagra za vje{ala”. Zar Vi kao kwi`evnik i akademik, ne znate za najve}e duhovno blago srpskog naroda – Srpsku narodnu poeziju, i zar ne znate da su pojedini kwi`evni autoriteti zapadnih naroda kao bra}a Grim i Gete, morali u~iti srpski da bi mogli da studiraju to na{e duhovno blago koje je stvorio analfabet. Zar Vam nije poznata genijalna figura Vuka Karayi}a, koji je kao samouk dao svom narodu najsavr{eniju azbuku i stvorio mu kwi`evni jezik? Zar Vam nije poznata, tako|e, genijalna figura mislioca i pesnika Wego{a? Pitam Vas jesu li i oni „u{qivi cigani”?

Potrebno je g. Krle`a da znate i ovo: jednom prilikom Trumbi} je pri~ao kada je bio u posjeti kod Klemansoa (dr`avnika Francuske) sa italijanskim dr`avnikom Soninom – kada se poveo razgovor po pitawu „Londonskog ugovora” (Ustupawe Dalmacije Italiji za wezin ulazak u rat na strani saveznika), po kojem je cela Dalmacija do reke Cetine trebalo da pripadne Italiji. Sonino je rekao da saveznici ho}e da pocepaju Londonski ugovor koji su potpisali. Na to je Klemanso odgovorio: „Londonski ugovor pocepao je srpski vojnik koji je stigao iz Soluna u Split i Qubqanu pre nego Va{ vojnik, iako Vam je to bilo na domaku”.

A, g. Krle`a, taj srpski vojnik koji je usiqenim mar{em stigao od Soluna do Dalmacije i Qubqane i doprineo da se Dalmacija pripoji Hrvatskoj, odnosno, Jugoslaviji, ne tra`i hvalu, ali se nije nadao da }e ga jedan sin hrvatskog naroda i to kwi`evnik nazvati „bagrom za vje{awe” i „u{qivim ciganinom”.

Osim toga, da li ste se g. Krle`a upitali otkuda to da ze vreme posledwe okupacije Hitler napla}iva{e kontribuciju samo od Srbije, a ona wegova zverska naredba – „za jednog ubijenog Nemca, 100 Jugoslovena”, izvr{avala se samo u Srbiji? Da li se slu~ajno i Hitler nije slo`io sa Vama da je srpski narod „u{qivi ciganin” i da ga treba istrebiti?

Da zavr{im ovo moje otvoreno pismo re~ima: Ne zaboravite g. Krle`a da Vam srpski narod ne}e zaboraviti ovu nanetu mu uvredu, jer ste i pre izvesnog vremena pquvali po beogradskom grobqu (Va{a polemika sa Levanti}em), a sad pak pqujete na milion i vi{e grobova heroja srpskog naroda, heroja iz Prvog svetskog rata rasejanih na tri kontinenta sveta. Sem toga, ne}e Vam se zaboraviti, ne}e se zaboraviti ni zlotvoru Paveli}u i wegovim usta{ama na vi{e stotina hiqada grobova koje su ovoga rata srpskom narodu stvorili í Pavle M. Babac p.s.

Major Pavle Babac (Makarska 1906 – Beograd 1980), tokom rata pomo}nik komandanta beogradskih ilegalaca pukovnika @arka Todorovi}a „Valtera”, pre`iveo je Bawicu i druge nema~ke logore.

TU@NA PRI^A

RIZNA RADOVI] STOJAN KOMITA rpska heroina iz slavnog Topli~kog ustanka i legenS darni junak Prvog svetskog rata, Rizna Radovi}, koju je odlikovao za ispoqenu hrabrost i glavnokomanduju}i Savezni~kih snaga Solunskog fronta francuski general Fran{e de Epere, toliko je zaboravqena u na{em narodu da joj na grobqu gde je sahrawena vi{e nema ni spomenika ni obele`enog groba. Hrabri kaplar iz Prve ~ete nezaboravnog topli~kog vojvode Koste Vojinovi}a, Rizna Radovi}, koju su svi saborci nazivali Stojan komita (~etnik), imala je vrlo te`ak `ivot od svojih najmla|ih dana. Ro|ena je 1901. godine na Kosmetu, u selu Krpimeju, na Labu kod Podujeva. Kao i sva srpska deca na Kosmetu `ivela je u danono}nom strahu od napada, pqa~ki i silovawa {iptarskih bandi. Ve} u osmoj godini do`ivela je veliku `ivotnu traumu, kada je ~uvaju}i ovce sa malim bratom, bila zverski napadnuta nedaleko od svoje ku}e. U toj `estokoj borbi za goli `ivot odbranila je sebe i brata tako {to je morala likvidirati {iptarskog napada~a. U strahu od krvne osvete, sa roditeqima, bratom i sestrom preselila se u Toplicu, u malo seoce Prekopuce kod Prokupqa.

No, ne}e pro}i mnogo vremena kada }e i u Toplici Rizna i wena porodica biti izlo`eni novim strahotama. Naime, u pozadini povla~ewa srpske vojske ka Albaniji i Krfu, 1915. godine, {irom Srbije, Centralne sile i Bugarska zapo~ele su masovne zlo~ine, ubijali su hiqade nedu`nih gra|ana, stotine srpskih sve{tenika, pqa~kali su srpske porodice i imawa, otimali privatnu imovinu i sprovodili ubrzanu privrednu eksploataciju Srbije. Pod prisilom su vr{ili bugarizaciju Srba, Roma, Jevreja, Albanaca, Turaka. Makedonce su tretirali kao Bugare, zabrawivali su i sankcionisali bilo kakvu upotrebu srpskog jezika i pisma. Samo u Vrawu, bugarski zlo~inci ubili su u tom periodu 3500 Srba, u Surdulici 3000, a u ni{kom okrugu zverski su ubili preko 100 srpskih sve{tenika.

Topli~ki, Jablani~ki i Ni{ki okrug bili su epicentri bugarskih zlo~ina i tu }e se zametnuti najsna`niji i najorganizovaniji otpor okupatoru, a koji je tiwao i na ostalim prostorima Srbije. Riznina porodica do`ive}e tada stravi~no postradawe od bugarskih zo~inaca. Po~etkom 1917. godine Bugari su joj zarobili roditeqe i brata, odveli su ih u nepoznatom pravcu da se nikada vi{e nisu vratili. Wu i sestru tako|e su umalo ubili, prebili su ih, ali su one nekako uspele da se spasu i pobegnu u {umu gde su se pridru`ile gorskim hajducima.

Krajem februara meseca 1917. godine, kao reakcija na masovne zlo~ine nad Srbima i poku{aj okupatora da sprovede mobilizaciju Srba na teritoriji Toplice, Jablanice i Puste reke, planuo je, pod komandom legendarnog vojvode Koste Vojinovi}a-Kosovca, organizovani Topli~ki ustanak. Ovaj slavni srpski ustanak bio je ina~e

47

Rot 42-49:Rot 42-49.qxd

7.9.2015

19:23

Page 7

jedini organizovani ustanak na ~itavoj okupiranoj teritoriji tokom Prvog svetskog rata. Me|u hrabrim ustanicima bilo je i dosta `ena. Topli~anke nisu bile samo izvrsne bolni~arke, intendantkiwe i pozadinke, mnoge od wih, uglavnom one mla|e i najodva`nije, na}i }e se, sa pu{kom u ruci, i u prvim borbenim redovima.

Devoj~urak od `ene, Rizna Radovi}, posta}e jedan od prvih ustani~kih boraca, junakiwa ~ijoj su se hrabrosti divili svi saborci i koji su je nazivali samo jednim imenom, Stojan Komita (~etnik).

A ona je zaista bila poput najhrabrijih i najsna`nijih mu{kih vitezova, najve}a heroina srpskog Topli~kog ustanka. Kada je veliki srpski spasiteq Kosta Vojinovi} ubijen, kod mesta Grgure, decembra 1917. godine, Rizna }e nastaviti te{ke borbe protiv okupatora sa komitama Konstantina Milovanovi}a, poznatijeg pod nazivom Kosta Pe}anac.

Iz Velikog rata ova srpska heroina iza}i }e sa te{kim ranama i vi{estrukim invaliditetom. Leva noga joj je amputirana i bi}e primorana da trajno nosi protezu, a leva ruka joj je bila potpuno oduzeta zbog ~ak 15 uboda bajonetom. Za iskazanu neverovatnu hrabrost i po`rtvovawe dobila je dve doma}e armijske pohvalnice i visoko odlikovawe, Francuski ratni krst sa palmama, od glavnokomanduju}eg Savezni~kih snaga na Solunskom frontu generala Fran{e de Eperea.

Po{to je postala i ratno siro~e (i sestra joj je umrla tokom rata), vite{ki kraq Aleksandar Kara|or|evi} joj je dodelio ku}u i imawe od pet hektara u KelebiOj, Rizna, mlado mom~e, ji kod Subotice. Do kraza{to nam selo ostavi, ja `ivota ona je `ivela komitsko ruho obu~e, u toj vojvo|anskoj varoredenik te{ki navu~e, {ici, ponosna i gorda, nazva se Stojan Komita, pa`ena, po{tovana i vos gorom se ~arnom sastavi... qena od svojih kom{ija i srpske vlasti. Nosila je uvek mu{ko odelo, o sebi govorila u mu{kom rodu, bila uvek kratko, mu{ki pot{i{ana.

No izmu~ena te{kim `ivotom i porodi~nim postradawem, nije dugo izdr`ala. Umrla je ve} 1939. godine. Po{to nije imala potomaka ni rodbine, svoje imawe i sve {to je imala, ostavila je kom{ijama. Sahrawena je uz najve}e vojne po~asti na grobqu „Dudova {uma” u Subotici.

Danas, na`alost, na tom grobqu nema ni wenog spomenika ni grobnog obele`ja.

Da nije jedne sjajne narodne pesme o Stojanu komiti, za ovu slavnu srpsku heroinu vi{e niko verovatno ne bi ni znao. Nekoliko puta su aktivisti suboti~kog udru`ewa „Srbski kraqevski ravnogorski pokret” podnosili inicijativu, sa kompletnom dokumentacijom o `ivotu Rizne Radovi}, gradona~elniku Subotice sa ciqem obnove wenog spomenika i postavqewa grobnog obele`ja. Do danas ni jedna od tih inicijativa nije urodila plodom. To je svakako jo{ jedna u nizu velikih sramota za na{ narod i na{u dr`avu í Dragan Milo{evi}

ISPOVEST Razgovor s Riznom Radovi}, u dnevnim novinama „Vreme” od 12. do 14. juna 1927. godine, zabele`io je Stanislav Krakov, legendarni urednik ovog lista.

Trodelnu potresnu i iskrenu pri~u Stojana Komite Krakov je zavr{io slede}im redovima: „Zar niste nikakvo na{e odlikovawe dobili?” - pitam je.

- Ka`u da sam za Kara|or|evu zvezdu bio predlo`en, ali je nisam dobio - veli setno ova herojska devojka, ~ija drvena noga i bezbrojni o`iqci vidno svedo~e o wenom juna{tvu i patwama.

48

Dr Vladeta Jeroti} srpski lekar, psihijatar, kwi`evnik, akademik (2. 8. 1924.)

SNOVE TR E B A O SV E [ ] I V A T I im slo`enim pitawem, verovawem u snove, bavile su T se najstarije kulture poznate u istoriji – haldejska i sumerska a interesovawe nije prestalo ni danas.

Narod ka`e – San je la`a, a Bog je istina!

Drugo je Jungovo suprostavqeno mi{qewe koji smatra da su snovi ,,nemilosrdne istine, filozofske sentencije i iluzije, divqe fantazije, se}awa, planovi, anticipacija budu}nosti?. Snovima se, dakle, i u paganskim narodima kao i hri{}anskim zajednicama poklawala pa`wa. Najvi{e do dolaska Isusa Hrista. U Starom Zavetu snovima se poklawala mawa pa`wa nego u paganskim narodima. Od vremena Isusa Hrista ne bi trebalo da se poklawa velika pa`wa snovima. ^ovek ima veru u Vaskrslog Hrista i snovi nemaju {ta da mu ka`u mimo vere koja mora biti sve ja~a i ja~a u toku `ivota. To nije jedanput data vera ni kod svetiteqa, jer su i oni strepeli da li }e vera da istraje u wima i Duh Sveti da bude prisutan do kraja, jer se de{avalo da ih je napustio, pa su plakali kad su izgubili veru, odnosno prisutnost Duha Svetoga. To nas podsti~e da se uvek iznova bavimo sobom i da se ozbiqno bavimo svojim unutra{wim `ivotom. U taj unutra{wi `ivot spadaju i snovi. Istina je na sredini izme|u precewivawa i potcewivawa snova. Ne bi trebalo ni jedno ni drugo. veti Vladika Nikolaj na tri mesta u petoj i sedmoj S kwizi ,,Sabranih dela’’ {ire govori o zna~aju snova.

Vladika pretpostavqa da snovi mogu i hri{}anima da budu od koristi, da mo`emo da u~imo i od snova. Snove treba tuma~iti. Sam ~ovek treba da tuma~i svoje snove. Od Frojda, preko Adlera i Junga sve do danas u psihoterapiji nema ,,Sanovnika’’. Ta kwiga je besmislica, pripada sujeverju paganskih naroda. aganskim ,,sanovnicima” se bave polu{kolovani qudi.

P [kolovaniji obra}aju pa`wu {ta ka`e Stari Zavet i Novi Zavet. Josif je u Novom Zavetu imao poznat i zna~ajan san kako da izvede prema Egiptu Bogorodicu i Hrista.

I kod Apostola Petra i Pavla pomiwe se san, ali se snovi mnogo mawe pomiwu nego {to je to bilo u Starom Zavetu. [to smo {kolovaniji i hri{}anski obrazovaniji mo`emo sami da tuma~imo snove. Nije potreban tuma~, razumemo san sami. To tvrde Frojd, Adler, Jung i evo sada i ja posle tolikih godina rada sa pacijentima.

Rot 42-49:Rot 42-49.qxd

7.9.2015

19:23

Page 8

Potpuno je pogre{no da psihoterapeuti, kada im pacijent ispri~a san, ka`u tuma~ewe. Toliko negativnog se prima na taj na~in jer ne poznajemo sebe, a na{a sugestibilnost je beskrajna. To je sugestija, a mi smo jako autosugestibilna bi}a. Samo kada ~oveku tuma~i neko u koga ovaj ima ogromno poverewe, mo`e da ga prihvati, pa i tada sa rezervom. vi sawaju. To je neurofiziologija potvrdila i dokaS zala sa pokretima o~nih jabu~ica, tzv. REM faze. Ne sawamo celu no}. Sawamo nekoliko puta, izgleda nam da

Svesno je onaj deo ledene sante koji se vidi na okeanu a nesvesno je onaj deo koji je uvek mnogo ve}i i nalazi se ispod povr{ine. Naravno, ~ovek ne voli da ~uje da nije dovoqno svestan, da nije dovoqno priseban, da ne zna dovoqno o svom ,,ja’’. ^ovek je ostao tajno i zagonetno bi}e, izme|u ostalog, zbog nesvesnog i nadsvesnog, iako su to {ematske podele. Pogotovu kada mu neko protuma~i san, mo`e tu sugestiju da unese u nesvesno. Ali, nesvesno ga je ba{ opomenulo da ne treba tako da radi, ve} da se bavi sa time {ta ho}e snovi.

san traje pola sata, a traje minut, dva. Snovi zahtevaju da se pri~aju. Trebalo bi da san zapamtimo ujutru.

novi su na{e neostvarene `eqe, ka`e Frojd. Imamo i S nemoralne `eqe, samim tim i takve snove. Ima onih koji pitaju za{to bi se se}ali tih snova?! Treba se se}a-

novi su neprijatni. Zato se mnogi ne se}aju svojih snova. Zato {to ne}e da upoznaju samog sebe. Neprijatne S stvari potiskujemo i po{to u na{em nesvesnom ima mno-

ti tih snova.

To ne smatraju samo psihoterapeuti, nego i teolozi, obja{wavaju}i hri{}ansko obo`ewe ~oveka. Moramo da se suo~imo i da prepoznamo zlo u nama. To prepoznavawe negativnog u nama nam poma`e da pozitivno rastemo. Ima li svetiteqa koji je pro{ao bez isku{ewa? I snovi su isku{ewe, ba{ zato {to nam govore o nama kao o r|avom bi}u. A uobra`avamo da smo dobri. Zato treba da ~ujemo i taj deo. Naravno, nisu svi snovi samo r|avi.

go potisnutog, te stvari dolaze do izra`aja u snovima.

Pretpostavka je da {to smo bli`i Bogu, sve je osve{}eno do te mere u veri, da snovi nemaju zna~aj. Hristos mo`da nije sawao! tvarnost sna je na{ svesni, nesvesni i nadsvesni `iS vot. Na{e nesvesno je {ire od svesnog i po{to je na{ nesvesni `ivot (od Platona jo{) vrlo bogat, mi to ne mo`emo da znamo. Znamo da ne{to postoji. A koji je dokaz da postoji nesvesno? Snovi! U snovima nismo svesni. [to se u snovima de{ava? ^udo nevi|eno! Jung ka`e – divqe fantazije, ali i anticipacije budu}nosti. Treba se baviti snovima, ali ja kao psihijatar ne}u da prenagla{avam zna~aj snova. Nisu svi snovi nepovoqni. Sazrevawe ~oveka u smislu individuacije, pa i obo`ewa je i kroz proces pam}ewa snova. Razume se, ne moramo pamtiti svaki san.

Ima snova koji se ponavqaju i koji ne{to kazuju.

Te snove koji ~oveka progone treba osvestiti. koliko ~ovek ima veliko poverewe, mo`e da pri~a U snove i duhovniku i psihoterapeutu. Psihoterapeuti su s jedne strane obu~eni tokom studija a i sami su pro{li kroz analizu nekog iskusnijeg, starijeg analiti~ara.

Od duhovnika se tra`i obrazovawe iz psihologije i psihopatologije. Taj predmet sam predavao 20 godina na Bogoslovskom fakultetu, a Vladika Porfirije je nastavio da predaje, sada wegov asistent. Kada se teolozi osposobe, a ho}e da budu sve{tenici, zna}e i da tuma~e snove. S tre}e strane su monasi i duhovnici koji nemaju zavr{en Bogoslovski fakultet, ali imaju ogromno iskustvo. Najpre li~no iskustvo jer su i sami pro{li kroz duhovne muke sa duhovnikom u manastiru.

vi{ezna~nim simbolima sawa se zato {to iz nesvesnog dolaze mnoge stvari koje se nikad ne osveste i U koje ipak traju i deluju. A {to je najva`nije – ne `elimo da ih objektivizujemo. ^ovek ne `eli da prepozna svoje snove jer }e prepoznati i drugi deo sebe, koga je Jung nazvao senka (r|av brat u nama, inferiorno bi}e u nama).

Zato ne}e, zato nikad ne objektivizira dovoqno, jer kad bismo se kako treba i umereno bavili snovima znali bismo vi{e o sebi. I o dobrom, ne samo o r|avom u nama. omer je govorio da postoje vrata od slonova~e i vrata H od ro`ine, dakle pravi i la`ni snovi. Stari Zavet nas je opomiwao da nisu svi snovi Bo`ji snovi. Proroci su imali vizije, a vizije i snovi nisu isto, ne razlikuju ih dobro ni teolozi ni psihijatri. Nije ih lako razlikovati. U Starom Zavetu su jevrejski proroci Jezekiq i Isaija opomiwali ~oveka da pazi, da su neki snovi ili demonske prirode ili su la`ni. U na{em duboko nesvesnom bi}u ima genetike, prenatalnog doba, individualno nesvesno, sve je to prisutno u nama. Zato se treba baviti umereno snovima i nikada ne treba re}i sebi – ne sawam ni{ta. Ako ne prepoznamo lo{e u sebi, ne}emo napredovati. Niko neprekidno ne napreduje prema Bogu – ima zastoja, ima regresa, pa i mu~nih perioda isku{ewa, pa opet malo napredovawa.

mpatija i intuicija poma`u u tuma~ewu sna. Intuicieki snovi mogu da predvi|aju budu}nost. Prekognija je jedna od ~etiri funkcije, kako u~i Jung: intuici- Ntivni snovi su krajwe retki, ali ih ima. Ponekad se E ja, ose}awe, mi{qewe i ~uvstvovawe (bliska je percep- zaista san odigra i u realnom `ivotu, ali treba biti ciji).

Ose}awe i intuicija su dominantni kod nekih qudi.

Intuicija poma`e i duhovniku koji tuma~i san - ako tuma~i, jer mnogim duhovnicima danas, naro~ito monasima, dolaze po savet i gra|ani iz cele Srbije. Monasima ka`u duhovnici isto {to je govorio i Sveti Jovan Lestvi~nik – ostavite se snova.

Ali qudima koje mu~e neki snovi treba ne{to da ka`u.

Ako su intuitivni i u sebi su razvili individualni hri{}anski `ivot, zna}e {ta da savetuju. udi su jako sugestibilni, tako da neki san ugradimo Q u nesvesno. Trebalo bi da bude suprotno – nesvesno nas opomiwe preko snova.

Snove treba osve{}ivati ali snovi ostaju zagonetka.

Mislim da nikada do kraja ne mogu da se osveste. Iz prostog razloga {to je nesvesno ve}i krug od svesnog.

oprezan sa tim tuma~ewem. Ne bih prenagla{avao takve snove.

Sveti Avgustin je rekao – Hvala Bogu {to me je On oslobodio odgovornosti od snova!

To je pogre{no, jer sam odgovoran za svoje snove. Frojd zato i ka`e – Mi smo odgovorni za svoje snove! I to je ta~no. ^ovek treba da neprestano stremi ka individuaciji i obo`ewu. Individuaciji nema kraja. Nema potpuno zrele li~nosti. Obo`enog ~oveka nema, svetiteq nije siguran da }e do kraja odr`ati svetiteqstvo (ako ne postane{ boqi, posta}e{ gori, ka`e jevrejska izreka).

Moramo negovati u sebi dobre strane, a prepoznavati r|ave, da bismo ih pretvorili u dobre. Kako? Preobra`ajem, uz Bo`iju pomo} í („PRAVOSLAVQE” . broj 1143, 1. novembar 2014. godine, strane 12, 13, 14, 15.)

49

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:28

Page 1

NAJVE]I HERCEGOVA^KI VIDOVWAK I PROROK

JORGOVAN QUBI^ASTE TAJNE ili POQUBI ME QUBI^ASTO... ...Dolinom Ibra i danas, podno Magli}kih zidina, s prole}a, miri{u jorgovani {to ih zasadi Uro{ I u ~ast dolaska gospo|e i `ene mu budu}e Jelene An`ujske...* a obali reke blizu u{}a, rodila se Aleja jorgovana. Lilkasta aleja. Hiqadu budu}ih stabala jorgoN vana u jednom redu. Qubi~asta stabla roda zelenih, crnih maslina u Belom gradu.

Qubi~asti san svete Jelene An`ujske, `ene srpskog kraqa Stefana Uro{a Prvog, prenet iz doline Loare u Dolinu jorgovana reke Save. Lilkasti san Siringe zamirisa}e na obali.

Odneo me san daqe, u se}awa na jorgovan na{e mladosti, u prole}a gde smo kao u [agalovoj slici le`ali opijeni mirisom i blizinom, qubavnici u qubi~astom buketu jorgovana. setio poqubac. Prvo ne`an, miri{qav. Dolepr{ao sa sitnim cvetovima, pa se razbuktao, O vreo, strastven. Odjednom, stvorila se velika qubi~asta aura, natkrilila i zra~i... duhovnost, intuiciju... Ostala da lebdi i da nas ~eka.

SÚringa vulgaris. To ime zna~i lula, cev. Ime {ibqa koje je davno u legendi nastalo od lepe nimfe Siringe. Ona je u strahu pred pohotnim Panom - bi}em sa jare}im nogama zvanim Lesnik, Silvan ili Satir, sko~ila u mo~varu i izrasla u `bun. Pan je u o~aju napravio samo frulu od we i svirawem pu{tao wenu du{u da iza|e. Pan koji je unosio paniku kad ga probude, doprineo je da wegove osobine prikupi Faun, bog {uma, a kasnije i razigrani, neobuzdani i svestrani Hermes.

Miris i boja.

Atrakcija za mnoge koji su se sakupili, a neki i osetili mirise iz Doline jorgovana koji se prene{e na obalu na{e reke.

Zakon atrakcije glasi: privla~i{ ono {to misli{!

Jer, misao zra~i!

Dobije{ ono {to daje{!

Stablo jorgovana, ka`u, `ivi vi{e stotina godina.

Stablo broj 350. Procveta}e. Stablo pokraj staze na obali reke!

- PLEMENIT ^OVEK PREZIRE UHODANU STAZU I UVEK TRA@I NOVE PUTEVE!** Siringo... IMA[ SAMO ONO [TO SI DALA!*** O~ekujem svaki novi april, maj. Rano, pre Sunca, na Cveti, \ur|evdan i Duhove.

I Siringu...

Jer - PLEMENITOST OBAVEZUJE! NOBLESSE OBLIGE! ..................................................................................................... *

Du{an Milovanovi}, istori~ar umetnosti i vi{i kustos, LOZA – povodom 800 godina manastira Studenice. ** Abraham Linkoln {esnaesti ameri~ki predsednik (1809 + 1865). *** Otac Mitrofan, bla`enopo~iv{i prvi epitrop srpskoga manastira Hilandara ( +1999).

.....................................................................................................

Hayi Du{an Glu{ac

50 2

MATO GLU[AC PRED WIM SU MNOGI KLE^ALI I MOLILI DA IM PRORI^E SUDBINU @ivot u Hercegovini je privilegija, jer je ona „zemqa ~uda”! ako to jednom lepo re~e episkop zahumsko – hercegoK va~ki, Grigorije - Hercegovina je „sveta zemqa” jer u woj sve {to je bilo pre osam vekova, otkako ju je ustanovio Sveti Sava, `ivi kao da se zbilo pre 15 minuta!

Hercegovina je zemqa koja je iznedrila i upamtila mnogo vidovwaka, proroka, vidovitih qudi, gatara, ali, svi }e se saglasiti, i mladi, a ponajvi{e stari, da je Mato Glu{ac najve}i prorok i vidovwak hercegova~ki.

Mo`da se u svojoj ~udnoj mo}i jedino mo`e porediti sa prorokom iz Kremana Milo{em Tarabi}em.

Mato se rodio 1774. godine u selu Koritima, izme|u Bile}e i Gacka...

Od one no}i kad se rodio i kada su lave`om pozdravili wegovo ro|ewe, na Matu vi{e nikad nisu zalajali psi!

RO\EN U „KO[UQICI” iko ne spori da je najve}i hercegova~ki i crnogorski N prorok, vidar i travar Mato Glu{ac na svijet do{ao „izvjesnog petka u odre|eni ~as” 1774. godine u selu Korita izme|u Bile}e i Gacka, ali okolnosti pod kojima se to odigralo poprili~no se razlikuju. Wegovi su korijeni po ocu iz Markovine – iz zaseoka Glu{~evine, pa mu je otuda i prezime Glu{ac – iz crnogorske Katunske nahije.

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

Stara Hercegovina

7.9.2015

19:28

Page 2

Glu{ci su, biqe`i beogradsko „Vreme” (25. septembra 1938. godine) „u krvi usko~ili u turski Nik{i}, a odatle kao turski panduri naseqeni na Koritima 1773. godine”. „Matov otac bio je u najmu kod jednog Guzine, koji je `ivio u Koritima. Ovaj imao snahu koja je ostala udova i nije se htjela udati za dvanaest godina. Svekar je nudio da se uda, ali ona je odbijala iz po{tovawa prema wegovoj ku}i. Dvanaeste godine zaqubi se u najamnika Glu{ca i uzme ga na silu za mu`a. Guzinu je bilo sramota da se wegova snaha uda za najamnika, pa je kleo: „Dabogda rodila |avola!” Prve godine ona rodi Mata”.

^UDO POD TROGLAV PLANINOM o u „Crnogorskoj hronici” Novaka Kilibarde tog svekra i nema, „od ne{ta je nestao” (po svoj prilici pod zemqu ga je otpremila wegova `ena koja bija{e vje{tica), a svekrva terori{e trudnu udovicu u Koritima.

Jedne no}i, qeti, kad je sijeno ko{eno, osjeti ova udovica, rodom iz Bawana – najvjerovatnije iz Doweg Tupana – da }e imati dijete…

Ne smjede i}i zloj svekrvi, no za|e me|u pospale kosce iz bile}kog sela Zvijerina, {to kose bjehu objesili o samotnu {qivu yanariku, pa drijemahu u blagoj no}i punoj mjese~ine. Nije se dugo mu~ila, rodi dijete, onako stoje}i – na poko{enu i nepopla{tenu livadu. Trgnu se iz sna jedan Zvijerinac i imade {ta vidjeti: skamenila se `ena na mjese~ini – pred wom se crveni kesa u kojoj ne{to migoqi, ali ni{ta se ne ~uje!

Zadrhtala onda udovica kao prut na vodi: vidi nije rodila dijete nego bezobli~nu kesu.

Razbu|eni kosac zgrabi kosu s yanarike, presije~e pupak i oslobodi Bawanku bremena. Istom kosom razbu~i onu opnu, onu kesu, a iz we zaplaka dijete! S tim pla~em nestade one opne, kao da je nije ni bilo… Pri~ao poslije Zvijerinac da je opna poletjela kao obla~ak i digla se prema Mjesecu. ^inilo se kao da je ba{ wemu pala ta, sad providna marama, na kori}ke sjenokose, pa mu se u mirisnoj no}i vra}a. A dijete produ`ilo da pla~e, kao {to pla~u sva tek ro|ena djeca.

Vidjev{i da je rodila, ipak dijete, a ne kesu, osmjehnu se udovica sinu, pa Mjesecu. Kosac podviknu na dru`inu da ustaju i pozdrave novoro|en~e. U to izmili svekrva iz ku}e, ali Mjesec se naglo povu~e za Troglav planinu.

Za tren-dva smr~e se mrak kao katran, ugusti kao tijesto, dok u isti ~as zalaja{e svi kori}ki psi. Za wima riknu{e svi bikovi, zarza{e pastuvi, pa ~im se oni uti{a{e, mekim letom poletje{e sove i }ukovi kroz ome|ine i razvaline, a malo poptom seoski pijetlovi klepnu{e krilima i ujedna~eno zapjeva{e. Zabijeqe se praskozorje sa istoka.

Svekrva tek tad pri|e koscima, re~e im da zakoqu najboqeg jarca iz wenog tora – onog crnog, bez biqega, predvodnika – pa iznese rakiju pe~atliju. Zamirisa jarac s ra`wa, zamirisa rakija, ali niko iz Korita ne do|e da vidi posmr~e koje treba da produ`i ku}u, ku}nu lozu.

Niko nije htio do}i zbog zle svekrve. Bje{e to navodno `ena svrdloka (opasnog pogleda) koja mo`e pogledom ustrijeliti orla pod oblacima! Mogla je, kazivalo se, pomusti tu|u kravu motre}i je, boqe nego da je uhvati za vime! [u{kalo se da je ro|enom sinu i{~upala srce iz wedara.

I dok su Zvijerinci halapqivo jeli, Kori}ani se pitahu: zbog ~ega se vje{tica tako naglo umilostivi.

N

GRIJAO SE NA MJESE^INI prva, na djetetu se ni{ta nije primje}ivalo. Bje{e kao i druga djeca, sve dok mu nausnice ne zagaravi{e i glas ne okrupwa. Po~e tad u suton nestajati, pred sami sun~ev zalazak… a majku stade razjedati sumwa. U po~etku je mislila kako joj mrena prekriva o~i, zatim se no}u budila i sve joj je ~e{}e dolazila u misli no} kad ga je rodila i ona opna {to uzlije}e prema Mjesecu.

Nije tu bilo pravila, nije se to svaki dan de{avalo, minuo bi kad i mjesec dana a Mato bi bio u ku}i. I taman kad bi majka zbog toga Bogu zahvalila, i{~ezao bi. Nekad za tri dana, nekad za sedam, rije~ju – nije se znalo kad }e se izgubiti, ni kad }e se vratiti, a pri~a o ~udnom momku Glu{cu i patwi wegove majke, koja iz dana u dan vene, krenu tiho, pa sve glasnije, du` cijele granice izme|u Hercegovine i Crne Gore.

Na maj~in nagovor da se `eni, ne odgovara{e ni sa „da”, ni sa „ne”. S vr{wacima se vi{e ni u kakvu igru i zabavu nije upu{tao – ni u bacawe kamena s ramena, ni u cvikawe, ni u igru prstena, ni teglewe klipa. I kad je bio s wima vidjelo se: misao mu je negdje drugdje.

Kad minu{e jo{ neke godine, podno Troglav planine primijeti{e: kako dani kra}aju ~e{}e ga nestaje.

Govorilo se da Mato Glu{ac nije ~ovjek dnevnih vedrina i ravnina, no no}nih tmina i urvina, ne grije se on na suncu, nego na mjese~ini!

Obreo se tamo gdje mu se niko nije nadao. Vi|ahu ga i na Cetiwu i u Nevesiwu i po Primorju i na katuni{tima po Troglavu i travnatom Volujaku. Poslije maj~ine smrti, ku}u je potpuno zapustio. Nikad na woj ra`eni krov nije zamijenio.

S

*** Ku}a sa slamnatim krovom nalazila se u kori}kom zaseoku Dolu{e, a tom krovu ni slamka nije falila kad dunu i nalete jaki planinski vetrovi, fiju~u}i i bri{u}i svaku trav~icu na posnoj zemqi, kada se sa strahom oslu{kuju wihova zavijawa i urlici.

Bila je to ku}a Mate Glu{ca, Tako se pri~alo i u to verovalo.

U Ublima se i danas zna ostatak zida ku}e u kojoj je ro|en Mato!

A sa~uvana je i ovakva pri~a o Matinoj ku}i: Oko we iznikla zova, a Hercegovci vekovima kazuju da je zovino drvo - iskopno! Gde nikne tu ogwi{te zauvek zahladi. Kod Mate jedna zova izbila ispod praga, druga iz ku}nih zidova. Pred wom ni pas nije lajao, niti se petao ogla{avao.

51 3

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:29

Page 3

Mato niti je doline orao, niti podine ~istio. Na imawu Matinom bio je grob koga nikad niko nije obi{ao, grob wegove babe, koja preminu kad je Mato prvi put nestao u suton.

Pop nije dopustio da se takva ve{tica (wegova baba) sahrani s kr{tenim narodom, a misli se da je ukopana posebno „zato {to joj je sve bilo posebno”.

U krajevima od hercegova~kog Nevesiwa do crnogorske Crmnice ~u}ete i danas za jo{ jednu Glu{~evu neobi~nost: Kad bi odlazio od tebe u blatu, snegu ili pra{ini mogao si zapaziti samo trag stopala kojim je iskora~io, ali nisi primetio silu koja ga je odlepila od zemqe.

U crkvu nije ulazio, nije se krstio, a jednako je ulazio u srpske ku}e kao i u turske, proricao i jednima i drugima. U romanu „Pometenik” crnogorski pisac Du{an Govedarica (rodio se 1948. u Gorwem ^ara|u na Goliji) spomiwe epizodu iz u`eg zavi~aja, koja odra`ava prorokovu mo}: „Uputi se Mato Glu{ac izme|u krsta~kih stra`ara, poslije su se kleli da ga niko nije vidio, i bu{i u ^avorovi Do. Tu je stajao pola sata. Prije nego je nestao, zamahnuo je {tapom put Dola i pqunuo. Golija se potresla, s ]urila i Zlostupa zasulo je kamewe, za{kripalo drve}e, a na dnu ^avorske ledine {iknula je topla voda, na mjestu gdje u vijeku nije bilo izvora.

Snijeg se otopio i, kunu se qudi, usred zime ~uo se kreket `aba”. ato je bio velikih usta, crne kose i brkova koje je mogao za uvo svezati, svetlih o~iju sawivog pogleda, M isto tako velikih crnih obrva i trepavica, sa dubokim borama na ~elu i tako izgleda{e jo{ ~udniji, stra{niji.

Nikad se nije obuvao, uvek je nosio obu}u pod pazuhom.

Stalno se quqao dok je hodao i u desnoj ruci je nosio tisovu tojagu sa zavr{etkom u obliku krsta… Kad bi god hteo da prore~e qudima, on bi prvo zagledao u ra~ve na svojoj ~arolijskoj tojazi…

Jednako je ulazio i u srpske i turske ku}e i proricao i jednima i drugima, a u crkve nije ulazio, nije se krstio.

Nosio je i malu britvicu na kai{u o bedrima kojom je na svakom javorovom drvetu u planini zarezivao krsti} i nekakva slova.

Za pojasom je nosio trud, ogwilo i kremen, tamwan, vosak, pamuk, lekovite trave i ikonu sveca iz manastira Ostrog. Nali~io je na prosjaka po odelu koje je nosio.

Mato je uvek putovao, bio me|u narodom, gatao, vidao, ponekad proricao, ali samo po svojoj voqi. Nije voleo da le~i, osim ponekog, opet po svojoj voqi. Nikada nije svoju ku}u imao. Nikad se nije `enio. @iveo je sam i od milostiwe.

Voleli su ga i po{tovali i Srbi i Turci, jer su znali da je prorok i zduha~.* * Zduha~i (stuve) su qudi koji u sebi imaju nekakvog duha koji, dok oni spavaju, iza|e iz wih i vodi vetrove, goni oblake, donosi ili odgoni grad i tu~e se s drugim zduha~ima. Zduha~i se po Hercegovini nalaze po „velikijem planinama i da se najvi{e javqaju u proqe}e kad zadu{e pusti razvigorac. Zduha~i se malo razlikuju od normalnih qudi. Vrlo tvrdo spavaju dok im je duh van tela. Glavna uloga zduha~a je u tome {to se bore sa zduha~ima iz drugih krajeva i navode oluje i oblake na wihovu stranu kako bi odbranili svoju zemqu i useve. Idu u borbu sa oru`jem – komadom lu~a na oba kraja za{iqenim, vretenom i pupcima sa bukava.

Uvek idu u grupi.

Mato Glu{ac je bio vo|a stuva. Po narodnom verovawu, u Bile}i, Gacku i Nevesiwu, stuve ne spadaju u zle du{e. Zduha~eva mo} prestaje wegovom smr}u i kad se pred smrt popu ispovedi.

52

ZDUHA^ onegde u Hercegovini mo`e se ~uti da je zduha~ neko P naro~ito bi}e, koje `ivi po najvrletnijim planinama. On se uz litice pewe i silazi u urvine kao {to mi hodamo po drumu. To mu omogu}avaju gu`ve od qudskih tetiva koje ima na nogama. Kad se neka od wih prekine, zduha~ uhvati ~oveka i izvu~e mu `ilu. Ni{ta vi{e u tim krajevima Hercegovine nije sa~uvano o zduha~ima – ni kako su izgledali, ni ~ime su se bavili, ni koja je bila wihova uloga pod nebeskim svodom.

Nasuprot ovoj {turoj slici, u ostalim krajevima Hercegovine, u Bosni, u ~itavoj Crnoj Gori, zduha~ je i te kako `iv i izgleda sasvim druga~ije.

On je ~ovek, kao i svaki drugi, ali u snu wegova du{a mo`e da iza|e iz tela i poprimi neverovatnu snagu. On se tad vije po nebesima, druguje sa oblacima i bori se protiv drugih zduha~a. Jer svako selo, svako pleme, svaki kraj, ima svog zduha~a, a ponekad i vi{e wih, i ona borba gore u vazduhu, ili po planinskim bespu}ima, odlu~uju}a je. ^iji zduha~ odnese pobedu, ti }e imati bogatu letinu i plodnu stoku, a pora`ene ~ekaju gladne godine.

Zduha~i se mogu prepoznati po ~vrstom snu, iz kojeg ih je nemogu}e probuditi, a dawu su oni ~esto sawivi i bledi, umorni i lomni, sa mutnim senovitim o~ima, koje kao da sve proziru.

Za zduha~a ~esto ka`u da „nije sam”, a to zna~i da se u wemu vrlo jasno sluti prisustvo ja~e sile, koja ga {titi i podr`ava i kojoj se nije zameriti. Kada mu susretnete pogled wegovu krhkost i lomnost o~as prekrije divovska snaga.

Pri~a se da i neke `ivotiwe mogu poprimiti zduha~ke osobine, i to one me|u wima koje se ~udno pona{aju dok spavaju. Ov~arski pas koji laje u snu, kow koji r`e, ovan zvonar koji iznenada zableji, ne bude}i se, ili vo {to rikne ne prekidaju}i san. Ovakve `ivotiwe se ne ubijaju i ne prodaju, jer bi to donelo nesre}u i nazadak ku}i. One su saveznici zduha~a i ~esto se bore zajedno s wima.

BORBA ZDUHA^A ako izgledaju te borbe i koje se oru`je koristi? Treba znati da se zduha~i ~esto udru`uju, kako bi odbranili neki kraj, ili ~itavu oblast. Tako se pri~a o borbama crnogorskih i hercegova~kih zduha~a protiv prekomorskih, talijanskih. To su ~itave vojske koje se di`u u nebo i biju se po planinama, potpomognute `ivotiwama zduha~ima. I sve je u toj borbi oru`je. Lomi se drve}e, bukve, jele, brestovi i stoletni hrastovi ~upaju se iz zemqe, kao da su struk bosiqka, i wima se nasr}e na neprijateqa. Ali i sitne stvari, iverke, li{}e, slamke, perca, pesak i gran~ice, sve to mora da se digne u vazduh, zakovitla i zavrti, tako jako da se se~e i re`e, zabija se u telo i o~i protivnika. Najopasnije oru`je u toj borbi je lu~, nagorela sa obe strane. Ona ima snagu ubojite, neizbe`ne strele, koja poga|a u srce.

Zamislite sad u toj uzavreloj gunguli, gde se sve vije, vrti i okre}e, zduha~a, koji je uistinu du{a usnulog ~oveka, kako ja{e kowa, koji je uistinu du{a usnulog kowa, zamislite ih kako jure nebeskim svodom, pra}eni hukom vetra, dok zduha~ vitla istrgnutim stablom bora, zamislite tu snagu kad nasrne na protivnike.

Iz ovakvih borbi mnoge se du{e nikada ne vrate. Wihova tela, dole, na zemqi, jednostavno svenu i ugase se.

Kad napre~as umre zdrav i jak ~ovek, bez ikakvog vidqivog razloga, qudi su znali da je on bio zduha~, da je izgubio svoju olujnu bitku i da mu je du{a stradala, ne uspev{i da prona|e put. Oni koji se ipak vrate, dugo boluju, a na wihovim telima se pokazuju sve rane i uboji za propalog i oronulog ~oveka i ka`u da izgleda kao stuha.

Evo pri~e {to je zabele`io Radovan Tunguz Perovi} – Nevesiwski, 1906. godine: - Mijo Lekovi}, Crmni~anin

K

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:30

Page 4

iz Godiwa, slu`bovao je oko 1840. godine u stranom poslanstvu u Carigradu. Jednom mu u kafani pri|e Tur~in bez jednog oka. ^uo je, veli, jezik kojim govori, pa bi da ga priupita da li poznaje Matu Glu{ca.

Mijo se obradova {to ovde daleko, u tu|ini, na|e ~oveka s kojim deli zajedni~ko poznanstvo i raspri~a se o Mati, koji je bio vidar i nam}orast prorok i uop{te ~udak.

Pri~ao je i pri~ao, a kad zavr{i Tur~in mu re~e: - E, vidi{, meni je Mato bukovim listom izbio ovo oko.

Nastade neugodan muk.

- Ali ne zamerim mu. Mato je junak, a takav je na{ posao – re~e ~ovek.

Di`e se i blago klimnu glavom. Odlazio je, a Miji se u~ini, u polumraku i kroz kafanski dim, da ~ovek stopalima ne dodiruje pod. Kao da ga je ne{to nosilo.

- A kakav je to posao, prijatequ, u kome jedan drugom izbijate o~i?

Tur~in se okrenu i pri|e Miji, onako lebde}i i zagleda se u wega onim jednim okom.

- Mislio sam da poznaje{ Matu?

Mijo ga je gledao u ~udu i vrpoqio se na stolici.

- Mato je zduha~ – re~e – Kao i ja. Ne izbijaju se samo o~i, lome se glave, rebra, ruke, noge, du{a se zavezuje.

Predvodio sam primorske zduhe i tukli smo se sa planinskim i dobili bi ih da se nije pojavio Mato.

Zna{ onaj dub - re~e Tur~in - vi{e onog ubla kraj puta, kako se skre}e Bjelo{ima idu}i s Cetiwa? E, dina mi, pod wim istijem mi je Mato Glu{ac izbio ovo oko bukovim listom... Mato je bio buquk ba{a planinskih zduha otud, a ja primorskih odovud. Preklani se pobismo i potjerasmo... Potjerasmo va{e pod sami Lov}en. A, da ne bi Mate zduha}a, sve ih htjedosmo polomiti, rod i plod zatrijeti i zlo vrijeme navrnuti da vas pobiju lavine i studeni. No on nas tu do~eka. \avo ga naturi da me ba{ pod onim dubom, udari bukovim listom po obrazu i o~ima i u taj ~as mi ovo oko iskapa. Onakav ~ovjek, kao {to je Mato Glu{ac, i za najboqu carevinu vrijedi za hiqadu drugih. I volio bih da je Tur~in, no tri sultanova grada, jer se onakav zduhono{a, kao on, ra|a jednom u sto godina.

Ama, vi ste Vlasi {areni qudi i, ~ini mi se, niti znate {ta u wemu imate, niti mu {to priznajete!...

Ja sam vitlao istrgnutim borom, a on je imao samo {aku bukovog li{}a. I nadvladao me. Eto, to je junak i znalac.

- I ne mrzi{ ga? – upita Mijo. ^ovek se nasme{i, kao da pred sobom ima beslovesno dete.

- Sile su to nemerqive, prijatequ. Kad ih jednom oseti{ sve ostalo je ni{ta. Nema mesta mr`wi. I ona je ni{ta naspram wih. Zahvaquju}i Mati vi pijete svoje crmni~ko vino. Da smo mi nadvladali ne bi imali ni surutke.

Miju pro|e jeza, kao da je tek sada shvatio s kim se upustio u razgovor. A ~ovek skide kapu i nakloni mu se.

- Ako vidi{ Matu, pozdravi ga. Pozdravio te, reci, jednooki prijateq iz Stambola.

- S nepoznatim ~ovekom toliko se zadr`ati! – yangrizala je.

- Oto je tebi tako blizu – re~e joj Janko i pogleda je pronicqivim o~ima.

- Po`eleo sam da znam kome te ostavqam.

I zaista, Janko pogibe, i ~im pro|e godina wegova `ena se udade za Ota Jakova. duha~i su dobri i pravedni, wihov `ivot li~i na neZ prestanu borbu za boqitak zajednice, za rodne godine, plodnu stoku i zdravqe qudi, a protiv grada, bolesti i zlih vetrova, protiv vidovnoga i nevidovnog zla.

Pri~a se da se no}u zduha~i sastaju sa an|elima, u kro{wama najvi{eg drve}a, a wihov razgovor i savetovawa ne mogu se ~uti jer tada li{}e naro~ito {u{ti. Kad zduha~ umre, qudi ga oplakuju i velika je tuga. Znaju da su s wim izgubili i svog za{titnika.

Zduha~ prestaje da bude zduha~ na dva na~ina: ako umre ili ako odlu~i da se mane tog posla. Po ovom drugom na~inu dovoqno je da javno otkrije ko je i odmah gubi svoje nadnaravne mo}i. Retko se koji zduha~ odlu~uje na to.

Oni se bore, `rtvuju, pate i boluju, ali, kao {to re~e onaj jednooki iz Stambola, sile su to nemerqive, i ko ih jednom oseti sve ostalo je ni{ta. bren Vukovi} (ro|en 1926. u selu Hoyi}ima kod BiO le}e) zapisuje predawe o~uvano do dana{wih dana u Hoyi}ima, u ku}ama - nedaleko od one u kojoj je ro|en Mato Glu{ac:

duha~i su i vidoviti, oni mogu da prozru budu}nost i Z o tome postoje mnoga svedo~anstva, kao {to su ona o proricawu zduha~a Mate Glu{ca Smail – agi ^engi}u, ili knezu Danilu I Petrovi}u. Ali jedno je ponaosob dirqivo.

Zduha~ Janko Bojanin Bezijovac je godinu dana unapred video svoju smrt. Jednog dana on srete Ota Jakova i dugo, dugo se zadr`a u razgovoru s wim, kao da su najro|eniji.

Janko je bio prisan i ispitivao je Ota o svemu i sva~emu, a i Otu se ~inilo da je taj razgovor zbog ne~ega, ada ne bi znao da ka`e zbog ~ega, veoma va`an. Jednostavno je u`ivao u Jankovom propitivawu. Kad se razi|o{e Jankova `ena je bila besna.

Obren, desno, na fotografiji sa Du{anom Glu{cem, marta 1989. godine u Hoyi}ima, Korita.

- U Hercegovini je, pi{e Vukovi} u svojoj kwizi „Pri~e i legende iz stare Hercegovine” (1996. godine), bilo mnogo proroka i gatara, a naj~uveniji me|u wima bija{e Mato Glu{ac iz Dolu{a (kori}kog zaseoka), koga dobro upamti i Smail-aga ^engi}.

Kada je pa{a jednom po{ao za Drobwake, po{aqe Matu suvu ple}ku ov~iju da mu izgata ho}e li zauzeti Crnu

53

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:31

Page 5

Goru. Mato mu poru~i da }e glavom sti}i na Cetiwe, a da }e mu se kow napiti vode na Orlovom kr{u. ^im ovo ~u{e sluge potr~a{e pa{i da mu uhvate radostan mu{tuluk. Ali se agi ova zagonetka ne dopade. I posla ponovo sluge da mu dovedu Mata. Ali Mato se sakri i sluge ga ne na|o{e. I ode aga u Drobwake, a glava mu u zobnici sti`e u Cetiwe. I kow mu se napi vode na Orlovom kr{u. U Kqu~u (kod Gacka) `ivio je neki hoya [undo; bija{e gatar na glasu. Govorio je kako }e austrougarska vojska jedne ve~eri zamrknuti, a ujutro je niko ne}e vidjeti. Govorio je da }e Kara|or|evi}i vladati samo dvije decenije. I bi tako.

A onda }e sa zapada nai}i silna vojska i sve preplaviti. I ta }e vojska silno stradati. I tako bi. Potom }e sa istoka do}i vojska i donijeti blagostawe. I bi tako...”

Kru`e tako kr{em, ka`e Obren Vukovi}, pri~e i o drugim vidovitim qudima, ali nijedno ime se ne spomiwe ni pribli`no ~esto kao Matino! Zna se kako je kasnije zavr{io Smail-aga. Ali zna se i da je Mato Glu{ac zbog straha da }e ga zbog onog proro~anstva Turci ubiti, pobjegao u Crnu Goru. Pobjegao je ne samo du{om, nego i tijelom. Jer, odavno se po Hercegovini pronosilo da je Mato vilen - da za sat mo`e sti}i u Stambol. Imao je, dodaju te legendarne skaske, {est stotina kumova, po{to ga je svako kome bi naudila neka zla sila zvao za kuma! Nik{i}ki publicista ^edomir Ba}ovi} spomiwe da je ~uveni putopisac Henrik Renera ostavio zapis tvrde}i da je li~no vidio Matu Glu{ca kako sjedi na lijevoj obali Fojni~ke rijeke, kod mosti}a u Slivqu, na kamenoj stolici - sli~noj kakvom prijestolu. U toj stolici, mnogi su zapamtili, pa prenijeli daqe, prvi se odmarao Herceg Stjepan, smi{qaju}i kako da pro{iri vlast. Kazuje se da podupira~i stolice, za koje se dr`ao Mato, dok je sjedio i pu{io, le`e u dnu gata~kog jezera Kliwe... Jedno vrijeme, vele, ovoj se stolici niko nije smio ni prima}i: u woj se ocrtavao nekakav ~udan lik. Ako bi se ko i usudio da pri|e blizu, lik bi se gubio... Kada se, ka`u Ga~ani, vojvoda Bogdan Zimowi} zalo`io za izgradwu brane i ure|ewe jezera, prvo su poku{ali da pomaknu kamenu stoli~nu gromadu, ali ne mogo{e... Poturi{e }uskije i poluge - ni makac! Zapali{e eksploziv sa svih strana, opet gromada ostade ~itava. Ni mine je ne na~e{e... Jedino eksplozije izbrisa{e neke va`ne podatke sa le|a naslona, {to su se ~uvali kao tajna...”

Gotovo da nema zna~ajnijeg naseqa po cijeloj isto~noj Hercegovini gdje se ne pronosi po neka sli~na epizoda o Glu{cu. Povrh svega toga bio je i izvanredan travar. Me|utim, o Matinom vidarstvu se nekako ponajmawe govorilo. Zato i izdvajamo pri~u, prema kojoj je kori}ki vidar pomogao li~no Petru Petrovi}u Wego{u, a o ~emu je kazivao Novica Cerovi}, po{to se iz Italije prate}i Wego{a, kome qekari u Padovi, kao ni oni u Kotoru, ne mogo{e pomo}i. Veru}i se po {umama i planinama, kuda su se samo divokoze verale, Mato je poznavao mnoge trave koje drugi nisu. Umio ih je, smatralo se, naro~ito sastavqati. Prona|o{e, pri~ao je Cerovi}, Matu Glu{ca i dovedo{e ga pred vladiku Rada.

- Matija, oli mi pomo}i? Mato, zagledav{i se dobro u wega, re~e: - [ta bih ja znao tebi pomo}i, kad vidi{ da sam ispred tebe oborio o~i? No, isto }u ti re}i: ne idi u svijet, ne lezi nauznak i ne gledaj u mlade `enske o~i, bi}e ti boqe! Naredi da mu daju i trave koje je pomije{ao, da jede med sa mladim skorupom, neslan mladi sir, da pije mlijeko, da ne ja{e i ne hoda mnogo. I tvorac „Gorskog vijenca”, vele, za tri mjeseca dobro se oporavio, dr`e}i se Matinih savjeta. Novica Cerovi} likova{e: - Eto, gospodaru, govorih li ja: samo svoj mo`e od srca pomo}i. Nije vajde tra`iti ti pomo} od tu-

54

|ina! Kolike silne pare bacismo u Mqetke, u Padovu, pa ti bi jo{ gore. A Mato do|e, pogleda, i ko rukom odnese...”

SAVJETI I PREDVI\AWA ikad se nije `enio, niti su ga djevojke interesovale, a ovako je savjetovao mladi}a koji je u selu imao tri djevojke, ali se nije mogao odlu~iti koju da uzme: - Ako uzme{ djevojku soja gordeqiva, prvo }e te jutro prekoriti - od kakvog je roda i poroda. Ako uzme{ djevojku s velikom pr}ijom (miraza~u), uvijek }e ti tucati {ta ti je u dom donijela. Uzmi, dijete, sirotu djevojku! Ona }e se uza te privijati kao br{qan uz javor zeleni!

U Bile}i i danas prepri~avaju kako je Mato rekao, onako iz ~ista mira: - Svi znate Ke{eqev vao (kamena stijena), e pa kad bude gvozdena zmija krenula od Bile}e za Ni{i}e (Nik{i}), mu~i}e se kako da ga presko~i.

Onda }e krenuti da ga zaobi|e, ali ni to joj se ne}e dati, pa }e najposlije pro}i kroz vao, ni{ta joj ne}e smetati {to je sav od jednoga stanca kamena. Svi su se zgledali, neko se prekrstio od ~uda da mo`e biti gvozdena zmija koja prolazi kroz studeni kamen. Ali, neko se, ipak, kasnije sjetio.

Kad je Austrija po~ela da gradi `eqezni~ku prugu kroz Bosnu i Hercegovinu, o`ivje pri~a o Matinoj zmiji, a kad je za vrijeme kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a probijena `eqezni~ka pruga od Bile}e do Nik{i}a - probijen je tunel kroz Ke{eqev vao. Pro~ulo se tada ime Mate Glu{ca - proroka ~ija su se predvi|awa obistinila.

Na dan Svete Petke Paraskeve, pred svoju smrt, sjedio je Mato Glu{ac u ku}i svojih kumova Pavi}a i Petra Grgurovi}a u selu Glavici kod Danilovgrada. Grgurovi}i su toga dana, kao i svi Bjelopavli}i, slavili krsnu slavu. U dubokoj starosti, Mato je ve} nekoliko godina bio potpuno slijep. Jedan od pi}ara (gostiju), ne znaju}i za Matinu narav, zatra`i da im djed ne{to ispri~a. Prisutni o~ekivahu da }e se Mato na to qutnuti, ali se malo zbuni{e spaziv{i smije{ak na star~evom licu: - Evo da ti pri~am, sine! Do Nove godine nije daleko. Toga dana }e ti Mato progledati ili umrijeti, ali, Bajove mi du{e, prije umrijeti!..

I zaista. Na novu 1870. godinu Mato Glu{ac je umro u istoj ku}i u kojoj je sebi smrt prorekao. Sutradan je sahrawen uz prisustvo seqana, od kojih nijedan za wim suzu nije pustio, ali su ga, pi{u, „svi u svojim du{ama zadr`ali kao ne{to vi{e od obi~nog ~ovjeka”. ^uveni hercegova~ki prorok i zduha} pro`ivio je tako 96 godina...

N

DRVO KO[]ELA ^UVA GROB nikad ga vi{e niko nije nadma{io - re}i }e nam u trebiwskom selu Necvije}e pjesnik i vidovwak Nikola Ninkovi}, pokazuju}i duborez s likom Mate Glu{ca. Ninkovi} taj duborez qubomorno ~uva, pokazuje ga samo rijetkim gostima, a o proroku Glu{cu, dodaje: - Na wegovom grobu nema nikakvog zapisa, sem {to je na wemu izrasla jedna ogromna ko{}ela, za koju se i ina~e smatra da je naro~ito drvo (posebno drvo). Sli~na ko{}ela, starija od 400 godina, nalazi se u selu Mrkowi}i, na polovini puta Trebiwe - Qubiwe, u Popovom poqu.

Po narodnom predawu, iznikla je onog jutra kada je Ana Jovanovi} u woj rodila sina Stojana - budu}eg svetog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca. Ko{}ela na Matinom grobu izrasla je na ivici groba, da bi `ilama i stablom obuhvatila cio grob. Godine 1900. poku{ali su otvoriti taj grob da bi u wega sahranili nekog nevoqnika bez ikoga svoga, ali se pokazalo nemogu}im, jer je Glu{~ev grob bio sav obrastao spletom debelih `ila. Ova ko{}ela je pre{la metar u pre~niku, raste i dan dawi i najve}e je drvo u crkvenoj porti - gdje se i danas pod wom obavqaju svi crkveni skupovi...

I

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:31

Page 6

Ilustrovao Brana Jovanovi} Po kazivawu Ilije Pe{uta iz qubiwskog sela Gradca, prema kome se, na onom stablu ko{}ele u crkvenoj porti u Danilovgradu povremeno ukazuje li{aj, neobi~no nalik ne~ijoj glavi.

- To je vjerovatno Matina glava - govorio je, danas pokojni, Ilija, koji }e do`ivjeti 102 godine. „Sigurno nam ne{to poru~uje u ovim te{kim vremenima... ali, eto, mi to ne znamo rastuma~iti”, vajkao se starac, koji je o ovom, ali i drugim stuha~ima i prorocima znao lijepo kazivati. No, nije Glu{ac jedini stuha~ za ~ije se ime i prezime danas zna u Hercegovini.

Zapisano je i ime @ivka La`eti}a, sina pokojnog Pe{e La`eti}a iz Dobreqa. „E, moj brajko”, pri~ao je taj @ivko, „kada ti se mi pobijemo sa Rudinskijem (Rudine su u bile}kom kraju) stuhama, da vidi{ ~uda i belaja! Mi vazda wih nadbijemo, ako im primorske stuhe ne do|u u pomo}. A ako im do|u, mi pobjegnemo u najvi{e planine - samo da ih odmamimo da nam ne ~ine zlo po poqima!” Ju`nije, u Popovom poqu, qudi su imali i svoje vi|ewe o tome kako se uop{te postaje stuha~ ili stuha: „Kad ko ho}e da bude stuha”, vele, „treba da se za 40 dana ne umiva, ni Bogu moli.

Nakon 40 dana mora da oti|e na kakvu zaravan, pa okru`i oko sebe krug - i u taj krug sjedne... Domalo onda, do|e |avo pa ga pita ho}e li u wegovu vojsku i u kakav }e oblik da ga pretvori. On mu ka`e, a |avo mu u~ini po voqi - i tako je on postao stuha}. Ako stuha} umre, a ne ispovijedi se, postane poslije smrti - vukodlak. No, ne vjeruju ba{ svi u tu verziju. Sada }emo o odlasku onog proroka ~ija je slava odmah iza Matine - o Dragi Spai}u sa Zubaca kod Trebiwa, ~ija je sudbina, iako bitno druk~ija od Glu{~eve, ipak zanimqiva... Dan wegovog odlaska Zup~ani su s interesovawem o~ekivali!?

Deset godina ranije prorok je predvidio taj dan kao svoj posqedwi, no svi su u trebiwskom kraju sumwi~avo vrtjeli glavom, po{to nije bilo nikakvog nagovje{taja smrti - ni kroz bolest, ni kroz naru{eno zdravqe, ni kroz op{tu klonulost. Djelovao je ~ilo, kao da }e jo{ de-

cenijama spokojno `ivjeti. I tada, ba{ tog dana - za vrijeme kasne i uobi~ajene sjedeqke u wegovom domu, u prisustvu mnogih svjedoka, dogodilo se sqede}e: u ku}i su se najprije zatresli svi prozori i vrata, zalupalo staklo, iako nije bilo ni vjetra ni promaje. Naglo je sko~io plamen upaqene svije}e! Drago Spai} je zavrnuo pantalone, kleknuo na koqena i stao s nekim da razgovara. U sobi se ~uo i taj drugi glas, ali prisutni nikog sem Drage ne vidje{e. Kad govor utihnu, brati} Bo`o ga upita s kim je to pri~ao. Odgovorio je smireno: „Sa Isusom Hristom, da me primi k sebi”. Potom je ustao, i huknuv{i, legao na krevet, kao da se umorio...

Bio je suton 10. maja 1939. godine. Vi{e nije ustao! Molio se za ovaj svijet Zupcima, Trebiwem i Mostarom (gdje je izvjesno vrijeme `ivio) pronese se glas: skon~ao je veliki hercegova~ki prorok Drago, ta~no u minut kako je i najavio! Na wegovom grobu kod crkve Svete Petke na zuba~kom Grabu kod Trebiwa danas stoji samo re~enica: „Ov|e po~iva rab bo`i Spaji} M. Drago prorok u~iteq bo`anstva r. 1862. p. 1939”. (Svuda se potpisivao sa Spai}, samo na spomeniku je Spaji}). U bro{urici „Bo`ja rije~ ovoga vijeka sa otkri}em i poukom”, koju je Drago (1925.) o svom tro{ku {tampao u [tampariji „Dudi}” u Mostaru, pisao je da se zli dusi ovog svijeta samo postom i molitvom istjeruju, te da je to i vi{e puta prakti~no dokazao: „Jedanaest godina pisao je, molih se Bogu tri puta na dan za ovaj svijet. U godini jedanaestoj, kada bijah na molitvi, zaori se stra{an glas sa neba i zavika: Zar ne}e{ prestati se moliti za taj svijet?

Svijete i vi koji vjerujete, taj glas ka`e kakav je gwev na ovom svijetu”.

PRORO^ANSTVA MATA GLU[CA danas u Staroj Hercegovini, Crnoj Gori, a i daqe, pomiwu se ~udesa koja je Mato Glu{ac predvideo i koja se posle ostvari{e, jer narod tamo o wemu ka`e da „sve {to re~e, ono se i ste~e”!

I

55

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:31

Page 7

Mato Glu{ac je, biqe`e sakupqa~i hercegova~kih predawa, prorekao i smrt Smail-agi ^engi}u, koga srete u Drobwacima, u Ravnom, gdje je, sa 106 kowanika iz Gacka, kupio hara~.

Udari{e u Ravno; ne pro|e ni pola sata do|e im Mato Glu{ac iz Korita Gata~kije’, pa ga zavika Smail-aga: - Anu, Mato, milo mi je {to te sretoh!

Evo mi do{la kwiga od kuma \oka Malovi}a da se ne{to bune drobwa~ki knezovi, pa da mi ka`e{ kako }e mi biti na putu, ti |avola vrtari{ nekoga!

- Pita{ li ti mene, aga, da ti ka`em {ta znam? - A da za {ta te pitam no za {ta zna{!

- E, ovako da u~inimo, aga. Milo mu bi: - E, ajde zbori, pomozi Bo`e!.. (A {to ti ka`em, ako ti {to sla`em (ne pogodim), posijeci me!... nije {ala - sto {eset kowanika oko Smail-age).

- Vala, aga, ovoga }e{ puta glavom na Cetiwe si}i; kowi }e ti poigrati na Cetiwu i napiti se vode. Koliko }e{ se tamo zabaviti, boga mi ti kazat ne umijem (esapa tome nema!)...

- Mato, dako Bog da!...

Pote`e dukat i talijer, te ga darova. Vi{e se nijesu vi|eli. Ne pro|e ni mjesec dana, a sti`e haber: da je Smail-aga poginuo na Mqeti~ku u Drobwacima; da ga je posjekao ~uveni usko~ki haramba{a, Mirko Aleksi}, i glavu mu odnio i hata Brwa{a odveo na Cetiwe, te predao vladici Radu - kao ratni trofej svoje vojni~ke cpe}e.

Pri~a se da je Mato Glu{ac prorekao i pogibiju hercegova~kih begova. To je bilo ovako. Vladika Rade i Alipa{a Sto~evi}, radili su na tome da od Crne Gore i Hercegovine stvore jednu dr`avu. Ali, glavna im smetwa bijahu hercegova~ki begovi. Da bi se ta smetwa uklonila trebalo je sve vi|enije hercegova~ke age i begove smaknuti. Zato wih Ali-pa{a pozove u Mostar, dadne im potrebne upute za tobo`we pregovore i uputi ih Vladici, koji ih ~eka{e na Ba{inoj Vodi. Wih ~etrdeset i dva - najvi|enijih aga i begova, sa svojom pratwom, krenu se iz Mostara na Ba{inu Vodu. Nijesu ni slutili kakva }e ih sudbina zadesiti. Na putu, blizu Gacka, sretnu ~uvenog proroka Mata Glu{ca. Mnogi od begova poznavali su Mata, a naro~ito beg Resulbegovi} iz Trebiwa. Mato bega kao dobrog poznanika, zazva na stranu i upita: - Kuda, ~estiti be`e?

Resulbegovi} mu odgovori: - Eto Mato, idemo kod Vladike u Crnu Goru. [aqe nas Ali-pa{a radi davawa vjere.

Mato se malo zanese, zatvori o~i, pa ih najedanput iskola~i da mu narasto{e kao dva plava filyana i tihim glasom, punim tuge, pri{apnu zaprepa{}enom Resulbegovi}u: „Slu{aj, ~estiti be`e! Ti ne}e{ razgovarati niti se vi|eti sa Vladikom, a ostali sem jednoga }e vi|eti Vladiku na dva mjesta. Na prvom mjestu razgovara}e se i gledati svega jednu do dvije ure, a na drugom }e se samo gledati ~itava dva mjeseca dok im o~i poispadaju!”

U tome se Mato i beg rastanu. Po dolasku u Nik{i} Resulbegovi} se izgovori dru{tvu da je bolestan i da ne mo`e krenuti na put. I tako begovi po|u, a Resulbegovi} ostane u Nik{i}u. Kad su do{li na Ba{inu Vodu, begovi su se vidjeli sa Vladikom i sa wim rukovali i razgovarali ne{to vi{e od jedne ure. Zatim su iznenada bili opkoqeni od Vladi~inih qudi i svi poubijani iz pu{aka, sem jednog, koji je blagodare}i brzini svoga kowa utekao i donio glas o wihovoj pogibiji nik{i}kim Turcima. Glave su im bile odsje~ene i odne{ene na Cetiwe, gdje su stajale na „Tabqi” vi{e od dva mjeseca, dok su im o~i poispadale... Tako se ispunilo i to proro~anstvo Mata Glu{ca.

Docnije, Resulbegovi}, gdje je god srio Glu{ca, uvijek ga je bogato darivao.

Kad je kwaz Danilo frontao vojsku za Grahovac, Mato banu na Cetiwe i promuti se kroz onu vojsku. Doka`i to neko kwazu, i on zapovijedi da mu se dovede Mato. Da bi

56

ubijedio okupqeni narod da je Glu{ac „obi~an prevarant”, kao i svi „faletari”, kwaz naredi te do}eraju jednu kravu, na kojoj se nije dalo primijetiti da je steona i re~e Matu: - Ova je krava jalova.

Glu{ac odgovori: - Nije, gospodaru, no je steona i u woj je baqast vo!...

Kwaz namigni perjanicima te kravu presijeku. I zaista u kravi je bio baqast telac. Zatim kwaz naredi te dovedu jednu bedeviju, na kojoj se nije vidjelo nikakvih tragova su`drebnosti i re~e Matu: - Glu{~e, ova bedevija nije su`drebna!

- Jeste, gospodaru - odgovori Mato - u woj je putonogast `drijebac. Na zapovijed kwa`evu perjanici i bedeviju presijeku hanyarima i u woj na|u putonogastog `drijepca. Sad se i kwaz, ko i okupqeni narod udivi, ali istom re~e: - Ti, Mato, pogodi da }e poginuti Smail-aga ^engi}.

- Nijesam, gospodaru, du{e mi, no mi se reklo. Upito me ^engi} o}e li pokupiti ara~ od uskoka, a ja mu rekoh da }e i glavom do}i na Cetiwe i ata napojiti na Cetiwu. Ja sam mu istinu kazao, a {to on i at mu do|o{e druk~ije na Cetiwe nije to moja stvar.

- Ajde Mato ne zanovijetaj no mi reci kakvu }u imati alaviju s ovom vojskom te sam krenuo.

- Ne znam du{e mi, gospodaru, to samo Bog zna! - Ka`i, Mato, e bi druga!

- Ma ne znam, gospodaru, ama vi|u da se iqade turskih pu{aka prislawaju uz tvoj dvor. Kwaz ti treni i vikni da mu se udari dvadeset i pet {ibika. Prevali ga perjanici pro nakve dubovine pa oderi. Udarci su padali po Matu, pru}e se lomilo i cijepalo o mr{avo tijelo, a Mato je juna~ki izdr`avao {ibike: ni da jekne. A kad ga ispravi{e, skqoka se na tle kao prazna vre}a; niza zgre`bane mu se obraze otavrzo{e dva buriyka groznih suza, svaka kao qe{nik; zajekta se kao malo dijete, pa se pru}i uza svoju ~arobnu palicu, i presnijeti se. Na mig kwa`ev pritr~e perjanici te ga umiju hladnom vodom i povrate sebi. Po{to se osvijesti, Mato se na~etvori i jedva jedvice se di`e i uprije o~i u krsta~u na svom {tapu; zagleda se u wu dugo, dugo, pa tek odjednom prevali svoj i mu~eni~ki i divqi pogled na kwaza Danila, podi`e ruku put wega, i odsje~nim glasom povika: - Slu{aj kwa`e-gospodaru! Ti mene danas i prebi k’o pseto, i ubi k’o zmiju, i uze mi obraz ko lupe`u - na pravdi Vi{wega Boga: on neka me sveti! Ali ~uj: u kwizi vje~ne Pravde i tebi je zlo zapisano. Ti }e{ poginut’ od ruke svoga najhrabrijeg vojnika od-sad za tri godine. Vi{e ti `ivota nema! A na onom svijetu, |e je svak jednak, pogleda}emo se ja i ti oko u oko pred licem neumitnog Vje~nog Sudije, pa kom britva kom li brus!...

To Mato re~e i po{tapaju}i se odgereqa kroz avliju.

Hroni~ar ka`e: „Kad su Crnogorci ska{ili Kadri-pa{u na Graovcu zarobili su i tri iqade turskih pu{aka. Potqe je isti kwaz Danile naredio da se s tim pu{kama ogradi Cetiwski manastir. Eno ih i danas.

A znam i to da nijesu pasale ni dvije godine potqe dok je jedan Bjelopavli} sni{anio u kwaza i srce mu izgorio iz kubure”.

Mato je na pola vijeka prije prorekao i sudbinu Skadra. Pogodio je {ta vi{e i koliko }e dana (184 dana) biti u opsadi. On je o Skadru rekao „da }e ga uzeti Crnogorci ali da }e do}i bijela vojska u bijelim haqinama i {i}erati ih i da nikad vi{e ne}e biti crnogorski!”

O ovom Matovom proro~anstvu pisao je, za vrijeme Balkanskog rata, poznati kwi`evnik i profesor Univerziteta u Skopqu, dr Pero Slijep~evi}: „Dobar je Skadar, carsko je mjesto Skadar. Ali do}i }e bijeli orao preko Arbanije i za wim vojska u uskim haqinama. I oni }e osvojiti Skadar. I u to vrijeme pjeva}e nevjesta i sestra pawevima u planini: Ovo je moj mu`! Ovo je moj brat! ...”

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:31

Page 8

I ma kako razumqivo za nas bilo ovo kazivawe i po motivu o bijelom orlu i preko Arbanije, i o uskim haqinama, i o opjevanim pawevima, za sredinu u kojoj je niklo, moglo je da bude nerazumqivo. Danas to proro~anstvo razumije svak: bijeli orao je doletio preko Arbanije i doveo vojsku pa je taj orao uletio u Skadar, u crni grad Vuka{inov. A {to se ti~e svr{etka Matovog proro~anstva, i on je za malu Crnu Goru ve} dosad postao i suvi{e razumqiv. Jer je i mnoga nevjesta ostala bez druga i mnoga sestra bez brata. Pod Skadrom je palo mrtvih i rawenih vi{e nego tre}ina crnogorskih vojnika. Za mnogo godina ~ula se po samotnim proplancima tiha, tu`na popijevka nevjesta i sestara...

Na Zapadu od bjelopavli}ke ravnice uzdi`e se planina Gara~ (visoka 1200 metara). Za vrijeme Mata Glu{ca padinama Gara~a vijugale su samo kozje stazice. Gara~ je bio prohodan samo za pje{aka, sitnu stoku i zvijeri. I Mato jedne ve~eri na selu re~e: „Kad se Gara~ opa{e pojasom nasta}e krviproli}e kao nikada prije toga. Krv }e se prolijevati na sve strane!...”

Ovo proro~anstvo tada nije niko razumio. [ta vi{e, pri ~estoj maglu{tini koja se obavijala oko Gar~a, qudi su podrugqivo izvodili {ale: „Eto Mato opasao Gara~.

Bi}e krvi na sve strane!”

On je zaista rekao: „Pokla}e se narodi na poqu ]emovsku. Qudska krv }e kamewe po ]emovsku vaqati!...”

Godine 1869. Mato je rekao: „Uskoro }e kroz Bjelopavli}e nai}i jedan pa{a sa silnom vojskom. Na put }e mu stati cijela crnogorska i hercegova~ka vojska i svak }e mu se s puta morati ma}i, osim dva ~ovjeka, i to ja i Bajo Vidov (Bo{kovi}), a mi se dva ne}emo poma}i ni jednog koraka!

Svak se ovome ~udio i smijao i ako su znali Mata i cijenili wegova proro~anstva, koja su se uvijek ispuwavala.

Nije nikome i{lo u glavu da se sva crnogorska i hercegova~ka vojska ukloni ispred silnoga pa{e, a da se Mato i Bajo ne uklone. Me|utim, desilo se i to! Koncem maja 1877. godine Sulejman-pa{a sa 50.000 qudi prodro je od Gacka preko Bjelopavli}a za Podgoricu i s puta mu se morala, i ako pod borbom, ukloniti cijela vojska. Ali Mato i Bajo nijesu se uklonili, jer su malo ranije oba umrli i ukopani kod Danilovog Grada. ^uvenu bitku u Fundini, u Ku~ima, vi{e ]emovskoga (1877. god.) mnogi su dovodili u vezu sa ovim Matovim proro~anstvom. Isto tako, tuma~eno je ovo proro~anstvo i sa krvavom bitkom na De~i}u u podno`ju samoga ]emovska 1912. godine. Ali narod danas smatra da je ovo proro~anstvo od ve}eg zna~aja i vjeruje da Matovo ]emovsko ima tek da do|e. „Svi znate Ke{eqev vao, e pa kad bude Jutro gvozdena zmija krenula od Bile}e za Nina putu {i}e (Nik{i}), mu~i}e se kako da preskoGacko - Nevesiwe ~i Vao. Onda }e krenut da ga zaobi|e, ali ni to joj se ne}e dati, pa }e najpotqe pro}i kroz Vao, ni{ta joj ne}e smetati {to je on od jednoman stanca kamena”.

Tada se ~eqad koja je to slu{ala zgledala, a poneko i prekrstio od ~uda da mo`e biti gvozdena zmija koja prolazi kroz studeni kamen. No, Mato se ne pita, niko nije pitao ni mo`e li to biti ni kad }e to biti.

Tako je ta Matova pri~a ostala u narodu, a pri~aoci i la`ovi obra|ivali su je i dodavali. Ali kad je Austrija po~ela da gradi `eqezni~ku prugu kroz Bosnu i Hercegovinu, o`ivjela je Matova pri~a o ~eli~noj zmiji, a kad je u vrijeme kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a provedena `eqezni~ka pruga od Bile}e do Nik{i}a, probijen je tunel kroz Ke{eqev vao!

Mato je pomiwan kao gatar koji sve predvi|a.

Jedna od pri~a o Matu Glu{cu je i ova: ...I sada se pri~a u Koritima, kako je u davna vremena kod Kori}ke jame plakala Tek uo~i samog Balkanskog rata (1912), kada je dovr{en neka ~obanica. Kad je nai{ao Mato upitao je za{to plakolski put Danilovgrad - ^evo, koji je sa ranije izgra|e- ~e – ona mu je odgovorila - da su jari}i jurili oko jame i nim putem Danilovgrad - Nik{i}, napravio pravi pojas da je jedno upalo u Golubiwu jamu (kako je tada nazivana). od istoka, juga i zapada oko cijeloga Gar~a, u narodu se po- Mato, tada ve} stari ~ovek, odmahnuo je rukom i rekao: ~elo ozbiqnije govoriti o Matovom pojasu oko Gar~a, a Dijete, `ao jeste, {teta jeste, ali dijete moje zapamti i ve} od 1912. do kraja 1918. godine qudi se obi~no prekrste ispri~aj svima, neka se pri~a po selu, ta jama }e se napuniti qudskijem glavama i to }e biti velika `alost i qudkada se o ovome pojasu govori!...

Govore}i o evropskom ratu (Prvom svjetskom ratu), ska nesre}a.

Upla{ena ~obanica je pitala - Kada?

Mato je rekao „da }e Crna Gora biti prega`ena; da }e CrKa`u da je Mato odgovorio: - Ne strahuj dijete, to ja, ni nogorci ostati kod ku}e i kad bude oslobo|avana da }e je osloboditi tu|a vojska a da }e Crnogorci sa vrhova svo- ti ne}emo do`ivjeti – a te{ko onima koji }e to do`ivjejih planina gledati {ta se radi po wihovim ravnicama i ti i pre`ivjeti.

Za`muri sada dijete moje, udari dlanom o dlan i neka putovima!...”

O Cetiwu je rekao, „da }e se po wemu izgraditi velike sve zajedno sa mnom nestane kao san.

Devojka je to u~inila i kada je otvorila o~i, od Mate ku}e, ali da }e ubrzo opustjeti i te ku}e slu`iti za planni traga ni glasa... di{ta govedima kad budu bje`ala od obada!...”

Ovo provi|ewe Mata Glu{ca ostvarilo se, na tragediOsim toga, Mato Glu{ac je govorio da }e na ]emovskom poqu (pjeskovita ravnica izme|u Podgorice i Tuzi ju i nesre}u Kori}ana, u no}i 5-6. juna 1941. godine, kada do same arbana{ke granice) biti nekakva velika bitka. je u jamu ba~eno 134 seqaka, mu{karaca od 16 do 80 godina.

57

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:32

Page 9

Zlo~in su po~inili muslimani u usta{kim uniformama iz Gacka i Fazlagi}a Kule. U jamu je ba~eno i 12 Glu{aca, a u centru sela kod osnovne {kole streqana su jo{ tri Glu{ca! ^uveni prorok Mato Glu{ac re~e - da }e sti}i kazna svaku vlast i svaki narod koji hule na svoju pro{lost.** Rekao je i to - da }e svi stradati koji se drznu da posijeku ko{}elu na wegovom grobu ili da mu nadgrobnu plo~u dirnu!

Prorekao je da }e do}i te{ki dani na zemqi: - Sve to razno oru`je, koje je nagomilano od rata do dana{wih dana, bi}e upotrijebqeno, a voda, zemqa, vazduh i hrana toliko }e biti zaga|eni da niko `iv ne}e ostati. Nesta}e qudskog roda, svenu}e biqke i pocrkati `ivotiwe.

Ka`e da }e on sve zaustaviti i sprije~iti...

PRI^A O POSLEDWEM BOJU MATA GLU[CA I WEGOVOJ QUBAVI PREMA LI[]U e} danima je Mato Glu{ac ose}ao da se sprema napad.

Imao je dovoqno iskustva da ga prepozna. Imao je iskustva na pretek, jer je te godine punio devedeset {estu.

Kao da je neko u mutnim jesewim danima isisavao vazduh.

Nije se moglo disati, srce je osvajala praznina, a ~oveku se plakalo, ne zbog tuge ili bola, ve} zbog ni{tavila koje ga je ophrvalo.

Mato je znao da mora da bude miran i pribran, da treba da ostane kod ku}e, {tede}i snagu, a i da bi bio siguran gde }e da se vrati.

Ako se vrati?

Ali ne{to mu nije dalo mira. Lutao je {umama, besciqno, gledaju}i li{}e kako pada. ^itav `ivot je voleo li{}e.

Sedmog dana, u {umi, oseti kako po~iwe napad. Telo mu se zgr~i i on pade, ruke i noge po~e{e da se tresu, le|a i vrat se izvi{e u luk. Li~io je na nekog koga klinovima pribadaju za zemqu, na nekog ko se bezuspe{no opire yelatu. Potom se telo smiri, kao da je mrtvo, i Matina du{a iza|e iz wega. Leteo je, a s wim krenu i sve ono li{}e, jelove i borove iglice, gran~ice, tvore}i ogroman pla{t, koji se uzdizao do neba.

Gore su ga ve} ~ekali crnogorski, hercegova~ki i albanski zduha~i, a naspram wih be{e ogromna vojska prekomorskih, talijanskih protivnika, sa psima, kowima i volovima o{trih rogova. Vitlali su i{~upanim drve}em i bacali stewe.

Mato se di`e, uzleti visoko iznad sukobqenih strana i pretvori se u kolovratni vetar. Ispod wega vojske kao da su ~ekale {ta }e on uraditi. Zao{ija u vrtlogu ono svoje li{}e i iglice i ustremi se na prekomorske zduha~e. Strmoglavi se me|u wih i po~e da ih se~e, rezovima tankim poput dlake, ali dubokim, da im zabija igle, na hiqade igala, u o~i, usta i nos.

Prekomorski zduha~i, vri{te}i od bola, ustuknu{e na tren, taman dovoqno da ih Matina vojska zasko~i nepripremqene i otpo~e `estok boj, u kome se niko nije {tedeo, u kome su jelova stabla razbijala glave, stene gwe~ile rebra, psi grizli i kidali meso, a bikovi ga nabijali na rogove. Vojske su se vitlale nad planinom, poput tmastog, gnevnog oblaka. Bio je to koloplet besnih i surovih du{a, koje nisu znale za milost, odlu~nih da pobede, ili umru.

Mato je leteo, izdvojen i sam, ~as ispod, ~as iznad wih i survavao se tamo gde je najte`e. Gde bi on pro{ao prekomorci bi ustuknuli, urli~u}i zbog zadobijenih rana i nemo}nog besa.

Wihov stare{ina, mr{av i dugokos mladi}, izdi`e se nad raspomamqenim vojskama i osta da lebdi gore, ~inilo se goloruk.

Glu{ac se upravo probijao odozdo, sav u vrtlogu, razgone}i prekomorske zduhe, i kad izbi iznad wih, s namerom

V

58

da se obrne i vrati, na|e se o~i u o~i sa dugokosim Talijanom.

Nije stigao ni da trepne kad mu ovaj zabi tanku tresku nagorele lu~i u prsa.

Mato se zaustavi, otvori usta, kao da }e ne{to da ka`e ili duboko uzdahne, a onda po~e da pada. Padao je kao u nekoj kugli od li{}a, koje se sklopilo oko wega, usporavaju}i mu pad.

Osvestio se u {umi, na opalom li{}u. I nije znao koliko je ve} tu, dan, dva, tri.

Nije mogao da se pomeri, kao da je onaj yelat savr{eno obavio svoj posao, zakucav{i ga za zemqu samo jednim klinom kroz prsa.

Prolazili su sati, a onda je do{la duga no}, pun mesec iznad {ume i zavijawe vukova. Jutro ga zate~e budnog.

Gledao je kako svetlo osvaja {umu, kako se probija me|u stablima i kako pada li{}e.

-„Dobro je!” pomisli. – Umre}u u li{}u!”

Utonu u san. U snu je ponovo leteo, ali nije bilo zduha~a, nije bilo borbe, samo on, slobodan u vazduhu, obavijen li{}em bukve i primorskog hrasta, koje lebdi oko wega, zaogrnut mirisnim iglicama borova i jela.

A onda po~e da pada i u strahu otvori o~i.

Iznad wega je stajao crni vuk, s pramenom bele dlake na prsima. Mato poku{a da pomeri ruku, da dohvati no` za pojasom, ali onaj klin u prsima mu to nije dopu{tao.

Vuk ga je gledao, `utim i tu`nim o~ima, tako tu`nim da Mato pomisli da je vuku te`e nego wemu. @ivotiwa ga opkora~i i Mato oseti na licu wen dah i duge o~wake na vratu. Wu{kala mu je usta i nos. Potom koraknu unazad i ~equstima uhvati iverak lu~i, povu~e sna`no i Mato ispusti krik, krik pome{anog bola i olak{awa i punim plu}ima udahnu. Crni vuk ga je oslobodio klina, oslobodio ga je pribijenosti za zemqu. Ponovo je mogao da di{e.

Dok se Glu{ac batrgao i poku{avao da sedne, vuk je ve} odlazio. Ali pre nego {to zamaknu za drve}e, `ivotiwa se okrenu i pogleda ga. Ple}ke su joj bile nekako suvi{e isturene, glava pognuta, a o~i kao da su isijavale tugu, nesigurnost i strah.

Matu prosto zabole taj pogled i pomisli kako }e ga zanavek upamtiti, sa~uvati ga kao ~istu sliku patwe.

Ali nije vi{e bilo vremena za pam}ewe. Vuk mu je odvezao du{u, pribodenu klinom, i Mato je sada mogao da umre. Ostao mu je jo{ samo jedan dah.

Mato zevnu, uzdahnu duboko i klonu. Kroz {umu za}arlija lagani vetar i krenu da ga prekriva li{}em.

Vetar i li{}e su o`alili Matu Glu{ca, svog viteza, grade}i mu vremenitu, nestalnu humku, jer svaki je `ivot, ma kako dug, osu|en da nestane u vetru, kao krhki, isu{eni list.

Kad ne bi bilo ovog gorkog znawa, mogli bismo re}i: - „Mirno spavaj Mato, zaboravi na tu`ne o~i vuka, koje si `eleo da upamti{ i sawaj kako pada li{}e”.

Ovako, ostajemo nemi! í (Iz kwige „PROGNANA BI]A” – srpska mitologija, 10.

2010. „Orfelin” Beograd.

Napisao Milenko Bodirogi}.

Kwiga je dobila kwi`evnu nagradu za mlade lista „Politikin Zabavnik” za 2010. godinu.)

*** (Srpska Akademija nauka „Srpski etnografski zbornik” akademik dr Tihomir\or|evi}) ** „Strah od zvona” Radoslav Brati}, 1991. SKZ, strana 176.

(Izvor: @arko Jawi}, „Moja Hercegovina”, „Glas srpske”)

Priredio Hayi Du{an Glu{ac

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:32

Page 10

GOVORITE LI HERCEGOVA^KI? [alim se… ali, u svakoj {ali ima i zrnce zbiqe…

Mogu, samo, da ka`em: ne d’o Bog! Kad mogu – kao posebni nazivi! – da postoje hrvatski, bosanski/bo{wa~ki, crnogorski i srpski jezik… nikad ne recite nikad!… eto, jo{, novih, dva-tri… tri-~etiri za koju godinu ili deceniju!…

Pa, nastavqam… elem!… kad mogu… za{to ne i hercegova~ki?! To nikom ne bi smetalo, a Hercegovcima bi prijalo u u{ima, na ponosu… kao da bi za dan/no} postali va`niji!… He-he!

– Po{to su vam ove kavade? – pita moja tetka Qubica seqanku na beogradskom Zelenom vencu daleke 1941, tad smo kao izbeglice stanovali u ulici Admirala Geprata 97, imao sam 5 godina.

Svakako, seqanka, iz okoline Beograda je nije razumela – nije znala hercegova~ki!

A radilo se o obi~nom paradajzu!

Hercegova~ki jezik zahteva i hercegova~ki r(j)e~nik…

Pa, tako, u r(j)e~niku, pisalo bi: te}a – {erpa mohune – boranija pantaruq – viqu{ka ~atrqa – neugledna ku}ica }utuk – paw; „glup k’o no}” rubac – maramica karpuza – lubenica tepa – pijaca téka – sveska saransak – beo luk hasna – korist kijámet – vremenska nepogoda vajda – korist rigati – povra}ati sayak – trono`ac na ogwi{tu majdonos – per{un huwavica – kijavica bezbeli – svakako, podrazumeva se {uti – }uti kifele – be`i, razlaz, idi fajercag – upaqa~ klak – kre~ {lauf – crevo za vodu pura – ka~amak kurtalisati se – spasiti se vakat – vreme ak{am – pono} murva – dud degenek – batine (turc., degenek = kai{) ~orape – ~arape bucati – cepati u{ – va{ka plajvaz – olovka aber – vest deverati – mu~iti se luft – vazduh tinta – mastilo }uko – pas zakovrnuti – umreti babo – ded sevap – milosr|e }ukati – kqucati jok – nikako, ne deder – hajde i~ – nimalo, ni{ta (u)zaman – (u)zalud mur – pe~at, {tambiq

}uk – kukavica obrliht – gorwi prozor zijati – nametqivo gledati, upiqiti se krtola – krompir deka – }ebe sikira – sekira zort – strah aratos – |avo; ~ovek bez mira i strpqewa no`ice – makaze mosur – kalem asura – prostirka japrak – sarma dram – gram dolma – puwene paprike pantale – pantalone basamak – stepenica, stepenik pipa – slavina a{ikovati – udvarati se botana – platno iberciger – lak mantil drapati se – ~e{ati se kundure – cipele ibri{im – svilen konac duvar – zid bagatela – jevtino kanyija – bi~ yabe – besplatno badava – besplatno pila – testera qut – papren izdurati – te{ko izdr`ati kisjelina – kiselo mleko kanate – za{titne daske na kolima i prozorima yam – staklo bala – dewak penyer – prozor cuker – {e}er kapiyik – vratanca ceker – torba ruta – powava psiha – veliko sobno ogledalo s dve nahtkasne lokum – ratluk kewkav – nikakav, kilav bi`a – gra{ak samt – somot bilmez – priglup, sirov momak begenisati – dopasti se {lifer – navlaka za jorgan huknuti – dunuti {pitaq – bolnica tuka – }urka gawak – hodnik biciklo – bicikl {tokrla – stolica bez naslona himber – sok od malina baul – sanduk za ode}u insan – ~ovek |ozluci, |orzluci – nao~ari {amlica – niska stolica/hoklica vayola – pasuq varenika – skuvano mleko {iqte – du{ek ~evaldu{a – kriva igla za {ivewe du{eka pirjan – jelo s plavim patliyanima patliyan – plav paradajz puce – dugme

59

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:32

Page 11

buha – buva riktati – doterivati lapis – mastiqava olovka {ipak – nar furda – ostatak od pokvarenog mleka, sir od surutke nafaka – navika tas – plitak tawir plitica – tacnica ma{}oba – mast mlaka – bara pusa – poqubac }apati – kidati; uzimati bez pitawa propuh – promaja Tarcan – Tarzan fermati – uva`avati, po{tovati }á}e – {i{ke kimel – kim kanafa – kanap safun – sapun pirima~ – pirina~ krastavica – krastavac derati – cepati kino – bioskop uzvri{talo – pokvarilo se, ukiselilo se (jelo) muha – muva kamomila – kamilica Jovanica – Jovanova supruga Milanica – Milanova supruga Brankovica – Brankova supruga }a}a – tata tétak – te~a striko – stric {kip – korito pruga – autobus belaj – muka kvarat – ~etvrt(-ina) izdu{iti – izduvati fuzbal – fudbal sola – „cigan~i}i” daiya – ujak (mamin brat) zasun – reza na vratima ocat – sir}e }uriti – viriti {parhet – {poret porhet – ~upava tkanina iscufati – iskrzati baqa – cepanica koporan – guw ger{la – je~am kewac – magarac pipun – diwa i druge...

Svakako, mnoge od ovih re~i su turcizmi, germanizmi, italijanizmi i dr., ali, tako je i u drugim jezicima, u svakom ima tu|ica, tj., pozajmqenih re~i iz drugih jezika pa ne treba da ~udi {to ih ima i u hercegova~kom. Me|utim…

E, pa, na kraju, da otkrijem da sam se, samo, na{alio s hercegova~kim jezikom! Samo sam „pustio buvu”, {ale, radi jer postoji, samo, srpski, a s hercegova~kim sam se malo poigrao… da, mostarska liska!…

Ni u snu nema {anse da hercegova~ki postane poseban jezik. Mo`e se govoriti o hercegova~kom govoru, pa, i to, veoma, veoma nategnuto jer… srpski je, to, jezik, i nijedan drugi…

Na samom kraju, ~isto prakse, radi: znate li kad se mo`e re}i, tvrditi da se radi o dva jezika… o dva posebna jezika?

Ne znate?!

E, pa, ja }u vam re}i, a ta~no je da ta~nije ne mere biti!

Znao sam da ne znate, to, malo ko, zna, osim, svakako, lingvista! A saznao sam, to, od jednog lingvista!… Pa, evo…

60

Ima jedan vrlo jednostavan na~in, jednostavan test, jednostavna proba: tamo gde se razlikuju brojevi od jedan do deset – radi se o razli~itim jezicima.

Lako da lak{e ne mo`e biti!

A u srpskom i „hercegova~kom” – ka`e se – i pi{e: jedan, dva, tri, ~etiri, pet, {est, sedam, osam, devet, deset!… sve je jasno kao najjasniji dan… í Pozdrav, Velibor Mihi} (list „Moja Hercegovina”) p.s.

Ovo va`i i za hrvatski, bosanski/bo{wa~ki i crnogorski jezik!

To je sve JEDAN ISTI JEZIK! To je NA[ jezik!

Samo – da bismo se napravili va`ni! – razlikujemo se u NAZIVIMA JEZIKA! Na slovena~kom: ena, dva, tri, {tiri, pet, {est, sedem, osem, devet, deset.

Zna~i: poseban jezik.

Na makedonskom: eden, dva, tri, ~etiri, pet, {est, sedum, osum, devet, deset.

Zna~i: poseban jezik.

Je l’ jasno?!

PO[TENO tari most u Mostaru nadaleko je ~uven ne samo po leS poti, a lep je, i po starosti, a star je, nego i po skokovima sa wegovog visokog luka, a visok je. U vrele letwe dane, a u Hercegovini budu ba{ vreli, hrabri mladi}i iz okoline, a ~esto i iz drugih, daqih krajeva, ska~u odozgo, naglavice ili trupa~ke, u opasne zeleno-plave virove Neretve. Opasnost, a velika je i pogibeqna, ~ika i izaziva de~ake, ne mogu da joj odole.

Tako je odavnina, otkako je podignut most. Kao i da nije dizan da bi se prelazilo s jedne na drugu obalu, nego i zbog ovog isku{ewa za de~ake. Mnogi je otad slomio ki~mu, ubio utrobu ili raspolutio ~elo, pa opet se, svakog leta, s vrha otiskuje u bezdan nekolicina novih, tek doraslih i nedoraslih, skaka~a. remenom su se skaka~i izve{tili, u~ili jedan od druV gog, mla|i od starijeg; sad je mawe nesre}a i pogibeqi, hvala Bogu. Otkako su se umno`ili putnici i turisti, a umno`ili su se, i skaka~i su se, kao sve drugo, izmenili. Nekad se skakalo od vite{tva, za ispit juna{tva, opkladu i slavu, sad, ve}inom, za novac. Nastao je ~itav zanat, tako bi se moglo re}i. Pored mosta, s one strane u hladu, le{kare uvek dvojica-trojica ve} isku{anih skaka~a s mosta spremnih da opet, ako treba i nekoliko puta na dan, ska~u u reku; ~im se okupi dovoqno sveta koji bi rado gledao i platio, a uvek ga bude.

Tako je bilo i onoga dana kad smo bili u Mostaru moj brat i ja, sa porodicama. Skaka~, jedan mrzovoqan i sawiv ~ovek ve} u zrelim godinama, kad bi morao da se prihvati lak{eg i prili~nijeg posla, sedeo je u hladu ispod smokve i ~itao neki strip, „Bili Bi~ protiv rodbine”, zapamtio sam i tu, uz bezbroj drugih nepotrebnih, sitnicu. Za to vreme je jedno cigan~e, wegov poverenik i{ao od

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:33

Page 12

JEZIVA LEGENDA O RECI NERETVI

NADRQAO KO...

Stara legenda ka`e da jednom godi{we, u no}i izme|u 1. i 2. avgusta, reka Neretva svojim ~udnim {umom (neki se zakliwu da je to rika), doziva svoje `rtve. jednog do drugog od okupqenih i skupqao novac. Svi su lako i {iroko bacali u plitku i {iroku kapu, kao zdelu, bele metalne nov~i}e, petice i desetice, a neki, rasipniji i bogatiji, a bilo ih je, i papirne; takav je putuju}i svet, malo i slabo ra~una na putu, tro{i.

Cigan~e je, zveckaju}i skupqenim dinarima, do{lo do mog brata, ali on, ko bi znao za{to, mo`da od nekog gweva, jer ina~e nije bio {krtac, ne htede da da. Ja dadoh, moja i bratovqeva deca dado{e, iako im cigan~e i nije tra`ilo, dado{e i na{e `ene; te{ko je bilo odbiti cigan~i}a, on je umeo da i{te i prosi. Po{to je obi{lo sve okupqene na mostu, cigan~e se opet navrnu na mog brata, ali ovaj, ni tada, se ne smilova, ne popusti. ada je cigan~i} ocenio da vi{e niko ne}e dati i da je z dubokih virova i brzaka tada navodno dopire rika iskam~io najvi{e koliko se moglo, otide do skaka~a I~udesnih podvodnih bi}a, koja se okupqaju i odabiru K u hladu i prosu u travu pred wim ceo pazar, nije bilo ma- svoju `rtvu. we od trista dinara. Za te pare radnik mora da radi ceo dan. Mrzovoqni skaka~ prestade da ~ita wemu uzbudqive do`ivqaje Bili Bi~a, presavi list stripa da zna, kasnije, dokle je stigao u ~itawu i lewo ustade. Tek se tad videlo da je skaka~ krupan, malo pogrbqen, ali i mlohav, de-

beo ~ovek. Prsa, le|a i obe nadlaktice bile su mu istetovirane `ivopisnim i naivnim crte`ima; na grudima tenk sa uperenom cevi topa, na ramenima i ple}kama `enske {ake sa duga~kim noktima kao kanye. Lewo, }ute}i, popeo se na luk mosta i spremio da sko~i.

Svi su gledali u wega, a ja, slu~ajno, jer mi je stajao preko puta pogleda, u mog brata. Moj brat je prvo za`murio, a onda, kao da to nije dovoqno, zatvorio obema {akama o~i.

Ostao je tako, `mure}i, sve dok skaka~ nije sko~io u reku, dok se nije ~uo onaj tresak tela o povr{inu vode i mlitav aplauz okupqenih posmatra~a. Tek potom je otvorio o~i.

Nasmejao sam se i pitao ga za{to je tako uradio, a on, moj brat, mi je, ozbiqan i zami{qen, ne uzvra}aju}i mi osmeh, odgovorio da on nije platio i da je po{teno da ne gleda skok.

Po{teno? Neobi~no, ali stvarno po{teno!

I ovo je, zna~i, mawe pri~a o skaka~ima sa Starog mosta u Mostaru, vi{e pri~a o mom bratu, onda i tamo.

PO[TENO! í

Stanovnici wenih obala znali su da se svakog 2. avgusta, posebno u vreme podnevne molitve, ne smeju kupati i tra`iti osve`ewe u wenim dubinama.

Roditeqi su bri`no pazili da im deca tog dana ne idu na Neretvu na kupawe. Ta je rika u toploj i mirnoj letnoj no}i dopirala, glasi pri~a, do u{iju samo onih koji su reku voleli i po{tovali wena pravila.

Pri~a o ~udnom strancu sti`e iz davnih vremena, kada je Mostar bio sasvim maleni gradi}. Jednog takvog 2. avgusta u grad je do{ao nao~it mladi}, `ute kose i obrva. Nije se znalo od kuda je do{ao, ni kako se zove, a ni on o tome nije govorio.

Hodao je Mostarom, obilazio du}ane, razgovarao je s qudima. Plenio ih je svojom ugla|eno{}u, dobrotom i obrazovawem. Stanovnici Mostara nisu primetili kada se, umoran i pregrejan od nesno{qive avgustovske vru}ine, ne znaju}i za legendu, spustio na obalu reke, pa`qivo odlo`io svoju ode}u i sko~io u blagotvornu sve`inu i plavetnilo reke. Vi{e se nije pojavio.

Danima posle, ve{ti pliva~i s Neretve tra`ili su wegovo telo u virovima, po pe}inama uzdu` i popreko modre reke. Uzaludno. Stranac je nestao kao {to je i do{ao.

Jedini trag wegovog boravka bile su haqine, pa`qivo slo`ene na steni. Nisu ih dirali. Zazirali su od wih, ose}aju}i neku ~udnu tajnovitost, kao da su u to upleteni prsti neke nerazumqive vi{e sile. Nekoliko dana prepri~avalo se po kafanama, po ku}ama, na ulicama kako se „@uti”, tako su ga nazivali po boji wegove kose i obrva, utopio i kako je to neka ~udna rabota.

Neki su se ~ak zakliwali da svake no}i oko wegovih haqina neka ~udna bi}a igraju kolo, vesele se, a ve} s prvim znacima zore nestaju u reci. Oni u~eniji su na to samo odmahivali glavama, ali se niko nije usu|ivao to protuma~iti.

I dosadilo narodu prepri~avawe, a i svakog ~uda za tri dana dosta, pa se ve} zaboravio taj doga|aj.

A onda, iznenada, jednoga jeseweg dana, „@uti” se pojavio na ulicama grada. Qudi su se u strahu sklawali pred wim. On je samo tumarao bez odre|enog ciqa i ni{ta nije govorio. Najodva`niji mu pri|o{e, pitaju}i ga {to mu se to dogodilo, ali ne dobi{e nikakav odgovor.

Stranac je samo }utao i kao da ih nije ni video, zurio u prazno. Be{e obu~en u istu onu ode}u, koja ga je ~ekala na

61

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:33

Page 13

Pode{avawe: Auto 3. Nani{ani babu u dvori{tu ili `ensku na ulici ili odraz sa nao~ara za sunce 4. [kqoc 5. Aploud 6. Komentari: -Brate, pokidao si ga! Skidam kapu!

-Nisam znao da si talentovan, be?!

-Brate, care, pa ti si umetnik!!!

Izvini Univerzalno ime za konobare {irom Srbije.

- Izvini, je l' mo`e{ da naplati{?

Prase slon~e Vrawansko prawe i tu{irawe!

- [to si radija do s'd? - Pra' se s' lon~e! obali reke. Dawu je tumarao ulicama grada, a no}u se skrivao po pe}inama uz reku. I tako pro|e nekoliko godina, a onda se jednoga dana zaputi negde prema severu uz reku i niko ga vi{e nikada nije video. Ostao je samo prisutan u pri~ama na selima, i to u onim kasnim satima, kada se i zapo~iwu prepri~avati one najzagonetnije stvari.

Jedan od mudrijih i vi|enijih gra|ana jednom dade obja{wewe ~itavog doga|aja. „@utog” su – prema toj pri~i – podvodna bi}a, vilewaci, povukli u svoje dubine i tamo ih je slu`io kao rob sve dok se jedna od vila nije zaqubila u nao~itog do{qaka.

Doznav{i od wega da je bio stranac u gradu, i da nije znao za pravila reke, jer bi ih ina~e po{tovao, sa`ali se nad wegovom sudbinom. A iako ga je volela, znala je da ne pripada wenom svetu. Zato zamoli svoga oca da ga vrati me|u qude, kamo i pripada.

Ovaj na to pristade, ali pod uslovom da mladi} ostane nem kako ne bi odao tajnu reke i wenog vilinskog sveta. Ka`u da je iz toga doba nastala i izreka: „Nadrqao je k’o @uti” í

RE^NIK IDIOMA Pijan k’o dupe Stawe u kom ne znate {ta radite i kad vam padaju na pamet jako neobi~ne ideje.

- Eno je veverica...'vataj je da joj uzmemo kremi}!

Nesporazum Kada pozove{ kom{inicu na kafu, a ona samo popije kafu i ode.

Kant Najzna~ajniji filozof iz plejade nosilaca name{taja.

Slab dumeren Vrsta vetra.

Nick i nadimak Nick je ono {to ti misli{ o sebi, dok je nadimak ono {to obi~no jesi, svi|alo se to tebi ili ne.

- @abac koji ti je nik na forumu? - Kazanova, a {to pita{?

Video rekorder Po{to me je ko{tao 1200 maraka kada sam ga kupio ispada da je to najskupqi sat u mojoj ku}i.

Radwa u ruskim klasicima Od 1. do 200. strane: opis prohladnog letweg prepodneva od 201. do 400. strane: opis livade koju treba pokositi od 401. do 600. strane: opis brkova glavne li~nosti romana – kosa~a od 601. do 800. strane: opis sukwe koju nosi devojka koja sluzi kosa~e ‘lebom i rujnim vinom od 801. do 999. strane: opis kosidbe1000. strana: zaplet, kulminacija, ubistvo, kajawe, zatvor, osloba|awe, svadba, {valeracija, tumor na mozgu, smrt.

Etno ku}a Tipi~na ku}a u Srbiji sa iskqu~enom strujom, vodom i telefonom zbog nepla}enih ra~una.

Feng {ui Izgovor za sva srawa koja vam se nakupe po sobi.

- E, {to ne skloni{ ove ~arape {to ti stoje ispod kreveta? - Feng {ui!

@ivot Rodi{ se, ode{ u vojsku, vrati{ se, o`eni{, stavi{ kiseo kupus 30 - 40 puta i umre{.

Na{i smo Izraz koji opravdava to {to smo stoke na porodi~nim veseqima dok jedemo hranu.

- Izvini {to ja ovo ovako rukama uzimam.

- Ma slobodno, na{i smo.

Kolima te uze, Tamara Kulturno modifikovani stihovi Borisa Novkovi}a kao aluzija na sve ve}i zna~aj automobilske industrije u qubavnim odnosima dana{we omladine.

Posebna devojka Devojka koja u`iva u ~arima salame.

Op! Zvu~ni signal za sinhronizaciju majstora. Uglavnom se koristi za navigaciju prilikom grupnog no{ewa glomaznih stvari.

Majstori secaju kroz zgradu neko ogromno ~udo koje ne bi trebalo da mo`e da pro|e kroz toliko usko stepeni{te.

Digitalni fotoaparat Sprava koja od svakog idiota za 500 evra mo`e da napravi umetnika.

Uputstvo: 1. Canon D402.

62

Ekonomska kriza Kad ti ostane mnogo od meseca na kraju para.

[lic Uvertira za ^arobnu frulu.

Bili Kraq od ~o'eka. Uvek je sa ekipom. Svako okupqawe, izlazak i bilo koji doga|aj iole vredan pomiwawa ne mo`e a da ne pro|e bez Bilija. Uz Bilija su uvek barem jo{ dvojica. Bili nikad nije vi|en sam. Za razliku od wega Jo{ko je uvek sam, totalno asocijalan tip.

A: Ko je bio na basketu sino}?

B: Bili Simke, Yoni, Pera i ja.

A: Jel bio Jo{-ko ?

B: Nije!

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:34

Page 14

BELOBRADOM S QUBAVQU Patuqci* su dobrodu{ni drugari divqih `ivotiwa, kao i qudskih bi}a (mada ova to retko prime}uju) oj patuqak se zove Belobradi. Jeste, ima veliku beM lu bradu. Ne sedu. Belu. Upoznao sam ga, ta~nije, prvi put video po~etkom {ezdesete godine pro{log veka.

Januar je te zime bio ba{ hladan i tata je kao lo`a~ u zgradi gde smo stanovali imao dovoqno ugqa za lo`ewe.

To popodne sam kao i ranije si{ao u podrum da vidim {ta tata radi i malo da se ugrejem i promuvam po odajama sa ugqem koji je nekako ~udno svetlucao i pucketao {to me je ~inilo da budem oprezan, jer su me te prostorije ~esto najvi{e privla~ile i ako sam se, priznajem, pla{io polutame i pucketawa. Ugaq se su{io, {ta li?

I tako jednom, stiglo je neo~ekivano: na vrhu jedne gomile ugqa stajao je on. Belobradi. Mali, sa crvenom kapom i bluzom koju nisam zapamtio kakve je boje. Gledali smo se, kao da se i osmehnuo, ali, avaj, ja sam vrisnuo, ili jako zavapio: - Tataaaaa!

Dotr~ao je, no, kada sam mu uz glasno lupawe srca objasnio koga sam i gde video, ni~eg vi{e nije bilo u vidokrugu osim crnog ugqa koji nije vi{e toliko svetlucao. Belobradi je u trenu pre wegovog pogleda skliznuo s druge strane crne gomile. Tata me je odmah poslao u stan, gore, na osmi sprat, verovatno se boje}i da nisam dobio groznicu s temperaturom pa imam privi|ewa...

I ne znam tada, a ni sada, da li sam se ba{ upla{io, ili samo iznenadio neo~ekivanim prikazom.

Imao sam tada jedanaest i po godina i pored raznih kwiga koje sam donosio iz biblioteke Doma pionira Beograda i ~itao, po~eo sam da donosim i onu sa bajkama nema~kih filologa i basnopisaca bra}e Grim, Jakoba i Vilhelma, gde se nalazila ,,Sne`ana i sedam patuqaka’’.

Drugarice Branka i Olivera, bibliotekarke u Domu, mora da su se ~udile {to uzimam da ~itam ba{ tu bajku, ali ja nisam mislio da je to bilo ~esto. Samo kad se po`elim, a mislim da sam svaki put vi{e u`ivao u crte`ima, jer sam bajku znao napamet.

Tako sam se, mislim i skrivao iza tog likovnog u kwizi, jer sam crtao i u`ivao u likovnoj sekciji Doma. Sada se, eto, prise}am da sam patuqke do`ivqavao kao `ive, male mo}ne qude. tarost patuqaka je oko trista do ~etiri stotine goS dina, a najdu`e je `iveo bra~ni par patuqaka na Jadranu – 550 godina! @iveli su na jednom od Elafitskih ostrva (Jakqan ili [ipan?) u Dubrova~kom arhipelagu u kro{wi maslinovog drveta i leti su stvarali bo`anstvene akvarele. Ina~e, patuqci umetnika su dugove~ni, dugotrajan je wihov posao kopawa unutra{wih tunela, jer umetnicima treba pomo}!

Patuqci postaju odrasli posle 50 godina. A onda dugo traje wihovo saznavawe, sla`u}i u sebi kamen~i}e mudrosti.

@enskom patuqku posle 350 godina ili vi{e, po~iwe da raste retka brada. Kao i `enama u sredwim godinama (ali malo mawa)! Ne smatra se neprivla~nom, naprotiv, znak je sjediwavawa s mu{kom pameti i predstavqa duboku spoznaju.

Kad prevali ~etiri stotine godina, mu{ki patuqak postaje uko~en i zaboravan, razvija se sklonost ka skitwi, a odre|enog dana zapo~iwe svoje putovawe prema Planini smrti i na wegovom ro|endanskom drvetu (koje je pose}ivao celog `ivota, jednom godi{we, na Ivawdan uve~e) po~iwu da se javqaju mrtve grane.

Patuqci su bi}a sumraka i no}i i sedam puta su sna`niji nego qudska bi}a.

Po{tuju qude i gnome, ali ne vole vilewake.

Imaju devetnaest puta o{trije ~ulo mirisa, jer patuqak u nosu ima 95 miliona senzorskih mirisnih }elija, dok ~ovek ima 5 miliona.

Patuqci trqaju nos u znak pozdrava i pri susretu i pri rastanku.

Bra~ni parovi patuqaka uvek dobijaju blizance.

Odrasli mu{ki patuqak te`i 300 grama, a odrasli `enski patuqak te`i 250 – 275 grama.

Stvarna visina {umskog patuqka (bez kape) je 15 cm.

Naj~e{}e ~itaju Kwigu tajni.

Patuqci u krevetima jedan drugom nazivaju slitzÞeitz - laku no}, zbogom!

(Hvala je dieÞs!) ikada vi{e nisam video Belobradog.

U isti mah sam `eleo da ga ugledam, N ali sam i strepeo od wegove nepredvidqivosti. [ta ako ga je neko naqutio pa se ja pojavim i on sav svoj gnev malog mo}nog bi}a sru~i na mene?

Ali ne mora ba{ tako...

Spremio sam pitawa za wega: {ta je hrabrost, kako se postaje heroj, koje uslove za to moram da ispunim, gde je wegova zemqa, da li je tamo uvek veselo, je li ho}e da me upozna s drugovima... nogo kasnije sam se divio slikaM ma i ~itao o `ivotu francuskog slikara Anri Mari Rejmon de Tuluz Lotreka (Riri mu je bio nadimak), koji se hrabro nosio sa svojim telesnim nedostatkom, (bio je ru`ni kepec), ali nije uspevao da svoju borbu protiv duhovnih zala zapadwa~ke civilizacije, kako je ~esto govorio, usmeri u stvarala{tvo, nego je vode}i raspusan `ivot po no}nim lokalima i javnim ku}ama Pariza umro rano, u 37 godini, kao alkoholi~ar, posle sr~anog udara.

Na porodi~nom imawu Malrome u @irondu, 9. septembra 1901. godine izgovori}e posledwe re~i: „Vieil imbecile!” („Stara budalo!”), {to se odnosilo na oca koji je bio prisutan.

Monfa ili Du{a Pariza, kako su ga zvali, bio je iz aristokratske porodice i wegovi otac i majka bili su bliski ro|aci koji su se uzeli kako bi uve}ali bogatstvo u kome su u`ivali, a tada nisu bile poznate genetske po-

63

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:34

Page 15

sledice brakova bliskih ro|aka (bio je visok jedva jedan i po metar).

Na jednoj samostalnoj izlo`bi u Parizu, poznatu Lotrekovu sliku na platnu „^a – U – Ka - O” (`ena u ode}i klovna koja zate`e svoj mider) kupio je wegov prijateq i mecena, srpski kraq Milan Obrenovi} koji je posetio izlo`bu borave}i u Parizu posle skorog abdicirawa. Slika je do danas imala nekoliko vlasnika i gubi joj se trag.

Najvi{e sam posmatrao razglednice iz Pariza koje nam je u likovnoj sekciji Doma donosila i pokazivala drugarica [ana [otra. Naravno da sam pored razglednica sa slikama Van Goga, Gogena, Dega, ponajvi{e upijao scenu sa slike „Mulen Ru`” koju je naslikao Lotrek. Kasnije sam saznao da je na slici sebe naslikao kako sedi u dnu prostorije, kao mali, sitni, bradati ~ovek sa {e{irom.

Dugo sam o~ekivao da }e mi se on okrenuti i dati odgovore koje sam pripremio za Belobradog.

Ponekad mi se u~inilo da se naka{qao i da mi je brzo namignuo. I to je bilo ne{to, izdvojio me je, potvrdio time da ih ima jo{, da ~ekam... Pribli`i}e mi se kad – tad tajna malog, mo}nog, mudrog sveta tunela...

Posle sam negde pro~itao da se patuqak najve}eg slikara holandske umetnosti Rembranta van Rajna zove Oli Haroldson i da je u~estvovao u stvarawu slike „^eta kapetana Fransa Baninga” – No}ne stra`e, 1642. godine. U ovom poznatom grupnom portretu velikog formata (3,71 h 4,45 m.) bezuspe{no sam tragao za maju{nim likom Olija.

Oti{ao je iz gu`ve da se na|e pri ruci nekom drugom umetniku!

Kada me put nanese u odaje Dr`avnog muzeja u Amsterdamu, gde se nalazi ova slika, siguran sam, oseti}u, bi}e Oli u blizini. Ka`u da prilazi samo vernicima sveta imaginacije!

Oli je jo{ `iv i zdrav, ba{ kao i patuqak Volfganga Amadeusa Mocarta koji se zove Tim Frajdl i ka`u da je jo{ daleko od svoje ~etiristote godine! osle smo se odselili, ulazio sam u druge podrume na Brdu gde smo dobili stan, no, oni nisu bili ni nalik P onom velikom i tajanstvenom podrumu iznad koga je grmeo `ivot Terazija.

Veruju}i da patuqci u~estvuju u napornom radu u rudnicima, kopaju ugaq koji i wih greje, silazi}u i zavirivati u mra~ne delove podruma, potajno ~ekaju}i Belobradog, jer ima ne{to tajanstveno {to me goni da u wih zavirujem. Miris memle, drveta i ugqa...

A gde i kad }emo se sresti, bar na trenutak, nepoznato je – oni odlu~uju!

Znam da vole svetlost i rasprskavaju}e boje vatrometa, radova}u se, jer znam da credo Üuia absurdum ne va`i za mene!

A i Belobradi je sada u svojim najboqim godinama i mogao bih od wega {to pametno saznati...

DieÞs Belobradi {to sam imao ~ast! í Hayi Du{an Glu{ac * ku}eupraviteq; ku}ni duh. p. s.

Za~udio sam se kad sam ~uo da ima qudi koji nikada nisu videli patuqka.

Ne mogu a da ne `alim takve qude.

Siguran sam da s wihovim vidom ne{to nije u redu.

Aksel Munte {vedski psihijatar i pisac (1857 – 1949)

64

PALATA KRAQA MINOSA U KNOSOSU NA KRITU

PALATA SEKIRE nosos (gr~. 5<TF@H) je jedan K od najzna~ajnijih arheolo{kih lokaliteta bronzanog doba i najve}e nalazi{te na gr~kom ostrvu Kritu. Bio je centar minojske civilizacije i kulture. Nalazi se {est kilometara od Herakliona, glavnog grada Krita. (Heraklion i morska obala u vreme podizawa palate u Knososu bili su od we udaqeni 1,5 km i najverovatnije je bio morska luka Knososa). Otkrio ga je 1878. godine Grk Minos Kalokerinos, ali je najzna~ajnija iskopavawa vodio britanski arheolog ser Artur Evans.

Veli~ina, broj i zna~aj otkri}a u Knososu dokazuje da je ovo bio dvorac jednog od najzna~ajnijih i najmo}nijih vladara na Kritu. Gra|evine pokrivaju povr{inu od 25.000 kvadratnih metara. Stotine prostorija povezane su u veliku celinu. Slo`enost arhitektonskog plana ovu gra|evinu dovodi u vezu sa legendarnim Lavirintom, koji opisuju anti~ki pisci.

Za Krit i oblast nedaleko od Herakliona, kao lokalitet, prvi se zainteresovao nema~ki istra`iva~ Hajnrih [liman. [liman je 1871. godine nedaleko od Dardanela u severozapadnoj Turskoj, otkrio Troju.

Na Peloponezu je 1876. otkrio Mikenu i smatrao je da Krit ima vezu sa mikenskom civilizacijom.

Krajem 19. veka Krit je bio pod pod turskom vla{}u i arheolo{ka iskopavawa nisu bila dozvoqena.

ARTUR EVANS je bio pristalica rada Hajnriha [limana, koji je otkrio Troju (na prostoru Male Azije ) i Mikenu (na Peloponezu). [liman je pretpostavio da mikenska kultura vodi poreklo sa Krita.

Krit je oslobo|en od Turaka 1899. godine, a Evans 1900. godine po~iwe sa iskopavawem koje traje do 1931-1932. godine. Ve} u martu 1900. godine otkriveni su ostaci palate u Knososu. Prilikom svog istra`ivawa u Knososu ser Artur Evans je prona{ao i veliki broj glinenih plo~ica, pomo}u kojih je utvr|en razvoj kritskog pisma.

Tra`e}i ne ono {to je na{ao, ve} vi{e podataka o onim ni gr~kim ni orijentalnim rukopisima, koje je nazvao „piktogramima”, za koje se zanimao i smatrao da poti~u sa velikog ostrva usred Sredozemnog mora nau~nici su znali o kraqu Minosu mawe - vi{e samo ono {to i gr~ki istori~ar Tukidid koji mu je posvetio nekoliko redova: „Minos je bio prvi za koga znamo koji je imao flotu i dominirao najve}im delom onog mora koje se danas naziva Gr~ko; pro{irio je svoju vlast na Kikladska ostrva i naselio veliki deo wih po{to je oterao Karce i doveo na vlast svoje sinove. Naravno, nije propustio, koliko je to mogu}e,

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:34

Page 16

da o~isti more od pirata kako bi mu da`bine sigurnije pristizale”. Nau~nici su ~ak bili skloni da i ovo dovedu u sumwu, stavqaju}i to u mitove kao {to su oni o Dedalu i wegovom Lavirintu.

Dakle, ono {to je ser Artur Evans otkrio bila je upravo palata kraqa Minosa koju je i nazvao MINOJEVA PALATA. Odu{evqen otkri}em i tako je naslovio svoj obimni izve{taj (~etiri kwige i {est tomova) o iskopavawima. inojska civilizacija nazvana je tako po jednom od jeM zika kojim su govorili narodi na obali Azije.

Minojski period odlikuje se po lepoti umetnosti crtawa i rada u metalu pod uticajem umetnosti starog Egipta (2000. 1500. g.p.n.e) - ostrvo Krit je udaqeno oko 300 km od afri~ke obale, ali je minojska civilizacija najbogatija i najneobi~nija u egejskom svetu.

U minojskoj civilizaciji nije postojalo robovlasni~ko dru{tvo.

Minojci nisu bili ratnici, jer nisu prona|ene tvr|ave nigde na Kritu, a umetnost tog doba je bez vojni~kih tema.

Glavno bo`anstvo je `enskog roda MAGNA MATER (majka ili bogiwa plodnosti).

Ovo je bila jedna savr{ena civilizacija koja je pre 4000. g. p. n. e. `ivela dosta ispred svog vremena, koja je imala svoje radionice za izradu grn~arije i koja je uvela sistem kanalizacije u palate i koja se koristila u celoj staroj Gr~koj, sve do dolaska Rimqana koji su izgradili sistem kanalizacije, koji se nije mnogo razlikovao od minojske, a koji je u nekim gradovima i danas u upotrebi. arheolozi razlikuju tri perioda u dalekoj proD1.anas {losti Gr~ke: Egejski period 2. Minojski (po kraqu Minosu) ili kritski period 3. Mikenski period Prema legendarnom kraqu Minosu, Artur Evans je izvr{io periodizaciju minojske civilizacije: - ranominojski period (2600. - 2200. g. p. n. e.)

- sredweminojski period (2200. - 1600. g. p. n. e.)

- kasnominojski period (1600. - 1200. g. p. n. e.).

Hronolo{ke granice svakog perioda je odredio prema predmetima iz Egipta i Mesopotamije, koje je prona{ao prilikom iskopavawa.

Ne poznajemo hramove minojskog i mikenskog perioda, nego samo palate.

Palate su verovatno bile i hram (stan kraqa i Boga), a gra|ene su uglavnom od drveta i kamena, sa stubovima od drveta koji su imali karakteristi~ni oblik, glatko stablo koje se su`ava prema dole i {irok kapitel u obliku jastuka, poznat je po predstavama na slikama i reqefima (kao kod dana{wih nogu stolova i stolica), sa sedam slojeva maltera i onda preko ide boja.. @ivotni vek qudi minojske civilizacije bio je oko 37 godina, a bili su visoki do 1,40 cm.

Ono malo qudi koji su zidali i podigli prvu palatu u Knososu (wih stotinak koji su si{li sa okolnih brda ostrva Krita) koja je bila skromna i sru{ila se zbog neve{te i primitivne gradwe i bila je gotovo sva od drveta, po~eli su pripreme za podizawe nove palate. To malo civilizacije koja je pre`ivela u sru{enoj palati u Knososu, na temeqima stare podiglo je drugu palatu u Knososu koja je dovr{ena 1700. g. p. n. e. Dodat je tron za kraqa Minosa, vi{e prostorija, spratova, vi{e unutra{wih i spoqnih dvori{ta. zemqotres je iste godine sru{io i ovu palatu, pa je Jrije,akostatak civilizacije ponovo po~eo da gradi, sada spozbog ve}ih prohteva i `eqe za savr{enijom palatom.

1450. g. p. n. e. dovr{ena je tre}a palata, sa 1500 prostorija, za 80.000 qudi i prostirala se na 25.000 kvadratnih metara. To je bila jedna ogromna palata koja je ispala tako velika a pravqena je na osnovama izgorele i sru{ene. Stepenice za cirkulaciju bile su toliko velike da su spajale zapadni i isto~ni deo palate.

Palata je dostojna imena Lavirint. U wenim sobama sjajne slike bikova vekovima ~uvaju pri~u o Minotauru. To je rezidencija, vi{e puta o{te}ena i razarana, ali uvek uporno obnavqana na istim temeqima sve do kona~nog uni{tewa ostrvskog mo}nika (dugo vremena jedinog mo}nika na ostrvu), naravno onog koji se nazivao Minos, bilo to wegovo ime (kao faraon kod Egip}ana) ili ime koje je postalo naziv (kao cezar kod Rimqana). Prostrana rezidencija, udaqena od grada i luke, neza{ti}ena, rasko{na i sjajna, pravi je predak Versaja.

Kao Kraq Sunce svoj Marli i svoj Trijanon, i kraq Minos je gradio rezidencije daleko od ugla|enosti i mete`a dvora: Kraqevsku vilu i Malu palatu nedaleko od Knososa (koja danas nije u turisti~kom razgledawu) - ovo su druga Evansova otkri}a. I kona~no, posledwe otkri}e Engleza zanesewaka u tom podru~ju: kapela za sahrawivawe ~lanova kraqevske porodice, Sen Deni anti~kog Krita.

Ako su Burboni osvojili presto ma~em, Minos je stigao na wega zahvaquju}i podvizima. Veliki deo palate bio je odre|en za kraqeve radionice, skladi{ta za robu koja je pristizala sa raznih strana, umetni~ke ateqee {to bi sablaznilo Luja æIV. Ali bi Minos, koji je opremio svoju palatu vodovodnom mre`om ukqu~uju}i i vodu za pi}e u sobama i koji je mogao da ponudi svojoj `eni kupatilo s teku}om hladnom i toplom vodom, pobegao glavom bez obzira pred „udobnostima” madam de Montespan.

Ipak je zanimqivo primetiti da je na Kritu kao i na Seni qiqan u pravom smislu kraqevski cvet.

65

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:35

Page 17

PRINCA QIQANA, koga je Evans otkrio u Knososu, je gotovo sve freske prona|ene u kraqevskoj palati, do te mere preradio slikar engleskog arheologa Gilerion, da se prvobitni izgled jedva nazire. To se, uostalom, dogodilo sa celokupnim delom ser Artura Evansa koji se smatrao ovla{}enim da „tuma~i pro{lost”, tako da nam Krit od pre 3000. godina govori s prizvukom art nouveau.

Me|utim, ni prin~evi qiqanovog cveta nisu bili takvi. Prvi graditeqi palate u Knososu, oni koji su po~etkom drugog milenijuma p.n.e. odabrali za svoje mesto boravka dolinu udaqenu samo nekoliko kilometara od sredweg dela severne obale Krita, bili su oboga}eni trgovci, spremni da novac pretvore u politi~ki uticaj.

Ve} stotinama godina kritski brodovi su plovili morima prevoze}i za Egipat ambru iz Skandinavije i metale iz [panije, a od pe{~anih dina do {uma severa, rukotvorine bogatih ju`nih civilizacija. I verovatno, potpuno nehoti~no, novu religiju.

U velikim kritskim gradovima Knososu, Festosu i Maliji trgovci su gradili prostrane palate sa radionicama za skupocene proizvode, ogromnim skladi{tima za robu (predmetima za razmenu u doba kada nije postojao novac), ali i sa velikim hodnicima na stubovima, senovitim dvoranama i zidovima prekrivenim freskama, koji nam kazuju da se iz anti~kog dru{tva izdigao „vi{e jednak” od drugih.

Kraq Knososa obnavqa svoju palatu na temeqima prethodne, ali ona je jo{ ukra{enija, prostranija, rasko{nija. Pored toga, ona je jedinstvena na celom ostrvu i bez za{tite je, osim od lopova i nametqivih posetilaca. Jer u weno ime veliki brodovi ve} plove morem, Minosu strani trgovci pla}aju da`bine kada uplove u ostrvske luke i wemu priti~e danak. Wegova palata se nadahwuje palatom drugih velikana: u Mariju, bogatom gradu Mesopotamije u kojem vlada kraq Zimrilih, sre}e se arhitektura najbli`a onoj u Knososu.

To je arhitektura koja sigurno nije vodila ra~una o simetriji i redu koji }e oblikovati gr~ku, a preko we i evropsku arhitekturu.

Palata u Knososu je otmeno boravi{te zaroweno u LAVIRINT dvorana, malih dvorana, hodnika, malih i velikih portika, stepeni{ta od onih najmawih do najve}ih, terasa, podruma, dvori{ta, kapela i skladi{ta pore|anih po du`ini i gotovo istoj {irini od 150 metara na obronku bre`uqka, sa najvi{im vrhovima koji dosti`u visinu petog sprata (jer, ovi na izgled nespremni graditeqi izvanredno su vladali najte`im arhitektonskim elementom - stepeni{tem, i svim onim {to ono podnosi u pogledu kompozicione slobode i sposobnosti oblikovawa zdawa u prostoru, onim {to izvanredni graditeqi piramida nikada ne}e nau~iti).

Me|utim, postojao je jedan osnovni element. To je veliko sredwe dvori{te, duga~ko 60 i {iroko 28 metara.

Kao sve mediteranske kulture, i Knosos ima svoj lepi „trg” otvoren prema Suncu i nebu, koji ~ini kontrast spletu „privatnih” prebivali{ta. To je srce kompleksa.

Na zapadnoj strani dvori{ta su reprezentativne prostorije, sa prostranom dvoranom, svetili{tima, skladi{tima za robu, ogromnim glinenim posudama, pitosima,

66

za `ivotne namirnice i dvoranama riznice. Veoma duga~ak hodnik, prvobitno du`i od 100 metara kad je jo{ bio nepokrivena ulica, sveden na dimenzije dvori{ta prilikom posledwe rekonstrukcije, jasno je odvajao arhitekturu skladi{ta, duga~ke uske i mra~ne prolaze koji su izlazili na hodnik, od izuzetno slo`ene arhitekture sve~anih prostorija. Na suprotnom isto~nom krilu, hodnik je postavqen popre~no a ne po du`ini. On odvaja pravu rezidenciju kraqa (na ju`noj strani) od radionica (u severnom polukrilu). Pomo}ne prostorije, konaci za poslugu i stra`u, kao i dodatne prostorije zauzimaju severni i ju`ni deo palate.

Ali su{tina gra|evine nije u wenoj organizaciji, u wenom nacrtu, ve} u realizaciji. Ona je `ivahna, jasna, razigrana na razli~itim nivoima, u smewivawu ravnih povr{ina i hodnika na stubovima sa dubokim senkama ostvarenim pomo}u tipi~nog kritskog stuba koji se su`ava prema dowem delu, to jest debqim pri vrhu nego u osnovi, od drveta obojenog `ivim bojama. Na Veliku palatu se nadovezuje Mala palata, tri stotine metara zapadnije, i kraqevski letwikovac.

To su privatne rezidencije koje su postale pomo}ne kraqevske palate. Minos je verovatno krojio pravdu u dvorani sa stubovima kraqevskog letwikovca, koji je sa svoja tri broda i prestolom u ni{i veoma sli~an kasnijim rimskim bazilikama. avirint je ustvari ~itava palaL ta, jer se i sam kraq Minos te{ko snalazio u spletu horizontalnih i vertikalnih prostorija. Bila su podignuta tri sprata iznad i dva ispod zemqe. Ispod zemqe u prvom nivou, u 19 kanala magacina se ~uvala hrana i pi}e dobijeni od poklona, a u drugom su ostavqane osobe sa vidnim psihi~kim i fizi~kim manama i tako je nastala i legenda o Minotauru. Grci su ni`i narod punije gra|e koji su svojim bogovima dali visinu, lepotu, pamet, snagu, snala`qivost, dakle, sve ono {to su oni `eleli da imaju.

Knosos je polovinom drugog milenijuma p. n. e. bio blistav svet, zrele i bogate civilizacije, ~ak epikurejske. U palati Knosos je bilo prijatno `iveti, u sredi{tu velikog trgova~kog carstva, bez neprijateqa koga su brzi brodovi mogli da dr`e na pristojnom odstojawu, sa kr~mama u luci u kojima su se ~uli jezici Skandinavije i Egipta, Ahaje i [panije, pod za{titom Minosa i boga mora Posejdona, u ~iju je slavu svake godine odvo|en u more najlep{i bik, Minotaur.

Kraq Minos je bio u~en, mudar i pravedan, pa su putnici iz sveta dolazili po savet, mi{qewe i donosili mu razne poklone i darove koji su se sme{tali u te prostorije ispod zemqe, a pokloni u jelu i pi}u mogli su tako dugo da ostanu ~itavi do upotrebe.

Cvet qiqana bio je obele`je kraqa Minosa.

Tre}a palata u Knososu je napravqena 2000.g.p.n.e. i nestala 1350. g.p.n.e. Bila je na kosom terenu, ulazak na zapadnom delu imao je tri sprata, na isto~nom delu pet spratova, sa dva sprata ispod nivoa zemqe.

Bila je spoqa obojena `utom bojom koja se dobijala od biqaka od drve}a koje su se nanosile na sve` malter i za-

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:35

Page 18

Na tre}em i ~etvrtom spratu su se nalazili rezervoari u kupatilima u kojima se skupqala ki{nica i izvorska voda. Postojale su tri cevi - za ki{nicu, izvorsku vodu i kanalizaciju, sa „mu{kim” i „`enskim” delom koji su ulazili jedan u drugi i tako nije dolazilo do rasipawa vode i curewa otpadne vode. Ostaci su o~uvani do danas.

Od svih pet prona|enih palata jedino je palata u Knososu imala kanalizaciju.

Stepenice od mermera koje su vodile do kraqevskih prostorija sa~uvane su do danas, kao i prostorija - kupatilo i originalna kada u kojoj se kupala kraqica u mleku (kao u Egiptu). Laboratorijskim ispitivawem su na|ene ~estice mleka.

Tu je prona|en i gigantski }up visok preko dva metra, pun slonova~e i nakita koji je kraq Minos dobijao i darivao ga `eni, }erkama i {iroj porodici. Ovako velike }upove pomeralo je i nosilo pet jakih mu{karaca koji kroz ru~ke provuku konopac i prenose ga na odre|eno mesto. jedno su{ile. Unutra{wost prostorija je bila identi~no oslikana i obojena.

kamenu je urezana dvostruka sekira - mu{ko bo`anU stvo, a velike skulpture sekire stajale su na ulazu u palatu i videle su se iz daqine. Replike se nalaze u arhe-

alata u Knososu se smatra najve}im i najslo`enijim P spomenikom kritske arhitekture, {to je doprinelo da ovu gra|evinu anti~ki izvori nazivaju Lavirintom.

olo{kom muzeju u Heraklionu, kao i ve}ina originalnih predmeta iz palate.

Najmawa prostorija nije imala prozore i bila je u isto~nom delu palate - toalet sa kanalazacionim cevima, kao i prostorije u kojima se pravila grn~arija. Tako male prostorije govore nam o visini qudi minojske civilizacije (1,40 cm) gde je u palati u Knososu moglo da stane i `ivi oko 80.000 qudi.

Najvrednija igra kojom su se zabavqali stanovnici palate na|ena je na uskom putu (severni propilej - carina) i tako|e se nalazi u arheolo{kom muzeju u Heraklionu.

Prema legendi Lavirint je sagradio atinski arhitekta Dedal, koji je postao i wegov prvi zato~enik. Napraviv{i krila uspeo je da pobegne na Siciliju.

Ovo je jedina prona|ena palata u svetu koja nema odbrambene zidine grada.

Gra|evinska konstrukcija minojskih palata je odli~na, ali su stubovi uvek bili drveni.

Palata je imala tri sprata i prostorije koje su stajale na drvenim stubovima.

Prostorije sa drvenim stubovima obojenim u belo - dolazile su `ene.

Prostorije sa drvenim stubovima obojenim u cigla crveno - za celu civilizaciju i posetioce.

Prostorije sa drvenim stubovima obojenim u crno - za kraqa Minosa i porodicu.

Funkcija stuba je bila da vizuelno i bojom pro{iri prostoriju i da cirkuli{e vazduh, jer palate nisu imale prozore sa staklom. Imala je drvena okna u koja se zatezala ko`a od ovce ili koze i {titila od vetra, ki{e i Sunca. U ove ko`e su se uvijali umrli ~lanovi civilizacije i sahrawivali u okolnim pe}inama.

Palata je imala dva dvori{ta - spoqa{we i unutra{we. Spoqa{we dvori{te je bilo {etali{te za narod, tu se vr{ila razmena robe i dono{ewe darova, po{to su svi stanovnici `iveli u palati, a ceo grad Knosos je bio palata.

Unutra{we dvori{te su koristili kraq i kraqica i ako su `eleli da prime goste, tu su {etali i sedeli, imali su pogled ka reci i prirodi.

U palati se nalazilo trodelno svetili{te gde se prizivala bogiwa Magna Mater (Velika Majka) i nalazio se kraqev kameni tron. Ispred trona je bila prostorija sa lavorom u kome su se umivali i prali od grehova svi koji su do{li u posetu kraqu, kako bi seli na klupe koje su postavqene oko kamenog trona i saslu{ali poruku kraqa.

Od ~etiri strane zidova Minosovih prostorija, samo je jedna zidana, a tri su sa prozorima.

Pored su bile kraqi~ine prostorije sa pogledom na unutra{we dvori{te i sa svojom ba{tom, sa tajnim hodnicima i tajnim prolazom do kraqevih odaja, koje su vodile do drugog sprata. Samo su prostorije kraqa Minosa imale kopiju trona u drvetu i zidane su kamen na kamen, dok su sve ostale prostorije podizane sa kamenom i blatom.

Napravqena je od prirodnih materijala, slonova~e, pozlate, dragog kamewa, prirodnih boja. Podse}a na dana{wu igru „~ove~e ne quti se”.

Element koji se prvi put pojavquje na Kritu, ali koji }e Gr~ka i Rim uzdi}i do neslu}enih visina: pozori{te pod vedrim nebom pravougaonog oblika sa dva reda stepenica pod pravim uglom, koje je moglo da primi gotovo pet stotina gledalaca. Tu su, kao {to }e pevati slepi Homer, „mladi}i i qupke devojke igrali dr`e}i se za ruke. Oko wih je bilo mno{tvo qudi koji su u`ivali u tome. Jedan bo`anski pesnik je zvukom svoje lire davao ritam”. Tu su kritski mladi}i skakali na bikovima. [panski borci u koridama tvrde da je to nemogu}e, ali freske u palati to potvr|uju. alata u Knososu, nazvana Minosova palata, pokrivaP la je veliku povr{inu i sastojala se od mnogo prostorija, pa je verovatno to razlog za{to je sa~uvana u gr~-

67

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:36

Page 19

koj legendi kao Minotaurov lavirint. Centar palate predstavqalo je glavno dvori{te. Preovla|uje pravougaoni plan prostorija, {to je karakteristi~no za sve kritske gra|evinske objekte.

Sobe su bile male, tavanice niske, tako da ni oni delovi gra|evine koji su imali vi{e spratova nisu mogli biti visoki. Na osnovu arheolo{kih iskopavawa zakqu~eno je da vladari-graditeqi palata nisu mogli biti ratnici.

Utvr|ewa nisu na|ena nigde na Kritu minojskog doba, a vojni~ke teme gotovo su nepoznate u minojskoj umetnosti. Ostave, radionice i pisarnice u Knososu ukazuju na to da palata nije bila samo kraqevska rezidencija, ve} je slu`ila i kao sredi{te trgova~ke i administrativne delatnosti.

Graditeqi ove palate dobro su poznavali arhitekturu i savladavawe prostora i oblika. Pravougaone oblike razbijali su kolonadama, tremovima, dvori{tem ili kamenim stepeni{tima. Stubovi su imali dvostruku ulogu: bili su nosa~ elementa, ali su imali i dekorativno cilindri~no telo. Karakteristi~no je da se lukovi i okrugli svodovi ne primewuju.

Kri}ani su isu{ivali podzemne vode i vlagu na terenu na kome su podigli palatu. Tako|e su gradili i vodovodnu mre`u od terakote.

istovremeno nemarnom i izazovnom no{wom. Wihovo prisustvo na svim sve~anostima pored mu{karaca i zajedno sa wima govori da nije re~ o haremskim `enama.

Tehni~ki postupak kojim su ra|ene ne razlikuje se mnogo od na~ina rada tokom kasnijih perioda.

Teme se mogu podeliti u nekoliko kategorija: profane, sakralne, ritualne, dekorativne.

Statue su od alabastera, gipsa, terakote, fajansa, slonova~e.

Qudske figure su sa tankim strukom, dugim nogama (ideja `ivota), nasuprot hladnoj lepoti umetnosti egipatskog Novog carstva u isto doba.

BIK je bio sveta `ivotiwa (gr~ka legenda o Minotauru - pola bik, pola ~ovek).

DIVOKOZA je tako|e bila sveta `ivotiwa.

PRESTONA SALA, Sala za prijeme i Labris sala (sala dvojne sekire) bile su prostorije za kultne sve~anosti.

Ju`ni prilaz je vodio do prostorija kraqa Minosa i kraqice, koje su se nalazile u isto~nom delu palate. d svih vidova umetnosti najzna~ajnije je zidno sliOMinojsko karstvo. zidno slikarstvo vodi poreklo iz Egipta, ali je ono imalo izvanredan ose}aj za ritmi~an talasast pokret, oblici su li{eni te`ine, a tela su vitka, dok je `ivot mora bio omiqena tema.

Veliki broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju `ivotiwe ili ptice, koje predstavqaju prisustvo bo`anske sile i morske `ivotiwe. U kritskom zidnom slikarstvu freske su slobodne u prostoru, povr{ine pejza`a su {iroke, prisutna je vedrina i harmonija.

Umetnici iz tog vremena u`ivali su u pejsa`u, posmatrali su prirodu, voleli `ivahni pokret, a sve u jednom ciqu - da ostave utisak na gledaoca.

Na wima su devojke prikazane ne`nom bledo`utom bojom, a mu{karci cigla crvenom (prema simbolizmu boja, {to je zajedni~ka odlika kritskog i egipatskog slikarstva). Svi su odeveni. I mu{karci i `ene su opasani prega~om. Naj~e{}e objavqivano Evansovo otkri}e koje je odmah pokrenulo rotacione ma{ine i u{lo u priru~nike, jeste ode}a `ene iz Knososa sa wihovim lepr{avim sukwama i razvezanim ogrta~ima da bi se pokazale nage grudi, elegantnim dr`awem, providnim ko{uqicama (kao PARI@ANKA), sa wihovom

68

Freska DAME U PLAVOM otkrivena u `enskom delu palate u Knososu, prikazuje tri animir dame, glumice, razgoli}enih grudi i dugih sukwi u trenutku zabave. One su bile pla}ene da zabavqaju narod, kraqevsku porodicu i goste u pozori{tu. Po izgledu, odelu, nakitu, pretpostavqa se da su predstavnice aristokratije. Obu~ene su u {iroke zvonaste sukwe, stegnute u struku, a grudi su im obna`ene. Likovi `ena prikazani su u punom sjaju lepote i {arma. Sli~na je predstava igra~ice naslikane u kraqi~inom megaronu.

Druga izuzetna freska nalazi se pored predvorja sale Dvojne sekire (Labris sale), na kojoj je prikaz DELFINA U JATU MALIH RIBA.

Rot 50-69:Rot 50-69.qxd

7.9.2015

19:36

Page 20

Slikar je predstavio i reqef morskog dna.

Jedno od najve}ih dostignu}a u kritskom slikarstvu predstavqa profil glave devojke, nazvan MALA PARI@ANKA (Artur Evans je tako nazvao, jer ga je podse}ala na Pari`anku sa {minkom i uvojcima), oko 1500. g.p.n.e. Ostaci ove freske otkriveni su u zapadnom krilu palate. O~uvani deo freske je samo 0.25 m. Na plavoj osnovi lik je naslikan belom bojom, ode}a je od gotovo prozirne tkanine. O~i su krupne, bademaste, predstavqene „an fas”. Usne su crvene, a kosa crna sa uvojcima koji padaju na ~elo, vrat i ramena.

To su bile toliko lepe `ene na freskama da su ~ak i arheolozi poput Evansa, obi~no tako ozbiqni, izgubili glave.

U zapadnom krilu palate nalazi se PRINC ME\U QIQANIMA, prva freska koja je reqefna i redak primer na kome figura znatno prevazilazi normalnu visinu ~oveka, visok je 2.20m. Prikazan je u o{trom profilu, sa okom koje je naslikano kao da gleda „an fas”.

Freske koje je 1900. godine oslikao ser Artur Evans po uzoru na originale koje je prona{ao i danas imaju o~uvanu sve`inu.

Freska DEO PROCESIJE, DEO POMPE pokazuje gole mu{karce. Samo mu{karci imaju bordo ko`u, izlo`eni su suncu, u struku su u`i, {irokih ramena, sa sukwom, uvek iz profila (sli~nost sa starim Egiptom), u{li su na severni ulaz, idu jedan za drugim, nose poklone kraqu Minosu. Na ovim freskama samo su slikani mu{karci, nikada nema dece, starih qudi.

Freske su napravqene na sve`em malteru, preko takve povr{ine se slikalo, a uzimala se boja biqaka koja se su{ila na Suncu. azvoj vaznog slikarstva na Kritu po~iwe u ranoj miR nojskoj epohi. Otkri}e lon~arskog vitla pomoglo je da se lak{e izvode razli~iti oblici, a i bojena dekoracija se mogla naneti sa vi{e nijansi i ve{tine. Vitlo je imalo oblik malog diska sa pre~nikom izme|u 20 i 30 cm.

Pravqeno je od terakote i bilo je lako prenosivo.

Mogu se razlikovati dve stilske kategorije vaza: - Kamares vaze - Vaze stila palata Kamares stil vaza je naziv dobio po Kamares pe}ini u kojoj su vaze otkrivene, nedaleko od Festosa i predstavqa originalni arheolo{ki dokument kritske kulture.

Vaze ovog stila se vezuju za razdobqe starih palata sredweg minojskog perioda (2000.-1700. g. p. n. e.) Ove vaze predstavqaju i zna~ajan trgova~ki proizvod koji je preno{en i u Egipat, na Siciliju i Maltu.

Oblici koje poznaje ovaj stil su male {oqe, zdele, vr~evi, kqunasti pehari, krateri i pitosi. Vaze su bogate polihromije i ornamentike.

Osnovne boje su crna, crvena i bela, ne{to re|e oker, plava i svetlo mrka. Nema akvarelskih preliva i me{awa tonova.

Vaze palatnog stila, ponekad nazivane i vaze dvorskog stila, vezuju se za obnovu palate u Knososu, oko 1550. g. p. n. e. i za razliku od Kamares vaza, koje su uglavnom vezane za Festos, a vaze stila palata su po broju, raznovrsnosti i lepoti oblika i dekoracije, vezane za Knosos.

Oblici ovih vaza su jednostavniji nego kod Kamares vaza, ali su obod otvora i vrat ja~e profilisani. Oboga}ene su novim motivima i koloritom. Javqa se marina i floralni stil, prikazuju se palme, papirus, stilizovani oblici, vegetativni ornament, zvezdaste sase, qiqani i {afranov cvet. Pojavquju se figure `ivotiwa i qudi. ]upovi su imali tri funkcije - za ukras u prostorijama, da se stavqaju vredni predmeti i u religiozne svrhe. Ukupno je bilo otkopano 400 }upova, 150 je sa~uvano, 57 se nalazi u muzeju u Knososu i u arheolo{kom muzeju u Heraklionu, a ostali su prodati arheolo{kim muzejima u svetu. inoska civilizacija je poznavala pismenost: na hiM qade tablica s natpisom na|ene su na Kritu, ali ovi natpisi jo{ nisu pro~itani i de{ifrovani i nemaju ni~eg zajedni~kog sa egipatskim hijeroglifima.

Utvr|en je i razvoj kritskog pisma. U po~etku je kori{}eno piktografsko pismo (od oko 2000. do 1650. g.p.n.e.).

U narednom periodu (od oko 1650. do 1450. g.p.n.e.) koristilo se Linearno A, slogovno pismo, koje nema veze sa gr~kim pismom i koje je nastalo od tre}ine piktografskih znakova, dok su ostatak ~inili potpuno novi, nepoznati znaci. Linearno pismo A istra`iva~i zasad nisu odgonetnuli.

Kasni oblik pisma nazvan je Linearni B koji je 600. godina kasnije bio u upotrebi na Kritu i na gr~kom kopnu.

Jezik je gr~ki, tekstovi ispisani Linearnim B pismom govore o spiskovima inventara palata, ili su administrativni izve{taji, svi zajedno, malo govore o istoriji i religiji naroda koji ih je pisao.

Ovo pismo koristilo se u periodu od 1450. do 1200. g. p. n. e. i jedno je od tri poznate vrste kritskog pisma, a Englezi Majkl Ventris ((jo{ jedan od onih zanesenih stranaca, engleski arhitekta), uz pomo} Yona ^edvika, de{ifrovali su jedan od jezika na kojem su pisane, takozvano linearno pismo B koje je zapravo gr~ko pismo (poti~e iz mla|eg minojskog doba, oko 1580. - 1200. g.p.n.e.) i uz pomo} kiparskog slogovnog pisma de{ifrovano je deset gr~kih re~i (poput gradova Knosos, Pilos i sl). Ovim pismom pisalo se na Sredozemqu vekovima pre nego {to je Homer opevao lepotu Jelene Trojanske. Ali plo~ice su najve}im delom registri, ~ak lo{a kopija registara, koji su pisani na plemenitoj palmi, a ne na prostoj glini.

Plo~ice prona|ene u palati (one zbog kojih je Evans po~eo iskopavawa) jo{ su delimi~no neme, mada je do danas ve}i deo pisma de{ifrovan. Otkriveni su znakovi za slogove, odvajawe, brojevi i ideogrami. Me|utim jo{ uvek nije utvr|eno da li je Linearno B pismo varijanta Linearnog A pisma.

Linearno pismo B je slogovno pismo koje su koristili stanovnici Mikene.

Sastoji se od tri vrste znakova: 1. znaci kojima su napisane re~i, tojest, slogovi (ima ih oko 90); 2. ideogrami, koji simboli~no ili stilizovano predstavqaju nekakve predmete (ima ih oko 150) i 3. brojni znaci dekadnog brojnog sistema.

Osim toga, prime}eni su i izvesni znaci za interpunkciju, tj. male vertikalne crte kojima su rast í Priredio Hayi Du{an Glu{ac

69

Rot 70-71:Rot 70-71.qxd

7.9.2015

19:49

Page 1

[EKSPIROVO „GLOBE” POZORI[TE U LONDONU

ekspirovo „Globe” pozori{te je rekonstrukcija [ originalnog „Globea” koji je nekada pripadao Lord Chamberlain’s men, pozori{noj grupi gde je radio Vilijam [ekspir. [ekspir je u po~etku raspolagao sa 12,5% akcija, a taj procenat se smawivao tokom godina zbog promene broja akcionara. riginalni „Globe” je izgra|en 1599. godine i bio je O {estougaonog oblika sa tri reda galerija. Delimi~no je bilo pokriveno krovom o {indre, ali jedan deo je bio otvoren. Moglo je da primi 3000 gledalaca. Iako su postojala samo dvoja vrata interesantno je da u velikom po`aru, 29. juna 1613. godine kada je pozori{te izgorelo, niko nije poginuo. Ovaj po`ar nije bio slu~ajan i sve je vrlo brzo utonulo u haos kada se zapalio krov prekriven {indrom i vatra je tako dovr{ila uni{tavawe potori{ta.

Gledaoci su ulaze}i u pozori{te stavqali 1, 2, 3 ili 4 penija u kutiju koja se pred po~etak predstave odnosila. Otuda engleski naziv za pozori{nu blagajnu „boÚ office”. Najjeftinije karte su bile za stajawe ispred pozornice, a najskupqe za galeriju iza pozornice.

To su naravno pla}ali snobovi ~iji je ciq bio ne da gledaju predstavu nego da budu vi|eni. Pozori{te nije imalo ÝC, a po{to se za vreme trajawa predstave prodavalo i pilo mnogo piva, posetioci su pi{kili gde bi se zatekli (oni sa galerije, na one dole). Pa vi sad kupite jeftinije karte! aredne godine na istim temeqima po~ela je izgradN wa drugog pozori{ta sa krovom tako|e prekrivenim {indrom koje je slu`ilo kao sedi{te [ekspirove kompanije koja se nalazila u prizemqu i koje je obnovqeno do 1642. godine kada su sva gradska pozori{ta za-

70 2

tvorena odlukom engleskih puritanskih vlasti. Ovo pozori{te je tada izba~eno iz upotrebe, a 1644. godine ono je sru{eno. odine 1949. ameri~ki glumac, rediteq i producent G Sem Vandmaker (1919 – 1993) je doputovao u London i bio je inicijator izgradwe, iznena|en {to [ekspirovo pozori{te ne postoji, gde je primetio sa razo~arewem da je od pozori{ta ostala samo spomen – plo~a u ~ast Vilijama [ekspira. Po~elo se sa prikupqawem sredstava za obnovu pozori{ta, sakupqao je donacije {irom sveta i novac je skupqen iz razli~itih izvora, ali tek 1970. godine stekli su se uslovi za po~etak gradwe i bilo je potrebno deset godina da se to uradi i

sada ovo pozori{te ima svoju pozori{nu grupu.

I za vreme izvo|ewa radova na rekonstrukciji, pozori{te je radilo i moglo je da se obilazi u etapama, podeqeno u delove sa razli~itim cenama ulaznica u zavisnosti od klase koja se tra`i. Kao i u prethodnom pozori{tu. anas je [ekspirovo „Globe” novo izgra|eno pozori{te po ugledu na pozori{te iz elizabetanskog doba D u kojem su se odigravale mnoge [ekspirove drame. Pozori{te nudi pozori{ne predstave od maja do oktobra kao {to je radio i wegov prethodnik iz [ekspirovog vremena. Dana{we pozori{te se nalazi na mawe od 200. metara od prvobitne lokacije, gde je podignuta skoro identi~na zgrada sa prvobitnom í

Rot 70-71:Rot 70-71.qxd

7.9.2015

19:50

Page 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

HERMES S FELINOLOGOM VEN^AVA PACIJENTA 8 1 Iza nadimaka Kinez, Geya, @u}ko, Crvena furija krije se:

Hermes je gr~ki bog: A) rata B) trgovine V) {uma

A) Trajko Rajkovi} B) Radivoj Kora} V) Kre{imir ]osi}

9

2 3 4 5

Pravilno je ispisana re~: A) ne znawe B) ne piti V) ne pozvan

The GLENLIVET, ABERLOUR, LONGMORN su poznate svetske marke: A) mu{kog ve{a B) {kotskog viskija V) duvana - cigara

10

Felinolog se bavi istra`ivawem: A) aktivnosti vulkana B) uzgojem ma~aka V) zglavkara

Tahipneja i bradipneja su: A) frekvencije disawa kod ~oveka B) bakterije koje se mogu na}i u sviwskom i jagwe}em mesu V) GMO – genetski modifikovani organizmi u ~okoladi i ~okoladnom prahu

1918 - prilikom potpisivawa primirja posle Prvog svetskog rata, 1936 - prilikom po~etka plovidbe broda „Kraqica Meri”, 1956 – na ven~awu Princa od Monaka i Grejs Keli, 1975 – na prvom letu aviona Konkord, slu`en je: A) ~uveni engleski ~aj „TVININGS” i to ta~no u pet popodne B) Martell Cordon Bleu cognac V) Sauvignon blanc (Soviwon blank), poznato francusko vino

RE[EWA NA STRANI 72

Koji poznati fudbaler „Crvene zvezde” se pojavquje u filmu „Muwe”?

A) Du{an Savi} - Dule B) Dragoslav [ekularac - [eki V) Dragan Yaji} - Yaja

6

Da li je mogu}e na Mauricijusu ven~ati se sa sestrom svoje udovice?

7

Za pacijenta koji u lekarskom nalazu ima dijagnozu eupnoi~an, zna~i da: A) se radi o disawu B) je nervozan V) ima pove}anu sedimentaciju

71 3

RE[EWA KVIZA: 1B Nadimcima Kinez, Geya, @u}ko, proslavqenog jugoslovenskog ko{arka{a Radivoja Kora}a zvali su prijateqi, a protivnici su mu dali mnogo opakiji nadimak - Crvena furija.

Ro|en je 1938. godine u Somboru, bio je visok 193 cm, odigrao je oko 180 utakmica i na wima postigao 3.600 poena (ko{eva). Bio je ~lan OKK „Beograd”. Sedam puta je bio najboqi strelac Prve lige. Osvojio je dve srebrne medaqe na evropskim prvenstvima sa reprezentacijom i bronzanu medaqu na Olimpijskim igrama 1968. godine.

2. juna 1969. godine u saobra}ajnoj nesre}i poginuo je Radivoj Kora} – @u}ko. Dok se vra}ao iz Sarajeva, voza~ ispred nije hteo da pusti Radivoja da ga pretekne, i u tom poku{aju @u}ko se sudario sa autobusom kome su otkazale ko~nice.

Sahrawen je u Aleji velikana na beogradskom Novom grobqu.

Trajko Rajkovi} i Kre{imir ]osi} su tako|e proslavqeni jugoslovenski kop{arka{i.

2B Vrste ~uvenog {kotskog viskija, ili UisÜe beatha – vode `ivota!

3B 4A Tahipneja je pove}ana frekvencija disawa (vi{e od 20 / min), a bradipneja je usporena frekvencija disawa (mawe od 12 / min).

5 A 6 Ne, jer si ve} pokojnik, budu}i da ti je `ena udovica.

7A Eupnoi~an zna~i da je frekvencija disawa u granicama normale (12 – 15 udisaja u minuti) u mirovawu kod odrasle osobe.

8 B Bog trgovine i proricawa, pismono{a bogova i pratilac du{a.

72

19:51

Page 3

Hermes je bio sin Zevsa i Maje, jedne od Plejada, koju je krasila izuzetna lepota.

9B 10 B Ovaj kowak je originalno kreiran od strane Eduarda Martella, a specijalno za luksuzne objekte.

Poznavaoci kowaka `eleli su da u`ivaju u ovom kowaku gde god da se nalaze.

Martell Cordon Bleu se mogao kupiti i u „Orient EØpressu”, barovima i salama za ru~avawe Kompanije za prekookeanska putovawa.

Martell Cordon Bleu je serviran u avionu „Concorde”, simbolu moderne aeronautike, u 1975. godini.

Martell Cordon Bleu je tako|e bio poslu`en na mnogim istorijskim doga|ajima, kao {to je potpisivawe primirja i kraja Prvog svetskog rata, 11. novembra 1918. godine, potpisivawe Versajskog ugovora u 1919. godini, i tokom zvani~ne posete Wenog kraqevskog veli~anstva kraqice Elizabete II u 1957. godini, na ve~eri krunisawa kraqa Engleske Yorya V. Martell kowaci su bili na svim naslovima kada je poznati istra`iva~ PaulEmileVictor, veliki poznavalac kowaka, poneo osam sanduka sa sobom na polarnu ekspediciju.

Martell Cordon Bleu, tako|e poznat i kao „Martell EØtra”, je slu`en tokom gala ve~ere na ven~awu Princa od Monaka i Grejs Keli.

Naziv Martell Cordon Bleu je ~vrsto povezan za ume}em putovawa, kada je poslu`en putnicima na prvom letu Pariz - Wujork.

Martell Cordon Bleu je bio namewen i tokom izuzetnog putovawa „Orient EØpressa” iz Venecije u Kopenhagen.

AKTIVNOSTI

7.9.2015

ZAJE^AR LETWA [EMA – DANILO NA KOMOVIMA, ME\U SVOJIMA

AKTIVNOSTI

Rot 70-71:Rot 70-71.qxd

BEOGRAD OD ARSENIJA ^ARNOJEVI]A DO ,,SVETOG NIKOLE’’

U ~etvrtak, 3. septembra ~lanovi Rotari kluba Beograd obi{li su i pogledali nove slu`bene prostorije Distrikta 2483 na Novom Beogradu u Bloku 19A (preko puta Sava centra - blizu podzemnog prolaza u neposrednoj blizini autobuske stanice na auto-putu).

Ta~nije, u bulevaru Arsenija ^arnojevi}a broj 27, visoko prizemqe.

(Na prozoru jo{ uvek pi{e: „Kosmaj promet”).

Razgledawe prostorija uz pi}e dobrodo{lice, koje je obezbedio na{ Nikola Mandi}, bilo je sadr`ajno, jer se na licu mesta videlo koliko je ovaj prostor potreban na{em Rotariju i {ta treba uraditi da se prostor privede nameni.

Rot 70-71:Rot 70-71.qxd

7.9.2015

20:26

Page 4

Posle korisnog i potrebnog razgledawa prostorija i sadr`ajnih razgovora koji su usledili, ~lanovi Kluba krenuli su u ve} poznati im restoran „Sveti Nikola” u Bloku 45 na Novom Beogradu, gde je bila poslu`ena ve~era, i gde se uz pi}e nastavilo dru`ewe i razgovori.

Dragan Brajer, wegova Vesna, Ti}a Savi}, Tawa Oluji}, Pavle Bani}, Mi{ko Trpkovi}, Nikola Mandi}, ^eda Petriwac, Hayi Du{an Glu{ac i Sr|an Milinkovi} – ekipa koja je do kasno u no} u`ivala u ve~eri koja umalo nije donela obe}anu ki{u, jer su svi osetili nekoliko kapi... í

73

Rot 74-75:Rot 74-75.qxd

7.9.2015

19:52

Page 1

NALAZI[TE ZEUGMA Neverovatno je {ta su stvorile stare civilizacije e|utim, ono {to je najvi{e zapawuju}e je da poM sle toliko godina arheolozi mogu na svetlo dana da poka`u neke od svojih otkrivenih blaga koja su u odli~nom stawu!

Tri nova mozaika koji su otkopani tokom iskopavawa u blizini ku}e Muzalar u anti~kom gradu Zeugma koji se nalazi u turskoj ju`noj provinciji Gaziantep. Mozaici

nam otkrivaju neke va`ne figure iz anti~ke gr~ke mitologije, a ne morate biti wen dobar poznavalac da bi u`ivali gledaju}i izvanredno o~uvana tri komada prona|enih mozaika. rvi prona|eni mozaik prikazuje muze u gr~koj mitoP logiji, sa Kaliopom,* muzom epske poezije i umetnosti u centru, okru`enom svojim sestrama. Arheolozi veruju da se ovaj mozaik nalazio u velikoj prostoriji ku}e.

Zeugma je jedan od najva`nijih centara Isto~nog rimskog carstva, a iskopavawa su po~ela jo{ 2007. godine. Zeugma se nalazi u blizini granice sa Sirijom i prvobitno je bila deo gr~kog naseqa u 300. godini p.n.e. koji je osnovao jedan od generala Aleksandra Velikog.

Mozaici koji su prona|eni pru`aju veli~anstven prizor...

Gledaju}i ove fotografije zaista, samo mo`emo da zamislimo kako su se ose}ali arheolozi kada su ugledali ovo ~udesno o~uvano blago koje oduzima dah! í * U mitologiji stare Gr~ke „`ive” devet muza, bogiwa umetnosti.

One su k}eri vrhovnog boga Zevsa i bogiwe pam}ewa Mnemosine.

To su: 1. KLIO (dobar glas, slava) – muza istorije. @ivopi{e se sa otvorenim smotuqkom hartije koji dr`i u ruci.

2. TALIJA (rascvetana) – muza komedije.

3. MELPOMENA – muza tragedije i pevawa. @ivopi{e se sa br{qanovim vencem oko glave i tragi~nom obrazinom.

4. TERPSIHORA (koja voli da igra, ple{e) – muza plesa i ve{tine igrawa.

5. EUTERPA – muza lirskog pesni{tva. @ivopi{e se sa frulom.

6. URANIJA (nebeska) – muza astronomije. @ivopi{e se sa globusom u ruci.

7. POLIHIMNIJA (bogata pesmom) – muza himne i horskog pevawa.

8. ERATO – muza qubavnog pesni{tva i erotike. @ivopi{e se sa lirom.

9. KALIOPA (miloglasna) – muza epskog pesni{tva.

Majka Orfejeva.

Deveta je i najstarija muza. @ivopi{e se sa vo{tanom plo~om i pisaqkom.

Po Platonu, bila je i deseta muza, SAPFO, sa ostrva Lezbosa, prva poznata pesnikiwa. @ivela je 7 - 6 veku p.n.e.

Postoji mnemotehni~ka fraza za pam}ewe imena devet klasi~nih muza gr~ke mitologije: THALIA URANIA MELPOMENE POLÙHÙMNIA ERATO CLIO CALLIOPE EUTERPE TERPSICHORE TUM PECCET – TADA NEKA (PO)GRE[I!

74 2

Rot 74-75:Rot 74-75.qxd

7.9.2015

19:52

Page 2

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

DU[AN PAJIN Prof. dr. Du{an Pajin ro|en je u Beogradu 1942. godine.

Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1968. godine i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1978. godine. Prve tekstove po~eo je da objavquje 1963. u „Studentu” (likovne kritike i eseje) – od tada objavio vi{e od 500 bibliografskih jedinica (u na{im i stranim ~asopisima) i 12 kwiga iz oblasti istorije kulture i filozofije umetnosti. Radio je kao urednik u vi{e biblioteka (Filozofska, Psiholo{ka, Sve o svemu) u „Nolitu” (1978-94). Bio je i glavni urednik ~asopisa „Kulture Istoka” (1983-92). Kao gostuju}i profesor predavao je na Filozofskom fakultetu u Ni{u i Sarajevu (1980-1983) kao i na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu (1992-2001). Od 2003. do 2009. na engleskom je predavao izborni kurs Evropska kultura - pro{lost, sada{wost, budu}nost na me|unarodnim postdiplomskim studijama pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

U~estvovao je na Svetskim kongresima estetike sa referatima (Notingem 1988, Lahti - Finska, 1995, Tokio 2001, kao i na brojnim stranim i doma}im konferencijama.

Od 1994. je vanredni profesor a u periodu 1999-2009, redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu – predmet: Filozofija umetnosti. Od 2009. godine je u penziji. ^lan je Esteti~kog dru{tva Srbije.

EPIFANIJA junu 1996. jedne ve~eri ispratio sam `enu na `eleU zni~ku stanicu. Dok sam stajao ispred vagona, pojavila se jedna prosjakiwa – i{la je od vagona do vagona i mimikom se obra}ala putnicima na prozorima, tra`e}i da joj ne{to udele. Na svoje zaprepa{}ewe, u jednom trenutku sam je prepoznao. Zar je mogu}e da je to ona – prosjakiwa koju poznajem od pre ~etrdeset godina, kad sam u tom kraju (u Kara|or|evoj ulici) stanovao? Posledwi put sam je video 1956, pre nego smo se odselili iz tog kraja na Dor}ol.

U to vreme ona je mogla imati oko dvadesetak godina.

Mi smo se skupqali da igramo fudbal u malom parki}u prekoputa sada{we autobuske stanice, a ona se tu muvala, uvek se mimikom obra}aju}i namernicima. Najvi{e me je za~udilo da se tako malo promenila, ali mo`da je tako samo izgledalo – zbog slabog osvetqewa. Po{to je bila Ciganka i imala crnu kosu, jedina upadqiva promena je bila wena proseda kosa. me|uvremenu, voz je krenuo, `agor se poja~ao i ja sam se pozdravio sa `enom, po`elev{i joj sre}an put.

U Kad se voz izgubio u tami, ostao sam stoje}i na peronu, zagledan u daqinu, sa sledom misli koji sam jedva uspevao da pratim.

Prosjakiwa mi je sada izgledala kao neki sto`er u vremenu. Sa ~u|ewem sam pomislio: pa ona i sada `ivi kao pre 40 godina. Izgledalo mi je to kao neka nepravda – za{to da Bog osudi nekoga da bude 40 godina prosjak? Bez napretka, bez nazadovawa – ali, {ta ja, uostalom, znam o napredovawu, ili nazadovawu u prosja~kom svetu, pa i svetu uop{te?

Da sam mogao tada da s wom progovorim, mo`da bih je pitao: „Kako ste podnosili svoju sudbinu svo ovo vreme, kakvog smisla za vas ima ovaj `ivot? Da li ste istrajavali, govore}i sebi: jednog dana kad se izgradi socijalizam, dru{tvo }e preuzeti brigu o prosjacima i ubogima. Ili, mo`da: jednog dana kad se izgradi kapitalizam, ja }u imati kiosk sa kokicama, ili, ~ak, kobasicama. Ili: `ive}u kako bude, a Bog sve gleda i da}e mi platu nebesku. Ili, kao neki egzistencijalista: istrajavam u svojoj egzistenciji, koja je prava, takva kakva je – ko `iv, ko mrtav.” artr je govorio o „suvi{nim postojawima” u jednom S parku, a sada mi je izgledalo da smo, ona i ja – u ovim godinama posle 3. balkanskog rata, na ovoj stanici – suvi{na postojawa. S druge strane, ona mi je izgledala kao neka karika, koja je za mene povezivala 40 godina – vreme izme|u prvih pitawa i posledwih odgovora.

Kad je u~enik spreman, u~iteq je tu, ka`e indijska poslovica. Ona je bila (ponovo) tu – posle 40 godina – jer sam ja bio spreman (za odgovore). Weno prisustvo mi je govorilo kao ona stabla Prustu: „Ono {to od mene ne sazna{ ve~eras, ne}e{ saznati nikada. Ako dopusti{ da padnem u zaborav iz koga sam se uzdigla do tebe, ~itav jedan deo tebe, koji sam poku{ala da ti donesem, pa{}e zauvek u bezdan.”

Onda sam shvatio – u woj nije bilo nedoumice, jer nije bilo ni pitawa – ona mi je dala odgovor, iako nije mogla ni{ta da mi ka`e. luvonema prosjakiwa je bila epifanija. Sad sam mogao G mirno da umrem, ili mirno da `ivim – svejedno. Shvatio sam – da nema {ta da se shvati. Nije to bila obeshrabruju}a misao. Naprotiv.

Ona nije mogla re}i u ~emu je smisao `ivota, ne zato {to joj je on postao jasan, ali neizreciv – nego zato {to joj se nije ni postavqao. Osim toga – bila je gluvonema.

Jezi~ki osve{}eni filozofi su va`no isticali: granice mog sveta su granice mog jezika (diskursa). A gluvonema prosjakiwa mi je sad rekla: granice mog sveta su granice moje nemosti. Vi zanemite kad stignete do granica jezika – ja sam nema sve vreme.

Weno postojawe mi je izgledalo kao kontrast u odnosu na sve one promene koje su se odigrale za to vreme, u rasponu od ~etrdeset godina. U me|uvremenu je stvoren i sru{en Berlinski zid. Stvarana je i razorena Jugoslavija, uzdizano i rastureno bratstvo i jedinstvo. @iveli su i umrli moji roditeqi i pojedini prijateqi. omislio sam: pa ona je bila po{te|ena svih onih veP likih re~i i uverewa koja su tutwala svih ovih godina – drugovi koji su smenili gospodu i gospoda koja su smenila drugove, za wu su bili samo prolaznici – kojima se mo`e, ili ne mo`e, pri}i i tra`iti milostiwa.

Ako je apsolut ono jedno i nepromenqivo – kako su verovali stari metafizi~ari – onda je ova prosjakiwa wegovo ovaplo}ewe (parousija). Ona je bila otelovqewe nepromenqivosti, u sveop{toj promenqivosti i prolaznosti. Drugi qudi su mewali zanimawa i karijere, ideolo{ka uverewa, ateizam i pobo`nost, politi~ke pripadnosti, dr`avqanstva i zakletve, domovine i azile, bogatili se i siroma{ili, pqa~kali, ili bili opqa~kani. Ona je bila uvek na istom. Nije mogla da se obogati, nije mogla

75 3

Rot 74-75:Rot 74-75.qxd

7.9.2015

19:53

Page 3

da osiroma{i. Nije postala ateista, niti vernik, nije mewala ideologiju, ni stranku, ni zanimawe - nije napredovala niti nazadovala. Nije stigla do penzije i nije se pla{ila (ako ode u penziju), da je ne}e ceniti, da }e joj penzija biti mala.

Ona je bila ironi~no, poetsko otkrovewe su{tine univerzuma. Bila je to ironija univerzuma, su{tina sveta u kome se ukupnost mase i energije ne mewa, iako neprekidno mewa oblike.

BANANA KAKO TO OBI^NO ZVU^I (A NIJE TAKO)

MO]I

NIKADA NE STAVQAJTE BANANE U FRI@IDER ILI ZAMRZIVA^ !

itgen{tajn je zakqu~io da smo svi gluvonemi kad je V re~ o posledwim istinama – da se one ne mogu izre}i, nego samo pokazati. Meni je bubwalo u u{ima, kao da mi je prosjakiwa vikala u uvo: „Ja sam put i istina – niko ne mo`e shvatiti smisao `ivota, osim kroz mene.”

Da li su na to mislili kada su govorili o pou~avawu bez re~i? Nisam mogao re}i {ta sam to saznao, ali to je bilo ispred mene, takore}i opipqivo. Setio sam se indijske pri~e o slepcima koji su opipavali slona (tj. istinu), ali je svaki mogao samo delimi~no da ga opipa i svakome je izmicala celina. Za mene je istina ovde, sada, bila opipqiva i cela – zacelo.

Gluvonema prosjakiwa je prekora~ila granicu svoje nemosti i mog jezika. Ona mi je rekla ono {to je nisam mogao pitati i ono {to (ona) nije mogla da mi saop{ti – ~ak ni jezikom gluvonemih. Iako nije mogla da ~uje pitawe, niti da izrekne odgovor, svojim prisustvom, svojim javqawem, ona mi je dala odgovor na ono {to se i nije moglo postaviti kao pitawe – u ~emu je smisao `ivota, kakvo je zna~ewe vremena? io je to apsolutni, nadilaze}i paradoks – onaj koji je Ale (Alphonse Allais, 1855 – 1905) hteo da izrazi kad je B ,,komponovao” posmrtni mar{ za gluvog ~oveka, ili Kejy (John Cage, 1912 – 1992), kad je „komponovao” i ,,izveo” svoju kompoziciju „Ti{ina” (ili 4’33”) – muzika namewena gluvonemoj prosjakiwi i wenim u~enicima – ti{ina posle odlaska voza, na peronu beogradske `elezni~ke stanice, u kasno junsko ve~e. ogledao sam sat na stani~noj zgradi – bilo je skoro P 11. Izgledalo mi je da sam ve} dugo tu, a ja sam stajao zanet mawe od pet minuta. Qudi koji su – kao i ja – do{li na ispra}aj, ve} su se razi{li.

Potra`io sam pogledom prosjakiwu. Misle}i da je sigurno jo{ uvek tu negde, `eleo sam da joj zahvalim. I{ao sam du` perona, ali we nije nigde bilo í

Banana sadr`i tri prirodna {e~era: saharozu, fruktozu i glukozu, kombinovane s vlaknima. Ona daje trenutne, krepke i hrawive koli~ine energije.

Uzimawe samo dve banane dnevno obezbe|uje energiju za 90 minuta napornog rada. Nije ~udno {to sportisti, posebno rekorderi u atletici i tenisu, bananu smatraju vo}em broj jedan. Banana nam poma`e da ostanemo u dobroj formi. Mo`e da nam pomogne u savladavawu i spre~avawu ve}eg broja bolesti i stawa, postaju}i tako sastavni deo na{e dnevne ishrane.

DEPRESIJA Prema nedavnom istra`ivawu sprovedenom me|u odabranim osobama koje pate od depresije, mnogi od wih ose}ali su se znatno boqe posle obroka banane.

Banana sadr`i triptofan, vrstu belan~evine koju telo pretvara u serotonin, koji je poznat po tome {to

76

Rot 74-75:Rot 74-75.qxd

7.9.2015

19:53

Page 4

I ^UDA BANANE nas opu{ta, poboq{ava nam raspolo`ewe i ose}amo se sre}niji.

Vitamin B6 koji se nalazi u banani, reguli{e visinu glukoze u krvi, koji uti~e na na{e raspolo`ewe.

Zaboravite tablete – pojedite bananu!

ANEMIJA Banana je bogata gvo`|em i mo`e pokrenuti stvarawe hemoglobina u krvi i tako pomo}i kod nekih slu~ajeva anemije.

KRVNI PRITISAK Ovo jedinstveno tropsko vo}e izrazito je bogato kalijumom, a sadr`i malo soli {to ga ~ini savr{enim kod problema sa krvnim pritiskom. Banana ima sposobnost smawivawa rizika povi{enog krvnog pritiska i mo`danog udara.

MOZAK Dve stotine u~enika sredwe {kole u TÞickenhamu (mesto se nalazi jugozapadno od Londona), kao pomo} kod ispita, uzimalo je bananu za doru~ak, u pauzi, izme|u ~asova, i za ru~ak, kako bi poboq{ali sposobnost aktivnosti mozga.

Istra`ivawa su pokazala da ovo vo}e, bogato kalijumom, mo`e pomo}i u~enicima da budu pa`qiviji na ~asu, i da su boqe koncentrisani.

ZATVOR Banana sadr`i vlakna: kad ih ukqu~imo u ishranu, poma`u nam da uspostavimo normalnu funkciju creva i stolice, kao i oporavak bez uzimawa laksativa. ^IR Banana se koristi kao hrana kod poreme}aja rada creva zbog svog mekog sastava i glatko}e. Ona je jedino sirovo vo}e koje se mo`e uzimati bez posledica kod hroni~nih bolesti. Banana tako|e neutralizuje prejaku `eluda~nu kiselinu i smawuje nadra`ajnost obla`u}i unutra{wost `eluca.

GORU[ICA Banana je dobra protiv kiselina u na{em organizmu, pa ako patimo od goru{ice, pojedimo bananu za olak{awe simptoma.

JUTARWA MU^NINA Uzimawe banana izme|u obroka poma`e u odr`avawu visine {e}era u krvi, a time i izbegavawu jutarwe mu~nine.

UBODI I UGRIZI KOMARACA Pre nego {to u skore letwe dane i ve~eri posegnete za insekticidnim sprejovima i kremama, poku{ajte ugri`eno mesto na telu istrqati unutra{wom stranom kore banane. Mnogi su otkrili da je vrlo korisna u smawewu otoka i iritacija nastalih zbog ujeda komaraca.

NERVI Banane sadr`e velike koli~ine B vitamina koji poma`e smirivawu nervnog sistema.

Imate prekomernu te`inu – gojazni ste, a na poslu ste?

Studije koje su ura|ene na Institutu za psihologiju u Austriji, pokazale su da pritisak na poslu vodi do prenatrpavawa ~okoladom i grickalicama.

Ispitivawem 5000 bolni~kih pacijenata, nau~nici su

zakqu~ili da su najdebqi pacijenti radili na poslovima na kojima su bili izlo`eni velikom pritisku i odgovornosti. U izve{taju se zakqu~uje: Da bismo izbegli `equ za prenatrpavawem slatki{ima i grickalicama, trebali bi da kontroli{emo nivo {e}era u krvi tako da svaka dva sata uzmemo hranu koja je bogata ugqenim hidratima.

KONTROLA TEMPERATURE Mnoge druge kulture banane smatraju vo}em koje „hladi” i koje mo`e sniziti kako fizi~ku tako i emocionalnu temperaturu trudnica.

Na Tajlandu, trudnice jedu banane kako bi osigurale da se dete rodi s ni`om temperaturom.

STRES Kalijum je vitalni mineral koji poma`e u normalizovawu otkucaja srca, {aqe kiseonik u mozak i reguli{e koli~inu vode u telu. Kad smo pod stresom, na{ se metabolizam ubrzava i tako se smawuje nivo kalijuma.

Ravnote`u mo`emo vratiti uz pomo} zalogaja bogatog kalijumom – banane! Banane poma`u qudima koji su osetqivi jer sadr`i prirodni sastojak triptofan koji podi`e raspolo`ewe.

PU[EWE I U@IVAWE DUVANA Banane mogu pomo}i kod odvikavawa od pu{ewa!

Vitamini B6 i B12, kalijum i magnezijum koji se nalaze u bananama, poma`u u oporavku tela od u~inaka uvla~ewa nikotina u organizam.

SR^ANI I MO@DANI UDAR Prema istra`ivawima obavqenim u „NeÞ England Journal of medicine”, uzimawe banana u svakodnevnoj ishrani mo`e da smawi rizik od nastajawa udara za gotovo 40 odsto.

BRADAVICE Qudi okrenuti prirodnim metodama le~ewa re}i }e da, ako se `elite re{iti bradavice, uzmete komadi} kore od banane, stavite ga na bradavicu, sa `utom stranom okrenutom gore. Tako okrenutu koru banane pri~vrstite flasterom ili hirur{kim zavojem na bradavicu.

SJAJNA OBU]A Istrqajte cipele unutra{wom stranom kore i ugla~ajte suvom krpom!

Dakle, banana zaista jeste prirodan lek za mnoge bolesti.

Ako je uporedite sa jabukom, ima ~etiri puta vi{e belan~evina, dva puta vi{e ugqenih hidrata, tri puta vi{e fosfora, pet puta vi{e vitamina A i gvo`|a i dvostruko vi{e ostalih minerala i vitamina.

Bogata je kalijumom i jedna je od najukusnijih vrsta vo}a.

Jedna banana na dan, lekar nije potreban! ^udesno vo}e! p.s.

Mo`da je banana razlog {to su majmuni uvek tako dobre voqe?

77

Rot 78-79:Rot 78-79.qxd

7.9.2015

19:54

Page 1

NEVESELI LIKOVI NA[EG ROTARIJA

78

Molimo, zadr`ati se na kravati

Pogled ZAUVEK Sekretara

HVALA MUZICI

Mmmm...havanakopagabanamanjanakubana

Vidi, javqa mi se...

Crno - beli u koloru

Rot 78-79:Rot 78-79.qxd

7.9.2015

19:55

Page 2

Mi stojimo postojano...

Direktorska razmena mi{qewa

Letwa {ema po~iwe na VIDRI

Jedan spontani snimak

Za uspomenu s direktorom

79

Rot 78-79:Rot 78-79.qxd

7.9.2015

19:56

Page 3

Servirawe po libanski

„Mercedes” ili „BMÝ” pitawe je sad...

Brez besed

Mladost Rotarakta

Ko je dobaciv'o za stolom...

Zna~ku svoju nosim...

80 ^edo, ovo je ru`a za tebe

Siguran u sredini

Rot 78-79:Rot 78-79.qxd

7.9.2015

19:56

Page 4

Na Kraqeva~kom suncu

Rad po komisijama

Sinhronizacija

Kvartet Velikih

Predsednici Kluba

81

Rot 78-79:Rot 78-79.qxd

7.9.2015

19:57

Page 5

Razgovor ugodni... umetni~ki

EĂ&#x2DC; predsednici Rotarakta

Dragan I. Brajer - zaslu`eno

Sr|an Milinkovi} - zaslu`eno

Klupski suvenir a la Burazor

Nenad Sakovi} - zaslu`eno

82 Ko ovde nema krajnike

Sirtaki, buzuki, suzuki...

Namerna slu~ajnost

7.9.2015

19:57

Page 6

Jedan spontani snimak

Uja... ~ija je ~a{a puna

Sofia na zadatku

The end

Snimio Hayi Du{an Glu{ac

Rot 78-79:Rot 78-79.qxd

83

Rot 84-85:Rot 84-85.qxd

7.9.2015

19:59

Page 1

MESECOSLOV

OKTOBAR 2015.

Oktobar je mesec SLU@EWA U PROFESIJI. U ovom mesecu Rotari klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog `ivota svakog rotarijanca.

Specijalne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne AVENIJE SLU@EWA. DE^JA NEDEQA (1 – 5. u oktobru)

4

SVETSKI DAN NASEQA (prvi ponedeqak u oktobru) ME\UNARODNI DAN UBLA@AVAWA PRIRODNIH KATASTROFA (druga sreda u oktobru)

5

ME\UNARODNI DAN STARIH OSOBA

1

SVETSKI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA SVETSKI DAN VEGETARIJANSTVA ME\UNARODNI DAN KAFE ME\UNARODNI DAN UKIDAWA NUKLEARNOG ORU@JA REPUBLIKA KINA – DAN OSNIVAWA, 1949. godine REPUBLIKA KIPAR – DAN NEZAVISNOSTI, 16. 8. 1960. godine

2

EVROPSKI DAN POSMATRAWA PTICA SVETSKI DAN STANOVAWA

SVETSKI DAN DOMA]IH @IVOTIWA

3

REPUBLIKA NEMA^KA – DAN UJEDIWEWA, 1990. godine ME\UNARODNI DAN DECE SVETSKI DAN NASEQA

84 2

ME\UNARODNI DAN PRAVA DETETA

SVETSKI DAN NESIGURNOG POSLA

1884.

U Srbiji, u Kragujevcu, zasvetlela je prva sijalica napajana elektri~nom strujom, samo dve godine po{to je ,,svetle}e ~udo’’ predstavqeno na Svetskoj izlo`bi u Parizu.

Osvetqen je Vojno-tehni~ki zavod, a spektaklu su prisustvovali kraq Milan i kraqica Natalija, sa dvorskom svitom i predstavnicima vlade.

7

1953.

Velika Britanija i SAD su bez konsultovawa Jugoslavije povukle snage, predale civilnu upravu u zoni ,,A’’ slobodne teritorije Trst u celini Italiji i tako izazvale jednogodi{wu krizu.

Italija je koncentrisala trupe na granici, na {ta je Jugoslavija odgovorila istom merom.

8

10

ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV, ~arterovan 2006. godine

SVETSKI DAN NASTAVNIKA SVETSKI DAN PE[AKA

6

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC [UMADIJA ~arterovan 2010. godine

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTIWA SVETSKI DAN STANI[TA

NEDEQA RAZORU@AWA (posledwa nedeqa u oktobru)

9 9

SVETSKI DAN PO[TE

10

SVETSKI DAN DEVOJ^ICA

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV PRIRODNIH KATASTROFA

12

KRAQEVINA [PANIJA – DAN [PANACA

EVROPSKI DAN DONACIJE ORGANA

13

SVETSKI DAN NO[EWA GRUDWAKA

SVETSKI DAN ,,BELOG [TAPA” – SLEPIH I SLABOVIDIH OSOBA

14

SVETSKI DAN ^ISTIH RUKU

16

SVETSKI DAN ZDRAVE HRANE

SVETSKI DAN HLEBA

16

ROTARI KLUB BE^EJ – OBECSE ~arterovan 2009. godine

17

SVETSKI DAN PROTIV BOLA

SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVQA

SVETSKI DAN ZAHVALNOSTI ZA PLODOVE ZEMQE

11

15

ME\UNARODNI DAN @ENA NA SELU

SVETSKI DAN ZA PREVAZILA@EWE EKSTREMNOG SIROMA[TVA

18

SVETSKI DAN PE[A^EWA

19

SVETSKI DAN MENOPAUZE

20

SVETSKI DAN JABUKA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV OSTEOPOROZE

21

SVETSKI DAN BORBE PROTIV PIRATERIJE

ME\UNARODNI DAN PA@WE POSVE]ENE MUCAWU I GOVORNIM MANAMA

22 23

1936.

Ro|en je u Penyu, Kent, Bil Vajmen (Bill ÝÚman) kao Vilijam Perks (Ýilliam George Perks), ~lan kultne engleske grupe The Rolling Stones.

Rot 84-85:Rot 84-85.qxd

24

7.9.2015

DAN OUN (1945. godine)

19:59

28

DAN AKCIJE PROTIV KLIMATSKIH PROMENA SVETSKI DAN RAZVOJA INFORMATIKE

29

DAN BORBE PROTIV KARCINOMA DOJKE KRAQEVINA [VEDSKA – DAN ZASTAVE

25

REPUBLIKA ^E[KA – DAN OSNIVAWA, 1918. godine REPUBLIKA TURSKA – DAN NEZAVISNOSTI, 1923. godine

30

DAN HRAWEWA PTICA

30

ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM ~arterovan 1995. godine

REPUBLIKA FINSKA – DAN ZASTAVE 1647.

Umro je italijanski fizi~ar i matemati~ar Evan|elista Tori~eli, pronalaza~ `ivinog barometra, tzv. Tori~elijeve cevi. Utvrdio je i zakon o isticawu te~nosti iz suda, usavr{io teleskop i konstruisao prost mikroskop.

Page 2

31

ME\UNARODNI DAN [TEDWE

INTERNACIONALNI DAN CRNOG MORA SVETSKI DAN VEGETACIJE ME\UNARODNI DAN VE[TICA – HALLOÝEEN

26

REPUBLIKA AUSTRIJA – DAN DR@AVNOSTI, 1955. godine

27

1969.

U katastrofalnom zemqotresu koji je pogodio Bawa Luku poginulo je 15 qudi, a blizu 1000 je povre|eno. Udar je bio ja~ine 8 stepeni Merkalijeve, odnosno 6 Rihterove skale.

85 3

rot 01:rot 01.qxd

7.9.2015

18:31

Page 2

Zastavice Rotari klubova, vlasni{tvo Rotari kluba Beograd

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?