Srpski rotar br 57 i 58

rot 01:rot 01.qxd

3.11.2015

17:00

Page 1

D-2483

NOVEMBAR/ DECEMBAR 2015. • GODINA V (LæææII) BROJ 57 i 58 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

3.11.2015

17:21

Page 1

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2015. 13 NOVEMBAR je izabran za mesec ROTARI FONDACIJE. Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i ~esto prikupqaju dodatna sredstva za Fondaciju, promovisawem davawa priloga za PAUL HARRIS FELLONÙ’S. MESEC PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI INTERNACIONALNI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE KRZNOM (posledwi petak u novembru)

1

SVETSKI DAN VEGANA (qudi koji ne jedu hranu `ivotiwskog porekla)

1

ROTARI KLUB PROKUPQE ~arterovan 2008. godine

2 3 4

1988. Na internetu se po prvi put u istoriji javio ra~unarski virus.

DAN ^ISTOG VAZDUHA

8

ROTARI KLUB ^A^AK ~arterovan 2002. godine

8

SAD - DAN ZAHVALNOSTI

SVETSKI DAN QUBAZNOSTI SVETSKI DAN KVALITETA

19

ME\UNARODNI DAN MU[KARACA

SVETSKI DAN TOALETA KNE@EVINA MONAKO – DAN DR@AVNOSTI

14

SVETSKI DAN BORBE PROTIV DIJABETESA

ME\UNARODNI DAN PROTIV HRONI^NE OPSTRUKTIVNE BOLESTI PLU]A (KORB)

15

20

SVETSKI DAN PRAVA DETETA

DAN INDUSTRIJALIZACIJE AFRIKE DAN UGRO@ENOSTI RAWENIKA U RATU

SVETSKI DAN PRONALAZA^A

9

16

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA POVRE\ENIMA U SAOBRA]AJNIM NESRE]AMA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV FA[IZMA I ANTISEMITIZMA PAD BERLINSKOG ZIDA (od 1989. godine) 1891.

U trideset sedmoj godini u marseqskoj bolnici umro je Artur Rembo, francuski pesnik.

10

ME\UNARODNI DAN TOLERANCIJE

17

DAN EKOLO[KIH POKRETA

21

SVETSKI DAN TELEVIZIJE

1963.

U Dalasu su ubijeni predsednik SAD Yon Ficyerald Kenedi i guverner Teksasa Yon Konoli.

Istog dana potpredsednik SAD Lindon Yonson je polo`io zakletvu kao 36. predsednik SAD.

22

DAN PREVREMENO RO\ENIH BEBA ME\UNARODNI DAN STUDENATA I SREDWO[KOLACA

SVETSKI DAN KLIMATSKIH PROMENA

23

ROTARI KLUB VAQEVO ~arterovan 1996. godine

23

ME\UNARODNI HUMANITARNI DAN

SVETSKI DAN NEPU[A^A

5

1943.

U Jajcu, BIH, je u Drugom svetskom ratu osnovan Tanjug.

6

SVETSKI DAN URBANIH REGIJA

ME\UNARODNI DAN ZA PREVENCIJU EKSPLOATACIJE @IVOTNE SREDINE U RATU I ORU@ANIM SUKOBIMA

7

ROTARI KLUB ZREWANIN ~arterovan 1998. godine

7

ROTARI DAN U UJEDIWENIM NACIJAMA EVROPSKI DAN NAUKE

2

1928.

Volt Dizni prikazao je jedan od prvih tonskih crtanih filmova – „Parobrod Vili” (Miki Maus).

18 11

DAN PRIMIRJA (11. novembra 1918. godine kapitulirala je Nema~ka).

1859.

Ro|en je srpski arhitekta Andra Stevanovi}, ~lan Srpske kraqevske akademije, profesor Velike {kole i Beogradskog univerziteta.

Projektovao je vi{e zna~ajnih gra|evina, me|u kojima zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu.

12

24

ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR ~arterovan 2010. godine

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

3.11.2015

17:22

Page 2

KO BI REKAO ME\UNARODNI DAN ELIMINACIJE NASIQA NAD @ENAMA

25

1918.

Velika narodna skup{tina u Podgorici je odlu~ila da se sa prestola zbace Petrovi}-Wego{i i da se kraqevina Crna Gora pripoji kraqevini Srbiji.

•da se deca nasmeju oko 400 puta na dan, dok se odrasli u proseku smeju samo 15 puta dnevno?

26

•da o~i bebe ne proizvode suze do 6-8 nedeqa starosti?

•da zarez napravqen na kori stabla uvek ostaje na istoj visini od tla iako stablo raste?

ME\UNARODNI DAN UZDR@AVAWA OD KUPOVINE

27 28

•da kancelarijski sto ima 400 puta vi{e bakterija od ÝC-a?

ORKIN RO\ENDAN – ORGANIZACIJA ZA BRIGU O @IVOTIWAMA

•da u proseku ~ovek izgovori skoro 5.000 re~i dnevno (80% od toga pri~a sam sa sobom)?

•da je koka - kola originalno bila zelene boje?

•da za jedan kilogram meda, p~ele moraju posetiti ~etiri miliona cvetova i pre|u put ~etiri puta du`i od zemqinog obima?

•da kowi spavaju stoje}i i mogu provesti po nekoliko meseci da ne legnu?

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA PALESTINSKIM STANOVNI[TVOM

29

•da zvuk putuje tri puta br`e kroz vodu nego kroz vazduh?

•da ako bi nosili slu{alice samo jedan sat, pove}ali biste broj bakterija u svom uhu 700 puta?

1782.

Velika Britanija i SAD potpisale su primirje i time je zavr{en Ameri~ki rat za nezavisnost.

30

1873.

Krajem novembra kod nas je ustanovqena nov~ana jedinica dinar, a zakonom je bilo predvi|eno da on dobije ime srbqak.

•da se medvedi boje muzike?

•da kad bi svi qudi u Kini stali na stolicu i sko~ili u isto vreme, to bi Zemqu izbacilo iz wene ose?

•da prose~na osoba napravi dnevno oko 18.000 koraka?

•da pirina~ ima vi{e gena od ~oveka?

Prema procenama nau~nika, pirina~ ima 37.544 gena, a qudi imaju oko 20.000?

•da komarac ima 47 zuba?

3

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:27

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 57 i 58 NOVEMBAR / DECEMBAR 2015.

GODINA V (LæææII)

Dejan ^ikara

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2015–2016.

Dejan ^ikara

Trivko Ti}a Savi}

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili jesewi i zimski broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

4

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} Zorica Milo{evi}

PRI^A STIGLA NI ODKUDA I LEGLA NA DU[U!

NE BI NAM BILO LO[E Vidim tipa kako }opa uz Preradovi}evu, jedne zime, po ledu.

Nosi zdravstvenu kwi`icu i u woj neki papir. ]opa ta~no putem kojim se, kad se skrene u ~etvrtu ulicu desno, stigne do nekog Doma zdravqa.

Ja sam u kolima, i stanem, i pitam da l' ide u Dom zdravqa.

Ide. Ka`em mu da u|e u kola da ga odbacim.

Kad ve} idem tuda.

A mislim se, vozio bih ga i da ne idem.

On u|e, ja ga odbacim, ispri~a mi da ga boli noga, ali da je to sve od le|a i da to ne mo`e da objasni doktorima, a oni mu le~e nogu, a on zna da su le|a.

Mene boli, ne boli wih, pa mi ne veruju - ka`e mi.

I ka`e mi - Hvala, i iza|e.

A ja tih dana nikako da stignem do keve da vidim {ta joj je sa {poretom, da vidim da l' se samo neka `ica otka~ila ili da zovemo majstora.

I jedno 25 minuta po{to sam ostavio ovog sa le|ima, zove me keva.

Ka`e – Zamisli, srela sam kom{iju iz zgrade, pri~ali smo sva{ta, ja mu rekla za {poret, on do{ao i popravio mi.

I ja tu zakqu~im - Kad ne mo`e{ da stigne{ do keve da vidi{ {ta joj je sa {poretom, pomozi nekom drugom, nekom na koga naleti{, a taj {poret }e ve} da sredi neko tre}i, neko ko ne mo`e da stigne ne{to ~etvrto. ^ini mi se, kad bi se ta pri~a malo zaletela, ne bi nam bilo lo{e, mislim svima nama {to `ivimo na ovoj planeti. Ali ja ho}u da vam ka`em za tre}eg u ovoj pri~i, tog {to je popravio kevi {poret.

Taj `ivi na istoj vertikali kao moja keva, ima jedno obi~no ime, ima }erku od trinaest i sina od sedam godina, i `enu sastavqenu od osmeha.

To nije `ena za koju bi klinci rekli da je lepotica.

Mora{ malo da pro`ivi{, da nau~i{ {ta je lepota, i onda odmah primeti{ - Ovo je prava lepotica.

Eto, takva je to `ena, lepa `ena.

A on, ume da popravi {poret, ume da popravi auto, ume rukama skoro sve, a ume i da broji na japanskom, ~uo sam ga.

Zna jo{ neke japanske fore, neke koje se ti~u bavqewa svojim telom i duhom, i wihovim uskla|ivawem sa Kosmosom.

Wih ~etvoro ~esto vi|am u kraju, u svim kombinacijama, svako sa svakim, ili svi zajedno, ili u trojkama.

I uvek ose}am blagost, mir, dobrotu i qubav, kad god ih sretnem.

A jo{ pre, kad ih nisam poznavao, kad sam prolazio preko wihovog sprata, uvek sam ose}ao neki prijatan miris.

Nije osve`iva~, nije omek{iva~, nije dezodorans ni parfem, nisu {amponi.

Kao da je neka kombinacija svega toga, miri{e na sve`e, miri{e prijatno.

Nije da vam ja sad pri~am neku pri~u, nego stvarno ceo sprat miri{e.

Uvek.

Kad sam ih upoznao i kad sam prvi put bio kod wih, shvatio sam da je to iz wihovog stana.

Nisam ih pitao {ta miri{e, jer sam odmah razumeo {ta miri{e.

Miri{u blagost, mir, dobrota i qubav... í Ivan Tokin

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:27

Page 2

5

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD NOVEMBAR 2015. GODINE

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLIGORIJEVI] MILOMIR

GLU[AC HAYI DU[AN

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

NIKOLI] MIROSLAV

OLUJI] TATJANA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

PAWESKOVI] SAWA

TRPKOVI] MIODRAG

SAVI] TRIVKO TI]A

6

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:30

Page 4

PODSETNIK

ROTARI – TO^AK KOJI JE ZAKOTRQAO SVET ROTARI JE ORGANIZACIJA POSLOVNIH I PROFESIONALNIH QUDI UDRU@ENIH [IROM SVETA U CIQU PRU@AWA HUMANITARNE POMO]I, PODSTICAWA VISOKIH ETI^KIH STANDARDA U SVIM PROFESIJAMA I UNAPRE\EWA DOBRE VOQE I MIRA U SVETU. (definicija Rotarija) U ~etvrtak, uve~e, 23. februara 1905. godine u ^ikagu, dr`ava Ilinois, SAD, (soba broj 711 u „UnitÚ” zgradi, preneta je i danas se kompletna nalazi na 16. spratu

zgrade RI u Evanstonu), advokat Pol Haris pozvao je tri svoja prijateqa (Silvester [ile, Gustav Ler, Hiram [ori), na prvo okupqawe.

Dru`ina je sastavqena od po jednog ~oveka iz svake profsije, bez ograni~ewa u vezi sa wihovim politi~kim i verskim opredeqewem i velikom tolerancijomza me|usobna mi{qewa.

Prvi predsednik ovog malog Kluba, na godinu dana, bio je Silvester [ile, a ime dru{tva bilo je ROTARI. Pol Haris je bio predsednik tek tre}e godine.

To~ak je 1912. godine postao zvani~an amblem, pre toga izra|ivan u razli~itim varijantama u Klubovima.

Godine 1924. ovaj to~ak je definisan sa {est paoka, 24 zupca i jednim `lebom za osovinu.

Godine 1915. ustanovqava se naziv Guverner.

Godine 1921. dobija dana{wi naziv ROTARÙ INTERNATIONAL. Godine 1945. grupa od 49 Rotarijanaca poma`e u pisawu Poveqe Ujediwenih Nacija i Rotari Internacional ima status savetnika na Osniva~koj konferenciji UN, gde i danas ima svoju stolicu u UN. (Predstavnici Rotarija su u Savetu Evrope, Afri~koj uniji, Ekonomsko – socijalnoj komisiji za Aziju, Pacifik, Afriku, Evropu, Latinsku Ameriku i Karibe, u UNESKO, FAO, Programu za za{titu `ivotne sredine.)

Predstavnici se nalaze i u organizacijama UN u @enevi i Be~u. Predstavnik u Svetskoj banci.

Godine 1947. umro je Pol Haris.

Moto Rotarija NESEBI^NO SLU@EWE najboqe se ogleda u Programu Polio Plus, koji 1985. godine pokre}e Rotari, od kada je vi{e od dve milijarde dece dobilo oralnu Polio+ vakcinu í

ROTARI KLUB BEOGRAD Godine 1928. 15. oktobra u Distriktu 77, u elitnom beogradskom hotelu „Srpski kraq” u Pariskoj ulici, u prisustvu 19 ~lanova, osniva se Rotari klub Beograd, prvi u Kraqevini Jugoslaviji na ~elu sa prvim predsednikom doktorom pravnih nauka Ferdinandom Granbergom.

Od 1928. do 1941. godine, Rotari klub Beograd imao je 83 ~lana, me|u kojima su i: - Ivo Andri}, pisac i diplomata - Frawo Bajloni, vlasnik pivare - dr Ivo Belin, guverner Narodne banke Kraqevine Jugoslavije - dr Ferdinand Granberg, vlasnik SARTRIDA, rudnika Bor i rudnika Kostolac - Du{an Letica, ministar finansija - Adolf Minh, vlasnik rudnika kamenog ugqa Rtaw - Bogdan Nestorovi}, arhitekta i docent Arhitektonskog fakulteta - dr Mihajlo Petrovi} – Mika Alas, matemati~ar, profesor - Dragutin Prica, admiral - Tadija Sondermajer, pilot i generalni direktor „Aeroputa” (prete~a JAT-a) - dr Milan Stojadinovi}, predsednik Ministarskog saveta Kraqevine i ministar inostranih poslova).

1941. godina... kraj Rotarija na ovim prostorima…

Po~iwe pri~a…

Godine 1989 – 25. novembra osnovan je Inicijativni odbor za osnivawe RK Beograd. (ul. Kursulina br.14.

II sprat, advokatska kancelarija Dragana Brajera) Godine 1991. Rotari klub Beograd po~iwe redovno da se sastaje, ~etvrtkom od 20 ~asova u hotelu HÙATT, a Guverner Distrikta Robert Papou{ek, 20. juna 1991. godine dodequje Klubu status PROVISIONAL ROTARÙ CLUB OF BELGRADE. Godine 1992. – 7. maja, RK Beograd registrovan je kao udru`ewe gra|ana a RI prihvata ga u punopravno ~lanstvo odlukom Borda direktora, sutradan, 8. maja, odnosno, Klub je reosnovan u Distriktu 1910.

Od 2000. godine bio je u Distriktu 2480.

Od 2007. godine bio je u Distriktu 2481.

Od Rotarijanske 2011 – 2012. godine Distrikt 2483 ~ine Srbija i Crna Gora.

Godine 1994. Rotari klub Beograd osniva Rotarakt klub Beograd.

Od 1992. do 2012. godine, kada je sve~ano obele`eno prvih 20. godina od reosnivawa, Rotari klub Beograd imao je 72 ~lana.

Danas Rotari klub Beograd ima 17 aktivnih ~lanova í

7

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:30

Page 5

D 2483 SEMINAR ZA ^LANSTVO I DISTRIKTNI SASTANAK (MEMBERSHIP SEMINAR & DISTRICT RESOLUTION MEETING) D 2483 SRBIJA I CRNA GORA Dejan ^ikara Guverner Distrikta 2483 za 2015-2016. godinu odr`ao je SEMINAR ZA ^LANSTVO (Membership Seminar) za predsednike i sve ~lanove Rotari klubova iz Srbije i Crne Gore u 2015-2016. godini kao i DISTRIKTNI SASTANAK (District Resolution Meeting) u subotu, 26 septembra 2015. godine u Beogradu u hotelu „Best Ýestern Hotel M”, Bulevar Oslobo|ewa 56a.

Doma}ini skupa bili su Rotari klubovi Beograd ^ukarica i Beograd Skadarlija.

SEMINAR ZA ^LANSTVO (Membership Seminar) podeqen je na dve plenarne sesije u kojima su u~estvovali iskusni Rotarijanci: Vigor Maji}, Dragan Brajer, Ka}a Lazarevi}, Dejan ^ikara, Branislav Ran|elovi}, Toni Bedalov, Nikola Bo`i} i Vladimir Mati}. Seminaru su prisustvovali prijateqi iz 41 Rotari kluba na{eg Distrikta.

- „Distriktni MEMBERSHIP SEMINAR odr`an 26. septembra u „Best Ýestern Hotel M” u Beogradu, bio je dobro posje}en, oko 100 registrovanih Rotarijanaca, a predavawa su bila `iva i natprosje~no zanimqiva.

DGN Bane Ran|elovi} i Toni Bedalov, RK Pali}, bili su posebno inspirativni. [teta {to mo`da vi{e vremena nije planirano za diskusiju. Predsjedavaju}i Vladimir Mati} je dobro obavio svoj posao i nije imao pardona prema spikerima koji su zaboravqali na dozvoqeno vrijeme.”

(Velibor Zolak, D Guverner za 2016 – 2017. godinu) DISTRIKTNI SASTANAK (District Resolution Meeting) vodio je Dejan ^ikara koji je predlo`io slede}i dnevni red: 1. Preraspodela plana buyeta 2. Izbor ~lanova Nominacionog komiteta 3. Formirawe distriktnog Komiteta za pravne i administrativne poslove 4. Teku}a pitawa Sve predlo`ene ta~ke su usvojene posle diskusija prisutnih Rotarijanaca, a pod teku}im pitawima na{ao se i predlog Rotari kluba Beograd da na{ ~asopis „Srpski Rotar” postane Distriktno glasilo u najskorije vreme. O ovom predlogu diskustovalo je nekoliko ~lanova, a na kraju je usvojeno da se pokrene procedura kod RI, a da ~asopis i daqe izlazi u ÝEB izdawu koji }e ure|ivati postoje}a redakcija uz svesrdnu pomo} zainteresovanih prijateqa u Rotari Klubovima na{eg Distrikta. ^asopis }e se ubudu}e zvati „ROTAR”, a o svim detaqima oko ure|ewa ~asopisa bi}e odr`avani sastanci sa Guvernerom í

8

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:31

Page 6

9

3.11.2015

17:31

Page 7

AKTIVNOSTI

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

ZAJE^AR ROTARI DRU@EWE U VASOJEVI]IMA

Vikend, 29 i 30. avgust ove godine.

U Andrijevici i na Komovima, Crna Gora, tridesetak Rotarijanaca iz RK Zaje~ar, RK Bor, RK ^a~ak i tre}ina ~lanova iz RK Vidin – Bugarska, i eto, nijedan Klub iz Crne Gore!

Dru`ewe je bilo odli~no, svi raspolo`eni, uz odli~nu hranu i pi}e, odli~nu muziku (koju smo doveli iz Zaje~ara), dru`ili se do kasno u no}.

U subotu 29 avgusta – Komovi, dan idealan, kakav se samo po`eleti mo`e. Temparatura iznad 30 stepeni se ne ose}a, jer piri blagi planinski vetar.

Ko se ove godine nije popeo na Komove, idu}e ho}e. Tako su rekli oni koji se nisu popeli na Vasojeva~ki Kom. Sve u svemu bilo nam je dobro í Iskreno i srda~no Va{ u Rotariju Danilo Da~a Guberini} Rotari klub Zaje~ar

p.s.

U prilogu su dve slike sa Komova, kao i ona koju sam vam poslao sa Komova i koja je objavqena u pro{lom broju na{eg ~asopisa. Htio sam da to podelim sa nekim ko stvarno voli, ose}a i ima du{u za Rotari, a to ste vi iz Redakcije, NESUMQIVO. Sre}a vam pevala svaki dan, a tri puta na BO@I]!

10

3.11.2015

17:32

Page 8

SREMSKA MITROVICA GOST IZ AMERIKE

Na redovnom sastanku Rotari kluba Sremska Mitrovica odr`anom 1. septembra ove godine, gost je bio Brad Berdkrant, predsednik Rotari kluba Kokoa bi~ sa Floride, SAD.

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

BEOGRAD

,,DU[ANOVA^KI CVET” U ~etvrtak uve~e, 10. septembra ove godine, mala Rotari dru`ina sa svojim dragima okupila se u kafani „Du{anova~ki cvet” da provede pretposledwe ve~e ovogodi{we „letwe {eme” koju je organizovao Rotari klub Beograd.

Upoznao se sa ~lanovima Kluba koji je me|u najboqima u Distriktu i tom prilikom se razgovaralo o mogu}oj saradwi i zajedni~kim projektima dva Kluba.

Brad Berdkrant je rekao da su za wega i wegov Klub izuzetno zna~ajne i aktuelne teme rada sa mladima. Odmah je nagovestio i mogu}nost zajedni~ke akcije na poboq{awu studentskog standarda i me|unarodne studentske saradwe í Va{ u Rotariju, Ilija Zubac Predsednik Rotari kluba Sremska Mitrovica

11

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:32

Page 9

SPECIJALNO ZA Bilo je prijatno u staroj vo`dova~koj, odnosno, du{anova~koj kafani koja evo, traje ve} 35. godina, uz dobar ro{tiq i pi}e.

Videli su se stari prijateqi, razmeweni su utisci sa minulog letovawa i putovawa, a neki su najavili da se upravo pripremaju da septembar provedu na kra}em odmoru.

Trivko Ti}a Savi} sa Jasminom, Tawa Oluji} sa suprugom Draganom, Qubomir Hayi \or|evi} sa }erkom Jelenom, Nikola Mandi}, ^edomir Petriwac, Hayi Du{an Glu{ac, u`ivali su u `ivoj diskusiji o raznolikim temama koje su pokrenuli ove ve~eri u toploj prostoriji, dok je napoqu lila prava jesewa ki{a í

Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

GOSTI IZ TOMASVILA

AKTIVNOSTI

U sredu, 16. septembra 2015. godine imali smo veliko i iskreno zadovoqstvo da se upoznamo i dru`imo sa prijateqem Ýalterom Gilbertom iz RC Thomasvill (Ju`na Yoryija - USA) i wegovom {armantnom suprugom Yejn.

Sa tim Klubom smo pro{le 2014. godine ostvarili Global Grant u vrednosti od preko 30.000 US$ i tim sredstvima je kupqena oprema za pet Centara za brigu o deci bez roditeqskog starawa u Srbiji.

Nenad Sakovi}, Dragan Bajer i Nikola Mandi} iz Rotari kluba Beograd bili su na sastanku i dru`ewu sa Ýalterom i Yejn.

Tokom ve~eri su razmewene i zastavice dva prijateqska Rotari kluba, a u iskrenom dru`ewu ~uli smo zanimqivu pri~u o istoriji Thomasvilla ali se, zapravo, najvi{e razgovaralo o iskustvima koje ovaj par ima u poslovima usvojewa dece i wihovog udomqewa u ameri~ke porodice. Ýalter je Rotarijanac vi{e od 30 godina a u ostvarewu raznih projekata nesebi~no mu poma`e supruga Yejn, koja za sebe ka`e da je „Rotarijanska udovica”.

12

BEOGRAD

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:34

Page 10

Ina~e, Ýalter i Yejn slave 25 godina braka, pa su po povratku iz Meksika do{li u Beograd sa `eqom da obi|u neki od Centara kojima je poklowena oprema.

Posle Beograda idu u Dubrovnik, Split i na Hvar gde }e proslaviti svoj lepi jubilej.

Tokom zanimqivog razgovora te septembarske ve~eri, gospo|a Yejn je ispri~ala ovaj svoj neobi~an san:

NEOBI^AN SAN GOSPO\E D@EJN… Pre dvadesetak godina usni gospo|a Yejn san u kome se obrela u jednoj velikoj i hladnoj prostoriji punoj kaveza u raznim bojama a u kavezima mala deca, plava, sme|a, ri|a, crna, zdrava i hendikepirana. Sva deca gledaju u wu {irom ra{irenih o~iju u kojima se ogleda strah i nada. Trgne se gospo|a Yejn ali je san bio toliko upe~atqiv da nikako nije mogla da ga zaboravi niti da odgonetne wegovo zna~ewe.

Posle dvadesetak godina, put, posao ili sudbina, dovode gospo|u Yejn u Albaniju. Obi{la je nekoliko siroti{ta i preostalo je da poseti jo{ jedno, najzaba~enije.

Posle razgovora sa upravnicom obe su po{le da vide decu. Gospo|a Yejn je u{la u jednu veliku prostoriju i zastala kao ukopana, {okirana. Bila je u jednoj zapu{tenoj i hladnoj prostoriji u kojoj je bilo puno {arenih metalnih kreveti}a koji su bili potpuno zatvoreni kako deca ne bi ispala ili pobegla pa su izgledali kao kavezi.

U kreveti}ima kao kavezima su bila mala deca, plava, sme|a, ri|a, crna, zdrava i hendikepirana i sva su netremice gledala u wu.

Potresena tim prizorom i pod utiskom da je ovo ve} videla u snu pre dvadesetak godina, gospo|a Yejn je kasnije te ve~eri zaspala i (do)sawala nastavak svog sna.

Opet se obrela u toj istoj prostoriji sa kreveti}ima kao kavezima, opet je videla tu istu decu kako je gledaju {irom otvorenih o~iju a onda je zamolila Boga: O dragi Bo`e, daj mi tu decu da im pomognem i da ih spasem, da ih odvedem u Ameriku i da ih udomim u dobre hri{}anske porodice gde }e biti okru`eni brigom i qubavqu…

No, On joj odgovori: Ne mo`e{ dobiti ovu decu, mo`e{ samo iznajmiti neku od wih…(onlÚ to rent some of them...)

Samo da ih iznajmim, zaprepasti se gospo|a Yejn, ali kako… za{to...?

Bog joj odgovori: Neku od ove dece mo`e{ iznajmiti radi kratkotrajne brige i starawa o wima, ali sva ova deca su moja i Ja imam planove za wih…

Gospo|a Yejn se prenu i u trenu shvati zna~ewe onog sna od pre dvadesetak godina ali i su{tinu svog plemenitog i humanog anga`mana! í

PO^ETAK (ALI PRAVI) RADA U OVOJ ROTAR(IJAN)SKOJ GODINI U ~etvrtak, 17. septembra ove godine na staroj adresi dru`ewa prijateqa u Rotari klubu Beograd, u novobeogradskom hotelu HÙATT, okupili su se prijateqi i po-

sle uspe{ne „letwe {eme” dru`ewa i susreta, za vreme ve~ere, jo{ jednom su se prepri~avali utisci, ali i ~uli planovi o budu}em radu Kluba.

Hayi Du{an Glu{ac, minuli predsednik Kluba bio je doma}in ovog sastanka, jer je aktuelni predsednik Ti}a bio na odmoru.

Dragan Brajer, Mi{ko Trpkovi}, Nikola Mandi}, Tawa Oluji} (i wen suprug Dragan), Sr|an Milinkovi}, Quba Hayi \or|evi} i Miroslav Miwa Nikoli}, bili su prisutni, a drage i vredne Tamara i Marija bile su odli~ne doma}ice u slu`ewu i}a i pi}a za vreme ve~ere í

13

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:34

Page 11

AKTIVNOSTI

Na sastanku Rotari kluba Beograd Metropoliten, kompanija za uvoz i distribuciju italijanskih proizvoda, ÝineLÚnØ, je odr`ala sjajnu degustaciju proseka iz Valdobbiadene, Italija.

Sala ELINGTON bila je premala i tesna da primi 55 Rotari ~lanova koji su imali priliku da probaju odli~an Prosecco Le Manzane Prima Stella i ekskluzivan Prosecco Superiore DOCG Valdobbiadene La Fuita, dok je predstavnica

BEOGRAD METROPOLITEN PROSECCO U ELINGTONU

U utorak, 22. septembra ove godine od 19,30 ~asova u novobeogradskom hotelu HÙATT odr`an je zajedni~ki sastanak prijateqa u beogradskom Rotariju.

ÝineLÚnØ kompanije, Helena Zdravkovi} - Zonta uspe{no sve prisutne provela kroz prosecco regiju i pri~ala o poreklu, proizvodwi i vrstama proseka, kao i sparivawu hrane i ovog izvrsnog penu{avog vina.

Pored degustacije, to je bila prilika da se na licu mesta i kupi to vino (po povla{}enim cenama) ili da se poru~i.

U polumraku lepe hotelske prostorije koja odavno nije imala ovoliki broj gostiju, pored doma}ina iz Rotari kluba Beograd Metropoliten, uz vrhunsko pi}e i ve~eru koja je poslu`ena kao {vedski sto, u`ivali su prijateqi i prijateqice iz

14

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:35

Page 12

razmenu ideja, tema, i odli~nu ve~eru i pi}e provedu jedno lepo ve~e.

A ~a{e pi}a bile su posebno napuwene kvalitetnim viskijem koje je doneo Predsednik Kluba Ti}a, jer je od skora postao penzioner, na {ta su mu svi prisutni iskreno ~estitali.

AKTIVNOSTI

beogradskih Rotari klubova Beograd, ^ukarica, Centar i Skadarlija.

Vi{e informacija o degustaciji i o proseku mo`ete dobiti na http://lÚnØÞine.com/ i na info¿lÚnØinspire.com í

BEOGRAD JEDAN OBI^AN ^ETVRTAK

U ~etvrtak, 15. oktobra ove godine ~lanovi Rotari kluba Beograd bili su na sastanku koji je, iako nedovoqno pose}en, bio sadr`ajan.

Predsednik Kluba Ti}a, te Nikola, Du{an, Quba Hayi, Hayi Du{an, Ne{a, ^eda, Sr|an, Tawa i wen suprug Dragan, imali su priliku da razgovaraju i kroz me|usobnu

Bilo je zanimqivo slu{ati Tawinog supruga Dragana koji je pilot po profesiji i ~ije je predavawe bilo ilustrovano doga|awima iz dugogodi{weg leta~kog iskustva í

15

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:35

Page 13

AKTIVNOSTI

Mladi gospodin Neboj{a Lazarevi} bio je gost – predava~ koji je odr`ao predavawe na temu „Srbija i EU” (Proces pristupawa Srbije Evropskoj Uniji).

Neboj{a Lazarevi} je direktor Centra za evropske politike (CEP), beogradskog think tanka koji se bavi analizom i zagovarawem evropskog prava i politika u Srbiji.

Radio je kao savetnik za pravnu harmonizaciju u Kancelariji za evropske integracije, a u Ministarstvu trgovine vodio je Sektor za evropske integracije, me|unarodnu saradwu i projekte. Diplomirani je pravnik i magistar prava Evropske unije. Kroz vi{egodi{we iskustvo dokazao se kao stru~wak za pravo unutra{weg tr`i{ta EU. Vlada Srbije imenovala ga je za ~lana u`eg pregovara~kog tima za pregovore sa EU. Posebno je bio zanimqiv deo predavawa koji je govorio o U~e{}u civilnog dru{tva u pregovorima, pa se tako moglo ~uti o Dva vida u~e{}a, sa pozitivnim i negativnim primerima na modelima dr`ava: Slova~ke, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, odnosno, koliko se odmaklo u ostvarewu pojedinih poglavqa zna~ajnih dokumenata.

I tokom ve~ere, kada je poslu`en meni: glavno jelo - Kara|or|eva {nicla, limun, me{ana salata, sotiran krompir; desert - tart sa kru{kom i sosom od vanile, gost Neboj{a je bio qubazan i strpqiv da odgovara na sva pitawa koja su interesovala prisutne í

BEOGRAD SRBIJA I EU

U ~etvrtak, 22. oktobra ove godine ~lanovi Rotari kluba Beograd, prisutni u rekordnom broju, imali su priliku da ~uju izuzetnog predava~a i da slu{aju jedno predavawe sa aktuelnom temom.

16

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:35

Page 14

17

AKTIVNOSTI

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

3.11.2015

17:36

Page 15

IN MEMORIAM MILAN STOJANOVI] (15. 8. 1950 - 13. 10. 2015.)

VELIKI ^OVEK I HUMANISTA

BEOGRAD SPLAV ,,[KORPION’’ UVEK BLIZU

Peti ~etvrtak u oktobru ~lanovi Rotari kluba Beograd, devet vrlih prijateqa, proveli su na novobeogradskom splavu „[korpion” gde su odr`ali svoj redovni sastanak Kluba.

Ovoga puta u dogovoru sa Predsednikom Kluba Ti}om Savi}em, bilo je predvi|eno slede}e: Okupqawe na splavu ne{to ranije, ve} od 19:00 do 19:30h Ve~era: ribqa ~orba i selekcija re~ne ribe + sezonska salata; Dezert: baklava Doma}a pi}a: rakija, vino, sokovi, voda i sl.

Sve izme|u ovoga bila je jedna konstruktivna diskusija i koristan razgovor sa razmenom mi{qewa prijateqa, kako {to boqe organizovati i odr`ati slede}i sastanak Rotari kluba Beograd, u ~etvrtak, 5. novembra kada }e u goste do}i stari i biv{i ~lanovi Kluba, ~lanovi Rotarakt kluba Beograd, kao i prijateqi iz drugih Klubova.

Ali… o tome {ire i slikovitije u idu}em broju na{eg ~asopisa!

Obla~ewe je ove ve~eri bilo sportski, elegantno… í

18

Te{ka bolest zauvek je 13. oktobra 2015. godine zaustavila `ivot i stala na put svim dobrim delima koje je ~inio Milan Stojanovi}, ~ovek velikog srca i plemenite du{e. Ro|en je 15. avgusta 1950. godine u selu Stance kod Vrawa, ranu mladost sa porodicom proveo u Kovinu na slu`benoj du`nosti oca, studirao na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu i 1975.godine stekao diplomu agroekonomiste. Od tada, pa sve do tu`nog jutra trinaestog oktobra `iveo je, i zauvek }e ostati u Sremskoj Mitrovici.

Odmah po zavr{etku fakulteta od 1. jula 1976. godine zaposlio se kao stru~ni saradnik u Poqoprivredno-industrijskom kombinatu „Sirmijum“, posle toga bio je direktor maloprodaje i generalni direktor Trgovinske radne organizacije „Vojvodina“.

Na visoku funkciju predsednika Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Sremska Mitrovica stupa 1. decembra 1989. godine, a posle isteka mandata zapo{qava se u DDOR „Novi Sad” gde uspe{nu poslovnu karijeru zavr{ava kao direktor filijale u Sremskoj Mitrovici.

Milan Stojanovi}, ~ovek ponositog dr`awa, skoro oficirskog, vitkog stasa, krasili su ga qudska lepota, toplina koju je naprosto {irio oko sebe, uvek ta~an na poslu i u svim aktivnostima, ~esto su sugra|ani govorili da kada ga sretnu na ulici ulep{a im jutro i prema wemu mogu da se odrede koliko i wima treba jo{ vremena do radnog mesta. Krasila ga je neposrednost i slovio je kao ~ovek, analiti~kog opredeqewa i razuma, primer qudske pribranosti, spreman da uvek i svugde u kratkom vremenu predlo`i i donosi ispravne odluke. U svim aktivnostima ulivao poverewe da }e sve ono {to je zami{qeno, {to je planirano biti i ostvareno. Wegovo dru{tveno-politi~ko uverewe moglo bi se jednostavno sa`eti u napor da pomogne slabima, neza{ti}enima, da daje snage, energije i vere onima koji stvaraju {anse za novi svet, za budu}nost pripadaju}u svima.

17:36

Page 16

Sav posve}en i privr`en porodici. Nemerqivi su qubav, toplina i bri`nost koje je poklawao supruzi Nadi i }erkama Jeleni, Milani i Ivani. Veliki deo svoje energije ulo`io je u humanitarne aktivnosti koju je uz porodicu isticao kao drugu qubav, otuda i wegova potpuna posve}enost u Rotari klubu Sremska Mitrovica.

Jedan je od osniva~a Kluba, bio je wegov predsednik 20102011.godine i asistent guvernera Distrikta 2483. I ba{ ta wegova nesebi~nost da pomogne qudima, prijateqima, posebno deci i mladima u wihovoj nevoqi ili u napredovawu, je karakterna osobina koja ga je i dovela do Rotari pokreta.

Li~nom energijom i zalagawem u Rotari VELIKO PRIZNAWE klubu Sremska Mitrovica, pokrenuo je U te{kim trenucima i bormnoge aktivnosti, bi sa vremenom i bole{}u stiodlu~an kao zagoglo je za wega iz ^ikaga najvevornik ideje da i de}e svetsko priznawe Rotari ca bez roditeqskog internationala „Paul Harris starawa u mitrova~FelloÞ”, koje je za izuzetan sakoj op{tini za svaku mopregoran nesebi~an rad i Novu godinu treba aktivnost dobio mali broj quda dobijaju paketidi u Evropi. }e. Ta deca }e ga Vest o dodeli priznawa obuvek pamtiti kao naradovala je Milana Stojanovismejanog, radosnog i }a i wegove prijateqe, na`aponosnog zbog onoga lost nemila bolest je bila ja~a {to je u~inio za i on nije do~ekao da je primi u wih, kao i za wihove svoje ruke. vr{wake u bolnici Ovo visoko priznawe wego„Principovac” privoj porodici uru~io je na kolikom uru~ivawa memorativnom skupu 14. oktopomo}i Rotari klubra, u ime predsednika Rotari ba. Nije krio radost internationala gospodina Rai ispuwewe du{e, vindrana, Dragan Brajer, izakad god je deci ugleslanik guvernera Rotari indao osmeh na licu, ternationala Distrikta 2483. kad god je wihova radost prelazila na wega. Zauvek }e ostati onaj isti {to su ga ranoranioci ~esto vi|ali kraj Save kod „Briona” kao strastvenog ribolovca ili ga sretali na Bosutu i fru{kogorskim jezerima.

Milan Stojanovi} je bio borac za dobrobit svih. Isto tako bio je i odlu~an borac protiv opake bolesti. Nikada nije pokazivao malodu{nost i do kraja `ivota nije dozvolio strahu da ga savlada. Uvek pribran, duboko emotivan, ve~ito raspolo`en i s osmehom koji }e se uvek pamtiti.

Pamtimo Milana, ~oveka koji je voleo qude i `ivot í Rotari klub Sremska Mitrovica

ROTARACT GLOBAL MODEL UNITED NATIONS 2015 IN BELGRADE

MLADOST ROTARAKTA

Fotografije snimio Trivko Ti}a Savi}

3.11.2015

NASTAVAK IZPRO[LOG BROJA

Rot 04-19:Rot 04-19.qxd

19

Rot 20-25:Rot 20-25.qxd

20

3.11.2015

17:44

Page 1

Rot 20-25:Rot 20-25.qxd

3.11.2015

17:44

Page 2

21

Rot 20-25:Rot 20-25.qxd

22

3.11.2015

17:45

Page 3

Rot 20-25:Rot 20-25.qxd

3.11.2015

17:46

Page 4

23

Rot 20-25:Rot 20-25.qxd

24

3.11.2015

17:46

Page 5

3.11.2015

17:47

Page 6

THE KRAJ

Rot 20-25:Rot 20-25.qxd

25

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

17:52

Page 1

SPECIJALNO ZA Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

PRE^I[]AVAWE OTPADNIH VODA Srbiji u ovom trenutku ne postoji nijedan grad ili U op{tina koji imaju u potpunosti regulisan problem tretmana otpadnih voda, re{avawe ovog problema zahteva velike buyete i opse`ne radove.

Najve}i gradovi u Srbiji ispu{taju nepre~i{}ene otpadne vode direktno u reke zato {to ne poseduju postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.

Beograd svu otpadnu vodu kroz dvadeset izliva direktno ispu{ta u Dunav i Savu.

Za re{avawe ovog problema potrebna su finansijska sredstva, koja po proceni stru~waka, prelaze milijardu evra.

Od 165 op{tina u Srbiji, samo 20 odsto ima postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda, dok veliki centri, poput Beograda, Novog Sada i Ni{a nemaju ta postrojewa zbog nedostatka novca za wihovu izgradwu.

Vi{e od 50 odsto industrijskih postrojewa u Srbiji ne pre~i{}ava otpadne vode, jer nema sisteme za pre~i{}avawe.

To je posledica dugogodi{weg zanemarivawa tretmana otpadnih voda i neodgovornog odnosa prema vodenom prirodnom resursu.

Neophodno je pre ispu{tawa otpadnih voda u reke izvr{iti wihovo pre~i{}avawe.

Pedeset odsto zaga|ewa ispu{tenog u reke dolazi iz industrijskih postrojewa.

U maju 2010. godine usvojen je Zakon o vodama kojim je predvi|eno da visina naknade za zaga|ewe voda bude takva

26

da zaga|iva~ ima ve}i interes da gradi postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda, nego da pla}a naknadu.

Pedeset odsto zaga|ewa ispu{tenog u reke dolazi od gradskih otpadnih voda.

Gradske otpadne vode se sastoje od upotrebqenih voda iz doma}instava, ustanova, {kola, ugostiteqskih objekata, i dr.

Glavni izvori zaga|ewa reka u Srbiji su: - te{ki metali, - pepeo iz termoelektrana, - nafta, - otpaci iz klanica, - direktno ispu{tawe kanalizacije.

Na to mo`emo dodati: - neure|ene deponije, - poqoprivredu, - saobra}aj.

Ranije su uslovi za ispu{tawe otpadnih voda utvr|ivani na osnovu kvaliteta vodotokova u koji se one ispu{taju, dok se po novom propisu uslovi utvr|uju u zavisnosti od tehnolo{kih procesa odre|ene industrije, a zaga|iva~ }e pla}ati kazne ukoliko prekora~i granice dozvoqene emisije.

Danas se u Srbiji pre~i{}ava deset odsto otpadnih voda.

Na kanalizacione sisteme je prikqu~ena skoro polovina stanovni{tva centralne Srbije i Vojvodine, pri ~emu je procenat prikqu~ewa na kanalizaciju znatno vi{i u

centralnoj Srbiji. Porede}i ove podatke sa podacima iz zemaqa Evropske unije, gde je procenat prikqu~ewa preko 80%, a u nekim zemqama i preko 95%, mo`e se zakqu~iti da su kanalizacioni sistemi prili~no nerazvijeni. periodu od {ezdesetih godina do danas, u Srbiji je U izgra|eno vi{e od ~etrdeset postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda (PPOV), od kojih su neka samo zapo~eta. Postrojewa koja rade suo~avaju se sa nizom problema u radu: zasipawe peskom, hidrauli~ka preoptere}ewa usled infiltracije i ulaska atmosferskih voda, akcidentna zaga|ewa industrijskim otpadnim vodama usled odsustva ili nepravilnosti u radu ure|aja za predtretman industrijskih otpadnih voda, zastarela i neispravna oprema, nedovoqno obu~eno osobqe, i drugo.

Mo`da najve}i problem u radu postoje}ih postrojewa jeste taj {to su tro{kovi rada i amortizacije ve}i od sakupqenih sredstava od naplate usluga kanalisawa, pre~i{}avawa i ispu{tawa otpadne vode. Ve} du`i niz godina cena

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

17:52

Page 2

MIRIS BELOG GRADA komunalne usluge vodosnabdevawa, kanalisawa i pre~i{}avawa voda je pod kontrolom dr`ave i wen nivo ne omogu}ava pokri}e operativnih tro{kova postoje}ih sistema, a kamoli razvoj i amortizaciju. Ekonomska neodr`ivost i tehni~ki problemi u eksploataciji su ve} doveli do zatvarawa nekih postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u Srbiji.

Novi Zakon o vodama uvodi novine u politiku cena usluga vodosnabdevawa i kanalisawa, tako da se uvodi princip - korisnik pla}a, odnosno da cena vode treba da omogu}i pokri}e svih tro{kova ovih usluga. Puna primena ovih zakonskih postavki o~ekuje se u budu}nosti, a preduslov za to je usvajawe i primena odgovaraju}e metodologije i sistema odre|ivawa cene vode. posledwoj deceniji izgradwa ili rekonstrukcija kanalizacije uglavnom su finansirane iz sredstava loU kalnih samouprava uz povremeno u~e{}e Republike. Sa druge strane, rekonstrukcija i izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda je naj~e{}e rezultat saradwe sa me|unarodnim institucijama, uz sufinansirawe od strane Republike i lokalne samouprave. Tako je u protekloj deceniji izvr{ena ili zapo~eta rekonstrukcija ili izgradwa gradskih postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u Topoli, Subotici, Vrbasu, Leskovcu. Za niz postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda priprema se tehni~ka dokumentacija, {to je obaveza lokalnih samouprava i preduslov za pribavqawe sredstava za realizaciju, bilo kod doma}ih ili kod inostranih izvora finansirawa.

Poseban problem predstavqa obrada muqa koji nastaje u procesu pre~i{}avawa otpadnih voda, jer u ovom trenutku nema pouzdanih saznawa o nivoima obrade i dispoziciji muqa iz postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. U Srbiji se ne primewuju procesi naknadnog tretmana muqa (na primer spaqivawe ili kompostirawe), a nije poznato da li se muq koristi u poqoprivredi. Prakti~no svaki muq izdvojen iz procesa pre~i{}avawa odla`e se na deponijama ~vrstog otpada, {to dugoro~no nije odr`ivo. Samo na nekoliko ve}ih postrojewa primewuju se postupci obrade muqa koji obezbe|uju dobijawe biogasa iz muqa, koji sadr`i visok procenat metana koji se mo`e energetski iskoristiti.

Razvoj kanalizacionih sistema i izgradwa gradskih postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda zahteva}e zna~ajna sredstva i vreme. Najnovije analize ukazuju da investicije u rekonstrukciju i dogradwu kanalizacionih sistema i postrojewa za pre~i{}avawe gradskih otpadnih voda u narednih 15 godina, za dostizawe prikqu~enosti 70% stanovni{tva na kanalizaciju i na postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda, treba da iznose oko 3 milijarde evra, od ~ega najve}i deo ide u investirawe izgradwe nove kanalizacione mre`e i izgradwu postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda.

Doma}a gra|evinska preduze}a su uglavnom osposobqena za izvo|ewe gra|evinskih radova na izgradwi kanalizacionih sistema i postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda. Tako|e, postoje firme koje uspe{no mogu izvr{iti monta`u opreme. U pogledu primene i ugradwe doma}e opreme na postrojewima za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda, situacija je danas znatno lo{ija jer se prakti~no sva oprema za pre~i{}avawe u dana{wim uslovima mora uvoziti. ostrojewe za preradu otpadnih voda u Leskovcu je u prvoj fazi izgradwe i uz pomo} Republike treba da P po~ne uskoro sa radom.

U wemu }e se vr{iti mikrobiolo{ko pre~i{}avawe otpadnih voda. Ovo je najzastupqenija metoda u svetu za pre~i{}avawe otpadnih voda Ă­

Nedeqko Terzi} kwi`evnik ro|en 12. maja 1949. godine Rotari klub Sremska Mitrovica

BALKANSKOM ULICOM Hteo nehteo uvek idem od dole i ne znam koga }u do gore sresti, i nikada usput nisam vi|ao iste qude.

Polako se pewem i znam da idem ka vrhu, ka gradskoj prvoj koti.

Odavde su po~iwali mnogi, ovde dole je meni iz Panonije bila kapija treme, straha i uzdaha.

Kad god je stizalo vreme za povratak, pogled od gore uvek je bio prazan, jer ve} slede}i put moralo se ispo~etka.

Balkanska cesta kao pe{a~ka uspiwa~a, Balkanska kao strmoglava blaga krivina, Balkanska kao putokaz do Skadarlije.

Balkanskom izme|u Praga i Moskve nosim u ruci kuvani |evrek i nikako da se nakanem na wega jer mi pogled vodi do „Krsmanca�.

Balkanska u kojoj po~iwe grad, Balkanska iz koje najbr`e sti`em do Terazija, Kalemegdana i Slavije, meni znanim vla`nim prolazima punim izgladnelih komaraca.

Pogledom iz pro{log vremena tek od{krinem ulaz u Sarajevsku, da ne povredim uspomenu koja jo{ uvek stanuje na tre}em spratu negde na polovini ulice.

Da li je po~etak dole ili gore, kad gore zapreti tmurno nebo, svi dole {ire ki{obrane, dole su u{}a bezimenih reka qudi, tamo se spu{taju oblaci, dogovaraju uli~ni vetrovi sa ko{avom o popodnevnom koncertu na Vo`dovcu.

Balkanska kojom mnogi sugra|ani ne umeju da idu kao mi do{li iz prikrajka {to u woj vide kapiju grada.

Sav jedan `ivot je na po~etku i na kraju ove strme ulice kojom se uspiwe.

27

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

17:52

Page 3

MIRIS BELOG GRADA

RUSKI CAR U SRPSKIH VLADARA Postavqawem spomenika caru Nikolaju II Romanovu u okru`ewu najva`nijih zdawa srpske dr`ave, umesto, recimo, na Kalemegdanu, gde bi to bilo primerenije i sasvim druga~ije kodirano, nije odaslana poruka o vlastitom identitetu, dr`avnom pravcu i samosvesti, ve} o submisivnosti i plahoj nadi. Stoga ovakva praksa „kulture se}awa” ne doprinosi temeqewu dr`ave putem svojih simbola i pomalo podse}a na stranputicu kojom su krenuli Skopqanci d kada je, polovinom 19. veka, Aleksandar Kara|or|evi} od Stojana Simi}a otkupio Stari koO nak za potrebe kne`evskog dvora, oko wega se razvijao dvorski kompleks. Ideju okupqawa sledili su Mali dvorac i Dvorac za prestolonaslednika Mihaila naspram wega, a zatim, pribli`no na wihovom mestu i hronolo{kim redom - Stari i Novi dvor. Po ubistvu Drage i Aleksandra Obrenovi}a, Stari konak je sru{en, a wegovu kompozicionu ulogu posle Prvog svetskog rata preuzela je potkovi~asta zgrada Dvorske stra`e prepravkama Korunovi}a, postaju}i sto`er tro~lanog ansambla unutar ure|enog dvorskog vrta. No, ru{ewem i ove zgrade 1953. godine poreme}en je sklad kompleksa i od tada uzvi{icom izme|u Novog dvora (dana{we Palate predsedni{tva) i Starog dvora (Skup{tine grada) caruje poziv na arhitektonsku ili spomeni~ku smislenost umesto koje su do danas vi|eni samo jarboli zastava, dve klupe i novogodi{we jelke.

Posle rata uklowena je ograda s kapijama da bi se ,,dvorsko” predalo ,,narodu”, a nazivom i simbolizmu pionirskog pokreta. Potom je sravweno sa zemqom i staro Rusko poslanstvo, jedna qupka neoromanti~arska tvorevina pokraj Srpsko-amerikanske banke, i time otvorena praznina prema ulici Kraqice Natalije. Naspram Novog dvora izgra|ena je 1954. godine bezli~na kancelarijska zgrada, ~ija je kruta arhitektura vazda bila ispod zna~aja Skup{tine Srbije koja se u woj smestila. Od tada, zjalo u fasadnom redu Kraqa Milana ispuwavano je kioscima, cve}arom, skup{tinskim stra`arnicama i poslani~kim limuzinama, nikad ne dosegnuv{i makar i deo zamisli, jo{ iz osamdesetih godina 19. veka, da bude „veli~anstvena terasa” ka Savi i Be`anijskoj kosi. Tako su, zapravo, jedan nasuprot drugom, uspostavqena dva nemu{ta elementa u ovom prostoru nacionalnog zna~aja - prvi s jarbolima i drugi uvrh Devoja~kog parka.

EMOTIVNE SPONE Ta~ku na ovu drugu prostornu neodre|enost, stavila je ovih dana jedna akademska skulptura na klasi~nom postamentu - osmometarski spomenik caru Nikolaju II Romanovu. Donacija Ruske federacije i ruskih vajara spu{tena je helikopterom u jeku poja~anih aeronauti~kih aktivnosti uo~i vojne parade, nekako nenajavqeno i, u~inilo se, zbrzano `eqom da sve bude potaman prilikom posete Vladimira Putina. Stoga su argumenti u prilog takvom locirawu spomenika bili {krti, ali se moglo zakqu~iti da im je oslon tradicijski, jer je tu bilo Rusko poslanstvo, a na istom placu je i Ruski dom cara Nikolaja II, u ~ije je temeqe uzidana Gramata sa slovom o bratstvu, uzajamnoj qubavi i razumevawu dva naroda. Razlog za{to se na{ao kraj Narodne skup{tine,

28

naspram Predsedni~ke palate i Gradske skup{tine, dakle u sredi{tu dr`avnog kompleksa, izostao je verovatno zato {to se pretpostavilo da svaki Beogra|anin dobro zna za{to.

U spomeniku caru Nikolaju sabrala se zahvalnost za wegovo dr`awe u Prvom svetskom ratu, iskazano re~ima da }e sve napore usmeriti „na o~uvawe dostojanstva Srbije,” ali i spomen na nemale ruske `rtve u odbrani Beograda, na Solunskom frontu i {irom potowe Jugoslavije. Ja~ina srpsko-ruskih veza isticana je i ranije: semioti~ki - nazivom vra~arske ulice Cara Nikolaja, memorijalno - Spomen kosturnicom ruskim ratnicima i Iverskom kapelom na Novom grobqu, liturgijski i duhovno - Ruskom crkvom kraj Crkve svetog Marka, dok je ona umetni~ka najo~iglednija u kapitalnom delu ruskih arhitekata u Srbiji. Najemotivnije spone, kako uostalom i pi{e u poveqi o zidawu Ruskog doma, prvog ta-

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

17:53

Page 4

kvog u Evropi, izra`ava topao zagrqaj kojim je ovda{wi narod ute{io izmu~ene i jedva `ive Ruse posle boq{evi~kog vihora, ali ni{ta mawe i rusko u~e{}e u osloba|awu Beograda 1944. godine i zajedni~ko iskustvo antifa{isti~ke borbe.

EKONOMIJA I POLITIKA SE]AWA Ovo su, naravno, samo neki od pokazateqa posebnog istorijskog mesta Rusije u srpskom dru{tvu, ali ipak, budu}i da ono te`i da bude demokratsko, pitawe ure|ewa javnog prostora sa spomenikom u „pupku” dr`avnog kompleksa, moralo je da se na|e na debatnom stolu. Ne ulaze}i u pitawe istorijske uloge cara Nikolaja ili umetni~kih vrednosti skulpture, ~iwenica je da je spomenik stranom vladaru postavqen u glavnoj ulici srpske prestonice koja se nekad zvala Mar{ala Tita, donedavno Srpskih vladara, a danas Kraqa Milana. Razlog {to }e ona, nadamo se i ubudu}e, nositi ime nekog doma}eg vladara nije samo urbanisti~ki zna~aj ove via cardo, ve} i to {to su uz wu vajkada bili dvorovi i najvi{e ustanove srpske i jugoslovenske dr`ave, po~ev od pope~iteqstava preko skup{tina do prezidijuma i predsedni{tva. Da li treba pomiwati da je imenovawe ulica na~in recepcije istorije, a urbanisti~ko locirawe spomenika svojevrsno hijerarhizovawe prostora pam}ewa, pa se prvim i drugim ne samo priziva i ~uva pro{lost, ve} ustrojava iskustvo sada{wosti i konstrukcijom kulturnog identiteta usmerava budu}nost? Nema sumwe, me|utim, da su oba ~eda nekog okvira tuma~ewa, koji iz patrimonijuma kolektivnog se}awa odabire ono {to je vredno trajnog o~uvawa smisla.

Taj odabir, me|utim, ne bi smeo da bude deo politizovane strategije ba{tiwewa, niti najobi~nije strana~ke i ekonomske pragmatike.

Jo{ za vreme prethodne vlasti, naime, ustalio se obi~aj da se na dar odgovara isuvi{e vrednim uzvratnim poklonom, te se na Ta{majdanu, prostoru slojevite nacionalne istorije, ukazao unajmawe iznena|uju}i spomenik Alijevu, bez jasnog kulturno-istorijskog obrazlo`ewa, a samo zahvaquju}i azerbejyanskoj donaciji za rekonstrukciju parka. Spomenik caru Nikolaju ima vaqanije razloge, ali je prepu{tawem simboli~kog potencijala izuzetne lokacije u wu upisan zna~aj carske Rusije ve}i od onog koji joj u istorijskoj perspektivi srpske dr`avnosti odista pripada.

SPOMENIK MIROTVORCU Ne znaju}i, zapravo, koji bi nam memorijski sadr`aj sasvim odgovarao, onaj koji na svetlo stavqa kneza Milo{a, Aleksandra Kara|or|evi}a, kraqeve Milana ili Aleksandra Obrenovi}a, kraqa Petra I ili Aleksandra Kara|or|evi}a Ujediniteqa, Broza, Milo{evi}a ili \in|i}a, suo~eni sa ishodom da se oko toga nikada ne}emo slo`iti, okrenuli smo se onom oko koga }emo se slo`iti najlak{e. Ali do ovog izbora dovela je slovenska du{a, sna`na `eqa da se izraze ose}awa bliskosti i bratstva s Rusijom, iskonska potreba da mali narod u velikom zauvek ima svog saveznika i prijateqa, ali ne racionalni diskurs. Tako je neretko, u potrazi za osloncem, konstrukcija pro{losti delo stihije trenutka, reinterpretacije i manipulacije pam}ewem i zaboravom, pa ~ak i ideolo{kih dvoumica strana~kih prvaka. I ne samo to. U balansirawu vlastitih opredeqewa i naklonosti, a zapravo u boja`qivom dr`awu u stavu ekvidistance, nepovre|ivawu strate{ke okrenutosti Evropi s jedne, i bratske sile koja vu~e Rusiji s druge strane, {to je na dugi rok politi~ki neodr`ivo, izostaje samosagledavawe i samoodre|ewe. A {ta to jesmo bez obzira na ovo opredeqivawe?

Pobede u bitkama na Ceru i Kolubari zasigurno su ve}i povodi za jednu nacionalnu mnemoniku nego podr{ka koju nam je car Nikolaj pru`io u Prvom svetskom ratu. Postavqawem spomenika ruskom caru u okru`ewu najva`ni-

jih zdawa srpske dr`ave, umesto, recimo, na Kalemegdanu, gde bi to bilo primerenije i sasvim druga~ije kodirano, nije odaslana poruka o vlastitom identitetu, dr`avnom pravcu i samosvesti, ve} o submisivnosti i plahoj nadi.

Stoga ovakva praksa „kulture se}awa” ne doprinosi temeqewu dr`ave putem svojih simbola i pomalo podse}a na stranputicu kojom su krenuli Skopqanci. Kako }e se neupu}enom namerniku u~initi da je ruski monarh presudno va`na li~nost na{e istorije, jer na ovom prostoru i nema drugih spomenika osim Nade`di Petrovi} i Andri}u, neophodno je osmisliti protivte`u na uzvi{ici izme|u Starog i Novog dvora. Ova zemqa, dakako, ima ratne heroje, ali i junake kratkih razdobqa kulturnog preporoda, te bi nasuprot lako raspaqivom militarizmu dr`ava Zapadnog Balkana, spomenik mirotvorcu bio boqa pouka za budu}nost.

No kako je spomenik Nikolaju uspravqen i za generacije koje slede, te`e }e potom do wih dopreti glas da je Bog visoko, Rusija daleko, a Srbija, kakva god da je, jedna i najbli`a í „Politika”, 8. 11. 2014. godine

Slobodan Gi{a Bogunovi}

ALEKSANDAR ISAJEVI^ SOL@EWICIN

^OVEK KOJI JE PROREKAO UKRAJINSKU KRIZU PRE SKORO POLA VEKA ol`ewicin je jo{ 1968. u „Arhipelagu Gulag” piS sao: „Sa Ukrajinom }e biti mnogo bolno”. „Mo`da }e biti potrebno”, napisao je, „u svakoj oblasti sprovesti plebiscit”, smatraju}i da je Ukrajina „nacrtana” po neshvatqivim kriterijumima koji nikada nisu odgovarali wenim istorijskim granicama. Sol`ewicin se pitao te godine „za{to u zapadnoj Ukrajini ukrajinski nacionalisti ru{e spomenike Lewinu i ~eli~nom odlu~no{}u brane svoje „svete” granice koje im je upravo on darovao?”

Sol`ewicin je ve} tada video bezo~nost, iskvarenost i pogubno zagrevawe do usijawa strasti po rusko-ukrajinskom pitawu. A jo{ 2006. godine fanati~no davqewe i proterivawe ruskog jezika nazivao je „zverskom merom”…

U jednom od posledwih intervjua je izrekao i kona~nu misao da „cvetne revolucije” slu`e samo da bi „okru`ile Rusiju kako bi ona, na kraju, izgubila suverenitet”...

1968. godina „Arhipelag Gulag”, pisan 1968, objavqen 1974. godine: „Meni je bolno da o tome pi{em. U meni se sjediwuju rusko i ukrajinsko – u krvi, srcu, u mislima. Veliko iskustvo iz logora i dru`ewe sa Ukrajincima mi je otkrilo koliko su oni osetqivi i rawivi zbog toga. Na{a generacija ne mo`e da izbegne pla}awe gre{aka starijih…” „Da li smo mi velika nacija”, nastavqa Sol`ewicin, „ne treba da dokazujemo veli~inom teritorije, brojem pot~iwenih naroda, ve} veli~inom postupaka”. „I dubinom na{eg uzoravawa koje }e ostati posle, ali i posle toga i onih koji ne}e hteti da budu sa nama…”

- Sa Ukrajinom }e u budu}nosti biti izuzetno bolno.

Ali, treba shvatiti wihovu sada{wu „napetost”. Ukoliko oni nisu uspeli tokom pro{lih vekova da sve shvate, sada je na nama (Rusima) da ispoqimo zdrav razum.

Moramo da pru`imo re{ewe federalistima ili separatistima – ko koga ve} bude ubedio. Ne treba ustuknuti, ina~e sledi bezumqe i okrutnost. Koliko god budemo mek{i, trpeqiviji, jasniji danas, toliko vi{e ima

29

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

17:55

Page 5

nade za uspostavqawe jedinstva u budu}nosti, pisao je Aleksandar. „Neka po`ive, neka probaju, a ubrzo }e shvatiti da se problemi ne re{avaju otcepqewem zbog toga {to u raznim delovima Ukrajine postoji razli~it odnos onih koji sebe smatraju Ukrajincima, Rusima ili nekim drugim. Bi}e mnogo te{ko}a. Mo`da }e u svakoj oblasti morati da se organizuje plebiscit a potom sledi i pa`qiv odnos prema svima koji }e `eleti da se – odsele. Nije sva Ukrajina u wenim formalnim sovjetskim granicama – Ukrajina. Neki delovi bezuslovno streme Rusiji. A Krim su „pripisali” Ukrajini Hru{~ov i wegovi. A {ta je sa Karpatskom (^ervonaja) Rusijom? Proveri}emo: potrebna je pravednost prema sebi, ali i koliko }e Ukrajinci biti pravedni prema karpatskim (podkarpatskim) Rusima…?

April 1981. godine Aleksandar Sol`ewicin se pismom obratio Konferenciji o rusko-ukrajinskim odnosima koju je organizovao aprila 1981. godine u Torontu Harvardski ukrajinski istra`iva~ki institut. Poru~io je da je „rusko-ukrajinsko pitawe jedno od najva`nijih danas”, dodaju}i da smatra „da je sada{we usijawe strasti pogubno”. „Da li u sada{wem stawu povi{enih strasti postoji emigarantska bolest ili gubitak orijentacije”, zapitao se Sol`ewicin i dodao da „konferencija, ukoliko se bavi ruskoukrajinskim odnosima nikako, ni na minut, ne sme da izgubi iz vida odnose me|u narodima, a nikako me|u emigrantima”… „Ne jednom sam rekao i mogu da ponovim da niko nikoga ne mo`e da zadr`i silom i ni jedna od strana u sukobu ne mo`e da primeni prema onoj drugoj nasiqe: kako prema svojoj sopstvenoj, tako ni prema celom narodu, ali ni prema bilo kojoj mawini. Zato u svakom pojedina~nom slu~aju mora da bude spoznato i ostvareno mesno mi{qewe. Sva pitawa zaista mo`e da re{i iskqu~ivo mesno stanovni{tvo, a ne – udaqene emigrantske spore koje imaju deformisana ose}awa”, rekao je Sol`ewicin. Dodao je da mu je „posebno bolna jarost i netrpeqivost rusko-ukrajinskog pitawa koja je pogubna za obe nacije i koristi samo wihovim neprijateqima”. „Ja, me{avina rusko-ukrajinskog bi}a, odrastao pod pome{anim uticajem obeju kultura, nikada nisam video i ne vidim antagonizam me|u wima”, ka`e Sol`ewicin, dodaju}i da u wegovom srcu „nema mesta za rusko-ukrajinski sukob i, ukoliko bi ipak do{lo do kraja, nikada i ni pri kakvim okolnostima ne}u po}i, ni moji sinovi, na rusko-ukrajinski sudar (sukob), koliko god nas prema wemu vukle bezumne glave…”

Jun 1981. godine Aleksandar Sol`ewicin je juna 1981. napisao tekst „Kako ponovo da izgradimo Rusiju”, koji je prvi put u Rusiji objavqen u ~asopisu „Zvezda” 1993. godine.

- Ja sam, na polovinu, Ukrajinac i u ranim godinama rastao sam uz zvuke ukrajinske re~i. U kasnijim, `alosnim godinama, ve}inu svojih „vojni~kih” godina sam proveo u Belorusiji i do sr`i zavoleo wenu tu`nu sudbu i wen krotki narod, napisao je Sol`ewicin. „Na{ narod se razdvojio u tri grane”, ka`e pisac, „samo zbog mongolske najezde i – poqske okupacije i kolonizacije!” – Potpuna je la` da od 9. veka postoji poseban, ukrajinski narod sa ne-ruskim jezikom. Svi mi smo proistekli iz dragocenog Kijeva odakle nam je i „zasvetlilo hri{}anstvo”, napisao je Aleksandar. „Ve} sam poru~ivao emigrantskim ukrajinskim naconalistima koji slave Ameriku da su u zabludi kada tvrde je „komunizam mit i da ceo svet ho}e da osvoje ne komunisti, ve} Rusi”. „Uostalom, ameri~ki Senat”, ka`e, „ve} 30 godina u svojim dokumentima tvrdi da su Rusi ve} zauzeli Kinu i Tibet”…!

30

KO JE BIO SOL@EWICIN? Aleksandar Isajevi~ Sol`ewicin (11. 12.1918, Kislovodsk, Rusija + 3. 8. 2008, Moskva), ~uveni pisac, vojnik, disident i dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, svrstava se me|u najzna~ajnije pisce na ruskom jeziku, rame uz rame sa Pu{kinom, Dostojevskim, Tolstojem…

Ro|en je u Ukrajini i studirao na fizi~ko-matemati~kom fakultetu, vanredno na moskovskom Institutu za istoriju, filozofiju i kwi`evnost. Po napadu nacisti~ke Nema~ke na SSSR 22. 6. 1941. godine, dobrovoqno se prijavio u vojsku gde je napredovao od obi~nog vojnika do zapovednika artiqerijske brigade. Ve} 1945. godine nastaju problemi i wegova borba sa jednoumqem: zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staqina, uhap{en je u isto~noj Prusiji iako je bio uzoran vojnik i stru~wak i osu|en na Gulag gde je bio sve do 1953. godine. Posle tri godine progonstva u sredwoj Aziji je rehabilitovan i poslat u Rjazaw gde je radio kao u~iteq.

Nobelovu nagradu za kwi`evnost dobio je 1970. godine, prakti~no za kratku pripovetku „Jedan dan Ivana Denisovi~a” koja je govorila o wegovim iskustvima u Gulagu koju je objavio 1962. godine. Stalno je progawan, oduzeto mu je i rusko dr`avqanstvo pa je 1974. godine emigrirao.

Vratio se u Rusiju 1994, a 1998. godine odbija najvi{u rusku dr`avnu nagradu „Sv. Andreja Prvozvanog” koji mu je dodelio Boris Jeqcin, re~ima: „Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti koja je dovela Rusiju do sada{weg pogubnog stawa”…

Pripovetkom „Jedan dan Ivana Denisovi~a” uveo je u literaturu temu Staqinovih logora i ostao joj veran, uz mawe izuzetke, do kraja. Najpoznatiji su romani „Odeqewe za rak”, „Prvi krug”, „Crveni to~ak”, autobiografija „Borio se {ut s rogatim”, mnogobrojne drame „Gozba pobednika”, Zarobqenici”, „Republika Rada”… Posebno se izdvaja wegova kratka pripovetka „Matrjowini dani” (1963.) u kojoj je opisao sudbinu napa}ene seqanke koja i usred bede uspeva da o~uva visoke moralne vrednosti.

Bio je ~lan Ruske akademije nauka od 1997. i Srpske akademije nauka i umetnosti od 1994. godine í

- Komunizam je mit koji su i Rusi i Ukrajinci osetili na svojoj ko`i po~ev od 1918. godine. To je bio takav mit, da je 29 gubernija usred stravi~ne su{e i gladi dalo svo svoje seme 1921-1922. godine. Takav mit oterao je Ukrajinu u nezapam}enu glad 1932-33. godine, ka`e Sol`ewicin i pita se „zar ta zajedni~ka kolektivizacija uz pomo} {ibe i streqawa nije pomogla da se u patwi ujedinimo?”„Danas deliti Ukrajinu”, govorio je, „zna~i uni{titi milione i milione porodica i stanovni{tva u oblastima koje imaju ve}insko rusko stanovni{tvo i ko zna koliko }emo uni{titi qudi koji poti~u iz me{ovitih brakova koji ne mogu da se odlu~e kome }e se prikloniti…” „Ali, u biti, ne postoji ni tra~ak netrpeqivosti izme|u Rusa i Ukrajinaca…”

- Svakako, ukoliko bi Ukrajinci zaista odlu~ili da se otcepe, niko ne bi smeo da ih spre~i silom. Ali, sve je to rastegqivo i samo mesno stanovni{tvo mo`e da re{ava sudbinu svog sela, oblasti, a svaka mawina u takvim krajevima ne sme da oseti ni trunku nasiqa…

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

17:56

Page 6

Oktobar 1990. godine, odgovor Svjatoslavu Karavanskom (Karavanski je poznati disident, dugogodi{wi zato~enik Gulaga, Ukrajinac, koji je pisao Sol`ewicinu posle wegovog teksta „Kako da ponovo izgradimo Rusiju” 1990. godine).

- Iz mog teksta izveli ste jedini zakqu~ak: da sam ja velikoruski {ovinista, kolonijalista, podrepak imperijalne Rusije i „prikriveni imperijalista”. Da li je u pitawu namerna gluvo}a i nedostatak savesti? To izbezumquje, ali i tera na oprez: {ta vi ho}ete da prikrijete tim urlikom? Mogu da vam se obratim samo sa nadom i verom u uzajamno razumevawe… Koje su mi odavno oduzeli.

Sol`ewicin je ponovio Karavanskom: „Sada kada na zapadu Ukrajine ru{e spomenike Lewinu, za{to zapadni Ukrajinci strasnije od svih `ele da Ukrajina ima – lewinske granice koje im je pokolonio ba}u{ka Lewin, da bi ih odobrovoqio zbog otkazivawa od nezavisnosti i „zalepio” joj pride i Novorosiju (Jugorosiju) koja nikada nije bila wena? Uz to, dao joj je i basen Doweck da bi ga „odvojio od kontrarevoilucionarnih uticaja”, ali i zna~ajne delove leve strane reke Dona. Uz to, Hru{~ov je u me|uvremenu velikodu{no poklonio Ukrajini i Krim…”

Decembar 1991. godine, referendum u Ukrajini Sol`ewicin je pozdravio referendum u Ukrajini i rekao: „Na{i narodi se sa zaprepa{}eno{}u izbavqaju iz sru{enog, kona~no, komunizma. Qudi zaslu`eno ~ekaju – koliko treba jo{ ~ekati? Za sada, svi smo u haosu bede.

Qudima nije data obradiva povr{ina, industrija je zapu{tena, `ivotna sredina je zatrovana. U me|uvremenu, „lovani” uspevaju da prodaju u ti{ini sve i sva{ta ili bespovratno pokradu jo{ preostalog bogatstva, na{u budu}nost i – {ta }e nama ostati? Na{oj deci ?„ - Posle barikada u Moskvi, posle moskovskog avgustovskog ru{ewa komunizma, za sve republike se prvi put otvorila mogu}nost da postanu posebne dr`ave… Daj bo`e svakoj novoj dr`avi da stane na noge (Konfederacija samostalnih dr`ava je prazna re~, ona ne mo`e da `ivi…). „Na{e zajedni~ko gorko sovjetsko iskustvo”, pisao je Aleksandar, „vaqda nas je dovoqno ubedilo da nikakvim dr`avnim ciqevima ne mo`e i ne sme da se pravda nasiqe nad qudima. Svima treba omogu}iti slobodan i spokojan `ivot”. Sol`ewicin je imao i nekoliko uputstava za ukrajinski referendum: „Da pitawe na listi}u bude jasno istaknuto, a ne kao na moskovskom, martovskom; da ne bude pritiska na glasa~e i, ako mo`e, da budu prisutni nezavisni posmatra~i; da rezultati budu razmatrani po oblastima – svaka oblast mora da odlu~i kuda }e oti}i…”

April 2006. godine, posledwi intervju (Iz intervjua V.T.Tretjakova sa Aleksandrom Sol`ewicinom za „Moskovske novosti”) „Smatram, ukoliko tri glavna stuba evroatlantskih integracija (hri{}anstva?) i na{e civilizacije – Severnoameri~ki savez, Evropska unija i Isto~noevropski savez (ruski), ne zakqu~e strate{ki savez me|u sobom, onda }e na{a civilizacija ranije ili kasnije nestati…Gde i u ~emu vidite spas na{e evroatlantske civilizacije – ukoliko, naravno, nama jo{ ona treba?”, zapitao je u posledwem intervjuu A.Tretjakov Aleksandra Sol`ewicina. „Svetski politi~ki proces nikako se ne odvija po va{im htewima i pravcima. SAD razme{taju svoje okupatorske vojske {irom sveta – u jednoj zemqi za drugom. To je fakti~ko stawe u Bosni, na Kosovu i Avganistanu, u Iraku… Dej-

stva NATO i dejstva SAD se su{tinski ne razlikuju. Ali, o~igledno je da im dana{wa Rusija ne predstavqa nikakvu opasnost i pretwu. Nato uporno i metodi~no razvija svoj vojni aparat – stremi ka istoku Evrope i nastoji da osvoji Rusiju s juga… Zato je jasna materijalna i ideolo{ka podr{ka „cvetnim” revolucijama i paradoksalno prodirawe Serverno-atlantskih interesa u centralnu Aziju.

Sve to ne ostavqa sumwu da se sprema potpuno okru`avawe Rusije, a potom i gubitak suvereniteta… Smatram da bi prisajediwewe Rusije takvom severnoatlantskom savezu koji vodi propagandu i nasilno prodire u razne delove planete, uvode}i ideologiju i oblike „svoje” dana{we demokratije, vodilo ne {irewu, nego propasti hri{}anske civilizacije”.

Sol`ewicina su pitali i o wegovom pogledu na problem podeqenosti u ruske nacije (najpodeqenijoj naciji u savremenoj Evropi) i da li Rusija treba, ako ne politi~ki onda makar intelektualno da postavi pitawe o ujediwewu ruskih zemaqa u slu~aju o~iglednog uvla~ewa Ukrajine od strane wene politi~ke elite u Evrosavez, posebno u NATO: - Sve {to se doga|a u Ukrajini, po~ev od pogre{no formulisanog pitawa na referendumu 1991. godine, u meni izaziva bol i gor~inu. Fanati~no gu{ewe ruskog jezika (koji je ne tako davno na popisu bio priznat zvani~no kao vode}i jezik jer ga je govorilo 60 odsto stanovni{tva) smatram jednostavno zverskom merom usmerenom protiv kulturne budu}nosti Ukrajine.

Ogroman prostor koji nikada nije bio istorijski Ukrajinski – Novorosija, Krim i cela Jugoisto~na oblast – nasilno su „utisnuti” u sastav sada{we dr`ave Ukrajine i u politiku koja `arko `eli ulazak u NATO, rekao je Sol`ewicin. „Nijedan susret Borisa Jeqcina sa ukrajinskim zvani~nicima nije pro{ao bez kapitulacije i wegovih ustupaka, a izbacivawe Crnomorske flote iz Sevastopoqa (koji ni za vreme Hru{~ova nije ustupqen Ukrajini) je krajwe nisko i predstavqa rugawe celokupnoj istoriji Rusije 19. i 20. veka”, rekao je na kraju nobelovac i poru~io: „Rusija pri ovakvim uslovima i doga|ajima ne sme ravnodu{no da preda mnogomilionsko rusko stanovni{tvo Ukrajine i odrekne se na{eg jedinstva sa wim…!” í

ZAGONETKA UMOTANA U ISTORIJU

ZANIMQIVOSTI O MATU[KI RUSIJI I RUSKOM NARODU Rusija (rus. ROSSIX), zvani~no Ruska Federacija je savezna dr`ava koja se prostire preko ogromnih prostranstava isto~ne Evrope i severne Azije...

Vinston ^er~il je davne 1939. godine za Rusiju rekao: da je Rusija zagonetka umotana u misteriju unutar enigme!

I dan danas mnogi wegove re~i smatraju ta~nim!

Ime Rusija poti~e od starog naroda Rusa, grupe Varjaga (mogu}e {vedskih Vikinga), koji su osnovali Kijevsku Rusiju.

Rusija je po broju stanovnika sedma na svetu.

Rusija je 2010. godine imala 141,9 miliona stanovnika i u odnosu na 1993. godinu populacija se smawila za 6,6 miliona.

Jedan od petorice ruskih mu{karaca umire pre 55 ro|endana. O~ekivani `ivotni vek ruskog mu{karca je 64 godine.

31

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

17:59

Page 7

Reka Volga

Jezero Bajkal.

Transsibirska `eleznica, Moskva - Vladivostok, 9.288 km

Jakutsk zimi U Rusiji je 1159 `ena na 1000 mu{karaca.

Rusija je multinacionalna dr`ava - prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine u Rusiji je izdvojeno 180 nacionalnosti.

Ruski jezik je izrazito dominantan, i wime se slu`i 98% stanovni{tva.

Ruski jezik jedan je od pet najzastupqenijih jezika na svetu.

U ruskom jeziku nema naziva za re~i „zabava” ili „privatnost”.

Rusi istu re~ koriste da ka`u postati zdraviji i postati debqi.

Sa povr{inom od 17.075.400 km2, Rusija je najve}a dr`ava na svetu. Povr{ina Sibira je 9.7 miliona kvadratnih kilometara, {to ~ini 9% ukupne zemqine povr{ine.

Povr{ina Rusije je ne{to ve}a od patuqaste planete Pluton.

25% {uma na svetu nalazi se u Sibiru.

Teritoriju Rusije zapquskuju vode 13 mora. To su: Balti~ko, Belo, Barencovo, Karsko, More bra}e Laptjevih, Isto~no sibirsko, ^ukotsko, Beringovo, Ohotsko, Japansko, Kaspijsko, Azovsko i Crno.

(Rusi Kaspijsko jezero zovu Kaspijsko more)

Rusija ima najdu`u granicu na svetu, grani~i se sa 14 zemaqa: Azerbejyan, Belorusija, Kina, Estonija, Finska, Gruzija, Kazahstan, Severna Koreja, Letonija, Litvanija, Mongolija, Norve{ka, Poqska, Ukrajina.

Jezero Bajkal je najdubqe jezero na svetu i najve}i rezervoar slatke vode na Zemqi.

Volga je najdu`a reka Evrope, duga~ka 3.534 kilometara.

Postoji na zemqi moreuz koji spaja dva mora i dva okeana, a razdvaja dve dr`ave, dva kontinenta i dva poluostrva. To je Beringov moreuz. On spaja ^ukotsko i Beringovo more, kao i Severni ledeni okean i Tihi okean, istovremeno razdvaja Rusiju i SAD, Aziju i Ameriku, poluostrva ^ukotku i Aqasku.

Najkra}e rastojawe izme|u Rusije i Amerike je 4 kilometra.

Planinski lanac Ural, koji razdvaja Rusiju na evropski i azijski deo, najstariji je planinski lanac na svetu.

Dana 16. 1. 1820. godine, ruski istra`iva~i Tadeus Beling{ausen i Mihail Lazarev otkrili su Antarktik.

32

Najni`a temperatura u Rusiji izmerena je u Ojmakonsko-verhojanskoj kotlini (Jakutija, Sibir) oko -70 stepeni ispod nule.

75% ruske teritorije je u Aziji.

Zapadna Sibirska Ravnica je najve}a ravnica na zemqi.

Ruska dr`avna biblioteka je najve}a u Evropi i druga u svetu, posle Kongresne biblioteke u SAD, nalazi se u Moskvi, a osnovana je 1862. godine.

U maju 1990. godine, ruske novine „Komsomolskaja Pravda” prodale su najve}i broj primeraka na svetu, ~ak 22 miliona.

Dmitrij Ivanovi~ Mendeqejev bio je ruski hemi~ar, poznat kao jedan od dvojice nau~nika koji su stvorili Periodni sistem elemenata.

Otac moderne televizije bio je ruski elektronski in`ewer i pronalaza~ Vladimir Zvorikin, koji je emigrirao u SAD 1919. godine.

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

18:00

Page 8

Jurij Gagarin

Sergej Krikalev

Hram Hrista Spasiteqa

Aleksej Pa`itnov

Sankt Peterburg Hitna pomo} u Moskvi

u obzir i predgra|a, ima ih - 578. U ovaj broj ne ulaze mostovi na teritoriji preduze}a i `elezni~ki mostovi, kao ni drveni mosti}i u parkovima i preko kanala. Ako bi se brojali i oni, broj mostova u Sankt Peterburgu preme{io bi 1000.

Moskovski metro

Gradski park u Moskvi puno je ve}i od najve}ih gradskih vrtova metropola. Izmailovski park povr{ine je 15,35 kilometara kvadratnih, {to ga ~ini {est puta ve}im od Central parka u Wujorku.

U Rusiji postoji oko 600 univerziteta.

Moskva je luka pet mora. Ona je to postala zahvaquju}i kanalima.

Ruski nau~nici izmislili su TV, elektronski mikroskop, helikopter, bombarder, video rekorder, fotografiju u boji, benzinski motor, kombajn, pi{toq, sinteti~ku gumu, radio, bu{ilicu, projektor, elektri~nu podmornicu, deteryent...

Kanal koji nosi ime Moskva, sagra|en 1933-1937. godine (povezuje reku Moskvu sa Volgom), pretvorio je ruski glavni grad u luku tri mora: Belog, Balti~kog, i Kaspijskog. Volgo-donskim kanalom Moskva je povezana sa jo{ dva mora - Azovskim i Crnim.

Jurij Gagarin je prvi kosmonaut koji je u{ao u orbitu Zemqe.

Moskovskom podzemnom `eleznicom dnevno putuje i do devet miliona qudi.

Ruski astronaut Sergej Krikalev postavio je svetski rekord u boravku u svemiru - neprekidno je gore proveo 803 dana.

Period ~ekawa dva voza u podzemnoj stanici u Moskvi je kra}i nego bilo gde na svetu. U {picu se na slede}i voz ~eka maksimalno 90 sekundi.

Samo u Sankt Peterburgu nalaze se 221 muzej, 2.000 biblioteka, vi{e od 80 pozori{ta, preko 100 koncertnih dvorana i veliki broj ustanova kulture.

Transsibirska `eleznica, najdu`a je pruga na svetu i duga je 9.288,2 km.

Sankt Peterburg je najseverniji grad na svetu sa preko milion stanovnika.

UNESCO je 2012. godine uvrstio grad Jekaterinburg na popis dvanaest idealnih gradova za `ivot.

Sankt Peterburg je sme{ten na 101 ostrvu. Ta ostrva povezuju, na u`em podru~ju grada, 363 mosta, a ako se uzmu

Rusija ima najmawe 15 tajnih gradova. Oni nisu prikazani na kartama i do wih nema putokaza.

Pre putovawa Rusi nekoliko sekundi sede u ti{ini.

33

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

18:00

Page 9

ZLATOKOSA VIOLINISTKIWA Moskovska katedralna crkva Hrista Spasiteqa sa 105 m visine, najvi{a je pravoslavna crkva na svetu.

Iako hri{}ani ~ine veliki deo stanovnika Rusije, Nova godina je zna~ajniji praznik od pravoslavnog Bo`i}a.

Prema legendi Rusi su izabrali hri{}anstvo, a ne islam jer se nisu hteli odre}i alkohola.

Pivo se nije smatralo alkoholnim pi}em sve do 2011. godine. Tek je 2011. godine tada{wi predsednik Dmitrij Medvedev stavio potpis na zakon po kojem je pivo alkoholno pi}e.

Neki medvedi u Rusiji „navu~eni” su na mlazno gorivo zbog zaostalih kontejnera kerozina i benzina u dalekim isto~nim regijama.

Rusija dr`i polovinu globalne zalihe visoko oboga}enog uranijuma, {to iznosi 695 tona. Druge po redu su SAD, koje poseduju 604 tone.

Ruski plinski, naftni i ostali cevovodi imaju ukupnu du`inu od 259.913 kilometara, {to zna~i da mogu okru`iti Zemqu {est puta.

Ruske rezerve prirodnog gasa ekvivalentne su veli~ini 13,2 milijarde olimpijskih bazena.

Rusija je drugi najve}i izvoznik nafte u svetu.

Ivan Grozni nije bio tiranin, za svoje vreme vladao je poprili~no ne`no - u pore|ewu sa svojim evropskim kolegama ubio je mnogo mawe qudi.

Svaki vladar iz dinastije Romanov svom je nasledniku ostavio ve}u dr`avu od one koju je dobio za vreme svoje vladavine.

Rusija nikada nije imala robove. Feudalni period u Rusiji trajao je kra}e nego u Engleskoj pa nisu stigli da razviju tu naviku.

Ekstra bogati stanovnici Moskve ponekad se voze u kolima hitne pomo}i kako bi izbegli saobra}ajne gu`ve.

Moskva ima najvi{e milijardera na svetu.

Dvadeset najbogatijih Rusa zajedno imaju bogatstvo vredno oko 227 milijardi dolara, {to je vi{e od BDP-a Pakistana.

Jednu od najpopularnijih kompjuterskih igrica „Tetris” smislio je ruski programer Aleksej Pa`itnov.

Godine 1930. ruski ribar ulovio je ribu koja je u sebi imala 245 kilograma kavijara.

U Rusiji se do 1917. godine moglo kupiti pi{toq kao {to se kupuju bra{no ili {e}er.

Godine 1980. skoro je nastao sukob izme|u [vedske i Rusije jer su [ve|ani uhvatili ~udne zvukove koji su dolazili iz dubine mora i pretpostavili su da se radi o ruskim podmornicama. Incident je zavr{en tako {to su nau~nici u moru prona{li ribu koja proizvodi takve zvukove - pu{taju}i gasove!

U {irem centru Moskve je dan uo~i muslimanskog praznika Kurban-bajrama, 2015. godine, sve~ano otvorena restaurirana i dogra|ena glavna yamija.

Glavna moskovska yamija je otvorena 1904. godine i nikada nije bila zatvarana. ^ak i u godinama revolucije i Drugog svetskog rata u wu su dolazili vernici. I dok je trajala desetogodi{wa rekonstrukcija yamije, u jednom delu su bile molitve.

Sada je kompleks moskovske centralne yamije pove}an sa 980 kvadratnih metara na ~ak 19.000 kvadrata. Ona mo`e da primi oko deset hiqada vernika. Osim toga, u dvori{tu yamije mo`e da se moli jo{ dvadesetak hiqada qudi.

Ovo je najve}a muslimanska bogomoqa u Evropi í

34

Poznata violinistkiwa Tatjana Oluji} o koncertima, talentima, Briselu, Kosovu i Metohiji

SVET JE SUROV AKO NISTE DOBRI Uvek sam bila „okrenuta” Rusima iz razloga što mi je wihova kultura bliska. Wihove kompozitore, umetnike i klasike, obo`avam. Svirala sam i belcima i crncima i pripadnicima `ute rase. Svirala sam u akusti~nim koncertnim salama, u bolnicama, na trgovima, u katoli~kim crkvama što su mi ponekad zamerali... u Dominikanskoj Republici svirala sam i u zatvorima...

Brine me situacija u vezi Kosova i Metohije, ali na`alost ja nisam u prilici da uti~em... ka`e Tatjana Oluji}, ~lanica Rotari kluba Beograd ako vi zami{qate da izgleda profeK sor violine? Kao ostareli maestro? Pogledajte ovu prekrasnu `enu ~ije je mesto, ne u gradu punom pra{ine i buke, ve} u nekom starinskom zamku, me|u polusenkama likova, u {u{tavim ~ipkama,...

Ovako je u jednom broju ruskog „Kurijera” predstavqena violinistkiwa Tatjana Oluji} prilikom humanitarnog koncerta violine koji je izvela u Rusiji.

Wena egzoti~na biografija poznata je dobrom delu publike pa ipak da podsetimo, Tatjana Oluji}, ro|ena u Beogradu u umetni~koj porodici, profesor na FMU i ALU - dr`avnoj i privatnoj akademiji, koncertni umetnik.

Odavno je poznata daleko izvan granica svoje zemqe. „Zlatokosa ledi sa violinom” ~esto je nastupala u Belgiji. Holandiji, Danskoj, Ma|arskoj, Rumuniji. [vajcarskoj, Rusiji, [paniji, Portugaliji, Francuskoj. Italiji, na Kipru. Bugarskoj, SAD (Karnegi Hol), sali UN u Wujorku, u zemqama Dalekog istoka, Centralne i Latinske Amerike i Afrike, bila je gost radija i televizije...

Sa wom razgovaramo o koncertima, Briselu wene mladosti i karijere i ovom danas za nas aktuelnom Briselu, mladim talentima i studentima kojima predaje.

Gde danas, naj~e{}e gostujete, {ta svet voli da slu{a u ovom veku a {ta Vi najra|e svirate?

Danas kao i pre gostujem gde god me pozovu, samo {to je sve organizacijski mnogo komplikovanije nego pre. Jo{ kao student sam volela da studiram i sviram savremenu muziku. Zato sam oti{la na specijalizaciju kod profesora Andre Gertlera u Brisel, koji je bio ekspert za savremene kompozitore. Tako sam moj koncertni repertoar ranije bazirala na savremenicima. Vremenom sam shvatila da publika kod nas, kao i svugde u svetu vi{e voli kompozitore romanti~ne epohe. Godinama sam prilago|avala repertoar i on je postajao sve romanti~niji..

Ma koliko kao izvo|a~ imam li~nog zadovoqstva u studirawu savremene muzike, nikad {iroka publika ne mo`e

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

18:01

Page 10

biti toliko odu{evqena modernim autorima, kao romanti~nim. Izvo|ewe savremenih kompozitora vezano je vi{e za stru~nu publiku i zahteva neku vrstu anga`mana pri slu{awu, dok je romantika pitka i ~esto za wu nije potrebno muzi~ko predznawe. Tako|e, publika `eli opu{tawe na koncertu i ne `eli anga`ovanost koja je potrebna za razumevawe savremenih kompozitora. U dana{wem `ivotu je sve mawe romantike, pa mo`da i zato publika voli da se „napaja” takvim do`ivqajem...

Na sceni mi je naravno bitan kontakt sa publikom i komunikacija... Ose}am da se to najboqe ostvaruje preko romanti~ne muzike...

Kao umetnik svetskog ugleda svojevrstan ste ambasador srpske kulture. Koji su doma}i kompozitori naj~e{}e zastupqeni na va{em repartoaru?

Na gostovawima u inostranstvu, a i ina~e na programima mojih koncerata, zastupqeni su doma}i autori. To sam shvatila kao du`nost i obavezu prema na{oj muzi~koj ba{tini, jer ko }e ~uti za na{e kompozitore ako ih sami ne

onalno se odr`ava, muzeji i koncertne sale funkcioni{u. a da li su umetnici zadovoqni honorarima, to je personalno pitawe. U odnosu na nas - nekad to je kao „nebo i zemqa” a danas su verovatno „dva neba i dve zemqe”.

Kada se pomene Brisel neizostavna je i asocijacija na pitawe Briselskog sporazuma u vezi Kosova i Metohije.

Kakvo je Va{e mi{qewe ili stav?

Jako sam zabrinuta za situaciju, ali na`alost nisam u situaciji da uti~em...

Opre~ne su medijske informacije o Evropskoj Uniji.

Od onih da EU nema alternativu do onih da je EU na izdisaju. Kako umetnica Tatjana Oluji} vidi ovo pitawe?

Iz svoje perspektive gledano na EU, smatram da sam bila uvek tamo. kao umetnik prisutna na evropskim podijumima. izvodila muziku evropskih klasika, sara|ivala sa evropskim umetnicima... Nikad nisam ose}ala da sam diskriminisana...

To je moje umetni~ko iskustvo i mi{qewe. Smatram da ukoliko bi bili ekonomski jaki, profesionalno na visokom nivou i u svim domenima sre|eni, otimali bi se u EU za nas. Neko stru~no mi{qewe o EU ne mogu da dajem, jer sam prvenstveno umetnik i kako ovde „cveta” sve, pa i umetnost, bojim se da smo ipak mi ovde na „izdisaju” a za Evropu ne brinem...

Neosporna je ~iwenica da ste umetnik kosmopolita.

Svirali ste na svim meridijanima, i belcima i crncima i `utoj rasi. Koliko je „{iroka slovenska du{a” i Va{ pravoslavni srpsko-ruski gen doprineo takvom odnosu prema publici?

Svojoj genetici sam svakako zahvalna. Naro~ito mojim ruskim precima. Majka Rusija je dala veliki broj vrhunskih umetnika od kojih su se mnogi kasnije rasuli po svetu. Drugo, Rusija ima veliku tradiciju, rad, red i disciplinu... To sam svakako stekla u porodici, a sve ostalo dolazi kao nadogradwa temeqnog, dobrog i kvalitetnog rada. Onda sti`u uspesi, gostovawa, priznawa... A publika sve to ose}a.

reprezentujemo u svetu? Ujedno mislim da mi to mo`emo najboqe... svirala sam dela skoro svih na{ih kompozitora koji su pisali za violinu. Naravno svirala sam i dela na{ih savremenika - Mirjane @ivkovi} - „Sonatina”, Du{ana Radi}a - „Pesmu i igru”, Sandra Zaninovi}a - „Duetino” i dr., Aleksandra Vuji}a, Bran|olice... kao i na{ih ranijih kompozitora kao {to su, na primer, Josip Slavenski - „Slavenska sonata”, „Fantazija” Stevana Hristi}a, „Sonatina” Vasilija Mokrawca, „Pesmu i igru” Vlastimira Peri~i}a, kompozicije Qubice Mane, itd. [ta se promenilo na koncertnoj umetni~koj sceni sa pojavom velike svetske krize od 2009. godine?

Mnogo toga se promenilo kao i uvek {to se mewa kada su u pitawu velike svetske krize. Kada su problemi ekonomski prva je na udaru umetnost. Istorijski gledano to nije ni{ta novo. I u doba renesanse koja je bila blagostawe za umetnost, mecene su finansirale umetnike i po dvorovima pravile koncerte i zabave, gradile divna pozori{ta. Kada su dolazili ratovi, naravno da je blagostawa, zabave i koncerata nestajalo. Tako je u krizama. Ako je poquqana ekonomska stabilnost zemqe i svetskih korporacija, naravno da trpi i umetnost.

Na evropskoj i svetskoj sceni ste jednako poznati kao i u prestonom gradu Beogradu. Evropa koju ste upoznali boravkom kao profesor violine na Kraqevskoj muzi~koj Akademiji u Briselu i Evropa danas - kakva je razlika?

Mislim da su{tina nije promewena. Belgija je zemqa sa velikom kulturnom i umetni~kom tradicijom, uhodanim sistemima u funkcionisawu kulture, organizaciji kulturnih manifestacija i pravilnim vrednovawem, tako da su turbulencije u wihovom umetni~kom `ivotu male. Poznato muzi~ko takmi~ewe „Kraqice Elizabete” tradici-

Po maj~inoj liniji ste ruskog porekla a sti`e vreme unapre|ewa odnosa Srbije i Rusije na svim poqima. Kakve promene o~ekujete u pogledu razmene kulturnih i umetni~kih sadr`aja i gde sebe vidite u tom smislu?

Uvek sam bila okrenuta Rusima iz razloga {to mi je wihova kultura bliska. Wihove kompozitore, umetnike i klasike kwi`evnosti obo`avam. ^est sam gost Ruskog centra za nauku i kulturu, popularnog „Ruskog doma” u Beogradu, a nekoliko puta sam gostovala i u Rusiji. Naravno da se radujem „poboq{awu” odnosa sa Rusijom. Kao umetnik ne{to li~no ne o~ekujem jer smo na`alost partijska dr`ava i naravno da }e „odabrani” umetnici biti ukqu~eni u kulturnu saradwu.

Na Vidovdan 2007. godine bili ste na Kosovu i Metohiji, odr`ali koncert u Zve~anu. [ta ste sa~uvali u se}awu i da li biste ponovo do{li?

35

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

18:01

Page 11

Tom prilikom na Kosovu smo obi{li desetak manastira, impresionirana sam manastirom Sokolica. Obi{li smo i Svete Arhangele i Bawsku i zaista je specifi~an do`ivqaj biti u svim tim manastirima koje ~uvaju vojnici KFOR-a. U ~oveku se me{aju ose}awa koja je te{ko opisati, jer je sve to na{e, to je zapisano i dokumentovano, a opet izolovano. Na koncerte idem svugde po pozivu, pa bih naravno i danas, ako me pozovu i{la da koncentriram i na Kosovu ali u skladu sa na{om politikom i politi~arima... Po{to oni idu sa obezbe|ewem, verovatno je i umetnicima to potrebno. Ja jednostavno ne pravim nikakvu koncepciju ve} nastupam tamo gde me tra`e i zovu.

Nemam obi~aj da se nudim, a pogotovu {to svet sada funkcioni{e preko Interneta. Imam i svoj sajt ÞÞÞ.tatjanaolujic.con preko kojeg su me, na primer, zvali iz Novog Zelanda, {to je meni bilo interesantno jer tamo nikad nisam gostovala iako sam sve kontinente obi{la.

Va{ otac bio je ugledni slikar. Kakva je uloga porodice na putu ka uspehu?

Naravno da sam sre}na i zahvalna {to poti~em iz umetni~ke porodice. Moji roditeqi - otac akademski slikar koji je zavr{io Likovnu akademiju u klasi velikana na{e likovne scene - Cuce Soki}, Gvozdenovi}a, Hakmana i moja majka koja je bila profesor na FMU i ostavila za sobom veliki broj stru~nih kwiga, od najranijih godina su razvijali moje radne sposobnosti i vodili me na najboqe koncerte i omogu}ili mi da poha|am mnoge seminare u svetu i da se usavr{avam kod najve}ih imena violinske pedagogije. Zahvalna sam porodici i umetni~kom okru`ewu u kome sam rasla jer je to od velikog zna~aja za moje umetni~ke uspehe.

Kakvi su Va{i studenti i kakvi su na{i muzi~ki talenti?

Mislim da mi spadamo u talentovanu ali dosta lewu naciju. A bez rada, sre}a ne postoji. Svet je surov ako niste dobri. Na Dalekom istoku su, na primer, jako vredni qudi, kao krtice. Jednom studentu tamo ja ne ponavqam jednu stvar tri puta, on ide daqe, upija znawe kao sun|er.

Dok na{em studentu recite i deset puta on }e istu gre{ku ponoviti i jedanaesti put. Ipak rad sa studentima je komplementarno zadovoqstvo jer ne samo da studenti u~e od profesora ve} i profesori u~e od wih.

Htela bih da istaknem svog studenta koji je magistrirao u mojoj klasi - Jovana Bogosavqevi}a i koji je izrastao u talentovanog i uspe{nog umetnika i pedagoga. Tako|e imam desetak studenata koji su lako na{li svoje mesto u svetu, kao na primer Qiqana Filipovi} u Los An|elesu, Maja Popovi} u Australiji, Vlastimir Beli} u Norve{koj koji je ~ak svojoj }erki koja u~i violinu dao ime Tawa, Nenada na Tenerifima...

Poznati violinisti kao Jehudi Mewuhin, Henri [ering, Dejvid Ojstrah u isto vreme su bili i izvrsni pedagozi. Koncentrirawe se divno upotpuwava sa pedagogijom, jer umetnik mo`e svoja iskustva sa publikom da prenese studentima.

Svirali ste i svirate svim qudima i na raznim mestima?

Ne pravim nikakvu razliku me|u qudima, svirala sam i belcima i crncima i `utima. Moja muzika dopire do svih a u umetnosti nema granica. Sa druge strane svirala sam u prelepim koncertnim salama sa adekvatnim klavirima, svirala sam u bolnicama, svirala sam na trgovima i u katoli~kim crkvama, {to su mi ponekad zamerali... U Dominikanskoj Republici sam svirala i u zatvorima {to je specifi~an do`ivqaj jer svako mesto izaziva u vama neke specifi~ne emocije. ^ovek je jako oboga}en kada svira na svim tim mestim a i wegova interpretacija je oboga}ena tim do`ivqajima í („Ba{ta Balkana”) Slavica \uki}

36

IVO ANDRI] Kad do|e vreme da se u {est sati posle podne mo`e ~itati bez druge svetlosti sem dnevne za mene po~iwe pravi `ivot, dobra polovina godine. To vreme po~iwe prvih dana aprila i traje otprilike do po~etka oktobra.

Lepa svetlost!

Kad nestane mene i ovo malo moje svesti o sebi, hteo bih da postojim - ukoliko je neophodno da se postoji - bar jednim delom sebe kao malo dnevne svetlosti u vazduhu, na predmetima ili u o~ima qudi í JEDNO SLOVO JEDAN GLAS Yory Bernard [o, irski dramski pisac (26. 6. 1856 – 2. 11. 1950.) smatrao je da je srpska }irilica najsavr{enije pismo na svetu i jedan zaokru`en i logi~an sistem.

U svom testamentu ostavio je nov~ani iznos od 367.233.13 funti, Englezu koji uspe da reformi{e i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu }irilicu í

ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Rot 26-37:Rot 26-37.qxd

3.11.2015

18:15

Page 12

SPECIJALNO ZA Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

[ETA(J)MO SRBIJOM!

LEGENDE O HISARU Legende i predawa o brdu Hisaru jo{ uvek `ive me|u Leskov~anima.

a Hisaru na wegovom zaravnatom delu „tepeu” bio je N nekada `ivi vulkan. Wega su Arnauti zatvorili bivolskim ko`ama, ali }e on nekad opet da izbije i da }e uni{titi Leskovac.

Po drugoj legendi, na zaravni Hisara, na „tepsiji” bio je „~ador” Juga Bogdana i wegovih devet sinova. Na „tepsiji” se jo{ uvek „raspoznavaju” udubqewa od ~etiri direka ~ardaka. Taj ~ador su qudi svaqivali preko dana, odnosili gra|u, a no}u je ona opet sama izlazila na Hisar.

Devet sinova Jug Bogdana su zbog neke kletve pretvoreni u devet labudova. Oni i danas `ive na Hisaru, zorom uzle}u i idu u prostranstva a uve~e se na isto mesto vra}aju.

I kad uzle}u i kad dole}u ose}a se {um wihovih krila í (Ispri~ala Nada Dimitrijevi}, doma}ica iz Leskovca, 16. 3. 1953. godine po kazivawu Ilinke Andikqeve, stare 90 godina, 1927. godine)

37

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

3.11.2015

18:17

Page 1

...LEPI LI SU MLADI ROTARIJANCI JOŠ SU LEPŠE MLADE ROTARIJANKE A NAJLEP[A...

KROZ OBJEKTIV

BRANISLAVA BRANA RADOVI] APARATA

38 2

Rotari klub Beograd Centar

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

3.11.2015

18:17

Page 2

39

Rot 40-43:Rot 40-43.qxd

3.11.2015

18:20

Page 1

KO JE OSMISLIO GLOB emituje CO2 i obratno. Sva sada{wa de{avawa su uslovqena zagrevawima u pro{lim vekovima. Za 150 godina temperatura je porasla za samo pola stepena. Nema dokabqewem magnetskog poqa kojim Sunce {titi Zemqu od za da je ikada u istoriji planete CO2 diktirao globalne zraka iz svemira, koji izazivaju umereno zahla|ewe. Efe- temperature, ali {ta se to de{ava u medijskom poretku? kat staklene ba{te traje bezmalo proteklih 50 do 60 goNezavisni nau~nici koriste Sunce i wegove „pege” da dina, a HAARP je posledwe dve decenije je samo potpomo- predvide vreme i predvi|awa su im uvek ta~na. ^ak su se gao i ubrzao taj proces…” i preko medija u SAD opkladili sa etabliranim nau~ni„Pretwa klimatske promene }e biti kqu~ me|unarod- cima. Prognoze su im bile ta~ne kao dan. Ranije su nau~nog uni{tewa koji }e otkqu~ati novi svetski poredak” - nici brojali „sun~eve pege” u uverewu da vi{e „pega” doMihail Gorba~ov. nosi toplije vreme, {to je ta~no jer solarni vetrovi anuPrvog jula 2012.godine Australija je usvojila zakon na liraju kosmi~ko zra~ewe. 1893.godine EdÞard Maunder je osnovu kojeg }e 500 najve}ih zaga|iva~a u zemqi morati da zapazio da je za vreme tzv. „malog ledenog doba” jedva bipla}aju poseban porez na emitovawe gasova staklene ba- lo „sun~evih pega”. Samo Sunce mewa klimu Zemqe, za{te. Australija je jedan od najve}ih emitera ovih gasova kqu~io je. Kada je Sunce ja~e i plasira svoje solarne vena svetu po glavi stanovnika i proizvodwa elektri~ne trove, prema Zemqi, oni se sukobqavaju sa kosmi~kim energije joj zavisi samo od ugqa. zracima, koji onda u mawoj koli~ini dopiru do Zemqe, Od 19. veka temperatura na Zemqi se promenila za samo mawe zagrevaju vodu i nastaje su{a. Obratno nastaje zapola stepena. U vestima recituju druga~ije. Licitiraju sa hla|ewe. SO2 nije bitan, nimalo. Tako tvrde nezavisni ~ak 2 stepena u vis, godi{we. Istina je da je gloklimatolozi. Za{to je globalno informisawe balna temperatura na planeti po~ela da raste druga~ije? Kada je to po~elo? 1974. godine je Posle od 1940. godine, kada industrija nije ni biBBC prvi upozorio na predstoje}e, navodafri~kih vru}ina la razvijena. Posle Drugog svetskog rata ne, globalne katastrofe usled globalnog i nesnosnih temperatura je pala za slede}ih 40 godizagrevawa. U medijima su nam neprekidna. Koli~ina ugqen dioksida u atmosno prikazivali takve slike i prikazutemperatura, Srbiju ali feri je po~ela da raste od 1940. godine ju ih dan-danas jer iza te pri~e stoji, i celu Evropu o~ekuje jedna prema zvani~nim izve{tajima a tada verovali ili ne – nuklearni lobi. od do sada najhladnijih zima su temperature po~ele da padaju. Da je Nakon katastrofe u Fuku{imi raste CO2 blokirao protok sun~eve energiod kada postoje meteorolo{ka otpor nuklearnoj energiji {irom je efektom staklene ba{te temperasveta, ali nuklearna industrija gura merewa, a u na{oj zemqi ve} ture bi trebalo da rastu. CO2 je sadrizgradwu novih reaktora, pogotovu u `an u vrlo malim koli~inama u na{oj krajem godine mogu se o~ekivati rastu}im ekonomijama. atmosferi, tek deseti deo na milion, a U svetu trenutno funkcioni{e 436 i temperature blizu klimatolozi se uhvatili za wega kao pinuklearnih elektrana a trenutno se gra~etrdesetog podeqka de jo{ 63. Vladimir Putin je pozvao atomjan plota. Za globalno zagrevawe ili hlaispod nule!… |ewe, kako im kada odgovara, kriv je taj sku industriju da grade elektrane dok im CO2!! Vodena para je zastupqena 95% u atmos„nos ne prokrvari”. Yon Ri~, generalni direkferi Zemqe a na wu niko ne obra}a pa`wu. Zemqa se tor Svetske nuklearne asocijacije tvrdi da je dokonstantno bombarduje subatomskim ~esticama, kosmi~- datni argument nuklearne energije taj {to ona ne ispukim zracima, ~iji priliv reguli{e ozonski sloj, debqine {ta ugqen dioksid. Prva interplanetarna letelica na dva i po santimetra. Kada ti zraci stignu do vode na povr- nuklearni pogon „Kurioziti”, sletela je po~etkom avgu{ini Zemqe, oni je zagreju i tako nastaje vodena para ko- sta na Mars. NASA je priznala da lansirawe nuklearnih ja stvara oblake a bez wih nema ki{e. U {koli decu u~e da raketa nije bezbedno, ali da je verovatno}a da ona eksploSunce zagreva vodu. Ne, kosmi~ki zraci zagrevaju vodu. dira na poletawu jedan na prema 220. Da dobijete sedmicu Efekat staklene ba{te, svima dobro poznat, zarobqava na Lotou verovatno}a je jedan na prema 2 miliona. Postosun~eve zrake, ina~e bi se zemqa ohladila. Po toj teoriji ji vrlo verovatna mogu}nost da letelica na nuklearni potroposfera bi trebalo da bude najtoplija. Me|utim, na gon ne probije gravitaciono poqe Zemqe {to se dogodivisini od 10 kilometara, izmereno je da se vazduh ne zagre- lo 1996. godine sa satelitom „Mars 96” koji je raspr{io va, {to se ne uklapa u va`e}u teoriju o globalnom zagre- radioaktivni otpad iznad ^ilea. 1964. godine tako|e, vawu. Ako se zemqa zagreva logi~no je da se i vazduh zagre- {to je verovatno prouzrokovalo globalni porast raka va, ali to se ne de{ava, {to je neobja{wivo. plu}a, a {to je pripisano duvanskoj industriji. 1978.

Od 1980. godine nas podu~avaju da je ~ovek zaslu`an za godine se satelit na nuklearni pogon „Kosmos 954” rasprsve ovo {to nam se de{ava. Freon, ugqen dioksid, izduv- snuo iznad Kanade. ni gasovi, nadzvu~ni avioni itd. Za sve je kriv ~ovek!

Qudski uzrok globalnog zagrevawa je toliko minoran da olitizacija ove teme je po~ela sa Margaret Ta~er je to ~ist falsifikat. Uporedite sebe sa veli~inom plapolovinom dvadesetog veka, ta~nije 1975-1981. godinete i veli~inom Sunca i bi}e vam jasno da ~ovek ne mo- ne. Ta~erka je ionako htela da promovi{e nuklearnu `e toliko da uti~e na klimu, ma koliko nam bilo brojno energiju pre klimatskih promena, a kada je ~ula za teoristawe. ^ovek je kriv samo zato {to je poluobrazovan, jer ju o globalnom zagrevawu svidela joj se te je odre{ila kemu sistem poma`e u tome. Vulkani proizvode vi{e CO2 su i platila nau~nike da rade na projektu. ^ak je osnovan nego sva svetska industrija i automobili zajedno, pa we- me|uvladin panel za klimatske promene IPCC u UN. Oni gova koli~ina ne prelazi milioniti deo atmosfere. su napravili prvi klimatski izve{taj koji je predvideo @ivotiwe i biqke tako|e, li{}e koje trune i okeani. prvu budu}u globalnu katastrofu kao rezultat globalnog Okean je glavni rezervoar CO2 . Ako se okean greje on zagrevawa. Sredinom 1980. godine novac za istra`ivawe odnosu na 1990. godinu, povr{ina arkti~kog leda maU wa je 45 odsto, {to je najdrasti~nije smawewe u qudskoj istoriji… Globalno zahla|ewe je uzrokovano sla-

P

40

Rot 40-43:Rot 40-43.qxd

3.11.2015

18:21

Page 2

OBALNO ZAGREVAWE? klimatskih promena je sko~io sa 170 miliona na 2 milijarde dolara. Otvorena su nova radna mesta, stvoren je kadar, kojem je jedino bilo bitno globalno zagrevawe i plasirawe dokaza o nadolaze}oj globalnoj kataklizmi. Kataklizma }e sigurno do}i, ali kada i za{to to je u Bo`jim rukama i mi o tome ne treba da mislimo jer smo toliko mali da od oru`ja jedino imamo molitvu. Ah, da, maksimalno se koriste biblijska proro~anstva jer je dve tre}ine Biblije posve}eno pretwi od svetske kataklizme ako se ~ovek ne prizove dobrom Bogu.

Do{lo se do toga da ~ak ako bi neko hteo, recimo, da istra`uje veverice morao bi da napi{e u zahtevu Vladi da `eli da ih pove`e sa globalnim zagrevawem i tako bi dobio novac za istra`ivawe. „Sve klimatske prognoze mogu biti mnogo lo{ije nego da ih nema uop{te” osnovno je pravilo kojim se koriste nezavisni metereolozi.

Ra~unarski modeli jednostavno nisu savr{eni. Kakve podatke ubaci{ u ra~unar takav }e biti i rezultat. Etablirani metereolozi dopu{taju sebi takvu slobodu da ~ak prognoziraju vreme za narednih 50-100 godina. Ne prave prognoze koje su ta~ne ve} koje su interesantne. Nema pri~e ako ka`e{ da je sve na Zemqi promenqivo, {to je jedina istina. Elementarni principi novinarstva su napu{teni u novom medijskom poretku, te smo dobili novu verziju novinara – ekolo{ki novinari, koji ostaju bez posla ako prestanu da tretiraju tu temu na senzacionalisti~ki na~in. lavni izvor klimatskih promena je temperaturna razlika izme|u G tropa i polova, i to je osnova metereologije. Grenland je bio mnogo topliji pre 1000 godina i nije bilo dramati~nog topqewa leda; permafrost ispod sibirskih {uma pre 7-8000 godina topio se vi{e nego danas; komadi leda su se oduvek odvajali od Antarktika, kao {to li{}e opada sa drve}a, ali danas imamo satelite koji ih odmah primete i oni tako postaju vest. Istina je da ne postoji problem staklene ba{te. Nezavisni nau~nici koji govore protiv globalnog zagrevawa mogu mnogo da izgube i oni su toga svesni. Neke renomirane nau~nike novinari potpisuju ispod izve{taja o kataklizmama iskrivquju}i im re~i ili ih ne izbace sa spiska kada se ovi `ale, da svojim potpisom ne podr`avaju takve nebulozne zakqu~ke. ^ak im se preti smrtnom kaznom i toliko su omalova`avani kao da odri~u holokaust.

Pri~a o SO2 se, tako|e, koristi za zemqe u razvoju da bi im se usporio privredni razvoj na jevtinim prirodnim resursima kao {to je ugaq. Pod pri~om o globalnom zagrevawu zemqama u razvoju se name}e skupa i neefikasna alternativna energija, kao da ho}e da im ka`u: „Ne dirajte svoju naftu, ugaq, i ostale jevtine prirodne resurse dok mi ne potro{imo na{e a onda do|emo po va{e”. Teorija izgleda nepobediva jer su glasovi opozita ugu{eni. „…Svetska ekonomska kriza, iako zbog svoje `estine nosi opasnost od politi~ke nestabilnosti na svakom kontinentu, nije ni{ta u pore|ewu sa pretwom katastrofalnih klimatskih promena koje dovode u pitawe daqi opstanak ~ove~anstva na planeti te nam preostaje jo{ sto meseci `ivota.” Ova izjava princa ^arlsa za Uskrs 2009. li~ila je na milosrdni poziv skrhanog mislioca na ujedi-

wewe progresivnih snaga sveta pred nadolaze}u katastrofu globalnih razmera. Poznaju}i wihovu simboliku zanimalo me je za{to je ba{ rekao sto meseci a ne 8,333 godine i jo{ je napomenuo da nam „preostaje sto meseci `ivota”. U me|uvremenu se, u aprilu mesecu 2010. godine, dogodila havarija naftne platforme Briti{ Petroleuma u Meksi~kom zalivu. Ogromna koli~ina nafte koja se izlila, izazvala je ekolo{ku katastrofu, globalnih razmera ~ije }emo posledice tek osetiti jer je ~ak ohladila Golfsku struju. Neki nau~nici tvrde da Golfska struja koja je enormni vlasnik energije i benefita, regulator klimatskih promena, nije vi{e ono {to je bila, {to je najoptimisti~niji izraz koji sam mogao da smislim.

SAD ne haju za pronoze o globalnom zagrevawu te „seku” glave planinama jer su otkrili da se ispod nalaze ogromna nalazi{ta rude lignita. Nekim dr`avama }e se, u doti~nom slu~aju, smawiti teritorije, a nekima pove}ati kao {to je to ve} slu~aj sa [vajcarskom koja je na u{trb Italije, a povodom topqewa gle~era u Alpima dobila 150 kvadratnih metara teritorije, pomerawem granice na nekim mestima kod skija{kog centra Firg{atel Zeselban. Nekim dr`avama }e globalno otopqavawe ~ak pomo}i da se tehnolo{ki jo{ vi{e razviju i dospeju do novih izvora nafte, gasa, zlata, nikla i dijamanata. Recimo, Grenlandu i Sibiru globalna kriza izuzetno odgovara.

Arkti~ko ostrvo Grenland je 2009. godine, uvelo „samoupravu” {to predstavqa novi korak ka wenom sticawu „nezavisnosti” od Danske. Danska ve} tri veka ima vlast na Grenlandu sa wenih 57.000 stanovnika i dotira ih godi{we sa 500 miliona evra.

Ve}inu stanovni{tva ~ine Eskimi me|u kojima va`i, u posledwe vreme, visok procenat kriminala i zlostavqawa u porodici, a osnovna privredna delatnost im je ribolov. Ve}ina rezervi nafte, gasa, zlata i dijamanata, na Grenlandu, bila je nedostupna zbog arkti~kog leda koji prekriva ve}i deo ostrva.

Ameri~ki stru~waci veruju da }e eksploatacija rudnog bogatstva biti olak{ana usled pove}ane tendencije globalnog zagrevawa, kojeg nema. U Sibiru, koji ~ini 56% ruske teritorije, gde vlada kontinentalna klima (-67C do +40C) globalno zagrevawe }e oterati stra{nu rusku zimu, s kojom je svaki sukob za qude unapred izgubqen, otopi}e osnovni problem globalnog zagrevawa – permafrost (trajno zamrznuti povr{inski sloj koji pokriva 60% teritorije zemqe) i tako otvoriti nove perspektive u naseqivosti za sada negostoqubivih prostranstava. Kako podru~ja oko ekvatora budu postajala negostoqubivija, za qude, tako }e nekada smrznuta divqina Rusije postati obe}ana zemqa sa umerenom ili malo hladnijom klimom. Kako klima bude toplija, vi{e teritorija Rusije }e biti pogodno za poqoprivredu i industriju. Globalno zagrevawe }e zna~iti nezapam}enu migraciju qudi i privrede sa juga na sever i Rusiju }e pretvoriti iz energetske u globalnu supersilu. Rusi su, ovih dana, ispod permafrosta otkrili, u krateru meteorita, najtvr|e industrijske dijamante.

Debqina ozonskog omota~a je tek nekih dvadeset i pet milimetara i krucijalan je za{titnik zemqine povr{ine i wenih stanovnika. Sistem HARP kontroli{e we-

41

Rot 40-43:Rot 40-43.qxd

3.11.2015

18:21

Page 3

govu debqinu iz vi{e razloga ali to nije tema ovog napisa. Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujediwenih nacija o promeni klime je dodatak me|unarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan 11. decembara 1997. godine sa ciqem smawivawa emisije ugqen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju „efekat staklene ba{te”. Do sada ga je potpisalo 170 dr`ava. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Za{to je Rusija ~ekala osam godina da ga ratifikuje? Dr`ave koje su ga ratifikovale ~ine 61% zaga|iva~a. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine. Protokolom se smawuje ispu{tawe {est gasova koji izazivaju „efekat staklene ba{te”: ugqen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougqovodonika, perfluorougqovodonika i heksafluorida. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota. „Indija se tako|e ne}e obavezati na ciqeve smawewa emisije gasova koji izazivaju efekat staklene ba{te, ve} }e se umesto toga posvetiti borbi protiv siroma{tva i ubrzawu privrednog rasta”, izjavio je 2009. godine, indijski ministar za za{titu `ivotne sredine Yairam Rame{ i zadr`ao svoju funkciju. Indija je pored Kine, SAD i Rusije jedan od najve}ih emitera ugqen-dioksida i druga najnaseqenija zemqa sveta. Uvo|ewe poreza na ugqen-dioksid dr`avama koji va`e za najve}e emitere SO2 pove}ao bi se namet privredi, radi puwewa buyeta MMF-a i Svetske banke, smatraju predsednici Venecuele Ugo ^aves i Eldorada Edo Morales.

Tesnom ve}inom sa 219 glasova za i 212 protiv, Kongres SAD je 2009. godine, usvojio zakon kojim se dramati~no smawuju emisije {tetnih gasova u najve}oj ekonomiji sveta. Zakon je dugo bio predmet `u~nih rasprava jer protivnici usvajawa zakona smatraju da je pri~a o globalnom zagrevawu prenaduvana i da }e jedini u~inci zakona biti daqi gubitak radnih mesta i pove}awe poreza. Zakonom je predvi|eno da se do 2020. godine smawe emisije {tetnih gasova za 17% u odnosu na nivo iz 2005. godine i za neverovatnih 83% do 2050. godine. Svi zaga|iva~i }e ubudu}e morati da dobiju specijalne dozvole od vlade kako bi uop{te nastavili da rade. Ovde se prime}uje da se voda navodi na „ekolo{ku” energiju – nuklearne elektrane. Zakon jo{ mora da pro|e `estoku proveru u Senatu gde ga o~ekuje jo{ o{trija opozicija.

V

ode}i globalni izvori nafte dosti}i }e vrhunac proizvodwe za deset godina, zna~i tamo negde oko 2017. godine kao {to to princ ^arls predvi|a. Da podmiri potrebe rastu}eg broja stanovni{tva i globalne privrede, svet do 2030. godine treba da prona|e (ili osvoji) {est novih petro-rezervoara potencijala Sudijske Arabije, koja sada izvozi oko 11 miliona barela dnevno. Od po~etka 2009. godine cena barela nafte ve} je porasla 59 odsto.

11. jula 2008. godine crno zlato je imalo najve}u cenu u istoriji od 147,27 dolara za barel i ono i daqe raste, {to odgovara najve}im izvoznicima. Da ne govorimo o ratovima koji se, sada je to ve} svima jasno, vode samo zbog naftnih izvora. ^ovek }e se prilagoditi i prona}i uslove i na~ine za svoje odr`awe kao i milion puta do sada u svom postawu. ^emu onda plasirawe rogobatnih vesti kao one koja je otvorila ovaj ~lanak da se u Srbiji sprema zima do -40OS? Da ih nije Milankovi} nau~io ne bi znali ni to {to sada znaju. Da bi televizija imala gledqiv program i da bi se prodalo {to razli~itije potro{ne robe ili da bi se ubedilo {to vi{e zemaqa da pre|u na „~istu” nuklearnu energiju. Uzgred na prodaju su i atomska skloni{ta, u SAD, koja su privatna lica otkupila od vojske SAD, ~ija je cena spala sa milion na samo 300.000 dolara í

42

RITA LEVI MONTALCINI Ro|ena u Torinu, Italija, u uglednoj porodici sefardskih Jevreja, 22. 4. 1909. godine.

Italijanska nau~nica, neurolog.

Dobitnica je Nobelove nagrade za medicinu – fiziologija, koju je 1986. godine podelila sa Stanlijem Kohenom.

I u poznim godinama radila je u svojoj laboratoriji u sklopu Evropskog instituta za istra`ivawe mozga sa sedi{tem u Rimu.

Weni saradnici smatraju da je posedovala ,,jedinstvenu nau~nu intuiciju i golemu istra`iva~ku strast”. Spavala je samo nekoliko sati, budila se u pet ujutro i jela jednom na dan.

- Kako }ete proslaviti svojih 100. godina?

- Oh, ja ne znam ho}u li uop{te do`iveti i ne volim proslave. Ono {to me zanima i {to me veseli je ovo {to radim svaki dan.

- A to je?

- Radim na dodeli stipendija za afri~ke `ene kako bi razvile prvo sebe, a zatim i svoju zemqu. Ja jo{ uvek istra`ujem, jo{ razmi{qam.

- Ne}ete u penziju?

- Nikada. Mirovawe uni{tava mozak. Mnogi penzioneri budu zaboravqeni, to ubija mozak. I razboli se.

- A kako je s va{im mozgom?

- U odnosu na moje 20-te godine ja ne prime}ujem razliku ni u vizijama ni u kapacitetu. Sutra recimo, letim na kongres medicine...

- Ali sigurno postoji neki limit?

- Ne. Moj }e mozak uskoro imati jedan vek ali ne zna za senilnost, moje telo je puno bora, to je neizbe`no, ali ne i za mozak.

- Kako to uspevate?

- U`ivam u velikoj plasti~nosti neurona: iako neuroni umiru, ostatak se reorganizuje kako bi mogao zadr`ati iste funkcije, ali treba ga podsticati.

Rot 40-43:Rot 40-43.qxd

3.11.2015

18:21

Page 4

- Pomozite mi u tome?

- Dr`ite svoj mozak budnim, aktivnim, neka radi i nikad se ne}e degenerisati.

- I `ive}e vi{e godina?

- @ive}e boqe te godine koje `ivi. To je zanimqivo, kqu~ svega je zadr`ati zanimawe, napetost, strast...

- Va{a strast je bila nau~no istra`ivawe?

- I nastavqa biti.

- Otkrili ste kako rastu i obnavqaju se stanice u nervnom sastavu?

- Da, 1942. godine. I nazvala to „faktorom rasta nerava”, NGF. Skoro pola veka to je otkri}e bilo osporavano, a tek je 1986. godine potvr|ena wegova vrednost i za to sam dobila Nobelovu nagradu. Kad su me nazvali da mi jave da sam dobila Nobelovu nagradu, ve} je skoro pala no} i ja sam ~itala kriminalisti~ki roman Agate Kristi.

- Za{to je onda tako malo nau~nika `ena?

- Nije tako! Mnoga se nau~na otkri}a pripisuju mu{karcima, a ona su u stvari od wihovih sestara, supruga, k}eri!

- Stvarno?

- @enska se inteligencija ne podr`ava, ostavqaju je u senci. Danas na sre}u, ima vi{e `ena nau~nika nego mu{karaca, naslednice HÚpatiae (Aleksandrijska nau~nica iz 4. veka p. n. e.). Ali danas, na `alost, egzistira druga grupa `ena koja podr`ava dru{vo u smislu komercijalizma, stereotipne i bez osobina?

- Niko nije poku{ao da vas ubije?

- Za vreme fa{izma, Musolini je poku{ao da imitira Hitlera u progonu Jevreja... Morala sam da se sklonim na neko vreme. No, nisam prestala sa istra`ivawima: smestila sam svoju laboratoriju u spava}u sobu. Otkrila sam apoptozu - programiranu smrt stanica!

- Kako je mlada Italijanka sa 20 godina postala neurolog?

- Kao dete, moja je obaveza bila da se obrazujem. Moj je otac `eleo da se dobro udam, budem dobra `ena, majka... {to sam ja odbila.

Posle sam postala supruga i majka...

- Otkud tako visok stepen zastupqenosti Jevreja me|u intelektualcima i nau~nicima?

- Iskqu~ivawe Jevreja potire intelektualni rad: sve vam mogu zabraniti, ne i mi{qewe! Istina je, mnogo je Jevreja me|u onima koji su dobili Nobelovu nagradu.

- To se nije svi|alo va{em ocu?

- Da, ali ja nisam imala sre}no detiwstvo: ose}ala sam

- Kako obja{wavate nacisti~ko ludilo?

- Hitler i Musolini su bili u stawu da govore masama, u kojima je emocionalni deo mozga prevladavao nad neokoptikalnim, intilektualnim. Upravqali su sa emocijama, a ne sa rezonom.

- Da li se to doga|a i danas?

- Za{to mislite da se u mnogim ameri~kim {kolama u~i kreacionizam umesto evolucionizma?

se kao ru`no pa~e, glupa za razne stvari... Moja starija bra}a su bila sjajna, ali ja sam se ose}ala inferiorno.

- Vidim da je to dovelo do interesovawa...?

- Mene je stimulisao primer lekara Alberta [vajcera koji je hteo u Africi da pomogne da se re{i problem gube (lepre). Pomo}i onima koji pate, to je bio moj veliki san!

- To ste postigli svojim nau~nim radom?

- I danas poma`em devojkama Afrike da studiraju, borimo se protiv bolesti, da, ali i sve drugo bi bilo boqe kad bi prestalo poni`ewe `ena u muslimanskim zemqama.

- A religija? Usporava li ona kognitivni razvoj (znawe)?

- Nijedna religija dobro shva}ena ne marginalizuje `ene pred mu{karcima. @ene moraju shvatiti da je wihova vrednost iznad pravila koja diktraju mu{karci i potro{a~ko dru{tvo. Ne odvaja ih od kognitivnog razvoja.

- Razlikuju li se mu{ki i `enski mozak?

- Samo {to se ti~e funkcije mozga u vezi s emocijama, koja se odnosi na endokrini sastav. No, u smislu kognitivnih funkcija, ne postoji razlika.

- Ideologija je emocionalna, bez razuma?

- Razum je k}i nesavr{enosti.

Kod beski~mewaka je sve programirano: oni su savr{eni. Mi, ne! I, kao nesavr{eni, pribegli smo razumu i proceni eti~kih vrednosti: izabrati izme|u dobra i zla, najve}i je stupaw Darvinove evolucije.

- Ho}emo li uspeti jednog dana da izle~imo Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, senilnu dementnost?

- Ozdraviti! Ono {to }emo verovatnije je, posti}i, da te bolesti usporimo, odgodimo, smawimo...

- [ta je danas va{ veliki san?

- Da }emo jednog dana mo}i maksimalno koristiti kognitivne sposobnosti svog mozga.

- Kada }ete se prestati ose}ati kao Ru`no pa~e?

- Ja sam jo{ uvek svesna svojih ograni~ewa!

- [ta je najva`nije u va{em `ivotu?

- Pomagati drugima!

- [ta biste radili da danas imate 20. godina?

- Pa to {to upravo i radim!

Napunila je 100. godina, 2009. godine!

Umrla je 30. decembra 2012. godine u Rimu - u 103. godini!

Sahrawena je u porodi~noj grobnici na grobqu u Torinu, gde po~iva zajedno sa svojom sestrom Paolom koja je preminula 2000. godine í

43

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

3.11.2015

18:25

Page 1

SRBIJA NA BIS ISTORIJSKE PROZIVKE

10 NAJBOQIH ODGOVORA POZNATIH Ni genijalne li~nosti iz istorije nisu bile imune na neprijateqe i podbadawa, pa su sa zadovoqstvom uzvra}ali.

Vinston ^er~il, Mahatma Gandi, Elizabet Tejlor, Mocart i mnogi drugi imali su ,,otrovan jezik” kada bi ih neko provocirao.

Otkrijte kako su se nosili sa protivnicima: 1. Spartanski efori Filipu II Makedonskom Kraq Filip: „Ako pobedim u ovom ratu, vi }ete zauvek biti robovi”.

Sparta: „Ako”.

2. Doroti Parker pijancu Pijanac: „Ne mogu da podnesem budale”.

Doroti Parker: „O~ito je tvoja majka mogla”.

3. Stiven Hoking studentu Student: „Tvrdite da mo`e postojati nebrojeno puno paralelnih svemira. Zna~i li to da mo`e postojati paralelni svemir u kojem sam ja pametniji od vas”?

Stiven Hoking: „Da. Kao i svemir u kojem si ti duhovit”.

4. Mahatma Gandi novinaru Novinar: „[ta mislite o zapadnoj civilizaciji”?

Mahatma Gandi: „Mislim da je civilizacija na zapadu dobra ideja”.

5. Vinston ^er~il Yoryu Bernardu [ou Yory Bernard [o: „[aqem vam dve ulaznice za prvo ve~e moje nove predstave. Povedite prijateqa... ako ga imate”.

Vinston ^er~il: „Nikako ne mogu sti}i na prvo ve~e.

Do}i }u na drugo... ako ga bude”.

6. Edna Ferber Noelu Kauardu Noel Kauard: „Edna, pa ti gotovo da izgleda{ poput mu{karca”.

Edna Ferber: „Kakva slu~ajnost, i ti isto”.

7. Gru~o Marks takmi~arki u TV {ouu Takmi~arka: „Imam desetoro dece”.

Gru~o Marks: „Deset? Za{to tako puno”?

Takmi~arka: „Zato {to volim svog mu`a”.

Gru~o Marks: „Volim i ja cigare, ali ih ipak povremeno vadim iz usta.”

8. Eminem novinarki Novinarka: „Qudi govore da je Lil Vejn poslat od Boga kako bi nau~io qude da repuju...”

Eminem: „Ne se}am se da sam ikoga poslao”.

44

- Lepo su meni govorili qudi: Qudima nemoj da veruje{!

A ja im nisam verovao!

- Dok je ujutru izlazio iz stana kwi`evnice koju je sino} upoznao, Aleksa je razmi{qao: Ipak je kwiga boqa!

- A od kuma... sekira! – re~e Kara|or|e.

- Na svadbi baca~ice diska wene drugarice hvataju bidermajer na drugom kraju grada.

Slobodan izbor iz Antologije poruka, grafita, aforizama i zapisa slu{alaca Radio Beograda 202 (2010 – 2014. godine) urednika i Rotarijanca Darka Kocjana

- U Sibiru je drve}e me|usobno udaqeno kilometrima.

Zato su tamo{wi ku~i}i izuzetno brzi.

- Gola `ena sa ogromnim grudima je opqa~kala zlataru. Niko od prisutnih svedoka joj nije zapamtio lice.

- Prvu sigurnu ku}u osnovala su tri praseta.

- Jednom su baka i unuk slu~ajno zamenili tablete.

Unuk je potom zaspao u biblioteci, a baka je isplela ~arape od osam metara.

- Bila sam kod automehani~ara da popravim ko~nice.

Kad mi je rekao koliko para tra`i, rekla sam da mi samo sirenu podesi na maksimum!

- @eleznice Srbije prelaze na Julijanski kalendar kako bi anulirale ka{wewa.

- Vegetarijanac je re~ indijskog porekla i zna~i: LO[ LOVAC! - Dobar kom{ija POZAJMI, a dobra kom{inica DA! - Kako Beogra|ani psuju za Novu godinu?

Petarda vam materina!

A kako psuju lopovi?

Pqa~ka vam materina!

- Savet za studente: pi{ite „pu{kice” na nov~anicama evra i nijedan profesor ne}e smeti da vam ih oduzme da ga ne bi uhapsili zbog korupcije.

- Veliki ekran, hladno pivo, slane grickalice, tiket, supruga. Izbacite uqeza!

9. Elizabet Tejlor novinaru Novinar: „Koji vam je mu{ki glavni lik bio najboqi partner u filmovima”?

Elizabet: „Od onih koji su mi najdra`i, trebalo bi da spomenem neke kowe i pse”.

- Kako Zemunac pita drugara gde }e za Novu godinu?

Tebra, gde pravi{ sa~eku{u do~eku{i?

10. Mocart obo`avaocu „Gospodine Mocart, razmi{qam o pisawu simfonija.

Mo`ete li mi dati neki predlog kako da po~nem”?

Mocart: „Simfonije su slo`ena muzi~ka forma, mo`da bi trebalo da krenete sa ne~im jednostavnijim pa polako da do|ete do simfonije”. „Ali gospodine Mocart, vi ste pisali simfonije u uzrastu od osam godina”!

Mocart: „Istina, ali ja nikad nikoga nisam pitao kako to da radim” í

- Skinuo sam natpis sa kapije „^uvaj se psa”.

Neka se i on malo zabavi!

- Sine, ili Sne{ko Beli} ili ru~ak?

Jedna je {argarepa!

- Test za trudno}u je potvrdio wen najve}i strah – ipak su kilogrami!

- U zemqama gde se ne zna KO KOGA, SIN NARODA je istovremeno i SIN NACIJE! - Samo mali broj onih koji ka{qu ide kod doktora.

Ostali idu u pozori{te!

3.11.2015

18:25

Page 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

OKRENI JE, OBRNI JE, IZ MOGA KLUBA NIJE...

1

Rimski grad i legijski logor, prestonica provincije Gorwe Mezije, bio je:

A) Sirmijum B) Romulijana V) Viminacijum

2

Meso`der je:

A) nilski kow B) impala V) tvor

3

Nemoj koristiti kalkulator:

Ima{ 1000, dodaj 40.

Dodaj jo{ 1000.

Dodaj 30 i opet 1000.

Dodaj 20.

Dodaj jo{ 1000 i onda jo{ 10.

Koji je rezultat?

4

Igrao je fudbal za Zapadnu Nema~ku od 1965 – 1977. godine. Postao je selektor nacionalnog tima i vodio ga do finala Svetskog prvenstva u fudbalu 1990. i 1996. godine. On je:

A) Marko van Basten B) Gerd Miler V) Franc Bekenbauer

5

Muzi~ki instrument u kojem tonove stvaraju plo~ice, propeleri, cveti}i je:

A) ~inele B) vibrafon V) ksilofon

RE[EWA NA STRANI 49

6

Kako se zove obredno samoubistvo japanskih samuraja:

A) sepuku B) hiragana V) mordo{i

7

Koliko ima suglasnika u srpskom jeziku:

A) 5 B) 15 V) 25 Amerikanac Yozef di Pjetro osvojio je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. godine zlatnu medaqu samo zato {to su mu sudije progledale kroz prste. Di Pjetro je postao olimpijski {ampion u dizawu tegova u bantam kategoriji iako nije ispunio osnovni uslov ovog sporta...

8

AKTIVNOSTI

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

BEOGRAD ^UKARICA PROMOCIJA NOVE KWIGE ^LANA KLUBA SNE@ANE LEKAN

U prostorijama Udru`ewa kwi`evnika Srbije u petak, 9. 10. 2015. godine odr`ana je promocija nove kwige ~lana Rotari kluba Beograd ^ukarica Sne`ane Miladinovi} Lekan „Prvi i potowi glas”.

U prepunoj sali o kwizi su nadahnuto govorili predsednik Udru`ewa kwi`evnika Srbije Radomir Anti}, mr Milica Grbi}, dr Dra{ko Re|ep, Predrag Ja{ovi}, pesnik, sekretar Udru`ewa kwi`evnika Srbije i moderator promocije Miqurko Vukadinovi}.

Stihove su govorili glumac i pesnik Bo{ko Petrov iz Novog Sada i autorka Sne`ana Miladinovi} Lekan.

Na kraju promocije usledio je dugotrajan aplauz prisutnih i ~estitawa autorki í

A) da bude odeven u triko sa oznakama svoje zemqe B) da ima duga~ke ruke V) da ima kratke ruke

9

[ta je lin|o?

A) naziv za starog kapetana u Boki i dubrova~kom zale|u B) narodno kolo V) narodni muzi~ki instrument

10

Koja poznata meksi~ka slikarka je bila posledwi „originalni” nadrealista?

A) Frida Kalo B) Meri Stivenson Kasat V) Sofi Anderson

45

AKTIVNOSTI

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

3.11.2015

18:27

Page 3

BEOGRAD ^UKARICA ICC NEMA^KA-[VAJCARSKA-SRBIJA Tom prilikom razgovarala je i sa ~lanovima na{eg ICC – iz Rotari klubova Beograd ^ukarica, Rotari kluba Ni{ i Rotari kluba Bor o daqim aktivnostima i akcijama ICC. Dogovoreno je da se organizuje poseta Rotarijanaca iz Srbije, 19. avgusta 2016. godine wenom mati~nom klubu RC Bern Christoffel koji tada slavi 20.godina od osnivawa.

U vezi saradwe muzi~kih {kola Berna i Beograda koordinaciju }e preuzeti Sloba Mirkovi} iz RC Zürich-Nord a u vezi saradwe Rotarakta Vivian Huber i Savo Manojlovi} í

AKTIVNOSTI

Daniela ^esarov, predsednik ICC [vajcarska-Nema~ka-Srbija, boravila je u na{oj zemqi od 7-11. oktobra 2015. godine zbog u~e{}a na Konferenciji Komore mladih koja je organizovana u Ni{u.

BEOGRAD METROPOLITEN JEDNA LEPA I VREDNA AKCIJA… …koja je svoj put na{la i do medija {to obi~no nije slu~aj sa akcijama u Rotari zajednici.

U pitawu je poklon Rotari kluba Beograd Metropoliten Zdravstvenom centru U`ice, odeqewu neonatologije. To je gasni analizator krvi kod tek ro|enih beba

46

3.11.2015

18:28

Page 4

koji ovo odeqewe do sada nije imalo. Ako govorimo o novcu, aparat ko{ta oko 4.000 evra.

- Ovim aparatom, gasnim analizatorom, odre|uju se gasne analize u krvi koje su zna~ajne za le~ewe respiratornih organa. Merewem svih ovih parametara, mogu}a je objektivna procena plu}ne ventilacije ali i funkcija drugih organskih sistema.

Veliki je zna~aj gasnih analiza u dijagnostici mnogih bolesti, pre svega respiratornih a preko wih se odre|uje i doza terapijskih sredstava, naglasila je izme|u ostalog u razgovoru sa ~lanovima Kluba i novinarima, direktorka te zdravstvene ustanove dr. Jelena Rakovi} Radivojevi}.

Rotari klub Beograd Metropoliten je ovom donacijom ukazao svoje po{tovawe i prema Rotari klubu U`ice koji je odr`ao svoju ~arter proslavu na kojoj su bili gosti i Klubovi iz na{eg Distrikta predvo|eni aktuelnim guvernerom Dejanom ^ikarom i dolaze}im guvernerom Branislavom Ran|elovi}em.

Ina~e, prilikom obele`avawa dve godine rada, Rotari klub U`ice je predao pedijatrijskom odeqewu Op{te bolnice u svom gradu na \etiwi ultrazvu~ni inhalator koji poma`e u le~ewu dece starosti do dve i po godine, ali i do petogodi{weg uzrasta, ~ija je vrednost 42.000 dinara í Olivera Lola Stani} Predsednica Rotari kluba Beograd Metropoliten 2015 – 2016. godine

AKTIVNOSTI

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

BEOGRAD SKADARLIJA SKADARLIJA POD VODOM …MISLIMO, MOREM …MISLIMO, ROTARI … MISLIMO, ^LANOVI...

Dva ~lana Rotari kluba Beograd Skadarlija, Olivera Stevanovi}, aktuelna predsednica Kluba i Milan Dobrosavqevi} su proveli odmor u`ivaju}i u svom hobiju, na ekspediciji Ju`na tura 2015. u Egiptu, koju je organizovao Ronila~ki klub „Amfora” iz Beograda.

Tom prilikom ideje Rotarija su predstavqene ajkulama, delfinima, yinovskim korwa~ama i brojnim drugim stanovnicima Crvenog mora í

47

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

3.11.2015

18:30

Snimio Zoran Rubiwoni

48

Page 5

Rot 44-45:Rot 44-45.qxd

3.11.2015

18:31

Page 6

RE[EWA KVIZA: 1V 2V Tvor ili smrdqivac (Mustela putorius) je divqa `ivotiwa, grabqivi sisar iz porodice kuna, poznat po tome da kad je ugro`en ili veoma uzbu|en, {trcawem izbacuje

smrdqivi sekret iz `lezde ispod repa.

Hrani se mi{evima, pacovima, vodozemcima, pticama i pti~jim jajima, ze~evima, gu{terima, ribama i pu`evima.

Ponekad jede i vo}e.

Opasan je i za doma}u `ivinu. U potrazi za hranom spreman je da napadne i dva puta ve}u `ivotiwu od sebe.

Interesantan je na~in na koji sprema `abe kao zalihu hrane. Ugrizom o{teti `abi nerve, pa ona ostaje `iva, ali ne mo`e da se kre}e.

bi, uz takvo telo, trebalo da ima. Zbog toga i nije mogao da podigne {ipku sa tegovima iznad glave, ali dizao je tegove onoliko koliko mu je du`ina ruku dopu{tala, pa je postao i olimpijski {ampion i svetski rekorder.

9B Lin|o je narodno kolo iz okoline Dubrovnika.

Popularan je u Dubrova~kom primorju, kao i u grani~nim oblastima ju`ne Hercegovine od reke Neretve do @upe

nogom i energi~nim posko~cima da bi se naglasio wen odre|eni deo.

Lin|o je nekada u @upi dubrova~koj bio naziv za onoga ko svira na svadbama i zabavqa svatove. Nosi ime po najpoznatijem @upqaninu Nikolu Lali koga su zvali Lin|o, jer je izuzetno dobro svirao lijericu. Govori se da „Lin|o bez lijerice nije lin|o”!

10 A Frida Kalo (Kojoakan, 6. jul 1907 — Kojoakan, 13. jul 1954) je bila meksi~ka slikarka. Ro|ena je kao

3.

Tvoj rezultat je: 5000?

Neeee...

Ta~an rezultat je: 4100!

Ne veruje{?

E, sad uzmi kalkulator...

Ovo se doga|a zato {to na{ mozak u jednom trenutku zbrajawa pome{a decimale, odnosno, pretvara ih u jednu nulu vi{e!

4V 5B 6A 7V 8 B ... da teg podigne iznad glave. Ameri~ki sportista bio je, naime, izuzetno nizak – samo oko 1,45 metara, a zatim – {to je jo{ va`nije – imao je mnogo kra}e ruke nego {to

dubrova~ke.

Kolo i posko~ica lin|o iz @upe dubrova~ke izvodi se uz muzi~ku pratwu lijerice, a kolom upravqa kolovo|a po ~ijim se komandama igraju razli~ite figure. Igra~i se okre}u dr`e}i se za ruke iznad glave, sla`u se u parove, pa u dve koncentri~ne kru`nice.

Atraktivnost kola zavisi iskqu~ivo od kolovo|e, lijeri~ara, davawu ritma

Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u roditeqskoj ku}i u Kojoakanu, koji je u to vreme bio malo predgra|e Meksiko Sitija. Wen otac je bio slikar i fotograf nema~ko-jevrejskog porekla, ~ija je porodica potekla iz Oradee u Rumuniji. Kalo je bila zapa`ena po svojoj nekonvencionalnoj pojavi, ukqu~uju}i jako nagla{ene obrve i tanke br~i}e koje

nije uklawala. Nakon saobra}ajne nesre}e u kojoj je obogaqena 1925. godine, Kalo je odustala od medicinske karijere i okrenula se slikarstvu.

Slikaju}i sopstvena iskustva, weni radovi su ~esto bili {okantni u prikazima bola i te{kog `ivota `ena. ^ak pedeset pet od wenih sto ~etrdeset tri slika su autoportreti koji sadr`e li~ni simbolizam dopuwen grafi~im anatomskim referencama. Bila je pod uticajem autohtone meksi~ke kulture, ~ije je vi|ewe slikala jakim bojama, me{avinom realizma i simbolizma.

Wene slike su privukle pa`wu slikara Dijega Rivere, za koga se kasnije i udala. Bila je aktivni pristalica komunizma.

Smatra se da je bila u vezi sa Lavom Trockim, koga su ubili agenti Josifa Visarionovi~a Staqina u stanu u gradu Meksiku, 1940.godine.

Posle smrti Trockog, Frida ga se odri~e i postaje staqinista/antirevolucio nar, nazivaju}i Maovu Kinu „novom nadom socijalista“. Wen dom je bio ukra{en mnogim socrealisti~kim umetni~kim delima, ukqu~uju}i portrete Karla Marksa, Fridriha Engelsa, Josifa Staqina i Mao Cedunga. Iako je rad Fride Kalo ponekad klasifikovan kao nadrealisti~ki, i ona jeste nekoliko puta izlagala sa evropskim nadrealistima, sama je odbacila takvu kategorizaciju.

49

Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

3.11.2015

18:38

Page 1

ONI SU NAPISALI OVE STIHOVE Pojedine kompozicije gre{kom se smatraju izvornim, iako su wihovi autori dobro poznati [TO SE BORE MISLI MOJE Tekst ~uvene pesme napisao je srpski knez Mihailo, a bila je posve}ena Kleopatri Kara|or|evi}, sestri kraqa Petra.

Mihailo Obrenovi}, ro|en 1823. godine, a ubijen u atentatu u Ko{utwaku 1868. godine, bio je knez Srbije u dva navrata – od 1839. do 1842. godine i od 1860. do 1868. godine. Isterao je Turke iz Srbije i udario temeqe moderne dr`ave, ali je u privatnom `ivotu imao mawe uspeha.

Nesre}no o`ewen ma|arskom groficom Julijom, bio je zaqubqen u Katarinu Konstantinovi}, }erku svoje sestre od tetke, ali nije mogao da se o`eni wome. Boje}i se da }e knezu opasti ugled u narodu, tom su se braku protivili srpski politi~ari, a i Srpska pravoslavna crkva je branila `enidbu s bliskom ro|akom.

Izme|u dve wegove vladavine, na ~elu Srbije bio je knez Aleksandar Kara|or|evi}, a Mihailo je `iveo u emigraciji, uglavnom u Be~u. U to vreme ispoqio je sklonost ka kwi`evnosti i kwi`evnicima, kao i prema muzici. U Be~u odr`ava prijateqske odnose s Vukom Karayi}em, koji mu je savetnik i duhovni vaspita~. Wih dvojica zajedno su putovali u Berlin i boravili na obali Severnog mora, a tokom tih putovawa Mihailo pi{e pesme „Svetski putnik” i „Molitva kneza srpskog Mihaila na bregu morskom”, koje su objavqene 1844. godine u Srpskom narodnom listu. [est godina kasnije, srpski knez napisa}e i delo „[to se bore misli moje”, pesmu koja }e ostati popularna do danas.

Sve do 2003. godine verovalo se da je bila namewena Katarini Konstantinovi}, a onda je u jednoj uru{enoj somborskoj ku}i slu~ajno prona|en notni zapis melodije za ovu pesmu kompozitora Alojza Kalauza.

To je autenti~ni dokument na 18 strana, {tampan u Be~u na francuskom jeziku, i na wemu je Mihailova posveta upu}ena Kleopatri Kara|or|evi}.

Kleopatra, ro|ena 1835. godine, bila je }erka kneza Aleksandra Kara|or|evi}a i knegiwe Perside, kao i sestra potoweg kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a.

U februaru 1855. godine udala se za Milana, sina uglednog politi~ara i predsednika vlade Avrama Petronijevi}a. Umrla je u bawi Glajhenberg u [tajerskoj samo pet meseci posle ven~awa, a sahrawena u porodi~noj grobnici u Topoli, kasnije u Crkvi Svetog \or|a na Oplencu. ^e{ki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz, koji je u Srbiju do{ao 1843. godine i u Beogradu davao privatne ~asove klavira, komponovao je muziku na stihove „[to se bore misli moje” za Kleopatrin 15. ro|endan. Sredinom pedesetih godina 19. veka muziku za ovu pesmu ponovo je komponovao Kornelije Stankovi}, i ta je melodija za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno pevana na balovima u Beogradu í

50

SAGRADI]U [AJKU Mita Popovi}, ro|en u Ma|arskoj, autor je poznatih pesama „Sagradi}u {ajku” i „Sedi Mara na kamen-studencu”, srpski jezik nau~io je tek kad je napunio 21 godinu!

Mita Popovi}, advokat, pesnik i prevodilac, {kolovao se na ma|arskom jeziku, radio je u Ma|arskoj, i na tom jeziku je i objavio prve stihove.

Ipak, koreni su ~udo!

Ro|en je 1841. godine u Baji, gradu na jugu Ma|arske, u kojem je uvek postojala znatna srpska mawina, a pravoslavna crkva postoji i danas. U {kolu je po{ao kad je navr{io pet godina, i odmah se istakao darom. Me|utim, posle smrti wegovog oca, kad je Miti bilo 11 godina, wegova porodica zapala je u bedu. Majka ga je zato poslala u Sremske Karlovce da bude kalu|er. Trezvenog duha, mladi isku{enik brzo je napustio manastir jer je tamo bio najobi~niji sluga, a o nekakvoj nauci nije bilo ni govora.

Sa 15 godina vratio se u Baju i nastavio {kolovawe u gimnaziji, pa zatim na pravnom fakultetu. Bio je pitomac Tekelijanuma, zadu`bine koja je {kolovala mlade Srbe u Ugarskoj. Radio je kao visoki dr`avni slu`benik u Baji do 1877. godine, kad je u Ma|arskoj zavladala euforija zbog turske pobede nad Rusima. Sa suprugom Milom zbog toga prelazi u Sombor, odakle odr`ava veze s uglednim Srbima svog vremena u Ugarskoj – Svetozarom Mileti}em, Jovanom Jovanovi}em Zmajem, Lazom Kosti}em…

Uporedo s advokaturom pi{e pesme, mahom rodoqubive.

I koliko je u po~etku bio hvaqen, toliko su ga pred kraj `ivota osporavali. Jedan hroni~ar bele`i: „Popovi} je bio u svome kwi`evnom radu ~udnovate sudbine. U po~etku – za dobrih 16 godina – nije se htela o wemu re}i druga do samo pohvalna, kad {to i rasko{no pohvalna re~… Slu~aj je doneo da se u jedno doba, gotovo nenadano i neo~ekivano, ustalo protiv Popovi}a s jednog novog gledi{ta. To je pre|a{we hvalioce wegove toliko prepla{ilo da su odmah udarili u drugu krajnost. Mnogi se prijateqi pesnikovi sklawahu od wegovih radova i kwi`evnih ponuda, pokazuju}i malodu{nost jedinstvenu u vasceloj kwi`evnosti srpskoj 19. veka.”

Razo~aran, uvre|en i poni`en, najvi{e stavom prijateqa, Mita Popovi} du{evno oboleva, i 1886. godine zatvaraju ga u Zavod za umobolne u Budimpe{ti, gde je i umro dve godine kasnije.

U engleskoj internet enciklopediji Vikipediji pesma Mite Popovi}a „Sedi Mara na kamen-studencu” progla{ena je za „hrvatsku narodnu pesmu iz Srema”.

Uz to, navodi se da je wena melodija iskori{}ena za komponovawe himne Havaja!

A vanvremenski lepa pesma Sagradi}u {ajku od suvoga kedra katarku }u od {im{ira, a svilena jedra i danas je na repertoaru svih kafanskih orkestara u Srbiji í IGRALE SE DELIJE Pesmu koja je ozlogla{ena kao nacionalisti~ka napisao je pre 102. godine tada popularni pesnik Milorad Petrovi} Seqan~ica.

Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

3.11.2015

18:39

Page 2

Nadimak je dobio po naslovu svoje zbirke pesama.

Savremenici svedo~e da je u mladosti uvek bio u {umadijskoj narodnoj no{wi, a da je o vratu nosio amajliju – platneni zamotuqak s grumenom zemqe s wiva svoje rodne Velike Ivan~e.

Ro|en je 1875. godine u Velikoj Ivan~i, na padinama Kosmaja, gde je zavr{io i osnovnu {kolu. Petrovi} pet razreda gimnazije poha|a u Beogradu, a zatim prelazi u u~iteqsku {kolu. Tu se zaqubio u svoju koleginicu Ru`u Kne`evi}, }erku narodnog poslanika Koleta Kne`evi}a, koji je streqan kao u~esnik Timo~ke bune 1883. godine.

Po zavr{etku {kolovawa par je uspeo od Ministarstva prosvete da izmoli da budu raspore|eni u isto mesto slu`bovawa, pa su dobili selo Veliko Kr~mare kod Kragujevca. Tu }e mladi u~iteq svojoj budu}oj supruzi Ru`i ispevati: Jesen sti`e, duwo moja, Jesen rana, od jeseni, do jeseni sve se selo ve} i`eni, du{o moja, be`i meni, ne varaj jarana…

Seqan~ica je u svoje vreme bio popularan pesnik, a ovi wegovi stihovi, kao i pesme „Ne luduj, Lelo, ~u}e te selo”, i „Igrale se delije nasred zemqe Srbije” pevaju se i danas.

Imao je 36. godina kad je 1910. godine preme{ten u Beograd, gde se dru`io s Borom Stankovi}em, Disom i Simom Pandurovi}em. U~estvovao je u oba balkanska rata, borio se u Kumanovskoj bici i pod Jedrenom, ali i u Prvom svetskom ratu. I posle rata, bolestan od tuberkuloze, `iveo je te{ko.

List „Narodna prosveta” 3. aprila 1921. godine objavquje bele{ku: „Zaboravqen od sviju i svakoga, te{ko bolestan i bez ikakve nege i udobnosti traje svoje posledwe dane Milorad M. Petrovi}, bogodani pesnik Seqan~ica, jedan od najznamenitijih pesnika u Srpstvu.”

Umro je dve nedeqe kasnije, siroma{an kao pravi prosjak, napu{ten od celog sveta. Sahrawen je na Top~iderskom grobqu o dr`avnom tro{ku, bez spomenika.

Tek pro{le godine, u Gradskom parku u Mladenovcu, op{tinske vlasti otkrile su bistu ovog zaboravqenog pesnika. Weno livewe pla}eno je prilozima dijaspore.

Muziku za „Delije” komponovao je Bo`idar Joksimovi}.

Godine 1901. napisao je prvu srpsku operu „@enidba Milo{a Obili}a”, ali to delo nikad nije izvedeno. Pre ~etiri godine peva~ @eqko Joksimovi} „prekomponovao” je delo svog u~enijeg prezimewaka, pa je nova verzija „Delija” bila himna teniskog turnira Srbija open í MAR[ NA DRINU Kora~nicu je na samom boji{tu komponovao Stanislav Bini~ki (1872-1942), vojni kapelnik, kompozitor i dirigent.

Cerska bitka, vo|ena od 16. do 19. avgusta 1914. godine, donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu, na samom boji{tu, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Bini~ki komponovao je „Mar{ na Drinu”. Posvetio ga je pukovniku Milivoju Stojanovi}u, zvanom Brka, poznatom junaku, komandantu Drugog pe{adijskog puka, koji je na Ceru poginuo.

Mar{ je izvo|en u savezni~kim zemqama, a u Ni{u 12. oktobra 1918. godine uz ove taktove je Drinska divizija

mar{irala kroz tek oslobo|eni grad.

Stanislav Bini~ki diplomirao je i docnije predavao matematiku, ali se uporedo bavio i muzikom, pa je kao dr`avni stipendista zavr{io i Muzi~ku akademiju u Minhenu i zaposlio se u vojsci.

Autor je prve izvedene srpske opere (1903.) „Na uranku”, na specijalno pisani libreto Branislava Nu{i}a.

Povodom pedesetogodi{wice Cerske bitke Miloje Popovi} Kavaja, sekretar Op{tinskog komiteta Saveza komunista beogradske Palilule i predsednik KUD „Ivo Lola Ribar”, napisao je tekst za mar{ Bini~kog. Hor „Lole” ga je izveo prvi put, a malo kasnije je snimqena plo~a, na kojoj je ovu pesmu, uz muzi~ku pratwu Miodraga Ja{arevi}a i orkestra Carevac, otpevala tada{wa zvezda Qubivoje Vidosavqevi}.

Miloje Popovi} je zavr{io Pravni fakultet, bio omladinski aktivista, urednik i novinar {ezdesetih u ,,Politici,’’ savetnik Vlade Srbije za {tampu i kulturu, diplomata u Wujorku, prvi generalni direktor Sava centra, {ef resora za inostrani turizam u onda{woj saveznoj Vladi, konsultant kompanije DHL. Autor je i „Poeme o Tesli” (1976).

Wegov „Mar{ na Drinu” ima 15 ne mnogo pevqivih strofa, a naj~e{}e se peva ova: U boj krenite, junaci svi kren‘te i ne `al‘te `ivot svoj Cer da ~uje tvoj, Cer nek vidi boj reka Drina – slavu, hrabrost i juna~ku ruku srpskog sina.

Miloje Popovi} Kavaja je jednom prilikom ispri~ao za na{u „Marseqezu”: – Kad se pesma pojavila u javnosti, mislim da nije pro{lo du`e od mesec dana, a ve} je bilo te{ko nai}i na boqi kafanski orkestar koji je nije imao na repertoaru.

Ne bih rekao da je tad zavladala nekakva euforija, ali je jedan na{ srpski poltron, da mu ne pomiwem ime jer je jo{ `iv, odmah po`urio kod Tita da bi mu se po`alio: „Eno, Srbi opet lumpuju uz neke nove nacionalisti~ke pesme.”

I ko zna {ta bi se tad dogodilo da nije pomenuo „Mar{ na Drinu”, na {ta mu je Stari odgovorio da on li~no obo`ava tu kompoziciju i da u tome ne vidi ni{ta lo{e.

Kompoziciju Bini~kog izvodili su mnogi muzi~ari, a me|u wima su bili i Yoni [tuli}, Lajbah, [edousi…

Kad je Ivo Andri} dobio Nobelovu nagradu za kwi`evnost, skandinavski izdava~i su, u nameri da objave jo{ neka umetni~ka dela s ovih prostora, izabrali kompoziciju Stanislava Bini~kog „Mar{ na Drinu”. ^inila im se povezanom s Andri}evim delom „Na Drini }uprija” í U LIJEPOM STAROM GRADU VI[EGRADU Autor najvi{e pesama koje se pogre{no smatraju izvornim narodnim jeste Kragujev~anin Dragi{a Nedovi} (1916-1966).

Wegova su dela, kao i re~i i muzika, „Stani, stani, Ibar vodo”, „Lepe li su, nano, Gru`anke devojke”, „U lijepom starom gradu Vi{egradu”, „Pro|oh Bosnom kroz gradove”, „Jesen pro|e, ja se ne o`enih”, „Ajd‘ d‘ idemo, Rado”, „Jutros mi

51

Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

3.11.2015

18:48

Page 3

je ru`a procvetala” i jo{ oko 400 pesama.

Ro|en 1916. godine u siroma{noj gradskoj porodici sa devetoro dece, Dragi{a se u 16 godini pe{ke otisnuo u svet „da narod ~uje wegovu muziku”. Sa sobom je poneo samo gitaru, a to iskustvo preto~io je u stihove poznate pesme Siromah sam, dru`e nigde ni{ta nemam samo jednu staru skr{enu gitaru…

U rodnom gradu zati~e ga po~etak Drugog svetskog rata.

Zajedno s mnogim sugra|anima, Nemci ga odvode na streqawe u [umarice, ali ga tamo neki nema~ki oficir prepoznaje kao muzi~ara i po{tedi mu `ivot.

Transportovan je u logor u Nema~koj, gde }e provesti ~etiri godine.

Iako je pre rata zavr{io ma{inbravarski zanat, komponovawe je jedino {to zaista ume da radi, i on se time bavi i po povratku iz zarobqeni{tva, sve do kraja `ivota.

Neki Hrvati te{ko su se mirili sa ~iwenicom da je jedan [umadinac autor „Kad si bila mala, Mare”.

Pred raspad SFRJ 1989. godine, zagreba~ki „Jugoton” je ovu pesmu objavio u publikaciji „50 najlep{ih izvornih pesama”, a 2002. godine Simfonijski orkestar Radio Zagreba snimio je numeru „Mare”, ali prekomponovanu kao izvornu.

Pesma „U lijepom starom gradu Vi{egradu” nastala je 1936. godine. U originalnoj verziji zvala se „Jutros rano slu{am”, i bila je posve}ena devojci Kiki sa Bikavca, poznatog uzvi{ewa iznad Vi{egrada, odakle puca pogled na proslavqenu }upriju na Drini. Postala je hit kad ju je sredinom pedesetih godina pro{log veka snimio popularni peva~ Himzo Polovina.

On je izostavio posledwu strofu: Ustaj, isprati me, moram da putujem u Srbiju idem mome rodnom kraju za tobom }u, Kiko, vje~no da tugujem jer sam tebe, draga, ostavio mladu a na plo~i nije navedeno ni ime autora. Posle pretwe tu`bom, ime Dragi{e Nedovi}a kao kompozitora i tekstopisca na{lo se na drugom izdawu plo~e, ali kraj pesme ostao je iz politi~kih razloga – zbog pomiwawa Srbije – pod svojevrsnom cenzurom.

Posle je, prosto, ta peta strofa zaboravqena.

Davnih osamdesetih godina proslavqeni frula{ Bora Dugi} predlo`io je da se Dragi{i Nedovi}u podigne spomenik u centru Kragujevca… í TAMO DALEKO O pravom autoru se jo{ polemi{e, ali se pretpostavqa da je pesmu napisao \or|e Marinkovi} iz Korbova kod Kladova.

Ova pesma, nastala u vreme Prvog svetskog rata, dugo je smatrana nacionalisti~kom, a weno pevawe u kafanama milicija je tretirala kao nacionalisti~ku provokaciju.

Pri~a o wenom nastanku zapletena je i jo{ nije sasvim ispri~ana…

Stela Franklin, australijska kwi`evnica, koja je stupila 1917. godine u Bolnicu `ena [kotske na Solunskom frontu, u jednom svom romanu pi{e da „Srbi stalno pevaju „Tamo daleko”, tu`nu pesmu o selu, devojci, o zemqi…”

Kao autora ove pesme istra`iva~i su ozna~avali Milana Buzina, kapelana Drinske divizije, Dimitrija Mari}a,

52

lekara Tre}e poqske bolnice [umadijske divizije, i Mihaila Zastavnikovi}a, u~iteqa iz Negotina, ali najverovatnije da je wen tvorac \or|e Marinkovi} iz Korbova kod Kladova. Materijal za ovu tvrdwu skupio je i srpskoj javnosti u medijima predo~io hroni~ar Isto~ne Srbije Ranko Jakovqevi} iz Kladova.

Imena Marinkovi}evih roditeqa Jon i Flora nepobitno upu}uju na vla{ko poreklo ovog muzi~ara. Na Solunskom frontu slu~ajno je saznao da Arnauti spremaju atentat na kraqa Petra, pa je od kraqa, kojem je to javio, za nagradu dobio paso{. Otputovao je u Francusku, gde se ve} dvadesetih godina pro{log veka proslavio kao kompozitor {ansona i profesor citre.

Wegov uybenik za svirawe na ovom instrumentu i danas je mogu}e kupiti na sajtu amazon.com.

Sredinom pro{log veka Marinkovi} je dobio sudski proces protiv naslednika Mihaila Zastavnikovi}a.

Ovaj je u~iteq posle Prvog svetskog rata napisao i objavio vi{e pesni~kih zbirki, a 1925. godine proslavio je dve decenije u~iteqevawa i kwi`evnog rada. Tim povodom darovao je redakciji „Srpskog Kosova” iz Skopqa 1.000 dinara, a u znak zahvalnosti ovaj list {tampao mu je pesmu „Kre}e se la|a francuska”.

Istu pesmu, me|utim, tri godine ranije objavio je pod naslovom „Izgnanici” pe{adijski pukovnik Branislav Milosavqevi}. Izgleda da je Zastavnikovi} pesme koje je ~uo obra|ivao ili prera|ivao, i takve potpisivao svojim imenom, pa je tako {tampao i jednu verziju „Tamo daleko”, ali je pesmu najverovatnije ~uo na Solunskom frontu od vojnika. U wegovoj pesmi je onaj ~uveni nelogi~ni stih Tamo daleko, daleko kraj mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija.

U arhivi Wujorka nedavno je prona|en zvu~ni snimak sahrane Nikole Tesle iz 1943. godine. Nad mrtvim Teslom svirao je wegov prijateq, violinista Zlatko Balokovi}, jedan od najve}ih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj `eqi – prvo [ubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda pesmu „Tamo daleko” í KU]ERAK U SREMU Vlada Kani} muzikom je po~eo da se bavi ranih {ezdesetih godina kao student. Na Omladinskom festivalu u Subotici 1963. godine osvaja nagradu publike, a na „Beogradskom prole}u” debituje 1967. godine. A onda, sasvim slu~ajno, dobija dvomese~ni aran`man u jednom hotelu u Norve{koj, tamo se `eni me{tankom, zapo{qava se kao gra|evinski in`ewer, dobija troje dece, i prestaje da se bavi muzikom.

Vrati}e joj se tek 1986. godine, kad u restoran wegovog prijateqa u Oslu bude do{ao orkestar „Tamburica 5”.

Zaintrigiran, Kani} im nudi svoje stare pesme, ali pi{e i jednu novu.

– Napisao sam je u jednom dahu, jedne maglovite subote u dalekom Stavangeru. Posve}ena je mom ocu Milanu, poznatom zemunskom kroja~u, koji je na Be`aniji imao vinograd, gde se uvek skupqalo dobro dru{tvo.

Napisao sam je kao opro{taj od tog lepog sveta i jedne lepe mladosti. Se}am se, `ena je bila u kuhiwi, a deca, Marko, Elizabeta i Eva, rasprostreli sveske po dnevnoj

Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

3.11.2015

18:41

Page 4

sobi. A mene {~epalo, ne pu{ta. Uhvatim se gitare, al‘ ubrzo mi zafali hor. @ena ostavi na ~asak ru~ak, deca se skupi{e oko mene, pa na srpskom, ali sa ~etiri norve{ka akcenta, zapevasmo: „Ej, kad bi srce, ej kad bi du{a” – pri~ao je docnije novinarima kako je napisao ~uvenu „Ima jedan ku}erak u Sremu”, za koju mnogi veruju da je starogradska ili narodna pesma.

Jedna kafana u Sremskim Karlovcima zove se „Ku}erak u Sremu”, sa promewenim tekstom „Ku}erak” peva i tambura{ki orkestar „Dike” iz Hrvatske, a i brojni drugi muzi~ari, veruju}i da je ni~ija, stavqaju je na svoje albume.

Vlada Kani} je romske i ruske pesme prepevao na norve{ki jezik i objavio ih 2000. godine na disku.

Kao etno-muzika, taj CD prodaje se po celom svetu, ~ak i u Koreji i Japanu, a u Norve{koj je izuzetno popularan.

O razlozima da napi{e „Ku}erak”, pesmu koja ga je proslavila, rekao je: – Sve poti~e od slika iz detiwstva. I sve je vezano za ravnicu. A u Norve{koj su velike plate i visoke planine, ali nema Srema. Zato ponekad, za vreme belih no}i, iz svoje ku}e kraj mora za~kiqim i kao da mi tu, ispred nosa, prolazi Dunav…

Moj otac je bio boem, voleo je da pravi vino, da peva.

Sedeli bismo za duga~kim limenim stolom, ispod gro`|a, koje nam je visilo u noseve, i pevali.

I kako to obi~no biva, posle pet {pricera, neko bi zaplakao. A otac }e: „Nemoj tu da pla~e{, da nam kvari{ dru{tvo. Idi u salon za plakawe.” Bila je to jedna ku}ica od blata u koju je otac stavio {est sedi{ta iz nekog starog autobusa.

Tu se sedelo i – plakalo! í

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

Franc Kafka (1883–1924)

DOMA]INOVA BRIGA kratka pri~a Jedni ka`u da re~ odradek poti~e iz slovenskog, i trude se da na osnovu toga poka`u kako je stvorena ta re~.

Drugi, opet, misle da poti~e iz nema~kog, a da je samo pretrpela slovenski uticaj. Ali, nesigurnost oba ta tuma~ewa, bez sumwe, dozvoqava opravdan zakqu~ak da nijedno nije ta~no, pogotovo {to se nijednim od wih ne mo`e prona}i neki smisao te re~i. naravno, niko se ne bi bavio takvim studijama kad ne bi zaista postojalo bi}e koje se zove odradek. Ono u prvi mah izgleda kao pqosnat i zvezdast kalem za konac, a i doista je, kanda, obavijeno koncem; dodu{e, to su, verovatno, samo iskidani, stari, nastavqeni, ali i upredeni komadi konca najrazli~itije vrste i boje. Me|utim, to nije samo kalem, nego iz sredine zvezde {tr~i jedan popre~ni {tapi}, na koji se pod pravim uglom nastavqa jo{ jedan. (omo}u ovog posledweg {tapi}a na jednoj strani, i jednog od krakova zvezde na drugoj, celina mo`e stajati uspravno, kao na dve noge. ^ovek bi se na{ao u isku{ewu da poveruje kako je ta tvorevina ranije imala neki celishodan oblik, pa se sad samo razbila. Ali, kao da to nije slu~aj; bar se ne mo`e na}i ni{ta {to bi ukazivalo na to; nigde se ne mogu videti nastavci ili prelomi koji bi upu}ivali na ne{to sli~no; celina izgleda, dodu{e, besmislena, ali na svoj

na~in dovr{ena. Uostalom, o tome se ni{ta pobli`e ne mo`e re}i, jer je odradek izvanredno hitar i nemogu}e ga je uhvatiti. On se naizmeni~no zadr`ava na tavanu, na stepeni{tu, po hodnicima, u predsobqu. Ponekad se mesecima ne mo`e videti; verovatno se za to vreme preseli u druge kru}e; ali potom se neizbe`no vra}a u na{ dom. Ponekad, kad izi|e{ kroz vrata i vidi{ ga dole kako se prislonio na ogradu stepenica, oseti{ `equ da mu se obrati{. Naravno, ne}e{ mu postavqati neka te{ka pitawa, nego }e{ se s wim ophoditi – ve} i wegova si}u{nost navodi na to – kao sa detetom. „Pa kako se zove{?”, pita{ ga. „Odradek”, veli on. „A gde stanuje{?” „Mesto boravka neodre|eno”, ka`e on i smeje se; ali to je smeh kakav je mogu}e proizvesti jedino bez plu}a. Zvu~i otprilike kao {u{kawe u opalom li{}u. Time se razgovor naj~e{}e okon~ava.

Uostalom, ~ak ni te odgovore nije uvek mogu}e dobiti; ~esto je dugo nem kao drvo, {to i jeste, kako se ~ini.

Uzalud se pitam {ta }e se s wim desiti. Ta zar on mo`e umreti? Sve {to umire prethodno je imalo neku vrstu ciqa, neku vrstu delatnosti, i od toga se satrlo; ali to se za odradeka ne mo`e re}i. Pa ho}e li se on, dakle, kotrqati niza stepenice, sa koncem {to se vu~e za wim, jo{ i pred nogama moje dece i mojih unuka? On, o~igledno, nikome ne {kodi; ali pomisao da }e me on jo{ i nad`iveti – ta pomisao mi gotovo nanosi bol í edna od najlep{ih Kafkinih pri~a; u stvari, jedna od retkih za koje biste uop{te potra`ili re~i u okvirima J„lepog”; znamo da kod wega ni{ta nije bilo lepo ili prijatno, na onaj bezbri`an, nestvaran na~in, koji ponekad nekud vodi, ali koji je uvek la`. Tako|e, to je jedna od wegovih najzagonetnijih pri~a. Kafka je bio majstor enigme, ostavio je za sobom toliko motiva oko kojih razni tuma~i i danas ispredaju cele kosmologije, ali u ovoj pri~i ima ne{to posebno, {to se ne mo`e objasniti na onaj uobi~ajen na~in (i ako to uop{te ne{to obja{wava), naime, izuzetnim darom ili genijalnom ma{tom. Ovakve pri~e je nemogu}e „smisliti”; one same dolaze, ako uop{te do|u; „javqaju se” ili ukazuju – ba{ kao i Odradek. ri~a govori o „kapitalizmu”, to je najlak{e re}i i u stvari je ta~no; samo kad bismo kona~no precizirali P {ta je to „kapitalizam”. To je, dakle, ucena; to je potpuno komodifikovan i monetarizovan `ivot; `ivot koji „ko{ta”, koji se mo`e obezbediti samo uz strogi uslov, u zamenu za prekomerni i uvek spoqa definisani rad, dakle, u zamenu za sam `ivot, za wegovu sr`, supstancu. To je totalni teror zadate svrhe, obaveze, morawa – koji su tako ti-

53

Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

3.11.2015

18:42

Page 5

RADE [ERBEYIJA

ranski pritiskali svet iz mnogih Kafkinih pri~a. To su doma}in i wegova briga. Kao {to znamo, takvo vi|ewe `ivota nije samo „kapitalisti~ko”; wega deli i skoro cela levica (ne i neki stari jeretici s levice, ali danas takvih nema), ~ak i mnogi koji se deklari{u kao anarhisti. Do{li smo do neverovatne situacije da vi{e ne mo`emo da zamislimo `ivot bez ucene i prisile. To pravdamo na razne na~ine, poku{avamo da svedemo na ne{to prakti~no (tr`i{te, novac, robe, kao „~isto tehni~ki” instrumenti „razmene”), odvojeno od predatorskih interesa; ali, sve to ne uspeva da ubedi nikog.

Ro|en u mestu Buni} kod Korenice u Hrvatskoj, 27. jul 1946. godine.

to je krug u kojem se sada vrtimo. Ali, Odradek je u tom svetu odradio svoje. I rekao mu }ao, zbogom, niI kad vi{e. Nije vi{e stvar, iako i daqe pomalo li~i na neku ~udnu spravu, koja je nekada slu`ila ne~emu, ali {to je sada nemogu}e utvrditi; zato nije ~ak ni starudija, jer je za sobom pomeo svaki trag nekog druga~ijeg postojawa. Postao je bi}e, stvorewe, koje ume ~ak i da pri~a i da se smeje, ali nemogu}e je re}i kakvo bi}e. [ta radi, gde `ivi? Ali, kako, iz ove perspektive, pri~ati o stvorewima oslobo|enim terora svrhe? [ta bi qudi radili kada ne bi radili? Ko zna, ali verovatno ni{ta posebno; dakle, sva{ta, ali nikad grozni~avo, usiqeno, kao pod prisilom. Ne bi bilo potrebe za tako strogom i iskqu~ivom specijalizacijom, koja, pod pritiskom zara|ivawa, jo{ od najranijeg uzrasta osaka}uje na{e prave darove, potencijal za istinsku posve}enost. („[ta }e{ biti kad poraste{?”). o`da je to dovoqan znak pravog `ivota, za koji se, M pre svega, treba otvoriti, umesto da se iscrpqujemo wegovom „pozitivnom” slikom, zami{qawem wegovih detaqa, koji se ionako ne mogu odrediti i urediti unapred.

Odradek bi zaista mogao biti wegov an|eo ili izaslanik, iako mu ni to nije svrha. Ali, kad je ve} tu ili kada se desi da nas presretne iza nekog stepeni{ta ili na tavanu ili u uglu lifta, to je ono na {ta bi mogao da nas podseti.

Mo`da }emo ga jednog dana pogledati mawe zabrinuto nego doma}in iz pri~e, koji dobro sluti da }e wemu i wegovim apsurdnim brigama uskoro do}i kraj, a da nije ni `iveo, a da }e Odradek nastaviti da skaku}e okolo í ..................

Pri~a je nastala negde izme|u 1914. i 1917, a prvi put je objavqena 1919, u Kafkinoj zbirci Seoski lekar (Ein Landarzt).

SILBA Bila je godina 68 i ka`u da su te godine lipe opet procvale crvenim cvatom Stajao sam na palubi „Karayi}a” Iza sebe sam ostavqao Dubrovnik, Petrovog Hamleta i drugove moje {to su svoj Lipaw snivali Bila je godina 68 Vrijeme qubavi Kad sam joj prilazio drhtala je pred mojim zastavama {to sam joj ih u srcu nosio Crvene svoje kose pu{tala vjetrima da ih mrse i vje{to se u wih sakrivala u pasu se ~udno uvijala Kako se zove{?

Silba, {apnula je.

Te no}i sam kuwke iz wedara joj ispijao Te no}i sam kroz otvoren prozor uzalud mjesec tra`io oslu{kuju}i radosnu pjesmu svi}arice Te no}i sam joj plamen bedra obqubio te no}i sam se u Silbu zaqubio Ovo je godina 86 vrijeme trajawa Parobrod more para blijede sje}awa Tit Andronik me boli u `ilama jo{ malo i predat }u se dugim obalama da me ~uvaju da me ~uvaju Ivanka

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

54

Rot 50-55:Rot 50-55.qxd

3.11.2015

18:42

Page 6

55

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

3.11.2015

18:54

Page 1

MESECOSLOV

decEMBAR 2015. 15 9 1 16 9 1

Decembar je mesec posve}en PORODICI. ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA proslava ~arterovawa

REPUBLIKA RUMUNIJA – DAN UJEDIWEWA SA TRANSILVANIJOM, 1918. (National DaÚ)

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJE ROTARI KLUB BIJELO POQE ~arterovan 2008. godine

10

SVETSKI DAN QUDSKIH PRAVA

11

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA ~arterovan 2007. godine

SVETSKI DAN POMAGALA

2

ME\UNRODNI DAN UKIDAWA ROPSTVA

3

ME\UNARODNI DAN INVALIDA SVETSKI DAN BORBE PROTIV LOVA

4 5

1995. Ministri inostranih poslova Evropske unije na sastanku u Briselu suspendovali su sankcije Jugoslaviji, uvedene 1992. godine.

11

SVETSKI DAN PLANINA DAN UNICEF-a

1915.

Poleteo je prvi avion na~iwen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Hugo Junkers.

12

SVETSKI DAN VOLONTERA

ROTARI KLUB PODGORICA ~arterovan 1998. godine.

ROTARI KLUB SUBOTICA ~arterovan 1997. godine.

ROTARI KLUB NI[ – KONSTANTIN VELIKI ~arterovan 2006. godine

1538.

Papa Pavle III iz rimokatoli~ke crkve iskqu~io je engleskog kraqa Henrija VIII, koji se prethodno proglasio poglavarem Anglikanske crkve.

17

18 19

ME\UNARODNI DAN EMIGRANATA

1882.

U Beogradu, na Pozori{nom trgu, na mestu nekada{we Stambol kapije otkriven je spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u. Desna ruka kne`eva upravqena je prema Prizrenu. Delo je firentinskog vajara Enrika Pacija. Ovo je prvi umetni~ki spomenik u Srbiji.

Knez Mihailo je bio izabrani, a ne nasledni knez Srbije, po izboru Porte. Ubijen je u atentatu 29. maja 1868. godine.

22

ROTARI KLUB NI[ CENTAR ~arterovan 1995. godine

22

SVETSKI DAN ORGAZMA

23

ROTARI KLUB PQEVQA ~arterovan 2008. godine

23

JAPAN – AKIHITOV RO\ENDAN, 1933 – Emperior’s BirthdaÚ

1914.

Nema~ki avion bacio je jednu bombu na Dover, u Prvom svetskom ratu, {to je bio prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije.

24

1741. [vedski fizi~ar Anders Celzijus objavio je skalu od 100 stepeni za merewe temperature.

25

26

REPUBLIKA SLOVENIJA – DAN NEZAVISNOSTI I JEDINSTVA – Independence DaÚ

ME\UNARODNI DAN ZEMQI[TA

6 6

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC ~arterovan 1997. godine

7

SVETSKI DAN CIVILNE AVIJACIJE

8 56 2

REPUBLIKA FINSKA – DAN NEZAVISNOSTI, 1917. godine

1854.

Papa Pije Iæ proglasio dogmu o bezgre{nom za~e}u Bogorodice.

537.

Remek – delo vizantijske arhitekture, Sveta Sofija (crkva Svete mudrosti – gr~ki: Hagia Sofia) u Istanbulu dovr{ena je na dana{wi dan i skoro hiqadu godina bila najve}a crkva na svetu. Od Konstantinovog vremena bila je to pravoslavna crkva, a rimokatoli~ka izme|u 1204. i 1261. godine, posle prvog pada Carigrada tokom ^etvrtog krsta{kog pohoda. Od 1453. godine, Osmanlije pod Mehmedom Osvaja~em su crkvu pretvorili u yamiju, a spoqa je dobila ~etiri minareta.

Mustafa Kemal Ataturk, otac savremene Turske, nalo`io je 1935. godine da se Aja Sofija pretvori u muzej.

27 1636.

Kolonija zaliva Masa~usets osnovala je miliciju za za{titu od Indijanaca; ovaj dan slavi se kao dan Nacionalne garde SAD.

13

1481.

Turci posle du`e opsade zauzimaju Herceg Novi, a Hercegovina ulazi u sastav Osmanskog carstva.

14

20

ME\UNARODNI DAN QUDSKE SOLIDARNOSTI

21

ME\UNARODNI DAN POSVE]EN SNOÝBORDING -u

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

3.11.2015

18:55

Page 2

KO BI REKAO

28

1959.

U Vin~i kod Beograda, pu{ten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.

•da balerina, kad ple{e na vrhovima prstiju, potro{i istu koli~inu energije kao drvose~a?

•da je persijski vladar Darije I, prvi uveo obi~aj no{ewa {tafete?

29

ME\UNARODNI DAN BIOLO[KE RAZNOLIKOSTI

1922.

Zvani~no je osnovan Savez Sovjetskih Socijalisti~kih Republika, stvarawem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.

•da se rika lava mo`e ~uti i na udaqenosti od osam kilometara?

30

1968.

Supersoni~ni sovjetski putni~ki avion „Tupoqev Tu-144” obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersoni~ne letelice „Konkord”.

•da se ki{obran prvi put pojavio u Kini, u 11. veku p.n.e?

31

•da }e Sunce sijati jo{ oko sedam milijardi godina?

•da su mi{i}i pti~ijeg krila, u pore|ewu sa mi{i}ima qudske ruke, ja~i 20 puta?

•da se topla voda smrzava br`e od hladne vode?

•da mo`ete zapaliti vatru uz pomo} leda?

•da kamile imaju troslojne o~ne kapke, koji ih {tite od peska?

57 3

rot 01:rot 01.qxd

3.11.2015

17:06

Page 3

Spomenik knezu Mihailu - snimio pomo}u letelice \or|e Jojki}

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?