PharmaMedica br 87

Reč urednice

Neki ljudi skloni su crnim mislima, preuveličavanju i dramatičnom doživljavanju situacije koja u datom trenutku nije baš najpoželjnija. Osećaju se loše i psihički i fizički. Srce ubrzano lupa, u grudima se steže, u glavi pritisak. Blokirani su za dalju akciju.

Jedini put izlaska iz vrtloga negativnosti je sagledavanje problema iz drugog ugla. Umesto da se stavite u ulogu žrtve, pokušajte realno da sagledate situaciju i pronađete trenutno najbolje rešenje. Ne opterećujte se razmišljanjima šta niste ili šta bi bilo kad bi bilo, već do novog deljenja, igrajte kartama koje trenutno imate u ruci!

Nemoguće je kontrolisati prepreke ispred vas ali jedino vi kreirate stav prema njima pa tako, ako iz izgubljenih bitki izvučete pouku, nećete ih doživljavati kao neuspeh već kao stepenik bliže uspehu. Do ostvarenja cilja, dovešće i trenutni uspeh i trenutni neuspeh samo, jedno brže a drugo sporije. Zato, glavu gore! Promenite ugao posmatranja i već ste na dobitku! Nova godina je kao stvorena za početak promena.

Prim. dr Slavica Plavšić Pneumonija bolest od koje strahujemo 8. Aktuelno Bol u grlu 12. Lekovito bilje Jačanje imuniteta - pomoć iz prirode 16. Intervju

Mr sci med. dr Maja Jovičić Helicobacter i karcinom želuca, da li postoji povezanost? 18. Mentalno zdravlje Lekovita prijateljstva ili da li prijatelji produžavaju život? 22. Mentalno zdravlje Gastlighting u raljama narcisoidnih zlostavljača 24. Trombofilije Nasledne i stečene trombofilije 28. Iz ugla psihologa Kako prevazići tremu 33. Neurologija Blagi kognitivni poremećaj, kako ga prepoznati na vreme? 34. Nutricionizam

Zdrava hrana za zdravo srce 38. Ishrana

Crevnom bakterijom protiv alergije na hranu?! 42. Lekovito bilje

„Bolje čuvarkuća na pragu, nego dva psa pred kućom“

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing web: www.pharmamedica.rs

e-mail: office@pharmamedica.rs

Fotografije: Shutterstock izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

Urednik, mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković on-line izdanje www.pharmamedica.rs

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm. ISSN (online) 2812-9830 ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

Izdavač

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Pneumonija

bolest od koje strahujemo

Od zapaljenja pluća se ljudi oduvek mnogo plaše. Od početka pandemije Kovid19 posebno. Kada god osetimo simptome slične prehladi ili gripu i pritom uporno i dugo kašljemo, uz bolove u grudima, prva misao nam je – samo da nemam upalu pluća!

Da upoznamo ovu bolest, kako bismo se protiv nje lakše borili, pomogla nam je Prim. dr Slavica Plavšić, naša poznata specijalistkinja za plućne bolesti

Dr Plavšić poznaju desetine hiljada naših sugrađana koji su njene zdravstvene savete i najnovije informacije o kovidu čitali na društvenim mrežama. O tome kakav je stručnjak, ali i čovek, govori i činjenica da ni jednu osobu koja joj se obratila za pomoć nije odbila.

Doktorka, šta je tačno pneumonija?

Upala pluća ili pneumonija predstavlja akutno zapaljenje ili infekciju donjih disajnih puteva, parenhima, odnosno tkiva pluća, zapaljenje alveola i prostora između njih. Može biti ozbiljno oboljenje respiratornog sistema ukoliko se

ne otkrije i ne leči na vreme. U takvoj situaciji može dovesti do teških komplikacija, čak i smrtnih ishoda, naročito kod starijih i imunokompromitovanih osoba. Zapaljenje može da zahvati jedan deo pluća, celo plućno krilo ili oba plućna krila. Ako je pritom zahvaćena i plućna maramica, tj. opna koja obavija pluća, može doći do jakih bolova, može se razviti pleuralni izliv (tzv. voda u plućima) i takvo stanje se označava kao pleuropneumonija.

Pacijenti su uglavnom upoznati da pneumonije mogu biti izazvane bakterijskim i nebakterijskim uzročnicima. Šta sve uzrokuje pneumonije? Najčešći uzročnici akutnih respiratornih infekcija su bakterije i virusi, zatim organizmi slični bakterijama – Mikroplazma pneumonije, gljivice i retko neki hemijski agensi. Ponekad se desi da pneumonija počne kao virusna infekcija, na koju se zatim nadoveže bakterijska infekcija. I pored toga što sada postoje savremeni, moćni antimikrobni lekovi, pneumonije predstavljaju ozbiljne bolesti koje se dugo leče ako su masivne ili izazvane nekom „ozbiljnijom“ bakterijom. Smrtnost uzrokovana ovom grupom bolesti je i danas na prilično visokom nivou, pre svega u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju.

Koji simptomi lekaru mogu nagovestiti da pacijent ima upalu pluća?

razgovarala: Tamara Vlaškalin

Kao i većina infektivnih oboljenja i pneumonija se karakteriše prisustvom nespecifičnih i specifičnih simptoma. Opšti simptomi su slični kao kod prehlade ili gripa, a razlika je u tome što su teži i što traju duže. Najučestaliji među njima su povišena temperatura, groznica, slabost, malaksalost, bolovi u grudima, umor, znojenje, gastrointestinalne smetnje (mučnina, povraćanje, dijareja). Simptomi upale pluća variraju od blažih do težih, u zavisnosti od faktora kao što su uzročnik infekcije, godine i opšte zdravstveno stanje pacijenta i pridruženih bolesti. Novorođenčad i bebe pokazuju znake infekcije kašljanjem, povraćanjem, povišenom temperaturom, lošim opštim stanjem i teškim disanjem.

Kod infekcija izazvanih pneumokokom ili stafilokokom teška slika bolesti se može razviti u toku nekoliko sati, dok je kod pneumonija prouzrokovanih mikoplazmom razvoj produžen na dve do tri nedelje.

Kod skoro svih obolelih kašalj se javlja kao dominantan simptom. Visoka temperatura i drhtavica česti su kod mladih osoba s pneumokoknom pneumonijom, od kojih trećina ima herpes na usnama. Često je izražen bol u grudima, osećaj nedostatka vazduha, kao i svi nespecifični simptomi. U kasnijem toku bolesti kašalj postaje produktivan, a u težim slučajevima pacijent iskašljava gnoj i krv.

Pneumonije najčešće izazivaju gram pozitivne bakterije: Streptococcus Pneumonije, Staphillococcus, Acinetobacter itd. Kod pacijenata koji već imaju neku hroničnu bolest pluća, česti uzročnici su veoma opasna Klebsiella Pneumoniae i Pseudomonas.

Od početka pandemije kovida, česte su pneumonije izazvane upravo ovim virusom. U čemu se pneumonija uzrokovana virusom Sars Cov2 razlikuje od pneumonija koje smo do tada poznavali? Da, nikada nije postojao takav strah od zapaljenja pluća kao što postoji od početka epidemije. Razlozi su potpuno opravdani, jer su upravo kovid pneumonije odnele na milione života, naročito tokom 2020. godine kada je u populaciji vladao uglavnom alfa soj virusa Sars Cov2, ali i tokom 2021. godine kada je dominantan bio delta soj virusa. Tokom 2022. godine u Srbiji i Evropi dominiraju različite varijante veoma mutagenog omikron soja koji se, srećom uglavnom zadržava u gornjim disajnim putevima i ne izaziva tako ekstremno teške pneumonije kakve su se javljale u predhodne dve godine. Među simptomima koji se dovode u vezu sa kovidom-19 je i tzv. kratak dah. Osećaj nedostatka vazduha i gušenja, kao i bolovi u grudima su znak da pacijent mora da se javi lekaru i da je potrebno uraditi Rtg snimak pluća, a po potrebi i CT skener grudnog koša. Svako pogoršanje disanja kod pacijenata koji boluju od kovida,

Osećaj nedostatka vazduha i gušenja, kao i bolovi u grudima su znak da pacijent mora da se javi lekaru i da je potrebno uraditi Rtg snimak pluća, a po potrebi i CT skener grudnog koša. Svako pogoršanje disanja kod pacijenata koji boluju od kovida, zahteva hitno snimanje pluća.

zahteva hitno snimanje pluća. Koliko su pluća oštećena najbolje se može proceniti CT pregledom pluća. Ovim pregledom se analizira deo po deo pluća, a oštećenje se označava brojčano, pri čemu se maksimalno oštećenja obeležava brojem 25. Ako je rezultat 4/25, to znači da se radi o minimalnom oštećenju tj. zapaljenju pluća, a ako je rezultat iznad 11, odnosno 12/25, u pitanju su teži oblici i ti pacijenti se upućuju na bolničko lečenje.

Kako lekari dijagnostifikuju upalu pluća kod pacijenata? Dakle, dijagnoza pneumonije se postavlja na osnovu anamneze (podaci o bolesti), kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, bakteriološkog pregleda brisa i sputuma na biogram i antibiogram na osnovu koga se kasnije odlučuje o terapiji, i pulsne oksimetrije, tj. merenja zasićenosti krvi kiseonikom. Ipak, osnovna dijagnostička metoda je radiografija pluća, a po potrebi i CT tj. skener grudnog koša. U slučaju težih kliničkih oblika koji ne reaguju adekvatno na terapiju, ili ako postoji sumnja na udruženost još nekih bolesti, onda se radi i invazivna dijagnostička metoda - bronhoskopija. Pri tome se za analizu uzima bronholavat ili isečak tkiva koji se zatim šalje na patohistološki pregled.

Kako se pneumonije leče?

Lakši oblici jednostranih pneumonija se leče ambulantno, pre svega anti-

bioticima, najbolje po biogramu, kao i simptomatskom terapijom. Lečenje nekomplikovanih pneumonija obično traje 10 do 14 dana, a kontrolni pregled se zakazuje za 3 do 4 sedmice. Teške, masivne pneumonije kod pacijenata sa pridruženim bolestima, ako su zahvaćena oba plućna krila ili ako je pacijent u lošem stanju, leče se bolnički. U hospitalnim uslovima može se davati intenzivna ampulirana antibiotska terapija, po potrebi i dva antibiotika, uz kiseoničku potporu i istovremeno lečenje pridruženih bolesti. Nekada su pneumonije veoma teške, masivne, praćene izuzetno teškom kliničkom slikom i leče se teško i dugo. Nažalost, ponekad neuspešno i završavaju se smrtnim ishodom. Srećom, ovakvi slučajevi se dosta retko javljaju, osim kada nisu povezani sa kovid infekcijom.

Pacijenti veoma često sami posežu za antibioticima. Da li može doći do rezistentnosti na antibiotike s obzirom na čestu i nekontrolisanu primenu?

Srbija je država poznata po tome što građani prilično olako i na svoju ruku uzimaju mnoge lekove. To posebno može biti opasno sa nepotrebnom i nekontrolisanom primenom antibiotika, što se, nažalost vrlo često dešava, naročito od početka epidemije korone. Nekontrolisano uzimanje antibiotika dovodi do teških poremećaja

crevne flore, razvoja kandide i pojave rezistencije na antibiotike. Ovo postaje veoma opasna pojava i dešava se da neke bakterije koje izazivaju respiratorne i urinarne infekcije budu rezistentne na sve ili većinu raspoloživih antibiotika. U takvim situacijama pacijenti se leče bolnički i ako je to neophodno, konzilijarno i uz obavezno prisustvo kliničkog farmakologa, odobravaju se najnoviji, veoma skupi antibiotici. Iako je kupovina antibiotika bez lekarskog recepta zakonom zabranjena, naši ljudi se „snalaze“ na razne načine da dođu do njih.

Koje posledice može izazvati pneumonija? Mogu li česte pneumonije dovesti do npr. karcinoma?

Masivne pneumonije često mogu ostaviti ožiljke, fibrozne promene ili adhezivne promene na plućima. To su tzv. priraslice, koje su generalno bezopasne, ali ih svakako treba pratiti i upoređivati sa prethodnim nalazima. Svaku dugotrajnu pneumoniju, koja slabije reaguje na lečenje treba detaljno proveriti i ispitati jer može da prikrije neku drugu težu bolest kao što je tuberkuloza ili karcinom pluća. Dakle, treba uraditi CT toraksa, po potrebi i bronhoskopiju.

Postoje bolesti kojima su određeni ljudi skloniji. Postoji li neko lično svojstvo koji određene grupe

ljudi svrstava u više rizične kada govorimo o pneumoniji?

Pneumonije se mogu javiti u svim starosnim dobima, posebno kod osoba sa različitim hroničnim bolestima i oštećenjima imunog sistema. Mogu biti blage, ako se otkriju u početnom stadijumu, ali i vrlo ozbiljne, čak i, kao što smo rekli, opasne po život. Ipak, najozbiljnije pneumonije se javljaju kod novorođenčadi i male dece i osoba starijeg životnog doba (preko 65 godina). Stariji imaju i povećan rizik od pojave komplikacija zbog čestih pridruženih bolesti. Faktori rizika su i česte, nelečene respiratorne infekcije u detinjstvu, pušenje i pasivna izloženost duvanskom dimu (duži i češći boravci u zadimljenim prostorijama), aerozagađenost, neka zanimanja gde su osobe izložene većim faktorima rizika zbog uticaja aerozagađenosti ili hemijskih isparenja (npr. rudari). Ostali faktori rizika mogu biti hospitalizacija, zapravo osoba ima veći rizik da dobije upalu pluća ako se nalazi u bolničkoj jedinici intenzivne nege, posebno ako je na aparatu koji joj pomaže da diše (ventilator), zatim, hronične bolesi, veća je verovatnoća da će osoba dobiti pneumoniju ako ima astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) ili bolest srca. U ne manje važne faktore rizika spada oslabljeni imuni sistem (npr. osobe koje imaju HIV/AIDS), pacijenti koji primaju hemoterapiju ili kojima je izvršena transplantacija organa.

Rekli ste da teški oblici pneumonije mogu biti smrtonosni. Ko je izložen najvećem riziku od fatalnog ishoda?

Tako je, pneumonija može biti smrtonosna u oko 1% slučajeva. Kada se radi o masivnoj, obostranoj pneumoniji, u većoj opasnosti su stariji ljudi sa komorbiditetima, oni koji nisu počeli da se leče na vreme, ali i pacijenati koji su teško pokretni, dugo leže posle neke operacije ili slično. Kod njih posebno treba voditi računa.

Postoji li način da delujemo preventivno i smanjimo mogućnost oboljevanja od pneumonije? Često možemo čuti

da su cigarete jedan od faktora rizika…

Prevencija pneumonija se sastoji u izbegavanju faktora rizika, a to su pušenje, boravak u zadimljenim prostorijama, neuredan život, sklonost nekim porocima kao što su alkoholizam, konzumiranje droge i slično. Preporučuje se boravak u prirodi, fizička aktivnost, dosta sna i balansirana ishrana kako bi se očuvao dobar imunitet. U prevenciju spada i vakcinacija protiv gripa, vakcinacija pneumokoknom vakcinom i blagovremeno lečenje u slučaju pojave simptoma. Vakcinacija se posebno preporučuje osobama starijim od 65 godina, sa pridruženim bolestima, imunokompromitovanim pacijentima, zdravstvenim radnicima i zaposlenima u zdravstvenim i socijalnim ustanovama.

Iako ste u penziji, nastavili ste da pacijentima pomažete dajući savete, čak i preko društvenih mreža. Na neki način ste postali osoba od koje se uvek mogu dobiti prave informacije, ali i neko ko se bori za prava pacijenata. Ja volim medicinu, imam veliko, višedecenijsko iskustvo i sa opštom praksom i sa pulmologijom i sa velikim brojem epidemija koje su bile prisutne kod nas i u svetu. Od pojave kovida, intenzivno pratim domaću i svetsku literaturu, tako da sam jako dobro upućena u celu situaciju. Znanje je da se deli. Ljudi su u velikim problemima i teško dolaze do lekara. Zato sam ponudila pomoć svima kojima je potrebna u granicama svojih znanja i mogućnosti. Trudim de da pomognem svakom ko mi se obrati. Radujem se kada sam nekog ubedila da primi vakcinu, kada sam mu pomogla da izbegne bolničko lečenje ili kada sam, uz procenu opisanog stanja nekog hitno „poslala“ u bolnicu. Dešavalo se to prilično često. Uz to, volim i da pišem stručne tekstove iz različitih oblasti medicine, a od skora pišem i kolumne. Tako da sam veoma zadovoljna što mi mozak još uvek dobro funkcioniše, što i dalje brzo učim i lako i mnogo pamtim. Tako da sebe nikako ne doživljavam kao klasičnog penzionera. l

Vakcinacija

Iako je od pojave vakcina protiv kovida prošlo dosta vremena, još uvek postoji spor u javnosti oko vakcinacije. Kome se preporučuje vakcinacija, a kome ne? Ko treba da razmišlja o četvrtoj dozi i ima li ona smisla s obzirom na mutacije virusa?

Spor i dilema u vezi sa vakcinacijom uopšte nije trebalo da se desi i nije smeo da se dozvoli. Takva atmosfera u društvu dovela je do polarizacije na one za i protiv vakcine. Nažalost, mnogo je medijskog i svakog drugog prostora dato antivakserima i teoretičarima zavere, pa je tako nastala opšta zbunjenost i konfuzija. Nažalost, ni zdravstvene vlasti se nisu dovoljno potrudile da se vakcina promoviše i obuhvat bude veći od 47%, što je zaista poražavajuće. Cena ovako loše vođene epidemije i velikog upliva politike u medicinu je preskupo plaćena. To se ogleda u ogromnom broju smrtnih ishoda koji su mogli da se spreče. Mi smo izgubili čitav jedan grad veličine, recimo, Užica. Bilans smrti i postkovid invalida je u Srbiji među najlošijim u Evropi i u svetu. Vakcinu protiv kovida mogu da prime sve osobe iznad 11 godina, a u drugim zemljama je odobrena i za niže uzraste. U svetu je dato više milijardi doza vakcina sa minimalnim štetnim efektima. Jedina kontraindikacija za prijem vakcine je teška alergijska reakcija koja se javila na prvu dozu vakcinu, što je izuzetno retko. Drugih kontraindikacija praktično nema. Četvrta doza je odobrena u martu 2022. godine i nju je, nažalost, primilo samo oko 90.000 građana, što čini svega 1,7 odsto stanovništva. Šteta je što taj broj nije veći jer su oni koji su primili četvrtu dozu vakcine bili bolje zaštićeni, retko su se zaražavali i njihove kliničke slike su uglavnom bile blage. Ugroženi pacijenti, stari sa komorbiditetima i pacijenti koji su imunokompromitovani treba da prime četvrtu dozu vakcine što pre. Ostali mogu da sačekaju nabavku novih bivalentnih vakcina koje će, nadajmo se, stići i u Srbiju. U većini evropskih država i SAD vakcinacija bivalentnom vakcinom koja je usmerena ka sojevima BA.4 i BA.5 koji je već duže dominantni u Evropi i svetu, se već uveliko daje još od početka septembra. U nekim državama kao što je npr. Portugalija, vakcinacija teče organizovano i građani primaju istog dana vakcinu protiv kovida i protiv sezonskog gripa, samo u dve različite ruke.

Bol u grlu

mr ph. Tamara Božilović

U apotekama dostupni su mnogobrojni preparati sa medom i/ ili propolisom – pastile, oriblete, sprejevi, prilagođeni uzrastu, posebno za decu (pojedini sprejevi dozvoljeni su deci od godinu dana i više), posebno za dijabetičare, a preparati bez alkohola dozvoljeni su i trudnicama i dojiljama.

Kod odraslih zapaljenje i bolno grlo javlja se, u proseku, 2-3 puta godišnje, dok kod dece školskog i predškolskog uzrasta koja su u kolektivu, ove tegobe mogu biti prisutne i više puta godišnje, tokom svih godišnjih doba.

Pastile, lozenge, oriblete

Lekovi koji se postepeno otapaju u ustima – pastile, lozenge, oriblete –deluju lokalno, na samu sluznicu grla, olakšavajući tegobe. Sadrže lokalni anestetik (koji umanjuje osećaj bola), kao i lokalni antiseptik (sa širokim antimikrobnim delovanjem). Doziranje i primena su vrlo jednostavni – lek se postepeno rastapa u ustima, više puta u toku dana.

Terapija je dozvoljeno da traje 3-4 do maksimalnih 7 dana, nakon toga ako su simptomi i dalje prisutni, ili gori, neophodno je javiti se lekaru.

Ovi lekovi obogaćeni su i biljnim ekstaktima koji im daju različite ukuse i takođe potpomažu antiseptički i analgetički efekat, doprinoseći osećaju prijatnosti i svežine u ždrelu i ustima.

Preparati za otapanje u ustima sa pantotenskom kiselinom (vitamin B5, pantenol) prijatno hlade sluznicu usne duplje, ždrela i desni.

Antiseptičke tečnosti

Antiseptičke tečnosti u obliku sprejeva za usnu sluznicu i rastvora za grgljanje – sadrže antiseptike kao što su heksetidin ili povidon-jod u količinama koje deluju znatno antimikrobno, a male količine antiseptika koje eventualno dospevaju u digestivni trakt ne izazivaju štetne efekte. Rastvorima se ispire upaljeno grlo više puta u toku dana, dozvoljeni su starijoj deci i odraslima.

Lokalni antibiotik u obliku lozengi

U apotekama dostupan je i lokalni antibiotik u obliku lozengi – tirotricin, koji deluje isključivo lokalno u grlu i usnoj duplji i nema sistemski efekat,

autor:

Više radosti tokom dana. Pobedite kašalj snagom prirode:

** Lek Prospan® Liquid, oralni rastvor je biljni lek koji se koristi za olakšavanje iskašljavanja kod produktivnog kašlja, kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 6 godina i starije.

* Lek Prospan® sirup je biljni lek koji se koristi za olakšavanje iskašljavanja kod produktivnog kašlja, kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 2 godine i starije.

Primena leka Prospan® je kontraindikovana kod dece mlađe od 2 godine. Uporni kašalj ili kašalj koji se periodično ponavlja kod dece uzrasta 2-4 godine zahteva postavljanje dijagnoze pre započinjanja terapije.

Biljni lek protiv kašlja broj 1 u svetu

ne prelazi kroz kožu i sluzokožu, niti kroz digestivni trakt. Tirotricin lozenge takođe se izdaju bez lekarskog recepta.

Ne preporučuje se konzumiranje većih količina napitaka neposredno nakon primene ovih lekova, jer se na taj način aktivna supstanca može prebrzo ukloniti sa sluzokože usne duplje i ždrela.

Čajevi

Kod upale grla preporučuje se povećan unos tečnosti, jer bolno grlo sa otežanim gutanjem može lako dovesti do dehitratacije, posebno ako je prisutna i temperatura. Čajevi hidriraju, umiruju osećaj peckanja i žarenja u grlu, omogućavaju osećaj prijatnosti i svežine, i svakako čajevi koji se preporučuju u ovim stanjima imaju protivupalno i antimikrobno delovanje, čime utiču na samu osnovu oboljenja.

Preporučuje se svakodnevno, dok traju simptomi, 3 do 4 šolje mlakog čaja (vreo čaj može dodatno da ošteti, iziritira upaljenu i otečenu sluzokožu i da pogorša postojeće simptome).

Preporučuju se:

• cvet kamilice (Chamomillae flos)

• cvet zove (Sambuci flos)

• herba majčine dušice (Serpylli herba)

• koren belog sleza (Althaeae radix)

• list bokvice (Plantaginis majoris folium)

• list crnog čaja (Theae folium),

• list nane (Menthae piperitae folium)

• list žalfije (Salviae folium).

Med i propolis

Med, superhrana, poseduje brojna nutritivna i lekovita svojstva. U sastavu meda pored ugljenih hidrata nalaze se i aminokiseline, organske kiseline, brojni minerali, vitamini.

Med je prirodni antibiotik i aktivirotik i izuzetan antioksidans. I upravo zato dobar je saveznik u borbi protiv bolnog i upaljenog grla i oslabljenog imuniteta.

Propolis nije samo smola, baš poput meda vrlo je kompleksnog sastava i takođe snažno deluje protiv

virusa, bakterija i gljivica. Propolis je prirodni antiseptik za sluzokožu usne duplje! Ima i protivupalno i antioksidativno delovanje.

U apotekama dostupni su mnogobrojni preparati sa medom i/ili propolisom – pastile, oriblete, sprejevi, prilagođeni uzrastu, posebno za decu (pojedini sprejevi dozvoljeni su deci od godinu dana i više), posebno za dijabetičare, a preparati bez alkohola dozvoljeni su i trudnicama i dojiljama. Islandski lišaj

Pastile islandskog lišaja – preporučuju se kod iritacije sluzokože usne duplje i ždrela, promuklosti i suvog nadražajnog kašlja. Pomažu i u ublažavanju bola u grlu. Mekani ekstrakt islandskog lišaja sadrži sluzi koje oblažu i štite sluzokožu usne duplje i ždrela.

Čajevi hidriraju, umiruju osećaj peckanja i žarenja u grlu, omogućavaju osećaj prijatnosti i svežine, i svakako čajevi koji se preporučuju u ovim stanjima imaju protivupalno i antimikrobno delovanje, čime utiču samu osnovu oboljenja

Doziranje zavisi od uzrasta i dozvoljena je kontinuirana primena do 14 dana.

Sluz kao aktivni princip islandskog lišaja može dovesti do smanjenja resorpcije lekova. Preporuka je da se proizvod koristi pola sata do 1 sat pre ili posle uzimanja druge terapije.

Usled nedovoljnih podataka nije preporučena upotreba tokom trudnoće i dojenja.

Fitopreparati sa etarskim uljima i ekstraktima lekovitog bilja

Ostali fitopreparati za grlo – pastile, oriblete, sprejevi sa etarskim uljima ili ekstraktima odabranog lekovitog bilja odlikuju se produženim antiseptičkim i protivupalnim delovanjem.

Većina ovih preparata jača imunološki odgovor, oblaže usnu duplju i stvara prirodni zaštitni film. Često su obogaćeni cinkom koji doprinosi sprečavanju vezivanja virusa za sluznicu grla i podizanju imuniteta, kao i vitaminom C. Dodatno i cink i vitamin C potpomažu obnavljanje epitela usta i ždrela.

Hijaluronska kiselina i pantenol

Hijaluronska kiselina u pastilama/oribletama stvara zaštitni film i prekriva nadraženu sluznicu, koja ostaje zaštićena i hidrirana. Smanjuje se osećaj grebuckanja, nadržaja na kašalj, promuklost.

Preparati za otapanje u ustima sa pantotenskom kiselinom (vitamin B5, pantenol) prijatno hlade sluznicu usne duplje, ždrela i desni. Stimulišu i regeneraciju sluznice kod nadražaja različitog porekla, mogu se upotrebljavati svakodnevno. Dozvoljene su trudnicama i dojiljama, takođe svakodnevno, kao i starijoj deci.

Oralna terapija bola

U slučaju da je bol u grlu jači i da lokalni lekovi ili dijetetski preparati nemaju zadovoljavajući efekat, pacijent se može odlučiti na primenu oralnih analgetika. l

Jačanje imuniteta - pomoć iz prirode

autor: mr ph. Marija Stavrov

Jesen se polako i neprimetno, ali sigurno ušunjala u naše domove, što nam daje prvi znak da već postojeći nevidljivi „štit”, moramo zameniti jačim. Taj nevidljivi „štit” je naš imunitet. Imunitet nas štiti kako od različitih infekcija, bolesti, tako i od štetnih materija koje bi naškodile našem organizmu. To je najvažniji odbrambeni sistem, koji se pored urođenog stiče tokom našeg života

Najjednostavnije objašnjenje razlike urođenog i stečenog, je da se sa urođenim imunitetom rađamo, a stečeni stičemo u toku našeg života, te se može slobodno reći da na imunitet utiče sve, preko ishrane, fizičke i društvene aktivnosti sve do mesta u kome živimo. U ovom tekstu osvrnućemo se na jačanje imuniteta ishranom, konkretno – uz pomoć biljaka.

Vrlo je bitan unos svežeg voća i povrća, ali pored toga se koriste i biljne droge. Biljna droga je obično osušena cela biljka ili deo, eksudati, alge, gljive ili lišajevi, koje sadrže lekovite supstance prirodnog porekla, te se koriste u farmakoterapiji.

Biljke koje jačaju imunitet podeljene su u tri grupe: imunostimulansi, adaptogeni i biljne droge sa vitaminima i mineralima.

Imunostimulansi

Predstavnici imunostimulansa su (Echinacea purpurea, E. pallida i E. angustifolia), od kojih je najpotentnija Echinacea purpurea.

Ehinacee, poznate još i kao rudbekije ili pupavice, Indijanci su koristili za lečenje i prevenciju upala disajnih puteva, a početkom XIX veka preseljene su u Evropi. Jedna zanimljiva činjenica je da je Echincea početkom XX veka bila najprodavanija lekovita biljka u Americi.

Evropska agencija za lekove (EMA)i zvanično preporučuje racionalnu pri-

menu Echinacee za prevenciju i lečenje prehlade. Sa terapijom treba početi kada se jave prvi znaci prehlade.

Echinacea je bogata polisaharidima, flavonoidima, glikoproteinima, eteričnim uljima, izvor je inulina i vitamina C. Sastav se razlikuje od dela biljke, tako cvet i listovi sadrže veće količine polisaharida te su značajniji u jačanju imuniteta, a koren sadrži više eteričnog ulja.

Kako deluje Echinacea?

Utiče na povećanu produkciju T-limfocita i migratornu sposobnost leukocita, kao i na povećanje kapaciteta fagocitoze. Fagocitoza je proces kojim ćelije imunog sistema uništavaju infektivne agense na mestu infekcije. Za imunitet su najznačajniji ehinacein B i ehinakozid (podstiču stvaranje antitela) i arabinogalaktan (podstiče odbrambene ćelije da uništavaju štetne mikroorganizme).

Najnovijim studijama je dokazano da indukuju i vrstu limfocita poznatu kao NK ćelije (Natural killer cells) koji oslobađaju imunomedijatore i faktore nekroze tumora (TNF) te mogu da unište pojedine ćelije tumora i ćelije inficirane virusom.

Preparate na bazi ehinacee treba koristiti najviše 10 dana u kontinuitetu, ne duže.

Echinacea povoljno deluje na imunitet i može skratiti trajanje prehlade, ali ne smemo isključiti i neželjene efekte, kao što su npr. alergijske reakcije na neka jedinjenja iz sastava ehinacee.

Ko ne sme koristiti preparate na bazi ehinacee?

Osobe koje su preosetljive na sastav Echinacea, koje boluju od multiple skleroze, leukemije, tuberkuloze, HIVa, osobe nakon transplantacije organa, kao i deca mlađa od 12 godina. Upotreba u trudnoći i u toku dojenja se ne preporučuje.

Adaptogeni

Predstavnici apatogena su: Panax ginseng (kineski žen-šen), Eleuterococcus senticosus (sibirski žen-šen) i Rhodiola rosea (zlatni koren).

Adaptogeni povećavaju otpornost organizma i pomažu mu u borbi u stresnim situacijma.

Tradicionalna primena žen-šena u medicini datira još pre 7000 godina. Žen-šen je korišćen u Černobilju za smanjenje posledica radijacije. Žen-šen sadrži ginsenozide, peptide, polisaharide, peptidoglikane, eterično ulje, minerale, masne kiseline... Aktivni sastojci žen-šena su eleuteroidi koji imaju najznačajniju ulogu u podsticanju imuniteta.

EMA preporučuje primenu droge korena sibirskog i kineskog žen-šena kod simptoma astenije kao što su slabost i umor, a drogu korena i rizoma zlatnog korena kod privremenog smanjenja simptoma stresa. Na tržištu postoje preparati u obliku tableta, kapsula, kapi, čaja.

Biljne droge sa vitaminima i mineralima

Izdvajamo nekoliko predstavnika među biljkama koje su bogate vitaminima i mineralima: paprika, agrumi, list peršuna, bobičasto voće, plod acerole koji su bogati vitaminom C i karotenoidima. Kalijumom i kalcijumom bogat je kupus, list koprive, mahuna pasulja. Lukovica belog luka, šitake gljiva, seme graška, samo su deo predstavnika bogatih cinkom i gvožđem. l

Crna zova se vekovima koristi u narodnoj medicini za jačanje imuniteta.

Sambukol prisutan u plodu crne zove, dokazano aktivira imuni sistem produkcijom citokina i efikasan je protiv virusa gripa (smanjuje trajanje gripa za 3-4 dana).

Preporučuje se kod prehlade i gripa, upale sinusa, suzbija kašalj, olakšava disanje i korisna je kod virusnih i bakterijskih infekcija krajnika.

SAVET

Preporuka je raznovrstan unos svežeg voća i povrća, a biljne droge su tu da bi naknadno pripomogle. Postoji i teorija o tri osnovne boje u ishrani, te tako crvena boja na tanjiru predstavlja namernice koje nam daju energiju, ljubičaste/plave boje su namirnice za dobru cirkulaciju, smanjuju rizik od nastanka srčanih oboljenja, usporavaju starenje, poboljšavaju koncentraciju, zelena boja, zeleno voće i povrće bogato je folnom kiselinom koja je neophodne za rast i obnavljanje ćelija, jačanje imuniteta, kao i za pravilan rad organa za varenje, žuta i bela boja namirnice za očuvanje i jačanje imuniteta, a namirnice bele boje štite i doprinose u sniženju visokog holesterola i krvnog pritiska. Kratko rečeno, na imunitet deluje više faktora, a jedan od njih je i ishrana, što bi se reklo „zdravlje na usta ulazi”.

Helicobacter i karcinom želuca, da li postoji povezanost?

Infekcije bakterijom Helicobacter pylori veoma su česte. Sigurno da imate u svom okruženju bar jednu osobu koju je zbog problema sa želucem doktor uputio da uradi test kojim bi se utvrdilo prisustvo ove bakterije. Helicobacter pylori infekcija uzrok je pojave gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a naučna istraživanja pokazala su i povezanost sa razvojem karcinoma želuca.

Kada je pravo vreme da posetimo lekara? Da li se možemo zaštiti od ove bakterije? Kako se infekcija leči? Odgovore na ova kao i mnoga druga pitanja potražili smo od Mr sci med. dr Maje Jovičić subspecijaliste gastroenterohepatologije iz Opšta bolnice „Euromedik”.

Šta je to H. pylori? Da li je to bakterija koja ugrožava samo želudac ili se može nastaniti i na drugim sluznicama našeg organizma?

Helicobacter pylori je spiralna gram negativna bakterija jedinstvena po tome što može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, na sluznici želuca, sa vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37C. Bakterija Hpy je osim na želudačnoj sluznici, otkrivena je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazana je i u stolici. H. pylori inficira više od polovine svetske populacije i uvek izaziva hronični gastritis, a može dovesti i do težih komplikacija kao što su peptički ulkus ili čir, adenokarcinom želuca i MALT limfom želuca. Procenat pacijenata sa H.pylori infekcijom varira od zemlje do zemlje, a Srbija spada u red zemalja sa visokim procentom javljanja Hpy infekcije, što zbog socio-epidemioloških uslova što zbog visoke rezistencije tj otpornosti na antibiotike koji se koriste u terapiji.

Zbog kojih tegoba pacijenti dolaze na pregled? Šta je to što

ih najviše muči? Kako izgleda ta prva poseta lekaru?

Pacijenti navode čitav spektar tegoba zbog kojih se javljaju. U najvećem broju slučajeva reč je o tegobama koje vezuju za loše varenje, osećaj nadimanja, bolova i pečenje u gornjem delu trbuha, kiseline i gorušice, povraćanje, neprijatan zadah ili neželjeni gubitak u telesnoj težini. Često smo svedoci i incidentalnog otkrivanja Hpy infekcije kada pacijent dođe na pregled iz drugih razloga, a tokom ispitivanja mu se otkrije Hpy infekcija. Svaki pacijent sa navedenim tegoba prolazi pregled gastroenterologa, ultrazvuk abdomena i dodatnu dijagnostiku po savetu gastroenterologa.

Znači, jedan od prvih koraka je utvrđivanje prisustva Helicobacter pylori?

Da. Kod mlađih od 45 godina određivanje H.pylori infekcije se može uraditi neinvazivnim testovima, Izdisajnim testom na Hpy ili pregledom stolice na Hpy. Testiranje iz krvi i određivanje antitela je najmanje pouzdano i poslednjih godina se retko primenjuje. Kod starijih od 45 godina neinvazivni testovi nisu dovoljni već se mora sprovesti i gastroskopski pregled uz uzimanje isečka tkiva tj. histopatološka analiza sluznice želuca. Ono što uvek treba pažljivo saslušati jesu tegobe koje pacijent navodi, jer infekcija H.pylori je samo jedan od razloga koji može uzrokovati tegobe. Svakom pacijentu se pristupa detaljno i sveobuhvatno jer jedino tako dolazimo do dijagnoze.

Kako se čovek zarazi Helicobacter pylori? Način prenošenja H. pylori infekcije još nije potpuno istražen. Opsežne sprovedene studije govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od zaražene osobe na zdravu osobu putem usta, ali da u samom procesu zaražavanja veliku ulogu ima i imunitet osobe koja je izložena infekciji. Najveći procenat infekcija je u ranom detinjstvu do 5. godine života, a u poznijim godinama se javlja u situacijama pada imunititeta.

Da li postoji povezanost H. pylori infekcije i karcinoma želuca? Do pre par godina se infekcija bakterijom H. pylori smatrala infekcijom koja dovodi u najvećem procentu slučajeva do pojave duodenalnog ulkusa (oko 80-90%), a da je odgovorna za nastanak ulkusa tj. čira na želucu u nekih 60%. Međutim, novije sudije poslednjih godina su ukazale na prekancerogeno dejstvo Hpy infekcije koja se smatra jednim od vrlo bitnih faktora u nastanku karcinoma želuca ili limfoma želuca. Naročito je veliki rizik ukoliko postoji infekcija Hpy na terenu atrofičnog gastritisa, intestinalne metaplazije ili displazije, a to su stanja kada već dolazi do izmenjenosti sluznice želuca. Mehanizam nastanka karcinoma želuca uzrokovanog Hpy infekcijom je vrlo složen i zasniva se na postojanju hronične upale.

Eradikacija H. pylori razmatra kao terapija prve linije za lečenje inficiranih pacijenata sa ranim stadijumom gastričnog limfoma visokog stepena.

Uspeh eradikacije H. pylori kao inicijalne terapije za poseban tip tumora želuca takozvane MALT-limfome dovodi do 70%–80% dugotrajnog poboljšanja bolesti i već dugi niz godina postaje dobro uspostavljen kao standard lečenja.

Na osnovu velikog broja epidemioloških, eksperimentalnih studija i metaanaliza ishoda terapija eradikacije H. pylori kod ljudi, sada je čvrsto utvrđeno da je infekcija H. pylori najvažniji faktor za nastanak adenokarcinoma želuca. Skoro 90% karcinoma želuca širom sveta se pripisuje infekciji H. pylori. U nekim zemljama visokog rizika, kao što je Japan, prijavljena je čak i viša stopa, koja se procenjuje na više od 95%.

Pored infekcije ovom bakterijom koji su još faktori koji pogoduju nastanku karcinoma želuca? Karcinom želuca je peti najčešći karcinom i globalni zdravstveni problem. Kod više od milion ljudi širom sveta se dijagnostikuje karcinom želuca sva-

ke godine. Faktori rizika za ovo stanje pored infekcije bakterijom Helicobacter pylori su i starost, visok unos soli i ishrana sa malo voća i povrća. Uprkos padu incidencije i mortaliteta širom sveta u poslednjih 5 decenija, karcinom želuca ostaje treći vodeći uzrok smrti od karcinoma. Screening pregledi tj. pregledi za rano otkrivanje bolesti imaju bitnu ulogu u blagovremenom postavljanju dijagnoze i daljem lečenju.

Kako izgledaju tj. šta obuhvataju screening pregledi? Da li su oni zastupljeni u našoj zemlji? Ko bi trebao da preventivno poseti lekara? Ovogodišnje evropske preporuke nam govore da se pored rutinskih screening kolonoskopija koje se rade sada već posle 45. godine života u cilju otkivanja prekanceroznih stanja tj. polipa, u istom aktu uradi i gastroskopski pregled želuca uz obavezno uzimanje biopsija. Na taj način se preventivno pregleda gornji i donji deo digestivnog trakta i blagovremeno se mogu otkriti potencijalni problemi. Oba endoskopska pregleda, gastroskopija i kolonoskopija, se mogu obaviti u istom aktu i u anesteziji, dok pacijent spava, tako da u tom smislu i naša zemlja prati aktuelne preporuke struke. Nekada nije potrebno čekati nastanak tegoba jer godine su same po sebi faktor rizika.

Kako se postavlja dijagnoza karcinoma želuca?

Karcinom želuca se dijagnostikuje, endoskopski pregledom koji se zove gastroskopija i histološki nakon endoskopske biopsije. Gastroskopija treba da bude urađena od strane iskusnog endoskopiste, a može biti rađena u uslovima lokalne ili i.v. anestezije (kada pacijent nije budan tokom pregleda). Obavezan deo gastroskopije je uzimanje biopsija tj. uzoraka tkiva na osnovu kojih se dolazi do informacija o kojoj tumorskoj promeni je reč, da li postoji Hpy infekcija uz opis još nekoliko parametara. Procena stadijuma karcinoma želuca se određuje posle učinjenog skenera, endoskopskog ultrazvuka, PET-a i laparoskopije.

Gastroskopija važi za vrlo neprijatnu dijagnostičku metodu i pacijenti bi najradije da je izbegnu. Da li određivanje određenih tumorskih markera može da zameni gastroskopiju? Ne. Tumorski markeri su laboratorijska analiza koja pomaže u praćenju daljeg lečenja i usmeravanja dijagnostike, ali nisu instrument za postavljanje dijagnoze. Tumorski markeri koji se rade radi praćenja i kompletnije dijagnostike karcinoma želuca su CEA i CA 72-4, ali oni ni u kom slučaju ne mogu da zamene preciznost gastroskopije i histopatološkog nalaza. Još samo jednu važnu stvar bih dodala, gastroskopija jeste neugodna ali to je dijagnostička procedura koja u mnogim situacijama spašava život. Danas je medicina na mnogo višem nivou nego pre 20 i više godina kada je „gutanje sonde“ predstavljalo noćnu moru ne samo za pacijente već i lekare. Sada su na raspolaganju kako

U većini slučajeva lečenje Hpy je vrlo uspešno tokom prve sprovedene eradikacije (oko 80-90%). U manjem procentu, kada terapija ne bude efikasna možemo govoriti o rezistenciji tj. otpornom obliku Hpy infekcije.

lokalna tako i opšta anestezija čime je sama procedura olakšana.

Pre 30 i više godina Helicobacter infekcija nije bila prepoznata kao uzrok problema na nivou želuca pa se nije adekvatno ni lečila samim tim sigurno je da je bila zaslužna za karcinom želuca mnogih bolesnika koji su izgubili bitku sa ovom bolešću.

Pošto je ne možemo izbeći objasnite nam zašto je gastroskopija najvažniji korak u postavljanju dijagnoze tumora želuca?

Gastroskopija je endoskopski pregled kojim se pod okom kamere koja ima uveličanje, pregleda jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Pregled se radi kada je želudac prazan, a sonda kojom se pregled vrši je vrlo tanka, uža od 1cm i vrlo savitljiva. Njome se pregledaju svi delovi želuca, a pored standardnog pregleda belim svetlom radi se i pregled sluznice posebnim svetlima i filterima koji omogućavaju precizniju detekciju promena naročito kada je reč o ranom karcinomu želuca ili premalignim lezijama. Dodatnu preciznost pregledu daju i biopsije koje se uzimaju sa određenih mesta i to minimum 5, a sve to zajedno doprinosi tačnosti i preciznosti dijagnoze. U određenim situacijama kada je potrebno pored standarnog histo-

patološkog nalaza radi se i imunohistohemija tj. posebna histopatološka tehnika korišćenjem određenih antitela kojima se postavlja precizna histološka klasifikacija tumora i na taj način određuje smer lečenja.

Kako se infekcija leči? Da li je lečenje H. pylori efikasno i uspešno?

U većini slučajeva lečenje Hpy je vrlo uspešno tokom prve sprovedene eradikacije (oko 80-90%). U manjem procentu, kada terapija ne bude efikasna možemo govoriti o rezistenciji tj otpornom obliku Hpy infekcije. Rutinsko lečenje Hpy infekcije zavisi od podneblja i otpornosti na određene antibiotike koje ima Hpy soj koji je na toj teritoriji zastupljen. Srbija spada u red zemalja gde se primenjuje 14-todnevna antibiotska terapija od 3 antibiotika ili 2 antibiotika uz preparate bizmuta, mada ima novih terapija gde se koristiti jedan antibiotik i visoke doze inhibitora protonske pumpe uz odgovarajuće probiotike.

Kako god bilo, lečenje Hpy infekcije do 45. godine života može biti domen i lekara opšte prakse, ali se posle 45. godine smatra neophodnim da pacijent nevezano za pozitivan izdisajni ili fekalni Ag Hpy test ima i gastroskopski pregled želuca. Terapiju određuje lekar, gastroenterolog, prema važećim vodičima imajući u vidu alergije koje pacijent ima kao i druge pridružene bolesti. U slučaju rezistencije i terapijskog neuspeha lečenja Hpy infecije, radi se kultura bioptata Hpy, tj. posebno se zasejava isečak tkiva i na osnovu toga određuje na koji antibiotik je pacijent osetljiv. Takođe se na osnovu posebne, nestandardne procedure PCR analize na Hpy određuje koji bi antibiotik bio najbolji izbor za određenog pacijenta.

Svi zaraženi pacijenti treba da se leče a jednom izlečena infekcija se može i vraćati. Nekada lečenje nije dovoljno efikasno jer se bakterija može i „sakriti” na primer u desnima ukoliko postoji određeni stomatološki problem. Lečenje dodatno otežava sve veća rezistencija na antibiotike. l

Da li je pored antibiotske terapije neophodan i neki specifičan režim ishrane? Koja hrana pogoduje izlečenju a koja predstavlja faktor rizika za razvoj bolesti?

Koje suplemente treba izbegavati?

Kako da znamo da je Hpy infekcija izlečena?

Prevencija

I za kraj, da li možemo zaštititi od Helicobacter infekcije? Da li imate neki savet za naše čitaoce? Od infekcije se ne možemo u potpunosti zaštiti a tome u prilog govori i podatak da je polovina svetske populacije inficirano. To međutim, ne znači da će polovina svetske populacije imati neku bolest želuca. Kvalitetna ishrana i odgovarajuća higijena su vrlo bitne. Ne treba zanemarivati tegobe poput nelagodnosti i osećaja kao da vas peče u želucu, nadutosti, mučnine, nepodnošenja hrane koju ste ranije normalno konzumirali, bola i lečiti ih lekovima iz „kuhinje”. Kod prvih simptoma treba se obratiti lekaru. A kada je ishrana u pitanju, ne zaboravite da su umerenost i raznovrsnost ključ dobrog zdravlja.

Srbija spada u red zemalja gde se primenjuje 14-todnevna antibiotska terapija od 3 antibiotika ili 2 antibiotika uz preparate bizmuta, mada ima novih terapija gde se koristiti jedan antibiotik i visoke doze inhibitora protonske pumpe uz odgovarajuće probiotike.

Lekovita prijateljstva ili da li prijatelji produžavaju život?

Svako od nas uživa u vremenu koje izdvaja samo za sebe. Međutim, ljudi su društvena bića. I to nije floskula. Medicina je dokazala da su kvalitetne socijalne veze izuzetno važne u prevenciji različitih mentalnih i fizičkih oboljenja.

Dakle, druženje nas ne čini samo srećnijima, nego i zdravijima. Ali da li kvalitetna prijateljstva mogu da nam značajno produže život i kako utiče hormon oksitocin na naš društveni život?

Sve što nam treba su –prijatelji

Osnova svakog prijateljstva je da cenimo jedni druge i da prepoznajemo vrednost i u sebi i u drugima. Od toga

koliko cenimo neku osobu zavisi i koliko ćemo u to prijateljstvo ulagati i koliko ćemo ga negovati. Verovali ili ne, prijatelji su nam potrebni da preživimo i napredujemo, isto kao što su nam potrebni hrana, voda i vazduh, tvrde naučnici.

Međutim, pronaći prijatelje nije baš na „klik“. Deci je lakše da sklapaju prijateljstva, ali odraslima to može da predstavlja ozbiljan izazov. Međutim, dobra vest je da i prijateljstva iz

detinjstva donose dobrobit za naše mentalno, i fizičko zdravlje. Koliko su prijateljstva iz detinjstva značajna, govore i istraživanja. Jedno od njih pratilo je muškarce od 32 godine starosti. Oni koji su izjavili da su u detinjstvu i mladosti imali mnogo prijatelja, imali su niži krvni pritisak i veću verovatnoću da će imati zdravu telesnu težinu od onih koji nisu u istoj meri imali razvijene društvene odnose.

Jedna druga studija obuhvatala je ljude od 80 godina starosti i ukazala da su pojedinci koji su imali daleko veći nivo pozitivnih društvenih odnosa imali veštine pamćenja u rangu nekoliko decenija mlađih ljudi.

Druženje i mentalno zdravlje

Usamljenost nije isto što i samoća. Usamljenost ukazuje na nedostatak neophodnih odnosa sa ljudima. Dakle, usamljenost je mnogo opasnija za naše zdravlje od samoće. Brojne studije i istraživanja ukazuju da usamljenost može dovesti do mnogobrojnih psihijatrijskih poremećaja kao što su depresija, poremećaji ličnosti, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, poremećaji spavanja…

Naučnici tvrde da su prijatelji pouzdana prevencija od mentalnih poremećaja, ali i da su lekoviti ako se bolest već desi. Upravo efikasna prijateljstva štite nas od štetnih efekata usamljenosti. Ali, šta su to efikasna prijateljstva? Jedna studija ih opisuje kao kvalitetne međuljudske odnose koje karakteriše podrška, reciprocitet i intimnost. Samo takva prijateljstva

mogu da ublaže osećaj usamljenosti, doprinesu našem životnom zadovoljstvu, ali i samopoštovanju.

Kakva je veza između društvenih odnosa i samopoštovanja? Naučnici kažu da je u osnovi pozitivna povratna sprega i da u takvom odnosu jačaju i prijateljstva i samopoštovanje. Dakle, prijateljstva podstiču samopoštovanje, što je ključno i za naše mentalno i za fizičko zdravlje.

Prijateljstva i fizičko zdravlje

Veliki broj studija ukazuje da je nedostatak društvenih veza i njihov loš kvalitet povezan i sa brojnim zdravstvenim stanjima kao što su kardiovaskularne bolesti, visok krvni pritisak, kancer i oštećena imunološka funkcija organizma. Naučnici društvenu izolaciju i usamljenost povezuju i sa učestalijom pojavom gojaznosti, pušenjem i nedostatkom fizičke aktivnosti.

Verovali ili ne, ljudi koji nemaju razvijena prijateljstva su u 50% većem riziku od demencije. Ukoliko niste u mogućnosti da se često viđate sa prijateljima, lekovit je i kratak telefonski razgovor. Čak će vam i takav način komunikacije sa dragim osobama smanjiti osećaj usamljenosti, anksioznost i depresiju i posledično poboljšavati fizičko zdravlje.

PRIJATELJI PRODUžAVAJU žIVOT –SAZNAJTE KAKO

U čemu je fora?

Sve navedeno sugeriše da od socijalizacije možemo imati samo koristi i u mentalnom i u fizičkom pogledu. Ali u čemu je fora? Šta je ključ lekovitog svojstva socijalizacije? Odgovor bi mogao biti – oksitocin. Oksitocin je hormon i neurotransmiter koji se proizvodi u hipotalamusu. Poznat nam je kao hormon koji je uključen u porođaj i laktaciju, ali je takođe povezan i sa osećajem empatije, poverenja, velikodušnosti… Upravo ove osobine su osnova kvalitetnog prijateljstva. Jedna ranija studija je otkrila da je oksitocin vitalan za društveno prepoznavanje kod glodara, a isti efekat je uočen i kod ljudi. Druga studija podrazumevala je intranazalno davanje oksitocina ljudima, u obliku spreja za nos. Otkriveno je da je oksitocin uticao da ljudi povećaju međusobni nivo poverenja i budu spremniji da prihvate društvene rizike. E, sad, zašto oksitocin ima ovakvo dejstvo? Verovatno zbog njegovog uticaja na kortizol – hormon stresa. Naime, učesnici studije koji su primili oksitocin i bili izloženi stresu javnog govora imali su niži nivo kortizola od učesnika u placebo grupi.

Ukoliko niste u mogućnosti da se često viđate sa prijateljima, lekovit je i kratak telefonski razgovor. Čak će vam i takav način komunikacije sa dragim osobama smanjiti osećaj usamljenosti, anksioznost i depresiju i posledično poboljšavati fizičko zdravlje.

Kortizol inače oslobađaju nadbubrežne žlezde kada se osoba nalazi pod stresom i to nije apriori loše. Na taj način, naše telo nas priprema za akciju. Ono što jeste loše je kada se to dešava dugoročno i kada smo konstantno izloženi stresu. Ilustracije radi, dugotrajno visok kortizol može biti uzročnik visokog krvnog pritiska, umora, ali i dijabetesa tipa 2. Nameće se da je rešenje u smanjenju nivoa kortizola u našem organizmu. Ali kako?

Jednostavno – socijalizacijom! Pozitivne društvene interakcije deluju opuštajuće i tada naše telo proizvodi oksitocin usled čega nivo kortizola opada. A sa njim i npr. visok krvni pritisak.

Sad kada znamo benefite koje nam donose prijateljstva, treba da znamo da ne treba da postanemo „sakupljači” tzv. prijatelja. Uživo ili na društvenim mrežama. Lekovita svojstva imaju samo kvalitetna prijateljstva, smisleni odnosi i iskrena podrška.

I da ne zaboravimo… Postoje prijateljstva koja imaju i negativan uticaj na naše mentalno i fizičko zdravlje i dobrobit. Izbegavajte prijatelje koji vam, poput vampira, isisavaju energiju i zovu samo kad im je nešto potrebno. Razvijajte kvalitetna prijateljstva sa ljudima koji vam prijaju i koji na vas utiču lekovito. A i vi na njih.

Možda je baš sada trenutak da pozovete najboljeg prijatelja ili prijateljicu, školskog druga iz detinjstva, onu divnu koleginicu s posla ili jednostavno „skoknete“ u komšiluk na kafu. l

Gastlighting

u raljama narcisoidnih zlostavljača

Ako ste bili u prilici da upoznate osobu koja je nametljiva, koja konstantno širi negativnu energiju i manipuliše na sve moguće načine ljudima oko sebe, koja se služi neistinama i psihološkim igricama kako bi zadovoljila isključivo svoje potrebe i pri tome ne bira sredstvo da dođe do ličnog cilja, sa sigurnošću možemo reći da ste upoznali narcisoidnu osobu. Ovakve osobe mogu prerasti u prave psihološke zlostavljače koji od svih oblika manipulacije najčešće biraju – gaslighting.

Društveno poželjno ponašanje ili odsustvo zdravog razuma

Narcisoidna osoba veoma često ne pokazuje odmah svoje zlostavljačke osobine. Ovo je tzv. prikrivena narcisoidnost. Posebno se javlja u partnerskim odnosima gde jedan partner dugo vremena ne prepoznaje u svom supružniku narcisoidne osobine. Tek u sukobu sa vama oni pokazuju svoje pravo lice, jer su ove osobe u suštini ranjive i emocionalno nestabilne. Impulsivne reakcije, negiranje istinitosti, pa čak i fizičko nasilje, glavni su odbrambeni mehanizami narcisa. To se dešava delom i zbog savremenog stila života. Vrednosti koje nam XX i XXI vek serviraju kroz filmove, televizijske serije, muziku i popularnu literaturu, zaokupljuju pažnju prosečnog čoveka. Tako nam neke javne ličnosti pokazuju kako je sasvim u redu i čak poželjno imati neke narcisoidne osobine poput hvalisavosti, biti u centru pažnje svakodnevnim skandalima, biti drugačiji u smislu egocentričnosti, sebičnosti i isticanja samoljublja. Upravo zato je narcisoidni poremećaj tek polovinom XX veka dobio na važnosti i dijagnostifikovan je kao ozbiljan psihički poremećaj.

Na žalost, danas mnoge planetarno poznate ličnosti prezentuju ovaj

autor: Tamara Vlaškalin

destruktivni način ponašanja kao obrazac po kojem bi trebalo da se ponašaju mladi ljudi kako bi bili atraktivni, originalni i prihvaćeni u društvu.

Gaslighting ili ko ovde koga pravi ludim?!

Gaslighting predstavlja jednu od najopasnijih formi emocionalne manipulacije. U slučaju gaslightinga zlostavljač navodi žrtvu da se preispituje u vezi nekog realnog događaja koji se evidentno desio, ali ga zlostavljač poriče. U narodu bi se to reklo „ko ovde koga pravi ludim“. Poricanje i laganje je jedna od tehnika gaslightinga koju emotivni zlostavljači, verovali ili ne, koriste sa velikim uspehom. Ovo nije samo jedna od najviše upotrebljavanih tehnika manipulacije u partnerskim, ličnim i poslovnim odnosima, već ga uspešno koriste i diktatori, vođe različitih kultova… I naravno - narcisoidni zlostavljači.

Gaslighting se sprovodi postupno i igra na kartu ispiranja mozga. Narcisoidnim osobama ovo zaista ne pada teško, jer su one već izverzirane da besomučno lažu, dodvoravaju se, budu šarmantne i ljubazne do neverovatnih granica i na taj način sasvim neprimetno uspostavljaju vezu sa osobom koju žele da zlostavljaju. Gaslighting počinje da deluje kada žrtva popusti i počne da veruje svom mentalnom zlostavljaču. Izjave ljubavi, naklonost, pravdanje i dokazivanje da je u pravu, objašnjavanje, laskanje samo potvrđuju zlostavljaču da je žrtva „pod njegovom šapom“. Vrlo često će zlostavljač izigravati žrtvu ako

tražimo objašnjenje za neki postupak. Ova forma manipulacije može preći i u fizičko zlostavljanje, ako bes zlostavljača eskalira.

Kako prepoznati gaslighting?

Da bi se zaštitili od gaslightinga, potrebno je da znamo da ga prepoznamo. A prepoznaćemo ga po bezočnom laganju, poricanju da je nešto rečeno ili učinjeno, disproporciji između reči i dela, zloupotrebi dragih osoba prilikom povređivanja žrtve, pretnjama naklonošću drugih ljudi, urušavanju našeg samopouzdanja, ubeđivanju u ono u šta zlostavljač veruje… Zlostavljači najčešće pokušavaju da nas ubede kako svi lažu osim njih, a optuživaće nas čak i za stvari koje sami rade. Sa narcisoidnim zlostavljačem ste uvek na rolerkosteru - od velikih izliva besa, čak i fizičkog nasilja, do izvinjavanja i ulagivanja, jer rapoloženja menjaju neverovatnom brzinom. I ono što je zajednički imenitelj svim zlostavljačima jeste da vas izoluju od dragih ljudi i porodice, jer znaju da je žrtva najranjivija kada je usamljena. Jednostavno, zlostavljači žele da imaju kontrolu nad životom žrtve.

Sa narcisoidnim zlostavljačem ste uvek na rolerkosteruod velikih izliva besa, čak i fizičkog nasilja, do izvinjavanja i ulagivanja, jer rapoloženja menjaju neverovatnom brzinom

Gaslighting je veoma opasan, a što duže traje, posledice su sve teže. Kao i kod drugih vidova manipulacije, osoba se vrlo teško suočava sa činjenicom da je žrtva manipulacije. Ona je čak u stanju i da vrlo dugo negira prisustvo emotivnog zlostavljanja, jer ne može da poveruje da neko ko je toliko ljubazan i šarmantan (osnovna sredstva manipulatora), može da bude poguban za njega. Žrtva često nije u stanju da razume da jedna te ista osoba može da bude objekat ljubavi i zlostavljač. Na sreću, pravu sliku zlostavljača vide ljudi iz neposredne okoline i upravo oni mogu pomoći žrtvi.l

Kako se oporaviti od narcisoidnog zlostavljanja?

Dakle, prvi korak zaštite od narcisoidnog zlostavljanja jeste prepoznati ga. Drugi korak jeste okružiti se ljudima kojima verujete i koji mogu da vam pomognu da se vratite u realnost. Zatim, potrebno je fizički se odvojiti od zlostavljača, a potom i emocionalno. Ova faza je prilično teška jer se žrtva preispituje i razmotava film o svakom detalju koji se desio, razmišlja o tome kako i da li može promeniti svog zlostavljača, a to, priznaćete, ide zaista teško. Ono što se preporučuje jeste poseta psihologu i psihoterapeutu, pronalaženje grupe ili mreže za podršku i povezivanje sa drugima koji su imali slična iskustva. S obzirom da je narcisoidno zlostavljanje izuzetno isrcpljujuće i fizički i psihički, za oparavak je, pre svega, potrebno – vreme. Ako ste se prepoznali kao žrtva gaslightinga, pročitajte tekst još jednom, prikupite snagu i recite stop zlostavljanju.

Nasledne i stečene

trombofilije

Trombofilija se definiše kao abnormalnost koagulacionog ili fibrinolitičkog sistema koja dovodi do hiperkoagulabilnog stanja i povećava rizik za intravaskularno formiranje tromba.

Šta je trombofilija?

Trombofilija je povećana sklonost ka nastanku krvnog ugruška ili tromba, zbog postojanja poremećaja u zgrušavanju krvi. Osoba koja ima trombofiliju, ima veći rizik za razvoj venske tromboze u odnosu na osobe koje nemaju ovo stanje. Značajan procenat ljudi ima ovu sklonost, ali se tromb formira tek kod manjeg broja ljudi.

Šta je krvni ugrušak i kako nastaje?

Tromb, poznat i pod nazivom krvni ugrušak, je konačni proizvod kaskade reakcija tokom procesa koagulacije krvi u hemostazi. Krvni ugrušak koji se formira unutar vene ili arterije naziva se tromb. Tromb može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ukoliko se otkači sa mesta nastanka jer

vrlo lako putem krvi dospeva do vitalnih organa.

Krvni ugrušci mogu da putuju po celom telu, izazivajući ozbiljne probleme na sledećih organima:

• Pluća (plućna embolija)

• Srce (srčani udar)

• Mozak (moždani udar)

• Bubrezi (zatajenje bubrega)

• Vene nogu ili ruku (duboka venska tromboza ili DVT)

Ljudi sa naslednom trombofilijom imaju tendenciju da formiraju ugruške zbog genetske predispozicije nasleđene od roditelja. Mogu imati i porodičnu istoriju rođaka sa abnormalnim ili prekomernim zgrušavanjem krvi

U trudnoći je takođe pojačan rizik za razvoj tromboze jer organizam prirodnom hiperkoagulacijom sprečava pojačano krvarenje za vreme njenog trajanja, kao i nakon porođaja.

Veza između trombofilije i procesa zgrušavanja krvi

Trombofilija (koja se ponekad naziva hiperkoagulabilnost) je abnormalnost koagulacije krvi koja pove ć ava rizik od tromboze (krvnih ugrušaka u krvnim sudovima). Takve abnormalnosti se mogu identifikovati kod određene populacije ljudi koji imaju epizodu tromboze (kao što je duboka venska tromboza na nozi) koja nije bila izazvana drugim uzrocima. Značajan deo populacije ima trombofilnu abnormalnost koja se može otkriti, ali ve ć ina njih razvija trombo -

zu samo u prisustvu dodatnog faktora rizika.

Koji tipovi trombofilija postoje?

Trombofilije se mogu podeliti na urođene (nasledne) i stečene trombofilije. Ljudi sa naslednom trombofilijom imaju tendenciju da formiraju ugruške zbog genetske predispozicije nasleđene od roditelja. Ljudi sa naslednom trombofilijom mogu imati porodičnu istoriju rođaka sa abnormalnim ili prekomernim zgrušavanjem krvi. Pojedinci mogu da nose više od jednog naslednog gena koji uzrokuje ovo stanje, ali je mogu ć e da oni koji su u riziku nemaju porodičnu istoriju nasledne trombofilije. Stečene trombofilije se ne nasleđuju, što znači da nemaju nikakve veze sa genetskim faktorom. Najčešće stečene trombofilije se obično susreću tokom operacije, povrede ili medicinskih stanja, uključujući kongestivnu srčanu insuficijenciju i određena respiratorna stanja. Stečena trombofilija je stanje povezano sa povećanim rizikom od nastanka venske tromboembolije. Sindrom antifosfolipidnih antitela je najčešća stečena trombofilija. Antifosfolipidna antitela predstavljaju porodicu nekoliko različitih pojedinačnih antitela koja mogu, kao grupa ili nezavisno, dovesti i do zgrušavanja, ali i do ponavljajućih pobačaja. To je autoimuni poremećaj koji može povećati rizik za komplikacije u trudnoći.

Neke trombofilije mogu imati i genetsku predispoziciju i biti stečene.

Kako se postavlja dijagnoza trombofilije?

Test na trombofiliju bi trebalo uraditi ukoliko:

• Imate porodičnu istoriju krvnih ugrušaka

• Imate ugruške koji se stvaraju bez poznatog uzroka (bez faktora rizika)

• Imate istoriju čestih pobačaja

• Tromboza s javlja na neuobičajenim mestima (npr. cerebralna

venska tromboza) i kumarinom indukovana nekroza kože

• Postoji arterijska tromboza kod osoba mlađih od 40 godina

• Radi izbora i dužine trajanja adekvatne antikoagulantne terapije (terapije koja usporava zgrušavanje krvi)

• Vaš lekar želi da testira članove porodice koji mogu biti u opasnosti od razvoja krvnih ugrušaka

Lekar procenjuje da li je osoba kandidat za testiranje na trombofiliju na osnovu lične ili porodične istorije tromboze. Na osnovu kliničke slike i anamnestičkih podataka, pacijent se upućuje na određene laboratorijske testove koji pomažu u postavljanju konačne dijagnoze trombofilnog stanja, a samim tim i potrebne terapije. Laboratorijsko testiranje obično predstavlja kombinaciju testova koji determinišu genetički faktor rizika tj. stvaranje specifičnih antitela usmerenih na različite ćelijske komponente.

Najčešće stečene trombofilije se obično susreću tokom operacije, povrede ili medicinskih stanja, uključujući kongestivnu srčanu insuficijenciju i određena respiratorna stanja.

Ovi testovi zapravo daju informaciju o nivou zgrušavanja proteina u krvi. Izbor testova, kao i obim laboratorijske dijagnostike, zavisi od saveta lekara i samog uvida u zdravstveno stanje pacijenta. Testiranje može biti manje ili više opsežno, u zavisnosti od kliničke procene i abnormalnosti otkrivenih pri početnoj proceni.

Šta je nasledna trombofilija i kako se postavlja dijagnoza?

Genetska (nasleđena) trombofilija je tip koji se nasleđuje od srodnika. Možete dobiti kopiju gena od svoje majke, oca ili oboje (kao i od rođaka sa pozitivnom anamnezom).

Beo-lab genetička laboratorija identifikuje prisustvo i broj kopija sledećih mutacija i visokorizičnih varijanti u genima koji se dovode u vezu sa naslednom trombofilijom:

•

Faktor V (Faktor 5)-Lajden mutacija (R506Q)

• Faktor II (Faktor 2- protrombin)mutacija 20210 G>A

• MTHFR (metilentetrahidrofolatreduktaza)– C677T

• MTHFR (metilentetrahidrofolatreduktaza)– A1298C

•

•

Antitrombin III (SERPINC1 gen)G786A

PAI-1 (SERPINE1 gen)- 4G/5G

• Faktor XIII (Faktor 13)– Val34Leu

U svim Beo-lab laboratorijama možete uraditi testiranje na pojedinačne faktore trombofilije, kao i genetički panel koji obuvata određivanje svih 7 faktora trombofilije.

Panel od 7 naslednih faktora trombofilija možete uraditi po cenu od 11.000 dinara, dok određivanje pojedinačnog faktora košta 3300 dinara.

Potrebno je napomenuti da je laboratorijski izveštaj samo jedan od pokazatelja stanja organizma i ne uzima se posebno u razmatranje. Zato je jako važno da rezultat svakog urađenog laboratorijskog testa pokažete svom lekaru koji će uz klinički pregled, dodatne parametre i dijagnostičke metode, detaljnije protumačiti isti i dati adekvatan odgovor.

Šta je stečena trombofilija i kako se dijagnostikuje?

Stečene trombofilije su posledica povećanog nivoa određenih supstanci za zgrušavanje u krvi ili specijalnih proteina, poznatih i pod nazivom antitela, koji takođe mogu dovesti do zgrušavanja.

Za postavljanje dijagnoze stečnih trombofilija, lekar može zahtevati određivanje različitih laboratorijskih testova.

U Beo-lab laboratorijama možete uraditi dva panela za trombofilije, kreirana od strane medicinskih biohemičara, putem kojih možete dobiti uvid u parametre važne za detekciju ovog stanja.

Parametri koji se određuju u sklopu Osnovnog panela za trombofilije su:

• Protein C

• Protein S (free antigen)

• APCR (rezistencija na aktivirani protein C)

• Antitrombin

• Lupus antikoagulans

• Antikardiolipinska IgG antitela

• Antikardiolipinska IgM antitela

• Antitela na beta2-glikoprotein IgG

• Antitela na beta2-glikoprotein IgM

•

Cena panela je 16.380 dinara.

Parametri koji se određuju u sklopu Proširenog panela za trombofilije su:

• Protrombinsko vreme

• aPTT

• Fibrinogen

• Protein C

• Protein S (free antigen)

U svim Beo-lab laboratorijama možete uraditi testiranje na pojedinačne faktore trombofilije, kao i genetički panel koji obuvata određivanje svih 7 faktora trombofilije.

• APCR (rezistencija na aktivirani protein C)

• Antitrombin

• Lupus antikoagulans

• Antikardiolipinska IgG antitela

• Antikardiolipinska IgM antitela

• Antitela na beta2-glikoprotein IgG

• Antitela na beta2-glikoprotein IgM

• Antifosfolipidna antitela IgG

• Antifosfolipidna antitela IgM

•

Cena panela je 19.880 dinara.

Tumačenje rezultata dobijenih analiza

U zavisnosti od testova koje je potrebno da uradite, dobijeni rezultati se takođe tumače od strane stručnog lica, uzimajući u obzir celokupnu anamnezu i kliničku sliku pacijenta. Bilo da se radi o postavljanju dijagnoze nasledne i/ili stečene trombofilije, jako je važno da pacijent shvati suštinu i važnost svog stanja i da se pridržava upustva lekara, kao i terapije i protokola lečenja. l

Kako prevazići tremu

Trema ima spoljašnje i unutrašnje aspekte delovanja. Unutrašnji mogu biti skriveni za okolinu, a uticati na aktivnost, naročito kod perfekcionista. Zbog straha od neuspeha i jakog osećaja stida i neprijatnosti perfekcionisti se uglavnom temeljno spremaju za događaj, što rezultuje uspehom i takvo ponašanje učvršćuje. Ono postaje ego sintono, tj. u skladu sa ličnošću, pa se ne doživljava kao negativno.

Problem nastaje ako je perfekcionizam toliko jak da parališe, strah blokira aktivnost i zaista dolazi do neuspeha, a usled toga i do pada samopouzdanja. Problem je i kad se jave opsesivno-kompulsivni simptomi, koji su u direktnoj vezi sa pojačanom napetošću. Da bi se osećaj inferiornosti kompenzovao, osoba postavlja nerealne ciljeve, koji su više u skladu sa idealnim ja, zbog nesigur-

nosti previše vremena troši na nepotrebne detalje koji zamagljuju sliku, nepravilno organizuje vreme i zato opet biva nezadovoljna. Osećaj nedekvatnosti dodatno pojačava tremu i tako u krug.

Nevidljiva trema

Unutrašnji, kognitivni aspekti treme ne moraju biti vidljivi, mnogi uspešni ljudi su najpre bili paralisani od stra-

ha, ali ih je to podsticalo da budu još bolji. Kad su počeli da doživljavaju uspehe, vremenom su naučili da tremu kontrolišu, čak pretvore u saveznika. Oni se ne boje toliko unutrašnjeg aspekta treme koliko spoljašnjeg, vidljivog zbog straha od procene, u čijoj osnovi su projekcija i projektivna identifikacija. Zato se radi na kognitivnoj promeni obrade doživljaja. Mnogi koji imaju tremu, kada doži-

autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psihodijagnostičar, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, jasnab@mensa.rs

Unutrašnji aspekt treme je uvek veći nego onaj koji je vidljiv, subjektivan je, zato na osnovu realne tehnike treba razuveriti tremaroša.

ve uspeh i kad ciljevi počinju da im se ostvaruju počinju da pate od tzv. Imposter sindroma, u čijoj osnovi je ekstremno jak osećaj inferiornosti, tad misle da je pitanje dana kad će drugi otkriti da su oni varalice, tj. da nisu stručnjaci za kojima ih smatraju. Tu ne pomaže razuveravanje, već psihoterapija. Sve ide iz perfekcionizma koji se okreće protiv njih.

Unutrašnji aspekt treme je uvek veći nego onaj koji je vidljiv, subjektivan je, zato na osnovu realne tehnike treba razuveriti tremaroša. Ako se na tome poradi na samom početku, ako se pojasni da svi manje-više imaju neku dozu neprijatnosti, te da svi gledaju šta će neko reći, a ne na koji način, trema može da se drži pod kontrolom. Niz tehnika služi razvijanju takvog načina doživljavanja, npr. savetuje se da izaberete neku prijatnu osobu u okruženju u njoj pojašnjavate to što želite. Zatim bitno je da druge ne doživljavate kao lovce na vaše greške, već da shvatite da oni žele da im pojasnite nešto o određenoj temi, a ne da vam love greške. Zato je važno da druge doživljavate kao dobronamerne i autentično zainteresovane za ono što pričate, naravno kad ste sigurni u sadržaj koji izlažete. Treba se za početak držati svoje struke, a podpitanja doživeti kao razmenu dvoje prijatelja.

Ako neko npr. ima tahikardiju treba da shvati da je ona unutrašnji doživljaj (koliko god bila očigledna) i da se spolja ne vidi. Slično je sa crvenilom u početku, osobi se najpre čini da crveni, a tek ako se ustali kao reakcija uz jak osećaj neprijatnosti može postati vidljiva. Tremor ruku se takođe pojačava ako se obrati pažnja na njega. Najbolji način prevazilaženja telesnih reakcija su vežbe relaksacije koje sam opisala u tekstu „Kako da se opu-

Najbolji način prevazilaženja telesnih reakcija su vežbe relaksacije. Suština je u postupnom izlaganju potencijalnom stresoru: najpre sve provežbajte sami, radite vežbe relaksacije, pa sa bliskom osobom proradite probu ponašanja, fokusirajte se na pozitivne aspekte izlaganja i tek onda se suočite sa tim.

stim“. Suština je u postupnom izlaganju potencijalnom stresoru: najpre sve provežbajte sami, radite vežbe relaksacije, pa sa bliskom osobom proradite probu ponašanja, fokusirajte se na pozitivne aspekte izlaganja i tek onda se suočite sa tim.

Strah od procene

U osnovi treme je uvek strah od procene, tj. doživljaj negativno obojene procene. To može biti projekcija sopstvenih misli, kad nešto što ne možemo prihvatiti kod sebe projektujemo na druge. Ta procena je veoma povezana sa slikom o sebi koja se formira na osnovu iskustva sa najbližima u ranom detinjstvu. Jaču tremu obično imaju oni koji nisu navikli da budu u centru pažnje, kojima se zbog toga javlja osećaj stida, kao i oni koji su u detinjstvu dobijali razne epitete i opise sopstvenog ponašanja iako to nisu ni tražili niti želeli.

Ako neko nosi u sebi poruke tipa „pogledaj se, svi će ti se smejati“, „glup si, nemaš pojma“ itd., obično će ili razviti narcizam da svima pokaže kako to nije tako ili će krajnje fobično poverovati u tu sliku o sebi. U psihoterapiji treba raščlaniti šta je zaista vaše, a šta su poruke iz prošlosti.

Postoje npr. roditelji koji se ceo život takmiče sa sopstvenom decom, a postoje i oni koji narcističke grandiozne

želje (koje potiču iz inferiornog i krhkog ja) projektuju na narcistički produžetak sebe, a to su njihova deca. To se vidi još u ranom detinjstvu na osnovu bazičnih poruka koje im šalju, koje se ne zasnivaju na trudu, već podstiču nerealan (u stvarnosti neutemeljen) doživljaj superiornosti („ti si mamin najpametniji sin, bolji si od svih“ , „najbolji si, niko nije kao ti“ itd.). Takva deca rastu sa velikim opterećenjem da moraju uspeti, to je emocionalna ucena, kao da zaslužuju ljubav samo ako su najbolji. Još veći problem je ako se cilj superiornosti nameće onima koji su prosečnih kognitivnih potencijala. Pokušavajući da kompenzuju prosečnost, oni se obično ponašaju protivno moralnim normama, sve zarad kvazi-popularnosti.

Naš školski sistem je pogodan za podsticanje treme jer su predavanja ex catedra, veliki je jaz između profesora i dece, nema team buildinga unutar škole (idealno bi bilo da profesori i đaci zajednički rade na projektima koji se ne ocenjuju ali podstiču timski duh). Problem je i jer se traži samo jedan tačan odgovor, za sve ostalo se dobija nula poena (približni odgovori i pokušaji se ne uzimaju u obzir što je loše utiče na kreativnost).

Sloboda je izvor spontanosti

Da bi neko bio spontan, bez treme treba da ima jak doživljaj slobode, da pusti slobodno dete u sebi. Treba decu davati na hobi sportsko-umetničkog tipa, gde nema takmičenja, već se samo uživa u kreativnosti. Da biste to podstakli nije neophodno da ih upišete na neku takvu aktivnost van kuće, bitnije je da veći deo dana odrastaju u zabavnoj atmosferi (ples, pevanje, crtanje, vajanje, čitanje, glu-

Naš školski sistem je pogodan za podsticanje treme jer su predavanja ex catedra, veliki je jaz između profesora i dece, nema team buildinga unutar škole (idealno bi bilo da profesori i đaci zajednički rade na projektima koji se ne ocenjuju ali podstiču timski duh)

ma i sl.), da uče kroz igru, pogotovo kad su mali. Te aktivnosti prati glas „da se od toga ne živi“, roditelji guše ispoljenu kreativnost da bi se deca bavila nečim konkretnim „ od čega će da žive“. A hobi je najbolji stub samopouzdanja, lek protiv treme. To su mnoge firme shvatile pa u CV-u gledaju koji su hobiji. Ako život shvatite kao igru, ako vam je važnije putovanje do cilja nego cilj, posredno ćete i postići taj cilj.

Zato, kad sledeći put deca krenu da „gackaju po baricama“, da se prljaju dok slikaju i slično, podržite ih i igrajte zajedno sa njima, pustite to slobodno dete iz sebe, pevajte, igrajte, uživajte. Strah i trema se najbolje leče kreativnošću i radošću.

Pravo na grešku oslobađa

Kad niste opterećeni uspehom i efektom, niti savršenstvom (jer niko nije savršen), uživate u svemu „sada i ovde“, što smanjuje anksioznost i proizvodi zadovoljstvo. Zato se i kaže da bilo koji sport počinje vežbama padanja, jer pravo na grešku oslobađa. Ako već ne radite to što volite, onda volite to što radite.

Radite ono u čemu ste uživali u detinjstvu, to je najpametnije utrošeno vreme koje će vam se višestruko isplatiti, jer ćete tako napuniti baterije za sve ono što se mora

Život je samo jedan i treba u njemu maksimalno uživati. Za početak radite ono u čemu ste uživali u detinjstvu, to je najpametnije utrošeno vreme koje će vam se višestruko isplatiti, jer ćete tako napuniti baterije za sve ono što se mora. Da biste do toga došli, oslušnite najpre sebe i vidite šta želite da radite, koliko god bilo „neprikladno“ vašim godinama. Zato se u mnogim IT firmama sve češće prave posebni prostori za igru i zabavu, što smanjuje stres i podstiče kreativnost.

Ne čekajte posebne prilike, počnite već danas sa zabavnim igrama u svom domu i negde u prirodi, uživajte u trenutku. Tako ćete ubrzan puls i crvenilo doživeti kao odraz radosti, a ne treme i straha od negativne procene. Carpe diem l

Prirodni proizvodi koji se zasnivaju na tradicionalnoj primeni bilja i meda u lekovite svrhe

Dostupno samo online: www.herbsandhoney.rs Za dodatne informacije: 011 2318 036

Blagi kognitivni poremećaj, kako ga prepoznati na vreme?

autor: dr Goran Popović, Specijalista neuropsihijatrije Dom zdravlja Novi Beograd

U savremenom svetu populacije su sve starije, pa nije iznenađenje što se sve češće susrećemo sa bolestima koje se, istina mogu javiti gotovo bilo kada u toku života, ali se ipak čeće javljaju kako starimo.

Među ovim bolestima poseban značaj imaju povišeni krvni pritisak i šećerna bolest. Zašto? Zato što predstavljaju nedvosmislen faktor rizika za brojna oboljenja, među kojima je i bolest malih krvnih sudova mozga. Ovo oboljenje se manifestuje usporavanjem mentalnih procesa, koje je izraženije u odnosu na normalano starenje, a neretko i izmenama ličnosti što dodatno ometa normalno, svakodnevno funkcionisanje.

Zdrave starije osobe samostalno obavljaju svoje uobičajene dnevne aktivnosti kao što su oblačenje ili održavanje lične higijene, kupovina, odlazak kod lekara, plaćanje računa. Iako se i kod ovih osoba mogu javiti poteškoće u pamćenju, zdrava starija osoba će se, kada do toga dođe, već nakon nekoliko trenutaka prisetiti šta je želela da kaže, gde je krenula i zbog čega.

Uobičajene promene vezane za starenje mozga su: problemi sa pažnjom i učenjem novih stvari, teškoće u obavljanju više zadataka istovremeno, teškoće u prisećanju imena ili brojeva, zaboravljanje dogovora, promene raspoloženja u vidu umora, svadljivosti ili plačljivosti. Često se dešava da osobe koje imaju probleme s pamćenjem nisu svesne svog problema ili umanjuju njegov značaj, šaleći se da im je „požutela krštenica”, pa obično članovi porodice prvi primete da postoji problem i to tek onda kada svima počne da remeti kvalitet života. Najčešće su to simptomi poput: zaboravljanja da se uzme

redovna terapija, teškoće u samostalnom održavanju lične higijene ili nemogućnost da se prepozna gde se osoba nalazi i zašto je tu došla. Često dolazi do nestabilnosti, naročito u toku hoda, pa nisu retki ni padovi. Mogu se javiti i promene u kvalitetu sna, poput nesanice, a često dolazi i do promena raspoloženja i ponašanja u vidu uznemirnosti, ljutnje, zbunjenosti. Ukoliko bolest napreduje dolazi i do češće potrebe za odlaskom u toalet. Tačan uzrok zašto dolazi do bolesti malih krvnih sudova mozga se ne zna, ipak srećom simptome možemo prepoznati već na samom početku nastanka bolesti i tako sprečiti njeno dalje napredovanje. Pre nego što značajno naruši kvalitet života, simptomi bolesti se mogu razvijati dugi niz godina, što nam daje dovoljno vremena da ih prepoznamo i započnemo njihovo lečenje. Lečenje uvek treba da bude praćeno i korekcijom faktora rizika, kako bismo bili što uspešniji. Ovo je

naročito važno ako se u obzir uzme i činjenica da nažalost, dosad nije pronađen lek koji bi omogućio da se izumrle nervne ćelije obnove.

Bolest malih krvnih sudova mozga će, ukoliko se ne prepozna na vreme, kod 1 od 10 ili čak 5 od 10 pacijenata dovesti do razvoja Alchajmerove demencije. Ovo zavisi od toga o kom tipu bolesti malih krvnih sudova mozga se radi. Ukoliko osoba ima problem sa otežanim učenjem i prisećanjem skorašnje stečenih informacija, onda je verovatnoća da će se u naredne 3 godine Alchajmerova demencija razviti kod polovine pacijenata. 1

Bolest malih krvnih sudova mozga predstavlja i veliki rizik za razvoj moždanog udara. Čak 25% svih moždanih udara nastaje upravo kod ovih pacijenata. Za zdravo funkcionisanje mozga neophodan je adekvatan dotok kiseonika i nutritivnih elemenata. Zato terapija podrazumeva, ne samo kontrolu povišenog krvnog pritiska, masnoća, šećera itd. već i uvođenje redovne fizičke aktivnosti, smanjenje pušenja, umerenu upotrebu alkohola, ali i primenu lekova koji će mozgu omogućuti „dodatnu hranu”.

Jedan takav lek je i Cavinton, vinpocetin, koji značajno poboljšava iskorišćavanje kiseonika u mozgu i pritom se može koristiti neograničeno dugo. Jedino je važno pravilno ga koristiti što podrazumeva upotrebu 3 puta na dan posle obroka. l

Reference: 1.Petersen et al. Mild cognitive impairment: clinical characterization and outcome. Arch Neurol, 1999

ZDRAVA HRANA ZA ZDRAVO SRCE

Vreme je slava, period kada često zaboravimo da zdravlje na usta ulazi. Trpeze su pune visokokalorijske hrane, kolača sa visokim sadržajem šećera i masnoća, alkohol se često pije neumereno, a gde je aklohol, tu su i kafa i cigarete. Sve ovo pogubno je za naše srce. Ako na sve dodamo i podatak da od 12% do 19% ukupnog stanovništva boluje od neke kardiovaskularne bolesti i da su upravo one čest uzrok prevremene smrtnosti i invaliditeta, dovoljno je razloga za alarm.

Da li je baš danas vreme da promenimo naše prehrambene navike i sačuvamo zdravo srce? Jedini ispravan odgovor je – da!

Nepravilna ishrana kao faktor rizika

Svima je poznato da kardiovaskularni pacijenti moraju da menjaju svoje ži-

votne navike. To podrazumeva upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti, održavanje telesne težine, izbegavanje alkohola i prestanak pušenja.

Međutim, ishrana je ne manje važan način prevencije ovih bolesti, ali i pomoć u lečenju pacijenata koji se već suočavaju sa srčanim oboljenjima. Ljudi sa naših prostora ne vode toli-

ko računa o ishrani koja je često hiperkalorijska, sa visokim procentom masti životinjskog porekla. S obzirom da ovakve prehrambene navike često isključuju unos mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina kao što su Omega 3 i Omega 6, veliki broj ljudi pati od povišenog holesterola. Nepoželjan je i visok unos prostih ugljenih hidrata kao što su saharoza

Dijeta za kardiovaskularne bolesnike uključuje raznovrsno voće i povrće u svežem stanju, konzervirano ili smrznuto voće i povrće bez dodatih soli i šećera, proizvode od celih zrna žitarica koje su bogate vlaknima, mlečne proizvode bez ili sa vrlo malo masti, piletinu (bez kože) i ribu.

i skrob, a mali unos dijetalnih vlakana. Disbalans u potrošnji proteina, nedostatak nekih vitamina i minerala, preteran unos kuhinjske soli i neumereno konzumiranje alkohola i kafe takođe su faktori rizika koji su štetni za organizam. Posledice neadekvatne ishrane po kardiovaskularne pacijente mogu biti katastrofalne, što pokazuju i statistički podaci prema kojima Srbija spada u zemlje Evrope sa najvećim brojem obolelih.

Prevencija je pola zdravlja Ishrana je važan segment u preveciji srčanih oboljenja i to primarnih, sekundarnih i tercijalnih. Mere primarne prevencije se odnose na široku populaciju stanovništva kojima se sprečavaju pojave kardiovaskularnih oboljenja kod rizičnih grupa stanovništva. One pre svega uključuju sprečavanje dejstva faktora rizika ili potpunu eliminaciju istih kod ljudi koji imaju predispoziciju za kardio oboljenja. Kod sekundarne i tercijalne prevencije važno je obavezno uvesti dijetetski režim ishrane koji podrazumeva menjanje stila života, načina ishrane, vežbanje u meri u kojoj je to dozvoljeno, kao i prestanak pušenja. Kao značajan faktor rizika za nastanak i pogoršanje kardiovaskularnih oboljenja je, pre svega, gojaznost. U tom slučaju uvodi se hipokalorijska dijeta uz obaveznu redukciju unosa zasićenih masnih kiselina, holesterola i saharoze, kao i ukupnih masnoća.

Naučnici su dokazali da postoji zavisnost između telesne mase novorođenčeta i telesne mase trudnice. Stoga krupnije trudnice rađaju krupnije bebe. Zato novorođenčad koja pri rođenju imaju telesnu masu veću od 4,5kg imaju veći faktor rizika da kad porastu budu gojazne osobe jer imaju veći broj masnih ćelija. Zato su dijete tokom trudnoće, ako lekar ustanovi povećanu telesnu masu trudnice, obavezne i poželjne.

Vrste kardio dijeta

Dokazano je da su za kardiovaskularne bolesnike najprikladnije DASH dijeta, mediteranska i vegetarijanska ishrana. DASH (Dietary Approaches to Stop Hipertension) je način ishrane koji se preporučuje osobama koje pate od visokog krvnog pritiska. Ovom dijetom umanjuje se i rizik od dobijanja srčanih oboljenja, a efikasna je i kod osoba koje žele da se reše prekomernih kilograma. Osobe na ovom dijeteskom režimu na svom meniju imaju integralne žitarice, posno meso, voće i povrće. Još jedna verzija ove dijete, karakteristične za američki kontinent, bazira se na konzumiranju raznovrsnih namirnica, uz ograničenu količinu šećera, soli i zasićenih i trans masti. Vegetraijanska ishrana svakako pozitivno utiče na opšte zdravlje orga-

Šta kažu naučnici?

Prema Američkoj asocijaciji za srce najefikasnije oružje u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti jeste uvođenje zdravih životnih navika. Pre svega potrebno je ustanoviti koliko je kalorija dnevno potrebno unositi u organizam. Obično je to 2.000 kalorija dnevno, u zavisnosti od godina života, pola i fizičke aktivnosti. U organizam ne treba unositi više kalorija od onih koje možemo sagoreti. Zato je potrebno povećati tempo fizičkih aktivnosti i to najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti ili 75 minuta intenzivnije fizičke aktivnosti nedeljno.

Dijeta za kardiovaskularne bolesnike uključuje raznovrsno voće i povrće u svežem stanju, konzervirano ili smrznuto voće i povrće bez dodatih soli i šećera, proizvode od celih zrna žitarica koje su bogate vlaknima, mlečne proizvode bez ili sa vrlo malo masti, piletinu (bez kože) i ribu. Najbolje bi bilo koristiti organski proizvedeno meso koje ne sadrži antibiotike i steroide. Treba izbegavati hranu koja sadrži delimično hidrogenizovana biljna ulja, ograničiti unos zasićenih i trans masti, a koristiti mononezasićene i polinezasićene masti. Gazirana i pića sa dodatkom šećera, kao i slana hrana su nešto što se nikako ne preporučuje. Možda kardio režim ishrane uskraćuje brojne gurmanluke, ali veoma često može pomoći više nego lekovi.

Krupnije bebe u većem riziku od gojaznnosti

nizma, s obzirom da isključuje meso. Međutim, dozvoljene su namirnice životinjskog porekla kao što su mleko i jaja. Ključne namirnice kod vegetarijanske dijete jesu biljnog porekla, a one itekako utiču na smanjenje telesne težine, povećanja energije organizma, bolji metabolizam, pa samim tim i na prevenciju kardiovaskularnih oboljenja. Osobe na ovom režimu ishrane treba da vode računa o unosu vitamina u vidu svežeg voća ili suplemenata.

Jedna od ljudima najukusnijih dijeta je svakako mediteranska. Ona se bazira na hrani koja se tradicionalno priprema u primorskim zemljama poput Grčke, Italije, Španije. Brojne studije su pokazale da su upravo ljudi sa tih podneblja vitalniji, zdraviji, te su u manjem riziku od mnogih oboljenja, pa i kardiovaskularnih. Istraživanja su pokazala da mediteranski način ishrane, pored gubitka telesne težine, može pomoći i u preveciji srčanog udara i dijabetesa. Držanje mediteranske dijete nije komplikovano, a namirnice koje svakodnevno treba jesti su voće, povrće, koštunjavo voće, hleb od celog zrna, riba, plodovi mora. Ove namirnice postaju raj za sva čula kada se začine hladno ceđenim maslinovim uljem i mediteranskim začinima bez soli. Naravno, piletina, sir, jogurt i jaja

Treba izbegavati hranu koja sadrži delimično hidrogenizovana biljna ulja, ograničiti unos zasićenih i trans masti, a koristiti mononezasićene i polinezasićene masti

su dozvoljeni povremeno, a crveno meso veoma retko. Mediteranska dijeta uključuje i unos dovoljne količine vode, sveže ceđenih sokova bez šećera i, što će mnoge obradovati, umerene količine kvalitetnog crvenog vina. Mediteranska dijeta i nije dijeta u pravom smislu reči, to je gastronomski stil života na čijem se pijedestalu nalaze zdrave namirnice.

Poželjne namirnice

Čak i ako se ne odlučite za isključivo jedan od ova tri opisana dijetetska režima, važno je znati da u osnovi ishrane kardio pacijenata treba da bude voće i povrće. Ono sadrži različite vrste antioksidanasa koji povoljno utiču na zdravlje srca. Jabuke, pomorandže, paprika, paradajz, borovnice, spanać i drugo lisnato povrće odličan su izvor vitamina i vlakana. Neskrobno povrće treba konzumirati u većim količinama, dok skrobno (krompir, tikvice) treba konzumirati umereno. Integralne žitarice su obavezne u jelovniku kardio

pacijenata jer sadrže cela zrna, a ona opet imaju više korisnih vlakana u odnosu na rafinisane žitarice. Dakle, na listi dozvoljenih namirnica su integralni hleb, smeđi pirinač, ovas, testenine od celog zrna itd. Dve, tri činije orašastih plodova, semenki i mahunarki čine čudo za vaše zdravlje. Orašasti plodovi su značajan izvor energije, nasuprot mahunarkama koje su energetski slabije. Punomasni mlečni proizvodi nisu poželjni, tako da se mogu koristiti mlečni proizvodi sa 1% masnoća: nemasni jogurt i sirevi sa niskim sadržajem masti.

Kada je u pitanju riba, najbolja je masna riba koja sadrži Omega 3 masne kiseline. Ovde treba imati na umu koje vrste ribe određena grupa ljudi treba da konzumira. Deca, žene koje žele da zatrudne, trudnice i dojilje treba da izbegavaju ribe koje sadrže veću količinu žive u sebi. Ako želite da u svoj jelovnik uključite i posno meso, lekari preporučuju: živinsko meso bez kožice, ćureće meso i divljač. Oni koji ne mogu da odole crvenom mesu, treba da biraju junetinu sa 95% mršavosti (pogledajte etiketu). Crveno i prerađeno meso je na listi nepoželjnih namirnica jer je izvor zasićenih masnih kiselina. Treba imati u vidu da prerađena hrana sadrži visok nivo soli i šećera, zasićene i trans masne kiseline, razne aditive i boje za hranu koje su izuzetno štetne za naše srce.

Motivacija kao osnov zdravog života

Držanje mediteranske dijete nije komplikovano, a namirnice koje svakodnevno treba jesti su voće, povrće, koštunjavo voće, hleb od celog zrna, riba, plodovi mora

Jasno je da ljudima teško pada menjanje prehrambenih navika. Zato se savetuje postepen prelazak na zdraviji način ishrane. Drugi ograničavajući faktor su finansije jer je zdrava hrana i znatno skuplja. U svakom slučaju, motivacija i želja za zdravim životom su presudni. Pomoći će vam druženje sa ljudima koji vode računa o svojim prehrambenim navikama. Delite iskustva i zapažanja međusobno, a poželjno je voditi i dnevnik ishrane koji će vas iznova podsećati koliko je važno prevenirati mnoge bolesti, od kojih prednjače kardiovaskularne. l

Crevnom bakterijom

protiv alergije na hranu?!

Prema statističkim podacima i relevantnim medicinskim procenama, od alergije na hranu samo u Americi boluje 32 miliona ljudi, uključujući svako trinaesto dete. Obim problema možda najbolje ilustruje činjenica da svaka tri minuta neko zatraži hitnu pomoć zbog alergije na hranu. Pacijenti već decenijama sanjaju o nekom „čarobnom“ napitku koji će ih rešiti frustrirajućih, ali i opasnih reakcija na nutritivne alergene. I ništa. Međutim, da li je medicina na pragu novog čuda? Ima li naznaka da se takav napitak ipak pojavi u bolnicama i apotekama? Hmm, izgleda da postoje razlozi za optimizam.

Toliko puta smo slušali da su ljudskom organizmu neophodne korisne bakterije da bi pravilno funkcionisao, ali i izgradio bolji imunitet. Toliko puta nam lekari propisuju probiotike i ukazuju na njihovu blagotvornost za našu crevnu floru i zdravlje. Nedostatak određenih korisnih bakterija u mikrobiomu creva može prouzrokovati brojne zdravstvene smetnje. Ali da li ste znali da nedostatak istih bakterije u našim crevima ima veze i sa alergijama na hranu?

Mikrob koji daje novu nadu

Nedavna istraživanja daju novu nadu ljudima koji se bore sa alergijama na hranu. Medicina je uspela da poveže crevne bakterije sa nutritivnim alergijama. Zapravo, ukoliko korisne bakterije u našim crevima nisu u ravnoteži (ovo stanje je poznato kao „disbioza“), važni mikrobi se iscrpljuju i negativno utiču na naše celokupno zdravlje. Jedan takav mikrob, koji se zove Clostridia, povezan je sa alergijama na hranu.

Koja je uloga Clostridie? Ovaj mikrob je zadužena za proizvodnju metaboli-

Ukoliko korisne bakterije u našim crevima nisu u ravnoteži (ovo stanje je poznato kao „disbioza“), važni mikrobi se iscrpljuju i negativno utiču na naše celokupno zdravlje.

ta butirata koji pomaže u održavanju ravnoteže mikrobioma u našim crevima, te podstiče rast korisnih bakterija.

On pomaže i u zaštiti zidova koji oblažu creva i na taj način sprečava „curenje” hrane, ali i pojavu alergijskih reakcija u sluzokoži creva. Laički, rešenje bi bilo da se Clostridia nekako vrati u mikrobiom kod pacijenata koji je nemaju u efikasnoj količini. Međutim, svi pokušaji da se Clostridia vrati oralnim putem ili putem fekalnih implantata nisu uspeli. Zato su univerzitetski istraživači iz Čikaga odlučili da pokušaju da unesu sam butirat u creva. I rezultati su bili tu! Uneseni buritat sprečio je alergije na hranu kod miševa. Ali ne samo to. On je zaustavio i neke postojeće nutritivne alergije. Dakle, naučnici su rezultate postigli, ne unošenjem aktivnih bakterija, nego njihovih metabolita.

Novi izazov – nesnošljiv smrad

Iako izgleda da je rešenje na dohvat ruke, istraživači su se suočili sa novim izazovom. Naime, butirat ima nepodnošljivo loš miris, a naučnici ovaj miris upoređuju sa psećim izmetom i užeglim puterom. Kako miriše, takvog je i ukusa. Zbog svega toga, ljudi sigurno ne bi želeli da progutaju butirat. Zato su istraživači pronašli rešenje – ugradili su polimerizovani butanoiloksietil metakrilamid, metakrilnu kiselinu i hidroksipropil metakrilamid. Sigurno se pitate šta je sve to? To su hemikalije koje formiraju agregate koje naučnici nazivaju – polimernim micelama. Na taj način, butirat je, zajedno sa njegovim odvratnim mirisom i ukusom, bio sakriven unutar tih micela.

Dakle, na ovaj način se neutrališe i loš ukus i loš miris. Butirat se proguta,

micele se razgrađuju pod uticajem želudačne kiseline, a butirat se isporučuje u donji deo creva. Pacijent u tom slučaju ne bi ništa neprijatno osetio, a rezultat bi bio postignut. Naravno, butirat se još uvek ne daje ljudima, naučnici su najavili nastavak kliničkih ispitivanja i to najpre na većim životinjama.

Neutralizator alergije na kikiriki?!

Dosadašnja studija došla je do još jednog vrlo interesantnog podatka. Butirat je kod eksperimentalnih miševa sprečavao anafilaktički odgovor na kikiriki. Ako znamo da je kikiriki jedan od najopasnijih nutritivnih alergena za čoveka, ovo saznanje možda može da bude prag velikog otkrića. Ostaje nam da sa nestrpljenjem iščekujemo rezultate budućih studija i, nadamo se, čujemo potvrdu da modulacijom zdravlja creva možemo neutralizovati alergije na hranu koje nas muče.

Nakon ovih otkrića, istraživačima iz Čikaga više ne zvuči nemoguće da će ljudi alergični na hranu jednog dana moći da otvore mali paket polimerizovanih micela koje sadrže butirat, sipaju ga u malo vode ili soka i jednostavno popiju.l

Leči li butirat artritis?

Istraživački tim je želeo da dođe i do novih saznanja u kom obliku se butirat jednog dana može ordinirati pacijentima.

Tako su razmotrili i moguću korist od injekcija koje bi se davale u određene delove tela.

Rezultati studije nagoveštavaju da bi, npr. ubrizgavanje butirata u limfni čvor moglo da dovede do revolucije u lečenju lokalne upale limfnih čvorova, ali i bolesti kao što je artritis.

Sada je na redu i ispitivanje koje treba da odgovori na pitanje da li ovaj mikrob može da ublaži i inflamantorne bolesti creva, s obzirom da su kod miševa ordiniranjem butirata uspeli da smanje težinu kolitisa.

Jedno je sigurno, istraživači smatraju da su na pragu sasvim novog pristupa za lečenje alergijskih i inflamatornih bolesti. Milioni ljudi na planeti sa nestrpljenjem očekuju čudo za koje nauka veruje da, ipak, postoji.

„Bolje čuvarkuća na pragu, nego dva psa pred kućom“

autor: Tatjana Vlaškalin, diplomirani inženjer poljoprivrede

Od više od 10.000 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima, na našim prostorima se izdvaja jedna. Biljka koja čuva naše zdravlje i našu kuću. Zbog širokog dijapazona lekovitog delovanja veoma često se gaji u saksijama, baštama, pored kuća… Na ruku ide i što se veoma lako uzgaja. Ni njenu lepotu ne treba zanemartiti. Upoznajte NJ. V. Čuvarkuću.

Č

uvarkuća je biljka iz porodice Crassulaceae, roda Sempervivum, punog naziva Sempervivum tectorum. Ima mnogo narodnih imena, tako da je mnogi nazivaju i čuvarka, pazikuća, zečiji kupus. Ova zeljasta sukulentna biljka ima debele sočne listove koji se pri vrhu sužavaju, a u prizemnom delu formiraju rozetu. Cvetići su zvezdastog oblika od svetlo crvene boje do crveno ljubičaste ili žute. Ima plitak koren i visine je od 10 do 60 cm, u zavisnosti od vrste. Iako je samonikla biljka danas postoji oko 3.000 hibrida čuvarkuća koje se gaje u baštama kao dekorativne i lekovite biljke.

Čuvarkuća nije zahtevna, vrlo dobro podnosi ekstremne uslove sredine tako da se može uzgajati u svim podnebljima, pa čak i na kamenitim, peskovitim i siromašnim zemljištima. Sa velikim uspehom uzgaja se i u baštama i u saksijama u svim klimatskim i zemljišnim uslovima.

Lekovitost čuvarkuće leži u njenim debelim, sočnim listovima koji sadrže sluzi, smolu, tanine, masno ulje, ugljene hidrate i ono najvažnije - mravlju i jabučnu kiselinu.

Uz malo truda, veliki benefiti

Čuvarkuća zahteva vrlo malo vode za svoj rast i razvoj. Njeni debeli, mesnati listovi su pravi rezervoar vode koju biljka koristi po potrebi. Preterano i često zalivanje dovodi do pojave žutih listova i truljenja biljke. Zato je važno da zemljište na kom se uzgaja čuvarkuća bude izuzetno propusno. Sam kvalitet zemljišta nije toliko bitan, koliko je važno da ne zadržava vodu. Ipak najbolja su peskovita i ilovasta zemljišta, bilo da su kisela, neutralna ili alkalna. Samim tim đubrenje i prihrana biljke nisu neophodni. Eventualno se prilikom sadnje u posudama može dodati malo komposta.

Čuvarkuća se razmnožava prilično jednostavno. Sa samoniklih vrsta je dovoljno ubrati jedan listić i posaditi ga u saksiju ili baštu. Vrlo brzo biljka će se “primiti“ i formirati novu cvetnu rozetu sa sjajnim mesnatim listovima i cvetićima. Za presađivanje se koristi supstrat za sukulente. On je značajan jer sadrži kvarcni pesak koji je propustan, mada će se čuvarkuća sasvim lepo prilagoditi i baštenskoj zemlji koja nije previše teška i glinovita.

Čuvarkuća kao lek

Jedna narodna poslovica kaže „Bolje čuvarkuća na pragu nego dva psa pred kućom“. I zaista, ova biljka ima izuzetna lekovita svojstva koja su ljudima poznata od davnina.

Lekovitost čuvarkuće leži u njenim debelim, sočnim listovima koji sadrže sluzi, smolu, tanine, masno ulje, ugljene hidrate i ono najvažnije - mravlju i jabučnu kiselinu. Svež isceđen sok lista čuvarkuće na organizam deluje antiupalno, antiseptički i antidiuretski. Čuvarkuća se koristi za spravljanje čaja, tinktura, soka, masti, obloga, a najpoznatija kombinacija je sok čuvarkuće sa medom koji se po narodnoj medicini primenjuje kod oboljenja štitne žlezde, želuca, polipa, hemoroida, mioma na materici, kod menstrualnih bolova, cisti na dojkama kao i za podizanje imuniteta i detoksikaciju organizma.

Sok, čaj, mast i melem…

Sveže isceđen sok iz listova čuvarkuće pomaže kod lečenja mnogih kožnih bolesti, rana, čireva, tvrde kože na tabanima, kod opekotina, ujeda insekata, pega, herpesa zoster. Sok se u narodu koristi i za ublažavanje zapaljenja uha.

Čaj od čuvarkuće napravljen od svežih listova biljke preporučuje se

Čuvarkića uspešno leči i afte i ranice u ustima, a pogodna je i za ispiranje grla kod gnojne angine

protiv menstrualnih tegoba, čira na želucu i dijareje. Čuvarkića uspešno leči i afte i ranice u ustima, a pogodna je i za ispiranje grla kod gnojne angine. Vitamin A i vitamin C, jabučna i mravlja kiselina i polisaharidi čine da čaj od čuvarkuće ima lep i prijatan ukus.

Trudnice, dojilje i ljudi koji pate od hroničnih bolesti pre upotrebe preparata od čuvarkuće moraju se posavetovati sa lekarima ili farmaceutima, jer ova biljka može prouzrokovati i određene nuspojave.

I naučnici potvrđuju

Zahvaljujući brojnim lekovitim svojstvima, čuvarkuća je biljka koju naučnici u čitavom svetu sa pažnjom ispituju. Istraživanje objavljeno u časopisu Bioscience Journal pokazalo je da je čuvarkuća biljka koja ima veliki antibakterijski potencijal i koja bi mogla da se koristi u lečenju višestrukih bakterijskih infekcija. Naučni časopis Journal of Agricurtural and Food Chemistry objavio je studiju o antioksidativnim svojstvima lista čuvarkuće.

Sok od čuvarkuće je bio tema i istraživanja koje je sprovedeno davne 1992. godine na Institutu farmakognozije u Budimpešti. U časopisu Bioscience Journal 2015. godine objavljena je studija i o antibakterijskim svojstvima soka čuvarkuće. Tom prilikom koristile su se četiri ogledne biljke: kilavica, trešnja, pitomi broć i čuvarkuća. Ovim eksperimentom ispitivano je antibakterijsko dejstvo ovih biljaka na bakteriju Escherichiu coli. Kako je ova bakterija već razvila otpornost na antibiotike, naučnici su pokušali da pronađu način njenog suzbijanja primenom ovih biljaka, tačnije njihovih alkoholnih ekstrakata.

Tom prilikom došli su do saznanja da čuvarkuća ima visok antibakterijski potencijal i zaključili da može da se primenjuje u medicini prilikom lečenja upornih bakterijskih infekcija. l

Umesto kraja

Grci i Rimljani sadili su čuvarkuću u svojim baštama i kombinovali je sa drugim biljem. Štitili su povrće od gusenica i drugih štetočina sadnjom ove biljke u povrtnjacima. Čak je i Karlo Veliki zahtevao od svojih baštovana da na svakoj njivi i bašti budu posađene čuvarkuće, jer predanje kaže da čuvarkuća, kako joj i samo ime kaže, širi dobru i plemenitu energiju u kuću i na ukućane. Predanje kaže da je čuvarkuća omiljena biljka boga Peruna. Najmoćniji bog gromova i olujnog neba kod Starih Slovena poštedeo bi svog gneva svaku kuću na čijem krovu se nalazi zasađena čuvarkuća.