PharmaMedica 83

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 83

GODINA xI

Intervju:

Prof. dr Zoran Komazec

Menijerova bolest Placebo, moć lažnog tretmana

AKTUELNO

Prirodna radioaktivnost, nevidljivi neprijatelj ili lek

Hirurško lečenje gojaznosti Orhideja, savršen dizajn prirode

Jabukovo sirće

Hobi

Policistični bubrezi p otra ž ite

s lede ć i

b roj

krajem

maja

2 0 2 2 .

sadr žaj 4.

broj 83

I NTERVJU

Vrtoglavica, oštećenje sluha, šum u uvu, mučnina…

Znate li šta je „mm“ bolest?

8.

12

A ktuelno

Kako se oporaviti posle preležanog kovida?

10.

I z ugla psihologa Psihološki postkovid simptomi

12.

S avet iz apoteka

Antipiretici, lekovi za snižavanje telesne temperature

Reč urednice

16.

U vreme kad ništa nije onako kako smo želeli da bude, kad ratni bubnjevi odzvanjaju u srcu Evrope, kad je korona učinila da se udaljimo od drugih ljudi i kad su izbori radi izbora samo, mi smo rešili da vam informacije o zdravlju pisane na razumljiv način učinimo dostupnijim.

Digitalizacijom časopisa PharmaMedica, časopis je dostupan svima, svuda i u svako vreme. Ne morate da jurite od apoteke do apoteke i tražite svoj primerak, dovoljno je da posetite naš sajt.

Sada možete da aktivno učestvujete u uređivanju sadržaja tako što ćete ostavljati komentare ispod svakog teksta a mi ćemo se potruditi da svaki vaš predlog o novim temama pretočimo u tekstove.

Ajmo ljudi da zajedno gradimo novi svet zdravlja PharmaMedice!

Urednik, mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Prirodna radioaktivnost: nevidljivi neprijatelj ili lek?

20.

24.

web:

www.pharmamedica.rs

U rologija

Policistična bolest bubrega 27.

O ftalmologija

Promena ponašanja kao trag u otkrivanju oštećenja vida kod bližnjih 28.

36

D ijabetes

28

Da li med ima antidijabetička svojstva?

32.

I shrana

Jabukovo sirće – „lek“ o kome se dosta priča 34.

E ndokrinologija San je lek

36.

8

L ifestyle P LACEBO - moć

„lažnog“ tretmana 38.

M entalno zdravlje Hobi

40

Hobi

Orhideja, savršeni dizajn prirode 42.

Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

www.pharmamedica.rs

32

H irurgija

Hirurško lečenje gojaznosti i udruženih metaboličkih poremećaja

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec.

Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

E kologija

Ishrana

Spirulina, namirnica budućnosti e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

PharmaMedica ⁄ broj 83 ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

3

on-line izdanje na www.pharmamedica.rs

Intervju

Vrtoglavica, oštećenje sluha, šum u uvu, mučnina…

Znate li šta je „mm“ bolest?

Napadi vrtoglavice i osećaja mučnine, neprijatno zujanje u ušima, oštećenje sluha, napadi anksioznosti i panike… Iako Menierova bolest (Morbus Meniere) nije fatalna, itekako narušava kvalitet života svakog pacijenta.

Prof. dr Zoran Komazec

otorinolaringolog audiolog Kliničkog centra Vojvodine

B

olest počinje „bez najave“, neprijatnom vrtoglavicom i osećajem dezorjentisanosti u prostoru, a najčešće ga prate i ostali simptomi. Ovakvi napadi mogu trajati pola sata, a ponekad i nekoliko dana. Ono što pacijente najviše brine je oštećenje periferne strukture uva, te sve izraženija nagluvost, ali i poremećaj organa za ravnotežu. Ovi simptomi najčešće ostaju u senci napada vrtoglavica. O Menijerovoj bolesti razgovaramo sa jednim od naših najvećih stručnjaka prof. dr Zoranom Komazecom, otorinolaringologom audiologom Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Pored opisanih simptoma, dr Komazec ističe da etiologija ove bolesti još uvek nije sasvim poznata, ali da se intenzivno radi na pronalaženju leka koji bi sprečio i izlečio ovu bolset. Do tada, postoje načini i terapije koje daju dobre rezultate.

Kako doktor naglašava, pacijentima je često neophodna i psihološka podrška u smislu prevazilaženja straha od ponovnih napada, jer se veoma često osećaju nesigurno i uplašeno. Saznajte više o bolesti koju u svakodnevnom životu nazivamo i po početnim slovima naziva same bolesti – MM. Šta je, ustvari, Menijerova bolest i zašto se javlja?

Menijerova bolest je hronično oboljenje celog unutrašnjeg uva, kako slušnog, tako i centra za ravnotežu. Karakteriše se atacima vrtoglavica i gubitkom sluha i najčešće je jednostrana bolest. Uzrok napada vrtoglavice leži u povećanom pritisku tečnosti u unutrašnjem uvu (hidrops labirinta) i još uvek se ne znaju svi mogući uzroci koji mogu da do-

4

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

vedu do hidropa labirinta. Menijerovu bolest karakterišu tri osnovna simptoma: jednostrana nagluvost, istostrano zujanje u uvu i ataci vrtoglavice koji traju najmanje 20 minuta. Nagluvost je fluktuirajuća, što znači da se tokom napada vrtoglavice sluh pacijenta smanjuje, a u periodima nakon napada vrtoglavice sluh se popravlja. Vrtoglavice su gotovo po pravilu praćene bledilom, mučninom, preznojavanjem i povraćanjem. Ponekad pacijenti imaju osećaj da će se desiti napad vrtoglavice, pojačanje zujanja u uvu, mutnoća u glavi i sl. Moguća je nasledna komponenta, stanje nakon preležanog meningitisa, autoimune bolesti, povrede glave, dok se kod velikog broja pacijenata ne nalazi ni jedan od poznatih uzroka ovog oboljenja. Menijerova bolest najčešće počinje u četvrtoj deceniji života, s tim da se može pojaviti u periodu od dvadesete do šezdesete godine života. Šta nam govore brojevi? Ako za ovu bolest veći deo populacije nije čuo, da li to znači da se ona javlja izuzetno retko?

Procena je da Menijerovu bolest ima 12 osoba na 1000 stanovnika. Na sreću, većina tih pacijenata napade ima veoma retko. Ponekad između dva napada prođe i više godina, pa takvi pacijenti i nemaju potrebu za aktivnim lečenjem, a vrlo često nemaju ni saznanje da imaju Menijerovu bolest.

S obzirom da Menijerova bolest nije česta, ali nije ni široko poznata najširoj populaciji, kako prepoznati ovu bolest? Kako izgleda proces postavljanja ove dijagnoze?

Pacijenti se obraćaju lekaru uglavnom tokom ili neposredno nakon prvog napada vrtoglavice, pa se uspostavljanje dijagnoze dešava uglavnom u tom periodu. Menijerova bolest se dijagnostikuje anamnezom, kliničkim pregledom, audiološkom i vestibulološkom dijagnostikom i imidžing metodama.

U anamnezi pacijent daje podatak o iznenadnim rotacionim vrtoglavicama koje traju najmanje 20 minuta i po pravilu su praćene zujanjem u jednom uvu i slabljenjm sluha na istom

www.pharmamedica.rs

Ponekad pacijenti imaju osećaj da će se desiti napad vrtoglavice, pojačanje zujanja u uvu, mutnoća u glavi i sl. Moguća je nasledna komponenta, stanje nakon preležanog meningitisa, autoimune bolesti, povrede glave, dok se kod velikog broja pacijenata ne nalazi ni jedan od poznatih uzroka ovog oboljenja.

uvu. Kliničkim pregledom u toku napada jasno se vide pokreti očnih jabučica (nistagmus) koji neposredno nakon napada prestaju. Merenjem sluha tonalnom audiometrijom konstatuje se jednostrana nagluvost senzorineuralnog tipa. Da bi se napisala dijagnoza Menijerove bolesti potrebno je da se konstatuje fluktuacija sluha, tj. popravljanje sluha nakon napada, odnosno terapije. Merenjima centra za ravnotežu u ranim fazama konstatujemo urednu funkciju, ali u poodmakloj fazi bolesti može se konsatatovati i snižena funkcija centra za ravnotežu istog uva na kome je konstatovana i nagluvost. Savremena medicina omogućava nam da se načini magnetna rezonancija unurašnjeg uva kojom se može prikazati hidrops labirinta i na taj način objektivno prikazati ne-

Da bi se napisala dijagnoza Menijerove bolesti potrebno je da se konstatuje fluktuacija sluha, tj. popravljanje sluha nakon napada, odnosno terapije.

posredni uzrok Menijerove bolesti.

Međutim, samo snimanje MR unutrašnjeg uva nije dovoljno, jer postoje osobe kojima se detektuje hidrops, a koji nemaju nikakve tegobe i takvim osobama se ne može dati dijagnoza Menijerove bolesti. Postoje pacijenti koji nemaju sva tri simptoma Menijerove bolesti, a koji uključuju akutnu vrtoglavicu, zujanje i nagluvost. To se dešava najčešče u ranoj fazi oboljenja i tada je veoma teško postaviti dijagnozu ovog oboljenja.

Kako se Menijerova bolest leči i drži pod kontrolom?

Medikamentozna terapija Menijerove bolesti u akutnoj fazi kada pacijent ima vrtoglavice svodi se na smirivanje vrtoglavice. Tada se preporučuje da pacijent popije tabletu protiv mučnine koja se koristi za sprečavanje mučnine i povraćanja tokom putovanja. U terapiji se daju i lekovi koji popravljaju cirkulaciju kroz unutrašnje uvo i na taj način odvode višak tečnosti iz unutrašnjeg uva. Ovi lekovi se mogu kombinovati i sa lekovima za izmokravanje tj. diureticima. Ukoliko ova terapija ne pomogne, poseže se za primenom

PharmaMedica ⁄ broj 83

5

kortikosteroida, bilo sistemski u vidu tableta ili injekcija ili lokalno u vidu injekcija u srednje uvo. Na kraju, ukoliko su napadi vrtoglavice veoma česti mogu se davati injekcije u srednje uvo leka koji „uništava” čulo ravnoteže, a koji nažalost može oštetiti i sluh kod pacijenta. Stoga se za ovom terapijom poseže samo kod najtežih oblika Menijerove bolesti i nikada se ne radi ukoliko postoje naznake za razvijanje Menijerove bolesti i na drugom uvu. Poslednja instanca, koja se veoma retko koristi, je hirurško rešavanje, odnosno presecanje živca koji prenosi informacije od unutrašnjeg uva ka mozgu.

Da li postoje još neke metode lečenja? Često se pominje i terapija zvukom.

Postoje brojne metode za lečenje Menijerove bolesti. Jedna od njih je primena pulsnog pritiska koji se emituje u spoljašnji slušni hodnik i potom se ti pulsevi prenose preko lanca slušnih koščica do unutrašnjeg uva, čime se višak tečnosti iz unutrašnjeg uva izbacuje iz njega. Treba znati da je ova metoda kontraverzna i nije široko prihvaćena. Terapija zvukom više može da pomogne u lakšem podnošenju zujanja u uvu, što je zapravo kompelksna priča koja se zove tinitus retrening terapija.

Koje životne navike, pre svega u ishrani, treba promeniti da bi se Menijerova bolest držala pod kontrolom? Kako pacijent može pomoći sam sebi da se oseća sigurnije kada oseti prve simptome koji ukazuju na ovu bolest?

S obzirom da je u osnovi bolesti hidrops labirinta potrebno je smanjiti unos kuhinjske soli. Naime natrijum iz kuhinjske soli zadržava tečnost, što dovodi kako do porasta krvnog pritiska, tako i do porasta pritiska u unutrašnjem uvu. Alternativa kuhinjskoj soli može biti kalijumova so u kojoj je trećina natrijuma zamenjena kalijumom. Time se postiže manja količina zadržane tečnosti u organizmu. Postoje preporuke i za restrikcijom unosa kafe, čaja, čokolade, crvenog vina, energetskih napitaka i tvrdih sireva.

6

Alternativa kuhinjskoj soli može biti kalijumova so u kojoj je trećina natrijuma zamenjena kalijumom Pridražavati se navedenih restrikcija znači da će napadi biti ređi, ali ne i da se sigurno neće javiti. Pacijenti treba da se dovoljno odmaraju i da nauče da obrade stres. Uvek treba imati da umu da je napad kod Menijerove bolesti samolimitirajući, odnosno da će spontano prestati i bez ikakve intervencije lekara i da sam napad ne ugrožava život.

Ono što je karakteristično za obolele od Menijerove bolesti je, osim neprijatnih manifestacija ove bolesti, i osećaj straha od ponovnog napada vrtoglavice. Da li je pacijentima neophodna i psihološka podrška?

Strah od ponovljenog napada je onespokojući za pacijenta. Oni veoma često imaju napetost i panične atake, kao i strah od boravka u otvorenom prostoru, tj. agorafobiju. Najpre otorinolaringolog pokušava da u razgovoru sa pacijentom otkloni nerealne uzroke staha. Ukoliko je potrebno, pacijent se upućuje psihologu, ređe psihijatru, koji može ordinirati lekove iz grupe anksiolitika i antidepresiva.

Prema rečima prof. dr Komazeca, veoma je teško pričati o uspešnosti terapije jer, zapravo, ne možemo znati koliko bi napada pacijent imao kada ne bi uzimao terapiju. U svakom slu-

PharmaMedica ⁄ broj 83

čaju, napadi se mogu držati pod kontrolom, a sve terapije koje se koriste u svetu su na raspolaganju i pacijentima u Srbiji. Preporuka stručnjaka je da, pored prepisane terapije i redovnih kontrolnih pregleda, pacijenti što više smanje izlaganje stresnim situacijama i da svoje slobodno vreme provode u aktivnostima koje ih opuštaju kao što je uživanje u sportu, različitim hobijima, muzici i čitanju knjiga. Sve to uticaće na poboljšanje opšteg stanja organizma i smanjenje osećaja straha i panike sa kojima se pacijenti koji boluju od Menijerove bolesti često suočavaju.l

Menijerova bolest je dobila ime krajem 19. veka po francuskom lekaru Prosperu Menijeru koji je ovu bolest prvi opisao kao poremećaje ravnoteže i sluha. On je sistemski posmatrao promene kod više od 60 pacijenata sa slušno-vestibularnom krizom u dužem vremenskom periodu i objavio nekoliko članaka o svojim nalazima u jednom pariskom medicinskom časopisu. U člancima je naveo da kod nekih bolesti koje se manifestuju vrtoglavicom i poremećajem sluha, problem nije lokalizovan u mozgu, nego u unutrašnjem uvu.

Međutim, slučajevi koje je opisao Menijer bili su zapravo slučajevi krvarenja u unutrašnjem uvu izazvanih leukemijom.

www.pharmamedica.rs

aktuelno

Kako se oporaviti posle preležanog kovida?

Dve godine nakon izbijanja pandemije, simptomi i najčešće komplikacije u akutnoj fazi infekcije virusom kovid-19 uglavnom su poznate. Međutim, sve češće se postavlja pitanje dugoročnih posledica koje ova zarazna bolest ostavlja.

Veliki broj ljudi širom sveta javlja se lekarima zbog postakutnih posledica teškog akutnog respiratornog sindroma SARS-CoV-2.

D

anas je jasno da postkovid sindrom može da se javi kod svih koji su preležali infekciju, bez obzira da li su prošli sa težom kliničkom slikom ili asimptomatski, potvrdila je velika studija Medicinskog centra Univerziteta u Majncu.

Spisak simptoma „long Covid-19“, kako još zovu postkovid sindrom, je dugačak i broji više od 60 mogućih zdravstvenih poteškoća kao što su iscrpljenost, umor, glavobolja, otežana koncentracija, gubitak telesne težine, opadanje kose i nesanica. Međutim, najveću zabrinutost izazivaju kardiovaskularne bolesti, pojava krvnih ugrušaka, pa čak i infarkta miokarda i moždanog udara.

dija objavljena u časopisu Nature Medicine potvrdila je da su osobe koje su preležale ovu bolest imale povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i cerebrovaskularne poremećaje, aritmije, ishemijsku i

Ljudi koji su preležali kovid-19 izloženi su 63% većem riziku od srčanog udara u prvih godinu dana od infekcije

Posledice kovida Kardiovaskularne komplikacije u akutnoj fazi su svima poznate, ali šta se dešava posle?

Nekoliko studija se do sada bavilo kardiovaskularnim ishodima u postakutnoj fazi infekcije, ali je većina bila ograničena na pacijente koji su bili hospitalizovani.

U iščekivanju sveobuhvatne procene posledica preležanog kovida-19, američka stu-

8

PharmaMedica ⁄ broj 83

neishemijsku bolest srca, perikarditis, miokarditis, srčanu insuficijenciju i tromboembolijsku bolest. Sa nekim od navedenih zdravstvenih tegoba suočili su se čak i pacijenti koji nisu imali teži oblik infekcije kovid-19.

Teža klinička slika – veći rizik S obzirom da su retki rizici od nekih bolesti, poput miokarditisa ili perikarditisa, prvobitno povezivani i sa samom vakcinacijom, studija je obezbedila razdvajanje eventualne mogućnosti uticaja vakcine na pojavu bolesti kod pojedinaca koji su učestvovali u studiji.

Stoga su rađene dve analize, gde su u jednoj posmatrane osobe koje su u to vreme dobile prvu dozu bilo koje vakcine protiv kovida-19. Međutim, rezultati su pokazali da je ova infekcija itekako povezana sa povećanim rizikom i od miokarditisa i od perikarditisa, bez obzira na vakcinalni status ispitanih.

Isto istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su preležali kovid-19 izloženi 63% većem riziku od srčanog udara u prvih godinu dana od infekcije. Dalje, rizik od koronarnih arterijskih bolesti se povećava na 72%, a rizik

www.pharmamedica.rs

Studija je pokazala i da se postkovid rizici od srčanih poremećaja javljaju bez obzira na godine starosti, rasu, pol, ali i druge kardiovaskularne faktore rizika, uključujući i gojaznost, hipertenziju, dijabetes, hroničnu bolest bubrega i hiperlipidemiju. od moždanog udara na 52%. Dakle, rizik za zdravlje pacijenata ne prestaje okončanjem lečenja same infekcije.

Studija je pokazala i da se postkovid rizici od srčanih poremećaja javljaju bez obzira na godine starosti, rasu, pol, ali i druge kardiovaskularne faktore rizika, uključujući i gojaznost, hipertenziju, dijabetes, hroničnu bolest bubrega i hiperlipidemiju. Nakon kovida-19, srčani poremećaji javljali su se i kod onih koji nikad ranije nisu bili kardiovaskularni pacijenti. Ipak, važan zaključak do kojeg je studija došla je da su veća kardiovaskularna opterećenja imali pacijenti koji su kovid-19 preležali sa težom kliničkom slikom.

Kako preživeti postkovid?

Da onima koji su se oporavili od kovid infekcije tek predstoji oporavak, pokazuje i dugoročna studija Univerzitetskog medicinskog centra u Majncu. Nedavno je i vodeći američki imunolog i glavni savetnik Bele kuće Entoni Fauči ukazao na opasnost postkovida, čak i posle preležanog omikron soja, ističući da i ljudi koji su imali blage simtome infekcije mogu da imaju dugotrajan kovid.

Kako će se pandemija razvijati u budućnosti još uvek ne znamo, ali je već sada jasno da će velikom broju ljudi biti potrebna medicinska pomoć u postkovid periodu. Do sada se zna da postkovid sindrom može trajati od tri nedelje pa sve do šest meseci nakon preležanog virusa. Pacijenti ne treba da potcenjuju produženi kovid, nego da se jave svom izabranom lekaru koji će im prepisati adekvatnu terapiju ili uputiti na dalje specijalističke preglede. Posebno obazrivi moraju biti ljudi sa pridruženim bolestima. Univerzalna preporuka lekara u periodu oporavka je vođenje zdravih stilova života, postepeno povećanje fizičke aktivnosti i, ukoliko je potrebno, psihološka podrška. Zato osluškujte svoj organizam u prvih nekoliko meseci nakon infekcije i ne odlažite kontrolne preglede. l

www.pharmamedica.rs

POSTKOVID KOD DECE Od postkovid komplikacija nisu izuzeta ni deca. Moguće je da se kod najmlađih razvije redak, ali opasan multisistemski upalni sindrom (MIS-C) koji je povezan sa Kovidom-19. Rezultati studije koju je radila Dečija bolnica u Filadelfiji pokazuju da mesec do mesec i po dana od infekcije MIS-C može da dovede do upale srca, pluća, bubrega i gastrointestinalnih organa. Iskustva lekara iz ove bolnice su ohrabrujuća, a period oporavka dece traje oko 3 meseca.

NOĆNA MORA ZVANA POSTKOVID Kako se postkovid sindrom razlikuje kod svake osobe, i oparavak izgleda isto tako različito. Pored poznatih simptoma, mapirani su i oni koji se odnose na naše mentalno zdravlje - gubitak raspoloženja, depresija, noćne more, poremećaj pamćenja, problemi sa koncentracijom.

Ovi simptomi se uglavnom mogu pripisati posledicama stanja akutnog stresa sa kojim se suočava većina ljudi koja se leči od kovid infekcije. Stoga je prepoznata potreba za otvaranjem Postkovid savetovališta za mentalno zdravlje koja su zaživela i u nekim gradovima u Srbiji.

POSTKOVID SAVETOVALIŠTA Gruba procena je da oko 80 odsto pacijenata koji su preležali kovid prepoznaje neke od postkovid simptoma u dužem vremenskom periodu nakon same bolesti. Veliki broj lekara i naučnika već govori o postkovid eri u kojoj će posao medicinskih radnika biti i zbrinjavanje i lečenje pacijenata sa postkovid sindromom.

Farmaceutska komora Srbije prepoznala je nadolazeći izazov i pokrenula program postkovid savetovališta u apotekama širom Srbije. Ova usluga namenjena je, pre svega, pacijentima sa lakšim simptomima. Na ovaj način smanjiće se gužve u ambulantama, a pacijenti će brže i lakše doći do neophodnih saveta.

PharmaMedica ⁄ broj 83

9

iz ugla psihologa

Psihološki postkovid simptomi autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psihodijagnostičar, psiholog Mense Srbije i psiholog Mense Crne Gore, jasnab@mensa.rs

Prolongirani postkovid obuhvata vreme od nekoliko nedelja do 6 meseci nakon preležanog kovid-a. Simptomi se mogu podeliti u dve grupe: iz oblasti somatskog i mentalnog zdravlja tj. bolesti, mada se te dve grupe prepliću.

U

mor (fizički i psihički) je najčešći postkovid simptom, pa ga mnogi nazivaju postkovid blues. Simptomi se kod nekih jave odmah, a kod drugih par nedelja posle pa ih dožive kao početak nove, hronične bolesti što dodatno pojačava strah i ruši imunitet.

Kovid je kao detektor, nepogrešivo otkriva slabe tačke i pojačava ih. Konkretni simptomi zahtevaju specifičan način prevazilaženja.

Strah od smrti Najčešći je kod bolnički lečenih pacijenata, pogotovo životno ugroženih i nakon izlečenja, pogotovo onih koji su iskusili invazivne metode. Jedini način prevazilaska straha od smrti je pronalaženje smisla života, zato treba gledati na izlazak iz kovida kao na drugu šansu, dodatno vreme za završavanje bitnih planova (izvesti decu na put, osigurati posao). Neophodno je izdvojiti vreme za hobi i druženje sa prijateljima, ne može samo da se radi već i uživa. Strah od smrti je više strah od života. Pouka je da treba voditi računa o sebi i svom zdravlju (fizičkom i mentalnom), delovati preventivno.

Najteže je onima koji su izgubili nekog bliskog zbog kovida, pogotovo ako misle da su im upravo oni preneli smrtonosni virus. Osećanje

10

krivice je često kod maskirane samodestrukcije (tzv. krivica preživelih, misle da je trebalo da oni umru umesto te osobe). Tu je neophodna psihoterapija.

Depresija U ovom slučaju depresija je reaktivnog tipa.

Dolazi do pada voljno-dinamskih mehani-

Jedini način prevazilaska straha od smrti je pronalaženje smisla života, zato treba gledati na izlazak iz covid-a kao na drugu šansu, dodatno vreme za završavanje bitnih planova (izvesti decu na put, osigurati posao)

PharmaMedica ⁄ broj 83

zama, poremećaja volje, emocija, sna, apetita, seksualne želje. Kod ljudi sa istorijom psihičkih problema obično zahteva antidepresive, dok kod nekih lekovi nisu nužni.

Najpogrešnije je depresivnu osobu zatrpavati savetima tipa „uzmi da učiš novi jezik, bavi se trčanjem svakog dana“ i sl., tu ne treba davati uopštene savete već videti kakav ventil je osoba koristila ranije (teško da će se neko baviti sportom ako nije nikada ranije, uostalom lekari posle kovida zahtevaju oprez u pogledu većih fizičkih aktivnosti).

Zahtevi koji se pred osobu stavljaju treba da budu umereni, da bi smanjili osećanje krivice i nemoći. Pogrešno je naročito u ovoj fazi slušati motivacione govornike iz oblasti samozvane pozitivne „psihologije“, treba pri-

www.pharmamedica.rs

Panični napadi Teško je razlučiti šta je simptom bolesti, a šta psihološka posledica kovida.

Simptomi straha deluju kao da imaju organsku osnovu. Teškoće sa disanjem i lupanje srca mogu izazvati nesvesticu i fenomene depersonalizacije i derealizacije (kao da se udaljite od sebe ili okoline na tren). Radite vežbe relaksacije i disanja, boravite što više na svežem vazduhu, hranite zdravo, izbacite kofein-napitke ili ih smanjite na jedan dnevno (ubrzava puls i podiže pritisak za 10-15%), smanjite duvan ako ga ne možete izbaciti. čati sa stručnim licima. Naročito je važan psihoterapijski rad sa onima koji su izgubili najbliže.

Strah od ponovnog zaražavanja i hronične bolesti To je realan strah pogotovo kod omikrona kojim se može zaraziti više puta u kratkom intervalu (nastavite sa antikovid merama). Dajte dovoljno vremena telu i psihi da se vrate u normalu, radite vežbe relaksacije.

Mnogi simptomi liče na hronične, a nisu.

Ispratite savete lekara, a terapiju ne prekidajte kod naznake poboljšanja. Ponašanje treba da je nalik pružanju pomoći osobi koja je preživela brodolom: oporavak je postepen (polako se utopljava i daje gutljaj po gutljaj tečnosti). Nadoknadićete sve, ne žurite naročito sa fizičkim naprezanjima.

Fobije

„dubljih“ psihoterapijskih metoda (analitički pristup)).

PTSP Post-traumatski stresni poremećaj se odražava u vidu noćnih mora i flashback-ova, kada se javljaju slike traumatskog iskustva, pogotovo onih koji su bili na respiratoru.

Najbolja metoda u ovom slučaju je EMDR. Anksioznost je slobodno lebdeći strah, posledica neizvesnosti i procene katastrofičnog ishoda bez osnove. Problem je što se svakog dana otkrivaju nove posledice kovida, što dovodi do porasta anksioznosti jer situacija nije pod kontrolom.

Ovde je efikasan bilo koji vid psihoterapije, jer se tako uči da se razdvoji ono što jeste od onog što nije pod našom kontrolom.

OKP

Prepuštenost sebi i izolacija uz brigu o zdravlju kod onih koji su premorbidno imali sklonost za tim mogu dovesti do pojava socijalne fobije, a često i agorafobije ili klaustrofobije (zbog dugog boravka u malom prostoru).

Ovi simptomi se najbolje prevazilaze kombinacijom psihoterapijskih metoda (najpre se radi otklanjanje simptoma putem KBT-a, REBT-a, relaksacije, a zatim pomoću drugih,

Opsesivno-kompulsivni poremećaj kao da je prihvaćeniji, naizgled racionalniji kad je u blažem obliku, jer se svima dezinfekcija postala sastavni deo života. Međutim, ovde je reč o mnogo dubljem poremećaju, neprihvatanju sebe, ogromnom osećanju krivice koje zahteva timski rad (psihijatar zadužen za farmakoterapiju a psiholog za psihoterapijski rad). Segment tela ili okoline za koji je važno da bude ekstremno čist ima simboličko značenje.

Nesanica

Zujanje u ušima

Jedan od najčešćih postkovid simptoma, uglavnom nestaje posle par nedelja. Psihološki je strah od gubitka kontrole, jer san predstavlja povlačenje od realnosti, simbolički je strah od tonjenja u san strah od smrti. Preporučuje se slušanje npr. zvuka morskih talasa ili prolećne kiše pre odlaska na spavanje.

Mnogima pomaže i akupresura, slušanje opuštajuće muzike i sl.

Tinitus je više organski simptom, ali zbog značaja spavanja za psihu može se svrstati i u psihološke. Danju se utopi u zvuke iz okruženja, ali noću zna da dovede do ekstremne nesanice, jer neprijatan zvuk može trajati satima. Preporučuje se puštanje tzv. belog šuma zbog neutralizacije ili uspavanki. Postkovid tinitus, za razliku od uobičajnog, traje znatno kraće.

www.pharmamedica.rs

Moždana magla Odnosi se na kognitivnu konfuziju, poremećaj pažnje i koncentracije, zaboravnost koja se naročito odnosi na kratkoročno pamćenje.

Sličan fenomen je kod pacijenata obolelih od kancera koji su na invazivnim metodama lečenja. Stres dodatno pogoršava stanje.

Rešenje je u postepenom opterećivanju i povratku na staro, zapisivanje bitnih zadataka, vežbanje pažnje.

Svi ovi simptomi mogu znatno da se ublaže kada se fokus stavi na ono što neko voli da radi, kada oseća zadovoljstvo. Ako to još uvek nije moguće, treba postupno podržavati svaki korak ka mentalnom zdravlju, uz pomoć stručnog lica. Nemojte sami prolaziti kroz ovu tešku fazu, već uz pomoć stručnog lica. Ako smo nešto svi naučili za ove dve godine je da je zdravlje zaista prioritet.

PharmaMedica ⁄ broj 83

11

savet iz apoteka

Antipiretici, lekovi za snižavanje telesne temperature autor: mr ph. Tamara Božilović

Porast telesne temperature, febrilnost, nastaje kao posledica različitih stimulsa na termoregulacioni centar, koji se nalazi u mozgu (u hipotalamusu) i određuje stepen telesne temperature, njen rast i opadanje. Povišena telesna temperatura predstavlja nespecifičnu reakciju organizma i fenomen odbrane – rastom temperature podstiče se imunološki sistem organizma.

T

emperatura je povišena ako su vrednosti od 37,5°C do 38,5°C, a izuzetno visoka ako su vrednosti više od 39°C. Do 38°C povišenje temperature pogoduje imunološkom sistemu i uzrokovano je medijatorima upale. Temperatura iznad 38°C, posebno 39°C, postaje izuzetno štetna, i tada je neophodno što pre primeniti antipiretike, lekove koji obaraju telesnu temperaturu, kao i fizičke metode rashlađivanja.

Antipiretici Tačniji naziv ove grupe lekova jeste analgoantipiretici što ukazuje na to da imaju dve najvažnije indikacije: terapiju bola i povišene telesne temperature.

U ovu grupu lekova spadaju: • acetilsalicilna kiselina; • metamizol; • paracetamol; • propifenazon.

Kao antipiretici deluju i NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) i glavni predstavnik je ibuprofen.

Acetilsalicilna kiselina Najpoznatija pod prodajnim, zaštićenim, imenom ,,Aspirin“. Acetilsalicilna kiselina se smatra najprodavanijim lekom na svetu. Deluje analgetski (za kratkotrajnu analgeziju kod zubobolje, glavobolje), antipiretski (snižava povišenu telesnu temperaturu), pokazuje antireumatski (kod bolova u zglobovima) i antiinflamatorni efekat (smanjuje zapaljenje pa se preporučuje kod bolova i zapaljenja u mišićima) i blokira koagulaciju krvi (preporučuje se isključivo nakon konsultacije sa lekarom).

12

Paracetamol u odnosu na acetisalicilnu kiselinu ne nadražuje sluznicu želuca, te ga smeju uzimati i bolesnici sa želudačnim tegobama, sa čirem na želucu ili dvanaestopalačnom crevu

PharmaMedica ⁄ broj 83

Acetilsalicilna kiselina spada u OTC lekove i kupuje se u apoteci bez lekarskog recepta. Preporučena pojedinačna doza je 500mg, koja se po potrebi može ponoviti nakon najmanje 4 sata. Za intenzivniji bol ili povišenu telesnu temperaturu preporučena pojedinačna doza je 1000mg, koja se po potrebi može ponovo uzeti takođe nakon najmanje 4 sata.

www.pharmamedica.rs

Acetilsalicilna kiselina nije dozvoljena deci mlađoj od 16 godina, osobama koje boluju od astme, čira na želucu ili crevima (uključujući dvanaestopalačno crevo), ozbiljnog oštećenja funkcije bubrega, jetre ili srca, i pacijentima na terapiji oralnim antikoagulansima (lekovi koji razređuju krv i time sprečavaju zgrušavanje krvi).

Ukupna dnevna doza ne sme iznositi više od 3000mg. Za pacijente starije od 65 godina doziranje je nešto manje i maksimalna dnevna doza jeste 2000mg. Lek se pije sa dovoljnom količinom tečnosti neposredno nakon ili tokom obroka.

Acetilsalicilna kiselina nije dozvoljena deci mlađoj od 16 godina, osobama koje boluju od astme, čira na želucu ili crevima (uključujući dvanaestopalačno crevo), ozbiljnog oštećenja funkcije bubrega, jetre ili srca, i pacijentima na terapiji oralnim antikoagulansima (lekovi koji razređuju krv i time sprečavaju zgrušavanje krvi).

Ne preporučuje se upotreba acetilsalicilne kiseline kao analgetika i antipiretika tokom trudnoće i perioda dojenja.

Metamizol Ima izuzetno snažno analgetičko delovanje (čak slično dejstvu opoidnih analgetika), intezivno antipiretičko, spazmolitičko (ublažava grčeve mišića) i antiinflamatorno (protivzapaljensko) dejstvo.

Koristi se za lečenje intezivnog bola (posttraumatski i postoperativni) i snižavanje povišene telesne temperature koja ne reaguju na lečenje ostalim analgoantipireticima.

Metamizol je jedinstven po tome što može sniziti i normalnu telesnu temperaturu dok ostali analgoantipiretici nemaju to dejstvo – naime, pored inhibicije COX-2 u mehanizam delovanja metamizola uključeno je i direktno delovanje na centar za termoregulaciju u hipotalamusu.

Metamizol ne spada u OTC lekove, i može se izdavati samo uz lekarski recept (što nažalost vrlo često nije praksa). Metamizol može izazvati ozbiljno oštećenje koštane srži i poremećaj krvne slike (kao i druga neželjena dejstva) i procenu o primeni ovog leka neophodno je da donese lekar. Lek se ne preporučuje asma-

www.pharmamedica.rs

Paracetamol Paracetamol je uz acetilsalicilnu kiselinu najkorišćeniji analgoantipiretik i jedan od najkorišćenijih lekova na svetu. Ima snažno analgetičko i antipiretičko dejstvo, ali je antiinflamatorno dejstvo slabo. Dobro se resorbuje nakon oralne i rektalne primene. Neželjeni efekti posle primene terapijskih doza, u kontrolisanom vremenskom periodu, su veoma retki.

Preporučuje se kod glavobolje, zubobolje, grlobolje, bolova u mišićima i kostima, menstrualnih bolova, povišene telesne temperature kod prehlade i gripa i drugih infektivnih bolesti.

U odnosu na acetisalicilnu kiselinu ne nadražuje sluznicu želuca, te ga smeju uzimati i bolesnici sa želudačnim tegobama, sa čirem na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, ne utiče ni na koagulaciju krvi te je dozvoljen i kardiološkim bolesnicima i pacijentima na terapiji antikoagulansima. Takođe, mogu ga uzimati i deca, u tu svrhu dostupan je u obliku sirupa i supozitorija.

Paracetamol je takođe OTC lek, odraslima (uključujući i starije od 65) i deci starijoj od 12 godina preporučuje se pojedinačna doza od 500 do 1000mg (zavisno od godina i telesne mase, inteziteta bola i visine temperature) 3-4 puta dnevno, ukoliko je neophodno, do maksimalno 4000mg u toku 24 časa. Razmak između dve doze je najmanje 4 sata, i lek ne treba primenjivati duže od 3 dana u kontinuitetu bez prethodnog saveta lekara. Lek se pije nezavisno od obroka, sa dovoljnom količinom vode.

Kada su deca u pitanju za njih su dostupne supozitorije (rektalna primena leka) i sirupi. Pojedinačna (kao i maksimalna dnevna) doza se određuje u odnosu na uzrast i telesnu masu deteta. Razmak između dve pojedinačne doze minimalno iznosi 4 do 6 sati.

Pre primene paracetamola kod vašeg deteta uvek se konsultujte sa lekarom ili sa vašim farmaceutom, ekspertom za lekove.

Savetuje se pažnja pri upotrebi paracetamola kod pacijenata sa teškim oštećenjima jetre ili bubrega. Pored toga opasnost od predoziranja paracetamolom je moguća, jer je paracetamol najčešći učesnik višekomponentnih lekova u simptomatskoj terapiji prehlade, rinitisa, akutne nazalne kijavice, rinofaringitisa, sinuzitisa, i stanja sličnih gripu, za ublažavanje groznice, drhtavice, glavobolje, bola usled zapaljenja grla. Stoga se ne preporučuje primena paracetamola, ili bilo kog leka, ,,na svoju ruku”, bez konsultacije sa farmaceutom.

Primena paracetamola je dozvoljena tokom trudnoće i perioda dojenja.

PharmaMedica ⁄ broj 83

13

tičarima, osobama atopijske konstitucije (skloni alergijskim reakcijama), teškim bubrežnim bolesnicima, pacijentima koji boluju od hipotenzije i poremećaja cirkulacije, kao ni deci mlađoj od 18 godina.

Pojedinačna doza iznosi 500mg (vrlo izuzetno 1000mg) svakih 6-8 sati. Maksimalno se dnevno može uzeti 4000mg. Lek se uzima neposredno nakon ili tokom obroka sa dovoljnom količinom vode.

Primena metamizola je kontraindikovana tokom trudnoće i dojenja.

Strogo se preporučuje uzdržavanje od alkohola tokom terapije ovim lekom.

Ibuprofen Ibuprofen nije klasični analgoantipiretik već spada u nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL). NSAIL ispoljavaju tri glavna efekata: antiinflamatorni, analgetički i antipiretički efekat.

Ibuprofen je po svom dejstvu vrlo sličan acetilsalicilnoj kiselini ali, poput drugih NSAIL, prvenstveno se koristi za lečenje reumatskih bolesti – osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, zapaljenja tetiva (tendinitisa) itd.

Takođe, kao analgetik ibuprofen se upotrebljava u terapiji zubobolje, bolova nakon operativnih zahvata, bolnih menstruacija i glavobolje (uključujući migrenu), i kao antipiretik kod odraslih i dece.

Ibuprofen u dozama od 200 i 400mg spada u OTC lekove, dok je za više doze od 600 i 800mg neophodan lekarski recept. Uobičajena dnevna doza je 600-1800mg, do maksimalnih 2400mg. Razmak između dve pojedinačne doze ne sme biti manji od 4 sata za dozu od 200mg, i 6 sati za doze od 400 i 600mg. Lek se pije neposredno nakon ili tokom obroka sa dovoljnom količinom vode.

Kada su deca u pitanju, baš kao i kod paracetamola, pojedinačna doza se određuje u odnosu na uzrast i telesnu težinu deteta.

Razmak između dve pojedinačne doze minimalno iznosi 4 do 6 sati. Ibuprofen je za decu dostupan kao sirup, od 100 i 200mg u 5ml sirupa.

Ibuprofen nije dozvoljen tokom trudnoće, ali jeste tokom dojenja ako se uzima u preporučenoj dozi i u najkraćem mogućem roku.

Od neželjenih dejstava najčešće se mogu javiti gastrointestinalne tegobe – želudačne nuspojave, mučnina, povaćanje, dijareja, konstipacija, flatulencija.

Propifenazon Propifenazon se danas koristi kao deo kombinovanih preparata (lekova) sa ostalim analgoantipireticima (uglavnom paracetamolom), nikada samostalno. Kombinovani analgetici preporučuju se za ublažavanje akutnog bola, kao što su glavobolja, zubobolja, dimenoreja, išijalgija, mijalgija. Značajno je naglasiti da se kombinovani analgetici ne preporučuju kao hronična terapija, posebno ne bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Propifenazon ima slične terapijske efekte poput metamizola, i takođe i slična neželjena dejstva – oštećenje koštane srži i poremećaj krvne slike.

Kombinovani analgetici u čiji sastav ulazi propifenazon spadaju u OTC lekove, međutim preporučuje se konsultacija sa farmaceutom pre odluke o primeni ovih lekova, farmaceut će upoznati pacijenta sa svim prednostima i ograničenjima terapije. Takođe, preporučuje se uzdržavanje od alkohola tokom terapije ovim lekovima.

Kombinovani analgetici sa propifenazonom nisu dozvoljeni tokom trudnoće i perioda dojenja. l

Ibuprofen nije dozvoljen pacijentima sa teškim oštećenjem srca, bubrega ili jetre, pacijentima koji krvare, kao ni u stanjima koja uključuju povećanu mogućnost krvarenja. Za kraj Povišena telesna temperatura je signal za borbu i reakciju – ona podstiče naš imunološki sistem da reaguje i zaštiti nas, ujedno je i signal nama da nešto nije u redu i da je vreme za odlazak kod doktora.

!

Antipiretici su pomoć, ne rešenje, jer i sama povišena temperatura nije uzrok već simptom bolesti.

Antipireticima, koji su ujedno i analgetici, treba pristupiti razumno, kada su zaista neophodni, i svakako njihovu primenu ograničiti vremenski. Iako su, uglavnom, to lekovi koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta, pre odluke o primeni najbolje je uvek se posavetovati sa ekspertom za lekove – farmaceutom, koji će dati najbolji odgovor o izboru leka, benefitu, dužini i ograničenjima terapije, načinu primene antipiretika i svakako o značaju odlaska kod doktora, kada je to neophodno.

14

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

ekologija

Pre jednog veka, radioaktivnost je bila u modi pa su se prodavale radijumske narukvice za reumatizam, radon voda za snagu, uranijumski pokrivači za artritis.

Na žalost kupaca, neki od ovih proizvoda su bili i delotvorni a o efektima radioaktivnosti se saznalo tek pošto su zabeležene brojne žrtve.

Između ostalih i pronalazač radioaktivnih elemenata, Marija Kiri je sahranjena u olovnom kovčegu jer joj je telo emitovalo jonizujuće zračenje.

Nakon nuklearnih katastrofa u Černobilu i Fukušimi i bombardovanja Hirošime i Nagasakija, svetska javnost je bolje upoznala zdravstvene posledice radioaktivnosti. Međutim, prirodna radioaktivnost se ređe spominje, iako postoji i potiče od radioaktivnih prirodnih elemenata, uranijuma i torijuma, koji se nalaze u zemljištu. Uranijum postoji od nastanka Zemlje i njegovo vreme poluraspada, tj. vreme za koje se raspadne polovina postojeće količine, je jako dugo i iznosi oko 4,5 milijardi godina.

Raspadanjem uranijuma nastaje radon, gas bez boje i mirisa koji se ne može detektovati ljudskim čulima već posebnim uređajima.

16

Saznajte: Šta se dešava u organizmu kod trovanja radijacijom.

Prirodna radioaktivnost: nevidljivi neprijatelj ili lek?

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

autor: Prof. dr Svetlana Stanišić

A

merički centar za kontrolu i prevenciju bolesti je objavio da su pušenje i radon dva najznačajnija uzročnika raka pluća, dok je prema procenama Američke agencije za zaštitu životne sredine oko 11% malignih oboljenja respiratornog trakta direktno uzrokovano radonom.

Osoba koja živi na području Evrope je izložena zračenju od 50 Bq/m3, a verovatnoća da će oboleti od raka je 0,003%. Uz zračenje od 1,000 Bq/m3 koje se može registrovati u rudnicima bez ventilacije, ova verovatnoća bi bila 3-6%.

Radon se naročito koncentruje u zatvorenim prostorijama, a u stambeni prostor ulazi iz zemljišta i to kada se otvori prozor jer tada topao vazduh iz unutrašnjosti kuće izađe napolje, stvara se negativan potpritisak u prostorijama i u unutrašnjost objekta prodiru gasovi iz zemljišta kroz pukotine u zidovima, kao i gasovi iz podrumskih prostorija. Pošto je radon gas, hronično izlaganje većim koncentracijama radona može rezultirati respiratornim simptomima kao što su zviždanje, kašljanje, teško disanje i infekcije pluća, a u dužem roku i rakom pluća. Kada uđe u pluća radon živi kratko vreme, svega 4 dana, i raspada se na polonijum, bizmut i olovo, čvrste čestice (iako deluje neobično, radioaktivni gas se raspada na čvrste čestice) koje se zadržavaju u plućima, dalje raspadaju i zrače okolno tkivo. Čestice koje iz pluća pređu u krvotok se rasejavaju po organizmu i dospevaju u masno tkivo gde se talože i nastavljaju svoje dejstvo.

Time što živimo na Zemlji, izloženi smo određenoj radioaktivnosti koja je posledica postojanja radioaktiv-

Kada uđe u pluća radon živi kratko vreme, svega 4 dana, i raspada se na polonijum, bizmut i olovo, čvrste čestice koje se zadržavaju u plućima, dalje raspadaju i zrače okolno tkivo.

www.pharmamedica.rs

nih prirodnih elemenata u zemljištu.

Možda to zvuči loše, ali smo zapravo srećni što živimo na Zemlji gde nas dobrim delom štiti atmosfera od jonizujućeg zračenja kome su ljudi izloženi u avionu ili u svemiru. Kosmičko zračenje je glavni razlog zašto nije dobro da trudne žene lete avionom.

Osim jonizujućeg zračenja koje neminovno primimo zbog činjenice da letimo avionom, stojimo na Zemlji ili boravimo u podrumskim i prizemnim prostorijama gde se koncentruje radon, mi nekada svesno biramo da se izložimo zračenju odlaskom u banju gde termomineralna voda ima određenu radioaktivnost. Svega nekoliko godina nakon što je Marija Kiri otkrila radijum utvrđeno je da je voda na nekoliko svetski poznatih kupališta radioaktivna, što znači da sadrži jedinjenja koja su nestabilna i podložna daljem raspadu. Ovaj raspad je praćen zračenjem koje nosi tako veliku energiju da može uticati na oštećenja genetskog materijala ljudskih ćelija. Nakupljanjem grešaka u genetskom kodu dolazi do mutacije i nekontrolisanog razmnožavanja ćelija, koje gube sposobnost da normalno funkcionišu i budu sastavni deo zdravog i funkcionalnog tkiva. U svakom organizmu se ove mutacije javljaju na dnevnom nivou, ali ako imuni sistem oslabi na duže vreme do te mere da ne kontroliše umnožavanje mutiranih ćelija, postoji opasnost da nastane rak. U našoj zemlji su radioaktivni izvori u Atomskoj banji Gornja Trepča i Niškoj banji. Banje se reklamiraju kao idealna mesta za boravak svakog čoveka svakodnevno izloženog stresu i štetnim uticajima iz vode, vazduha i hrane.

Da li to onda znači da je radioaktivnost u malim količinama dobra za zdravlje?

Ukratko, odgovor je ne. Ne postoji bezbedna doza radioaktivnosti, odnosno radioaktivno zračenje uvek ima štetno dejstvo na zdravlje. Da bismo

Nakupljanjem grešaka u genetskom kodu dolazi do mutacije i nekontrolisanog razmnožavanja ćelija, koje gube sposobnost da normalno funkcionišu i budu sastavni deo zdravog i funkcionalnog tkiva.

Boravak u radioaktivnim banjama može da bude koristan za ljude koji pate od hroničnih bolnih stanja, pre svega lokomotornog sistema, a zatim i psorijaze, ekcema, multiple skleroze, migrene idr.

U našoj zemlji su radioaktivni izvori u Atomskoj banji Gornja Trepča i Niškoj banji.

PharmaMedica ⁄ broj 83

17

razumeli još ponešto o prirodnoj radioaktivnosti biće prikazan primer mesta čiji su stanovnici izloženi najvećoj prirodnoj radioaktivnosti na planeti, a to je Ramsar, oblast u Iranu. U Ramsaru živi svega oko 2,000 stanovnika, a doza zračenja koju ovi ljudi preživljavaju je nekoliko puta veća od one koju je ICRP (International Commission on Radiological Protection) odredila kao maksimalnu za radnike u nuklearnim postrojenjima, dok je rekordni nivo radioaktivnosti koji je izmeren čak 200 puta veći od svetskog proseka.

Pitanje koje se nameće jeste da li su maligna oboljenja češća u ovoj oblasti?

Odgovor je – ne, i to je neobično, priznaju i naučnici.

S druge strane, izvršena ispitivanja zdravstvenog stanja naseljenih u ovoj oblasti pokazala su da je broj hromozomskih aberacija, odnosno mutacija genetskog materijala koje su posledica zračenja, veći nego kod normalne populacije. I sterilitet je visok, kako je pokazano, ali ove promene genetskog materijala nisu dovodile do razvoja maligniteta, bar ne u većoj meri nego što je to kod ostatka svetske populacije.

Još jedan primer koji svedoči o uticaju radioaktivnog zračenja na zdravlje, a koji nam može biti blizak je vezan za osobe koje su u bližem kontaktu sa radioaktivnim materijama u Zemljinoj kori, a to su rudari. Radon koji izlazi iz zemlje kod rudara je uzrokovao veću stopu malignih i drugih oboljenja, pa otud potiče stav da je rad u rudni-

Izloženost visokim dozama nesumnjivo dovodi do oboljenja, dok izloženost niskim dozama, što se dešava u prirodnom ambijentu, pa i banji, može i ne mora da ima štetne efekte po zdravlje ku najteži rad. Doduše, danas su uslovi izmenjeni pa se u rudnicima koriste moćni ventilatori koji efikasno smanjuju nivo radona na nivo koji se može detektovati u kućnom ambijentu. U Montani, SAD, čak postoje napušteni rudnici koji su preuređeni za potrebe zdravstvenog turizma i ljude koji plate da borave u njima i tako se izložu radioaktivnosti.

Zašto onda ljudi idu u radioaktivne banje i rudnike kad je radioaktivnost opasna i kako to može utiče na zdravlje?

Kao prvo, stvar je u prevari jer je na većini ovakvih mesta radioaktivnost niska. Na primer, radioaktivnost banjske vode smanjuje od izvora do kupališta, pa je u nekim radioaktivnim banjama nivo radioaktivnosti zanemarljiv. U najgorem slučaju, doza zračenja u banji je manja od godišnje doze zračenja koju naše telo primi u kućnom ambijentu.

Kao drugo, kod stanovnika banje ili Ramsara koji smo spominjali verovatno dolazi do takozvanog radioadaptivnog efekta, što znači da zbog konstantnog prisustva niskih doza zračenja, organizam aktivira odbram-

bene mehanizme i efikasnije se bori po principu „što me ne ubije, to me ojača“. Dakle, čak i kada dođe do oštećenja DNK, moguća je popravka, a to zavisi od zdravstvenog stanja, ishrane i toga koliko je organizam opterećen drugim štetnim faktorima.

Vezano za to, studije pokazuju da manje doze zračenja uzrokuju manje štete nego što bi se očekivalo, odnosno da efekti zračenja i doze nisu linearno zavisni. To znači da prirodni sistemi, kakvo je i ljudsko telo, imaju razne zaštitne mehanizme koji do neke mere neutrališu štetne uticaje iz okoline. Drugim rečima, izloženost visokim dozama nesumnjivo dovodi do oboljenja, dok izloženost niskim dozama, što se dešava u prirodnom ambijentu, pa i banji, može i ne mora da ima štetne efekte po zdravlje, a efekti se javljaju bez ikakvih pravila, odnosno stohastički. Doza koju organizam može da podnese zavisi od mnogo faktora koji uključuju genetsku predispoziciju, godine, kao i ostale faktore sredine i životni stil.

U tom smislu, boravak u radioaktivnim banjama može da bude koristan za ljude koji pate od hroničnih bolnih stanja, pre svega lokomotornog sistema, a zatim i psorijaze, ekcema, multiple skleroze, migrene idr.

Mehanizam nije u potpunosti jasan ali moguće objašnjenje je da raspadom radona u plućima nastaju radioaktivne čestice koje se talože u tkivu mozga i vremenom „otupljuju čula“ i smanjuju sposobnost detekcije bola.

Kada su u pitanju zdravi ljudi, kratkoročno izlaganje radioaktivnosti ne deluje kao smislen način za unapređenje zdravlja. Izlaganje radioaktivnosti posebno nema smisla za mlade ljude jer su njihove ćelije u fazi deljenja posebno radiosenzitivne. Radiosenzitivnost ćelija u deobi se koristi i u zračnoj terapiji koja ima za cilj da više ošteti ćelije raka nego zdrave ćelije pošto se one brzo dele.

Dakle, za hronične bolesti je dobro odlaziti u radioaktivne banje, efekti će varirati u zavisnosti od radioaktivnosti izvora, a mlade i zdrave osobe nemaju posebnog razloga da se izlažu „blagotvornim“ efektima radioaktivnosti. l

18

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

hirurgija Gojaznost - prekomerno povećanje masne mase tela je složeno oboljenje koje se javlja u svim starosnim i socijalnim kategorijama.

Udruženo je sa kraćim životnim vekom, dijabetesom tipa 2, malignim bolestima, sterilitetom, kardiovaskularnim oboljenjima i bolestima lokomotornog sistema.

G

ojaznost zauzima visoko drugo mesto na listi vodećih uzročnika smrti, odmah iza pušenja, od čega je više od 80% slučajeva zabeleženo u grupi osoba sa BMI > 30 kg/m2. Vrednost indeksa telesne mase (ITM ili BMI ­Body Mass Index) se izračunava tako što se telesna masa podeli sa telesnom visinom izraženom u m2 (BMI = TM (kg)/TV (m2)).

U odnosu na indeks telesne mase, gojaznost se deli u tri stepena: • prvi stepen sa BMI od 30 do 34.9 kg/m2, • drugi sa BMI 35 do 39.9kg/m2 i • treći sa BMI > 40 kg/m2.

U odnosu na raspodelu masnog tkiva u telu, gojaznost može da bude centralna i periferna.

Centralna gojaznost je povezana sa metaboličkim i kardiovaskularnim oboljenjima, kada je obim struka kod muškaraca ≥ 94 cm i kod žena ≥ 80 cm. Češća je kod muškaraca.

Periferna gojaznost karakteristična je za ženski pol i podrazumeva veće deponovanje masnog tkiva u predelu butina i potkožnom glutealnom području.

Lečenje gojaznosti

Hirurško lečenje gojaznosti i udruženih metaboličkih poremećaja autor: Prof. dr Miloš Bjelović hirurg bolnice Euromedik Ekspert u oblasti minimalno invazivne hirurgije gornjeg digestivnog trakta (jednjak i želudac ) i hirurgije gojaznosti.

Promena životnog stila, koja obuhvata dijetoterapiju i odgovarajuću fizičku aktivnost predstavlja prvi korak i neizostavni je deo lečenja. Smanjenje telesne mase od 5 do 10% dijetom, fizičkom aktivnošću i eventualno primenom medikamenata, daje mnogobrojne dobrobiti za pacijente uključujući i smanjenje faktora rizika za mnoge hronične bolesti. Međutim, za pacijente koji imaju veća očekivanja od lečenja gojaznosti, toliko smanjenje telesne mase može da bude razočaravajuće.

Hirurško lečenje gojaznosti je najefikasnija terapija sa održivim rezultatima i povoljnim efektima i na metaboličke i druge pridružene poremećaje. Dokazano je da hirurško lečenje gojaznosti pozitivno utiče i na poboljšanje glikoregulacije, pa se danas, paralelno sa terminom barijatrijska hirurgija (hirurško lečenje gojaznosti), koristi i termin metabolička hirurgija.

I životni vek gojaznih osoba duži je ako su podvrgnuti barijatrijskoj/metaboličkoj operaciji; u proseku za muškarce 12, a za žene devet godina.

Kome se preporučuje barijatrijska hirurgija?

Indikaciju za barijatrijsku hirurgiju imaju pacijenti starosti od 18 do 60 godina sa: - BMI ≥40kg/m2 - BMI 35-40kg/m2 sa metaboličkim sindromom, kardiorespiratornim oboljenjima, steriltetom, oboljenjem zglobo-

www.pharmamedica.rs

va zbog gojaznosti i psihološkim problemima proisteklim iz gojaznosti čije poboljšanje se očekuje nakon hirurškog lečenja. Zahvat se radi i kod pacijenata koji su postigli smanjenje telesne mase dijetoterapijom ali su ponovo povećali masnu masu tela.

Indikaciju za operaciju postavlja multidiscilpinarni tim u sastavu: endokrinolog, hirurg, anesteziolog, psihijatar ili psiholog, nutricionista ili dijetolog, sestra edukovana za rad sa pacijentima.

Nakon postavljanja indikacija za barijatrijsku operaciju, pacijent se priprema kao za svaku abdominalnu operaciju, sa detaljnijom procenom kardiorespiratornog kapaciteta.

Pre operacije pacijent se edukuje o načinu ishrane do operacije i u postoperativnom periodu.

Hirurške intervencije u cilju lečenja gojaznosti se rade laparoskopski i mogu se klasifikovati u tri kategorije i to: restriktivne, malapsorptivne i kombinovane (kombinacija restriktivnih i malapsorptivnih hirurških procedura).

Danas standard lečenja gojaznosti i udruženih metaboličkih poremećaja čine Laparoscopic Sleeve Gastrectomy (LSG) i Laparoscopic Roux-en-Y Gastric Bypass (RYGB). Ove dve hirurške intervencije čine preko 90% svih urađenih operacija u svetu na godišnjem nivou.

Laparoscopic Sleeve Gastrectomy LSG Laparoscopic Sleeve Gastrectomy je trenutno najčešća operacija za lečenje gojaznosti i udruženih metaboličkih poremećaja u svetu. To je tipična restriktivna operacija kojom se primarni efekat postiže smanjenjem volumena želuca i kao rezervoar za hranu ostaje samo njegov mali deo.

Kako se izvodi?

Rastezanjem malog rezervoara postiže se osećaj rane sitosti a menja se i lučenje hormona gladi i sitosti, tako da je gubitak osećaja gladi očekivan u toku prvih godinu dana od operacije. Takođe, ubrzani tranzit hrane kroz digestivnu cev dovodi do promene sekrecije hormona digestivnog trakta, mada je ovaj efekat značajniji posle RYGB operacije nego posle LSG.

Laparoscopic Roux-en-Y Gastric Bypass- Gastrični bajpas Laparoscopic Roux-en-Y Gastric Bypass je druga po učestalosti barijatrijska/metaboliča operacija u svetu. To je kombinovana restriktivna i malapsorptivna laparoskopska procedura.

Kako se izvodi?

Restriktivni efekat postiže se tako što se želudac podeli u dva dela: prvi deo je manji rezervoar, zapremine do 50ml, koji učestvuje u putu hrane a drugi deo želuca se isključuje iz tranzita hrane tako da 7/8 njegove zapremine ostaje van funkcije. Mali džep od želuca premošćava se i vezuje se tankim crevom, čime se veći deo želuca, dvanaestopalačno crevo i deo tankog creva isključuju iz procesa varenja hrane i resorpcije hranljivih materija. Ubrzani tranzit hrane kroz digestivnu cev dovodi do promene sekrecije hormona digestivnog trakta. Ovaj efekat je značajniji nakon RYGB nego LSG.

Kada se ne preporučuje?

LSG nije adekvatna operacija kod pacijenata koji pre hirurške intervencije imaju želudačnu kilu ili gastroezofagealnu refluksnu bolesti - stanje u kome se želudačna kiselina vraća u jednjak (GERB), a posebno komplikacije GERB.

Kako se u toku RYGB deo želuca ostavlja van tranzita hrane i posle operacije mu je teško pristupiti u cilju dijagnostike, ova operacija ne primenjuje se u regionima gde je učestalost karcinoma želuca visoka, niti kod pacijenata sa karcinomom želuca. Sa druge strane, RYGB predstavlja metodu izbora kod gojaznih pacijenta sa hernijom jednjaka, GERB ili komplikacijama GERB.

Šta očekivati nakon operacije?

Šta očekivati nakon operacije?

Kako procedura ne ometa normalnu resorpciju nutrijenata, jer je tanko crevo netaknuto, suplementacija minerala, vitamina i oligoelemenata obično nije tako zahtevna kao posle RYGB. Ipak se pacijentima savetuju redovne kontrole dijetetičara/nutricioniste i redovne laboratorijske kontrole. Laboratorijski parametri treba da se prate jednom u 3 do 6 meseci dok se telesna masa ne stabilizuje, a nakon toga jednom godišnje. Prednost LSG u odnosu na ostale barijatrijske procedure (restriktivno-malapsorptivne) je što može da se radi i kod visoko rizičnih i ekstremno gojaznih pacijenata.

Zbog potrebe za suplementacijom minerala, vitamina i oligoelemenata, nakon ove hirurške intervencije, neophodne su redove kontrole dijetetičara/nutricioniste.

Gastrični Bajpas ima bolji barijatrijski efekat nego Sleeve gastrektomija i nešto bolji metabolički efekat. Međutim, RYGB je znatno kompleksnija operacija, koja je ima veći procenat hirurških komplikacija.

U kojim slučajevima se ne preporučuje?

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 83

21

KOŽA NAJBOLJE PAMTI, DOZVOLIMO JOJ DA ZAPAMTI NAJBOLJE HELIOCARE 360˚ - sveobuhvatna tonirana foto zaštita

HELIOCARE 360 Color Gel Oil Free SPF50+ Heliocare 360 Color Gel Oil-Free SPF 50+ je matirajuća, nekomedogena tonirana formula za negu i zaštitu kože.

Gel ”bez ulja” je idealan za masnu i kombinovanu kožu koja je sklona aknama.

Svojim 4 u 1 delovanjem istovremeno obezbeđuje : zaštitu od svih vidova zračenja, savršeno šminkanje, osvežavajuću hidrataciju i efikasnu prevenciju od nastanka akni.

Patentirana formulacija Fernblock® sa biomimetičkim melaninom i protektivnim filterima pruža 360˚ – širokospektralnu zaštita protiv zračenja, uključujući UVA, UVB, IR i vidljivog dela spektra.

Heliocare 360 Color Gel Oil-Free SPF 50 +, 50 ml , dostupan je u 3 nijanse: PEARL, BEIGE, BRONZE.

HELIOCARE 360° - Color Cushion Compact SPF 50+ 360° Color Cushion Compact SPF 50+ je jedinstveni tonirani 3u1 preparat koji može da se koristi kao podloga, kao rumenilo ili kao spot tretman za prekrivanje nesavršenosti na koži. Pruža izgled zdrave, osvežene i blistave kože. Svojom posebnom formulacijom istovremeno efikasno štiti kožu od UVA, UVB, vidljivog dela spektra (HEV) i infracrvenog-A (IC) zračenja, štiti i oporavlja DNK sprečavajući kancer kože, a patentirani hidra- sistem dugotrajno hidrira kožu.

Darujte svojoj koži 360° Color Cushion Compact SPF 50+ osvežen, blistav, mladolik izgled, uz istovremeno najsveobuhvatniju solarnu zaštitu, koja će obezbediti ravnomernu dugotrajnu preplanulost. Namenjen za upotrebu tokom cele godine.

360° Color Cushion Compact SPF 50+ je dostupan u 3 savršene nijanse: PEARL, BEIGE, BRONZE.

@heliocare_srbija

@MSFpharmBeograd

www.msfpharm.com | www.negujse.com

urologija

Policistična bolest bubrega autor: Neda Dragićević Babić

Policistična bolest bubrega ( policistični bubrezi ), je nasledna bolest. Pored bubrega mogu biti zahvaćeni i jetra, pankreas, srce, creva... Tok bolesti je tih, ali dovodi do terminalne bubrežne insuficijencije. Prvi znaci bolesti su povišen krvni pritisak i prisustvo krvi u urinu. Jedini vid terapije terminalne bolesti su dijaliza i transplatacija bubrega.

B

ubreg je parni organ koji predstavlja laboratoriju ljudskog organizma. Najbitnije funkcije bubrega su izlučivanje organizmu nepotrebnih materija, lučenje urina, regulacija ravnoteže vode i soli u organizmu i endokrina funkcija.

Policistični bubrezi su uvećani sa šupljinama (cistama) ispunjenim tečnošću. Ciste dovode do uvećanja bubrega i ometaju normalnu bubrežnu funkciju.

Ovo je relativno česta nasledna bolest, sa učestalošću od 1: 400 do 1:1000 stanovnika.

Dva glavna oblika bolesti policističnih bubrega Autozomno dominantna bolest, koja se javlja u 90% svih policističnih bolesti. Nastaje usled mutacije na jednom od gena (PKD1) na 16. hromozomu ili (PKD2) na hromozomu 4.

Ukoliko je jedan od roditelja oboleo, šanse da bolest prenese svom detetu su 50%.

Bolest počinje između 30. i 40. godine života. Tegobe u početku nisu izražene. Prvi znaci bolesti su povišen krvni pritisak ili pojava krvi u morkaći. Prosečna starost kada nastane poslednji stadijum bolesti je oko 57 godina.

Autozomno recesivna bolest se javlja ređe u populaciji, nazvana je „dečija bolest policističnih bubrega’’ jer se obično dijagnostikuje još kod beba. Uzrok bolesti je mutacija u genu PKHD1 na hromozomu 6. Mutiran gen mora da bude prisutan kod oba roditelja, koji su zdravi nosioci mutacije. Ukoliko dete nasledi obe kopije mutiranog gena imaće i kliničku manifestaciju bolesti. Šansa da roditelji nosioci mutiranog gena dobiju bolesno dete je 25%.

Ovo je teža forma bolesti, simptomi se javljaju ranije i terminalna bubrežna bolest nastaje u ranijoj životnoj dobi. Prvi znaci bolesti su povećan krvni pritisak, česte urinarne infekcije, učestalo mokrenje i hemoroidi.

Kako nastaju ciste u bubrezima?

Bubreg se sastoji od milion nefrona. Svaki nefron se sastoji od glomerula koji čine skup malih arterija izmešanih sa tubulama. Glomeruli i tubuli zajedno filtriraju otpadne materije iz krvotoka i izbacuju ih preko urina. Cista počinje kao proširenje tubula, tubula se vremenom uvećava, dolazi do nagomilavanja tečnosti u cisti. Ćelije koje čine cistu se umno-

24

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

Lečenje policistične bolesti bubrega

žavaju i ona raste. Bubrezi zbog toga rastu, nekada i preko 20cm u dužinu, a mogu i da ispune celu trbušnu duplju. Ciste mogu da rastu i u jetri, slezini, pankreasu, srcu i centralnom nervnom sistemu.

Faktori rizika za nastanak hronične bolesti bubrega su godine starosti u trenutku dijagnostikovanja bolesti, muški pol, česte epizode vidljive krvi u urinu, visok krvni pritisak i uvećani bubrezi. Postojanje više od jednog faktora rizika dodatno povećava rizik od pogoršanja bolesti.

Koji su simptomi policistične bolesti bubrega? ▶ Visok krvni pritisak se obično javlja kao prvi simptom bolesti i zahteva lečenje. ▶ Infekcije bubrega i mokraćnih puteva. Prvi simptomi infekcije su povišena temperatura i bol u leđima. Lečenje antibioticima nije uvek jednostavno i nekada moraju biti uključeni intravenski antibiotici. ▶ Prisustvo krvi u mokraći je posledica pucanja krvnog suda u cisti, može biti uzrokovano infekcijom, fizičkim naporom i pokretanjem kamena u bubrežnim kanalima. ▶ Kamenje u bubrezima se povremeno sreće, može da uzrokuje bol i blokira put urina. Ciste otežavaju hirurško uklanjanje kamena i upotrebu talasnih šokova za njegovo razbijanje. ▶ Bol u krstima i stomaku je često uporan i tup. Iznenadni bol je posledica krvarenja ili infekcije. ▶ Kreatinin u serumu je povišen i za 36 meseci se može udvostručiti. ▶ Hronična bubrežna insuficijencija se javlja u poodmakloj bolesti. Na brzinu razvoja utiču prisustvo hipertenzije i infekcije. Otkazivanje bubrega se ne javlja kod svih pacijenata.

26

Saznajte, koje biljke vam mogu pomoći kod urinarnih infekcija.

Šta se dešava ukoliko se bolest ne otkrije na vreme ili ne leči?

Komplikacije van bubrega su moguće kod pacijenata sa autozomno dominantnom formom bolesti.

Najteža komplikacija bolesti je centralna moždana aneurizma (proširenje krvnog suda).

Aneurizme mogu da puknu i dovedu do krvarenja u mozgu, pa čak i do smrti. Kod visokorizičnih pacijenata preporučuje se rana dijagnostika aneurizmi (CT ili MRA).

Ciste u jetri su češće kod osoba sa uznapredovalom hroničnom bolesti bubrega. Javljaju se češće kod žena i to onih koje su imale više trudnoća. Većina pacijenata sa cistama u jetri nema simptome i ima normalnu funkciju jetre. Kod nekih pacijenata se može javiti bol.

Bolest srčanih zalistaka najčešće ne daje simptome, ali može tokom vremena da se pogorša.

Divertikulumi (proširenja) debelog creva su skloni infekcijama, simptomi su bol u stomaku, dijareja i krv u stolici.

Abdominalne kile se javljaju kod 45% pacijenata sa autozomno dominantnom formom bolesti.

Dijagnoza bolesti Dijagnoza policističnih bubrega se zasniva prvenstveno na ultrazvučnoj dijagnostici, magnetnoj rezonanci ili CT skeneru, ali su takođe od značaja i anamnestički podaci kada je u pitanju porodična forma bolesti, kao i klinički pregled pacijenta.l

PharmaMedica ⁄ broj 83

Lečenje bolesti je simptomatsko, jer još uvek nije moguće zaustaviti nastanak i razvoj cisti.

Kako su kardiovaskularne komplikacije glavni uzrok smrti, lečenje povišenog krvnog pritiska je obavezno.

U ranom stadijumu bolesti savetuje se smanjenje unosa soli, ishrana sa manje proteina.

Sa smanjenjem bubrežne funkcije primenjuju se diuretici i antihipertenzivi.

Urinarne infekcije zahtevaju lečenje antibioticima.

U stadijumima terminalne bubrežne insuficijencije primenjuju se hemodijaliza i transplantacija bubrega.

Policistični bubrezi da li je genetsko testiranje opravdano?

Genetsko testiranje je moguće i kod autozomne i recesivne forme bolesti.

Upotreba ovog vida testiranja je ograničena zbog troškova i nemogućnosti genetske dijagnoze kod 30% slučajeva.

Genetski testovi mogu da se koriste: • u slučaju mlade odrasle osobe sa porodičnom anamnezom o postojanju bolesti i negativnim ultrazvučnim nalazom, • u slučaju osobe kod koje dijagnoza bolesti i nakon drugih testova nije jasna, • prenatalno testiranje u slučaju potvrđenog statusa roditelja kao nosioca mutacije.

www.pharmamedica.rs

oftalmologija

Promena ponašanja kao trag u otkrivanju oštećenja vida kod bližnjih M-RS-00001179

I

straživanje javnog zdravlja koje je objavljeno u referentnom časopisu Američkog udruženja lekara navodi da 88% ispitanika veruje da je zdrav vid važan preduslov opšteg dobrog stanja organizma.

Gotovo 50% ispitanika misli da bi gubitak vida imao veći uticaj na kvalitet njihovog svakodnevnog života od gubitka ekstremiteta, pamćenja, sluha ili govora.1 Zdrav vid znači da potpuno samostalno možemo obavljati sve rutinske svakodnevne aktivnosti. Međutim, usled delovanja različitih faktora rizika, kao što su genetska predispozicija, starenje, pol, pušenje, prekomerna telesna težina, može doći do oštećenja ili gubitka vida, ukoliko se bolest ne leči na vreme.

Vodeći uzrok gubitka vida kod osoba starijih od 60 godina je senilna makularna degeneracija, bolest koja uzrokuje oštećenje makule, dela oka koji je odgovoran za centralni, oštar vid i jasno uočavanje detalja i najčešće se javlja kao deo prirodnog procesa starenja. 2,3 Iz tog razloga, većina osoba kod kojih se bolest

razvije, ne prepozna simptome čak ni u uznapredovaloj fazi, jer pretpostavi da se radi o normalnim nagoveštajima starenja i nauči da se prilagodi promeni, posebno kada je zahvaćeno samo jedno oko.

Stoga, treba obratiti pažnju na sve promene u ponašanju starijih osoba iz bliske okoline, kako bi se eventualna bolest dijagnostikovala u ranoj fazi.

U takve promene spadaju: •

• •

•

• •

žmirkanje ili okretanje glave prilikom gledanja u predmete, približavanje predmeta prilikom čitanja, poteškoće u prepoznavanju lika bliskih osoba, smanjeno učešće u društvenim interakcijama, obazrivo obilaženje prepreka, poteškoće u vožnji, posebno po mraku i druge.

U nekim slučajevima mogu se javiti i anksioznost, ne samo usled oštećenja vida, već i stra-

Procenjuje se da će broj osoba sa neovaskularnom degeneracijom biti 288 miliona do 2040. godine ha od napredovanja bolesti i gubitka samostalnosti u obavljanju uobičajenih aktivnosti. 4,5 Kao posledica ovog gubitka nezavisnosti i izolacije od drugih ljudi, kod oko trećine osoba se razvije klinička depresija.4 Sve navedene promene ponašanja treba da budu

alarm da se odmah potraži savet lekara.

Još važnija preporuka je da, jednom godišnje, treba obavljati preventivne očne preglede. Rana dijagnostika uz odgovarajući tretman i podršku dovešće do očuvanja vida i kvalitetnijeg i zdravijeg života. l

Reference: Adrienne WS, Bressler NM, Ffolkes S, et al. Public Attitudes About Eye and Vision Health. JAMA Ophthalmol. 2016; 134:1111-1118.

Pennington KL, DeAngelis MM. Epidemiology of age-related macular degeneration (AMD): associations with cardiovascular disease phenotypes and lipid factors. Eye and Vision.

2016; 3:34.

Bright Focus Foundation. Age-Related Macular Degeneration: Facts & Figures. [Internet; Oktobar 2018].

National Eye Institute. Facts About Age-Related Macular Degeneration. [Internet; Oktobar 2018].

Genentech. Understanding wet age-related macular degeneration [Internet; Mart 2022].

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 83

27

Dijabetes

Da li med ima antidijabetička svojstva?

Dijabetes mellitus ili, kako u svakodnevnom životu kažemo, šećerna bolest, i po nazivu upućuje da se radi o bolesti koja ima veze sa poremećajem koncentracije šećera, tj. glukoze u krvi, kao i količine šećera koja se apsorbuje u našim ćelijama.

Saznajte Koje su to komplikacije dijabetesa i kako se leče?

O

va izuzetno česta hronična bolest kod koje organizam ne proizvodi hormon pankreasa insulin, ili ga neadekvatno koristi, nedvosmisleno zahteva promenu načina života. Nakon postavljanja dijagnoze i pored propisane terapije, lekar će vas odmah informisati i kako da prilagodite svakodnevnu ishranu. Jasno je da upravo ishrana dijabetičara mora biti lišena tzv. brzih šećera i hrane koja zahteva od pankreasa lučenje velike količine insulina. Zaboravite na slatkiše, grickalice, ali i povrće koje sadrži mnogo skroba poput krompira i mahunarki. Međutim, da li je dozvoljena konzumacija pčelinjih proizvoda, pre svega meda? Hoće li vam proizvod prijatnog, slatkog ukusa naštetiti ili pomoći u borbi protiv dijabetesa?

Da li med smanjuje nivo glukoze?

Iako su dokazana brojna lekovita svojstva meda, prethodnih decenija često smo slušali kako bi dijabetičari trebalo da se odreknu proizvoda koji nazivamo i superhranom. Međutim, nove generacije naučnika osporavaju dosadašnje teorije, dokazujući da med ipak može da ima blagotvorna dejstva na crevnu floru, rad gastrointestinalnog trakta, jetre, ali i pankreasa.

Dakle, na osnovu studija koje su obuhvatale ispitivanja na životi-

njama, postoje indicije da med može poboljšati kontrolu šećera u krvi i doprineti smanjenju metaboličkih poremećaja u povezanih sa glikemijom.

Više različitih studija pokazalo je da je med u umerenim količinama ne samo prihvatljiviji od većine uobičajenih šećera ili zaslađivača, nego i smanjuje nivo glukoze u krvi. Pretkliničke studije na životinjama daju medu šansu da uskoro bude prepoznat kao antidijabetički agens. Za sada, sprovedena ispitivanja daju samo dobru osnovu za dalja klinička ispitivanja.

Lekovita svojstva meda Nova saznanja o prirodnim supstancama uz pomoć kojih se možemo boriti protiv dijabetesa ne bi obradovala samo naučnike, nego i stotine miliona ljudi širom planete. Naime, globalna statistika opominje da je u 2010. godini čak 285 miliona ljudi živelo sa dijabetesom. Ni predviđanja nisu optimistična. Stručnjaci procenjuju da će do 2030. godine broj ljudi sa dijabetesom porasti na 439 miliona.

Ozbiljnost ovim brojkama daje i činjenica da je dijabetes glavni uzrok smrtnosti na globalnom nivou. Zbog ovakvih pokazatelja, naučnici su decenijama unazad posvećeni kreiranju što efikasnijih antidijabetičkih lekova. Ali poslednjih godina fokus se vraća na pronalaženje odgovora u prirodi. Na listi potencijalno novih an-

Više različitih studija pokazalo je da je med u umerenim količinama ne samo prihvatljiviji od većine uobičajenih šećera ili zaslađivača, nego i smanjuje nivo glukoze u krvi.

28

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

KAKO PČELE PRAVE SUPERHRANU?

Postoje indicije da med može poboljšati kontrolu šećera u krvi i doprineti smanjenju metaboličkih poremećaja u povezanih sa glikemijom. tidijabetika našao se i najhranjiviji prirodni proizvod na svetu - med.

Kao osnovni proizvod medonosnih pčela, med se hiljadama godina unazad upotrebljava u prevenciji i lečenju različitih bolesti, za podizanje imuniteta, ali i kao kozmetičko sredstvo. Na sastav jednog od poslednjih neobrađenih prirodnih proizvoda, utiču brojni faktori, pre svega geografsko poreklo, klimatski uslovi, botanički izvori nektara, ali i sama tehnika prerade. U zavisnosti od toga da li je u uzorku meda dominantan polen jedne vrste biljke ili ne, med svrstavamo u dve osnovne grupe: monoflorni i multiflorni.

Verovatno niste znali da med sadrži najmanje 181 sastojak i da se pretežno sastoji od monosaharida i oligosaharida. Pčele med obogaćuju i vitaminima, oligoelementima, aminokiselinama, mineralima, proteinima i drugim korisnim materijama. Zbog svega toga poznato je da ovaj pčelinji proizvod ima snažna antiinflamantorna i antimikrobna svojstva i da se u lečenju ljudi koristi od vajkada. Rani dokazi potvrđuju upotrebu meda još 2100-2000. godine pre nove ere. Naravno, u to

vreme naučni dokazi o lekovitosti meda nisu postojali, ali su ljudi posmatrali i beležili svoja zapažanja i iskustva sve do trenutka kada se medu jednostavno nije mogla osporiti lekovitost.

U poslednjih nekoliko godina interesovanje za proučavanje zdravstvene korisnosti meda se vraća, a ovim naporima sve snažniju podršku daje nauka. Do sada je dokazano da je med prijatelj vašeg srca i krvnih sudova, snižava krvni pritisak, obnavlja funkciju i tkivo jetre i ima antioksidativno dejstvo. Nauka je dokumentovala i da med ima antibakterijska, antivirusna i antiinflamatorna svojstva, a njegova delotvornost se pokazala čak i u borbi protiv tumora.

Interesantno je da prerada meda počinje u želucu pčele i ona praktično dodaje različite enzime koji daljom hemijskom reakcijom oslobađaju lekovite sastojke.

Nakon procesa varenja, pčela izlučuje med iz svog želuca i stavlja ga u saće.

Med je dalje izložen hemijskim reakcijama sve do trenutka kada dođe vreme za njegovo vađenje. Dalji proces proizvodnje prepušten je pčelarima.

Kako med utiče na dijabetes Nedavno objavljeni eksperimentalni i klinički nalazi pokazuju efekte meda i na gastrointestinalni trakt, crevnu floru, jetru i pankreas. Studija rađena na životinjama ukazuju da ovaj pčelinji proizvod može dovesti do poboljšanja kontrole šećera u krvi, kao i posledičnih metaboličkih poremećaja. Objašnjenje leži u činjenici da fruktoza, kao jedan od

www.pharmamedica.rs

Za jedan kilogram superhrane, kako med još nazivamo, pčele moraju dobro da zasuču rukave. Potrebno je da polete oko 150 hiljada puta i da se isto toliko puta vrate u košnicu. Usput treba da opraše oko 12 miliona cvetova koji su bogati polenom i nektarom. A koliko su medonosne pčele i mudre i organizovane govori njihova sistematizacija ”radnih mesta” i uigrani procesi rada. Naime, pčela sakupljačica na povratku s leta nektar unosi u košnicu, svoj tovar prenosi drugim pčelama kako bi se proces proizvodnje pčelinjih proizvoda nastavio.

PharmaMedica ⁄ broj 83

29

ugljenih hidrata u medu, smanjuje nivo šećera kod pacijenata sa dijabetesom. Kako? Tako što fruktoza produžava pražnjenje želuca i usporava brzinu crevne apsorpcije. Isto tako, neke druge supstance iz meda odlažu varenje, što takođe dovodi do smanjene glikemije.

Smatra se i da fruktoza smanjuje potrebu za hranom, što posledično može dovesti do smanjenja telesne težine kod gojaznih ljudi. Podsećamo da je upravo gojaznost jedan od najčešćih faktora rizika za dijabetes. Ne kaže se za džabe da gojaznost i dijabetes idu ruku pod ruku. Tako je jedna novija studija pokazala da niski ili umereni unos fruktoze, zajedno sa prirodnim voćnim suplementima, dovodi do gubitka telesne težine. Ali ako se sa unosom fruktoze pretera, kilogrami su vam gotovo zagarantovani.

Med doprinosi zaštiti gastrointestinalnog trakta Ispitivanja na životinjama pokazala su da su još neke od komplikacija koje mogu biti posledica dijabetesa otežano zarastanje čira na želucu i različite komplikacije prouzrokovane ulkusom. Za sada je poznato da monosaharidi (fruktoza i glukoza) i disahari-

Važno je napomenuti da med sadrži i veliki broj minerala kao što su cink, selen, bakar, kalcijum, kalijum, hrom, mangan... di (saharoza i maltoza) prisutni u medu mogu doprineti zaštiti gastrointestinalnog trakta. Dosadašnje studije nagoveštavaju da med ima još jednu potencijalnu ulogu – smanjuje rast bakterije Helicobacter pylori, koja je, inače, jedan od glavnih uzročnika bolesti želuca i najčešći izazivač čira na dvanaestopalačnom crevu.

Med kao prirodni probiotik Široko je poznato koliko je važna crevna flora za zdravlje čoveka.

Možda je manje poznato, ali crevna flora nije važna samo za zdravlje creva, nego može uticati i na nekoliko funkcija u sistemskim organima, kao što su jetra i mozak. Iako se crevna flora ne može direktno povezati sa dijabetesom, najnoviji nalazi o njenim sistemskim efektima sugerišu mogućnost uticaja na nivo glikemije u organizmu, a naučnici najavljuju dalja ispitivanja.

Ono što znamo je da neravnoteža ili promena u sastavu crev-

ne flore može da utiče na razvoj insulinske rezistencije i gojaznosti. U svakom slučaju, jasno je da med ima probiotički potencijal i povećava populaciju korisnih bakterija u organizmu. Te korisne bakterije, poput laktobacila i bifidobakterija, poznate su nam kao nezaobilazni sastojci probiotskih preparata koji su danas široko rasprostranjeni na tržištu. Dakle, med kao dodatak ishrani kod dijabetičara mogao bi poboljšati zdravlje creva i posledično doprineti boljoj regulaciji nivoa glukoze mehanizmima koje nauka tek treba da objasni.

U iščekivanju konačnog odgovora Važno je napomenuti da med sadrži i veliki broj minerala kao što su cink, selen, bakar, kalcijum, kalijum, hrom, mangan... Za neke od njih, poput mangana, bakra i cinka, poznato je da imaju značajnu ulogu u smanjenju povišenog nivoa šećera u krvi i da deluju blagotvorno kod poremećaja tolerancije na glukozu i lučenja insulina, hormona pankreasa. Ukoliko buduća klinička ispitivanja dokažu, med bi, uprkos relativno niskim količinama ovih minerala, mogao doprineti i lečenju dijabetesa.l

Med kao dodatak ishrani kod dijabetičara mogao bi poboljšati zdravlje creva i posledično doprineti boljoj regulaciji nivoa glukoze mehanizmima koje nauka tek treba da objasni

30

PharmaMedica ⁄ broj 83

Brojne studije novijeg datuma ukazuju da nema sumnje da med ima potencijalnu ulogu u lečenju Dijabetes melitusa i to u relativno ranoj fazi bolesti.

Iako još ne raspolažemo dovoljnom količinom podataka, jasno je da zdrave osobe, osobe intolerantne na glukozu, pa čak i dijabetičari bolje podnose med od drugih zaslađivača. Na kraju, jasno vam je koliko dijeta za dijabetičare može biti stresna i iscrpljujuća i koliko ljudi pada u iskušenje da ponekad prekrši pravilo i pojede ”nešto slatko”. Od svih slatkih iskušenja, med je svakako najzdraviji izbor.

Na kraju, kod dijabetesa koji je dijagnostifikovan životinjama, postoje vrlo ubedljivi dokazi da med ima antidijabetičko svojstvo, ali isto nije potvrđeno i kod ljudi. Svet se još uvek suočava sa nedostatkom pouzdanih kliničkih ispitivanja. S obzirom na mapiran potencijal meda kao antidijabetičkog agensa, nauka je dala preporuke da se buduće kliničke studije dobro osmisle, zatim da se u ispitivanja uključe osobe koje boluju od dijabetesa i na kraju, da se ispitaju i uporede kratkoročni i dugoročni efekti dodavanja meda u ishranu dijabetičara. Dosadašnja znanja bude nadu da smo možda na pragu saznanja da med ima uticaja i na poremećaj koncentracije šećera u krvi.

Na nama je da budemo strpljivi, dok nauka ne da poslednju reč!

www.pharmamedica.rs

imuno

Plod crne zove, nana, limun i med za bolji imunitet i vitalnost

 Jača imunitet  Štiti od infekcija disajnih puteva  Ublažava simptome i skraćuje trajanje bolesti  Poboljšava opšte stanje organizma Bez konzervansa n Bez veštačkih boja n Bez aditiva

Dostupno samo online:

www.herbsandhoney.rs Za dodatne informacije: 011 2318 036

ishrana

Jabukovo sirće –

„lek“ o kome se dosta priča J

abukovo sirće je u upotrebi više od 5000 godina. Koristio ga je i Hipokrat, otac moderne medicine, pomešano sa medom, za lečenje mnogih bolesti.

Šta je zapravo jabukovo sirće?

Jabukovo sirće predstavlja fermentisani sok od jabuke. Nastaje tako što se prirodni šećeri iz jabuke razlažu pod dejstvom kvas-

ca prvo na alkohol, a kasnije se taj alkohol pod dejstvom bakterija pretvara u sirćetnu kiselinu koja jabukovom sirću daje jak, kiselkast ukus i miris, ali je i od-

govorna za mnoge zdravstvene efekte.

Šta sadrži jabukovo sirće?

Sirćetna kiselina je prisutna u koncentraciji 5-6%, mada može biti i znatno viša. pH jabukovog sirća je kiseo i kreće se u rasponu od 2 do 3,5.

Jabukovo sirće sadrži i vitamine B kompleksa, vitamin C, zatim kalijum, kalcijum, fosfor.

Još jedna komponenta jabukovog sirća jeste „sirćetna majka“ koja se formira kada mikroorganizmi zaduženi za nastajanje sirćetne kiseline formiraju celulozni sloj koji izlazi na površinu tečnosti ili ostaje unutar tečnosti čineći je mutnom, a sastoji se od različitih enzima i proteina.

U jabukovom sirću se nalaze i neka fenolna jedinjenja poput hlorogenske, kafene i galne kiseline, katehina, epikatehina. Ovim fenolnim jedinjenjima se pripisuje niz pozitivnih efekata na čovekovo zdravlje poput antioksidativne, antiinflamatorne, antialergijske, antivirusne, antimikrobne, antikancerske aktivnosti. Zbog ovakvog sastava jabukovo sirće ima veće efekte na čovekovo zdravlje od same sirćetne kiseline.

Da li su sva jabukova sirća ista?

Odgovor je kratak – Ne! Ono što jabukova sirća čini drugačijim jeste sorta jabuka koja se koristi za dobijanje sirća, zatim kvasac i bakterijske kulture koje se koriste u proizvodnji, da li je proizvod filtriran ili ne, i na kraju, da li je proizvod pasterizovan ili ne.

Sve ovo utiče na sastav krajnjeg

32

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

proizvoda, odnosno na količinu organskih komponenti u jabukovom sirću i na njegova svojstva.

Filtriranjem i pasterizacijom se uklanjaju kvasci i bakterije koje su dovele do nastanka sirćetne kiseline i na taj način se sprečava formiranje „sirćetne majke“. Međutim, komercijalni proizvodi jabukovog sirća retko kad sadrže deklaraciju o metodi proizvodnje, te je jako teško proceniti njegov kvalitet.

Naučno je dokazano da način proizvodnje jabukovog sirća direktno utiče na neke zdravstvene efekte. Takođe i sorta jabuke i njena zrelost u trenutku početka prerade utiče na količinu fenolnih jedinjenja i sadržaj mikroba u džibri. Bolje je koristiti jabukovo sirće koje je blago zamućeno, jer je ono zdravije od bistrog jabukovog sirća. Ukoliko ste zbunjeni i ne znate koje jabukovo sirće da odaberete možete ga i sami napraviti, samo znajte da jabuke koje koristite treba da imaju visok sadržaj šećera.

Ako želite da saznate kako da napravite jabukovo sirće u kućnim uslovima kliknite ovde

Ostali efekti Poboljšava varenje (sirćet-

na majka deluje kao probiotik) Poboljšava imunitet

Izbeljuje zube (oprez zbog negativnog uticaja na zubnu gleđ) Otklanja zadah (grgljanje jabukovog sirća) Otklanjanja umor i povećava energiju Smanjuje noćne grčeve u nogama

www.pharmamedica.rs

A za šta se koristi?

Dijabetes melitus

Jedna od najaktuelnijih primena jabukovog sirća jeste primena kod dijabetesa. Kako sve veći broj ljudi oboleva od ove bolesti, sve više raste interesovanje ljudi o prirodnim proizvodima za regulacuji navoa šećera u krvi. Jabukovo sirće može delovati blagotvorno kod dijabetičara (ali i ljudi koji imaju predijabetes) na više načina: • poboljšava osetljivost ćelija na insulin • smanjuje nivo glukoze i lipida u krvi • smanjuje telesnu masu Međutim, bez obzira na sve ove efekte jabukovo sirće ni slučajno ne sme da postane zamena za lekove, već samo dopunska terapija lekovima.

Mršavljenje

Nekoliko studija je potvrdilo da jabukovo sirće može dovesti do smanjenja telesne mase.

Ovakav efekat se postiže na nekoliko načina: • povećava sitost i na taj način smanjuje unos hrane • ubrzava metabolizam i smanjuje nivo masnog tkiva

Masnoća u krvi

Jabukovo sirće smanjuje nivo lošeg holesterola i triglierida u krvi. Kako su masnoće jedan od glavnih uzroka mnogih bolesti a posebno srca i krvnih sudova primena jabukovog sirća može imati ulogu u njihovoj prevenciji.

Koža

Već smo pomenuli da su ljudi od davnina koristili jabukovo sirće za čišćenje i dezinfekciju. Pored toga jabukovo sirće se koristilo za lečenje gljivičnih infekcija, bradavica i upale uha, kao i lečenje akni. Tokom ratova kada sredstva za dezinfekciju nisu bila dostupna, jabukovo sirće se koristilo za ispiranje rana. Ova dejstva jabukovo sirće ostvaruje zahvaljujući velikom antimikrobnom potencijalu koji je i naučno potvrđen. Dobro je poznata upotreba razblaženog jabukovog sirća u tretmanu suve kože, ekcema i akni. Ono deluje tako što smanjuje pH kože i poboljšava zaštitnu barijeru kože. Takođe, visok antibakterijski potencijal jabukovog sirća doprinosi sprečavanju kožnih infekcija povezanih sa ekcemom i aknama. Koristi se i za ispiranje lica ili kao tonik (sredstvo za čišćenje lica).

Ukoliko se odlučite da primenjujete jabukovo sirće u ovu svrhu, razblažite ga vodom. Upotrebljeno nerazblaženo može izazvati iritacije. Studija iz 2019. godine u kojoj su učestvovala 22 ispitanika sa atopijskim dermatitisom pokazala je da jabukovo sirće nema nikakvog efekta, ni dobrog ni lošeg, na integritet kožne barijere. Međutim, ovi rezultati se ne mogu sa potpunom sigurnošću prihvatiti zbog određenih manjkavosti same studije te je potrebno sprovoditi dalja, dodatna ispitivanja.

Kosa

Jabukovo sirće se koristi za ispiranje kose nakon upotrebe šampona kako bi se vratila narušena kiselost. Na ovaj način ono utiče da kosa bude zdravija, jača i sjajnija.

Zahvaljujući antimikrobnoj aktivnosti jabukovo sirće vam može pomoći da se rešite peruti.

Alchajmerova bolest

U studiji sprovedenoj 2020. godine ispitivan je uticaj jabukovog sirća na određenim ćelijskim linijama i životinjskim modelima, gde je utvrđeno da jabukovo sirće ima veću efikasnost od nekih sintetskih flavonoida i anti-alchajmer lekova. Stoga se jabukovo sirće izdvojilo kao potencijalno novo terapeutsko sredstvo koje poboljšava memoriju i pruža snažnu antioksidativnu zaštitu.

Naravno, samo na osnovu ove studije ne možemo tvrditi da će jabukovo sirće pomoći u lečenju ove teške bolesti, jer pre zvanične primene potrebno je da se sprovedu dodatne kliničke studije kako bi se utvrdila njegova efikasnost i bezbednost kod čoveka.

Nemojte preterivati sa upotrebom, jer u velikim dozama može oštetiti zubnu gleđ ili stupiti u određene interakcije sa lekovima (diuretici Henleove petlje, tiazidni diuretici, osmotski diuretici, laksativi, amfotericin B, teofilin...).

PharmaMedica ⁄ broj 83

33

endokrinologija

SAN je LEK Da li dovoljno spavate? Da li se često budite u toku noći? Da li se ujutru osećate slomljeno? Poznata irska poslovica kaže da su dobar smeh i dug san najbolja terapija za sve bolesti. Iako kvalitetan san nije jedini preduslov za dobro zdravlje, nauka je potvrdila brojne blagodeti sna. Ono što možda niste do sada znali jeste da postoji uzročno posledična veza između sna i hormona u vašem organizmu.

saznajte Koji položaj spavanja je najzdraviji?

N

aime, spavanje utiče na veliki broj hormona u organizmu, pa i na one koji su povezani sa stresom ili npr. osećajem gladi. Dobar san održava hormonsku ravnotežu. Ovu ravnotežu može da naruši navika da spavamo nedovoljno, ali i da spavamo previše.

Hormoni i san Kako bi najlakše objasnili šta su hormoni, naučnici ih često porede sa ”hemijskim glasnicima” koji imaju ulogu u regulisanju brojnih procesa i funkcija organizma. Da bi naše telo pravilno funkcionisalo, potreban nam je niz različitih hormona koji su odgovorni za metabolizam i apetit, rast, telesnu temperaturu, seksualnu funkciju i reprodukciju, otkucaje srca, krvni pritisak, ali i cikluse spavanja i budnosti. Međutim, na proizvodnju mnogih hormona u našem telu, poput kortizola, estrogena, progesterona, insulina, melatonina, hormona gladi, hormona rasta i tiroidnih hormona, utiče i adekvatan san. Na primer, hormon melatonin govori vašem telu kada treba da zaspi, te ga ljudi iz tog razloga često i uzimaju kada imaju poteškoće sa uspavljivanjem ili kod npr. džet-lega. Koliko je melatonin važan govori i činjenica da ovaj hormon kontroliše više od 500 gena u našem telu, uključujući i one koji participiraju u imuno sistemu.

Pad niz hormonske stepenice Deci često govorimo kako treba da spavaju da bi brže porasli. I ova narodna izreka utemeljena je u medicini. Ljudski hormon rasta se oslobađa tokom dubokog sna. Neki drugi hormoni, poput kortizola, zavise od toga kada, koliko i kako spavamo. Inače, hormon rasta igra vitalnu ulogu u proizvodnji i sintezi proteina, razvoju mišića, imunitetu i metabolizmu.

Kliničari sa odeljenja za intenzivnu medicinu i nauku o ishrani na Univerzitetu Tomas Džeferson porede loš san sa „padom niz hormonske stepenice“. Spavanje reguliše nivo kortizola koji često nazivamo hormonom stresa. Naučnici sa pomenutog univerziteta

Hormon melatonin govori vašem telu kada treba da zaspi, te ga ljudi iz tog razloga često i uzimaju kada imaju poteškoće sa uspavljivanjem ili kod npr. džet-lega.

34

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

Ukoliko ne spavate dobro, kortizol će nakon buđenja biti izuzetno visok i to dalje može poremetiti balans između hormona estrogena i progesterona.

Kao posledica mogu se javiti problemi sa štitnom žlezdom i usporen metabolizam. objašnjavaju da je nivo kortizola na vrhuncu oko 30 minuta nakon buđenja iz kvalitetnog sna. S druge strane, loš san ima brojne negativne posledice na oslobađanje kortizola. Zato medicinski stručnjaci savetuju da svake noći treba da spavamo između sedam i devet sati, jer samo tako možemo da držimo nivo kortizola pod kontrolom. Ukoliko ne spavate dobro, kortizol će nakon buđenja biti izuzetno visok i to dalje može poremetiti balans između hormona estrogena i progesterona. Kao posledica mogu se javiti problemi sa štitnom žlezdom i usporen metabolizam.

Manje sna – više kilograma Kao što rekosmo, spavanje je veoma važan regulator našeg metabolizma i utiče na hemijske reakcije u telu koje pretvaraju hranu koju unosimo u organizam u energiju. Zato loš san može direktno uticati na proizvodnju i nivo hormona gladi, što dovodi do poremećaja apetita i povećanja telesne težine. Šta se zapravo dešava? Ukoliko nedovoljno i nekvalitetno spavamo, remete se hormoni leptin, grelin i insulin, a ovi hormoni odgovorni su za osećaj gladi, regulaciju šećera u krvi i skladištenje masti u telu. Loš san može dovesti do insulinske rezistencije, ali i do prekomerne telesne težine. Sa Univerziteta Tomas Džeferson poručuju da čak i jedna noć lošeg sna može poremetiti nivo insulina, te je savet da nakon takve noći redukujete unos šećera. l

Za one koji se često bore sa nesanicom, dobar trik je i upotreba maski za spavanje ili zatamnjenih zavesa kako bi se blokirala svetlost koja dolazi spolja

www.pharmamedica.rs

San se ne može nadoknaditi Veliki broj ljudi smatra da se nedostatak sna koji se nagomilava radnim danima može nadoknaditi vikendom. Međutim, naučnici sa Univerziteta Tomas Džeferson objašnjavaju da ako, na primer, spavate po četiri sata tokom pet noći, nagomilaćete oko 24 sata ”duga za spavanje” nedeljno, a to ne možete nadoknaditi tako što ćete ceo vikend provesti u krevetu. Redovan san je neophodan za optimalnu regulaciju hormona.

U suprotnom biće vam lošiji imunitet, češće ćete se boriti sa infekcijama, imaćete pojačan apetit i dobijati na kilaži.

Za raspravu o neophodnosti i blagodetima sna, važno je pomenuti i njegov kvalitet. Lagani san ili san koji je isprekidan, neće vas učiniti zdravijim. Naprotiv. Niži kvalitet sna ili nedostatak sna napraviće hormonski disbalans u vašem telu. Ni višak sna nije najbolje rešenje.

Jedna studija je pokazala da žene daju nabolje rezultate na kognitivnim testovima nakon sedam sati sna, dok su lošije kognitivne rezultate pokazivale učesnice u studiji koje su spavale devet sati. Dakle, previše sna može prouzrokovati klonulost, osećaj umora u toku dana, usporen metabolizam, nemogućnost fokusa, ali i dugoročni poremećaj ciklusa spavanja i budnosti.

S obzirom da je poremećaj spavanja veoma česta pojava, evo i nekoliko saveta za kvalitetan san. Trudite se da svake noći spavate između sedam i devet sati, idite na spavanje i budite se u isto vreme, izbegavajte remećenje bioritma, pa čak i ako se u kasnim večernjim satima prikazuje vaš omiljeni film ili igra važna utakmica.

Zatim, važno je da u spavaćoj sobi ne držite TV ili kompjuter, da isključite veštačko svetlo i ne buljite u mobilni telefon. Za idealnu atmosferu za spavanje bitna je i temperatura vazduha. Zato prostoriju provetrite i vodite računa da vam ne bude pretoplo. Kvalitetan i udoban dušek će samo doprineti da lakše utonete u san i da se probudite bez osećaja slomljenosti. Za one koji se često bore sa nesanicom, dobar trik je i upotreba maski za spavanje ili zatamnjenih zavesa kako bi se blokirala svetlost koja dolazi spolja. Ukoliko vam ovi saveti ne pomognu da spavate mirno i kvalitetno, obratite se lekaru ili stručnjaku za spavanje.

Ako se utvrdi da imate poremećaj spavanja, problem možete rešavati na više načina: kognitivnom bihejvioralnom terapijom za nesanicu, primenom tehnika opuštanja, meditacijom, promenom životnih navika ili uzimanjem lekova koji se izdaju isključivo uz lekarski recept.

PharmaMedica ⁄ broj 83

35

lifestyle

PLACEBO - moć „lažnog“ tretmana Da li medicinski preparat koji nema nikakvo isceliteljsko dejstvo ipak može pomoći da se osećamo bolje? Ima li placebo tretman uticaj na naše zdravstveno stanje?

Naučnici su došli do novih saznanja.

P

oznato je da se placebo decenijama primenjuje u kliničkim ispitivanjima za testiranje efikasnosti tretmana i to najčešće u studijama lekova. Studije se izvode tako što jedna grupa primenjuje neaktivan lek, tj. placebo, dok druga grupa uzima stvaran lek. U periodu ispitivanja učesnici iz obe grupe nisu upoznati sa tim da li je terapija koju primenjuju placebo ili ne. Naučnici zaključke donose mereći dejstvo leka i upoređujući rezultate obe grupe. Do zaključaka se dolazilo jednostavno – ako obe grupe imaju istu reakciju ili reakcija na isti način izostane, ispitivani lek ne radi. Ali… Može li se placebo efekat toliko relativizovati u medicini i zanemariti njegov uticaj na određene simptome nekih bolesti ili stanja? Nove studije pokazuju da ne može!

Deo naučnika tvrdi da je placebo više od pozitivnog razmišljanja, tj. verovanja da će lek de-

lovati, i da naš um može biti veoma moćno sredstvo u procesu (iz)lečenja.

Ovakva tvrdnja objašnjava se idejom da naš mozak može da „ubedi“ telo da placebo tretman zaista deluje i na taj način da podršku organizmu da se oseća bolje.

I to nije sve. Nauka je otkrila da pod određenim okolnostima placebo terapija može biti čak i jednako efikasna kao i tradicionalni tretman. Ključ se krije u stvaranju jake veze između našeg mozga i tela.

Jedno je sigurno, placebo lekovi neće učiniti da tumor nestane ili da se holesterol ničim izazvano smanji, ali placebo će delovati na npr. percepciju bola ili na druge simptome koje modulira naš mozak. Dakle, placebo tretman će učiniti da se osećate bolje, ali vas neće izlečiti. Upravo zbog toga, placebo bi mogao biti dragocen za upravljanje bolom i lečenje insomnije koja je povezana sa stresnim situacijama.

Takođe, može pomoći i kod neželjenih efekata prilikom uzimanja terapije za lečenje raka, kao što su mučnina ili dugotrajni umor i iscrpljenost.

Vera u (iz)lečenje Međutim, pojedini naučnici tvrde da reagovanje na placebo nije i dokaz da određeni tretman ne funkcioniše. Samo su uključili mogućnost da se pokrenuo i neki drugi, nefarmakološki mehanizam. S obzirom da još uvek nije sasvim jasno kako placebo efekat funkcioniše, zna se da je u pitanju kompleksna neurobiološka reakcija u kojoj, između ostalog, dolazi i do povećanja neurotransmitera koji čine da se osećamo dobro, poput endorfina i dopamina. Takođe, povećava se i aktivnost u delovima mozga koji su povezani sa našim emocionalnim reakcijama i raspoloženjem. Sve ovo može imati blagotvorne efekte na naše zdravlje.

Naučnici su otkrili da vera u (iz)lečenje ne dolazi samo od saznanja da smo uzeli lek, pa makar on bio i placebo. Na osećaj da nam je bolje utiče i sam ritual uzimanja ili primenjivanja terapije ili odlaska na pregled kod lekara. Najjednostavnije rečeno, ljudi reaguju na „bele mantile“, medicinske procedure, ali i na brigu i pažnju koju mu medicinski radnici pružaju.

Lekoviti rituali Za dokazivanje ovih navoda, naučnici su ispitivanje postavili drugačije od uobičajenog. Želeli su da saznaju šta se dešava ako pacijent ima saznanja da uzima placebo tretman. Studija koja je sprovedena na Beth Israel Deaconess Medical Center, a objavljena u Science Translational Medicine istražila je uticaj placeba testirajući lek protiv migrene na tri grupe ljudi.

Prva grupa uzimala je lek protiv migrene označen stvarnim imenom, druga grupa je uzima lek na kojem je pisalo „placebo“, dok je treća grupa bila bez terapije.

36

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

ne spavate 8 znakova da dovoljno

dijabetes Šećer raste

Naučnici su otkrili da vera u (iz) lečenje ne dolazi samo od saznanja da smo uzeli lek, pa makar on bio i placebo. Na osećaj da nam je bolje utiče i sam ritual uzimanja ili primenjivanja terapije ili odlaska na pregled kod lekara.

depresija

grickalice Jedete „brzu hranu“

Osećate se umorno i bezvoljno

Istraživači su došli do zaključka da je efikasnost „placebo“ terapije bila čak 50 odsto, uprkos činjenici što su pacijenti znali da ne piju „pravi“ lek.

Naučnici su ishod povezali i sa eventualnim značajem samog rituala uzimanja leka, pa makar on bio i neaktivan.

Uticaj placeba na mozak Jasno nam je da nakon ovih saznanja već razmišljate da sami sebi prepišete placebo terapiju. Kao metoda samopomoći, ritual uzimanja „lažnog“ leka može biti dobra ideja. Naučnici je u izvesnoj meri porede sa ritualima zdravog života koji uključuju pravilnu ishranu, druženje, meditaciju itd. Pažnja i podrška koju sami sebi pružate, itekako vam mogu pomoći u (iz) lečenju. A da sve ovo dobije i naučnu osnovu pobrinuli su se autori studije objavljene na PLOS Biology tragajući za odgovorom na pitanje šta se sve dešava u našem mozgu tokom placebo efekta.

Istraživači su funkcionalnom magnetnom rezonancom skenirali mozak pacijenata koji su se borili sa hroničnim bolom usled osteoartritisa kolena. Nakon toga su svi uzeli placebo terapiju i još jednom otišli na skeniranje. Kod pacijenata koji su se nakon placeba osećali bolje, naučnici su primetili veću aktivnost u regionu srednjeg frontalnog girusa mozga.

Iako placebo često deluje da se osećamo bolje, neka ovo bude samo dodatna metoda kojom ćete pokušati da pomognete sebi. Lečenje ipak prepustite lekarima. l

www.pharmamedica.rs

KOŽA

kafa

Pojavljuju se akne

Stalna potreba za kofeinom

koncentracija Ne možete da držite pažnju ni fokus

oČI

Crvene, nadute, podočnjaci

gojite se Dobijate na kilaži

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 83

37

Mentalno zdravlje

Hobi

omogućava nam da se opustimo i otpustimo preopterećenje čak i ako traje relativno kratko vreme.

Neki od njih kao čitanje, kreativno pisanje, učenje novog jezika ili veštine daju i osećaj produktivnosti i svrhe dok se doživljavaju kao zabavne. Što im više vremena i pažnje posvetimo daju nam veće zadovoljstvo i osećanje postignuća.

Poželite li nekad malu pauzu, fizičku, mentalnu ili emotivnu, u ovom užurbanom i prenatrpanom vremenu?

Pomislite li možda da bi to mogao biti hobi? To je ono čime su ljudi ranije često bavili u slobodno vreme. Sada je nekako skrajnut, nema se vremena...

autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar

H

obi je nešto u čemu uživamo, što je samo naše, naš slobodan izbor… Aktivnost koja nije posao za koji smo plaćeni, ni kućni poslovi, ni briga o deci ili roditeljima… To je ono što radimo jer uživamo naprosto zato što dozvoljavamo sebi da uživamo i da nam je lepo baš to što radimo…

Višestruka korist • •

•

•

•

• •

Hobi poboljšava naše mentalno stanje, rasterećuje i opušta um.

Oslobađa kreativne potencijale ličnosti, doprinosi razvoju samopouzdanja i osećanju samoostvarenosti i samoprihvatanja.

Pomaže da se kvalitetnije nosimo sa osećanjima tuge, besa, ljutnje, frustracije…

Odlično smanjuje neaktivnost i količnu vremena provedenog pasivno pred raznim ekranima.

Smanjuje verovatnost razvoja depresije i anksioznosti i pomaže da se ne traže drugi “ventili za pražnjenje” kao što su alkohol, psihoaktivne supstance…

Važan za osećanje samokontrole i kontrole sopstvenog vremena.

Daje osećaj slobode izbora.

Kada imamo hobi nastojaćemo odvojiti vreme za njega i kvalitetnije upravljati svojim vremenom sa manje praznog hoda i bolje postaviti prioritete.

38

Uči nas da je sasvim u redu da budemo opušteni i rasterećeni. Da radimo nešto neobavezno, a izazovno i zabavno.

Uči nas i da vreme provodimo u onome što nas ispunjava iako nam ne donosi finansijsku dobit praveći tako preko potrebnu ravnotežu u vremenu prenaglašenog značaja materijalnih vrednosti.

Kreativni (ne)red Uz hobi možemo se prisetiti ili naučiti da je sasvim u redu da napravimo nered samo zato što volimo ono što radimo. Otpuštamo potrebu za “savršenim redom” i predvidljivošću. Ako nam se ono što radimo ne sviđa ili nam ne prija ili se više ne pronalazimo u tome, ne moramo ni da nastavimo. U različitim životnim dobima i situacijama različita su nam interesovanja i mogućnosti (fizičke, mentalne, emotivne, finansijske). Prihvatanjem potrebe za promenom iz najrazličitijih razloga poboljšavamo naše veštine prilagođavanja na različite životne situacije i izazove. Suština je da se nečim bavimo samo zato što nas čini srećnim i da to je sasvim dovoljan razlog. Otpuštamo i maksimalističke zahteve od sebe. Čak i ako nismo dobri u tome, nije bitno. Bitno je da prihvatamo da je to sasvim u redu i uživamo u nesavršenosti onoga što radimo.

Bolji odnos sa samim sobom Hobi nam pomaže da izađemo iz zamorne rutine svakodnevice i posvetimo vreme samo sebi. Aktivnost koju smo odabrali zato što nam daje zadovoljstvo

PharmaMedica ⁄ broj 83

Hobiji nam pomažu da budemo prisutni u sadašnjem trenutku. Preusmeravaju naš um sa sresnih razmišljanja na aktivnosti u kojima uživamo. Umiruju ga i daju toliko potrebnu pauzu i odmor bez kojih ne možemo da se kvalitetno nosimo sa zahtevima svakodnevnog života. Povećanjem prisutnosti u sadašnjem trenutku poboljšavamo kvalitet odnosa sa samim sobom, otklanjamo fokus na prošlost i budućnost i smanjujemo mogućnost nastanka depresije i anksioznosti.

Mašta može svašta Hobiji nas ohrabruju da proširimo granice naše mašte, vidimo svet drugim očima i otvaraju naš um prema novom. Donose nam sveža iskustva i izazove. Motivišu nas da učimo i vežbamo da budemo bolji u onome što radimo iz zadovoljstva. Povezuju nas sa ljudima sličnih interesovanja, proširuju teme za razgovor i čine lakšim uklapanje u novu sredinu ili dodaju kvalitet već postojiećem… Osim pozitivnog uticaja na mentalno zdravlje hobiji deluju povoljno i na fizičko.

Pretvaranje nekog oblika fizičke aktivnosti u hobi odličan je način za povećanje nivoa energije, fizičke snage i zdravlja.

Ne postoji idealan hobi.

Da bi hobi bio zaista blagotvoran neophodno je da ne bude na neki način direktan produžetak ličnih profesionalnih aktivnosti. Važno je i da bude realno postavljen u odnosu na naše fizičke, mentalne i materijalne mogućnosti. Dobro je oslušnuti sebe, prisetiti se šta smo voleli ili želeli kao deca… Jedino moranje kod hobija je da uživamo u njemu, jer ako nije uživanje onda to nije hobi. l

www.pharmamedica.rs

hobi

autor: Tatjana Vlaškalin, diplomirani poljoprivredni inženjer

ORHIDEJA

savršeni dizajn prirode

Sigurno ste nekada bili u nedoumici koji cvet je najprikladniji za poklon osobi koja vam je izuzetno draga. Ili koja biljka bi donela najbolju energiju našem stanu ili učinila prijatnijim naš poslovni prostor. U opštem šarenilu boja i mirisa prilikom ulaska u cvećaru, sigurni smo da će vam pažnju privući jedinstvena, neobičana i očaravajuća - orhideja.

N

ežni i elengantni cvetovi orhideje odišu posebnom lepotom koja već na prvi pogled osvaja srca ljubitelja cveća. Raskošni cvetovi neverovatnih oblika i veličina, plene svojim bojama od snežno bele, nebo plave, žute, ljubičaste, preko jarko crvene i bordo. Možemo li sami negovati tako jedinstvenu biljku najfinijih svilenih latica? Saznajte u narednim redovima.

Legende satkane od cveta orhideje Orhideja (lat. Orchidaceae) je dobila ime po dva gomoljasta korena koja podsećaju na testise, što je upravo i prevodi grčke reč koja se nalazi u korenu naziva ovog cveta - orchis. Zbog toga se smatra i cvetom koji pomaže pri začeću. U drevnoj Kini smatralo se da orhideja predstavlja vrlo moćan cvet koji pomaže pri dobijanju zdravog potomstva. Stoga se i danas orhideja poklanja mladim parovima, uz želju da dobiju potomstvo i budu srećni.

40

Međutim, orhideja predstavlja i simbol snage i moći. Kineska legenda kaže, ako ratnik na svom putu pronađe cvet orhideje, predodređena mu je nesvakidašnja hrabarost i moć. U Japanu, orhideje se tradicionalno povezuju sa bogatstvom i izobiljem, a svaki japanski dom krase ove prelepe biljke. Osim blagostanja i plodnosti, veruje se da one domaćinima donose i napredak i uspeh u poslu. Čak i u predanjima Asteka pronalazimo priču o čudotvornom napitku za očuvanje muškosti i snage, a koji se priprema od čokolade i najpoznatije jestive orhideje – vanile.

Veruje se da orhideja pospešuje i kreativnost, zato u njenoj lepoti posebno uživaju umetnici i kreativni ljudi sa smislom za dizajn i estetiku.

Kako negovati orhideje?

Uz puno ljubavi i pomalo znanja, svaki dom može imati prelepe cvetove orhideja. Uz pravilnu negu možemo uživati u njihovoj lepoti i nekoliko godina. Najvažnije je da se one osećaju

PharmaMedica ⁄ broj 83

www.pharmamedica.rs

Poseban poklon za posebne ljude Orhideje se poklanjaju posebnim i jedinstvenim osobama. Bela orhideja simbolizuje lepotu, eleganciju, nevinost i čednost. Plavim cvetom šaljemo osobi poruku da je ona za nas jedinstvena, pokazujemo svu spiritualnost emocija koju osećamo, pa čak i nesvakidašnjost veze. Ako želimo

Lična karta orhideja Orhideje spadaju u drugu najveću porodicu biljaka na planeti porodicu Anthophyta.

Iako se čini da nisu široko rasprostranjene, u svetu postoji oko 1000 rodova orhideja i čak oko 30.000 vrsta. S obzirom da imaju neverovatnu moć adaptacije, orhideje možemo pronaći jednako i u ravničarskim, i u planinskim predelima. Naseljavaju gotovo sva staništa osim ledenih predela.

www.pharmamedica.rs

da pokažemo eksploziju emocija, pravu i neskrivenu ljubav koja odiše strašću, poklonićemo dragoj osobi jarko crvenu orhideju. Nijanse ružičaste simbolizuju duboko poštovanje, lepršavu ljubav, sreću i radost, a žuti cvetovi orhideje treba da krase dom iskrenog prijatelja. Koju god nijansu i vrstu odabrali, budite sigurni da nećete pogrešiti.

kao kod kuće. Dovoljno toplote, vlage i sunčevih zraka garancija su za dug život ove neobične lepotice.

Da bismo joj pružili idealne uslove važno je znati da orhideje imaju dve životne faze: fazu intenzivnog rasta i fazu mirovanja. Faza intenzivnog rasta je period kada orhideja cveta i ona tada zahteva najviše nege. Ova faza se deli na vegetativnu i fazu cvetanja. Druga faza, faza mirovanja može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od gajene vrste. To je period kada orhideja ne cveta i traje od jeseni do proleća. Ona tada ne zahteva intenzivnu negu.

Da bismo pravilno negovali orhideje moramo znati da je ona tropska biljka i da zahteva puno sunčeve svetlosti, ali ne i previše. Letnje žege i direktno izlaganje suncu nisu poželjni.

Većina orhideja voli umerenu svetlost i umerenu temperature. Zato je njeno idealno mesto stanovanja u kućnim uslovima - na prozoru. Zavese i roletne mogu dobro zaštiti nežne cvetove od prejakog sunca i toplote. Kuhinjski ili prozori u kupatilu su savršena mesto za orhideje jer podsećaju na njeno prirodno stanište koje je puno topote i vlage. Ipak tokom zimskih meseci, kada je manje dnevne svetlosti, naša orhideja će zahtevati lampu koja će joj nadomestiti toliko dragoceno svetlo. Ako je prozor sa severne ili istočne strane, vaša orhideja će maksimalno uživati.

Da bi orhideja imala najlepše boje latica, potrebna mu je i odgovarajuća vlažnost vazduha – 50% do 60%. Odgovarajuća vlažnost vazduha postiže se zalivanjem i orošavanjem, posebno u letnjim mesecima. Ukoliko je vlažnost vazduha prevelika, orhideju mogu napasti različita gljivična, bakterijska i virusna oboljenja poput truleži korena i rizoma, crne truleži, mlečne rose i paleži cvetova. Najčešća bakterijska obo-

ljenja orhideje jesu bela trulež i smeđa pegavost, a od virusnih obiljenja najčešći su simptomi koji uzrokuju pege i pruge po listovima. Virusna oboljenja orhideja su na sreću veoma retka, ali ako se ipak pojave treba odstraniti zaraženu biljku. Idealan način zalivanja je potapanje posude u kišnicu sobne temperature. Nakon tridesetak sekundi, kada se biljka napije dovoljno vode, a to će nam boja listova pokazati, dno posude se rastrese i ocedi, a biljka je spremna da se vrati u svoju dekorativnu saksiju. U ovu vodu poželjno je dodati malo tečnog đubriva za orhideje, ali ne i u periodu formiranja pupoljaka i cvetanja.

Orošavanje je posebno važno tokom letnjeg perioda kada su temperature visoke i tokom zime kada se orhideje gaje u sobnim uslovima. Važno je da biljke budu prskane sa obe strane lista jer će to sprečiti ulazak mnogih štetočina u list. Na taj način pomažemo orhideji da bude zdrava i sveža. Jedino tokom mirovanja orhideje imaju manju potrebu za vlagom i svetlošću.

Da bi orhideja bila u punom cvetu mora joj se obezbediti i potrebna temperatura. Ona iznosi od 17 do 27 stepeni Celzijusa. Važno je i da razlika između dnevne i noćne temperature ne bude veća od 10 stepeni.

Još jednu orhideju, molim Saznajte kako možete da sami da u kućnim uslovima umnožite orhideje.

Saksije bi trebalo da budu od stakla, plastike ili, najidealnije, od terakote. Ove vrste saksija omogućavaju stalan protok vazduha i na taj način je olakšano disanje biljke jer neke vrste orhideja vrše fotosintezu i preko korenja. Ako tome dodamo i redovno provetravanje prostorije, napravili smo pravi raj za ovu egzotičnu lepoticu.

PharmaMedica ⁄ broj 83

41

ishrana

SPIRULINA autor: Teodora Tea Antić

U

Namirnica budućnosti Nije zanemariv ni sadržaj vitamina B1 i B2, odgovornih za metabolizam ugljenih hidrata, kao ni količine vitamina B3, koji može biti od velike koristi osobama sa poremećajima lipidnog profila.

prkos tome što do danas nije ustanovljena zvanična definicija termina „super-hrana“, smatra se da ovaj pojam obuhvata šarenoliku grupu namirnica čijim se konzumiranjem mogu ostvariti brojne zdravstvene koristi usled visokog sadržaja hranljivih sastojaka i niže kalorijske vrednosti. Jedna od onih koja u potpunosti odgovara prethodnom opisu jeste i spirulina.

U pitanju je alga karakterističnih spiralnih filamenata zahvaljujući kojima je i dobila ime. Njena prirodna staništa jesu alkalne vode visokog sadržaja soli u suptropskim i tropskim oblastima.

Masne kiseline

Izvor proteina Veruje se da je, zbog velike količine aminokiselina, upravo narodima koji su ta podneblja naseljavali predstavljala značajan izvor proteina u ishrani. Naime, utvrđeno je da oko dve trećine ove namirnice čine aminokiseline, čime spirulina, na osnovu proteinskog udela u svom sastavu, gotovo da može parirati životinjskim proizvodima koji predstavljaju glavni izvor proteina osobama na konvencionalnoj ishrani, ili pak proizvodima od soje za koje se mahom opredeljuju osobe koje praktikuju biljnu ishranu u cilju obezbeđivanja adekvatnog unosa ove gradivne materije.

Procentualna zastupljenost proteina u spirulini mogla bi pojedince navesti na zaključak da svoje dnevne potrebe za pomenutim makronutrijentom obezbeđuju dominantno iz ovog izvora, međutim, važno je napomenuti da

preporučeni dnevni unos ove namirnce iznosi svega 10 grama što ni u kom slučaju ne može podmiriti potrebe organizma za proteinima. Pridržavanje navedenih preporuka osigurava da u organizmu neće doći do pojave digestivnih smetnji u populacijama čija tradicionalna ishrana nije bazirana na konzumaciji algi, što jeste slučaj sa našim stanovništvom.

Prethodno obrazloženo svakako nije razlog da spirulinu postepeno ne uvedete u svoju ishranu i iskusite benefite alge koju je Svetska zdravstvena organizacija nazvala namirnicom budućnosti.

Osim praha spiruline, dobijenog sušenjem i mlevenjem ove alge, na našem tržištu se mogu pronaći i tablete, proizvedene komprimovanjem. Kao takvi, preparati spiruli-

Među najznačajnijim za očuvanje zdravlja i najzastupljeniji u spirulini jesu gvožđe, vitamin C i cink, prepoznati kao važni činioci u jačanju odbrambene sposobnosti organizma.

42

ne su izuzetno prihvaćeni budući da je njihovu konzumaciju jednostavno uskladiti sa ubrzanim tempom življenja.

Sadržaj vitamina i minerala Među najznačajnijim za očuvanje zdravlja i najzastupljeniji u spirulini jesu gvožđe, vitamin C i cink, prepoznati kao važni činioci u jačanju odbrambene sposobnosti organizma. Često u dijetetskim proizvodima cink biva kombinovan sa vitaminom A kako bi se povećala njegova apsorpcija u digestivnom traktu. Interesantno je, međutim, da spirulina sadrži značajne količine beta karotena, koji se u organizmu prevode u vitamin A, što bi moglo objasniti dobru iskoristljivost cinka prisutnog u ovoj algi i predstavlja alternativu trudnicama budući da se dijetetski suplementi na bazi vitamina A ne smeju koristiti u gravidnih žena zbog štetnog delovanja na plod dok beta karoteni ne predstavljaju opasnost.

PharmaMedica ⁄ broj 83

Spirulina predstavlja dobar izvor zdravih masti, omega 6 masnih kiselina, poput gama-linoleinske kiseline, i omega 3 masnih kiselina, poput eikozapentaenske kiseline i dokozaheksaenske kiseline.

Gama-linoleinska kiselina ima ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog i kardiovaskularnog sistema. Smatra se da spirulina predstavlja drugi najznačajniji izvor ove masne kiseline, posle majčinog mleka, budući da se u gama obliku retko nalazi u namirnicama već u organizmu nastaje iz linoleinske kiseline koja je u hrani mnogo zastupljenija i kao takva, u najvećoj meri, dojenjem biva dostupna odojčadi. Proces konverzije linoleinske kiseline u gama-linoleinsku kiselinu može biti ometen različim stresorima uključujući starenje, nepravilnu ishranu, pušenje i druge, te je korisno osigurati njen unos putem dijetetskih suplemenata ili konzumiranjem namirnica u kojima se izvorno nalazi.

Bezbednosni profil Brojna istraživanja zaključila su da je bezbednosni profil ove alge povoljan, imajući u vidu dužinu njene upotrebe u ljudskoj populaciji i podatke dobijene u studijama na životinjama. Ipak, veoma je važno spirulinu i proizvode na njenoj bazi kupovati od ovlašćenih proizvođača budući da je kontrola kvaliteta njenog uzgajanja i procesa proizvodnje ključna kako bi se izbegla kontaminacija i garantovala sigurnost.l

www.pharmamedica.rs

Biorela Choco Biorela Choco Multi Kids

Zaštita imuniteta sa snažnom dozom dobrih* bakterija i vitaminom D

Dečiji multivitamin s dobrim* bakterijama za svakodnevnu zaštitu imuniteta dece i zdrav rast i razvoj

Biorela Choco Immuno Kids Jedinstvena kombinacija beta-glukana, cinka, vitamina D i dobrih* bakterija za snažan imunitet

*nepatogene bakterije prirodno prisutne u probavnom sistemu