Page 1

rot 01:rot 01.qxd

26.5.2016

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

19:55

Page 1

MAJ / JUN 2016. • GODINA I (VI) BROJ 63 i 64 Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com • E-mail: rd2483.secretarÚ¿gmail.com ISSN 2217-723æ

VREME JE ZA PUTOVAWA

DOBAR DAN, PREDELI I QUDI

KOFER KUFER KOV^E@I]


Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

26.5.2016

19:59

Page 1

MESECOSLOV

MAJ 2016. Maj je mesec PRIJATEQSTVA. SVETSKI DAN BORBE PROTIV ASTME (prvi utorak u maju)

8

ME\UNARODNI DAN CRVENOG KRSTA I CRVENOG POLUMESECA

8

1992. REOSNOVAN ROTARI KLUB BEOGRAD

9

1995. OSNOVAN ROTARI KLUB NOVI SAD DUNAV

SVETSKI DAN SAJMA (druga subota u maju) ME\UNARODNI DAN VO@WE BICIKLOM NA POSAO (tre}eg petka u maju) NEDEQA CRVENOG KRSTA (druga nedeqa u maju) MESEC MATEMATIKE SVETSKI MAR[ KONOPQE – GANYA MAR[ (svake prve subote)

1

ME\UNARODNI PRAZNIK RADA DAN EVROPE SVETSKI DAN ZA[TITE NOSOROGA

2 3

SVETSKI DAN ZA[TITE DELFINA

SVETSKI DAN SLOBODE [TAMPE (ustanovqen 1993. godine)

9

4 5

ME\UNARODNI DAN BABICA

6

ME\UNARODNI DAN BEZ DIJETE

SVETSKI DAN TELEKOMUNIKACIJA

17

2005. OSNOVAN ROTARI KLUB KULA

18

ME\UNARODNI DAN MUZEJA

22

SVETSKI DAN BIODIVERZITETA – ZA[TITE PRIRODE

DAN BORBE PROTIV NE@EQENE PO[TE (na predlog kompanije ÙAHOO) 1430. Zarobqena Jovanka Orleanka i predata Englezima, koji su je zatim izveli na crkveni sud i 1431. godine osudili na smrt i spalili na loma~i.

23

1802. Napoleon Bonaparta ustanovio Orden legije ~asti za civilne i vojne zasluge.

19

DAN EVROPE

10

DAN KRETAWA

SVETSKI DAN PTICA, DRVE]A I ODR@IVOG RAZVOJA ME\UNARODNI DAN TELESNE AKTIVNOSTI

11

24

SVETSKI DAN PISAWA PISAMA

ME\UNARODNI DAN HORSKOG PEVAWA

SVETSKI DAN SUNCA ME\UNARODNI DAN VATROGASACA

16 17

ME\UNARODNI DAN S.O.S. TELEFONA

12

ME\UNARODNI DAN MEDICINSKIH SESTARA

13

SVETSKI DAN PRAVEDNE TRGOVINE

14 15

SVETSKI DAN PTICA SELICA

1506. Umro je Kristofor Kolumbo, italijanski istra`iva~ i trgovac koji je 1492. godine doplovio do Amerike.

20

EVROPSKI DAN PARKOVA I CVE]A

ME\UNARODNI DAN PE[KIRA (u ~ast Daglasu Adamsu, piscu kwige ,,Autostoperski vodi~ kroz galaksiju”)

25

ME\UNARODNI DAN SPORTA DAN AFRIKE

DAN EKOLOGA SRBIJE 1928. U Velikoj Britaniji starosna granica izbornog prava `ena spu{tena sa 30 na 21 godinu.

7 2

NEDEQA SOLIDARNOSTI SA NARODIMA BEZ SAMOUPRAVE I TERITORIJE

ME\UNARODNI DAN PORODICA

ME\UNARODNI DAN AKCIJE ZA KLIMU DAN PROTIV MALIGNIH MELANOMA KO@E

21

SVETSKI DAN KULTURNIH RAZLI^ITOSTI, DIJALOGA I RAZVOJA


Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

26.5.2016

19:59

Page 2

NEDELJA

1865. Predajom generala Kirbija Smita (Edmund KirbÚ Smith) u [rivportu u Luizijani, prestao je posledwi oru`ani otpor ju`wa~ke vojske uAmeri~kom gra|anskom ratu, mesec i po dana po{to je Konfederacija potpisala kapitulaciju.

26

27

DAN MIROVNIH SNAGA UJEDIWENIH NACIJA

28

SVETSKI DAN LEPTIRA

29

SVETSKI DAN MIROVNIH SNAGA OUN

1976. Na dana{wi dan iz Beograda je prema Baru, Crna Gora, krenuo prvi voz, prugom ~ija je izgradwa trajala 25 godina.

30

31

ME\UNARODNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Šta se desilo s nedeqom? Ju~e sam je celog dana tra`io i nigde nisam mogao da je naðem. Nekad je, se}am se, svaka nedeqa bila praznik, obla~ila se bela košuqa i prale se uši i vrat. Nedeqom se išlo na porodi~ne ru~kove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamqenosti. Ustajali smo polako, pa`qivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedeqa je bila dan sporosti, dan lewosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa ne}e desiti posle wega. „Nedeqa - dan bez budu}nosti”, napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedeqe. One druge nedeqe, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam ju~e izašao iz ku}e. Nekada nedeqom nisu radile radwe. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i poga~ice, a bili su, takoðe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i u`ivalo u nedeqnom miru. Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeqom se odlazilo na pijacu samo u slu~aju da vas je nešto spre~ilo u subotu. Uostalom, nedeqna ponuda na pijaci je pru`ala bledu sliku u poreðewu sa subotwim obiqem. Nedeqa je bila dan za izlet. Pewali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo tr~ali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške „Zdenka” sira i crvene jabuke. Nedeqom je podnevni mir u dvorištu du`e trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. ]utali smo ~ak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton ve} prikradao preko neba, po~iwali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana. Nedeqa je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne slo`no zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobra}aja prazna. „Nedeqa - dan bez budu}nosti.” Dan u kojem se zaboravqala prošlost i nije se mislilo na budu}nost. Prošlost je bila u`urbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budu}nost je dolazila sa ponedeqkom, strašnim danom, koji je predstavqao po~etak nove jednoli~ne radne nedeqe. Nedeqa je bila kao rajska bašta, dan izmeðu stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da po~ne, a ništa nije moralo da se završi. ^ardak ni na nebu ni na zemqi.Meðutim, kada sam ju~e izašao napoqe, pomislio sam da je ~etvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedeqa. Naime, sve radwe su bile otvorene: piqarnica, bakalnica, ~ak i apoteka.Jedino banka nije radila. Meðutim, to i ne o~ekujem od banke, jer banke svugde rade mawe od svih drugih. Ako i banke po~nu da rade nedeqom, bi}e to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta.)Onda sam po~eo da tra`im nedequ. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam qude koji su ~ekali na autobuskoj stanici, zatim mladi}e i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedeqa zaboravqen i mrtav jezik, razumqiv samo nekim lingvistima i arheolozima. Lepa je nekad bila nedeqa. Ujutru se du`e spavalo, kasnije se doru~kovalo i svako je smeo da odugovla~i koliko god `eli. Nedeqom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetwe pored reke, a onda, pred kraj dana, naru~ivale su se pala~inke sa ~okoladom i orasima. Ve~e se šuwalo preko neba, ali niko na to nije obra}ao pa`wu jer smo znali da je nedeqa dan druga~iji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava. Ali onda se nešto desilo i nedeqa je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je naðemo. Sakrila se negde, uvreðena i zastrašena od mogu}nosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedeqa poti~e od re~i „ne delati”, a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitawu bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedeqa nije nedeqa i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, ~itaj kwige, piši pesme, otiði u prirodu, budi nešto drugo, nešto razli~ito od onoga što si ostalih šest dana. Budi druga~iji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Naði neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. U`ivaj u sporosti. Ka`i: „Spor sam, priznajem, ali kada bih bio br`i, ne bih znao da postojim.” Da, krajwe je vreme da vratimo nedequ. Ako to uskoro ne u~inimo, nikada je više ne}emo videti. A `ivot bez nedeqe, odnosno, `ivot bez dana odmora nije više `ivot, ve} sumorni ringišpil koji se zaustavqa samo jednom - onda kada je kasno za sve í David Albahari „Politika”, 2010. godine

SVETSKI DAN PAPAGAJA

31

2002. OSNOVAN ROTARI KLUB BUDVA, CRNA GORA

David Albahari, pisac i prevodilac, roðen je 1948. u Pe}i. Prvu kwigu, zbirku pri~a „Porodi~no vreme”, objavio je 1973. godine u izdawu Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdava~ objavio je wegov prvi roman, „Sudija Dimitrijevi} ” (1978). Kwige su mu prevedene na osamnaest jezika. Od jeseni 1994. godine `ivi u Kalgariju (Kanada).

3


Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

13.6.2016

15:13

Page 1

GUVERNERI D 2483 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Velibor Zolak 2016-2017.

Dejan ^ikara 2015-2016.

Branislav Ran|elovi} 2017-2018.

BROJ 63 i 64 MAJ / JUN 2016. GODINA VI (LæææIII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd

U^ITEQ I U^ENIK

Dejan ^ikara

Izdava~: Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com E. po{ta: rd2483.secretarÚ¿gmail.com office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni i letwi broj ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija Zorica Milo{evi}

4

U~enik je stalno jadikovao zbog gor~ine `ivota. U~itequ to dosadi pa ga po{aqe po dve {ake soli. Kad se u~enik vratio, u~iteq mu ka`e neka sipa {aku soli u ~a{u vode i ispije. - Kakvog je ukusa? – upita u~iteq. - Gorkog! - zacvili u~enik i ispqune vodu. - Zapamti to - ka`e mu u~iteq i povede ga put obli`weg jezera. Kad su stigli, u~iteq mu naredi: - Baci drugu {aku soli u vodu i probaj je. Mladi} baci so u jezero, klekne i otpije gutqaj. - Kakvog je ukusa? - upita ga u~iteq. - Slatkog. – odgovori u~enik i ustane. - Ose}a{ li ukus soli? – upita ga stari u~iteq. - Ne, u~itequ. – tiho prozbori u~enik. - Vidi{, bol `ivota je ~ista so. Koli~ina bola u `ivotu ostaje ista, posve ista. Ali gor~ina, nastala od bola, zavisi od posude u kojoj ~uva{ svoju ranu. Zato, kad god oseti{ gor~inu `ivota, pro{iri svoje shvatawe. Kad god trpi{ veliki bol, prestani biti ~a{a i postani jezero. Jednostavno, gledaj {ire i daqe od svoje rane i vode tvoga `ivota postat }e mirne i slatke kao ovo jezero. Zapamti, veliki bol mala ~a{a ne mo`e podneti, a veliko jezero ne}e je ni osetiti í


Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

26.5.2016

20:04

Page 2

BRANISLAV BANE RAN\ELOVI] ROTARIJANAC, BUDU]I GUVERNER NA[EG DISTRIKTA (Rotarijanska 2017 – 2018. godina)

NA NOVOJ DU@NOSTI Biv{i ve}nik iz Ni{a na ~elu republi~ke institucije lada Republike Srbije je imenovala doskora{weg V ni{kog ve}nika Branislava Ran|elovi}a (PUPS) za v.d. direktora Zavoda za vrednovawe kvaliteta

Ipak, biv{i ve}nik ka`e da je strana~ka pripadnost „mo`da bila potreban, ali ne i dovoqan uslov”. Dovoqan uslov je obezbe|en na osnovu stru~nosti i postignutih rezultata u prethodnom periodu - rekao je Ran|elovi}. On je ina~e bio ~lan Gradskog ve}a Grada Ni{a od 2012. do 2015. godine, a bio je i direktor Regionalnog centra za obrazovawe Ni{ od 2008. do 2012. godine i predsednik Mre`e regionalnih centara u Srbiji. Kao doktor matematike i informatike radi na Katedri za matematiku Elektronskog fakulteta Univarziteta u Ni{u í

AKTUELNOSTI

obrazovawa i vaspitawa u Beogradu. Odluka je doneta na sednici 11. marta, a Ran|elovi} je danas preuzeo du`nost u Zavodu koji spada me|u najzna~ajnije institucije u srpskoj prosveti, jer se bavi ocewivawem i vrednovawem rada {kola i vrednovawem kvaliteta obrazovawa u osnovnim i sredwim {kolama u Srbiji. Ukazano poverewe da vodim takvu ustanovu je za mene velika ~ast i obaveza, ali istovremeno i priznawe za raniji dobar rad - ka`e Ran|elovi}. U Beogradu na direktorskim funkcijama dr`avnih institucija nema Ni{lija, a posledwi direktor iz Ni{a, bio je Goran ]iri} koji je upravqao Po{tama Srbije od 2007. do 2012. godine kada ga je zamenio Milan Krkobabi} predsednik PUPS-a, stranke ~iji je i Ran|elovi} funkcioner.

KHARAGPUR, INDIA INDEPENDENCE DAÙ

Dear DG 2483 & Rotarian Friends of Serbia On the Independence DaÚ of Serbia, best Þishes from DG 3291 Rtn Jhulan Basu, DGE Rtn ShÚmashree Sen, Chartered Member of RC Kharagpur and tÞo times DG Rtn VijaÚ Singh Bhandari and all the members of RotarÚ Club of Kharagpur including President Rtn Arun Kumar Das, to share the spirit of freedom, happiness and prosperitÚ Þith Úou. Let us spread the message of brotherhood and friendship across the Þorld. Ýith Þarm regards, RotarÚ Ambassador - Rtn Sukumar RoÚ, RotarÚ District 3291 (Serving the societÚ for 35 Úears) RotarÚ Club of Kharagpur, INDIA (Celebrating 61 Úears of service to the Mankind) Club: 016181, Zone-7, District 3291

5


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:18

Page 1

AKTUELNOSTI DISTRIKT 2483 SRBIJA I CRNA GORA

Najvi{e dobija onaj koji najvi{e daje!

111. PROLE]E ROTARIJA 111. FOTOGRAFIJA DONATORSKO GALA VE^E Hotel HÙATT Kristalna sala Dragi Rotarijanci, Rotaraktovci i prijateqi Rotarija, da je Rotari me|unarodna, humanitarna i servisna organizacija najboqe se vidi na proslavama dana wegovog „ro|ewa”. U subotu, 27. februara 2016. godine sa po~etkom u 18 ~asova odr`ano je Donatorsko gala ve~e u novobeogradskom hotelu „HÚatt”. Kristalna sala je primila 320. Rotarijanaca, a prisutni su bili i dragi gosti iz Ma|arske, Rumunije, Bugarske, Italije, Gr~ke, biv{ih jugoslovenskih republika. Najvi{e je bilo prijateqa iz Slovenije. Klubovi koji su mnogo radili, dobili su sredstva za svoje projekte i bili su zadovoqni. Oni drugi, sakupqali su ideje i sklapali nova poznanstva za budu}i humanitarni rad. Kao na svim proslavama bilo je muzike, igre i {ale. Ovoj proslavi su prethodile slede}e Rotarijanske aktivnosti: a) od 14:00 do 16:00h u sali „Board Room” je bio odr`an sastanak Komisije koja je pregledala blagovremeno podnete prijave Klubova za podr{ku Distriktnog Fonda wihovim Distriktnim projektima. Rotari klub Beograd je aplicirao za sredstva iz DF radi realizacije projekta nabavke dva guseni~ara – kojima se osnovcima u invalidskim kolicima omogu}ava nesmetano kretawe {kolskim stepeni{tima. Realizaciju ovog projekta su podr`ali prijateqi iz Rotari Kluba Beograd Metropolitan i Rotari kluba Beograd ^ukarica; b) od 16:00 do 17:30h u salama „Budva” & „Beograd” bio je odr`an District Resolution Meeting koji je, izme|u ostalog, odlu~ivao o dva pitawa: - Preme{tawu na{eg Distrikta u Zonu 19 koju ~ine Distrikti iz okolnih zemaqa (Austrija, Slovenija, Ma|arska, Hrvatska); - ^asopis „Rotar” kao regionalno glasilo na{eg Distrikta; c) od 18:00h po~elo je okupqawe Rotarijanaca i wihovih gostiju koji su pristizali iz svih krajeva Distrikta tako da je ubrzo u holu ispred Kristalne sale hotela nastala gu`va.

6

Stizali su gosti, izlaga~i Rotarijanskih regalija, promoteri najboqih vina iz Slovenije i Srbije, a punili su se i {tandovi na kojima su bili izlo`eni pokloni za nagradnu lutriju kao i nova kwiga Guvernera Dejana ^ikare. Anga`ovani Rotaraktovci su sticali prva iskustva u prodaji vau~era za donatorsku ve~eru a uz koktel dobrodo{lice koji se slu`io, najve}i teret organizacije su nosili Dragan Brajer, Vlada Mati}, Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Nikola Miti}. Obele`avawe jubileja Rotarija je organizovano kao „fund raising dinner” pa su humanitarnom lutrijom (tombola) i aukcijom jedne slike prijateqa \er|a Ere{a iz Rotari kluba Beograd Vra~ar, akademskog slikara, prikupqena sredstva za Distriktni Fond. Izme|u ostalih vrlo vrednih poklona Rotari klub Beograd je za tombolu imao lepo opremqeni kola` Hayi Du{ana Glu{ca a prigodne poklone je obezbedilo jo{ desetak Rotari Klubova kao i hotel „HÚatt”. Razvijaju}i misiju Rotarija, {irewa prijateqstva u slu`bi dru{tvenih interesa, stimulisawa obrazovawa i promovisawu mira, me|unarodnog razumevawa, solidarnosti i pomo}i, na{ Rotari Distrikt 2483 je svojim aktivnim u~e{}em ove donatorske ve~eri jo{ vi{e oja~ao, osna`io i predstavio svoje Rotari programe koji }e doneti dobro lokalnoj zajednici u kojoj na{i Rotari Klubovi deluju. Ovom prilikom `elimo da pohvalimo na{e mlade prijateqe iz beogradskih Rotarakt klubova Metropolitan, Sava i Vra~ar, koju su izuzetno pomogli da subotwe popodne i ve~e, 27. februara protekne u Rotarijanskoj prijateqskoj i sve~anoj atmosferi. Naravno, zahvalnost pripada i svim ~lanovima Distriktnog Organizacionog odbora koju su predano radili i dogovarali se, a rezultat je vi|en i ocewen. Slede}ih 111 fotografija govore kako je bilo prijatno biti me|u 320 gostiju minulog 111. prole}a Rotarija u Distriktu 2483 Srbija i Crna Gora. Ovi snimci su za uspomenu i nezaborav, a u ~asopisu koji bele`i re~ju i NIKONom sve {to je lepo i zna~ajno u na{em Distriktu í Snimali Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} (Rotari klub Beograd)


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:19

Page 2

7


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

8

27.5.2016

19:19

Page 3


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:20

Page 4

9


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

10

27.5.2016

19:20

Page 5


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:20

Page 6

11


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

12

27.5.2016

19:22

Page 7


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:22

Page 8

13


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

14

27.5.2016

19:23

Page 9


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:23

Page 10

15


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

16

27.5.2016

19:24

Page 11


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:24

Page 12

17


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

18

27.5.2016

19:24

Page 13


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:25

Page 14

19


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

20

27.5.2016

19:25

Page 15


Rot 06-21:Rot 06-21.qxd

27.5.2016

19:26

Page 16

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com

„BODÙGUARD” …posledwa scena u filmu: Kevin Costner i ÝhitneÚ Houston tek {to su se dugo filmski izqubili za bolni rastanak… …Kevin, najve}i profesionanac me|u USA BodÚguards, nalazi se na vrlo va`nom sastanku koji obezbe|uje… Vidi se otmena sala u kojoj sede otmeni qudi, Predsednik sa predivnim lancem- ogrlicom boje starog zlata oko vrata, stoji i dr`i govor koji prisutni slu{aju sa uva`avawem… Tada, upadqivo, u kadar ulazi velika Rotarijanska zastava… (a da bi svima koji nisu prepoznali lanac bilo jasno koju facu obezbe|uje Kevin Costner)

„Telohraniteq” je film koji je re`irao Mik D`ekson, po scenariju Lorensa Kasdana. Released: November 25, 1992 (USA) Run Time: 130 minutes Budget: 25 million ÝorldÞide BoÚ Office Gross: 411 million Glavne uloge: Rachel Marron - ÝhitneÚ Houston Frank Farmer - Kevin Costner SÚ Spector - GarÚ Kemp DevaneÚ - Bill Cobbs Herb Farmer - Ralph Ýaite Nicki - Michele Lamar Richards TonÚ - Mike Starr Fletcher - DeVaughn NiØon Nominacije: MTV filmska nagrada za najboqi film Nagrada publike za omiqenog glumca u filmu. Prilog je poslao Du{an Joksimovi}, ~lan Rotari kluba Beograd

21


AKTIVNOSTI

Rot 22-23:Rot 22-23.qxd

27.5.2016

19:35

Page 1

BEOGRAD DELOVNI ZAJTRK SRBIJA – SLOVENIJA - KOSOVO

Ovom Rotarijanskom (molitvenom) doru~ku u nedequ 28.februara 2016. godine u Beogradu, u Kursulinoj 14,povodom proslave 111 godina Rotarija prisustvovali su prijateqi i prijateqice iz Rotari klubova u Srbiji (RK Beograd, IÝC Beograd, RK Beograd Dunav, RK Leskovac, RK Pali}), Sloveniji (RC Qubqana Julija, RC Idrija, RC Nova Gorica) i Kosova (RC Pri{tina Dardanija). Doma}ini su bili: Dragan i Vesna Brajer. Prisutni: Sa leva na desno stoje: PDG D.2481 Dragan Brajer (RK Beograd); Janez Podobnik (RC Idrija); Vesna Brajer (IÝC Beograd); DG D-2483 Dejan ^ikara (RK Bgd Dunav); DG D1911 Martin [inigoj (RC Nova Gorica) i Dragana Mayarac Savi} (RK Leskovac);

Sa leva na desno sede: Tatjana Nikoli} (RK Leskovac); Imi ^ejovi} (RK Pali}); Ivica Savi} i Dragoslava Spasi} (RK Leskovac); Sne`ana [uput (RC Qubqana Julija); Damiana [inigoj. Dr.Nijazi Macula i supruga Dragoslava Beba Macula su iz RC Pri{tina Dardania. Nijazi je diplomirao medicinu na fakultetu u Beogradu i do nedeqe 28. februara 2016. godine radio je kao doktor neuropsihijatar bez diplome (imao je samo potvrdu). Diplomu mu je posle doru~ka uru~io Dragan Brajer!

22


Rot 22-23:Rot 22-23.qxd

27.5.2016

19:36

Page 2

AKTIVNOSTI

Nijazi Macula je prvi po~asni ~lan Rotari kluba Beograd 1998. godine, (pre wega Klub nije imao po~asnih ~lanova) koji je taj status zaslu`io zbog zna~ajnog doprinosa prilikom uni{tewa de~ije paralize tokom 1996-1997. godine kada se kao urednik lista „Sendeti” (Zdravqe) zna~ajno anga`ovao u kampawi. Prvi po~asni ~lan Rotari kluba Beograd bio je sa Kosova, {to govori o internacionalizmu koji je oduvek vladao u Klubu í

znali smo novosti iz rada u distriktu i RI a i sami smo preneli svoja iskustva u radu, organizovawu akcija i prisutnosti u svojoj sredini. Rad u Klubu i u zajednici u~inio je na{ Klub prepoznatqivim a wegove akcije su sa simpatijama primane posebno neke koje su potpuno originalne kao uskr{wi pokloni i prisustvo na misi i slu`bi u katoli~koj i pravoslavnoj crkvi. Organizacija takmi~ewa u pecawu, pomo} muzi~koj {koli i zabavi{tu organizacija koncerata i pomo} najsiroma{nijim porodicama. U~e{}e u doga|ajima koji organizuju susedni Klubovi u Srbiji i Ma|arskoj. Rotari klub Kula je veran osnovnim Rotarijanskim na~elima i ta posve}enost ~ini koheziju Kluba i za ovih 11 godina postojawa je obele`je kojim se Rotarijanci ponose. Dobri profesionalci, porodi~ni qudi ~iji bra~ni drugovi razumeju rad u Rotariju i u~estvuju u wemu, deca koja rastu sa Klubom. Jo{ na samoj ~arter ceremoniji deca Rotarijanaca su podnela teret organizacije, prevo|ewa, prijema i rasporeda gostiju, u`ivaju}i u sve~anosti koliko i mi. Neki od osniva~a su zbog promene posla ili privatnih razloga morali da napuste Klub, neki najagilniji su na`alost umrli, wih se se}amo i ~esto ih pomiwemo, novi ~lanovi su se izvanredno uklopili i poneli nate`e du`nosti da bi na{ brod i daqe sigurno plovio. Svaka poseta DG naro~ito u ovakvom uglednom sastavu nas raduje i o woj ponovo ~esto pri~amo. Verujemo da su i gosti ose}ali da su u dobrom dru{tvu i da su poneli od nas lepe utiske í Vojin A~anski ~arter predsednik Rotari kluba Kula

KULA RADNA POSETA

U ~etvrtak 17. marta ove godine redovnom sastanku na{eg Kluba prisustvovao je DG Dejan ^ikara sa CADG Borom Kova~evi}em i ADG Branislavom ]opi}em. Dugo ~ekana ova poseta je protekla u prijatnoj klupskoj atmosferi sa razmenama poklona, uobi~ajenim ceremonijama i interesantnim temama. Sa-

23


Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

30.5.2016

16:46

Page 1

Rotarakt klub Pirot je poslao molbu pojedinim preduzetnicima na teritoriji op{tine Pirot u ~ijim objektima su mogle da se postave posebno ozna~ene kutije sa natpisom „Mali dar za veliku stvar”, da u saradwi sa Rotarakt klubom Pirot organizuju postavqawe kutije u svom objektu kako bi svi qudi dobre voqe i velikog srca tokom trajawa akcije mogli da pomognu. Akcija je po~ela u novembru 2015. godine i trajala do kraja januara 2016. godine. Glavni naziv akcije „Mali dar za veliku stvar” se nije mewao, ali smo tom nazivu u novembru dodali „Novembar za Mateu”, u decembru „Decembar za decu iz Strelca”, a u januaru „Januar za Pampura”. Uspeli smo da postavimo donatorske kutije u skoro trideset poslovnih objekta.

je posle nemilog doga|aja ostao vezan za invalidska kolica. Sva prikupqena sredstva tog meseca bila su namewena wegovoj rehabilitaciji, budu}i da Milanova porodica zbog te{ke materijalne situacije nije u prilici da ga sama po{aqe na le~ewe. U januaru smo prikupili 88.406,00 dinara i taj novac po~etkom februara uru~ili Milanu. Tokom novembra, decembra i januara ukupno je prikupqeno 413.459,00 dinara. Interesantano je da smo uspeli da realizujemo ovu humanitarnu akciju ulagawem sopstvenih nov~anih sredstava (sredstva Rotari kluba Pirot i Rotarakt kluba Pirot) u iznosu od 18.950,00 dinara, bez nov~ane pomo}i drugih organizacija. Ponosni smo na sve qude velikog srca koji su svojim dobrovoqnim nov~anim

AKTIVNOSTI

U duhu Rotarija, u ciqu ja~awa ve} uspostavqene ~vrste i funkcionalne veze izme|u Rotari kluba Pirot i Rotarakt kluba Pirot, a sa `eqom da se ukqu~imo i pomognemo u realizaciji wihovih ideja, zamisli i projekata, podr`ali smo akciju „Mali dar za veliku stvar”. S ponosom izve{tavamo, da je to najve}a akcija od osnivawa Rotarakt kluba Pirot. Iznena|eni smo uspehom koji su postigli, a sre}ni, jer smo podr`ali na{e Rotaraktovce da obezbede novac sugra|anima kojima je potreban i istovremeno uspostave dobru komunikaciju i saradwu sa lokalnim medijima i stanovni{tvom.

U novembru smo prikupqali novac za malog Mateu Lazarevi}a koji je od ro|ewa zbog komplikacija na crevima imao ~ak sedam te{kih operacija, a u me|uvremenu je oboleo od hepatitisa B, epilepsije, cerebralne paralize i mikrocefalije. Matei je potrebna specijalna uvozna hrana, lekovi, terapije, a sve to puno ko{ta. Kako u peto~lanoj porodici radi samo Matein otac Miqan oni nisu u mogu}nosti da svakog meseca sami obezbede potrebnu koli~inu novca. Ovom humanitarnom akcijom smo uspeli da u novembru prikupimo i predamo porodici Lazarevi} 249.650,00 dinara. U decembru smo sakupqali novac za mali{ane, u~enike O[ „Dobrinka Bogdanovi}” sa internatom u selu Strelac, Babu{nica. [kola okupqa mali{ane iz Pirotskog okruga, ~ije su porodice jako lo{eg, ne samo materijalnog, ve} i socijalnog statusa i decu sa posebnim potrebama. Ova {kola jedina je prilika deci za sticawe osnovnog obrazovawa, kao i znawa i ve{tina neophodnih za svakodnevni `ivot. Kako je ova {kola wihov drugi dom, wima svaki vid pomo}i puno zna~i. Rotarakt ima kontinuiranu i dugogodi{wu saradwu sa ovom {kolom. Po`eleli smo da ove godine kao i svake druge godine u susret novogodi{wim i bo`i}nim praznicima obradujemo mali{ane poklonima, izmamimo osmehe i bar kratkotrajno ubla`imo wihovu stvarnost. U okviru decembarske akcije prikupqeno je 75.413,00 dinara, a novac je upotrebqen za kupovinu dvadeset jednog para ~izmica i cipela, kupqene su i lopte za ko{arku i fudbal, vija~e i jedan kompletan ra~unar. Sve~ano uru~ewe je obavqeno u {koli u prisustvu direktora i predstavnika {kole, kao i predstavnika Rotari kluba Pirot i Rotarakt kluba Pirot dana 12. januara 2016. godine. Mesec januar je bio posve}en na{em dvadesetdevetogodi{wem sugra|aninu Milanu @ivkovi}u – Pampuru, koji

I ROTARAKT KLUB PIROT HUMANOST NA DELU „MALI DAR ZA VELIKU STVAR”

24


Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

30.5.2016

16:47

Page 2

prilozima u~estvovali u akciji i time pokazali svoju saose}ajnost, plemenitost, humanost i solidarnost za one sugra|ane kojima je pomo} bila potrebna, a nas podr`ali i ukazali nam poverewe. Ponosni smo na sve vlasnike objekata u kojima su bile postavqene na{e donatorske kutije, sa kojima smo tokom protekla tri meseca imali odli~nu i uspe{nu saradwu. Ponosni smo na Rotarijance koji su nas podr`ali i pomogli nam u ostvarewu akcije. Ponosimo se svojim ~lanovima koji su dali veliki doprinos ovoj akciji i omogu}ili wenu uspe{nu realizaciju. Ovim smo pokazali da je Pirot mali grad velikog srca i sre}ni smo zbog toga í Srda~an Rotarijanski pozdrav Petrovi} \or|e Predsednik Rotari kluba Pirot 2015 – 2016. godine Mi{i} Goran Sekretar Rotari kluba Pirot 2015 – 2016. godine

Rotari klub Novi Sad je zvani~no primqen u Rotari zajednicu 2. januara 1930. godine pod brojem 3258. Klub je aktivno u~estvovao u svim tada{wim zbivawima u Novom Sadu, sve do marta 1941. godine kada su zbog rata zamrle sve Klupske aktivnosti. Za prvog predsednika Kluba bio je izabran dr Gedeon Dun|erski, poznati vojvo|anski veleposednik, doktor prava, poslanik u budimpe{tanskom Saboru i predsednik Matice srpske od 1910. do 1919. godine. Nosilac je vi{e ordena Kraqevine Jugoslavije i francuskog ordena Legije ~asti. Sastanci Rotari kluba Novi Sad odr`avani su u hotelu „Kraqica Marija”, dana{wi hotel „Vojvodina”. Klub je reosnovan 1995. godine, a prvi ~arter predsednik je bio Dragomir Ivkovi}. Predsednik za Rotarijansku 2015-2016. godinu je Du{an Bo{kovi} í

AKTIVNOSTI

Stankovi} Aleksandra Predsednik Rotarakt kluba Pirot 2015 – 2016. godine

NOVI SAD SUSRET GENERACIJA ROTARAKT KLUBA NOVI SAD SA ROTARI KLUBOVIMA IZ NOVOG SADA HUMANITARNA AKCIJA ,,TRI TONE JABUKA ZA NARODNU KUHINJU’’

Datum: 12. oktobar 2015 godine. Mesto: brod „Zeppelin” Prisutni: Guverener Dejan ^ikara, prethodni Guverner Velimir Ki}a Stefanovi}, osniva~i i sada{wi ~lanovi Rotarakt kluba Novi Sad, ~lanovi novosadskih Rotari Klubova i doma}ini. Bilo je prisutno oko 100 gostiju.

Posle obra}awa predsednika Rotari kluba Novi Sad Du{ana Bo{kovi}a i predstavqawa nosioca humanitarne akcije „Tri tone jabuka za narodnu kuhiwu”, Guverner distrikta Dejan ^ikara je odr`ao kratku prezentaciju o osnivawu Rotari klubova i Rotarakt klubova u Srbiji. Prva Predsednica Rotarakt kluba Qiqana Lainovi} je ispri~ala istorijat nastanka Kluba. Tamara Iwac i Ivana Mi{kovi} su uz slajdove pri~ale o akcijama Kluba, putovawima, kampovima, itd. Re~ je dobio i sada{wi predsednik Rotarakt kluba Nemawa Dimitri} koji je prikazao film o istoriji Rotarakt kluba Novi Sad. Nakon toga pri~ao je o akcijama, dru`ewima, kampu itd. u ovoj godini. Posle zvani~nog dela sledilo je dru`ewe, fotografisawe, degustacija divnih pa{teta Baneta Cveti~anina i prodaja vau~era za pecivo ^arolije, vau~era za ve~ere u hotelu Veliki, Azinih proizvoda, Zavi{i}evih tegli, slatkog od smokava i naravno, kompleta Ple{tinih metli. Humanitarna akcija je uspela jer je sakupqeno 80.000 dinara {to sa Ple{tinom donacijom od 30.000 dinara iznosi 110.000 dinara. Bi}e kupqeno tri tone jabuka. Ostatak od ove akcije ide u buyet slede}e akcije u Veterniku. Na Dan borbe protiv siroma{tva, 16. oktobra 2015. godine, obavqena je predaja tri tone jabuka narodnoj kuhiwi

Podela jabuka

25


Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

30.5.2016

16:48

Page 3

Crvenog krsta u Novom Sadu uz prisustvo Gradskog sekretara za socijalna pitawa i sekretara novosadskog Crvenog krsta í

EKG DOMU ZA LICA SA POSEBNIM POTREBAMA U VETERNIKU

na~elnik Novog Sada predao Domu kao gradsku donaciju, kombi za prevoz {ti}enika. Posle priredbe koju su priredili {ti}enici predsednik Rotari kluba Novi Sad je pozdravio prisutne i predao EKG direktoru gospodinu Arbutini. Kontakti su nastavqeni uz koktel í

A U SPOMEN ZBIRCI PAVLA BELJANSKOG...

Prodajna izlo`ba akvarela Branke Vojnovi} Datum: 16. novembar 2015. godine Mesto: Petlov Sala{ Prisutno: 50 gostiju Humanitarnoj akciji Rotari kluba Novi Sad prikqu~ila se gospo|a Branka Vojnovi}, akvarelista, Branimir Markovi}, akademski slikar, firma „Biotrend” i nekoliko prijateqa Kluba. Polovina prihoda od prodatih slika, 83.000 dinara preneto je u Fond za nabavku EKG za Dom za lica sa posebnim potrebama u Veterniku í

SAJAM RAZMENE 2015. Za boqi `ivot dece i porodice Hotel „CroÞne Plaza” Novi Beograd 1. decembar 2015. godine. Predsednik Rotari kluba Novi Sad Du{ko Bo{kovi} u prisustvu Guvernera distrikta Dejana ^ikare i predsednika ICC Komiteta Vladimira Mati}a potpisao je u beogradskom Sava centru na Sajmu razmene, dogovor o partnerstvu sa slede}im ustanovama: - Dom za lica sa specijalnim potrebama u Veterniku. Donacija EKG aparata treba da se realizuje 3. decembra na Dan lica sa invaliditetom. - De~ije selo, „Dr Milorad Pavlovi}” iz Sremske Kamenice. Sa De~jim selom u Sremskoj Kamenici potpisan je sporazum o uplati 446.000 dinara koje }e oni koristiti za pla}awe voza~kih ispita, kurseva jezika i ra~unara, za decu koja izlaze iz Doma posle osamnaeste godine a radi lak{eg zaposlewa. Ovo je najve}i Distriktni grant koji treba i 2016. godine da se nastavi. Imamo podr{ku Distrikta i Klubova iz [vajcarske i Nema~ke. Rotari klub Bern je uplatio 3000 SHF kao u~e{}e u Distriktnom grantu. U toku je realizacija projekta „Korak do samostalnosti” kojim Rotari klub Novi Sad finansira razne kurseve {ti}enika koji izlaze iz Doma kako bi mogli dobiti zaposlewe. Na Dan osoba sa invaliditetom 3. decembra 2015. godine Rotari klub Novi Sad je predao EKG aparat Domu za osobe sa specijalnim potrebama u Veterniku. Istovremeno je grado-

26

U decembru je Rotari klub Novi Sad dobio Zahvalnicu u Spomen zbirci Pavla Beqanskog za finansijsku podr{ku koju je Klub dao kako bi se u~lanili u strukovno me|unarodno udru`ewe muzeja. Ovo ~lanstvo je Spomen zbirci otvorilo vrata svim muzejima sveta i lak{u saradwu i komunikaciju í

ZAJEDNI^KA AKCIJA ROTARI KLUBA NOVI SAD I ROTARAKT KLUBA NOVI SAD

Krajem decembra 2015. godine kao prednovogodi{wa akcija odr`ana je na Trgu Slobode ispred Gradske ku}e u Novom Sadu humanitarna akcija za opremawe ambulante u Domu za lica sa specijalnim potrebama u Veterniku. Proda-


Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

30.5.2016

16:48

Page 4

Predlogom ovog projekta Rotari klub Novi Sad bi olak{ao majstor Luka~u posao oko navijawa i odr`avawa satnog mehanizma a zvona bi se ponovo ~ula í

PROSLAVA 21. GODI[NJICE ^ARTERA ROTARI KLUBA NOVI SAD

vao se ~aj, slatki{i, med, pecivo… Svi proizvodi koji su se prodavali su proizvedeni u firmama Rotarijanaca i bili su donacija í

PROJEKAT 2015 – 2016. GODINE AUTOMATIZACIJA SATNOG MEHANIZMA I OSPOSOBLJAVANJE ZVONIKA NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI Ovim projektom predvi|eno je da se izvr{i kompletna tehni~ka rekonstrukcija i automatizacija pokreta~kog satnog mehanizma i osposobqavawe zvona na tvr|avi Petrovaradin. Rotari klub Novi Sad je odr`ao donatorski sastanak na tvr|avi gde su obezbe|ena sredstva za ure|ewe enterijera, motorizovawe satnog mehanizma i aktivirawe zvona. Carica Marija Terezija je poklonila sat po~etkom osamnaestog veka Petrovaradinu. Poznat je razlog {to su mala i velika kazaqka zamenile uloge. Ali, da li vam je poznato zahvaquju}i kome ovaj sat posledwih 27 godina nije stao i da pokazuje ta~no vreme. Nekad se ogla{avalo i malo i veliko zvono, malo za „frtaqe” tj. ~etvrtine punog sata, a veliko za pune sate. Pored Sahat kule postojao je sistem kugli, semafora, za la|are. Danas imamo sre}e da nam funkcioni{e barem sat. A zahvaquju}i kome? To je majstor Lajo{ Luka~i penzioner, koji sat navija svaki dan podi`u}i kuglu te{ku 80 kg nekoliko metara. Ako se ne navije svaki dan, sat bi stao, a to se nije desilo 27 godina. On ne samo da navija sat svaki dan ve} ga i odr`ava, pravi delove po tehnologiji po kojoj su francuski majstori u Alzasu pre tri veka konstruisali ovaj sat. Majstor Lajo{ svaki dan po snegu, ledu, ki{i, dolazi do Sahat kule pewe se drvenim merdevinama do mehanizma i velikom ru~icom, kurblom, podi`e teg te`ak 80 kg. do gorweg polo`aja. Me|utim kako godine prolaze ovaj teg je sve te`i, merdevine su sve strmije i opasnije, ru~ica se sve te`e okre}e pa ga ~esto zamewuje }erka. U kuli ne postoji ni osvetqewe tako da u zimskim mesecima majstor Lajo{ jedva ne{to mo`e da vidi i mora da otvara prozor~i}e. Po{to se sat sastoji iz tri dela sa tri ista tega jedan za otkucavawe ~etvrtina punog sata, jedan za pune sate i jedan centralni za pokretawe mehanizma kazaqki, majstor Lajo{u je veliko optere}ewe da podi`e sva tri tega te`ine 240 kg. Nekad su to verovatno radili vojnici. Za wega je veoma veliko optere}ewe da navija sva tri mehanizma tako da je na{a Sahat kula „gluva.” Bilo bi lepo, posle nekoliko desetina godina, ~uti zvona sa Sahat kule.

Datum: subota, 20 februar 2016. godine. Mesto doga|aja: „Alaska barka”. Prisutno: 85 gostiju. Rotari klubovi - Bled, Osijek, Stara Pazova, Beograd, Ruma, Novi Sad, Alma Mons, Rotarakt klub Novi Sad. Gosti: Guverner Dejan ^ikara sa suprugom i eØ Guverner Dragan Brajer sa suprugom. Nakon {to je predsednik Rotari kluba Novi Sad pozdravio sve prisutne goste dao je re~ guverneru Dejanu ^ikari. Guverner je podsetio goste na vreme ~arterovawa Rotari klubova Beograd, Zemun i Novi Sad. Klubovi su ~arterovani posle ukidawa embarga 1995. godine. Posle Guvernera Dejana ^ikare prisutnima se obratio i Guverner Dragan Brajer i predsednik Rotari kluba Osijek Ivica Vuleti}. U drugom delu proslave predsednik je uru~io zahvalnice donatorima kako iz Kluba tako i prijateqima Kluba za pomo} u raznim humanitarnim akcijama koje je Klub imao u toku ove Rotarijanske godine. Zahvalnice su dobili R.C. Bled, Stojanov, Ruben Dajc, Dobromirov, Lu~ar, Ple{ti}, \ur|evac, Buri}, Agro ]iri}, str Mili}, Zavi{i}, Branka Vojnovi}. Nakon dodele zahvalnica predsednik je najavio dodelu godi{weg priznawa li~nostima i ustanovama, koje su svojim radom doprineli podizawu kvaliteta `ivota ili su na neki drugi na~in promovisali grad Novi Sad. Priznawe je dobila stonoteniserka u kategoriji invalida Borislava Peri} Rankovi}. Razlog dodele priznawa obrazlo`io je Zlatko Ahmetovi}. Naveo je sve uspehe koje je Borislava postigla i medaqe koje je osvojila. Najva`niji trenutak u Rotarijanskom `ivotu svakog Rotarijanca je primawe u Klub. Bo{ko Bla`i} je

27


30.5.2016

16:49

Page 5

predstavio kandidata Svetozara Se~ena a ~arter predsednik Dragomir Ivkovi} mu je zaka~io zna~ku. Paul Haris zna~ku je dobio Slavi{a Gruji}, jedan od najstarijih i najuglednijih ~lanova Kluba. Zna~ku i plaketu mu je uru~io predsednik kluba Du{an Bo{kovi}. Za petnaestogodi{we ~lanstvo u Klubu srebrne plakete su dobili Mile Petrovi} i Pe|a Uli}. Nakon zvani~nog dela proslave predsednik je otvorio Eæ ÙU sto sa jelima iz svih biv{ih republika, izlo`bu eksponata u vlasni{tvu Kluba i bal. Eæ ÙU sto je osmislio predsednik kulinarske sekcije Miomir [e}erov. Wegovoj ma{ti nema kraja i ne pamti se da smo imali ikada ukusnija i originalnija jela na proslavama ~artera. Te{ko se moglo pri}i stolu prvih petnaestak minuta. Svi su `eleli da probaju sva jela. Izdvajamo jedan od komentara u vezi stola: „Ako probam od svakog jela iz svake republike po malo, raspa{}u se kao Jugoslavija”! Naravno, predivni kola~i koje smo dobili na poklon od maestra Nikole Ga{parevi}a ~lana Rotari kluba Stara Pazova su odmah planuli. Sini{a i Lola su odli~nim izborom starih hitova i muzike za igru stimulisali i neke Rotarijance koji retko ple{u da iza|u na plesni podijum. Bilo je tu sentimentalnih pesama ali i pesama za |uskawe. Na kraju se i „zmija” napravila koju je naravno predvodio Mile Petrovi}. Izlo`ba eksponata, ~arter poveqe, slika, zastavica, albuma itd. izazvala je veliku pa`wu. Naro~ito su bili interesantni albumi sa slikama od pre 20 godina gde su se prepoznavali Rotarijanci. Svaka zastavica ima svoju pri~u a bilo ih je oko 300 komada. ^arter proslava se zavr{ila oko pono}i í

„SVAKI ROTARIJANAC - JEDNO DRVO’’ U subotu, 19 marta ove godine u organizaciji Rotari kluba Alma Mons ~lanovi sva ~etiri novosadska Rotari kluba su u~estvovali u sadwi drve}a u parku izme|u stambenih zgrada kod MUP í

AKTIVNOSTI

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

BEOGRAD

ALBERT U ,,ELLINGTON’S’’ SA PRIJATELJIMA Na sastanku Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 18. februara ove godine smo imali zadovoqstvo da upoznamo i da se dru`imo sa mladim Rotarijancem iz RC Prishtina, Albertom Kolgecijem. Albert je dobio dvogodi{wi anga`man u evropskoj agenciji SEETO (Sout East Europe Transport ObservatorÚ) sa

sedi{tem u Beogradu pa je pokazao interes da pose}uje sastanke na{eg Kluba. Albert ina~e te~no govori srpski (sa slovena~kim naglaskom). MBA diplomu stekao je u Qubqani i Bledu. Bio je veoma lepo i toplo primqen o ~emu svedo~i i wegova pismena zahvalnost na do~eku tako da verujemo da }emo imati prilike ~e{}e da se dru`imo sa wim. Sastanak je odr`an u sali „Ellingtons” „na{eg” hotela „HÚatt” u prijatnoj atmosferi a gost je za uspomenu na dru-

28


30.5.2016

16:49

Page 6

AKTIVNOSTI

Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

BEOGRAD

SEDNICA + SASTANAK + VE^ERA = DRU@EWE U ~etvrtak, 3. marta 2016. godine odr`an je redovni sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd. Ovom sastanku je prethodila IV sednica UO Kluba koja je odr`ana od 19:00 do 20:00h u maloj sali (Board Room) hotela „HÙATT” Sednici je prisustvovalo 7 (od 11) ~lanova Odbora tako da je kvorum bio obezbe|en. Predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} je na dnevni red stavio nekoliko va`nih pitawa koja su na zadovoqstvo prisutnih ~lanova UO jednoglasno re{ena i usvojena.

`ewe dobio od predsednika Kluba Ti}e Savi}a klupsku zastavicu, Monografiju Kluba i primerak ~asopisa „Srpski Rotar” broj 49, posle ~ega je poslu`ena ukusna ve~era uz dobro vino! Jedan vrlo prijatan sastanak! í

Zatim je odr`an redovni sastanak Kluba kome je, na op{te zadovoqstvo, prisustvovao i biv{i ~lan Radomir Ra{a Burazor. Za ovu priliku Ra{a je doneo na degustaciju {qivovicu iz doma}e radinosti tako da je ve}ina prisutnih umesto viskija pila dobru doma}u rakiju. Ra{a je pozvan da ~e{}e pose}uje sastanke Kluba jer je zakqu~eno da tako dobra rakija sigurno doprinosi dobrom zdravqu ~lanova!

29


Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

30.5.2016

17:43

Page 7

AKTIVNOSTI

Za ve~eru je bio poslu`en jelovnik: riba ve~eri (a bio je losos – odli~no pripremqen), salsa od maslina, zeleni ri`oto sa povr}em; Desert: puding od vanile i ~okolade. Dru`ewe je nastavqeno a Dragan Brajer je evocirao uspomene na jedan istinit i uzbudqiv doga|aj iz 90-ih godina kada je poku{ana oru`ana pqa~ka wegove advokatske kancelarije ba{ u vreme sednice UO Rotari kluba Beograd! Naravno, Dragan je ovoj pri~i sada dao komi~nu notu i ostatak ve~eri protekao je u sjajnom raspolo`ewu... í

BEOGRAD BEOGRAD METROPOLITAN

OLIMPIJADA U MINHENU 1972. GODINE MIROQUB DUGI DAMWANOVI] ko{arka{, KK RADNI^KI, jedan od najboqih KRSTA[A, reprezentativac Vreme: ~etvrtak, 10. mart 2016. godine. Mesto dru`ewa bio je hotel HÙATT. Okupqawe od 20:00 do 20:30h uz pi}e dobrodo{lice.

Ovo je bio jo{ jedan zajedni~ki sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd i Rotari kluba Beograd Metropolitan a povodom predavawa koje su organizovali Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}. Wihov dragi prijateq i drug iz detiwstva i mladosti bio je gost i predava~, legendarni jugoslovenski ko{arka{ Miroqub Damwanovi} Dugi, koji je govorio svoja uzbudqiva se}awa o zanimqivoj i intrigantnoj temi: OLIMPIJADA U MINHENU 1972. godine i koga je vrlo toplo predstavio Hayi Du{an.

30

Dva su najzna~ajnija datuma iz jugoslovenske ko{arke u kojima je Dugi bio aktivan i uspe{an u~esnik: Mediteranske igre, Izmir, Turska, 1971. godine – I mesto Vinko Jelovac, Miroqub Damwanovi}, Milun Marovi}, @arko Ze~evi}, Dragan Ivkovi}, Blagoje Georgijevski, Dragan Ki}anovi}, Damir [olman, Goran Latifi}, Stanislav Bizjak, Zoran Nestorovi}.


Rot 24-31:Rot 24-31.qxd

30.5.2016

16:50

Page 8

Olimpijske igre, Minhen, Savezna Republika Nema~ka, 1972. godine – V mesto me|u 16 reprezentacija Kre{imir ]osi}, Nikola Ple}a{, Vinko Jelovac, Rato Tvrdi}, Damir [olman, Qubodrag Simonovi}, Dragan Kapi~i}, Blagoje Georgijevski, @arko Kne`evi}, Dragutin ^ermak, Miroqub Damwanovi}, Milun Marovi} (trener: Ranko @eravica) Dugi je, potom, vrlo spontano i neposredno predstavio sebe, svoja sportska dostignu}a kao i neka neobi~na iskustva (`ivotna i sportska). Iako je osnovna tema wegovog izlagawa bila „Olimpijada u Minhenu 1972.

godine” su{tina wegove poruke je bila, ipak, malo druga~ija. Prvo je ukazao na tada nastali fenomen „terorizma” kao bitnog ~inioca savremenih politi~kih trendova a potom se osvrnuo i na polo`aj „malih” sportskih nacija i timova u globalnim sportskim doga|ajima. Zanimqivo svedo~ewe i opservacije neposrednog u~esnika u nastajawu oba trenda. Dugi je tako|e na poklon dobio Monografiju Kluba a kasnije je sa ~lanovima Kluba vodio `iv razgovor na temu polo`aja mladih u dana{woj ko{arci. Na ovom sastanku smo imali zadovoqstvo da se upoznamo i da se dru`imo sa vi{e gostiju. Pored troje prijateqa iz RK Beograd Metropolitan, gost je bio i Rotarijanac iz Italije, g. PasÜuale F. Fiore, koji je ~esto u Srbiji jer je anga`ovan kao konsultant u EBRD a trenutno je naj~e{}e u Kragujevcu. Tamo podr`ava razvoj malih i sredwih preduze}a koja sara|uju sa FIAT-om. Predsednik Rotari kluba Beograd Trivko Ti}a Savi} je gostu uru~io zastavicu i Monografiju Kluba, a zate~eni gost je obe}ao da }e ponovo do}i na na{ sastanak i doneti zastavicu svog Kluba iz Torina. Ti}a je na kraju zamolio Alberta Kolgecija, Rotarijanca iz Pri{tine, da predstavi svoje goste - saradnike iz SEETO organizacije EU u Beogradu. Nekolicina gostiju je pokazala ozbiqno interesovawe za Rotari tako da je za o~ekivati da ih sretnemo jo{ neki put. Posle predavawa prisutnima je bila poslu`ena ve~era: Glavno jelo: biftek Velington, ili losos, sos od crvenog vina i maj~ine du{ice, pire od celera; Desert: kola~ sa maskarpone sirom i cimetom í

31


Rot 32-39:Rot 32-39.qxd

30.5.2016

17:34

Page 1

MIROQUB DAMWANOVI] DUGI

OSTALI SMO QUDI ISAM SIGURAN KO JE SVE VIDEO NA TV JEDAN REPORTERSKI ZAPIS SA N BEOGRADSKIH ULICA. KAMERA IDE, REPORTER SA MIKROFONOM PITA SLU^AJNE PROLAZNIKE OBI^NA PITAWA. NA JEDNOG MLA\EG NAI\O[E I PITAWE U KAMERU: - ,,KO JE BIO BRANISLAV NU[I]"? MOMAK SE ZAMISLI MALO I RE^E: - ,,NE ZNAM! ZNAM DA IMA ULICU I [KOLU ALI NE ZNAM KO JE BIO! RE^E JO[ - ]U POGLEDAM NA INTERNETU PA ]U TI JAVIM!!! INSTANT @IVOT, INSTANT ZNAWE, INSTANT KULTURA. GENERALNO BEZ ZLE NAMERE ALI SVE JE TAKO. SVE JE, BRE, NA DUGME, BOTUN, [TO KA@U DALMO[I. A KAKO SMO SE NAIVNO RADOVALI KADA SE POJAVILA INSTANT SUPA U KESICI. HO]E[ ZDRAVQE - ZELENO, HO]E[ ZNAWE PLAVO. NE MORA[ NI[TA DA PAMTI[, PROCEWUJE[ I FORMIRA[ STAVOVE – MAKAR I POGRE[NE, ALI SU TVOJI. ODE MOZAK U BELU MASU. I SAMO ]E JEDNOG DANA NEKO GORE, DA SE BAVI SUMANUTIM PREDVI\AWIMA, DA PRITISNE MASTER DUGME I DA SUZI ZNAWE NA JEDNOKRATNO: JEDNO DUGME - PRIJATEQ ZA JEDAN DAN, DRUGO - KOM[IJA ZA JEDAN DAN, JEDNO ZA INSTANT QUBAV, JEDNO ZA INSTANT, NE DAJ BO@E DETE, TRE]E- IGRA^ ZA JEDNO POLUVREME… NEPODNO[QIVA LAKO]A POVR[NOSTI! ZATO SAM I BIO [OKIRAN I NASMEJAN ODGOVOROM MOMKA U KAMERU. DA SU POSTAVQALI PITAWE KO JE BIO TOMA ZDRAVKOVI], NEKO BI MO@DA I ZNAO, ALI DANA[WA MLADOST SE NE U^I DA PAMTI, PO[TUJE I U^I IZ PRO[LOSTI. BRZINA @IVOTA, VAQDA NE OSTAVQA DOVOQNO VREMENA ZA TO, A TOMA NAS JE NOSIO SVOJIM TU@NIM PESMAMA I BUDIO U NAMA ONO SEBI^NO-]UTI IMA I ONIH KOJIMA JE TE@E. STARI BOLNI^KI SINDROM PRESLIKAN U KAFANI. A I NAPISAO JE ONO I OTPEVAO: „O DANKA, DANKA, DANKA…” ALI TO JE ZA KRAJ PRI^E. ESDESETPETA MI JE, VREME JE ZA SMIRAJ, I SIGURNO NE ZA ZA NEKU [ BORBU. I ONOG \OLETOVOG PETLA SVE RE\E VI\AM, ALI SAM DUBOKO SUMWI^AV U OVO [TO NAM DOLAZI, MO@DA? USTRA[EN, HO]U DA SE SE]AM SVOG @IVOTA MA KAKAV DA JE BIO, HO]U DA TO DELIM SA QUDIMA KOJI ISTO HO]E DA SA^UVAJU SMISAO SVOJE PRO[LOSTI. BIRAMO SE SPONTANO I INTEZIVNO DRU@IMO. A KO[ARKA KOJA NAS POVEZUJE JE IDEALAN AMBIJENT I SVET ZA SVE NAS. ODLAZE QUDI ZA KOJE SU WIHOVI RODITEQI IMALI VI[E VREMENA I KOJI SU ZA SVOJU DECU IMALI VREMENA DA IH NAU^E DA PAMTE, PO[TUJU, POSTANU I OSTANU QUDI.

32

NEDAVNO JE OTI[AO RANKO @ERAVICA OD NAS. NAPISANO JE MNOGO O WEMU I O TOME [TA NAM JE, AKO SE POTRUDIMO I HO]EMO, OSTAVIO U NASLE\E. RE^E PERO SKANSI-ZA TAKVIM ^OVEKOM NE TREBA PLAKATI, VE] GA SLEDITI! LEPO RE^ENO! A JA SAM SAMO HTEO DA U TOM MNO[TVU UTISAKA I SE]AWA NA RANKA @ERAVICU DODAM SVOJ MALI UTISAK O RANKU KAO NORMALNOM I OBI^NOM I, NADASVE, QUDSKI VASPITANOM ^OVEKU I PRIJATEQU NEUNI[TIVE ENERGIJE. TRA@IO JE SVAKI, NAJMAWI POVOD DA SE DRU@IMO, ODGOVARAO I DOLAZIO NA SVAKI POZIV. I GORI[KA BRDA U SLOVENIJI, I QUBQANA, I ZAGREB, I SPLIT, ALI I „RADNI^KI”, „SVETI NIKOLA” NA BULEVARU, PA „POTKOVICA” I POSEBNO, DANKA, DANKA… ADOSNI MOMENTI ZBLI@AVAJU QUDE, A NE^IJE TEGOBE I NESRE]E, ^INE DA SE R DU[E NEKAKO ^VR[]E DR@E ISKRENIJE U @EQI DA SE NEKOM MALO POBOQ[A SITUACIJA. SVE PRO\E I NEKAKO DO\E NA

SVOJE, ALI JE STVOREN ODNOS, NAVIKA I POTREBA ZA ZAJEDNI[TVOM I ISKRENIM ODNOSOM, BEZ IKAKVIH INHIBICIJA. IMAMO PRIJATEQA ZA KOGA SMO SE STVARNO BORILI A ON NAM JE VRATIO NEMERQIVO. MO@DA I NIJE SVESNO, ALI SU WEGOVE DVE [TAKE I RAZORENI KUKOVI BILI POVOD DA PO^NEMO DA SE VI\AMO U WEGOVOJ BLIZINI. KOLIKO SAM UPOZNAT MNOGO JE PRO[AO U @IVOTU I MOGAO BI DA NAPI[E SVOJU „MAKIJEVU TRILOGIJU”. SKRASIO SE U BLIZINI KUMA, KOME JE BOG TAMO PODARIO MIR I UDAQIO OD NEMIRA KOJIMA JE BIO OBHRAVAN SAV @IVOT. RADI SE O ZORANU MAROJEVI]U I MOM^ILU PAZMANU, IGRA^IMA OKK BEOGRADA I REPREZENTACIJE JUGOSLAVIJE I KUMOVIMA. PRONA[LI SU SVOJ MIR I VLASTITI RAJ NA PETLOVOM BRDU. MI U ZEZAWU GOVORIMO DA JE ZP PO@EGA! DA KAD OD RANKA KRENEMO PREMA BRDU, ZAGA NAM SPREMA SENVI^E I PE^ENO PILE U NOVINI ZA PUT. TO ZEZAWE JE PRERASLO U NA[U MALU ZAVIST, DODU[E DOBRONAMERNU, ALI IPAK ZAVIST. JER TO JE IPAK BRDO @IVOTA. IZA WIH JE BEOGRAD, ZP PETLOVO BRDO, BEOGRAD JE U BLIZINI I PERIFERIJA.


30.5.2016

17:34

Page 2

SVE JE TO U GLAVI, ALI JE SNA@NO I OSMI[QAVA POSTOJAWE. ELEM, NE ZNAM TA^NO KAKO JE POTEKLA I OD KOGA IDEJA DA OBI\EMO MARETA, KOJI NIJE MOGAO DA SE PUNO KRE]E. UGLAVNOM, JA SAM KAO NAJMLA\I VOZIO RANKA I NECU U NEPOZNATO. NISMO IMALI PREDSTAVU GDE JE TO TA^NO I, PO[TENO, TREBALA NAM JE NAVIGACIJA POSEBNE VRSTE DA DO\EMO DO GORE. NEKI OD NAS SU STAVILI MA[NE; BILO JE TU I YIPOVA SA WUJOR[KIM TABLICAMA. PA, BO@E MOJ, IDEMO U RESTORAN NA JEDNO OD UOBI^AJENIH VI\EWA. MALA PIJACA, PRILI^NO ZAPU[TENA I RUINIRANA, LOKAL U ]O[KU I QUDI, NIJE BA[ BILO ZA MA[NE ALI SU NAS QUDI KUPILI. MI SE LAKO PRILAGO\AVAMO I SPONTANI SMO I MALO NAM TREBA. REZERVE SU BRZO IS^ILILE I TO VI\AWE NA PETLOVOM BRDU ZA^UDO POSTADE PRVO NAVIKA PA POTREBA. MALO PO MALO, JEDNA MALA PROSTORIJA IZ DVA DELA, HLADNA SAMO ZIMI, A SADA DUPLO MAWA, POSTADE KULTNO MESTO Eæ ÙU KO[ARKE. OKALNI POSETIOCI, KOJE SU RAZNE L SUDBINE OPREDELILE PREMA TOM MESTU, GLEDAJU NAS, NE KAO BIV[E KO[ARKA[KE ASOVE-DA BUDEM MALO NESKROMAN, NEGO KAO POTVRDU NEKIH WIHOVIH SUDBINA, NOSTALGI^NIH SE]AWA. I PORED NESRE]A KOJE SU NAS BOMBARDOVALE DEVEDESETIH I NA SVAKOM OD WIH I OD NAS OSTAVILE TRAGA, SVI, BA[ SVI MI HO]EMO, A MI TO MO@EMO, DA IZ NA[IH @IVOTA IZVU^EMO LEPO, QUDSKO. LEPO, ^AK I IZ DEVEDESETIH. ZATO NAS ONI VOLE I JEDVA ^EKAJU DA DO\EMO. A BILO NAS JE DOSTA U PO^ETKU. SADA ZAJEDNO SA DOMA]INIMA ^INIMO POSEBAN, MALI KO[ARKA[KI SVET OTVOREN ZA SVAKOGA DOBRE VOQE I NAMERA. POLAKO I GODINE ^INE SVOJE I KRUNIMO SE, ALI NEMA ODUSTAJAWA. POSLEDWI PUT SMO SE VIDELI PO PRVI PUT BEZ RANKA. I KAO DA JE LEBDEO IZNAD NAS, A MNOGO JE ZASLU@AN ZA TU NA[U POTREBU ZA VI\AWEM I NEKOLIKO SATI UVEK PRO\E KAO TREN. NEKO RE^E NA KRAJU KAKO SVE TE^E LAKO IZME\U NAS I DA SMO SVA[TA PRO[LI I I NEKAKO SPONTANO NAM IZLETE - A OSTALI SMO QUDI. NEMA LEP[E AMANETI NA[OJ DECI. A OBI^NO IMA PREDJELO I ONDA MOMA, KOJI JE POD STARE DANE NAU^IO DA ODLI^NO KUVA, SKUVA GULA[, PASUQ ILI NE[TO SLI^NO. RANKO JE VOLEO DA PLATI NE[TO OD PI]A I KAD JE NA[ AN\EO ^UVAR, DANKA IZ UVODA, REKLA KOLIKI JE RA^UN, ON PO^E DA BROJI DO 13000. NE, RE^E KUM^E TOME ZDRAVKOVI]A - HIQADU I TRISTA DINARA! OSMEH I NEVEROVAWE. PREDPOSLEDWI SASTANAK JE BIO BOGATIJI ZA BO[U TAWEVI]A, GOSPODIN ^OVEK. NENAMETQIVO DOBAR. JEDINO OSTAJE DA KA@EM DA KAD SMO SLEDE]I PUT HTELI DA PLATIMO DANKI [TA JE ZA PLA]AWE, RE^ENO NAM JE DA JE BO[A OSTAVIO DOVOQNO NOVCA ZA NEKOLIKO SLEDE]IH

SASTANAKA. TIHO, NENAMETQIVO I DISKRETNO. I RANKO, PRE SVIH, I MARE KAO NESVESNI UZROK OVAKVE LEPE, VE], TRADICIJE, I MOMA, I RA@AW, I SRE]KO I KATANAC, I MI[KO, I \URA, I TVIGI, I GAVRA, I KOKI, I PLE]A[, I [OLMAN, I NECA I RICA, I TODOS, I \URA, I IVA^KO, I MALI CVELE I JA… I SVAKO DOBRONAMERAN I NARAVNODANKA, KAO DOBRI AN\EO NAD NAMA. MI SMO TAMO DEO AMBIJENTA, NA[E SLIKE SU NA ZIDOVIMA. TAMO SMO OTVORENI I QUDI. DA, OSTALI SMO QUDI-PRE SVEGA. TOMA ZDRAVKOVI] JE BIO VIZIONAR, JER SAD JE KOD „DANKE” KO[ARKA[KI CENTAR JUGOSLAVIJE. SINONIM. TAMO JE ^OVEK ^OVEKU-^OVEK. JA ISKRENO @ELIM SVIMA DA IMAJU I NEGDE DA KOD SVOJE DANKE QUBOMORNO ^UVAJU I DAQE U^VR[]UJU DUGODI[WA PRIJATEQSTVA. NA[ @IVOT JE BOGAT. OD OVIH SILNIH SVAKODNEVNIH AFERA - MALI, GA[I], MIHALOVI]EVA, VU^I]EVI], PA ATENTAT NA PAPU, SAMO DA NA\U ALI AGYU. I KAD SE VRATIM NA ONE INSTANT NAZNAKE OD PO^ETKA OVO [TO SE MI TRUDIMO DA ODR@IMO IZGLEDA NADREALNO I NESTVARNO! í

AKTIVNOSTI

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd

BEOGRAD METROPOLITAN TRILATERALNA KOMISIJA, EAST ÝEST BRIDGE, NOVI SVETSKI POREDAK

Redovni sastanak ~lanova Rotari Kluba Beograd Metropolitan odr`an je u utorak, 15. marta 2016. godine, u okviru kojeg je organizovano ekskluzivno predavawe gospodina Tahira Hasanovi}a na temu „Trilateralna komisija, East Ýest Bridge, novi svetski poredak”. Tokom decenije duge politi~ke karijere, Tahir Hasanovi} je stekao ugled konstruktivnog, umerenog i liberalnog politi~ara, `eqnog da popravqa mostove tamo gde bi drugi voleli da ih ru-

33


30.5.2016

17:36

Page 3

{e. Bio je predsednik Saveza studenata Univerziteta u Beogradu, Predsednik omladine Beograda i posledwi „ministar spoqnih poslova” omladine biv{e Jugoslavije 1989. godine. Tako|e je bio ~lan Predsedni{tva Centralnog komiteta Komunisti~ke partije 1990. godine iako je tada imao tek 30 godina. Tahir Hasanovi} je bio jedan od osniva~a stranke Nova demokratija koja je prerasla u Liberalnu stranku i kasnije wen prvi generalni sekretar. Vr{io je va`nu funkciju predsednika Kadrovske ko-

misije stranaka okupqenih u DOS (Demokratska opozicija Srbije) u vreme demokratske vlade premijera Zorana \in|i}a. Po povla~ewu sa politi~ke scene, Tahir danas vreme raspore|uje izme|u porodice – supruge i dve k}erke, filantropskog rada i obaveza koje ima kao ~lan Upravnog odbora u nekoliko srpskih i stranih preduze}a. Ula`e velike napore da Srbiju u svetu promovi{e kao liberalnu i tolerantnu zemqu zbog ~ega je ~esto na putu. Tahir Hasanovi} je jedan od dvoje qudi na Balkanu koji imaju diplomu poznatog Dale Carnegie kursa za liderstvo i qudske odnose u Sent Luisu i ovla{}eni je Dale Carnegie instruktor. Danas druge uspe{no podu~ava ve{tinama qudskih odnosa, poverewu i entuzijazmu, koji su preko potrebni ovom delu sveta. Predsedni{tvo EÝB nedavno je imenovalo Tahira na mesto Izvr{nog sekretara Srpske nacionalne grupe Trilateralne komisije. Na ovom, mo`e se napisati i donatorskom sastanku Rotari Kluba Beograd Metropolitan, sakupqeno je 57.000 dinara i celokupan iznos bi}e upotrebqen za kupovinu ormana za Sigurnu ku}u u Beogradu. Po jedan orman poklonili su Rotari klubovi: Beograd ^ukarica i Beograd Zemun. Na sastanku je bilo prisutno vi{e od 100 prijateqa iz 15 Rotari i 5 Rotarakt klubova í

34

AKTIVNOSTI

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd

BEOGRAD METROPOLITAN I ROTARAKT KLUB BEOGRAD METROPOLITAN BO@ANSTVENI SASTANAK

Redovni sastanak Rotari Kluba Beograd Metropolitan odr`an je u utorak, 22. marta 2016. godine, u Ku}i legata u Beogradu, Knez Mihailova broj 46 sa po~etkom u 19 ~asova. Okupqawe u holu Ku}e legata po~elo je od 18:30h do 18:55h. Bio je ovo zajedni~ki sastanak sa Rotarakt Klubom Beograd Metropolitan, tokom kojeg su prisutni prijateqi imali izvanrednu priliku da im stru~ni vodi~ predstavi gostuju}u izlo`bu svetskog renomea - Salvador Dali „Bo`anstveni svetovi” í


30.5.2016

17:37

Page 4

AKTIVNOSTI

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd

BEOGRAD DUNAV SENZORNA SOBA ZA DECU OBRENOVCA

U utorak, 22. marta ove godine, na Mladence, delegacija Rotari kluba Beograd Dunav, koju su ~inili Predsednik kluba Bane R. Sekuli}, Milica Mladenovi}, Jovo Medojevi}, Bora Kova~evi}, Milorad M. \ukanovi}, Vladimir Pavli~i}, Miomir Raj~evi}, Aleksandar Gatalica i Stefan Mandi} Raj~evi}, i Sr|an Janev iz Rotari kluba Vaqevo (sekretar RID 2483 u prethodnoj Rotarijanskoj godini) posetili su Obrenovac, gde su prisustvovali lepoj priredbi povodom Dana {kole SO[ za obrazovawe i vaspitavawe dece sa smetwama u razvoju „Qubomir A}imovi}�. [kola je obele`ila svoj 16. ro|endan i slavi Me|unarodni dan osoba sa Daunovim sindromom. Potpisivawe Ugovora o donaciji je simbo-

35


30.5.2016

17:37

Page 5

AKTIVNOSTI

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd

BEOGRAD KAFANA „KALENI]” NA VRA^ARU

li~no predstavqalo ranije obavqenu primopredaju vrednog poklona – senzorne sobe. Sufinansirawem iz Distriktnog granta omogu}eno je da Senzorna soba, prostorija veli~ine 20m2 koja se nalazi u sklopu Dnevnog boravka dece i omladine sa smetwama u razvoju u Obrenovcu, bude opremqena stimulativnim ure|ajima za senzomotornu rehabilitaciju dece sa posebnim potrebama. Na poklonu se, u ime u~enika, nastavnog osobqa i `iteqa Obrenovca, zahvalio direktor {kole Predrag Dackovi}. Saradwa Rotari kluba Beograd Dunav sa ovom {kolom je uspostavqena usled poplava koje su Obrenovac pogodile maja 2014. godine i, kako re~e Predsednik Rotari kluba Beograd Dunav Bane R. Sekuli}, nastavi}e se i ubudu}e. Vrednost poklona prijateqa iz Rotari klub Beograd Dunav deci Obrenovca je oko 720.000 dinara í

36

^lanovi koji su do{li na ovaj sastanak u ~etvrtak, 24. marta uve~e, imali su priliku da u`ivaju u opu{tenom i pravom prijateqskom dru`ewu ~lanova Rotari kluba Beograd u ambijentu stare beogradske kafane „Kaleni}” u centru Vra~ara. Dru`ewu je prisustvovalo deset ~lanova: Pavle Bani}, Dragan Brajer, Hayi Du{an Glu{ac, Quba Hayi \or|evi}, Du{an Joksimovi}, Nikola Mandi}, Sr|an Milinkovi}, Tatjana Oluji}, Duka Samaryi} i Predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi}, a kasnije se pridru`io i raniji predsednik Kluba Vlada Mla|an. Za one koji poste, za po~etak je poslu`ena pita krompiru{a i pita od praziluka a za ve}inu ostalih „standardno” kafansko predjelo: pihtije, sir i kajmak, wegu{ka pr{uta, pe~ene qute papri~ice i tople lepiwe. Slu`beni odlazak Du{ana Joksimovi}a u Vr{ac je podstakao Duku i Dragana da evociraju uspomene na napore koje je na{ Rotari klub ulo`io u osnivawe Rotari kluba Vr{ac tako da se, zapravo, odmah pre{lo na Rotarijanske teme. Ni ve~era prisutne nije omela u tome tako da, dok se u`ivalo u odli~nom ro{tiqu (a Hayi Du{an u ribi), nije prestajao razgovor o aktuelnim Klupskim temama. Naravno, sve nas je obradovalo pojavqivawe Vlade Mla|ana i dru`ewe sa wim tako da je raspolo`ewe svih bilo sjajno. Zbog toga smo se malo i zbunili kada je konobar po~eo da ma{e salvetom, pali i gasi svetla zbog „fajronta” u pono} – a kafana puna! Na{e raspolo`ewe nije pokvario ni ra~un koji je doneo konobar na kraju, tako da smo ostali zapitani: da li su stare beogradske kafane toliko poskupele ili mi u „HÚattu” imamo zaista tako dobre uslove?! Uglavnom, be{e ovo jedno sjajno ve~e, provedeno sa prijateqima u dobrom razgovoru i raspolo`ewu kao i u pravom kafanskom ambijentu! í


30.5.2016

17:38

Page 6

AKTIVNOSTI

Rot 32-39:Rot 32-39.qxd

BEOGRAD PROLE]E JE... GOSTI, DRU@EWE, VE^ERA

Redovne Klupske aktivnosti se nastavqaju sastankom ~lanova Rotari kluba Beograd u hotelu „HÚatt” u ~etvrtak, 31. marta 2016. godine. Pored pozdravqawa najavqenih gostiju Olivera Felgendrehera iz Berlina i Alberta Kolgecija iz RK Pri{tina, koji su i ranije prisustvovali na{im sastancima, krenulo se sa novim menijem koji je Nikola Mandi} dogovorio sa hotelom, tako da je te ve~eri bilo poslu`eno: Glavno jelo: Pe~eni losos sa kaparom, limun, per{un, pire od krompira; Desert: ^okoladni kola~ sa kompotom od vi{we í

37


Rot 32-39:Rot 32-39.qxd

30.5.2016

17:38

Page 7

AKTIVNOSTI

minu redovnog sastanka bila sasvim u redu. S obzirom da su teme i ina~e bile od {ireg interesa, bilo je zadovoqstvo prisustvovati sastanku na kome su svi prisutni dali vrlo konstruktivni doprinos u diskusiji po svakoj ta~ki dnevnog reda Upravnog odbora í

BEOGRAD PETA SEDNICA

U sali „Ellington’s” novobeogradskog hotela „HÚatt” odr`ana je peta sednica Upravnog odbora Rotari kluba Beograd sa po~etkom u 20:30 ~asova. Ispostavilo se da je predlog predsednika Kluba Trivka Ti}e Savi}a da se ova sednica UO Kluba odr`i u ter-

38


Rot 32-39:Rot 32-39.qxd

30.5.2016

17:39

Page 8

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD MAJ 2016. GODINE

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAYI DU[AN

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

NIKOLI] MIROSLAV

OLUJI] TATJANA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

PAWESKOVI] SAWA

VESTI IZ BEOGRADSKIH ROTARI KLUBOVA •Firma prijateqa Pavla Bani}a, ~lana Rotari kluba Beograd, izvodi radove na protivpo`arnoj za{titi srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori.

za Rotaraktovce na temu ,,Ýork & Travel in USA” uz obezbe|eno sponzorstvo od 2.500 evra jednom Rotaraktovcu!

•Rotarakt klub Beograd je organizovao humaniratnu akciju u Domu za autisti~nu decu pa su oslikani stakleni predmeti sa te akcije bili predmet prodaje u Skadarliji.

•Rotari klub Beograd Sava organzovao je predavawe dr Branka Duwi}a, Direktora Centra za ~istiju proizvodwu TMF Beograd, pod nazivom „Hemijski lizing”. Sastanak je bio u novobeogradskom hotelu „HolidaÚ In” u sredu 30. marta ove godine í

•Rotari klub Beograd Metropolitan je u utorak, 29.marta ove godine organizovao predavawe

39


Rot 40-41:Rot 40-41.qxd

30.5.2016

17:48

Page 1

AKTIVNOSTI

Tom prilikom go{}a je predsednici Rotari kluba Beograd Metropolitan Oliveri Stani} uru~ila Klupsku zastavicu Rotari kluba Pnom Pen í

BEOGRAD METROPOLITAN KAMBOYA IZ MOG UGLA

Redovni sastanak Rotari Kluba Beograd Metropolitan u utorak, 12. aprila 2016. godine, u hotelu „HÚatt” po~eo je pristupnim predavawem – putopisom go{}e Jelene Sinkovi} Stanulovi} na temu „Kamboya iz mog ugla”. Kraqevina Kamboya je dr`ava u jugoisto~noj Aziji. Od 9. do 15. veka na prostoru Kamboye postojalo je Kmersko carstvo ~ije je sredi{te uglavnom bio grad Angkor. Glavni hram carstva Angkor Vat danas je simbol Kamboye i najve}a turisti~ka atrakcija. Od druge polovine 19. veka Kamboya je bila deo Francuske Indokine. Posle sticawa nezavisnosti, vojni udar pod ameri~kim pokroviteqstvom 1970. godine je doveo do gotovo dve decenije trajawa gra|anskog rata. Pod vla{}u Crvenih Kmera od 1975. do 1979. godine u masovnim pogubqewima i zbog gladi i bolesti umrlo je oko 1,5 milion qudi. Nakon zavr{etka hladnog rata ponovo je uspostavqena politi~ka stabilnost po~etkom 90-ih godina. Od tada je Kamboya ustavna monarhija. Kamboya je etni~ki homogena – ve}ina stanovnika su Kmeri i govore kmerskim jezikom, a ima preko 15 miliona stanovnika. Dominantna religija je teravadski budizam. Glavne privredne aktivnosti Kamboye su poqoprivreda, turizam i proizvodwa ode}e i tekstila. Prestonica Kraqevine Kamboye je Pnom Pen.

40


AKTIVNOSTI

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd

30.5.2016

17:49

Page 2

BEOGRAD

glavno jelo: {pagete sa morskim plodovima, ~eri paradajz i pesto sos; desert: Opera kola~ sa vanilla sosom, {to je zaokupilo pa`wu prisutnih, a Ti}a je iskoristio da „zatvori” zvani~ni deo sastanka. Naravno, razgovor i dru`ewe na razne Klupske, ali i druge teme je nastavqeno uz dobro vino i odli~nu tortu tako da niko nije `urio ku}i... í

MIRAN SASTANAK Sastanak Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 14. aprila ove godine u lepoj „Elington’s” sali hotela „HÚatt” ! Ovo je bio jedan mirniji, vrlo prijatan sastanak, a uo~i svih zanimqivih aktivnosti i doga|awa koji su u najavi, krajem aprila i po~etkom maja kada }e se obele`iti 24 godine postojawa Kluba. Prvi su stigli Hayi

Du{an i Nikola Mandi} tako da su oni odmah „pretresli” op{te Klupske teme. Tom razgovoru su se pridru`ili Duka Samaryi} i Ti}a Savi} a potom su stigli ostali ~lanovi i gosti. Tatjana je potvrdila da dolazi sa Draganom a i Quba Hayi \or|evi} je najavio dolazak sa gostom iz Francuske. Pavle Bani} je stigao pravo sa Svete Gore i manastira Hilandar, pa se uz pi}e razvila diskusija tako da je Predsednik Kluba Ti}a Savi} jedva do~ekao da svi prisutni sednu za sto kako bi udario u zvono i otvorio sastanak. Posle kra}e uvodne re~i Predsednika, Quba je zamoqen da predstavi gosta a zatim se i g. Thomas Ricour iz firme „Brinn Rouse” predstavio uz zahvalnost na gostoprimstvu. Tomas je bio vrlo opu{ten i duhovit tako da mu je o~igledno prijala neobavezna i prijateqska atmosfera koja je vladala tokom sastanka. Ti}a je iskoristio nastavak sastanka da detaqnije upozna prisutne sa planom aktivnosti i de{avawa u narednom periodu uz „nesebi~nu” podr{ku Izvr{nog sekretara Nikole koji je stalno imao dopune i najnovije informacije iz drugih Klubova! To su u iskoristili i ostali ~lanovi da se aktivno ukqu~e svojim komentarima, dosetkama i po{alicama na ra~un Predsednika i Sekretara. No spas je do{ao od konobara koji su po~eli da slu`e ve~eru:

41


Rot 42-43:Rot 42-43.qxd

30.5.2016

17:54

Page 1

DISTRIKT 2483 ROTARI SRBIJA I CRNA GORA PETS Beogradsubota i nedeqa 16. i 17. april 2016. godine Hotel „CROÝNE PLAZA” Skadarlija, kafana „DVA JELENA”

[TA JE P E T S? Uspe{ne organizacije imaju definisanu viziju, razvijenu misiju, jasne strate{ke ciqeve, definisane politike i procedure, svoja pravila pona{awa. Karakteri{e ih posebno razvijen vizuelni identitet, sna`an timski duh, poseban re~nik, ~ak i poseban kalendar. Takve organizacije imaju na desetine re~i i akronima koji su „onima izvana” nepoznate i zvu~e ~udno, a „posve}enima” su posebno drage. P E T S - President Elect Training Seminar, jedna je od najva`nijih re~i, ali i najva`nijih doga|aja u Rotari pokretu! Svake godine na prole}e susre}u se izabrani predsednici i sekretari Rotari Klubova, oni koji }e tek preuzeti du`nost 1. jula (po~etak Rotarijanske godine), upoznaju se, razmewuju ideje i iskustva, diskutuju o ciqevima, razvijaju duh ~iwewa dobrog! P E T S je obavezan za izabrane predsednike, sekretare i ~lanove Lider{ip tima, a otvoren za sve Rotarijance i Rotaraktovce. Dobrodo{li na P E T S Distrikta 2483!

42


30.5.2016 17:54

Snimila Dragoslava Spasi}, Rotari klub Leskovac

Rot 42-43:Rot 42-43.qxd Page 2

43


AKTIVNOSTI

Rot 44-51:Rot 44-51.qxd

30.5.2016

17:58

Page 1

BEOGRAD ^UKARICA ICC SRBIJA-[VAJCARSKA-NEMA^KA POSETA ROTARIJANACA IZ NEMA^KE I [VAJCARSKE SRBIJI OD 21. DO 24. APRILA 2016. GODINE

APRIL U BEOGRADU, NOVI GOSTI I ,,STARA KAFANA’’ Shodno dogovoru sa po~etka Rotarijanske 2015-2016. godine u Beogradu je dana 21. aprila 2016. godine u hotelu „M” odr`ana generalna Skup{tina ICC-a Srbija-[vajcarskaNema~ka. Na skup{tini su prisustvovali ~lanovi ICC-a i Rotarijanci iz E-Kluba Berlin, RC Bern Christoffel, E-Kluba Cirih kao i predstavnici na{ih klubova RK Beograd, RK Beograd Metropolitan, RK Ni{ Konstantin Veliki, RK Pan~evo Mihajlo Pupin, RK Pan~evo, RK Beograd Dediwe, RK

Izabrani guverner Distrikta 2483, Srbija i Crna Gora za rotarijansku 2018 – 2019. godinu Vladimir Mati}, ~arter predsednik Rotari kluba Beograd ^ukarica, sa suprugom Jadrankom Ni{, RK Beograd Skadarlija, gosti iz RC Malme Slottsstaden, RTK Beograd ^ukarica kao i doma}ina i organizatora skupa Rotari kluba Beograd ^ukarica. Predsednica ICC-a Daniela ^esarov i NC ICC Vladimir Mati} pozdravili su sve prisutne Rotarijance i goste a posebno specijalnu go{}u Princezu Jelisavetu Kara|or|evi}. Daniela ^esarov je podsetila na najva`nije projekte ICC-a kao {to su stalna pomo} De~ijem selu u Sremskoj Kamenici ({kolovawe i zapo{qavawe mladih, nabavka sportske opreme i dr.), pomo} stanovni{tvu u Obrenovcu, nabavka pametnih tabli za {kole i igra~aka za de~iji vrti} u Obrenovcu, sadwa cve}a sa svim {kolama u Obrenovcu i dr. DGN Branislav Ran|elovi} je pozdravio sve Rotarijance i goste i za`eleo im puno uspeha u zajedni~kim projektima i puno novih dru`ewa. Posle su svi predstavnici Klubova govorili o radu i projektima svojih Klubova a Daniel Ziska predsednik E-Kluba Berlin je odr`ao prezentaciju o Global Grantu koji realizuje wegov Klub. Doma}ini skupa Ana Stefanovi}, predsednica RTK Beograd ^ukarica i Vladimir Mati}, ~arter predsednik RK

44

Beograd ^ukarica su upoznali prisutne o najva`nijim aktivnostima i projektima svojih Klubova. Na kraju radnog dela sastanka u redovno ~lanstvo RK Beograd ^ukarica primqena je Dragana \or|evi} kojoj je Rotarijansku zna~ku uru~io DGN Bane Ran|elovi} a past predsednik kluba Nenad \urovi} uru~io je stipendije na{im stipendistima Vladi Jo~i}u, Jovani [emi} i Dijani Gligorijevi}. Za vreme ve~ere prezentaciju svojih vina iz podruma „Mal~a” i „Status” odr`ao je Bora Jovi} iz RK Ni{ Konstantin Veliki. U drugom delu sastanka sa ~lanovima ICC-a dogovoreno je niz zajedni~kih aktivnosti kao {to slede}i sastanak ICC-a u Bernu, 19. avgusta 2016. godine, saradwa B klubova (Berlin, Bern, Beograd, sa idejom da se ukqu~e i Rotari klubovi iz Budimpe{te, Bukure{ta, Bratislave, Bawa Luke i dr.), me|usobno u~e{}e u Distriktnim i Global Grantovima, me|usobne posete Rotarijanaca, zavr{etak projekta „Lak{e do posla” u 2016. godini i dr. Za goste iz Nema~ke i [vajcarske organizovane su i posete znamenitostima u Beogradu (Beli Dvor, Kalemegdan, Knez Mihajlova, Skup{tina Srbije i dr.), poseta Sremskim Karlovcima, vinariji „Veritas” i obilazak Novog Sada sa ve~erom na Petrovaradinskoj tvr|avi. Posebno je bilo izvanredno dru`ewe u etno restoranu „Stara kafana” u Ustani~koj ulici broj 66, kod zgrade „Beomedicine” na Du{anovcu, gde je organizovana ve~era sa starogradskom muzikom, sa preko 80 prisutnih Rotarijanaca iz 15 Rotari klubova, kada smo uru~ili 500 eura kao donaciju na{em bratskom klubu RC Bijeqina za Global Grant koji realizuju. Odr`ana su i dva va`na sastanka kod zamenika gradona~elnika Beograda Andreje Mladenovi}a oko zapo~ete saradwe Berna i Beograda uz ukqu~ivawe Rotarijanaca kao i sa Martinom Knapom, direktorom delegacije Nema~ke privrede u Srbiji. Posle ru~ka u restoranu „Uzelac” na Hipodromu i odr`anog posledweg radnog sastanka u nedequ, 24. aprila 2016. godine ispratili smo goste na aerodrom í Vladimir Mati} NC ICC za Srbiju Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora


Rot 44-51:Rot 44-51.qxd

30.5.2016

17:58

Page 2

45


30.5.2016

18:00

Page 3

AKTIVNOSTI

Rot 44-51:Rot 44-51.qxd

I ROTARAKT KLUB NI[ PRAZNI^NI VIKEND U ROTAR(IJAN)SKOM NI[U

Sve~ana proslava Rotari i Rotarakt kluba Ni{, povodom obele`avawa 80 godina od osnivawa i 20 godina od reosnivawa Rotari kluba Ni{ i 20 godina od osnivawa Rotarakt kluba Ni{ odr`ana je u subotu 23. aprila 2016. godine u hotelu „Tami Residence” u novoj banket sali „Constantinus Palace”, sa po~etkom u 15.00 ~asova.

Prijem gostiju i koktel dobrodo{lice bio je od 14.00 - 15.00 ~asova. Proslava je po~ela u 15.00 ~asova nastupom Akademskog hora „SKC Ni{”, zatim je usledio, kako i dolikuje, pozdravni govor doma}ina predsednika Rotari kluba Ni{ za 2015- 2016. godinu Miroslava Jovi}a, kao i obra}awe gostiju, a odr`ana je i kratka prezentacija o Rotari klubu Ni{. Uvodni deo zavr{en je uz nastup „KUD Branko” iz Ni{a. Prisutni su bili i prijateqi Rotarijanci iz bugarskih Rotari klubova u Sofiji i Plovdivu. Sve~ani ru~ak i ugodno dru`ewe prijateqa pratila je muzika ansambla „Gro{”. Sme{taj za sve goste koji su `eleli, bio je obezbe|en u hotelima „Tami Residence”, „Panorama LuÚ” i „Hostel Evropa”. Sutradan, u nedequ 24. aprila je organizovan obilazak Ni{a, za sve goste koji su ostali da preno}e u Ni{u í Ovaj prilog re~ju i fotografijama je poslala vredna saradnica Dragoslava Spasi}, dolaze}i predsednik Rotari kluba Leskovac.

46


30.5.2016

18:00

Page 4

AKTIVNOSTI

Rot 44-51:Rot 44-51.qxd

BEOGRAD ^ARTER VE^E 24 GODINE ROTARIJA U NA[OJ ZEMQI

ARAPSKA NO] U BEOGRADU U ~etvrtak 5. maja ove 2016. godine sve~ano je obele`ena 24. godi{wica od ~arterovawa Rotari kluba Beograd i osnivawa Rotarija u na{oj zemqi i organizovano je „Arapska no} u Beogradu”. I pored dosta neizvesnosti i nervoze, po mi{qewu ve}ine prisutnih, ovo je bio veoma dobar i vrlo prijatan sve~ani sastanak sa gostima i prijateqima, a nekoliko prisutnih se naknadno javilo da izrazi svoje zadovoqstvo organizacijom i sadr`ajem sastanka Kluba. Skoro do pred sastanak stizali su otkazi dolaska kao i prijava novih gostiju tako da je, na kraju, bilo ipak ta~no 30 prisutnih u sve~ano ukra{enoj sali „Beograd” hotela „HÚatt”. Pored ~lanova Rotari kluba Beograd koji su bili prisutni u (skoro) punom sastavu - Ti}a, Sr|an, Hayi Du{an, Miwa, Jovan, Duka, pa Dragan, Nenad, Pavle i ^eda sa suprugama, Tawa sa suprugom, Nikola sa }erkom, prisutni su bili i prijateqi iz Rotari kluba Veliko Gradi{te, Rotari kluba Smederevo, Rotari kluba Beograd Metropolitan, na{ mladi, dragi prijateq Albert Kolgeci iz Rotari kluba Pri{tina je doveo tri svoja gosta (dve go{}e iz Albanije i gosta Italijana).

47


Rot 44-51:Rot 44-51.qxd

30.5.2016

18:01

Page 5

-Humus, patliyan sa pastom od susama, salata sa per{unom i paradajzom, baba ganu{ namaz od plavog patliyana, krastavac, paradajz, jogurt sa krastavcem, masline, mleveni orasi sa prezlama i ~ili sosom, fatu{ salata, tahini sos; Hot mezze - toplo predjelo Cheese rekak - rolovani sir; Main course - glavno jelo Selection of miØed grilled, kebab halabi, chicken shish tÞok, aries, grilled vegetables, oriental rice - Selekcija me{anog grilovanog mesa, za~iweni jagwe}i }evapi, marinirani pile}i ra`wi}i, grilovani arapski hleb, grilovano povr}e, orijentalni pirina~; Dessert – desert Um Ali - lisnato testo u mleku sa suvim gro`|em i pista}ima; Selection of seasonal cut fruit - sve`e vo}e í Obradovalo je i prisustvo drage Mire Milivojevi} koja ne propu{ta ovakve Klupske doga|aje. U lepoj i vrlo opu{tenoj atmosferi Predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} je otvorio sastanak, pozdravio prisutne goste a onda, povodom 24. ro|endana Kluba, zamolio nekoliko ~lanova da o tome ka`u po nekoliko re~enica. Svoje utiske i osvrt na prethodne godine su izneli Dragan Brajer, ~arter predsednik Rotari kluba Beograd i Nikola Mandi} kao osniva~i Kluba i Miodrag Zagorac, jedan od najstarijih ~lanova Kluba i biv{i Predsednik. Posle kratkih pozdravnih govora, prisutni su nastavili da se dru`e u`ivaju}i u odli~nom izboru hrane i pi}a. S obzirom da je na stolovima ve} bilo postavqeno hladno predjelo ({est vrsta) Predsednik Ti}a i kuvar hotela „HÚatt” su prisutnim zvanicama objasnili arapske obi~aje za trpezom kao i {ta }e sve mo}i da se degustira tokom ve~ere. Glavni kuvar hotela „HÚatt” u Novom Beogradu g. EÚad Ammouri (koji je do{ao iz hotela „HÚatt” u Amanu - Jordan) pripremio je Arabic familÚ stÚle menu - selekciju najpoznatijih arapskih predjela, jela i poslastica: Assorted of cold mezze - hladno predjelo Hummus, moutabal, tabbouleh, baba ghanoush, cucumber, tomatoes, Úogurt Þith cucumber, olives, muhammara, fattoush, tahini sauce

48


Rot 44-51:Rot 44-51.qxd

30.5.2016

18:02

Page 6

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚdistrict2483.com 49


Rot 44-51:Rot 44-51.qxd

30.5.2016

18:02

Page 7

AKTIVNOSTI

Sastanak je bio prijateqski, otvoren, gde su govornici izneli svoja razmi{qawa i ideje kako da jo{ boqe i uspe{nije rade Rotari Klubovi u na{em Distriktu. Guverner je govorio o ~lanstvu, svojoj poseti Klubovima, marketingu Rotarija, povezanosti sa vla{}u... ^arter predsednik Rotari kluba Leskovac Ivica Savi} imao je primedbu o velikom nametu Klubovima kroz kotizacije za PETS i predlo`io da se on ubu-

LESKOVAC GUVERNER DISTRIKTA U SRPSKOM MAN^ESTERU

U utorak, 10. maja 2016. godine posetio je ~lanove Rotari kluba Leskovac. Guverner Distrikta Dejan ^ikara u okviru svoje radne posete SVIM Klubovima u Distriktu 2483.

50

du}e odr`ava tamo gde Rotarijanci imaju svoj prostor u vlasni{tvu kao {to je bilo ranije, a da se sredstva koja su namewena za skupe kotizacije usmere gde su potrebnija. Sad je ceo doga|aj sveden samo za Predsednike Klubova i i Sekretare i to pod oznakom – obavezno! Dragana Mayarac Savi} je iznela ideju da treba Distrikt da oformi grupu qudi koji znaju da pi{u kako bi im se omogu}ilo da putuju i pi{u o gradovima, kako bi se Rotarijanci jo{ boqe upoznali. Slavi{a Todorovi} je izneo mi{qewe da qudi jo{ ne znaju {ta je Rotari i da mnogi misle da je sekta. Dragoslava Spasi} je govorila o ~asopisu „Rotar” koji je potreban ~lanstvu na srpskom jeziku. Pohvalila je Guvernerovo zalagawe za pokretawe ~asopisa „Rotar”, i dva planirana broja. Da je „The Rotarian” dobar ~asopis i da }emo ga ~itati, ali nama treba na{ Distriktni ~asopis. Da ~asopis mo`emo da odnesemo na posao i poka`emo kolegama, da ga poka`emo kom{ijama, prijateqima, ro|acima dok ispijamo kafu. Da tako pribli`imo Rotarijanstvo svima. Da }e svaki slede}i broj biti boqi. Da svi trebamo da budemo vredni i da sara|ujemo u ~asopisu. Da pi{emo i {aqemo izve{taje i fotografije iz na{ih Klubova. Da treba da ima svega po malo (rad, zabava, istorijske teme, zanimqive informacije ...) da bi bio ~itan.


Rot 44-51:Rot 44-51.qxd

30.5.2016

18:03

Page 8

Da su na sastanku u „HÚattu” u februaru ove godine, o ~asopisu pri~ali samo oni koji su protiv wega i koji su u mawini, jer nije bilo vremena da se ~uju i da su govorili oni koji su za ~asopis, sve bi bilo druga~ije, no, `urilo se na po~etak sve~anosti, ve~ere. Predsednica Kluba Milovanka Mila Stankovi} poklonila je Guverneru kwigu „Leskovac 101” autora Neboj{e Dimitrijevi}a i majicu sa Rotari to~ki}em i zastavicu Kluba. Budu}a predsednica Kluba Dragoslava Spasi} je poklonila „Leskova~ki zbornik 2016”. Guverner je poklonio Predsednici svoju novu kwigu u kojoj pi{e o beogradskim Rotarijancima izme|u dva rata. Mladi ~lan Rotarakt kluba Leskovac je izveo {aqivu ta~ku, kojom je nasmejao prisutne na kraju sastanka í Prilog je poslala Dragoslava Spasi}, dolaze}i predsednik Rotari kluba Leskovac.

51


Rot 52-53:Rot 52-53.qxd

30.5.2016

18:18

Page 1

TERMINI I MAR[RUTA 5. REGATE ODMORA I ZABAVE U ORGANIZACIJI ROTARIJANACA SRBIJE

DUNAVOM OD BEOGRADA DO BA^KE PALANKE 11. dan 19.7. (utorak) Ba~ka Palanka – Bano{tor 22 km 2h 10 h polazak za Bano{tor 12 h pristan Bano{tor, gradska pla`a (1277 km desna obala) snabdevawe namirnicama i gorivom. - zajedni~ka ve~era u restoranu na pla`i

Od 9. do 23. jula 2016. godine 1. dan 9.7. (subota) Beograd – Belegi{ 27 km (du`ina puta) 4 h (vreme provedeno u plovidbi) 12 h polazna ta~ka u{}e Save u Dunav (1170. km Dunava) 16 h pristan Belegi{ka ada (1197. km desna obala) - Ve~e u organizaciji regata{a (ro{tiqada Srki & Slavi{a) 2. dan 10.7. (nedeqa) Belegi{ - Surduk 6 km 1h 15 h polazak iz Belegi{a 16 h dolazak u Surduk (1205. km desna obala) Popodnevno i ve~erwe dru`ewe sa Rotarijancima, ~lanovima Rotari kluba Beograd na imawu doma}ina, predsednika Rotari kluba Beograd Nenada Sakovi}a u Surduku. 3. dan 11.7. (ponedeqak) Surduk – Titel 19 km (10 km Dunavom i 9 km Tisom) 3h 11 h polazak iz Surduka 14 h dolazak u Titel (1215. km u{}e Tise u Dunav + 9 km Tisom desna obala) - Kupawe na gradskoj pla`i i {etwa Titelom – snabdevawe namirnicama i gorivom - Ve~era individualno 4. dan 12.7. (utorak) Titel – Sremski Karlovci 40 km (9 km Tisom i 31 km Dunavom) 5,5 h 10 h polazak iz Titela 15:30 pristan pe{~ana ada 2 km uzvodno od Sremskih Karlovaca sa mogu}no{}u odlaska u Karlovce javnim ~amcima koji stalno saobra}aju (1246. km) - Ve~e u organizaciji regata{a: Ribqa ~orba i riba na talandari u organizaciji Milana Dimitri}a i posade sa „Festine Lente” 5. dan 13.7. (sreda) Ada kod Sremskih Karlovaca - dan bez plovidbe

7. dan 15.7. (petak) Novi Sad – Bano{tor 17 km 2,5 h 10 h polazak za Bano{tor 12:30 pristan Bano{tor, gradska pla`a (1277. km desna obala) – snabdevawe namirnicama i gorivom - Zajedni~ka ve~era u restoranu na pla`i ili nekoj od vinarija 8. dan 16.7. (subota) Bano{tor – Ba~ka Palanka (Tikvara) 22 km 3h 12 h polazak za Ba~ku Palanku 15 h ulazak i pristan u Tikvari, ili vez na levoj obali Dunava 2 km uzvodno od Ba~ke Palanke (1199. km leva obala) - Zajedni~ka ve~era – divqa sviwa – doma}in Rotarijanac Zoran Obradovi} 9. dan 17.7. (nedeqa) Ba~ka Palanka (Tikvara) - dan bez plovidbe 10. dan 18.7. (ponedeqak) Ba~ka Palanka (Tikvara) - dan bez plovidbe - zajedni~ka ve~era: prase i/ili jagwe na ra`wu Oj, Dunave, reko...

6. dan 14.7. (~etvrtak) Sremski Karlovci – Novi Sad (Ribarsko ostrvo) 14 km 3 h (brza voda) 10 h polazak za Novi Sad 13 h pristan u marini Milana Dimitri}a na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu (1260. km leva obala) - ve~era i dru`ewe sa ~lanovima Rotari klubova Novi Sad Dunav, Petrovaradin Fru{ka Gora i Alma Mons

52

12. dan 20.7. (sreda) Bano{tor – Sremski Karlovci 31 km 2,5 h 10 h polazak za Sremske Karlovce 12:30 pristan na pe{~anoj adi 2 km uzvodno od Sremskih Karlovaca, ili na pontonu hotela „Dunav”u Sremskim Karlovcima - na adi ribqa ~orba i pe~ena riba na talandari – u hotelu „Dunav”ve~era u restoranu. 13. dan 21.7. (~etvrtak) Sremski Karlovci – Stari Slankamen 31 km 2,5 h 15 h polazak za Stari Slankamen. 17:30h Pristan marina Stari Slankamen (1215 km desna obala) – Ve~era i dru`ewe u sopstvenoj organizaciji regata{a u restoranu u sklopu marine. 14. dan 22.7. (petak) Stari Slankamen – Belegi{ 17 km 1,5 h 10 h polazak za Belegi{ 11:30 pristan Belegi{ka ada (1197. km desna obala) - Ve~e u organizaciji regata{a (ro{tiqada Srki & Slavi{a) 15. dan 23.7. (subota) Belegi{ – Beograd (u{}e Save u Dunav) 29 km 2,5 h 11 h polazak za Beograd 13:30 U{}e Save u Dunav


Rot 52-53:Rot 52-53.qxd

30.5.2016

18:16

Page 2

O GODINAMA I O SPAVAWU 177 GODINA NAJPOPULARNIJE RE^I NA SVETU

SVE JE O.K. Ono ~uveno O.K. 23. marta ove godine proslavilo je, verovali ili ne, 177 ro|endan! Popularnu skra}enicu svi svakodnevno koristimo, ali da li zaparavo znamo {ta ona zna~i? Na dana{wi dan 1839. godine u ameri~kim novinama „Boston Morning Post” prvi put se pojavio izraz O.K. U to vreme u ameri~kom novinarstvu su bile dosta uobi~ajene iskrivqene skra}enice. Primera radi, O.Ý. za „all right” (oll Þright), pa je tako i iz „oll korrect” nastao O.K. Da li je to jedino obja{wewe? Tokom minulih ratova kada su se jedinice vra}ale s bojnog poqa, bez `rtava i posledica, nosili su visoko u vazduhu tablu s natpisom kako bi je svako video, na kojoj je bilo napisano 0 KILLED (0 UBIJENIH)! Odatle inaziv O.K. {to zna~i, sve je u redu”! Pa ako je tako - onda O.K. í

AUGUST [ENOA (August Ivan Nepomuk Eduard Schönoa) Zagreb, 14. 11. 1838. - Zagreb, 13. 12. 1881. hrvatski romanopisac, pripoveda~, pesnik, kriti~ar, feqtonist. Najuticajniji i najplodniji hrvatski pisac 19. veka, i istinski tvorac moderne hrvatske kwi`evnosti.

Svake no}i ja le`em u postequ umoran od dana koji je pro{ao, zabrinut za onaj koji }e sutra svanuti, izmiren sa saznawem da sam siromah, da mi je dano malo dana i dobara, malo radosti i jo{ mawe sposobnosti da se radujem. Jo{ nikad nisam zaspao bez misli da je pokriva~ na meni pozajmqen i da mi je i sama toplina posteqe u kojoj sam data samo kratko na u`ivawe. Ali to me nije nikad spre~ilo da slatko zaspim i dobro spavam. To me nikad nije ispunilo ni `alo{}u ni gor~inom ni zavi{}u. Naprotiv, uvi|aju}i kako je u mene svega malo i kako je sve kratko i oskudno, ja sam ~esto i dugo mislio na druge qude i krajeve, gde ima izobiqa i radosti i gde sve traje, obiluje i preti~e. Tako sam, kao nezaslu`enu nagradu, imao u isto vreme i neprolazno bogatstvo sveta i moj kratak, {tur i oskudan `ivot koji mi je mio í Ivo Andri} na{ pisac, nobelovac, diplomata, Rotarijanac (1892 – 1975) (Istorija i legenda)

KO BI REKAO i znakovima, jer nisu poznavali wihov jezik, kakva je to `ivotiwa i kako se zove. Odgovor Aboriyina bio je KAN GNU RU i Englezi su tako usvojili re~ KANGAROO (kengur). Ono {to su im Aboriyini zapravo rekli je: „MI VAS NI[TA NE RAZUMEMO!” •Prvi e - mail preko interneta poslat je 1972. godine.

PRE 136 GODINA… ...Da se ta crna godina i quto zavr{i, padala je danas u Zagrebu tu~a. Vrijeme je toplo, vla`no kao u proqe}e, swegu ni traga. Mi stojimo moralno i materijalno u blatu. Ho}e li Bog tom bijednom narodu ikada pomo}i? - upitah se ~esto za ovih zadwih dana godine. ^ovjek gotovo da zdvoji, toliko se pojavilo kod nas kukavica, toliko ni{tarija i propalica, toliko ima lopov{tine da te groza hvata. Po{tewe, dosqednost, karakter, dan danas su kod nas gotovo suvi{na pojava í August [enoa, 31. 12. 1880.

•Re~ CEMETERÙ (grobqe) dolazi od gr~ke re~i KOIMETRION (spavaonica). •Da li znate otkuda ime pi}u 7UP? Broj sedam u imenu zna~i 7 unci, dok UP(fel) upu}uje na penu{avost. •Sove su jedine ptice koje vide plavu boju. •Civilizovani svet, za proteklih 3.500 godina svoje istorije, samo 230 godina je imao mir! •Najve}e drvo na Zemqi je yinovska sekvoja „General [erman”, drvo koje se nalazi u Nacionalnom parku sekvoja u SAD. Visina mu je 91m, a {irina 12 m.

•Pre 4.000 godina u Vavilonu je bio obi~aj da otac mlade opija zeta mesec dana posle svadbe. Pi}e je bilo vrsta piva dobijenog od meda... Otuda poti~e izraz „medeni mesec” ili na engleskom „honeÚmoon”. •Kada su Englezi do{li u Australiju uo~ili su ~udnu `ivotiwu koja ska~e ekstremno visoko i daleko, ima torbu na trbuhu u kojoj nosi mlade, pa su pitali starosedeoce Aboriyine, koriste}i se govorom tela

•Kikiriki se koristi prilikom pravqewa dinamita. •Zemqine tektonske plo~e kre}u se istom brzinom kojom raste qudski nokat. •Na Zemqi je svaki dan du`i za 0,00000002 sec. od prethodnog usled usporavawa Zemqine brzine.

53


Rot 54-59:Rot 54-59.qxd

30.5.2016

18:21

Page 1

[ETA(J)MO CRNOM GOROM!

PALATE BOKE KOTORSKE

KOTOR

Kotor je grad i opština na obali Bokokotorskog zaliva u Crnoj Gori. Grad ima oko 1.333 stanovnika, Stara mediteranska kotorska luka, okru`ena impresivnim gradskim zidinama, je vrlo dobro sa~uvana i pod zaštitom je UNESKO-a, kao svetska kulturna baština. Izmeðu 1420-1797. godine Kotor je sa okolinom pripadao Veneciji pa je venecijanski uticaj ostavio trag na gradskoj arhitekturi. Kotorski zaliv (Boka Kotorska) jedan je od najdubqih i najdu`ih zaliva na Jadranskom moru pa se ~esto naziva najju`nijim fjordom Evrope. Litice Orjena i Lov}ena koje natkriquju grad predstavqaju jedan od najveli~anstevnijih predela na Mediteranu. Kotor je pogodio katastrofalan zemqotres 15. aprila 1979. godine, kao i ostale gradove Crne Gore i cijele Jadranske obale koji su pretrpili znatna ošte}ewa. Rekonstrukcija je trajala 10 godina, pa i više za odreðena va`na zdawa: Katedrala Svetog Tripuna, Crkva Svetog Luke, Kne`eva palata itd. Do po~etka 20. veka Hrvati su u Kotoru i drugim mestima Boke Kotorske ~inili ve}inu, dok su drugu veliku etni~ku grupu ~inili Srbi. U proteklom veku procenat Hrvata je u ovom podru~ju naglo opadao, tako da danas ve}inu stanovništva ~ine Crnogorci i Srbi.

PALATA GRUBOWA Palata Grubowa se nalazi u blizini Sjevernih gradskih vrata, iza crkve Svete Marije od rijeke. Po tradiciji, palata je pripadala zna~ajnoj plemi}koj porodici Grubowa, koja se pomiwe u notarskim spisima 15. vijeka, a mo`da se doselila iz Zadra, budu}i da se tamo javqa u 12-13. vijeku. U današwem obliku palata Grubowa poti~e sa kraja 16. vijeka i sa~uvala je sve odlike renesanse u obradi profilacije prozora, ~ije pragove nose konzole sa fino modelovanim lavqim glavama na prvom spratu. Oko 1955. godine palata je rekonstruisana pa u zemqotresu 1979. godine nije pretrpjela ošte}ewa. Na glavnoj fasadi, izmeðu prozora prvog sprata, ugraðena je reqefna plo~a sa goti~kim Hristovim mono-

54

gramom: IHS, a ispod we reqef sa prekrštenim mrtva~kim kostima i lobawom, kojoj se kroz o~i provla~e zmije, a okolo puze miš, gušter i korwa~a. Smatra se da je to amblem stare gradske apoteke, koja se kao institucija prvi put pomiwe u spisima notarske kwige 1326. godine, i ve} po tome spada meðu najstarije gradske apoteke u Evropi poslije Italije. Sa sjeverne strane palate Grubowa nalazi se ulaz u gorwi dio tvrðave. Iznad tog prolaza, oslowen jednom stranom na palatu, je barokni luk od opeka sa volutama. Na wemu je postavqen medaqon sa likom krilatog lava Svetog Marka, godinom izgradwe 1760, i latinskim natpisom: Regia munitae rupis via (Glavni put za tvrðavu u brdu) í

PALATA LOMBARDI] Palata Lombardi} se nalazi u sjevernom dijelu urbanog jezgra Kotora. Palata obuhvata cijeli jedan gradski blok, koji sa sjeverne strane izlazi na trg kod crkve Svetog Luke, a sa ju`ne na malu pjacetu na kojoj se nalazi ~esma Karampana. Palata se sastoji od tri jedinice sa posebnim ulazima, na sjevernoj, zapadnoj i isto~noj strani, a glavna fasada je okrenuta ka Trgu Svetog Luke. Palata Lombardi} je nastala sredinom 18. vijeka, i predstavqa tipi~ni barokni stambeni blok. Palata ima fino obraðene barokne elemente: portal u buwatu, profilisane prozorske okvire, kao i balkone sa kamenim balustradama na sjevernoj i ju`noj fasadi. Mala vidionica koja se nalazi na glavnoj fasadi ima karakteristi~ne barokne volute na spoju sa krovom. U palati Lombardi} se u periodu 1804-1806. godine nalazio Ruski konzulat. U ovoj zgradi su ~esto boravili Petar I i Petar II Petrovi} Wegoš, kod svojih prijateqa protojereja Ilije


Rot 54-59:Rot 54-59.qxd

30.5.2016

18:22

Page 2

Lombardi}a i kapetana Toma Lipovca, kasnije dugogodišweg gradona~elnika Kotora í

PALATA GRGURINA Palata Grgurina se nalazi na trgu poznatim pod imenima „Pjaca od cirkula”, „Pjaca Grgurina” ili „Pjaca od muzeja”. Palata je pripadala plemi}koj porodici Grgurina, koja se u 17. vijeku doselila iz Kopra u Istri i bila ukqu~ena u kotorski gradski patricijat. Palatu je gradio konte i kavalijer Marko Grgurina, zna~ajni trgovac i posrednik. On je posredovao prilikom dolaska u Kotor poznatog mleta~kog vajara Francesca Cabianca, koji je tokom 1704-1708. godine izveo vrijedne vajarske radove na unutrašwosti relikvijara katedrale Svetog Tripuna. Palata Grgurina je nastala baš u doba kada je u Kotoru radio Francesco Cabianca, mada ta~na godina gradwe nije nigdje zabiqe`ena. Druga zna~ajna li~nost iz porodice Grgurina je kanonik Marko Antonije Grgurina, kotorski biskup. On je u periodu ujediwewa Boke i Crne Gore u jesen 1813. godine bio posrednik u pregovorima izmeðu crnogorskog vladike Petra I Petrovi}a i francuskog maršala Marmonta i generala Gotijea. U svom testamentu on ostavqa palatu siromasima grada Kotora. Kroz ~itav 19. vijek i do kraja Prvog svjetskog rata, palata Grgurina je slu`ila kao sjedište Gradskog poglavarstva ili raznih vojnih instanci, a izmeðu dva rata kao sjedište Sreskog na~elstva, s tim što je 1938. godine na dijelu I sprata bio uspostavqen prvobitni Muzej Bokeqske mornarice, kao za~etak današweg Pomorskog muzeja. Današwi Pomorski muzej Crne Gore otvoren je 1952. godine. Palata Grgurina je graðena u stilu zrelog baroka, sa dosqedno sprovedenim principom gradwe bokeqskih palta „~etiri sobe i salon”. Originalni raspored prostorija oko centralnih sala na I i II spratu palate dosqedno je sproveden u wenom predwem dijelu koji izlazi na trg, dok je zadwi dio palate sa tri sprata ostatak neke starije graðevine koja je bila na tom mjestu. Na toj sjevernoj strani palate je prostrana terasa sa pergolom nad zasvoðenim magacinom, i barokno koncipirani vrt na nivou I sprata, jedan od rijetkih u Kotoru. Na terasi su uzidani umivaonik i grb porodice Grgurina, koji ima na štitu kozu – simbol grada Kopra, kao uspomenu na porijeklo porodice iz tog grada. Posebno je dragocjena obrada enterijera palate sa rekonstruisanim (poslije zemqoteresa 1979. godine) drvenim tavanicama, sa podovima od dijagnoalno slaganih kamenih plo~a bijele i crvene boje u centralnim dvoranama i ulaznom holu. U jednoj bo~noj prostoriji na I spratu sa~uvan je originalni parketni pod od raznih vrsta intarziranog drveta, kakav je vjerovatno postojao u svim prostorijama oko centralnih sala. Svi unutrašwi portali su bogato barokno profilisani, a raðeni su od kor~ulanskig kamena, kao i ~itava glavna fasada, na kojoj dominiraju balkoni i centralno grupisani portali i prozori sa baroknim karakteristikama í

PALATA DRAGO Palata Drago se nalazi na Trgu pred katedralom Svetog Tripuna. Palata je pripadala znamenitoj vlastelinskoj porodici Drago koja je od 13. do 18. vijeka dala puno zna~ajnih li~nosti na poqu kulture i umjetnosti, te ekonomskog i politi~kog `ivota Kotora. Grb porodice Drago, propeti zmaj, uklesan je na više mjesta nad portalima i prozorima palate, kao i na kapitelima koji nose svod iznad uli~nog prolaza koji vodi sa Trga do ulaznog stepeništa na sjevernoj fasadi. Pored ove palate nalazila se još jedna prema katedrali (današwa Biskupija). Naime, u I kwizi kotorskih notara, koja obuhvata vrijeme od 1326. do 1337. godine, nalazi se podatak da je Jelena, k}erka velikog privrednika Medoša Tomina Draga, testamentom poklonila kotorskom biskupu Rajmundu veliku porodi~nu zgradu blizu katedrale. Palata Drago se sastoji iz dva dijela, sjevernog koji ima odlike zrelog goti~kog stila 14-15 vijeka, i ju`nog, okrenutog Trgu pred katedralom, pregraðenog u renesansno-baroknom stilu krajem 17. vijeka. Na fasadi okrenutoj prema Trgu, iznad uli~nog prolaza, nalazi se renesansno koncipirani prozor sa anðelom raširenih krila na prvom, i raskošna bifora u stilu cvjetne gotike na drugom spratu. Nakon pregradwi u 19. vijeku, sjeverna fasada je potpuno restaurirana tokom obnove poslije 1979. godine, posebno velika trifora i monofore na drugom sparatu, te monofora i ulazni portal sa stepeništem na prvom spratu. Poslije nestanka porodice Drago po~etkom 19. vijeka, palata je pripala opštini i imala je javnu namjenu. Dugi niz godina slu`ila je kao obdanište, a neposredno pred zemqotres 1979. godine kao stambena zgrada. Nakon obnove poslije zemqotresa 1979. godine u woj je smješten Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture. Prilikom revitalzacije palate posebna pa`wa je posve}ena enterijeru, naro~ito velikoj „goti~koj” sali na drugom spratu, u kojoj je rekonstruisana i drvena tavanica po uzoru na originalnu. Ova sala je sada najzna~ajniji ambijent sa goti~kim karakteristikama u gradu í

PALATA VRAKIJEN Palata Vrakijen se nalazi na pjaceti poznatoj pod imenom Pjaca od salate, ju`no od katedrale Svetog Tripuna. Palata je pripadala kotorskoj plemi}koj porodici Vrakijen. Iako je u sadašwem obliku palata nastala u kasnom baroknom perodu, na osnovu dokumenata iz I notarske kwige iz 14. vijeka zna se da se na pribli`no istoj lokaciji nalazila ku}a udovice Miha Vrakjena, Katene i wihovog sina Marina. Mala ali izuzetno skladna palata Vrakijen primjer je zrele barokne arhitekture druge polovine 18. vijeka, sa zidovima obraðenim crvenim malterom od mqevene opeke i imitacijama kordonskih vijenaca. Takoðe su barokno profilisani kameni okviri prozora i vrata, a nad glavnim

55


Rot 54-59:Rot 54-59.qxd

30.5.2016

18:22

Page 3

portalom je kompozicija, gdje anðeli raðeni u štuko malteru nose raskošni kameni barokni okvir sa porodi~nim grbom. Na grbu porodice Vrakijen, u gorwem poqu, predstavqena je vrana. Pored reprezentativnog isto~nog dijela palate, koji ima samo prizemqe i sprat, u zapadnom dijelu je dograðeno još jedno stepenište i sprat za poslugu. Iznad zasvedenog uli~nog prolaza bila je postavqena ku}na kapela, jedina u Kotoru koncipirana na ovaj na~in, koja je na`alost kasnije pretvorena u kuhiwu. Palata Vrakijen je u potpunosti sa~uvala autenti~an enterijer iz vremena nastanka. Na sprat se ulazi razvijenim dvokrakim stepeništem, ukrašenim zidnim slikarijama i marmorizacijom u tehnici „al secco”, kakve je u drugoj polovini 19. vijeka izvodio u Kotoru i Perastu italijanski majstor-soboslikar Napoleon d’Este. U holu na prvom spratu još stoji podni mozaik i teraco, a iz hola u bo~ne prostorije vode originalna vrata sa sa~uvanim bravama i okvirima, raðena u tehnici intarzije od nekoliko vrsta drveta í

PALATA PIMA Palata Pima se nalazi na isto~noj strani Trga od brašna. Palata je graðena krajem 17. vijeka, najvjerovatnije poslije ve-

likog zemqotresa 1667. godine. Vlastelinska porodica Pima pomiwe se ve} u prvoj polovini 14. vijeka, kada `ive Rusin Pima i wegovi sinovi Petar i Vita. Porodica je dala nekoliko zna~ajnih li~nosti: Jeronim Pima, humanisti~ki pjesnik sa po~etka 17. vijeka, koji je pored latinskog i italijanskog pisao i na narodnom jeziku; sredinom 17. vijeka Qudevit Pima, doktor prava, profesor i prorektor univerziteta u Padovi, na kome su studirali

56

mnogi Kotorani nakon zavr{etka Gramatikalne {kole u Kotoru, osnovane u 13. vijeku; sredinom 15. vijeka Bernard Pima, pjesnik-humanista, ovjen~an lovorovim vijencem na rimskom Kapitolu. Iako je poznato da je palata Pima gra|ena u 17. vijeku, istra`iva~kim radovima je ustanovqeno da je uz zadwu fasadu palate prolazila trasa kasnije pregra|ene sredwovjekovne ulice, i da se u tom zadwem traktu palate nalaze ostaci starijih faza sa otvorima prozora iz romani~kog i goti~kog perioda. Palata Pima nosi obiqe`ja renesansnog i baroknog stila. Osnovna koncepcija palate, sa dominantnom terasom sa dvije arhivolte oko glavnog portala, i unutra{wim dvori{tem iz kojeg sistem stepeni{ta i galerija vodi na spratove, ima renesansni karakter. Elementi baroka vidqivi su u oblikovawu arhitektonskih detaqa na glavnoj fasadi, naro~ito duga~kog balkona na dvanaest konzola na drugom spratu. Na glavnom portalu nalazi sa grb porodice Pima. Po~etkom 20. vijeka, za potrebe otvarawa i rada Nauti~ke {kole u palati Pima, nad sredwim traktom, u unutra{wem dvori{tu, bila su dozidana jo{ dva sprata, koja su uklowena nakon 1979. godine í

PALATA BU]A Palata Bu}a se nalazi na zapadnoj strani Trga od bra{na. To je bila izuzetno velika i reprezentativna palata porodice Bu}a, sagra|ena najvjerovatnije ve} po~etkom 14. vijeka, koja je kasnije kroz brojne prepravke izgubila svoju autenti~nu monumentalnost. Palata je pripadala ~uvenoj kotorskoj vlastelinskoj porodici Bu}a, koja je ve} na po~etku 14. vijeka dala tri velike istorijske li~nosti: Trifuna, poslanika srpskog kraqa Milutina na dvoru pape u Aviwonu i kod brata francuskog kraqa Karla de Valoa, koji je tada dobio pravo da u porodi~ni grb stavi qiqanov cvijet – znak francuskih kraqeva; zatim Nikolu, zapovjednika kotorskih oklopnika u vojsci cara Du{ana u bici kod Velbu`da, 1330. godine, kasnije protovestijara (ministra finansija) i kneza komornika na Du{anovom dvoru i wegovog poslanika u Veneciju; kona~no, wegovog brata Mihaila, poslanika kraqa Milutina u Dubrovniku i cara Du{ana u Veneciji, jednog od najbogatijih Kotorana svoga doba, vlasnika brojnih imawa i ku}a u Kotoru i okolini. Palata je najvjerovatnije znatno o{te}ena u razornom zemqotresu 1667. godine. Ekonomska mo} porodice Bu}a u to doba nije bila toliko velika da bi mogli da obnove ~itavu palatu, pa je ru{evina podijeqena u tri dijela koje su novi vlasnici prepravqali po svom ukusu i mogu}nostima. Sjeverni dio je ostao dvospratan i najvi{e zadr`ao obiqe`ja ranije gradwe. U tom dijelu okviri prozora imaju baroknu profilaciju, a u prizemqu su se nalazili otvori sa prelomqenim goti~kim lukovima, naknadno pro{ireni, kao i goti~ki grbovi porodice Bu}a sa qiqanovim cvijetom. Sredwi dio je porodica Paskavali


Rot 54-59:Rot 54-59.qxd

30.5.2016

18:23

Page 4

Izvor: Martinovi} Jovan, Sto kotorskih draguqa, Rijeka Crnojevi}a, 1995. godine prepravila i nadvisila jo{ jednim spratom. Okviri vrata i prozora u tom dijelu tako|e imaju baroknu profilaciju, a nad portalom je grb izumrle porodice Paskvali. Ju`ni dio, poznat kao „stara po{ta”, obnovqen je skromno, u stilu gra|anske arhitekture 19. vijeka. U toku najnovije obnove poslije zemqotresa 1979. godine na isto~noj fasadi prema trgu i na zapadnoj prema moru otkriveni su tragovi i ostaci prezidanih romano-goti~kih prozora i vrata í

PALATA BESKU]A

Palata Besku}a se nalazi u ulici koja od Trga od oru`ja vodi ka Trgu od bra{na, preko puta palate Bizanti. Nastala je 1776. godine, na mjestu starijih objekata koji su tu postojali. Pretpostavqa se da je jedan od tih objekata bila i ku}a znamenite porodice Bizanti, sa koje je prenesen portal. Palata Besku}a je jednostavne arhitektonske forme i svednih linija, bez puno dekoratinih elemenata. Najzna~ajniji elemenat na palati je goti~ki portal, koji je prenijet sa neke od ku}a porodice Bizanti. Portal je pravo remekdjelo cvjetne gotike na ~itavoj isto~no-jadranskoj obali. U luneti portala prelomqenog goti~kog luka, u dubokom reqefu je ura|en bogato ukra{eni grb porodice Bizanti, na ~ijem je {titu predstavqen lav na horozontalnoj gredi sa tri kose grede u dowem poqu. Palata je pripadala porodici Besku}a sa Pr~awa, koja se posebno izdigla krajem 18. vijeka, naglo se obogativ{i kroz pomorsku trgovinu. Porodica je tada dobila i plemstvo, i imala brojne posjede i ku}e u Boki Kotorskoj, posebno na Pr~awu, Kamenarima i Tivtu, ali i u Mlecima i Carigradu. Na Pr~awu je imala lijepu baroknu palatu. U gradu Veroni imala je svoj feud, zvan Ûuaderni. U porodi~nom grbu je zmija omotana oko stabla, koja u ustima dr`i dijete, sa natpisom: „Si deus com nobis, Üuis contra nos”. Porodi~na legenda ka`e da su Besku}e do{le na Pr~aw iz Strpa, kao besku}nici, ali da su se brzo obogatili pa da je ve} konte Jozo Besku}a imao 99 ku}a, u Boki i Italiji. On je htio da postane vlasnik ravno stotinu ku}a, pa da promijeni prezime u „Stoku}a”, ali mu to nije uspjelo. Nakon nestanka porodice Besku}a po~etkom 19. vijeka, palata je postala vlasni{tvo op{tine Kotor, a tada{wa austrijska vlast je u woj smjestila kotorski Sreski sud, u ~ijem su se arhivu ~uvale kwige kotorskih notara od 14. do 18. vijeka, jedna od najdragocjenijih zbirki Istorijskog arhiva u Kotoru í

PROVIDUROVA PALATA Providurova ili kne`eva palata u Kotoru, iako skromne i jednostavne arhitekture, zadr`ala je taj naziv zato {to je u woj, jedno vrijeme, bilo sjedi{te gradskih kne`eva - providura. Providure je postavqala Mleta~ka republika za vrijeme svoje vladavine. Providurova palata u Kotoru nalazila se prvobitno na trgu pred katedralom Svetog Tripuna, ali je sru{ena u zemqotresu 1667. godine. U woj je tada stradao providur Alvize Foskarini sa ~itavom porodicom. Gra|evina koja se danas naziva Providurovom palatom imala je tu funkciju od 1667. godine, ali je ve} 1788. godine bila pretvorena u kasarnu. Providurova palata, prislowena uz gradske bedeme, neposredno uz glavni ulaz u grad, je duga~ka gra|evina koja gotovo sama ~ini

zapadnu fasadu glavnog gradskog Trga od oru`ja. Vi{e podataka o palati nalazimo u opisu iz perioda kada je ona ve} pretvorena u kasarnu, i kada su se u prizemqu nalazili prostorije za stra`are i magacini za javnu upotrebu, a na prvom i drugom spratu prostorije za smje{taj vojnika. Na nekim crte`ima iz 19. vijeka, i fotografijama s kraja tog vijeka, vidi se da je Providurova palata imala na drugom spratu drveni balkon sa nadstre{nicom, naslowen na renesansne kamene konzole. Balkon se protezao cijelom du`inom zgrade. Sada je na tim konzolama balkon obnovqen u armiranom betonu, du`ine 55 metara í

PALATA BIZANTI Palata Bizanti dio je gradskog bloka koji se nalazi izme|u Trga od oru`ja i Trga od bra{na, i koji je ranije gotovo u cjelini pripadao porodici Bizanti í

57


Rot 54-59:Rot 54-59.qxd

30.5.2016

18:23

Page 5

RJE^NIK PO KOTORSKI A adio- zbogom a|ustat- urediti, popraviti, uskladiti afan- nesvjest, tuga, depresija akomodati se- smjestiti se, sjesti akordat se- slo`iti se aku`at- primiti novac, optu`iti, objaviti bodove u kartama ambisat se- sunovratiti se, nestati, propadati apa- neugodan miris, zadah arija- zrak, vazduh atento- oprezan, oprezno, pa`qivo avizan- pametan, snala`qiv, upu}en avizat- obavijestiti B baketa- prut, {iba balancana- modri patliyan banda- kraj, strana bawati se- kupati se, prati se bastadur- sposobna osoba, hrabra, kura`na batinat- tu}i, udarati bentawuta- udata `ena koja je dobro pa`ena i od mu`a i od qubavnika bestijat- ludovati be{kot- dvopek bevanda- vino izmije{ano sa vodom bicikleta- bicikl bi}erin- ~a{ica, kupica bokun- komad, zalogaj, komadi} bolsa- `enska torba, torbica boni bokuni- dobar zalogaj bonkulovi}- sladokusac bonogracija- karni{a za zavjese britvulin- mali no` na rasklapawe bruntulat- gun|ati, mrmqati bru{kin- ~etka za ribawe bubuq- obli kamen butiga- radwa C cerot- flaster cotat- {epati, hramati cukar- {e}er ] }akulat- }askati, ~avrqati }u}at- sisati D damiyana- velika staklena boca opletena {ibqem deboleca- slabost, malaksalost deboto- skoro, gotovo deliberat- osloboditi dentijera- zubalo dewat se- udostojiti se destregan- uni{ten, upropa{ten de{pet- inat dezvijat se- izgubiti se diferenca- razlika dirin~it- te{ko raditi disturbavat- ometat, smetat, dosa|ivati di{peran- o~ajan di{tanca- udaqenost, razdaqina diventat- postati divertimenat- zabava dumideca- vlaga \ |elozan- qubomoran |ir- kratka {etwa, krug |ustat- podesiti, srediti, popraviti |usto- upravo, ta~no, ba{ Y yardin- vrt, ba{ta

58

F faca- lice faculet- maramica fagot- zave`qaj, smotuqak faqa- gre{ka fersa- male bogiwe, ospice fe{ta- slavqe, pir, provod, praznik feta- kri{ka, komad fetivi- pravi fiaka- malaksalost, zamor od prevelike vru}ine figurat- u~initi lijep gest forca- snaga, sila fregat- ribati, trqati fre{ak- svje` fumat- pu{it funda}- talog od crne kafe fundamenta- temeq, osnova fundat- potopiti nekoga furbo- lukav fure{to- stranac furija- bijes, sryba G galetina- sitni kola~, keks galiot- vragolan, lukava osoba gete- ~arape bez stopala gobav- poguren, grbav gondolete- plitka `enska cipela gradele- gvozdena re{etka za pe~ewe mesa griwa- dosadna osoba grota- hrid, pe}ina, greben gulozan- halapqiv, pro`drqiv gulozeca- poslastica guvernadur- upravnik gvantijera- poslu`avnik I imencovat- spomiwati, navesti inkanat- javna dra`ba, licitacija intendit- se sve znati, u sve se razumjeti izbawati se- iskupati se, okupati se K ka~ica- kutla~a, varja~a kadena- brodski lanac, `enska ogrlica, lan~i}, lanac za yepni sat kain- umivaonik, lavor kamara- soba kandela- vo{tana svije}a kano}al- dvogled kantat- pjevati kapara- predujam kapu}in- crna kafa sa mlijekom kapula- crni luk karijega- stolica kariola- kolica sa jednim to~kom za preno{ewe tereta karitade- sahrana karoca- ko~ija za prevoz putnika i robe kastig- zlo, nesre}a katigati- kazniti ka{eta- sanduk ke nova? (uzre~ica)- {ta ima novo? ko}eta- posteqa koguma- posuda za kuvawe kafe, yezva kolana- ogrlica kombinet- kombinezon komotan- udoban, opu{ten, bezbri`an kompanija- dru{tvo, dru`ina komunitad- op{tina kodut- zahod konfermat- potvrditi krcat- natovaren kredenca- komad namje{taja


Rot 54-59:Rot 54-59.qxd

30.5.2016

18:24

krtola- krompir ku}arin- ka{i~ica kufin- granica kuneta- jarak ku{in- jastuk ku`ina- kuhiwa L labrwat- mnogo pri~at labrwat- velika usta lacman- ~ovjek iz Zapadne Evrope lampadina- `aruqa, ru~na svjetiqka lapis- olovka lavabo- umivaonik lavandera- praqa lentrat- fotografija, slika le{o- skuhan letrika- elektrika liberat se- osloboditi se lumbrelin- suncobran lu{trat- izgla~at M maca- maq ma}a- mrqa, bolest, fleka mainat- ukloniti se, spustiti se mandra}- mala luka za barke ma{kara- maskirana osoba, krabuqa, krinka mencovat- spomiwati, imenovati me{tar- dobar zanatlija mi}a- fitiq mizerija- bijeda, nevoqa monada- glupost montewuta- qubavnica montura- odora movit se- pomaknuti se mudante- dowe mu{ke ga}e N nakolowat se- namirisati se nakon~at- srediti, urediti NJ woke- knedle O obadat- voditi ra~una o nekome, obazirati se o}ale- nao~are od bota- odmah, odjednom, istovremeno od {ponde- sa kraja ofendit se- uvrijediti se ofitat- iznajmiti stan, dati u najam ofregat- oribati, izribati omatufit- ostariti, gubiti pam}ewe od starosti ondulacija- kovryawe kose opeqe{it- ukrasti, skinuti do gole ko`e opiturat- obojati, okre~iti oriz- ri`a o{klapit- ukrasti, oduzeti, odnijeti o{ugat- osu{iti P pawega- udubqewe u zidu pari}at- spremiti, zgotoviti, pripremiti, urediti partenca- polazak, odlazak pasabrod- cjedilo za supu pa{ticada- jelo od govedine pedenca- uzbrdica, nagib petrusin- vrsta za~ina, per{un piyuo- kamena klupa piketat- skidati r|u sa broda piwata- {erpa pipa- lula pipun- diwa pirun- viqu{ka pituravawe- bojawe

Page 6

pjadela- tavapjat- tawir plekat se- mije{ati se u tu|a posla podurat- potrajati pogan- pogan, zao ~ovjek portela- vrata{ca, prozor~i}, izlaz u potkrovqe praska- breskva pre{a- hitwa, `urba prezentat- predstaviti priforcat- prisiliti, prinuditi prigat- pr`it pripetat- prilijepiti, zalijepiti profulat- proma{iti R raca- sorta, soj, vrsta ra`entat- ispirati rubqe rekuperat se- oporaviti se remu}- vu~a re{pekt- po{tovawe S salamastran- posoqen, fig. luckast, nastran sku`at- utjerati dug, naplatiti spenza- nabavka robe, kupovina spontat- dobiti upalu plu}a spoza- mlada, nevjesta spre{an- brz, hitar, nu`an, potreban sta|on- godi{we doba stimat- procjeniti, po{tovat stropo{tat- pro{iti rukom supre{- pegla, gla~alo surgan- spustiti, gurnuti su{pendit- otpustiti sa posla [ {empjav- budala {esan- lijepo gra|en, skladan, uredan, nao~it {iworina- gospo|ica {kafetin- ladica {picafogo- prepreden ~ovjek, sva|alica {porak- prqav {tikadenti- ~a~kalice {trudel- savija~a {ufigat- pirjati, dinstati {ugaman- ru~nik T takulin- nov~anik, lisnica tancat- plesati taraca- balkon taulin- stol tavaja- stoqwak tavajun- ubrus, salveta te}a- {erpa to}- umak tuti- kvanti svi U u|ustat- srediti, poravnati ra~une ura- sat u{estat- urediti, popraviti V valiya- kofer vapor- brod vardat- galamiti, lupati, stvarati buku ventulat- mahati lepezom, rashla|ivati se lepezom verdura- zelen, povr}e ve{ta- haqina vetrina- ostakleweni ormar vija|- put, putovawe vi`ita- lije~ni~ki pregled, posjeta Z zapatan- zatvoren @ `bir- dou{nik

59


Rot 60-67:Rot 60-67.qxd

30.5.2016

18:29

Page 1

OVO SU SVI USTAVI SRBIJE! Ustav je najvi{i pravni akt jedne dr`ave koji ure|uje rad dr`avnih organa i prava gra|ana. On je simbol nezavisnosti i slobode, pa slobodno i mo`emo re}i da nema ni dr`ave bez vaqanog ustava. a posledwih 181 godinu Srbija je promenila wih 13 Z (1835 – 2016) i to: 3 kao vazalna dr`ava, 4 kao nezavisna, 2 u vreme Kraqevine SHS i Jugoslavije i 4 ustava kao ~lanica FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG. Najkra}e je na snazi bio Sretewski ustav, koji je va`io ne{to vi{e od 50 dana, a najdu`e Turski ustav, Hati{erif iz 1838. godine – vi{e od 30 godina, koji je istovremeno bio i jedini srpski ustav donet van Srbije.

Sveti Sava doneo prvi srpski Ustav! Zakonopravilo (Nomokanon) Svetog Save iz 1219. godine je prakti~no bio prvi srpski ustav, koji se smatra i jednim od najstarijih ustavnih dokumenata u svetu. Du{anov zakonik iz 1349. i 1354. godine drugi je po redu srpski ustavni zakon, kojim je tada{wa srpska dr`ava zakora~ila putem savremene stale{ke ustavne i parlamentarne monarhije.

Sretewski Ustav iz 1835. godine Sretewski ustav je prvi ustav moderne Srbije u periodu kada je ona bila kne`evina. U~eni Srbin iz Austrije, Dimitrije Davidovi}, tvorac je Ustava iz 1835, koji je donesen, izme|u ostalog, i da bi se ograni~io apsolutizam kneza Milo{a Obrenovi}a. Dan kada je done{en Sretewski ustav obele`ava se i kao Dan dr`avnosti Srbije, a tako|e i Srpska pravoslavna crkva sve~ano obele`ava ovaj dan od 554. godine i se}a na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novoro|enog Hrista da ga posveti Bogu i da sebe o~isti. O tome koliko je Sretewski ustav bio liberalan govori i ~lan kojim se svakom robu dolaskom u Srbiju garantuje sloboda. U prvi ustav moderne Srbije bili su ispisani i najvi{i pravni akti mnogih evropskih zemaqa: Belgije, [vajcarske, Poqske, Holandije, Portugalije.

Turski Ustav 1838. gorine Ustav iz 1838. godine ~esto se naziva Turski ustav, jer je izdat u formi turskih fermana. Na ovaj na~in Turska je `elela da poka`e da je Srbija u vazalnom polo`aju prema woj. Knez Milo{ Obrenovi} je promenio svoj na~in vladavine nakon ukidawa Sretewskog ustava, nije sam sudio, ukinuo je torturu i monopol trgovine soqu. Uticaj na dono{ewe novog ustava vr{ili su Rusija, Turska i Austrija. Ruski izaslanik Rikman je predao „bazis” za ustavno organizovawe Srbije. Po wemu ustav bi trebalo da sadr`i samo administrativne odredbe, jer su politi~ka prava obezbe|ena

60

Hati{erifom od 1830. godine. Rusija je zahtevala i ostanak Saveta, preko koga bi mogla da vr{i pritisak na kneza. Februara 1838. godine obrazovana je Velika ustavna komisija. Pri svom radu je koristila Sretewski ustav, nacrte i ruski „bazis”. Centralni organi vlasti su: 1. Knez sa wegovim ministrima i 2. Savet. Potvr|eno je nasledno kne`evsko dostojanstvo porodici Milo{a Obrenovi}a. Knez je na ~elu uprave. Krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina 19. veka u Srbiji su formirane tri politi~ke stranke – Narodna radikalna stranka, Liberalna stranka i Napredna stranka. Ve} 1880. godine postojala je deklarativna saglasnost svih politi~kih faktora (stranaka i dvora) da je potrebno doneti novi ustav. U drugoj polovini 19. veka knez Mihailo Obrenovi} je poverio nacrt za izradu Ustava predsedniku Apelacionog suda Radivoju Milojkovi}u, 29. maja 1868. izvr{en je atentat na kneza. Velika narodna skup{tina odr`ana u Top~ideru, 20. juna 1868. godine, odobrila je progla{ewe maloletnog Milana Obrenovi}a za kneza. Pred ustavni odbor koji se jo{ nazivao i nikoqski – po danu kada se sastao, namesni{tvo je postavilo pitawe da li je zemqi potreban ustav i kakav bi ustav trebalo doneti. Odlu~eno je da je Srbiji potreban novi ustav; dvodomno narodno predstavni{tvo; uvo|ewe ministarske odgovornosti i slobode {tampe. Postojale su i pravne smetwe koje je trebalo sanirati. Na osnovu Zakona o narodnoj skup{tini iz 1861. godine (~l. 14 zakona o narodnoj skup{tini), ustav se ne mo`e mewati za vreme vladao~evog maloletstva. Dr`avni savet koji je trebalo da odlu~i o promeni ustava se odrekao te funkcije u korist Velike narodne skup{tine. Dana 19. juna 1869. godine donet je Ustav. Ustav se naj~e{}e naziva Namesni~ki ustav, ali i Troji~ki ustav, te Ustav od 1869. godine. Konzervativci su tvrdili da je ustav donet na bespravan na~in i da je previ{e slobodouman. Liberali su bili nezadovoqni {to Ustav nije proklamovao dovoqno prava i sloboda.

Aprilski Ustav Kraq Milan Obrenovi} je abdicirao 22. februara 1889. godine. Nasledio ga je maloletni sin Aleksandar, umesto koga je vladalo Namesni{tvo: Jovan Risti}, general Kosta Proti} i general Jovan Belimarkovi}. Zbog sukoba oko radikala i Namesni{tva u vezi sa tre}im namesnikom nakon smrti generala Proti}a, Namesni{tvo je smenilo radikalsku vladu, pa je formirana vlada liberala. Kraq Aleksandar je 1. aprila 1893. godine izvr{io dr`avni udar proglasiv{i se pre vremena za punoletnog. Dok su radikali odobrili ovakav potez liberali su bili suzdr`ani. Januara 1894. godine u Srbiju se nezakonito vratio stari kraq Milan. Naime, Milan je sa radikalima sklopio dogovor po kome }e nakon abdikacije oti}i iz


Rot 60-67:Rot 60-67.qxd

30.5.2016

18:30

Page 2

zemqe i ne}e se vi{e vra}ati sem u slu~aju bolesti mladog kraqa. Radikali su doneli i poseban zakon o tome kako bi obezbedili po{tovawe dogovora. Kraq Aleksandar je 9. maja 1894. godine izvr{io drugi dr`avni udar, obustavio je Ustav Srbije iz 1888. godine i vratio na snagu Ustav Srbije iz 1869. godine. Kraq Aleksandar je izvr{io tre}i dr`avni udar 6. aprila 1901. oktroi{u}i novi ustav. Ustav od 1901. godine se naziva i Aprilski ustav, kao i Oktroisani ustav.

Ustav koji je uni{tio Titovu Jugoslaviju! Kada je februara 1974. godine donet Ustav SFRJ, te iste godine doneti su i Ustavi svih jugoslovenskih republika. Po Ustavu Socijalisti~ke Republike Srbije, pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija dobile su velika ovla{}ewa i prava.

Milo{evi}ev Ustav! Ustav Republike Srbije iz 28. septembra 1990. godine je izbacio iz naziva Srbije prefiks ,,socijalisti~ka”, a pokrajini Kosovo je vra}en stari naziv Kosovo i Metohija. Uz to, Ustav je definitivno oduzeo pokrajinama u sastavu Srbije (Vojvodina, Kosovo i Metohija) sve elemente dr`avnosti i potvrdio odluku republi~kog parlamenta iz 1989. godine. Po Ustavu, Predsednik Republike je uz Skup{tinu najvi{a vlast u zemqi.

Mitrovdanski Ustav

VIN^A – BELO BRDO po{tanski broj 11351 pozivni broj +381 11

BLAGO VAMA... Na tlu Vin~e `ivela je najstarija i najmodernija qudskoj istoriji znana civilizacija, stara vi{e od 8000. godina! a{e naivne pretpostavke da stalno N napredujemo, ~esto demantuju svakodnevni doga|aji, ali i nau~nici koji nas vra}aju u pro{lost. Ovoga puta kre}emo u legendarnu Vin~u, beogradsko prigradsko mesto Vin~a - Belo brdo gde se nalazi arheolo{ki lokalitet na desnoj obali Dunava, u selu Vin~a, 14 km jugoisto~no od Beograda gde je ro|ena istoimena kultura po kojoj smo poznati u svetu. Sagovornik nam je kustos Dragan Jankovi}, arheolog koji sa mnogo qubavi pri~a o svojim Vin~ancima koji su postojali na ovom prostoru u doba neolita, pre vi{e od sedam hiqada godina. Kada ga pa`qivo slu{amo, ~ini se da smo u mnogim svojim navikama znatno lo{iji od wih… KU]E I KOMFOR

Ustav Republike Srbije, poznat i kao Mitrovdanski ustav, usvojila je Narodna skup{tina Republike Srbije na posebnoj sednici odr`anoj 30. septembra 2006. godine. Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven, a Ustav je najvi{i pravni akt Republike Srbije, sa kojim svi za-

koni i drugi op{ti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni. Nadaqe, preambulom se isti~e da je Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, koji ima polo`aj su{tinske autonomije u okviru suverene dr`ave Srbije í M. V.

- Ostaci ku}a koje iskopavamo na nalazi{tu pokazuju da su u neolitu qudi imali vrlo visoku kulturu stanovawa – ka`e Jankovi}. - To potkrepqujemo ostacima ku}a koje su imale povr{inu od 20 do 80 kvadratnih metara, imale su od dve do pet soba, a na zidovima termoizolaciju. Malterisane su smesom od lesnog blata i pleve. To je danas „hit materijal” u gradwi ekskluzivnih ku}a. Tako se ispostavqa da su Vin~anci pre toliko mnogo milenijuma koristili materijal kojim se danas grade najskupqe ku}e.

61


Rot 60-67:Rot 60-67.qxd

30.5.2016

18:31

Page 3

– Prosto je fantasti~no da je u anti~ko doba postojala svest o tom, wima dalekom vremenu. Vin~anska kultura postojala je milenijumima pre Ovidija, a pisanih tragova koje bi Rimqani mogli da koriste – nije bilo. Ipak, postojala je jasna svest o tome da je nekada postojalo takvo vreme tokom kojeg qudi nisu vojevali i me|usobno se ubijali.

@iteqi ovog naseqa su na ku}nom podu imali drvene grede, izme|u kojih su, opet, nanosili sloj blata i pleve, a zavr{no, iznad wega stavqali su sloj gline koju bi dodatno ugla~ali. Tako bi dobijali ispolirane patose koje su lako odr`avali. - U ku}ama pravqenim u doba od 5.300. do 4.300. godine pre nove ere nismo nalazili ogwi{ta, {to zna~i da su oni jo{ u to vreme imali zatvorene pe}i – dodaje Jankovi} sve neverovatnije podatke. – U svakoj ku}i smo prona{li po jednu pe}, a u nekima ~ak i u svakoj sobi po jednu, {to govori da im nisu slu`ile samo za spremawe hrane, ve} i za grejawe. Ku}e su pravqene u nizovima, stvaraju}i svojevrsne ulice, i sve su imale istu orijentaciju, od severoistoka ka jugozapadu. Zanimqivo je da su izme|u wih postojali samo uski prolazi, {iroki oko 1,5 metara, odnosno da ku}e nisu imale oku}nice, niti dvori{ta. Ova ~iwenica, uz druge detaqe ukazuje na to da je Vin~a u neolitu bila prvo gradsko naseqe. Weni `iteqi bavili su se i trgovinom. Ostaju nam pitawa koja Jankovi} ni`e jedno za drugim: za{to su qudi u neolitu imali vi{u kulturu stanovawa nego u neka kasnija vremena, pa ~ak i u sredwem veku, iako su `iveli hiqadama godina ranije? - To je za mnoge zbuwuju}a ~iwenica. Za{to je do{lo do tolikog pada kod kasnijih kultura – pita se na{ sagovornik i nudi odgovor. - Obja{wewe je da tokom celog neolita nije bilo ve}ih sukoba, odnosno ratova, i da je ceo taj period poznat po najdu`em trajawu mira u istoriji qudske civilizacije. To je doba od 6.500 do 4.300 godine pre nove ere. Oko 2.000 godina nije bilo rata! Arheolozi ovo potkrepquju ~iwenicom da su sva naseqa iz tog vremena gra|ena na otvorenim prostorima, bez ikakvih ozbiqnijih odbrambenih fortifikacija. Tako|e, tokom arheolo{kih iskopavawa nisu nai{li ni na kakve ostatke oru`ja. - U sredwem veku, pet hiqada godina kasnije, kada gradi ku}u, ~ovek prvenstveno razmi{qa o za{titi. On je sve podre|ivao odbrani od eventualnog agresora. A u neolitu, on je prvenstveno razmi{qao o komforu. Govore}i o vin~anskoj kulturi, ne pri~amo samo o ovom jedinstvenom nasequ, kao i naseqima koja su se prostirala na zna~ajnom delu povr{ine dana{we Srbije, ve} i o jednom sasvim nestvarnom vremenu, koje mnogima nije poznato, a jo{ mawe im je jasno. - Upravo to vreme veliki rimski pesnik Ovidije nazvao je „zlatnim vekom qudskog roda” – podse}a Jankovi}.

62

DUHOVNA KULTURA Prastari Vin~anci su bili vrlo razvijena duhovna civilizacija. Prema mi{qewu nau~nika, imali su svoju mitologiju, a na osnovu arheolo{kih nalaza ne mo`e da bude uo~ena bilo koja vrsta dominacije. Nije bilo ni matrijarhata ni patrijarhata, odnosno nije postojala institucionalna dominacija jednog pola. - Qudi iz neolita su osvojili sve vrednosti kojima savremena civilizacija te`i: `ivotu bez rata i bez dominacije! Zato pri~a o wima nije samo pri~a iz daleke pro{losti, ve} i pri~a na{e budu}nosti. Na{ sagovornik otvoreno zakqu~uje da „mi tek treba da usvojimo neke vrednosti koje su oni ve} tada osvojili”. - Meni je to na neki na~in „dirqivo” – koliko savremeni ~ovek uop{te ne prihvata ~ak ni mogu}nost `ivota bez rata i dominacije. Tako ne{to moderni ~ovek smatra utopijom. - Me|utim, ako je jednom ne{to postojalo, onda to nije utopija – izri~it je Jankovi}. - To je nada da je mogu}e da ne{to sli~no ponovo za`ivi. Logi~no je da se zapitamo za{to su qudi u neolitu `iveli bez ratnih sukobqavawa, a na{ sagovornik navodi vi{e razloga za to. Vin~anci su po~eli da se bave i poqoprivrednom proizvodwom hrane, pa su lovi{ta prestala da budu strate{ki prostor, odnosno vi{e nisu bila ograni~eni prirodni resurs koga treba braniti. Ko god da je hteo da se bavi poqoprivrednom proizvodwom, mogao je da iskr~i odre|enu povr{inu i da od we napravi obradivu. Postojali su neograni~eni prirodni resursi, pa nije bilo potrebe za borbom za prevlast nad wima. - Pojavquju se vi{kovi hrane i drugih proizvoda, a oni omogu}avaju razvoj trgovine. Logika onog vremena bila je da onaj ~ovek preko brda, kao i onaj preko reke, nije mogu}i neprijateq, ve} je potencijalni kupac. I apsolutno je dobrodo{ao. Dabome da bi bilo pogre{no idealizovati to vreme, i tada{weg ~oveka, ali su u tom i takvom dru{tvu o~igledno postojale neke vrednosti koje su danas nama nedoku~ive. - Jasno je da je i u to doba bilo nasilnih qudi, jer je to u biti ~oveka kao vrste – obja{wava nau~nik. - Me|utim, u wihovom sistemu vrednosti nasiqe je bilo gotovo neprihvatqivo i oni su uspevali da marginalizuju sve one koji bi nasiqem hteli da do|u do onog {to im ne pripada. A pogledajte na{ dana{wi sistem. I danas je u na{em sistemu vrednosti nasiqe zvani~no neprihvatqivo, me|utim nisam ba{ siguran da je tako. Danas su ratovi postali legitimno sredstvo za ostvarivawe ciqeva. NOVO, LO[IJE DOBA [ta se dogodilo sa ovom kulturom i {ta ju je odagnalo sa istorijske scene? Jedno novo doba koje je usledilo posle neolita. - Nosioci vin~anske civilizacije su prvi u svetu topili bakar. A on je, opet, bio toliko vredan i skupocen, da


Rot 60-67:Rot 60-67.qxd

30.5.2016

18:31

Page 4

se wime iskqu~ivo trgovalo. Vi~anci su ga posmatrali kao trgovci, a ne kao tehnolozi. I tada su otvorili Pandorinu kutiju. Prostori na kojima se nalaze rudnici bakra postaju strate{ki prostori, a bakar ogroman prirodni, ali i strate{ki resurs. To je dovelo do potrebe da se kontroli{u prostori na kojima se nalaze rudnici. Tako nastaju sukobi, ali i pomerawa, odnosno seobe onda{wih plemena. Polako kre}e bakarno, a za wim i bronzano doba i na svetu je sve vi{e oru`ja. Metal i wegova masovna proizvodwa omogu}avaju stvarawe ogromne koli~ine oru`ja i oru|a. A mu~eno ~ove~anstvo shvata da su otima~ina i rat mnogo br`i na~in zarade. I eto, tako ostade do dana dana{weg… A stru~waci se ipak nadaju da }emo jednom da dosegnemo do onih vrednosti vin~anske kulture koje su jednom davno postojale. Pre nekoliko godina stru~na grupa italijanskih arheologa posetila je nalazi{te u Vin~i, i tada su dugo razgovarali sa Jankovi}em. Razmewena su mnoga stru~na znawa, pa ipak jedna re~enica je ostala urezana u pam}ewe na{eg sagovornika. - Zamislite, Italijani, na ~ijem prostoru se nalaze najva`niji ostaci starog Rima, qudi ~iji arheolozi uvek imaju prepune ruke posla, posle posete na{em lokalitetu rekli su mi: „Blago vama, vi imate Vin~u! Zavidimo vam”. SVETSKI PUTNICI Trgova~ki putevi na{ih predaka iz neolita danas izgledaju neverovatno. Na{ Vin~anac odlazio je do Karpata, tamo uzimao obsidijen, vulkansko staklo, koji je veoma o{tar i koji je, kada se razlista, bio izuzetno o{tro se~ivo. Sa wime je odlazio pe{ice niz Moravu do Egeja i donosio nakit, ~ije ostatke danas arheolozi iskopavaju na nalazi{tu, ba{ kao i predmete iz Sredwe Evrope. - Sa Avale su donosili cinabarit, koji je produkt rude `ive i od wega su dobijali crvenu boju kojom su farbali tkanine. A takva boja bila je u ono vreme izuzetno dragocena. NEOLITSKI OSTACI Vin~a nije jedino nalazi{te iz doba neolita u Srbiji. U Beogradu i wegovoj okolini „uspomene” na `iteqe iz ovog doba, oko pet milenijuma pre Hrista, ostale su „posejane” na Kalemegdanu, Bawici, u okolini Mladenovca i u Barajevu. Arheolog Adam Crnobrwa locirao je izuzetno nalazi{te u Stublinama kod Obrenovca, koje je vredno posebne pri~e, a sa druge obale Save, ovakvih mesta ima i u okolini Jakova. - Na{i preci iz Vin~e su prvi topili bakar – dodaje Jankovi}. – To otkri}e govori da prva metalur{ka revolucija nije nastala na Bliskom istoku, kako se donedavno mislilo, ve} upravo na ovom, na{em prostoru. RA[IRENE RUKE Figurine koje su tokom proteklih sto godina iskopane na nalazi{tu u Vin~i izuzetne su zbog mnogo razloga. Sve one prikazuju likove sa velikim o~ima, {to ozna~ava pa`wu i brigu, a gotovo sve imaju ra{irene ruke.

U doba kada ratovi nisu postojali, ra{irene ruke simbolizovale su srda~nost i dobrodo{licu prema svima koji bi „u{li u vidokrug“ na{ih Vin~anaca. VASI], HAJD I „LEJDI” Miloje Vasi}* je na{ prvi {kolovani arheolog koji je titulu doktora ove nauke stekao u Nema~koj. Upravo on je odlu~io da u Vin~i zapo~ne iskopavawa 1908. godine, gde je otkrio ovo spektakularno nalazi{te. Vasi} upoznaje Britanca ^arlsa Hajda, koji po~etkom 20. veka u Birmingemu vodi svoj ~asopis i koji u to vreme slovi kao veliki pobornik slobode {tampe. Budu}i da je bio dobrostoje}i, zainteresovao se za Vasi}ev rad i re{io da mu pomogne finansijski kako bi mogao da dopre do beogradskog neolita. Posrednik u ovom poslu bila je Ketrin Braun, Engleskiwa koja je slovila kao veliki prijateq Srba, pa je ostalo predawe da je jedna od najlep{ih figurina koje je Vasi} iskopao upravo zbog we ponela ime „Lejdi”. „RANA” VIN^A Jedan deo u okolini ovog podunavskog naseqa jo{ je Miloje Vasi}, pre vi{e od jednog veka, nazvao Mlada Vin~a. To je bilo mesto gde su stizale prve vo}ke i gde je blagotvorna klima donosila prve zrele plodove. Upravo to mesto izabrano je za deponiju na koju se danas istovaruje prestoni~ko sme}e í (Izvor: Novosti)

*MILOJE VASI] (1869–1956)

UPRAVNIK NARODNOG MUZEJA 1906–1919. GODINE Arheolog, profesor na Velikoj {koli i Filozofskom fakultetu u Beogradu, ~lan Srpske kraqevske akademije. Kao ~uvar Narodnog muzeja, nastavio je s nau~nim istra`ivawima kojima je osnov postavio Mihailo Valtrovi}, ali razvija i izlo`benu delatnost muzeja, kao i poslove za{tite. Vasi}eva istra`ivawa Vin~e, zapo~eta 1908. godine, pozicioniraju Srbiju na arheolo{ku mapu Evrope prezentuju}i svetskoj javnosti izuzetan segment na{e kulturne ba{tine. Veliku pa`wu posve}uje javnom radu muzeja – javqa se inicijativa da u odre|ene dane Muzej bude stalno otvoren. Ve} februara 1907. godine realizuje se izlo`ba Jugoslovenske umetni~ke kolonije, tokom koje se prvi put bele`i broj posetilaca, kojih je bilo 4.298. Tokom Vasi}evog vremena, prvi put u istoriji Muzeja sprovedena je stru~na intervencija za{tite kulturnih dobara, tokom koje je u Muzej dopremqen ikonostas iz manastira Blagove{tewe za potrebe ~ijeg izlagawa je bio sagra|en poseban za{titni okvir.

63


Rot 60-67:Rot 60-67.qxd

30.5.2016

18:33

Page 5

MIRIS BELOG GRADA

HOTEL „SRPSKI KRAQ” PRVOKLASNA KU]A

„Malo daqe, na vrh Uzun-Mirkove ulice, na samome Kalemegdanu, preko puta Realke, postojao je hotel „SRPSKI KRAQ”. Ta je, za to doba vrlo ugledna zgrada, podignuta po~etkom {ezdesetih godina 19. veka, svakojako pre predaje gradova Srbima jer, se}am se, ~itao sam negde da je posledwi beogradski pa{a ulagao ~ak i jednu vrstu protesta {to je novoj kafani, prvoj ku}i od gradske kapije, dato provokatorsko ime „SRPSKI KRAQ”. Bi}e da je kao odgovor sa srpske strane, na ovaj pa{in protest, kafani, koja je u susedstvu ove a opet na domaku beogradskih bedema malo zatim podignuta, naro~ito dato ime „Srpska kruna”. Mesto gde je podignuta kafana „SRPSKI KRAQ” ili bar neposredna okolina ove kafane vezana je bolnim se}awem sa po~ecima na{ega oslobo|ewa. Tu, na tome mestu, Turci su naticali na koqe na{e gre{ne ustanike; tu su izlagali `rtve na ugled kada bi u gradu izvr{ili smrtnu presudu (Petar Moler i drugi). „SRPSKI KRAQ” je od osnivawa svoga bio kafana otmene i probrane publike pa je to ostao i danas. Taj renome mu je naro~ito stekao dugogodi{wi zakupac Uro{evi} ~ija se k}er udala za dr Steji}a. Uvek je to bila tiha pristojna kafana; u woj se kretalo odmereno, sve bilo pa`qivo, te je u stvari vi{e li~ila na kakav klub no na kafanu. Pose}ivali su je rado Radovi}, predsednik kasacije, \oka i Jefta Pavlovi}, ugledni trgovac Talvi, doktor Steji}, bra}a Ra{i} i jo{ nekoliko notabiliteta. Nad kafanom je bio ~ist i vrlo prijatan hotel koji su pose}ivali najvi{e stranci. Docnije je ovo imawe prekupila Vra~arska zadruga. I ona je, posle rata, podi`u}i jo{ dva sprata i vr{e}i iz osnova preure|ewe i prepravke i svih ostalih prostorija, dala prestonici ugledan hotel i restoraciju”. Branislav Nu{i} (pravo ime Alkibijad Nu{a) Beograd, 20. oktobra 1864. – Beograd, 19. januara 1938., srpski novinar, diplomata, pisac romana, drama, pri~a i eseja i za~etnik retorike u Srbiji.

A pri~a beogradske porodice Veqkovi} po~iwe jo{ od Sretewskog ustava, ~iji je jedan od potpisnika bio i Jovan Veqkovi}, knez para}inske nahije. On u Beograd dolazi 1840. godine, a dvadesetak godina kasnije kupuje plac preko puta Kalemegdana, turskog grada. Sedam godina kasnije (1867) na placu ni~e hotel „SRPSKI KRAQ”. Kako gradovi jo{ nisu sasvim predati Srbima, posledwi beogradski pa{a se buni jer je kafani, prvoj ku}i od gradske kapije, dato tako izaziva~ko ime. Ipak, srpski gradovi su ubrzo sasvim oslobo|eni i ime hotela je ostalo. Po~etkom 20. veka imawe kupuje

64

Vra~arska zadruga. Posle Prvog svetskog rata, hotel dobija jo{ dva sprata ali i novo ruho, pa postaje jo{ ugledniji prestoni~ki hotel, tada fancy mesto za okupqawe beogradske gospode. Hotel „SRPSKI KRAQ” nalazio se na uglu ulica UzunMirkove i Pariske. Sru{en je u {estoaprilskom varvarskom bombardovawu Beograda i ostalih jugoslovenskih gradova od strane nema~ke avijacije1941. godine. Posle rata, tu je dugo godina bila popularna kafana „Park” sa velikom ba{tom. Potomci porodice Veqkovi} tvrde da imovinskopravna pitawa ovog placa jo{ uvek nisu re{ena, te je gradwa bilo ~ega na ovom prostoru neizvesna. Bogdan Veqkovi}, naslednik parcele, gde je bio hotel „SRPSKI KRAQ” nikako da dobije svoju pravdu, iako vi{e od deceniju sudski osporava pravo svojine investitora. Na plac gde se nalazio hotel }e skoro ,,nale}i” jedan od zidova tr`nog centra, koji se podi`e u susednoj Raji}evoj ulici, na mestu poznate trolejbuske okretnice „kod Kalemegdana” koja je zbog ovog gradili{ta preme{tena na Studentski trg. Za ~itaoce „Rotara” je hotel „SRPSKI KRAQ” zna~ajno mesto, jer je tu osnovan Rotari klub Beograd gde je na ovim balkanskim prostorima po~eo da `ivi duh dru`ewa i slu`ewa u Rotariju. U lepim prostorijama ovog hotela bila je adresa glavnog stana Rotari kluba Beograd. *Prve godine rada Rotari klub Beograd je sastanke odr`avao svakog ponedeqka u 8 ~asova uve~e u prostorijama hotela „SRPSKI KRAQ”. U to vreme Beograd je imao nekoliko reprezentativnih hotela, „Pariz”, „Kasina” i „Moskva”, koji su se nalazili na Terazijama, i hotel „Bristol” u Kara|or|evoj ulici. Ipak, najlep{i me|u wima bio je „SRPSKI KRAQ”, koji se nalazio na uglu Uzun Mirkove i Pariske ulice. Sagra|en je oko 1860. godine, a dozidan i renoviran u vreme osnivawa Kluba 1928. godine. Bilo je to lepo ~etvorospratno zdawe sa nekoliko sala i velikom terasom. Skoro sve sobe su imale kupatilo, toplu i hladnu vodu, a za grejawe, u toku zimskih meseci, koristili su se radijatori sa modernom centralnom kotlarnicom. „SRPSKI KRAQ” je bio elitno mesto na kome su se okupqali ugledni Beogra|ani, posebno nedeqom na porodi~nom ru~ku. Ovaj objekat je bio pod za{titom dr`ave, a vlasnik hotela je bila Vra~arska zadruga. Zadruga je vr{ila nadzor nad poslovawem hotela preko komesara koji je bio nadre|en upravniku, pa se mo`e re}i da je ovaj sistem rukovo|ewa bio neobi~an i neprakti~an. Rotarijanci su imali tu privilegiju da je dugogodi{wi upravnik hotela, Eduard Frankl, bio jedan od osniva~a Kluba {to je zna~ilo da }e Rotarijanci uvek biti dobro do~ekani i da }e se ose}ati prijatno. Za wih je bila rezervisana jedna od mawih sala, tzv. „sala pored terase”, koju su zvali i Rotari sala. U slu~aju okupqawa ve}eg broja gostiju, organizacije Ladies nighta ili prilikom Rotari konferencija koristile su se ve}e sale, a u letwim mesecima i velika terasa í *(Dejan ^ikara guverner D-2483 Srbija i Crna Gora za 2015-2016.)


Rot 60-67:Rot 60-67.qxd

30.5.2016

18:35

Page 6

[ETA(J)MO SRBIJOM!

CARI^IN GRAD Be{e to prosto naprosto grad velik i mnogoqudan i u svakom pogledu napredan i dostojan da bude metropola ~itave oblasti. Jer do tolikog zna~aja se uspeo. Pored toga, izabran je za arhiepiskopsko sedi{te Ilirika, po{to su ostali gradovi izostajali za wim kao prvim gradom po veli~ini. Na taj na~in on je caru uzvratio slavu. Jer on se ponosi {to je rodio cara i obratno, ovaj se di~i {to je sagradio grad. I ovo malo {to rekoh bi}e dovoqno. Jer nemogu}e je sve podrobno izlagati po{to je neminovno da svaki opis cara dostojnog grada ispadne lo{ije nego {to mu prili~i. (Prokopije, savremenik Justinijana I) Cari~in Grad (Justiniana Prima), se nalazi na 7 km od Lebana, a 30 km od Leskovca, arheolo{ki lokalitet iz 6. veka, jednog od najve}ih i najzna~ajnijih vizantijskih gradova u unutra{wosti Balkana. Podigao ga je veliki vizantijski car Justinijan I (527-565) prema mnogim izvorima u znak zahvalnosti kraju u kome se rodio. Justinijan I (lat. Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus) (puno ime: Justinijan Flavije Petar Savatije) ro|en je u Taurezumu (oko 482. godine) na 28 km od dana{weg Leskovca (arheolo{ki lokalitet Cari~in Grad). Poznat je kao posledwi rimski i prvi vizantijski car, imperator Isto~nog rimskog carstva (od 527— 565) i pravoslavni teolog. Nastojao da obnovi mo}, veli~inu i organizaciju Rimskog carstva koja je bila raspar~ana unutra{wim trzavicama i upadima varvara, naroda koji su prodrli na teritoriju Zapadnog rimskog carstva. Ukinuo je sve nehri{}anske filozofske {kole u Atini 529. godine, ukqu~uju}i i Platonovu Akademiju. Sazvao je Peti vaseqenski sabor 553. godine u nameri da pomiri monofizite sa pravoslavnima. Tako|e se smatra jednim od najve}ih kodifikatora celokupnog rimskog prava. Tokom svoje vladavine Justinijan je objavio veliki broj zakona, teolo{kih spisa, vodio veoma bogatu i sadr`ajnu prepisku sa dr`avnim i crkvenim velikodostojnicima, i sastavio crkvenu pesmu „Jedinorodni Sine i Slove Bo`ij”, koja na liturgiji poje od 536. godine. Za vreme Justinijanove vladavine sagra|ena je najve}a hri{}anska crkva u Rimskom carstvu, Sveta Sofija (od 1453. godine - yamija, od 1923. godine - muzej) i bazilika u Raveni. Posle wegove smrti (umro je 13. ili 14. novembra 565. godine u Carigradu, Vizantija, u 83. godini) osvojene zemqe ponovo su postale plen varvarskih naroda, ali wegova Kodifikacija klasi~nog rimskog prava i doprinos pravoslavnoj teologiji predstavqaju kamene temeqce savremene civilizacije. Srpska pravoslavna crkva proslavqa Svetog Justinijana, cara vizantijskog, 14. novembra po Julijanskom kalendaru, odnosno 27. novembra po Gregorijanskom kalendaru, zajedno sa wegovom `enom, caricom Teodorom.

Cari~in Grad le`i na blagim padinama koje se spu{taju od planine Radan ka leskova~koj kotlini. Samo nalazi{te prostire se na platou od 42.000 m2. Prvi opis ru{evina dao je Mita Raki} 1880. godine u leskova~kom listu „Otaybina”. Istra`ivawa na arheolo{kom lokalitetu Cari~in Grad zapo~eta su 1912. godine, ali su ubrzo zaustavqena usled ratova. Ona su iznela na svetlo dana ~etiri prstena bedema, osam bazilika, brojne javne objekte, terme, centralni trg, {iroke ulice i portike, akvedukt, veliku cisternu, vodeni toraw, razvijenu vodovodnu i kanalizacionu mre`u, branu sa jezerom, zanatske pe}i, kao i mre`u fortifikacija u wegovoj neposrednoj blizini. Sama urbana struktura grada predstavqala je me{avinu helenisti~ke tradicije, rimskog nasle|a i ranovizantijskog poimawa grada, {to ovaj spomenik ~ini jedinstvenim. Naime, radi se o „idealnom gradu” koji je planiran i skiciran u radionicama prestonice. Istra`ivawa su nastavqena 1936. godine pod pokroviteqstvom Srpske kraqevske akademije i Univerziteta u Beogradu, a prekinuta su 1940. godina. Istra`ivawa su zatim obnovqena 1947. godine i trajala su do 1970. godine, a potom nastavqena 1975. godine a istra`ivawima su se pridru`ili francuski arheo-

Justinijanov mozaik, Ravena, Italija lozi. Istra`ivawima pomo}u georadara tokom 2015. godine otkriveni su ostaci jo{ ~etiri crkve. Prvi istra`iva~ grada bio je Vladimir Petkovi}, zadivqen otkri}em veli~ine grada, ostacima mozaika, mno{tvom arhitektonske plastike, izneo je prve hipoteze da se radi o Justinijani Primi. Grad je bio va`an crkveni, administrativni i vojni centar, sedi{te novoosnovane arhiepiskopije Justiniane Prime koja je imala jurisdikciju nad severnim Ilirikom ~ime je pravo Soluna ograni~eno na ju`ne delove provincije.

65


Rot 60-67:Rot 60-67.qxd

30.5.2016

18:36

Page 7

ZA VAS [ETA(LA) DRAGOSLAVA SPASI], Rotari klub Leskovac

Car Justinijan I i carica Teodora Bio je okru`en bedemima, a pored spoqnih utvr|ewa otkriveni su i unutra{wi bedemi koji grad dele na tri dela: Gorwi, Sredwi i Dowi. Na najuzvi{enijem mestu u gradu sagra|en je Akropoq – sedi{te crkvene uprave, okru`en sna`nim bedemima, u sredi{wem delu isti~e se centralni kru`ni trg gde se odvijao javni `ivot grada. Gradske ulice su poplo~ane pravougaonim kre~wa~kim plo~ama, uokvirene pokrivenim tremovima sa stubovima na kojima se oslawaju lukovi arkada. Na Akropoqu se nalazi kompleks episkopske palate (imala je podno grejawe koje se zagrevalo toplim vazduhom – hipokaust), velika katedralna crkva sa tri apside, atrijumom i krstionicom, koji spada u red najmonumentalnijih spomenika vizantijske arhitekture na balkanskom poluostrvu. U stambenom delu grada, blizu trga – foruma, otkopana je trobrodna bazilika sa kriptom, prona|eni su fragmenti podnog mozaika (i posle 15 vekova mozaici su do danas opstali, izlo`eni surovim vremenskim uslovima u ovim krajevima) i fresaka. Jugoisto~no od foruma bila je tre}a crkva, krstoobrazna bazilika sa atrijumom. U predgra|u je otkopana dvojna bazilika i ju`no od we peta bazilika, trobrodna sa trakseptom, narteksom i atrijumom, izvan gradskih zidina na|ena je {esta crkva, trikonhos sa otvorenim narteksom i atrijumom, a sve ove crkve podignute su u 6. veku. Spomenici crkvene i svetovne arhitekture po svojoj urbanisti~koj postavci, po skupocenim mozai~kim podovima i raznovrsnom dekorativnom plastikom u potpunosti odgovaraju Prokopijevom opisu Justiniane Prime. Naseqe se snabdevalo vodom iz ve{ta~kog jezera ~ija je brana bila duga~ka 100, a visoka 6,15 metara. „U narodu postoje brojne legende o Cari~inom gradu, me|u kojima je najzanimqivija ona o tragi~noj qubavi careve k}eri i lepog sviwara iz obli`weg sela. Za wihovu qubav vezana su i predawa o nastanku imena okolnih sela. Legenda ka`e da je grad imao samo jednu cisternu na Akropoqu koja nije mogla da obezbedi dovoqno vode u slu~aju opsade, pa je car Justinijan obe}ao svoju k}er onome ko dovede vodu sa visa. To je po{lo za rukom sviwaru koji je sa Petrove gore na Radanu, preko Deli vode i Terazija, sproveo vodu u Cari~in grad. Po wemu je wegovo selo nazvano Sviwarica. Ali, car nije mogao da prihvati sviwara za zeta, pa je pogazio re~, uprkos tome {to je wegova k}i zavolela nao~itog sviwara. Careva k}i i sviwar su odlu~ili da pobegnu.

66

Po jednoj legendi, seli su u kola koja su vukli kowi, a po drugoj su uzjahali najboqe kowe i pobegli iz grada. Na jednom delu puta, iz kola ispadne tulac, po kome se nazove dana{we selo [tulac. Po drugom predawu, kow je udario u stenu i povredio se, pa mu je sviwar oko noge uvezao komad drveta, sli~an {tuli. Nastavili su da be`e i na jednom mestu kola se po~nu gegati, pa selo dobi ime Gegqa. Druga legenda ka`e da je kow zbog povrede noge {epao (gegao), pa je selo po tome dobilo ime. Premoreni kow je u jednom trenutku pao od umora, pa to selo dobi naziv Tupale. Na izlasku iz {ume, ~uvar careve {ume objasnio je da {uma vi{e ne mo`e da ih {titi i selo dobi ime [umane ({uma ne). Za postanak imena Lebane vezane su dve legende. Po jednoj je carici i sviwaru na tom mestu ispao o{te}eni to~ak sa kola i tom prilikom im se prosuo hleb koji su poneli. Po{to vi{e nisu imali hleba (’leba ne), mesto dobi ime Lebane. Po drugom predawu, kad su stigli na reku, zatra`ili su hleb od me{tana, ali im oni, boje}i se da ih Justinijan ne kazni zbog pomagawa beguncima, reko{e: „’Leba ne!” Pri~a, ili boqe re}i legenda o zabrawenoj qubavi ima tragi~an kraj: potera je sustigla begunce, sviwaru je odrubqena glava, te to mesto dobi naziv Yeglavo (ode-ye glava) a srce careve k}eri, koja nije mogla da preboli smrt voqenog, prepuklo je od tuge” í


Rot 60-67:Rot 60-67.qxd

30.5.2016

18:36

Page 8

Dragan Radovi}

RE^NIK LESKOVA^KOG GOVORA Branislav Mitrovi}

AKCENTI Meni su mi re~i te{ke, Kao i na nama svima, Pa dok zborim pravim gre{ke Po pitawu akcentima. Ja razumem tog iz ^a~ak, Taj kad zbori, on se pazi, Zna za kratak i duga~ak, Koj ulazi, koj silazi. S tog sam stvari raskrstio I sg drugu brigu vodim. Od ju~er sam sretan bio Biografija: U kwizi, kako stoji u naslovu „Podaci od mene”, pesnik je zapisao: „Majka me rodila na punletan dan u deveti mesec u godinu iqadu devetstotina pedeset i (Ahilovu) petu (19. 9. 1955) u selu Dobra Voda. [koluvao sam se u Leskovac i Beograd. Tam sam zavr{io belosvecku kwi`evnost na FilOlo{ki fakultet. Preminuli rad sticao sam u kulturne ustanove po Leskovac: Boblijoteku deset godine, Pozori{te jo{ tolko i u Kulturni centar eve vi{e od deset godine pro|o{e. Objavio sam jednu malecku kwigu za decu i priredio jednu od Leskovac za golemi. Ure|uvao sam lis za kwi`evnost i umetnost „Pom(p)ak” i sag su me turav na ure|ujem „Na{o stvarawe”. U „Posveti”, Radovi} u {aqivom tonu zapisuje: „Ne se preporu~uje na maloletni, maloumni i malodu{ni. (A koj normalan }e ~ita ovoj?)”. Zbirka pesama Dragana Radovi}a ima pet poglavqa: „Sirotiwska patka”, „Trista} na klocne”, „Mu{ice pod rep”, „^orba bez i~” i „Ugasla skara”.

VIC IZ LESKOVAC Do{li Beogra|ani na Leskova~ku ro{tiqijadu. I sednuli oni za {tand, i vikav konobara. Dolazi konobar i vika: „Dobrodo{li na Leskova~ku ro{tiqijadu, izvol’te”. Beogra|anin: Molim Vas, meni? Konobar: Pol'k be aq~o alajavi, prvo dama, pa onda ti. - Izvinite, molim Vas, meni? - Ama, po{tuj bon ton, prvo dama, pa onda ti. - Aman ~ove~e, jelovnik, kartu pi}a... - Aaa, {to }e ti sad pa toj kad ja sve znam napamet. - Pa kad znate, onda recite. - Ovakoj, od ro{tiq imamo, malecak i golem. - Izvinite, kako to mislite malecak i golem? - Voz, Leskova~ki voz, malecak su ti 3 ganga, a golem ti je cela kompozicija, da jede{ dok se ne izgem~i{. - Izvinite, a {ta Vam to zna~i izgem~i{? - Pa bre, da jede{ dok ne pukne{... - Dobro, dobro, a {ta imate od kuvanih jela? - Ovakoj, pasuq na tav~e, pasuq na grav~e, kupus sas kolenicu, kupus bez kolenicu, sarmice umotane u vinov lis' s kiselo mlekce, prsti da si izede{. - Aman ~ove~e, koristite li vi uop{te akuzativ? - Koe dal koristimo? - Akuzativ, pade`? - Ne znam, }u pitam {efa... [efeee, gost pita imamo li akuzativ? [ef: Koe dal imamo? - Vika, akuzativ pade{ neki. [ef: Ma jok, iskqu~ivo sve spremamo na ~karu i maz, al' ako treba }e mu turimo i taj akuzativ!

A Abipara – raspiku}a Ap~iwa – lekovi At'rqiv – popustqiv, dobrodu{an B B'z – zovino drvo Bumbule – lepo, debequ{kasto dete Butura} – ~ovek zle voqe V Vi|a – `ivot, postojawe Vrtimu{ka – propeler, elisa Vr~koq – gu`va, nered G Gwetla – nesnala`qiva `enska osoba Grojzober –berba vinograda Gradlija – lepo gra|en, sna`an ~ovek D Dertqiv – qutit Dokarujem – doterujem Draguzina – pokvaren ~ovek \ \otka – rupa \uvezlija – crvena marama \emiyija – brodar, la|ar E Ela – hajde, hodi Ergen – momak Esap~ija – milosrdan ~ovek @ @ivotwak – umetnik @malo – ogledalo @uqav – mr{av, nerazvijen Z Z'lvi} – zaovino mu{ko dete Zavaten – smeten, zbuwen Zakukqam se – spojim se I Izvoqkam – nadgledam, posebno negujem Izgorim – o{amarim Ile – prevara, podvala J Jebanyija – stranac Jem~im – gordim se Jutre – sutra K Kasamun – gotovan, ~ovek koji `ivi na tu| ra~un Klomfer – limar Kurvosuvawe – prenemagawe L L'v – glas, ugled Laf – govor, razgovor Lele – uzvik: jao, kuku Q Qapa – neugledan ~ovek Quqka – stawe pijanstva Qube – `ena, quba M Marifet – ve{tina Milokurka – `ena qubiteq seksa Moralan – obavezan, pod morawe

N Nabrcam – nagrabim, naglo rukama zahvatim Nadignut – nadmen Napoqe – velika nu`da W Wowa – nos i neugledan, spor ~ovek Wekwe – onomad Wur~a – glupak O Ogarlija – `ivahan ~ovek, veseqak Od oma – odmah Oratl'k – razgovor P Pa~avra – prqava krpa Petokraka – krsta, le|a Polovwa~a – mlada, raspu{tena `ena R R'z – obraz Razdrogav – svadqiv Raskvocam se – neumereno se raspri~am S S'n – san Sevte – prvi put Surduknem – gurnem T Teksirat – briga Tetakoj – eto tako Trow – le`aj ] ]ef – voqa, `eqa ]iprim se – prenema`em se ]ev~im – u`ivam u pi}u U Uvejam – oslabim Utok – pozajmica U{qokam – uprskam, uprqam F Fifulica – vejavica, me}ava Fuwara – nevaqalac Fifik – prepredewak C Cap – zalogaj Cigulka – violina Cunem – poqubim ^ ^'d'r – ki{obran ^anda – dvospratna zgrada ^uvadar – {tedi{a DZ Dz'nge, dz'nge – polako, polako Dzivla – pla~qivica Dzvirewe – provirivawe Y Yakam – uporno tra`im Yam – prozorsko okno Yiyi – miyi – vrlo lep, koketan [ [antav – hrom [qagomir – pri~alo, brbqivac [ukne – padne mi na pamet

67


Rot 68-75:Rot 68-75.qxd

30.5.2016

18:42

Page 1

NEKROPOLA KOD PAVLOVCA iz 4 veka p.n.e. rilikom izgradwe Koridora 10, ta~nije druge P trake auto puta koji vodi za Gr~ku, na potezu izme|u Vrawa i Bujanovca, prona|eno je arheolo{ko nalazi{te. Veliki grad, za koji se procewuje da je postojao u 5. i 4. veku nove ere, arheolozi procewuju da je imao vi{e od 100 hiqada stanovnika. Ju`no od sela Pavlovac, prona|ena je nekropola, grobqe gde je iskopano vi{e od trideset kostura. Ispitivawem starosti uz pomo} ugqenika, utvr|eno je da su kosti stare vi{e od 24 veka. Ni{ta ~udno i neobi~no, reklo bi se. Me|utim, nau~nici su bili zapaweni jednom ~iwenicom kada su uradili DNK analizu prona|enih kostiju. Nekima }e izgledati neverovatna ~iwenica da ovaj DNK materijal se ~ak 80% poklapa sa DNK lokalnog srpskog stanovni{tva u Vrawskoj i Bujanova~koj op{tini, sa 10% arnautskog stanovni{tva i ostatak od 10% je nepoznato. Nau~nici su postali zbuweni, pa su onda uporedili DNK materijal stanovni{tva sa juga Srbije i stanovni{va Hercegovine, gde je tako|e prona|eno isto poklapawe u DNK, oko 80%, {to je indikovani zakqu~ak da je re~ o istom narodu. Radoznalost nau~nika nije prestala, uzeli su i ispitali DNK materijal sa lokaliteta Lepenski Vir. Qudski ostaci iz 6500. godine p.n.e, wihov DNK je identi~an sa onim DNK kostiju iz Pavlovca. A sada uzmite istoriju za osnovnu {kolu, ako ste zaboravili {ta su nas u~ili kada su Sloveni do{li

E-mail: rd2483.secretarÚ¿gmail.com

RANE

NE ST

LOV A NAS

S

KOFER (mu{ki rod) – putni~ki sanduk, kov~eg, {kriwa KOFER je veliki ~etvrtasti predmet za pakovawe stvari kad se ide na putovawe. U nema~kom jeziku on je KOFFER, francuskom je COFFRE, engleskom COFFER (sve putni kov~eg). Odnosno, na kra}em putovawu nosi se sredwa koli~ina stvari, prtqaga i onda je to KOFER, a na du`a putovawa, gde je i prtqag ve}i, pakuje se i nosi KUFER, tojest COFFIN (drveni), italijanski COFANO (ko{arica, kutija), latinski COPHINUS, gr~ki KOFINOS (ko{ara)... ZORICA DORA KQAJI] grafi~ki dizajner, slikar, pisac Izlaga~kom delatno{}u bavi se od 1990. godine. Do sada je imala 25 samostalnih i preko 100 grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. U~estvovala je na izlo`bama i konkursima u Luksemburgu, Mecu, (Francuska), Krakovu (Poqska) i Bijenalu male grafike u Barseloni ([panija) Ma|arskoj, Austriji i Kanadi. Konceptualni rad „Magi~ni kov~e`i} za rasterivawe tame” za izlo`bu De Valigia (O koferu), nalazi se u Muzeju prtqaga (Deposito Bagagli) u Toveni, Italija, koji je posle putovawa i izlo`bi u vozu - galeriji obi{ao ceo svet i ostao u vlasni{tvu autora tog me|unarodnog projekta, Gianpaola D’Andree Moravechia i Scuole di Tovene, Italija.

MAGI^NI KOV^E@I] ZA RASTERIVAWE TAME ili konceptualna umetnost sa „ukusom” ezoterije

...Hajdemo... u Kosmi~ki prostor... izme|u oblaka i vetrova... idemo u hipoteti~an svet... za mnoge... a mene koja sam uspela da „prona|em” ulaz u taj apstraktni svet nemogu}e-mogu}eg, to je fascinacija Z koja je duboko „obojila” moju umetnost.

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org 68

Za{to sam i kako to uspela, ne znam... ali tragam za odgovorima sve ovo vreme... Mnogi bi pomislili da je to bogatstvo ideja... imaginacija ... fikcija... ma{ta stvorila taj alternativni svet iz nemogu}nosti da se prilagodim u ovom... svakodnevnom.... prili~no ru`nom svakodnevnom!... Ali ne... to nije to... To su neke vi{e energije... Kosmi~ke zakonitosti koje si u stawu da oseti{ samo onda ako je snaga tvoje voqe nepojmqivo jaka... ako tvoja `eqa da sazna{ smisao `ivota nadilazi tvoj mali obi~an `ivot... i ako je ISTINA jedini na~in u tvom opstajawu...! To je najte`i na~in... on je pun te{kih zagonetki... koje nisam mogla... a i jo{ uvek nisam u stawu da odgonetnem. Ta `ivotna slagalica je za mene izazov... i nikakav kompromis... izme|u „imati ili biti” za mene ni-


Rot 68-75:Rot 68-75.qxd

30.5.2016

18:49

Page 2

je postojao. Prili~no te`ak izbor u ambijentu ~istog materijalnog, zar ne? Ali ... prostranstva Univerzuma su moja... i niko mi ih nikada ne}e oduzeti. Ono {to je u meni kao zadivquju}i kaleidoskop... igra~ka koju sam ina~e najvi{e volela kada sam bila dete... i kada ni~ega nema... i kada „ne razume{ jezik” qudi oko sebe... kada ne ose}a{ da si deo ekstremne pohlepe koja „guta” svoje obo`avaoce... i pretvara ih u bezobli~nu masu osredwosti... koja kao korov pokriva svetlost dalekog horizonta... koja je sve mawa. Sve daqa... sve vi{e nevidqiva... Mrak... tama.. gusta duboka tama... Sve vreme sam ose}ala to kao veliki te{ki tamni pla{t, koga nisam mogla da „podignem”... Zastori neznawa... te{ki, netolerantni... duhovni patuqci vladaju ovom zemqom, bez svetla... nade, mogu}nosti, a moje misli {to plove nekuda visoko.... i svaki put se vra}aju kao eho... i kao potvrda da nema „izlaza” ... da nema solucije... da nema alternative... da nema nade! Dugo sam u no}ima sedela... u tami svoje radne sobe oslu{kuju}i sopstveni ritam... Ne mire}i se da je nemogu}e dose}i svetlo... onaj deli} Kosmosa koji mi pripada... Satima sam sklopqenih o~iju poku{avala da „odem” u nepoznato... mesecima... To je bio test za snagu voqe... a onda se pokrenuo moj „karmi~ki zapis”... duboko u meni...trag vremena pro{log! I gle... magija je funkcionisala... jedne od tih dugih no}i poku{aja... ispred mene su se „pojavile” dveri... koje sam te{ko, ali ipak od{krinula... i... zakora~ila sam u svet sopstvenog ja... transcendentalnu sferu, sopstveni duhovni odraz i bila op~iwena prizorom koji sam ugledala... Fascinantni pejza`i... uzvi{enih ose}ajnosti... transcendentalni pejza`i… svetost i boja... postali su moje uto~i{te... moj izlaz... moja alternativa... i ja sam svaku no} odlazila u „nebeske vrtove” sopstvenih misli i znala... ono {to mnogi nisu... da ~ista misao je najdragocenije bogatstvo koje mo`e{ imati...! Naravno... ko bi poverovao u ovo?! Ko bi se slo`io sa mnom... a za{to i bi... kada su mnogi izgubili veru... zbog puta ka ekstremno materijalnom... odine 1997. jedan italijanski umetnik, Gianpaolo d’Andrea Moravecia je inicirao veli~anstven interG nacionalni projekat pod nazivom „De valigia” (O koferu) ...naravno kao metaforu o na{em `ivotnom prtqagu... To je najneverovatnija umetni~ka zamisao koju sam u `ivotu srela... Gianpi (kako su ga svi zvali) je imao neverovatnu ideju da okupi sve umetnike sveta u putuju}oj galeriji... vozu... sa toliko razli~itih `ivotnih pri~a. Fascinirana ovom idejom... sticajem okolnosti na{la sam se u toj pri~i ... i tako je nastao moj „Magi~ni kov~e`i} za rasterivawe tame”...

Jedna malena {kriwa... obojena u duboko „crnilo tame”... jer mrak koji ju je okru`ivao bio je veoma gust... kov~e`i} je obavijala bodqikava `ica... simboli~no predstavqaju}i qudsko neznawe... iz koga proisti~e agresija i netolerantnost... Na povr{ini zatvorenog kov~e`i}a bila je maska... kao na{e lice... u prividu... koje funkcioni{e po zakonitostima koje je upravo nametnuo taj prazni diletantski soj qudi. U ustima maske je ru`a... „usta puna trwa”, mo`e{ govoriti samo ono {to oni `ele da ~uju... a Istina je opasno bodqikava i te{ka... i sve to u ramu... u prostoru iz koga nema izlaza...! U ograni~enoj formi uspostavqenih „kvazi vrednosti”! Ali... ako od{krine{... Magi~ni kov~e`i} za rasterivawe tame... tama i svetlost }e se pome{ati... zgusnuti oblaci tame... pome{ani sa unutra{wim svetlom kov~e`i}a... pretvori}e se u prah... koji }e „iscureti”... a onda magija iskrenih misli je najveli~anstvenije svetlo u Kosmi~koj sferi... koju otkriva{ otvoriv{i ovu ~udnu stvar! [to je tama oko mene bivala ve}a, gu{}a, moje misli su bile svetlije, blistavije! Kada otvori{ kov~e`i} potpuno... tama nestaje... jer tu je ~itav jedan `ivot... jedna cela `ivotna ISTINA... Ja, ono {to jesam, ono {to sam uvek bila i {to }u uvek biti! U tom ~udesnom kov~e`i}u za rasterivawe tame se nalaze sve male i velike stvari koje su obele`ile moj `ivot i put kojim idem... Stvari koje bi mnogi davno odbacili kao bezvredne... za mene su blago... koje nosim u sebi kao zavet. U kov~e`i}u su tri boje koje simboli~no predstavqaju: 1. crvena - kao moja borba da dosegnem duhovni nivo; 2. bela - kao me|uprostor, interakcija; 3. plava – kao dosezawe duhovnog ekvilibrijuma...

*** Slike mojih roditeqa... koji odavno nisu sa mnom... mog strica... pesnika i slikara koga igrom sudbine nikada nisam upoznala... predmeti, kao uspomene na drage qude koje sam nekada poznavala ... moje cipele... jedna crvena i druga plava... moji omiqeni kqu~... bo~ica s morskom vodom koju su mi doneli prijateqi onda kada nisam mogla da putujem na more... ~etkica za kaligrafiju, poklon gospo|e Sansui Oikave, profesorke kaligrafije iz Tokija, i najve}a ironija, kwiga pisama Hajnriha Hajnea sa naslovom „Bi}e to divan dan” koju sam dobila od prijateqa koji je tragi~no zavr{io u Vijetnamu davnih godina ameri~ke invazije na Vijetnam... ali sve te stvari su svetlost koje su moje blago… moj putokaz… moja Istina! Moj kov~e`i} za rasterivawe tame je putovao u internacionalnom vozu - galeriji kroz Gr~ku... eh Jugoslaviju... Ma|arsku... Austriju... Italiju....[vedsku, Holandiju… kroz ceo svet…

69


Rot 68-75:Rot 68-75.qxd

30.5.2016

18:43

Page 3

Se}am se da je jedan gospodin na otvarawu izlo`be u Beogradu, juna 2007. godine `eleo da ga kupi!:). Ali naravno… ja ne prodajem „svoj prtqag”... To je samo moj kov~e`i}... koji sam ustupila... kao poklon Muzeju prtqaga u Toveni, Italija (blizu Venecije) ~iji je idejni autor Ganpaolo Moraveci... i ne mora ba{ sve biti na prodaju... zar ne? Magic chest for the clearing the darkness is in Depsito Bagagli, Tovena, ItalÚ i ako odete na wihov sajt, na}i }ete me...! Merkurijanac u Muzeju prtqaga… sa istinom koja svetli… i... ko ka`e da magija nije mogu}a? í EUGEN III KO^I[ Ja, Eugen III ka`em: 25. januara 1955. godine u 19 sati i 30 minuta u sne`no ledeno ve~e, zakukurika{e petlovi, stoka se uznemiri, ~udna znamewa svuda. Psi slete{e oko ku}e i napravi{e spiralu, a podli i drugi dusi do|o{e u miru i ti{ini da udahnu deli} duha nestvarnog u novom bi}u. Taj duh na sre}u ni danas nije ome|en ni~im, pa ni telom. Zahvaquju}i pre duhu nego telu zavr{io sam Akademiju primewenih umetnosti u Beogradu, tom bajkovitom mestu na dve reke sa vla`nim tavanima i jo{ gorim podrumima. Diplomirao sam 1981. godine po starom, 1984. godine po novom kalendaru, ali, ni jedan nije ta~an. Po mom (kalendaru) Akademiju sam zavr{io mnogo godina pre. Vratio sam se u Sombor, tako ka`u, i ako je verovati prijateqima, tu sam fizi~ki jo{ danas. Ta polovina moga bi}a sme{tena je na toj adresi. KOFER EUGENA TRE]EG KO^I[A

DOBAR DAN, PREDELI I QUDI akop~an u kofer, lepo koferisan i doteran u kutiju zarobqen dobrovoqno, na sceni sam razoru`an. Imam samo Z sebe. Razmi{qam, mislim brzo, dumam, dumaram, dumuzdi{em. Kofer moj nerazdvojni putuje sa mnom. On saose}a. Dugo smo zajedno. Od po~etka, ili mi se samo ~ini. To ja, u stvari, u svom koferu idem, tragam, putujem, lutam... Imam razlog, ne staj mi na put. U koferu mi sve. Sve {to mi treba. Sve {to je va`no i bez ~ega se ne mo`e. Unutra mi je sve. Sav moj svet u kofer stane, i moje telo i moja glava, ponajvi{e glava. Otvori{ kofer i ka`e{ evo mene, stigao sam. U wemu ja i predeli i stvari – poznate, znane, strane, nepoznate, koje tek treba otkriti, upoznati. „Dobar dan, predeli i qudi, evo mene u koferu. Dobro vam do{ao – boqe vas na{ao, kako ste? Gle koliko kofera i vi imate. Raznih. I svaki je za sebe jedna pri~a, sudbina, jedan `ivot, ~esto vi{e `ivota”. Kao i ikona i kofer se nasle|uje. Nije to mala stvar. Koferi su vrlo ozbiqna stvar. Kada se kofer zatvori, to

70

postane vaqda istorija ili bar wen mali deo. Koferi su kao qudi. ^isti, ispeglani, doterani, namirisani, prqavi, musavi, zgu`vani, pocepani. Otmeni koferi, sa pedigreom, koferi besku}nici, ba~eni i odba~eni, prezreni, koferi krajputa{i, koferi ste}ci kao svedoci vremena, koferi klo{ari, trgova~ki putnici, aktivisti, koferi glumci, pesnici, razbaru{eni samo {to ne polete. Koferi ispod mostova, zaboravqeni tuguju. [utiraju ih i vre|aju, miluju ih i tepaju, psuju im majku, vuku ih od nemila do nedraga. Kao i qude. Isto je to. Sudbine su im povezane, neraskidive. U koferu se sla`u uspomene, fiksira i zaustavqa vreme, na kra}e ili du`e vreme. Iz kofera ~itamo sudbine, navike, karakter ~oveka, qudi – ako su otvoreni. Treba biti obazriv. Treba po{tovati, treba pitati „smem li” unutra je ~ovek zaustavqen u prostoru i vremenu. Koliki kofer, toliko prostora. Napoqe se ne mo`e. Ne mo`e se izvan sebe. To se samo tako ka`e. „Ja sam izvan sebe”. Ne mo`e ~ovek oti}i od sebe, izvan sebe. Kofer-scena, ~ovek-scena, scena kao kofer. Ne mo`e se sa scene. Mo`e se samo na put. I ~ovek i kofer i scena je put. Put je neminovnost a hod sudbina. Na putu mo`emo pitati, raspitivati se o novim qudima i novim nepoznatim predelima, dr`e}i samo kofer u ruci, sa sobom u koferu í (Izvor: POLITIKA)


Rot 68-75:Rot 68-75.qxd

30.5.2016

18:44

Page 4

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

POQUBAC ISPOD MASLINE, A GOSPO\ICA KRAJ DUBOKE REKE 1 8 Do`ivotni po~asni predsednik Narodne banke Srbije bio je guverner:

Najdubqa reka na svetu je: A) Nil B) Amazon V) Kongo

A) \or|e Vajfert B) Igwat J. Bajloni V) Melko ^ingrija

2 4

Koja od afri~kih zemaqa nikada nije bila kolonija:

Koje gramati~ke kategorije imaju imenice u srpskom jeziku:

3

A) Etiopija B) Ruanda V) Egipat

A) rod, broj, pade` B) red, broj, re~ V) pade`, glagol, epitet

Oktobra 1930. godine svoj jedini intervju koji je ikad dao nekom novinaru Adolf Hitler, budu}i kancelar nema~kog Rajha, bio je: A) novinaru ameri~kog „Wujork Tajmsa” B) novinaru londonskog „Tajmsa” V) novinaru beogradske „Politike”

5

9

Maslina daje plod koji spada u: A) povr}e B) te~nost V) vo}e

10

Ta~no je napisano: A) o tom - potom B) otompotom V) otom potom

RE[EWA NA STRANI 72

Pisac, nobelovac, diplomata, Rotarijanac Ivo Andri}, radwu svog romana „Gospo|ica” smestio je u: A) Sarajevo B) Beograd V) Be~

6

Sinologija je: A) u medicini deo ORL B) nauka o izu~avawu Kine i kineskog jezika V) geografski pojam u okeanografiji

7

Wegova slika „Poqubac” („Kiss”) je amblem secesije. „Svako ko `eli da ne{to sazna o meni - kao umetniku, {to je jedino va`no – treba pomno da gleda moje slike”, rekao je: A) Oskar Koko{ka B) Gustav Klimt V) Kazimir Maqevi~

71


Rot 68-75:Rot 68-75.qxd

30.5.2016

18:45

Page 5

RE[EWA KVIZA:

72

1 A Zbog izuzetnih zasluga u prvom (1890 – 1902) i drugom (1912 – 1926) mandatu u ukupnom trajawu od 26 godina, cene}i wegove zasluge, Upravni odbor Narodne banke je \or|a Vajferta (1890 – 1902) izabrao za do`ivotnog po~asnog guvernera Narodne banke Srbije. Igwat Jakova Bajloni (1876 – 1935) je bio guverner Narodne banke Srbije od avgusta 1928. godine, a kraq Aleksandar mu 1932. godine produ`ava mandat, ali on 1934. godine iz li~nih razloga podnosi ostavku. Melko ^ingrija (1873 – 1949) je bio 1931. godine izabran za viceguvernera Narodne banke Kraqevine Jugoslavije, a od aprila 1934. do februara 1935. godine bio je vr{ilac du`nosti guvernera.

5A Ve}i deo romana Ive Andri}a „Gospo|ica” sme{ten je u Sarajevo, po~etkom 20. veka, ta~nije, od 1905. do 1935. godine.

2 A

7 B

3 B 4 V Predrag Milojevi}, novinar Ku}e „Politika” (1901 – 1999), bio je dugogodi{wi dopisnik iz Nema~ke u vreme Hitelerovog uspona i osvajawa vlasti. Bio je sagovornik Firerov, kojeg je oktobra 1930. intervjuisao, {to je jedini intervju koji je ovaj ikad dao nekom novinaru. Udru`ewe novinara Srbije je 1996. godine pozvalo kao specijalnog gosta novinara ,,Politike” Predraga Milojevi}a i na posebnoj konferenciji, u prisustvu mnogobrojnih novinara i gostiju, Milojevi}a su upitali kakav je utisak na wega ostavio Hitler? - „Hitler je bio qubazan i ostavio je na mene prijatan utisak!” Usledili su burni protesti u sali: kako to govori o ~oveku koji je izazvao svetski rat i smrt miliona qudi? Milojevi} je pribrano nastavio: - „Gospodo, pitali ste me za prvi utisak, a ja sam intervju s vo|om male i potcewene stranke zavr{io upozorewem da je re~ o ~oveku opasnih namera! [est godina kasnije najuren sam iz Nema~ke pod pretwom smrti!” Tad je usledio aplauz.

8V Reka Kongo ili Zair je najve}a reka u zapadnom delu Centralne Afrike. Reka je duga~ka oko 4.700 km, {to je ~ini drugom po du`ini u Africi, posle Nila. Iako deseta po du`ini reka Kongo je najdubqa reka na svetu. Izmerena je wena najve}a dubina – 230 metara.

6B Sinologija je nauka koja se bavi prou~avawem Kine i modernog i klasi~nog kineskog jezika, kineske istorije, kulture, umetnosti, kwi`evnosti. Re~ sinologija dolazi od latinske re~i Sinae (Kina, Kinezi) i gr~ke re~i logos (um, re~, govor, smisao, na~elo). Za bavqewe sinologijom potrebno je dobro znawe kineskog jezika u govoru i pismu, ali i op{ta kultura i {irina znawa o Kini.

9V Plod maslinovig drveta biolo{ki spada u vo}e, iako ne sadr`i {e}er. Umesto soka daje uqa. Vo}e poti~e od vi{egodi{wih biqaka, a povr}e od jednogodi{wih, odnosno, biqke povrtnice sadimo svake godine iznova i jedemo wihovo li{}e, stabqike, korewe... Vo}e je plod biqke, a nastaje iz oplo|enog cveta i sadr`i vi{e {e}era nego povr}e. Postoje me|utim biqke koje nisu u potpunosti niti vo}e niti povr}e kao na primer: paprike, tikvice, bundeve, krastavci. Wih sadimo svake godine iznova kao povr}e, ali jestiv deo je plod kao {to je to i vo}e. Lubenice ili diwe koje smatramo vo}em, u stvari su povr}e jer je re~ o plodu jednogodi{we biqke. Izuzetak je maslina koja raste na vi{egodi{wem stablu, kao plod te se smatra vo}em. Maslina (maslinka, maslica, uqica, uqenika, oliva) ili lat. Olea europaea je vrsta niskog drveta koja poti~e iz isto~nog Mediterana i pripada istoimenoj familiji (Oleaceae). 10 A Izraz koji zna~i O TOM NE TREBA GOVORITI SADA, NEGO KAD BUDE VREME, KASNIJE, pi{e se sa crticom kao udvojeni prilog.

ROTARI U BROJKAMA D 2483 SRBIJA I CRNA GORA – 70 Rotari klubova – Srbija 1076, Crna Gora 132 ~lana (30. 4. 2016.) NEMA^KA – 813 Rotari klubova – 41.000 ~lanova FINSKA – 313 Rotari klubova– 11.000 ~lanova ITALIJA – 760 Rotari klubova – 35.000 ~lanova BRAZIL – 2400 Rotari klubova – 70.000 ~lanova U svetu danas postoji 29. 000 Rotari klubova, u 140 zemaqa, sa vi{e od 1.2 miliona ~lanova...

HUMANITARNI TELEKS •U na{oj zemqi je 24,6% stanovni{tva siroma{no. •Svaki ~etvrti gra|anin, ili 1,8 miliona qudi `ivi na ivici siroma{tva. •Broj gladnih u Srbiji svake godine raste. •Istovremeno, rasipawe hrane je u porastu. •U Srbiji se godi{we baci oko 250.000 tona hrane. •Doma}instva u na{oj zemqi bace ~ak 42 odsto ukupne koli~ine hrane. •U narodnim kuhiwama 11.800 dece ima samo jedan obrok dnevno. •Do 2025. godine u Evropi je planirano da se bacawe hrane smawi za 50 odsto. •U Francuskoj }e biti usvojen zakon u vezi sa smawewem bacawa hrane. Izvor: PRAVOSLAVQE, broj 1180


Rot 68-75:Rot 68-75.qxd

31.5.2016

14:08

Page 6

SKUP[TINA D 2483 DTA– DISTRICT TRAINING ASSEMBLÙ

KONFERENCIJA D 2483 SRBIJA I CRNA GORA

Hotel Park, Beograd, subota, 11. jun 2016. godine Doma}in je Rotari klub Zemun Dragi izabrani predsjednici, Dragi ~lanovi Distriktnog Lider{ip Tima, Dragi predsjednici klupskih Komiteta Pozivam vas da u subotu 11. juna 2016. godine u~estvujete na Skup{tini Distrikta koja se organizuje u hotelu „Park”, Wego{eva 2, u Beogradu, sa po~etkom u 09.30h. Prijave u~esnika, u istom roku, dostavqaju se Rotari klubu Zemun na e-mail: zemunrotarÚclub¿gmail.com Skup{tina Distrikta je obavezna za izabrane dolaze}e predsjednike i ~lanove Lider{ip Tima, preporu~ena za predsjednike klupskih Komiteta, a otvorena za sve Rotarijance i Rotaraktovce. U slu~aju da je dolaze}i predsjednik objektivno sprije~en da prisustvuje, du`an je da predlo`i zamjenu koja podle`e mom odobrewu. Skup{tini Distrikta mogu da prisustvuju samo oni Rotarijanci koji su se u predvi|enom roku prijavili i platili kotizaciju. Tro{kove u~e{}a izabranih predsjednika Klubova, shodno RotarÚ Code of Policies, snose Klubovi. U prilogu poziva je Program Skup{tine, Izvod iz pravila koja reguli{u DTA i Izvje{taj delegata Distrikta 2483 sa Council on Legislation. Molim vas da posebnu pa`wu obratite na dokument 2016 COUNCIL GRANTS CLUBS GREATER FLEæIBILITÙ gdje su sa`ete bitne izmjene Statuta RI koje }e zna~ajno promijeniti profil Rotari pokreta i Rotari organizacije, donije}e vrlo zna~ajne promjene u rad Rotari klubova i posebno }emo ih akcentirati na Skup{tini í Slu`imo zajednici! Va{ u Rotariju, Velibor Zolak DG 2016-2017. godine

Beograd hotel „Best Western Hotel M” Bulevar Oslobo|ewa br. 56 a subota, 18. jun 2016. godine Konferencija Distrikta 2483 za predsednike i ~lanove Rotari klubova iz Srbije i Crne Gore bi}e odr`ana u subotu, 18. juna 2016. godine u Beogradu u hotelu „Best Ýestern Hotel M”. Doma}in Konferencije je Rotari klub Beograd. Distriktna konferencija je najva`niji godi{wi sastanak u Distriktu. Na woj se donose va`ne odluke vezane za rad Distrikta, a pored toga, ciq Konferencije je da pru`i mogu}nost za dru`ewe, povezivawe, i inspirativnu raspravu o Rotariju i srodnim pitawima. Na Konferenciji treba da razgovaramo o Rotarijanskom slu`ewu, programima, projektima i dostignu}ima u protekloj godini, kao i da donesemo potrebne odluke. Svi predsednici Klubova treba da prisustvuju konferenciji, a svaki Klub treba bude zastupqen na odgovaraju}i na~in. Prilikom odlu~ivawa svi prisutni ~lanovi imaju pravo glasa, izuzev o pitawima za koje glasaju Klubovi. Predsednici Klubova koji prisustvuju Konferenciji glasaju u ime Kluba. Ukoliko Konferenciji ne prisustvuje predsednik, Klub treba da ovlasti ~lana koji }e imati pravo glasa u ime Kluba. Ovla{}ewe dato takvom ~lanu mora biti u pisanoj formi, potpisano od strane predsednika i sekretara. @eliim vam da se lepo dru`imo i da uspe{no zavr{imo na{u Konferenciju jer, distriktna Konferencija je ne samo najva`niji radni sastanak, ve} treba da bude i pravi festival Rotarija í Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora Dejan ^ikara Guverner za 2015-2016. godinu

MAJ 2016

IZBOR GUVERNERA D 2483 ZA 2018 - 2019. godinu u ~etiri slike

Snimio Nikola Mandi}, ~lan Rotari kluba Beograd

73


Rot 68-75:Rot 68-75.qxd

74

30.5.2016

18:45

Page 7


Rot 68-75:Rot 68-75.qxd

30.5.2016

18:46

Page 8

OGLAS

VRLO POVOQNO PRODAJEMO VIKENDICU Ovaj oglas sa fotografijama stigao je na „emajliranu” adresu redakcije „ROTARA”. U slu~aju eventualne prodaje, nismo u mogu}nosti da prosledimo podatke za kontakt, jer je oglas nepotpun.

75


Rot 76-77:Rot 76-77.qxd

30.5.2016

18:56

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

APOTEOZA Gospodo, jednu pijanu ~a{u Banatu! Puna `u~i, otrovane krvi i smeha, rumen wena rumenija mi je od pri~e{}a, a ruka mi drhti vi{e nego da di`em putir. Pono} je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po belom va{em ~ar{avu, osta}e na wemu rumen vinograda. Prospem Milo{ Crwanski li vino, zamirisa}e beo ~ar(1893 – 1977) {av kao sneg po `itu nevidqivom, ali niklom, i ozelenelom. Gospodo, nazdravili ste svakom. Jo{ jednu pijanu ~a{u mom Banatu. Pijem u slavu druga svog, {ustera Proke Naturalova, general{tabnog kaplara slavne armade Be~kog }esara, koga su streqali 916, novembra prvog. Zid je bio tek okre~en, beo kao ovaj ~ar{av, po kome su prsnule rumene mrqe wegovog mozga i krvi, rumene kao ove mrqe pijanog vina mog. Gospodo, prvu ~a{u u slavu druga mog. [ustera Proke Naturalova, general{tabnog kaplara slavne armade Be~kog }esara, koga su streqali 916, novembra prvog. Gospodo, ovu ~a{u onom bosiqku {to smo ga na{li u svilenoj vrpci oko wegova vrata. Ovu ~a{u u slavu svetog Jovana, slave wegove, ikone stare, koju je poqubio pre smrti. Ovu ~a{u velikoj selendri Kekendi, o kojoj nam je pri~ao da je najlep{a varo{ na svetu. ^a{u u slavu bana}anskog rata, ~a{u general{tabnom kaplaru, koga su streqali u {tabu bana}anske divizije, u jednoj veneri~noj bolnici slavne habzbur{ke dinastije. Ovu ~a{u bana}anskoj diviziji, koja }e izi}i sva pogrbqena od najgadnijih bolesti, pred Obili}a, sa veselim smehom i bezbri`nim urlikom, punim smeha. ^a{u bana}anskoj diviziji. Gospodo, u slavu druga mog, koga su streqali u jednoj veneri~noj bolnici. Gospodo, ovu ~a{u, u slavu onog dana kad mu sveza{e ruke. Be{e jesewi dan, veseo dan. Pod nebom su kru`ile krilatice, a po ulicama su se lepr{ale novine, pobedonosno, nad li{}em `utim, poletelim, pa klonulim. U slavu izmu~enih {ajka~a zarobqenika {to su le`ali oko plotova nabijenih `icama, trnovitim i o{trim. U slavu plotova visokih, koji su krili sraman i stidan {tab bana}anske divizije, od sveta i grada. U slavu plotova nabijenih `icama, pod kojima su stojale stra`e po~asne, sa batinom, sve u slavu svetle bana}anske divizije. U slavu wenog general{tab-

76

nog kaplara, Proke Naturalova, plemenitog fon Kekenda, koji je bio pro{ao bolnicu za o~i, za trahom, za bolesna usta, za bolesni stomak, za bolesna plu}a, za bolesne noge, za gluve u{i, i Ludnicu. Pijem u slavu kotlova ~a|avih u kojima su vrile pomije koje su jeli kad zvona zazvone podne. Pijem u slavu jednog jeseweg dana i jedne veneri~ne bolnice. Stideo bih se da je moja zdravica prva, ponosim se da sam posledwi. Pijem u slavu da{~ara punih stenica, nad glavama winim; na`alost ne znam da vam ih opi{em, gospodo. One nisu zidane u hladnom mermeru, kao crkve, nisu barok, ni rokoko, ni renesans, ni gotika, ni ampir. One su duge i pune posteqa, lepo pore|anih, kao grobovi vojni~ki, koje su na{e dame okitile hrizantemama, gospodo. Pijem u slavu wihovih malih prozor~i}a i u slavu lekara, belih, i ugojenih, koji su im dolazili, odeveni u belo, kao `ene. Gospodo, u slavu wihovih posteqa, sramnih, punih crvenih, krvavih, mrqa, koje ne mogu da opi{em, jer nisu li~ile na ru`e aviwonske. Gospodo, ovu ~a{u onima {to su le`ali na tim posteqama, {to nisu bile ~iste kao posteqe na{e, bra~ne. Ovu ~a{u onima {to su se previjali na tim posteqama, od muka. Mladi}ima kr{nim i lepim koji su mirisali na jodoform, na miris {to li~i na maskot, koji rado upotrebqavaju na{e dame. Ovu ~a{u mladi}ima {to su le`ali na tim posteqama i pisali pisma u Banat i pitali: da li je `ito niklo? Pijem jo{ jednom {upama dernim i smradnim i mra~nim, opkoqenim visokim plotovima, nabijenim `icama trnovitim, u kojima su, no}u, bludele stra{ne, pogurene senke. Pijem u slavu puka Bana}ana, koji behu verne sluge Be~kog }esara. U slavu kola Bana}ana, {to se tu igralo oko stolova na koje su ih bacali i sekli. Sekli nemilice, no`evima stra{nim, {to su zadirali duboko, i besno, ali nisu mogli da iseku ni jedan jauk, iz tela wihovog, punog rana, oku`enog, `utog, grobnog, jadnog. Pijem u slavu kola Bana}ana. Nek se u mom vinu, {to ga evo prosipam pijan, na va{ beo ~ar{av, zatrese sila o~ajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne posko~ice. Gospodo, jednu ~a{u posko~ici druga mog. „Dr`’ se, seko, za kaji{, evo tociqajka!” Jednu ~a{u posko~icama pre smrti. Nek se u mom vinu zgr~e bolna lica, stra{ne glave ludih mu~enika, i zaori kolo Bana}ana, {to }e pogureni, puni smeha, izi}i pred Milo{a. Pijem u slavu ritavih pe{aka, najboqih pe{aka di~ne habzbur{ke dinastije, {to nisu kora~ali po boji{tu, nego igrali kolo u jednoj veneri~noj bolnici. Pijem u slavu general{tabnog kaplara, koji je komandovao, slavno, vojsku bolesti, svakojakih, po Banatu. Jednu ~a{u u slavu rumenih ru`a, {to su po~ele da cvetaju na usnama slavnih pe{aka slavne vojske Habzburga.


Rot 76-77:Rot 76-77.qxd

30.5.2016

18:56

Page 2

Pijem u slavu smeha Bana}ana koji je lagan kao i kolo wino, ali o{triji od jatagana. Bataqona Bana}ana, {to su puni smeha, sa veselom pesmom, opkoqeni stra`om, mar{irali u bolnice. U slavu smeha Bana}ana, koji je lagan kao i kolo wino, ali o{triji od jatagana. Dajte mi ~a{u da napijem praznicima. Da napijem nedeqi, kad se zvona oglase i kad Sunce grane. Da napijem `enama {to stajahu nedeqom, pred kapijama. Belom kruhu i vru}oj poga~i, zveketu dukata i svilenoj, devoja~koj marami. Devojci koja se nije pla{ila i nije se gadila rana, nego je zagrlila brata. Ovu ~a{u `enama koje nisu prezirale gnojne karanfile na usnama Bana}ana, zanemelim od stida i besa. ^a{u kapijama, u nedequ, kad zvona zvone i dolaze `ene, seqanke. Mirisu rubqa `enskog i belog kruha, iz kojeg }arlija bogatstvo banatskog `ita i smeha Bana}ana, koji je tvr|i od kamena. Ovu ~a{u onoj `eni {to je dopratila mu`a i nasme{ila se jednim osmehom koji ne mogu da vam opi{em, gospodo, jer ne li~i na osmeh \okonde. Ovu ~a{u `enama {to miri{u na `ito. Nek ovo vino, {to evo prosipam, zarumeni lep{e nego one rane na bra}i wihovoj, {to su bili vi{i nego kose, tvr|i nego motika i veseliji nego ralo, kad u|o{e. A pogureni i bledi, i suhi kao |eram kad izi|o{e pred `ene, sestre, i majke. ^a{u u slavu one nedeqe kad su pitali: da li `ito ni~e? ^a{u ovu onoj majci {to je, sme`urana i seda, pogurena i hroma, do{la i rekla sinu: „^edo moje, kako bi te nana o Sv. Aran|elu ostavila bez kola~a?� Gospodo, ne mogu da je opi{em, za nacionaliste, jer nije li~ila na caricu Milicu. A ni internacionalistima, jer nije li~ila na Rembrantovu mater. Ja pijem u slavu wihovog kola ve~erweg, nedeqom. Svetiqke su bile pra{wave i male. U malim prozorima ne be{e svile nebesne, plave, ona je bila poderana. ^a{u ovu u slavu rite! Po krevetima, u mraku, le`ale su senke. Mu`evi, ocevi, bra}a, deca u stidu i sramu. Ja pijem u slavu smeha Bana}ana, koji je o{tar kao kolac. Pijem u slavu pesme Bana}ana, {iroke kao ravnica, lagane kao ugojena stoka, {to hrani kao `ito. U slavu one pesme koja se orila cele jeseni, 1915, iz jedne habzbur{ke veneri~ne bolnice. ^a{u za onu mra~nu gomilu oko posteqe najku`nijeg druga mog. On mi je bio pesmovo|a, bana}anski, be}arski. Ja pijem u slavu smeha Bana}ana, {to je ponosniji od ~elika. Pijem jednoj veneri~noj bolnici, iz koje se cele jeseni orila be}arska pesma. Nek moje vino, koje prosipam evo besno po ovom belom, sve~anom, ~ar{avu, zarumeni u slavu druga mog, kaplara Proke Naturalova, koga su streqali, 916, novembra prvog. Pijem u slavu onoga dana kad je doveden. Pijem u slavu papira rumenog {to su ga ~itali vojsci, pobedonosnoj, nasred bolnice. Re~ima kojima se pretilo smr}u bataqonima Bana}ana. Pijem u slavu smeha Bana}ana koji nisu hteli da idu u smrt. Jo{ jednu ~a{u diviziji Bana}ana.

Nek zdravica moja zaboravi va{ar careva i naroda, nek zdravica moja klikne Bana}anima. Jo{ jednu ~a{u za druga mog, za dan kad su ga doveli. Be{e veseo dan, jesewi dan. Jo{ jednu ~a{u svatovcu, onom koji se te ve~eri pevao u wegovu ~ast, slavnog general{tabnog komandanta bana}anskih bolnica. Svatovcu punom materinih suza, devoja~ke kose, ruzmarina i rose. Jednu ~a{u mladosti wegovoj. Zid je bio beo kao ovaj ~ar{av, poprskan krvqu, kao ovaj vinom. Pijem u slavu onog austrijskog vojnika koji mu je pri{ao da mu zave`e o~i. U slavu bana}anskog smeha kojim je to odbio. Wegovoj posledwoj `eqi da mu dadu slavsku ikonicu da je celiva, posledwi put. U slavu onog dana kad su ga odveli. Pijem za prostitutku kojoj je platio stotinarku da ga zarazi. Onog istog dana kad se, spreman u boj, zakliwao da }e: i po danu, i po no}i, u svakoj borbi, na zemqi i na vodi, i u zraku, ostati veran zastavi Habzburga, {to se, pobedonosno, vila nekada po Evropi, u rukama Bana}ana. Pijem u slavu te bana}anske stotinarke koja je pla}ena za najgadniju bolest, a sve u slavu Be~kog }esara. U zdravqe te prostitutke koja ga je izdala. Nek moje vino polije ovaj ~ar{av beo, da ne vidim na wemu weno bledo lice, kad se pokajala pred Sudom i pala pred wim na kolena. A on joj se smejao besno, lagano, bana}anski. Pijem u slavu Vojnog Suda i barjaka crno `utih, kojima se nasmejao kad ga osudi{e na smrt. Pijem u slavu jeseni koja je gledala, kroz prozore, pogurenog druga mog, general{tabnog kaplara, {ustera Proku Naturalova, koga su streqali, 916, novembra prvog, u jednoj veneri~noj bolnici, di~ne habzbur{ke dinastije. U slavu kola Bana}ana koje je tako rado igrao. U slavu poruke wegove! Poru~io nam je da se, na povratku sa streqawa, otpeva bana}anski be}arac i odigra kolo. U slavu pogurenih i ku`nih koji su igrali, i stra`ara koji su ih tukli batinama. Ovu ~a{u poruci wegovoj. Bosiqku koji mu je na|en oko vrata. Pla~u gorkom i jecawu koje se ~ulo cele no}i, za wim. Bana}anskom be}arcu kojim ga isprati{e do kapije, kad je odveden pred Sud. ^a{u za sve`aw siroma{ni, sa belim kruhom, koji mu ostade pod krevetom. U slavu visokih plotova, nabijenih `icom trnovitom. Nek moja zdravica prospe ovo vino {to ne mo`e da utoli `e|. Nek moje vino zarumeni u slavu kola Bana}ana, punog be}araca, {to se igralo besno, bez jauka, u jednoj veneri~noj bolnici di~ne habzbur{ke dinastije. Ovu ~a{u pijem pogurenom i sramnom drugu mom, general{tabnom kaplaru divizije Bana}ana, koga su streqali, 916, novembra prvog. Gospodo, jednu pijanu ~a{u Banatu! Ă­

77


Rot 78-79:Rot 78-79.qxd

30.5.2016

18:58

Page 1

MESECOSLOV

JUN 2016.

11

Jun je mesec posve}en PROSLAVAMA I DRU@EWU.

1

SVETSKI DAN MLEKA

ME\UNARODNI DAN ZA[TITE DECE (Odlukom OUN od 1949. godine) 1790. U Novom Sadu je otvorena prva kwi`ara. Vlasnik Emanuel Jankovi} {tampao je u svojoj {tampariji i prvi katalog kwiga.

2 3

2006. Skup{tina Crne Gore je proglasila nezavisnost ~ime je prestala da traje dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore.

4 5

ME\UNARODNI DAN DECE @RTAVA NASIQA

8

SVETSKI DAN OKEANA

68. g. n. e. ubijen je rimski car Neron. Po verovawu na samrti je izgovorio: ÛUALIS ARTIFEÙ PEREO! (KAKAV UMETNIK UMIRE SA MNOM!)

9

SVETSKI DAN PROTIV RADA DECE

17

SVETSKI DAN ZA BORBU PROTIV POPLAVA I SU[E

1943. U juri{u prilikom probijawa obru~a iznad Tjenti{ta na Sutjesci poginuo je komandant Tre}e divizije NOVJ Sava Kova~evi}.

18

SVETSKI DAN SUNCA

19

1978. Na dana{wi dan ro|en je Garfild, najpoznatiji ma~ak u stripu, koji tamani pice i lazawe u vidokrugu, autora Yejmsa Roberta (Yima) Dejvisa.

12 13

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTNE SREDINE DAN NACIONALNOG PARKA \ERDAP

6

1903. U konaku Starog dvora u Beogradu, ubijeni su kraq Aleksandar Obrenovi} i kraqica Draga Ma{in.

1850. Levi [traus napravio je prvi par farmerki.

20 1926. U predve~erje u Barseloni tokom uobi~ajene {etwe od Sagrade ka crkvi San Felipe Neri, gde je po{ao na redovnu ve~erwu molitvu, poginuo je veliki {panski arhitekta Antoni Gaudi i Kornet, kada ga je udario tramvaj. Umro je u bolnici na dana{wi dan, sahrawen u kripti crkve Sagrada familija (Sveta porodica) kojoj je posvetio skoro ceo `ivot.

10

14

SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

15

SVETSKI DAN HRANE

15

DAN OSNIVAWA ROTARI KLUBA LESKOVAC 1935. godine

21

SVETSKI DAN IZBEGLICA

SVETSKI DAN MUZIKE SVETSKI DAN MIRA I MOLITVE

1963. SSSR je lansirao svemirski brod ,,Vastok 6’’ s prvom `enom - kosmonautom Valentinom Terje{kovom.

16

1929. Italijanski parlament ratifikovao je Lateranski sporazum, ~ime je uspostavqen Vatikan u Rimu.

7 78 2

1965. Dijego Armando Maradona je u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva 1986. godine protiv Engleske postigao gol rukom, koji je kasnije progla{en golom stole}a.

22


Rot 78-79:Rot 78-79.qxd

23

30.5.2016

DAN JAVNOG SERVISA OUN

18:58

28

2006. Crna Gora je postala 192. ~lanica Ujediwenih nacija.

29

EVROPSKI DAN REKE DUNAV

29

ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA je ~arterovan 2007. godine

OLIMPIJSKI DAN TR^AWA

24

SVETSKI DAN RODA

1917. U zatvoru u Solunu izvr{ena je smrtna kazna nad Dragutinom T. Dimitrijevi}em Apisom (41. godina) osniva~em tajnog udru`ewa ,,Ujediwewe ili smrt’’, poznato i kao ,,Crna ruka’’.

25

26

1908. U isto~ni Sibir je pao meteor od ~ije eksplozije se osetilo podrhtavawe tla i u Centralnoj Evropi.

30

ODRI HEPBERN (Odri Katlin Raston) engleska glumica i model (4. 5.1929 – 20.1. 1993)

SAVETI ZA LEPOTU - Za atraktivne USNE, govorite qubazno; - Za divne O^I, prona|ite (vidite) ono {to je dobro u qudima; - Za dobru LINIJU, delite hranu sa gladnim; - Za lepu KOSU, dozvolite deci da provla~e svoje prste jednom dnevno kroz wu; - Za dobro DR@AWE, hodajte sa znawem da nikada niste sami;

DAN POVEQE OUN

ME\UNARODNI DAN PROTIV ZLOUPOTREBE DROGE I TRGOVINE QUDIMA ME\UNARODNI DAN ZA PODR[KU @RTVAMA NASIQA

27

Page 2

1358. Osnovana je Republika Dubrovnik.

- Qudi, ~ak vi{e nego stvari, trebaju: obnavqawe, o`ivqavawe, potvr|ivawe, prosu|ivawe, nikada ne odbacuj nikoga; - Upamtite, ukoliko vam ikada treba pomo}, na}i }ete je na krajevima svake od va{ih ruku. Kako odrastate, otkri}ete da imate dve ruke: jednu da pomognete sebi, a drugu da pomognete drugima: - LEPOTA `ene nije u ode}i koju nosi, wenoj figuri ili frizuri. LEPOTA `ene se ogleda u wenim o~ima, jer su ona vrata wenog srca, mesto gde qubav po~iva. LEPOTA `ene nije u wenoj spoqa{wosti, nego se prava LEPOTA `ene ogleda u wenoj du{i. To je pa`wa koju ona nesebi~no pru`a, qubav koju ona pokazuje. LEPOTA `ene se pove}ava kako godine prolaze í

79 3


rot 01:rot 01.qxd

26.5.2016

19:57

Page 2

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

Srpski rotar br 63 i 64  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you