PharmaMedica 86

Reč urednice

Da li vam se desilo da vas nepoznata osoba pozove telefonom, predstavi se kao službenik neke agencije i obavesti da ste srećni dobitnik poklon-vaučera za putovanje, iako nikakvu nagradnu igru niste igrali? Samo treba da uplatite neku „sitnu” svotu za troškove prevo za. Da li vam se desilo da vas je neka organiza cija ili firma pozvala i obavestila da ćete dobiti prestižno priznanje za poslovanje, ali da pre toga morate da uplatite novac za promociju na njihov

PostaliČestitamo!račun?stesrećan

4. Intervju prof. Đorđe Radak BOLEST: kako je prepoznati i kuda dalje? Aktuelno čula mirisa Pitali smo stručnjaka li su cigareteelektronskeopasnepo zdravlje Ortopedija – tihi kradljivac kostiju Mamin kutak

Noćno mokrenje dece Iz ugla psihologa agresija Intervju Margarit Ekovoju SPONTANI POBAČAJ rizici, simptomi i oporavak Životni stil

NESANICA: kad umor nije dovoljan… Mentalno zdravlje Ishrana Dermokozmetika za kožu

dobitnik – prevare. Sigurno se pitate kakve to ima veze sa našim zdravljem? Naravno da ima. Prevare itekako utiču na naše mentalno zdravlje. Najpre ćete pokušavati da otkrijete „tehničku” grešku i saznate zašto vaša ”nagrada” kasni. Zatim ćete, odbijajući da poverujete da živite u svetu u kojem caruju prevaranti, pokušavati da pritiscima na ”darodavca” dobijete ono što smatrate da vam pripada. Kada ni to ne donese rezultat, osetićete bes. Na sebe, na druge, na sistem, državu, pa i ceo svet. Zatim dolazi osećaj bespomoćnosti i niz pitanja koja postavljamo sebi. Da li je moguće da sam toliko naivna i lakoverna? Da li sam sama kriva što sam prevarena? Hoće li me se ismevati drugi kada saznaju šta mi se desilo? Ovo analiziranje će vam doneti više štete nego Razgovarajtekoristi.saprijateljima o ovoj situaciji. Sigurno će vam to pomoći da se osećate bolje, možda će se neko i nasmejati - posle bitke lako je biti general ali možda nekome vaše iskustvo i upali lampicu opreznosti. Čuvajte zdravlje. Za početak prelistajte novi broj PharmaMedice. mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković Arh.GerasimaBeograd,Zelića 6/17 +381 65 Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm. ISSN (online) 2812-9830 ISSN COBISS.1821-2786SR-ID170077196

Izdavač ne odgovara sadržaj

KAROTIDNA BOLEST: kako je prepoznati i kuda dalje?

Simptomi karotidne bolesti su nespecifični, vrtoglavica, slabost ruku i nogu i njihovo trnjenje, zujanje u ušima, nesvestica, zaboravnost, konfuznost mogu ukazati na karotidnu bolest. Možemo je prepoznati i po nerazgovetnom i otežanom govoru, iznenadnom gubitku vida na jednom oku i jakim glavoboljama. Pacijenti najčešće osećaju i jaku vrtoglavicu i nesvesticu.

Međutim, ovi simptomi se ne javljaju obavezno u dramatičnom obliku pa im se samim tim ne pridaje značaj. Zato je važno ići na sistematske preglede i na vreme bolest lečiti. razgovarala mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Akako se leči karotidna bolest, razgovarali smo sa našim pri znatim stručnjakom, Akade mikom prof. dr Đorđem Radakom, vaskularnim hirurgom i direktorom hirurgije Euromedik bolnice.

Da bi naš mozak bio zdrav i funkci onisao normalno, hranjive materije i kiseonik do njega moraju dolaziti ne ometano, putem krvi, kroz arterije vrata. Glavne arterije vrata koje ishra njuju veći deo mozga koji upravlja in telektualnim, senzornim i motornim funkcijama su karotidne arterije.

Karotidna bolest predstavlja suže nje ili zapušenje karotidnih arterija. Uglavnom je asimptomatska, a mož dani udar može često biti prva mani Cerebrovaskularnafestacija.

bolest je treći po učestalosti uzrok smrti, drugi uzrok demencije i najčešći uzrok invalidite ta. Srbija je druga zemlja Evrope po učestalosti moždanih udara, poseb no među osobama ženskog pola.

Upravo zbog pretnji koju karotid na bolest nosi, najvažnije pitanje je –kako se bolest leči. Lečenje karotidne bolesti je kompleksno i pored terapi je lekovima zahteva i promenu život nog stila a ukoliko je arterija sužena za više od 60%, na scenu stupa va skularni hirurg.

Zašto je važno lečiti karotidnu bolest?

Hirurško lečenje karotidne bolesti, grubo rečeno, svodi se na čišćenje aterosklerotično začepljenih arteri ja na vratu. Ovi pacijenti su praktično pred moždanim udarom ili su ga već nekoliko puta imali, pa im preti onaj smrtonosni. Operacijom otklanja mo uzrok moždanog udara. Karo tidne arterije ishranjuju mozak tako da popravljajući ishranjenost mozga sprečavamo i propadanje finih inte lektualnih i emotivnih funkcija mozga u vidu prerane senilnosti ili vaskular ne demencije. Takođe, obezbeđuje se bolja ishranjenost hipofoze koja je centar regulacije lučenja svih hormo na i time nivoa metaboličke aktivnosti u celom organizmu. Nekoliko nedelja nakon karotidne rekonstrukcije paci jenti popravljaju ne samo neurološki status, već i kognitivne sposobnosti i emocionalnu stabilnost. Sveukupno se osećaju mlađim ne samo neurop sihološki, već i fizički.

Da li su ove operacije karotida teške za bolesnike?

To su zahvalne operacije koje nisu teške za bolesnike, a donose vrlo ve liku korist. Ovde se može reći, da je veliki rizik ne prihvatiti rizik operaci je jer: neoperisani pacijenti sa karo tidnom bolešću imaju smrtnost oko

20-30% godišnje, a rizik operacije u našim uslovima je ispod 1%. Treći dan posle operacije pacijent se vraća kući, normalnom životu.

U vaskularnu karotidnu hirurgiju uveli ste enverzionu tehniku, po čemu se razlikuje od konvencionalne?

Everziononom tehnikom, za razliku od konvencionalne, komplikovanu i dugu operaciju učinili smo u jedno stavnom i brzom. Arterija se ne otva ra uzdužno već preseca poprečno. Tako se olakšava njeno čišćenje i ubr zava njeno reimplantiranje na kraju. Uvođenje ove tehnike u početku bilo je praćeno velikim otporom onih koji nisu verovali da je moguća. Sada je opšteprihvaćena.

Kako teče postoperativni tok? Prvi dan pacijent provodi u intenziv noj nezi uz monitoring vitalnih para metara.

Kovid je medicini postavio brojne izazove i naš posao je da iznalazimo najbolja rešenja.

Čak i ti trenuci, ma koliko teški bili, moje kolege i mene lično motivišu da radimo i napredujemo

Drugi dan se pacijent aktivira i vra ća na odeljenje (može da hoda, jede i pije Trećinormalno).danpacijent se vraća kući i spo soban je za uobičajne aktivnosti. Sedmi dan pacijent dolazi na skida nje Kontrolnikonaca.ultrazvučni pregled karotid nih arterija se radi nakon tri meseca, a potom u šestomesečnim interva lima.

Koja terapija se obično propisuje nakon intervencije? Nastavlja se internističko lečenje (kardiološka ili endokrinološka tera pija) uz dodatak dva antitrombocitna leka (acetilsalicilna kiselina i klopido grel) i statina u standardnoj dozi.

Rekli ste da za bolesnike ova operacija nije teška a kako je iz ugla vaskularnog hirurga?

Operacije karotidnih arterija su spe cifične po tome što zahtevaju potpu nu preciznost, jer svaki milimetarski tromb se u mozgu embolijom projek tuje kao velika zona infarkta.

Karotidna hirurgija je poezija pre ciznosti, ali u kratkom vremenu, jer mozak mora ostati ishranjen. Zato, karotidna hirurgija zahteva veliku br zinu, jer cirkulacija u mozgu ne sme dugo biti smanjena. Ovde se greške ne opraštaju i teško se ispravljaju.

Što brže i što savršenije, to je cilj za koji je potrebna velika koncentracija. Ponekad mi se čini da nakon stavlja nja kleme vreme dvostruko ili tro struko brže protiče, a kad se završi

Nekoliko nedelja nakon karotidne rekonstrukcije pacijenti popravljaju ne samo neurološki status, već i kognitivne sposobnosti i emocionalnu stabilnost. Sveukupno se osećaju mlađim ne samo neuropsihološki, već i fizički.

čišćenje arterije i pusti ponovo cirku lacija u mozgu, kao da me neko naglo vadi iz supersoničnog aviona.

Mi ove operacije radimo sa procen tom ozbiljnih komplikacija ispod 1%, a bez operacije, dokazano je da bi in farkt mozga doživelo oko 30% ovih bolesnika samo u prvoj godini, a rizik se kasnije povećava.

Koja pitanja vam pacijenti najčešće postavljaju?

Kult razgovora sa pacijentom je izu zetno važan. Bez uspostavljanja od nosa razumevanja bolesti i poverenja prema lekaru nema lečenja. Bolestan čovek zna mnogo štošta, o stvari ma koje zdrav i ne sluti. Nema do bre dijagnoze, pa time ni lečenja bez poznavanja simptoma. Sa druge stra ne čovek koji treba da bude operi san trebalo bi racionalno da savlada strah. Zato bi bilo dobro da što više zna. Ne treba prelaziti granicu pristoj nosti i lepog vaspitanja, već razumno odgovoriti na svako pitanje.

Ponekad naši pacijenti, možda zbog straha, ne znaju šta bi trebalo da pi taju, pa se razgovor obično završa va sa pitanjem o trajanju operacije, što je obično najmanje bitno. Poštuju ći taj strah i nelagodu, pacijentu treba reći sve o tome kakve su koristi i rizi

Kult razgovora sa pacijentom je izuzetno važan. Bez uspostavljanja odnosa razumevanja bolesti i poverenja prema lekaru nema lečenja. Bolestan čovek zna mnogo štošta, o stvarima koje zdrav i ne sluti.

ci, ali i moguće muke koje će podneti ulazeći u veliku operaciju. Kad čovek to tačno zna lakše se motiviše da po zitivno razmišlja. Ipak, ako se paci jentu operacijom ne može pomoći, treba mu i tu istinu racionalno obra zložiti, ali i predložiti druge mogućno sti

Većinalečenja.naših

pacijenata u osnovi pati od ateroskleroze koja se različito ma nifestuje. To im takođe treba objasni ti, jer je veoma bitna promena stava i stila života nakon operacije.

Da li se na razvoj ateroskleroze može uticati i u kojoj meri? Ateroskleroza se u našim uslovima često shvata pogrešno. Laici, pa i me dicinski stručnjaci, smatraju da je ateroskleroza prirodan deo starenja, pa je time neizbežna i bezopasna. Ali, više od polovine svih smrtnih isho da posledica je različitih komplikacija ateroskleroze.

U savremenoj civilizaciji ateroskle roza je glavni faktor skraćenja život nog veka, pa futurističke studije tvrde da bi se sa pronalaženjem leka protiv ateroskleroze životni vek čoveka pro dužio za oko pola veka.

Koliko su prisutne savremene dijagnostičke metode u Euromedik bolnici? Gde smo u odnosu na klinike u inostranstvu? Neinvazivna dijagnostika je moder ni standard u vaskularnoj medicini. Euromedik je na vrhu ovog talasa. In vazivne i neprijatne angiografske me tode koje podrazumevaju punkciju arterije i vene se više ne praktikuju. Color Duplex ultrasonografija MSCT i NMR pružaju mogućnost pouzdane i brze dijagnostika bez invazije. Pre ciznost ove dijgnostike omogućava pravilno planiranje daljeg lečenja, in terventnih procedura i eventualne hi

Ururgije.Euromediku

smo postigli nešto što nije moguće ni u najrazvijenijim evropskim centrima. Komplemen tarnost i prisustvo čitavog dijagno stičkog spektra omogućava da do definitivne dijagnoze i plana lečenja dođemo za maksimalno dva sata od momenta ulaska pacijenta na klini ku. Princip brzine je posebno važan za urgentna stanja, ali i za brojne pa

Posvećenost je reč koja lebdi nad ovom klinikom. Nikad nisam u našem kolektivu osetio da postoji nesto preče od dobrobiti komplikacija.akonijehirurganemirnimmogleEnciklopedijepacijenta.bisenapisationoćimačijipacijentdobro,naročitoserazvija

Mi ove operacije radimo sa procentom ozbiljnih komplikacija ispod 1%, a bez operacije, dokazano je da bi infarkt mozga doživelo oko 30% ovih bolesnika samo u prvoj godini, a rizik se kasnije povećava.

cijente koji dolaze iz zemalja u regionu kao što su Crna Gora, Hrvatska, Bo sna, Slovenija, Albanija.

Koliko pandemija kovida utiče na zdravlje stanovništva sa vašeg stanovišta kao vaskularnog hirurga?

Ispostavilo se da je kovid infekcija u suštini velikim delom vaskularna in flamacija endotela, koja progredira ka tromboembolijskim komplikacijama. Sa druge strane, pandemija je značaj no ugrozila i usporila lečenje hronič nih arterijskih (ateroskleroza) i venskih (posttrombotski sindrom) oboljenja, pa eksplozija njihovih komplikacija tek sledi. Kovid je medicini postavio broj ne izazove i naš posao je da iznalazimo najbolja rešenja. Čak i ti trenuci, ma koliko teški bili, moje kolege i mene lič no motivišu da radimo i napredujemo.

Šta vas još motiviše u radu? Mnogo volim što se bavim baš moz gom. Svest, intelekt, osećanja, mozak i njegovo ponašanje u uslovima ishemi je, kao i mogućnosti popravljanja ošte ćenih funkcija je veliki izazov. Ponekad pacijent progleda ili počne da pokre će ranije nepokretnu ruku, nakon ope

Posvećenostracije.

je reč koja lebdi nad ovom klinikom. Nikad nisam u našem kolektivu osetio da postoji nesto preče od dobrobiti pacijenta. Enciklopedije bi se mogle napisati o nemirnim noćima hirurga čiji pacijent nije dobro, naročito ako se razvija komplikacija. Mali su košmari koje je opisao Dosto jevski, da se opišu osećanja, unutraš nje borbe i dileme hirurga čiji pacijent ne napreduje dobro. Posvećenost kolektiva je u Euromediku prirodno stanje, a dobra komunikacija neophodnost.l

8 NAVIKA KOJE MOGU BITI OD KORISTI ZA VAŠ mozak

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, što zbog nezdravih životnih navika što zbog činjenice da se životni vek produžava, projekcije su da će do 2040. moždani udar biti vodeći uzrok smrtnosti u svetu.

Moždani udar se češće javlja kod muškaraca ali kod žena oblik ispoljavanja je teži i ishod je lošiji.

Ne možete da držite

COVID-19

i poremećaj čula mirisa

Anosmija ili gubitak čula mirisa, s kojim uglavnom ide i nestanak čula ukusa, uglavnom se registruje kao jedan od najčešćih simptoma COVID-19. Neki ljudi su uplašeni kada im se ovo desi i pitaju se kada će se njihovo čulo mirisa oporaviti.

O potpunom ili delimičnom gubitku čula mirisa koje je nastalo kao posledica COVID-19 razgovarli smo sa Prof. dr Aleksandrom Perićem. razgovarala mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Anosmija predstavlja potpuni gu bitak osećaja za mirise. Od ovog pojma treba razlikovati pojam hiposmije, odnosno delimični gubitak osećaja za mirise. Istraživanja su po kazala prisustvo fenomena tzv. postvi ralne olfaktorne disfunkcije (POD), koji podrazumeva prisustvo potpunog ili delimičnog gubitka čula mirisa kod oko 58% pacijenata obolelih od COVID-19, ali se taj procenat kod pacijenata sa umereno teškom i teškom formom bo lesti povećava do 85%. Ageuzija (ili hipogeuzija), odnosno smanjen osećaj za ukuse, javlja se kod oko 44% COVID pacijenata, a u umerenoj i teškoj formi bolesti se jav lja kod oko 88% obolelih.

Da li može jasno da se kaže kako i zašto COVID-19 utiče na čulo ukusa i mirisa? Kao jedan od razloga, se navode zapaljenska stanja gornjih disajnih puteva, koja utiču na promene u ukusu i mirisu.

Tačno je da SARS-CoV-2 dovodi do zapaljenja sluznice nosne šupljine i do simptoma akutnog rinosinuzitisa, ali je takođe uočeno da su anosmi ja i hiposmija daleko više zastuplje ne u odnosu na otežano disanje na nos, pojačanu nazalnu sekreciju, bol i pritisak u predelu sinusa i poviše nu telesnu temperaturu. Dakle, ovde uzrok narušavanju čula mirisa i uku sa pre svega treba tražiti u direktnom oštećenju struktura olfaktornog neu roepitela i olfaktornog bulbusa, dela

Teški oblici anosmije

Postoje li možda registrovani slučajevi pacijenata kojima se i posle nekoliko meseci, nakon bolesti, nije vratilo čulo mirisa i ukusa?

Teški oblici anosmije, gde i nakon nekoliko meseci ne dolazi do oporavka čula mirisa su više vezani za infek ciju virusom influence (gripa), mada su zabeleženi i nakon preležane COVID-19. S obzirom da ovu bolest poznajemo tek nešto više od dve godine, još nije odre đena incidenca funkcionalne anosmije.

mozga gde se nalaze tela neurona 2 olfaktornog puta.

Dosta ljudi posmatra sve ovo s nevericom i tvrdi da je gubitak čula mirisa i ukusa, takođe nekada pratilac obične prehlade, zapaljenja sinusa ili gripa. Molim Vas, da li se, prema dosadašnjim saznanjima uočavaju neke razlike i koje, kada je u pitanju gubitak čula mirisa i ukusa kod covid infekcije u odnosu na grip i druge bolesti? Dosadašnja istraživanja su pokaza la da su različite vrste koronavirusa, a ima ih oko 80 vrsta, najčešći uzročni ci akutnog zapaljenja sluznice nosa i sinusa gde dolazi do pojave prolaznog oštećenja čula mirisa. Sa druge strane, virus gripa nešto ređe oštećuje olfaktorni neuroepi tel, ali je stepen oštećenja u proseku znatno veći u odnosu na infekcije ko ronavirusima. Oštećenje čula mirisa je u sklopu COVID-19 najčešće, ali je, na svu sreću, uglavnom prolaznog ka raktera, dok virus gripa češće dovodi do trajne POD.

U kojim se slučajevima najčešće javlja gubitak čula mirisa i ukusa, kod kojih je bolesti najčešći, da li možda i u kojim slučajevima može da bude simptom nekih ozbiljnijih zdravstvenih problema i kojih? Različita akutna i hronična zapaljenja nosne šupljine i sinusa mogu dove sti do potpunog ili delimičnog gubitka čula mirisa: akutni rinosinuzitis (viru

sni ili bakterijski), hronični rinosinu zitis, češće onaj sa nosnim polipima, tzv. primarni i sekundarni atrofijski ri nitis, teže forme alergijskog rinitisa i drugih formi hroničnog neinfektivnognealergijskog rinitisa.

Ovde do oštećenja čula mirisa dola zi usled otežanog protoka mirisnih molekula do olfaktorne nosne sluzni ce usled otoka nosne sluznice, prisu stva sekreta i polipa u nosnoj šupljini, ali i usled dejstva medijatora hronič nog zapaljenja na olfaktorni neuroe pitel. Anosmija i hiposmija su obično prolaznog karaktera, ali mogu duže da traju, naročito kod hroničnog ri nosinuzitisa sa polipima. Takođe, po vrede glave, promene na nosnoj sluznici usled starenja, neki endokri ni poremećaji, mentalni poremeća ji i urođene anomalije koje obuhvataju olfaktorni sistem mogu biti uzrocima oštećenja ili gubitka čula mirisa.

Pacijenti sa težom formom bolesti imaju teži stepen oštećenja čula mirisa i ukusa, ali su prisutni i brojni drugi simptomi vezani za donji disajni put, poremećajeneurološkeidrugo.

Okvirno, nakon koliko dana, dolazi do oporavka čula mirisa i uksa? Koliko ima istine u nekim pretpostavkama da osobe koje ne osećaju mirise i ukuse ređe

dobijaju najtežu kliničku sliku korone?

Do oporavka čula mirisa i ukusa u proseku dolazi nakon 10-15 dana od pojave ovog simptoma. Nije tačno da pacijenti sa oštećenjem čula miri sa i ukusa imaju lakšu formu bolesti. Upravo je obrnuto. Pacijenti sa te žom formom bolesti imaju teži stepen oštećenja čula mirisa i ukusa, ali su prisutni i brojni drugi simptomi vezani za donji disajni put, neurološke pore mećaje i drugo. Suština je u tome da su pacijenti sa lakšom formom bolesti fokusirani na simptome koje imaju, a poremećaji čula mirisa su najčešći.

Ukoliko možete molim Vas opišite neki slučaj iz prakse, pacijenti uglavnom tvrde da im hrana ima ukus kartona, papira, metala. Priča se takođe da ima slučajeva da kod nekih pacijenata počne da se vraća izmenjeno čulo mirisa i ukusa. Koliko je ovo tačno? U kom smislu je onda čulo izmenjeno? Da li imate neka saznanja koja idu u tom pravcu?

Upravo tako. Pacijenti sa anosmijom i ageuzijom nemaju jasan uvid u to šta za pravo jedu. Zbog narušenosti procesa re tronazalne olfakcije, može biti prisutna parosmija. To je fenomen da pacijenti na izmenjen (izopačen) način osećaju neke mirise, a u skladu s tim i ukuse. Ponekad se dešava da sve mirise koje udišu paci jenti doživljavaju kao neprijatne, što pred stavlja fenomen kakosmije. Vremenom, kako se mirisni aparat oporavlja, senzaci

ja mirisa se vraća ka normalnom stanju, ali je interesantan fenomen da mnogo pacijenata i nakon vraćanja čula mirisa, pojedine olfaktorne i gustatorne senza cije doživljavaju na nešto drugačiji način. Pretpostavlja se da tokom zapaljenja olfaktorne sluznice u sklopu CO VID-19 dolazi do izmene u hemijskoj strukturi receptora za prijem mirisnih senzacija. Još nema jasnih po dataka da li se vremenom ta izmenjena struktura molekula receptora vraća na početno stanje.

Kad se pojavio virus, smatralo se da je gubitak čula mirisa ili ukusa mnogo pouzdaniji znak da osoba ima koronu nego samo testiranje. Molim Vas za komentar. Ovo zapravo nije u potpunosti tačno. Postoje brojni virusi koji dovode do akutnog rinosinuzitisa, a među njima su i različite vrste koronavirusa. Me đutim, specifičnost akutnog rinosinu zitisa prouzrokovanog SARS-CoV-2 je da dominiraju poremećaji čula mi risa i ukusa, dok su drugi simptomi poput otežanog disanja na nos, poja čane nazalne sekrecije i pritiska i bola u predelu zahvaćenih sinusa znatno ređe prisutni. Ovo, međutim ne treba shvatiti suviše striktno, jer se poka zalo da se COVID-19 među adoles centima češće ispoljava sa klasičnom slikom akutnog rinosinuzitisa, dakle sa svim simptomima.

Dakle, gubitak čula mirisa i ukusa bez nazalne opstrukcije i pojačanog vo denastog sekreta, naročito van jese njih i zimskih meseci kada je sezona respiratornih infekcija, treba da pobu di sumnju na COVID-19, ali ne može biti pouzdan znak. PCR test i brzi an tigenski test ostaju suverene dijagno stičke procedure za potvrdu infekcije SARS-CoV-2.

Neke Vaše kolege svedoče da pojedini pacijenti samoinicijativno uzimaju antibiotike čim izgube čulo ukusa i mirisa ili dobiju malo povišenu temperaturu. Koliko je ovo opasno i zbog čega?

Samoinicijativno uzimanje antibiotika, ali i njihova preporučena prekomer na upotreba van protokola lečenja je preduslov za nastanak rezistencije bakterijskih sojeva na različite antibi otike. Svedoci smo da se pacijentima suspektnim na COVID-19, pa i oni ma kojima je infekcija potvrđena, u COVID ambulantama ordiniraju anti biotici. Ovo je kod nas poprimilo ma sovne razmere, a pritom nije u skladu sa protokolima lečenja COVID-19. CO VID-19 je virusno oboljenje i ne postoji jasna potvrda da antibiotici imaju bilo kakvog efekta. Druga je situacija sa COVID-19 pacijentima kod kojih se ra zvila pneumonija. Tu je primena anti biotika opravdana u cilju prevencije ili lečenja bakterijske superinfekcije.

Ima li možda saznanja koje receptore COVID-19 najviše napada, za slano, slatko, gorko, ljuto? Da li je istina da naša čula možemo jednostavno testirati i u kućnim uslovima? Smatra se ako osećamo miris kafe, agruma ili belog luka da je sve u redu. Molim Vas objasnite koliko je ovo tačno? Ne postoji jasna potvrda koji od ukusa je najviše pogođen usled COVID-19. Što se tiče čula mirisa, praktično svi recep tori ispoljeni na bipolarnim neuronima olfaktornog neuroepitela mogu biti za hvaćeni. U većini slučajeva se čulo mi risa u roku od 10-15 dana oporavi bez bilo kakve stimulacije jakim mirisima. Ukoliko se to ne desi, takvi pacijenti se tretiraju tzv. olfaktornim treningom. Ol faktorna sluznica se stimuliše koncentrovanim mirisima ulja ruže, eukaliptusa, limuna i karanfilića, 2 puta na dan u trajanju po 10 sekun di tokom 12 nedelja. Pre toga se na osnovu olfaktornih testova proceni ko liki je stepen oštećenja čula mirisa. U većim dijagnostičkim centrima se na osnovu analize snimaka magnetne re zonance olfaktornog područja proce njuje ima li svrhe krenuti sa olfaktornim treningom. Konkretno, na osnovu volu mena olfaktornog bulbusa se procenju je da li su u njemu nastupile atrofične promene ili nisu. Ova procedura se pri menjuje ukoliko anosmija traje nekoli ko meseci.l

Gubitak čula mirisa i ukusa bez nazalne opstrukcije i pojačanog vodenastog sekreta, naročito van jesenjih i zimskih meseci kada je sezona respiratornih infekcija, treba da pobudi sumnju na COVID-19, ali ne može biti pouzdan znak.

PCR test i brzi antigenski test ostaju SARS-CoV-2.zadijagnostičkesuvereneprocedurepotvrduinfekcije

Da li su elektronske cigarete opasne po zdravlje

stvarialiimalijesvegaNjihovaštetneinakatastrofalnekojaupotrebanačinamožeelektronskihKonzumiranjecigaretabitijedanoddasesmanjiduvanabezsumnjeima,posledicezdravlje.Ali,dalisuelektronskecigareteiukojojmeri?upotrebatraje15-takgodinaštonedovoljnodabismouvidusveefekte,zasadasunekepriličnojasne.

Za razliku od nargila, elektron ske cigarete su bolja opcija od pušenja duvana. Duvan je na američkom kontinentu najmanje 2.000 godina korišćen u medicinske svrhe, a upotreba duvana za uživa nje započela je oko 1600. godine. Već vek i po kasnije, duvan je korišćen kao insekticid, a oko 1830. godine ot klonjena je svaka sumnja da nikotin, glavni aktivni sastojak duvana, ima toksično dejstvo na organizam čove ka. Rak pluća je samo jedna od posle dica konzumiranja duvana, a ima ih mnogo.

Uticaj cigaretaelektronskihnazdravlje

Za one koji žele da smanje štetan uticaj pušenja, a nisu spremni da se potpuno odreknu stečenih navi

ka, elektronske cigarete predstavlja ju mogući izbor, iako nisu prihvaćene kao zvanično sredstvo za odvikavanje od pušenja.

Uz nikotin, u elektronskim cigare tama se nalazi propilen glikol i bilj ni glicerin, koji čine da ova isparenja podsećaju na dim. Dim elektronskih cigareta osim nikotina koji stvara i održava zavisnost, sadrži i isparljiva organska jedinjenja od kojih su neka manje ili više toksična, kao i kancerogeni formaldehid koji na staje kad nedovoljno tečnosti dos peva do grejnog dela. Takođe, kako se pokazalo, hemijski sastav aerosola zavisi od proizvođača i može uključiti benzen i toluen, acetaldehid, aceton, akrolein, nitrozamine i teške metale. Ove toksične materije su u isparenji ma e-cigareta prisutne u značajno

manjoj koncentraciji nego u duvan skom dimu, čak do 450 puta, i vero vatno potiču od duvana koji se koristi za proizvodnju nikotinskog preparata. Sveukupno, u poređenju sa duvan skim dimom, isparenja e-cigareta su daleko bezopasnija.

Da li je nikotin glavni krivac?

Nikotin se smatra glavnom aktiv nom materijom iz cigareta koja u or ganizmu izaziva lučenje adrenalina iz nadbubrežne žlezde, zbog čega se oslobađa glukoza u krv, dolazi do ubr zanog rada srca i porasta krvnog pri Takođe,tiska.

nikotin utiče na zgrušava nje krvi, zbog čega povećava rizik od srčanog i moždanog udara, a osim toga, deluje neurotoksično i poma

autor: prof. dr Svetlana Stanišić

Drugo pitanje jeste da li su ecigarete korisno sredstvo za odvikavanje od pušenja. Jed na studija koja je obuhvati la 200 ispitanika, pokazala je da je uz pomoć e-cigare ta 66% ispitanika prestalo sa pušenjem, a 25% smanjilo upotrebu cigareta na manje od pet Nažalost,dnevno.nijekontrolisano u kojoj meri su ti efekti bili trajni jer je opštepoznato da se prili čan broj osoba koje ostave pu šenje posle izvesnog vremena vrati staroj navici.

Tako da verujem da elektron ske cigarete jesu bolji izbor od duvana, ali i dalje nisu od ve like pomoći, jer podržavaju i održavaju i psihičku i fizičku zavisnost.

že nekontrolisan rast mutiranih ćelija, iako sam nema kancerogeno dejstvo.

Kada je u pitanju zavisnost, pokaza no je da nikotin, kao i pojedini narko tici, izaziva oslobađanje dopamina u mozgu, čime uzrokuje prijatan osećaj i zadovoljstvo, kao i oslobađanje be ta-endorfina čime se ublažava anksi Kakooznost.se osoba privikava na nikotin, tako je sve veća doza nikotina neophodna za održavanje efekta zadovoljstva.

Osim nikotina koji ima negativan uti caj na zdravlje, ali i dalje značajno manje negativan nego kompleksna smeša toksičnih jedinjenja koja se oslobađa pri sagorevanju cigarete, ecigarete sadrže i arome čiji je uticaj na zdravlje bio tema pojedinih istraži vanja prethodnih godina.

Osim toga što deluju iritantno na sluznicu, nije pokazano da isparenja od e-cigarete utiču na smanjenje disajnog volumena pluća, kao što je to slučaj sa duvanskim dimom, iako je teško izvući definitivne zaključke o tome jer su ispitanici u istraživanjima relativno kratko koristili e-cigarete.

nacije tkiva, kao ni prebojenost zuba, loš zadah i prevremeno starenje kože.

Heat-not-burn IQOS

Na kraju da dodam još jednu infor maciju, vezanu za alternativu zva nu heat-not-burn IQOS koja sadrži elemente pirolize i termalne degrada cije duvana.

IQOS tehnologija se zasniva na za grevanju duvana do temperatu re 350C. Ovo zagrevanje dešava se unutar IQOS aparata. Kao rezultat oslobađaju se isparenja koja kon zument udiše.

Utvrdilo se da postoje izvesne kom ponente voćnih aroma, kao što je benzaldehid, koje mogu iritirati sluzo kožu disajnog trakta. Iritacija disajnih puteva se manifestuje suvim kašljem koji nestaje nakon perioda adaptacije na Osime-cigarete.togašto deluju iritantno na slu znicu, nije pokazano da isparenja od e-cigarete utiču na smanjenje disaj nog volumena pluća, kao što je to slučaj sa duvanskim dimom, iako je teško izvući definitivne zaključke o tome jer su ispitanici u istraživanjima relativno kratko koristili e-cigarete. Takođe, pokazano je da e-cigarete ne uzrokuju osećaj slabosti, poremećaj sna ili malaksalost zbog slabije oksige

Naime, Filip Moris Internacional je proglasio IQOS revolucionarnom teh nologijom koja obezbeđuje zagre vanje ali ne i sagorevanje duvana i angažovao je eksperta koji tvrdi da je u isparenjima prisutan nizak proce nat suspendovanih čestica te da se zato radi o aerosolu, a ne o dimu. Međutim, igranje sa takvom pode lom nije prihvatljivo jer kako se po kazalo IQOS dim u odnosu na dim koji oslobađa obična cigareta sadr ži 74% formaldehida, 82% akroleina, 22% acetaldehida, 50% benzaldehi da, skoro jednaku količinu nikotina i nešto manji procenat drugih štetnih materija.

Drugim rečima, radi se o dimu a dim je štetan i u ovom slučaju nije isto kao u životu kad kažemo - gde ima dima, ima i vatre. Ovde ima dima, a vatre nema. l

Šta treba da znamo o aromama koje sadrže e-cigarete?

Da li e-cigarete pomažu da se lakše prestane sa konzumiranjem duvana?

Osteoporoza

tihi kostijukradljivac

Osteoporoza je sistemsko oboljenje koštanog sistema koje se karakteriše redukcijom koštane mase, što smanjuje čvrstinu koštanog tkiva i povećava lomljivost

Komplikacije osteoporoze su lo movi kosti koji nastaju spon tano ili na najmanju traumu. Osteoporoza se daleko češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Ne dostatak estrogena u postmenopauzi je najčešći uzrok osteoporoze. Kada se govori o osteoporozi kao epidemi ji misli se prvenstveno na postmeno pauzalnu osteoporozu.

Koji tipovi osteporoze postoje?

Prema uzrocima nastanka osteopo roze postoji podela na dva tipa: pri marna i sekundarna osteoporoza.

Prema uzroku razlikujemo dva tipa primarne osteoporoze: postmeno pauzalnu i senilnu osteoporozu. Pos tmenopauzalna osteoporoza nastaje kod žena u postmenopauzi zbog ne dostatka estrogena. Senilna osteo poroza podrazumeva spori gubitak koštane mase koji je u funkciji stare nja, a javlja se kod oba pola.

Sekundarna osteoporoza može na stati kao posledica različitih obolje nja: hipertireoza, Kušingov sindrom, hipogonadizam kod muškaraca, hi perparatireoza, hipoestrogeni status žene u generativnoj dobi. Osteopo rozu mogu uzrokovati i neka maligna oboljenja (multipli mijelom, meta statski tumori, mastocitoza), upo treba lekova (holestiramin, heparin,

Nakon

starenja.smrtikostineprimetansporiPojavljujeizgradnje.postajerazgradnjagodinečetrdesetekodobapolakostivećaodsemali,iupočetkugubitakkojitrajedoiposledicaje

antikoagulanti, metotreksat), kao i neke hronične bolesti jetre, bubrega, creva, reumatoidni artritis, itd.

Kako nastaje osteoporoza?

Kost je veoma metabolički živo tki vo u kojem se stalno od rođenja do smrti odvijaju dva uzajamno vezana procesa: proces razgradnje i proces izgradnje kosti. U vreme detinjstva i adolescencije, do 25. ili 30. godine ži vota, u kostima nadvladava proces iz

Togradnje.omogućava

da kost raste u duži nu i širinu, ali i da postaje gušća. Naj veću gustinu kost dobija do tridesete godine života. Od tridesete do četr

Kod žena već u perimenopauzi, a značajnije u postmenopauzi, počinje brza i jača razgradnja kosti u odnosu na izgradnju kao posledicaestrogena.nedostatka

Osteocare

Da bismo usporili i umanjili gubitak koštane mase, stručnjaci savetuju preventivno uzimanje suplemenata kalcijuma još pre menopauze. Međutim, sam kalcijum nije dovoljan, te je potrebno uzimati i druge minerale, i vitamin D, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti.

desete godine života održava se ista gustina kosti, jer je razgradnja kosti jednaka izgradnji, pa nema neto gu bitka koštane mase.

Nakon četrdesete godine kod oba pola razgradnja kosti postaje veća od izgradnje. Pojavljuje se mali, spori i u početku neprimetan gubitak kosti koji traje do smrti i posledica je sta Kodrenja.žena

već u perimenopauzi, a značajnije u postmenopauzi, poči nje brza i jača razgradnja kosti u od nosu na izgradnju kao posledica nedostatka estrogena. Postmenopa uzalna osteoporoza nastaje kod žena od 50. do 65. godine starosti. U pro cesu postmenopauzalne razgradnje kosti prvenstveno su zahvaćene tra bekularne kosti, posebno kičmeni pr šljenovi i kosti podlaktice, ali i rebra i kosti nadlaktice i sve ostale kosti.

Koji faktori određuju stvaranje maksimalne gustine kosti?

Gustina koštane mase je individu alna karakteristika i svaka žena u adultnom periodu ne dostigne istu vrednost. Značaj rasnog i genetskog faktora koji razlikuje pojedine indi vidue je nesumnjiv i on svakako de terminiše individualni maksimum koji može biti dostignut. Međutim, mnogi egzogeni faktori modifikuju moguć nost ekspresije endogenog faktora. Neadekvatan unos kalcijuma u vreme puberteta i adolescencije smanju je maksimalnu gustinu kosti i stvara predispoziciju za razvoj osteoporoze. Disfunkcije jajnika i nedostatak estro

OSTEOCARE je dodatak ishrani koji pored kalcijuma sadrži vitamin D3 D), cink i magnezijum. Njegova pomenuteizbalansiranihkalcijuma.procenatobezbeđujeformulacijavisokiiskoristljivostiZbogpažljivodoza4supstance, OSTEOCARE je brend broj 1 u Velikoj Britaniji među suplementima za kosti i podržava ga Britansko nacionalno udruženje za osteoporozu.

OSTEOCARE se preporučuje i za brže zarastanje kostiju posle Primenapreloma.je jednostavna: za odrasle - 2 tablete dnevno.

gena u adolescenciji takođe se nega tivno odražava na rast i gustinu kosti. Ne treba zanemariti ni loše navike adolescenta kao što su pušenje, alko hol i droga i fizička neaktivnost. Oni direktno ili indirektno deluju na meta bolizam umanjujući izgradnju kosti.

Kako vreme pojave menopauze može uticati na razvoj osteoporoze?

Ukoliko se menopauza prirodno javi pre četrdesete ili se jajnici operacijom odstrane, kod te pacijentkinje veoma rano nastupa faza brzog gubitka ko štane mase. Logično je očekivati ve oma malu gustinu koštane mase oko

60. godine života, čak i ukoliko je pa cijentkinja imala zadovoljavajuću gu stinu na početku menopauze ili spada u grupu „slow bone losers“. Ovo je ra zlog zbog kojega ranu menopauzu smatramo značajnim faktorom rizi ka i imamo obavezu da te pacijentki nje dobro informišemo o preventivnoj terapiji.

Kako možemo izmeriti gustinu koštane mase?

Postoji nekoliko načina da se izme ri gustina koštane mase. Bez obzira koja je tehnika i aparat u pitanju ovo merenje je jednostavno i bezbolno. Za merenje je potrebno samo nekoli

ko minuta. Zlatni standard za merenje gustine koštane mase, posebno ako je u pitanju postavljanje dijagnoze oste oporoze, jeste DEXA metoda. Ovom metodom možemo meriti gustinu pr šljenova i kuka, ali i dugih kostiju. Me toda se zasniva na apsorpciji X zraka, bezopasna je i neškodljiva.

Kako možemo saznati stopu gubitka koštane mase ili intenzitet razgradnje?

Da bismo saznali kolika je stopa gu bitka koštane mase možemo meriti biohemijske parametre koji nam po kazuju u kolikom obimu se vrši ko štana ragradnja i prema vrednostima napraviti adekvatnu procenu. Drugi način je da nakon određivanja košta ne mase denzitometrijom, ponovi mo isti pregled nakon godinu dana da bi izračunali procenat gubitka košta ne mase.

Da li se osteopenija i osteoporoza snimanjemdijagnostikovatimogurentgenskimkosti?

Uobičajena je zabluda da rentgenski snimci mogu poslužiti za rano otkriva nje osteoporoze. Osteopenija i početna osteoporoza se ne može uočiti na rentgenskim snimcima. Dijagnoza se može postaviti tek onda kada je izgubljeno oko 30% gustine koštane mase, a to je već uznapredovala oste oporoza koja je veoma često kompliko vana frakturama.

Kome treba skriningadenzitometrijuuraditiuciljuzaosteoporozu?

Bilo bi idealno da svaka žena oko menopauze izmeri gustinu košta ne mase. Nalaz gustine kosti bi nam

omogućio da odredimo rizik za razvoj osteoporoze. Žene manje gustine ko štane mase na početku menopauze imaju veći rizik za razvoj osteoporoze i trebalo bi da uzimaju preventivno te rapiju koja bi omogućila se se spreči nagli gubitak koštane mase. Drugim rečima, treba da se sačuva gustina koštane mase koju pacijent u tom pe riodu života ima.

Osteoporoza anamnestičkiifaktori rizika

Teoretski bi bilo moguće ispisati li stu faktora rizika za razvoj osteoporo ze, pomoću koje bismo mogli odrediti stepen rizika za svaku ženu ponao sob. Iako su mnogi faktori dobro pro učeni, ne postoji istraživanje koje bi nam pružilo indeks prema kojem bi bilo moguće vrednovati značaj i teži nu svakog faktora rizika i izračunati ukupan skor. l

Noćnokodmokrenjedece

To što je dete počelo sa kontroli sanjem sfinktera i odbacilo pe lene tokom dana ne znači da će to učiniti i tokom noći. Nakon četvr te godine telo deteta je dovoljno zre lo da može i tokom noći da kontroliše sfinktere. Neka deca to učine ranije a neka kasnije. Ukoliko i nakon pete go dine dete ne može da kontroliše mo krenje tokom sna radi se o enurezi ili noćnom mokrenju.

Noćno mokrenje može biti primarno ili sekundarno. Primarno noćno mo krenje je kada dete nije prestajalo sa

mokrenjem ili je bilo suvo manje od 6 Sekundarnomeseci.

noćno mokrenje postoji ako je dete makar šest meseci nepre kidno bilo suvo, a zatim je počelo da mokri u krevet.

Noćno mokrenje je čest funkcionalni poremećaj mokrenja kod dece. Noć nu enurezu ima 10-25% dece uzra sta 5 godina, 7-10% dece od 7 godina i 1-2% dece od 15 godina. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica i obično se javlja u porodi

cama u kojima je makar jedan član imao iste probleme kada je bio mali. Do povremenog noćnog mokrenja može da dođe naročito kada je dete bolesno. Takođe, i učestalost mokre nja u toku jedne noći je različita. Naj veći broj dece mokri jedanput noću, ali neka i češće.

Noćno mokrenje u krevet je prirodni deo razvoja deteta. Do prestanka do lazi spontano, kod neke dece ranije a kod neke kasnije, kao i kada su u pi tanju drugi razvojni procesi (hod, go vor…).

Neželjeno odnosno nekontrolisano mokrenje tokom sna problem je velikog broja dece.

NAJČEŠĆI UZROCI NOĆNOG MOKRENJA

Genetski faktori - Povećan rizik za duže mokrenje u krevet imaju deca čiji su roditelji imali isti problem. Na učnici su otkrili da postoji gen koji ovu funkciju diktira. Dete čiji je je dan roditelj mokrio u krevet u dečjem uzrastu ima 25% veći rizik da i samo ima isti problem. Ukoliko su oba rodi telja kao deca imali enurezu, rizik da će je imati i dete je čak 65%.

Psihološki faktori - Deca sa sekun darnom noćnom enurezom imaju više psiholoških problema i problema u po našanju u odnosu na svoje vršnjake bez enureze. Kod ove dece različite tra ume mogu dovesti do sekundarnog umokravanja: razvod roditelja, proble mi u školi, preseljenje u novi stan, rođe nje brata ili sestre, smrtni slučaj.

Zrelost bešike - Lekari iz Klinike Klivlend objašnjavaju da je najčešći razlog noćnog mokrenja kod dece nedovoljna zrelost bešike koja se kod dece istog uzrasta može znatno ra zlikovati.

San - Deca sa enurezom imaju viši prag buđenja. Signal da je bešika puna nije dovoljno jak da se dete probudi.

Veličina i kapacitet bešike - Kod dece sa enurezom je kapacitet nešto manji, ali se ovom podatku ne prida je veliki značaj jer se kod dece koja su prestala sa umokravanjem funkcio nalni kapacitet nije povećao.

Urinarne infekcije - Kod primarne enureze nema značaja, ali usled uri narnih infekcija može nastupiti se kundarna enureza.

Antidiuretski hormon - Kod neke dece ne proizvodi se dovoljna količi na hormona vazopresina koji smanjuje produkciju mokraće tokom sna.

Zatvor - Do ponovnog noćnog mo krenja u krevet (sekundarna enureza) može doći i usled zatvora (puna cre va pritiskaju bešiku i uzrokuju nevolj no ispuštanje mokraće).

Deca koja mokre u krevet i sama osećaju stid i nelagodnost. Starija deca izbegavaju spavanje kod drugara kao i višednevne školske izlete, boravke u prirodi itd.

Da li kažnjavanje pomaže?

Kažnjavanje deteta ne samo da ne pomaže već može dodatno otežati odnosno produžiti proces prestanka mokrenja u krevet. Važno je shvatiti da dete to ne radi namerno.

Noćno mokrenje u krevet nije odraz prkosa deteta, lenjosti ili nemara. Dete nad ovom funkcijom nema kontrolu i nije pošteno da bude izlo ženo prekorima, kritici ili ismevanju. Takav stav odraslih osoba samo će pogoršati situaciju koja je i bez toga, za dete stresna.

Deca koja mokre u krevet i sama osećaju stid i nelagodnost. Starija deca izbegavaju spavanje kod dru gara kao i višednevne školske izlete, boravke u prirodi itd. Sve ovo utiče na samopouzdanje deteta što do datno otežava proces uspostavlja nja kontrole nad bešikom a može se odraziti i na ličnost u odrasloj dobi.

Da li pomaže nagrađivanje za noć kada je dete uspelo da zadrži mokrenje?

Stavovi stručnjaka po ovom pitanju su jedinstveni i odgovor je ne. Kao što dete ne treba kažnjavati tako ni nagrade nisu poželjne. Razlog je isti.

Mokrenje u krevet u toku noći nije voljan proces tj nije pod kontrolom deteta pa kao takav nema svrhe ka žnjavati ali ni nagrađivati kada do mokrenja ne dođe. Nagrađivanjem možete zbuniti dete jer neće znati šta je to što je uradilo a doprinelo je da se ne upiški.

Da li dete treba buditi u toku noći?

Buđenje deteta u toku noći kako bi ga pitali da li mu se piški ili kako bi ga podsetili da ode u toalet nije re šenje. To će samo dovesti do veće pospanosti i dubljeg sna kada pono vo zaspi čime se povećava šansa da neće „čuti“ signal koji mu šalje be šika da je puna. Šanse da se upiški ukoliko dete ovaj posao nije obavi lo kada ste ga probudili su mnogo veće. Pored toga, prekidanje sna je frustrirajuće za dete, remete se nor malne funcije koje se u toku sna od vijaju.

Najavažnije je da detetu budete psihološka podrška (ne kritikujte i ne dozvollite drugima da to čine).

Kako pomoći detetu?

Njavažnije je da detetu budete psihološka podrška (ne kritikujte i ne dozvolli te drugima da to čine) i da malim korekcijama dnevne rutine smanjite moguć nost da do epizoda noćnog mokrenja dođe.

Prilagodite unost tečnosti tako da se najveći deo unese u prepodnevnim i ra nim popodnevnim satima. Podstičite dete da što češće piški u toku dana i obavezno uveče neposredno pred Smanjitespavanje.ilisasvim izbacite ispijanje tečnosti koje deluju nadražujuće na beši ku (čokoladno mleko, kakao, gazirani sokovi, napici koji sadrže veštačke zasla đivače, citrusi itd.). Posebno ove tečnosti treba izbegavati u večernjim satima. Razmotrite rutinu odlaska na spavanje. Možda dete ne spava dovoljno pa je zato san dubok. Ne zanemarujte značaj poslepodnevnog odmora. Obratite pažnju na stolicu deteta. Ukoliko dete nema redovnu stolicu ili je ona previše tvda ili suva, povećajte unos tečnosti. Zatvor može biti uzrok sekun darne Olakšajteenureze.detetu odlazak u toalet u toku noći. Uklonite predmete o koje bi mo glo da se udari, obezbedite da put bude osvetljen itd.

Ukoliko navedene mere ne dovedu do prestanka noćnog mokrenja, treba dete odvesti lekaru koji će ustanoviti uzrok noćnog mokrenja i pristupiti lečenju. Najbitnije je da to učinite na vreme, što ranije, nikako nemojte čekati polazak u školu. l

kodmokrenjanoćnogLečenjedece

Dijagnoza se postavlja na osno vu anamneze i pregleda. Prava adresa za ovu vrstu problema je pedijatar – nefrolog. Pored anamneze i pregleda lekar će proceniti koja laboratorijska is pitivanja urina treba uraditi.

Terapija može biti farmakološ ka, kondiciona i psihoterapija. Veoma dobri rezultati se po stižu kondicionom terapijom (izlečenje kod 65-100% dece a recidivi tj. ponovna pojava mo krenja se javlja kod 9-47%). U kombinaciji sa psihoterapijom se postižu najbolji rezultati. PiPi alarmi napravljeni su tako da se oglašavaju kada dete ispusti prve kapi mokraće. Alarmi vi bracijom ili zvukom bude dete. Na ovaj način vremenom mozak stvara asocijaciju između urini ranja i buđenja. Uloga roditelja je da dete razbudi i pomogne mu da ode do toaleta.

Farmakološka terapija podrazu meva primenu dezmopresina. Efekat se postiže kod 50-80% dece u toku terapije. Nakon uki danja terapije često dolazi do Bitnorecidiva.jenaglasiti da i samo noć no mokrenje kod dece može biti vid traume i uzrokovati stid i po vlačenje deteta u sebe. Trauma se povećava ukoliko i roditelji kritikuju i osuđuju dete. Upravo tada psihoterapija i podrška ro ditelja su od izuzetnog značaja.

NoćniSAZNAJTE:strahovi kod dece. Kako pomoći uplašenom detetu.

agresijaPasivna

Kako pasivnogprepoznatiagresora?

Pasivni agresori retko javno iznose stav, ignorišu, osvetoljubivi su, tra čare, beže od odgovornosti kad pro blem nastane: ne rešavaju ga već pridikuju (generali posle bitke), op tužuju druge, izigravaju žrtvu, kasne i odlažu nadajući se odustajanju dru ge strane, sabotiraju i izbegavaju da izvrše što su obećali, umesto da od mah direktno kažu.

Ljudi skloni pasivnoj agresiji negiraju sopstvene loše namere i čude se što ih drugi ne vole. Ljudi skloni pasivnoj agresiji izbegavaju otvorene sukobe, peckaju, glume do bronamernost, a u stvari vole da se porede, da su iznad drugih.

Istorijski ih najbolje prikazuje izreka „ne veruj Danajcima (Grcima) ni kada darove nose“, dakle ne treba biti nai van i verovati u dobronamernost pre terano ljubaznih osoba, naprotiv. Možete ih prepoznati po osećaju u stomaku kada sa njima komunici rate. Usiljeni su, glume žrtvu i dobre namere, kao da su slučajno nagazi li vašu slabu tačku. Teško podnose tuđi uspeh i pozitivne emocije, lažna su podrška u teškim životnim faza ma. Verbalno su uz nekoga, a izostaje konkretna pomoć. Kada ih psihotera peut suoči sa ponašanjem, smišljaju izgovore, prepričavaju dela kad su bili

Latentna pasivna agresija se npr. uočava kod neadekvatnih poklona. Tačno je da je važna samo pažnja, ali ovde je reč o poklonima koji povređuju.

Primeri: kupovina preuske garderobe (pogotovo nekom ko ima hormonalni poremećaj)...

Pasivna agresija je indirektno pokazivanje negativnih osećanja. Skriva ljutnju, nesigurnost i tugu (čega osoba može ali ne mora biti svesna).

žrtve. Hrane se tuđom nesrećom da bi kompenzovali nekompetentnost. Pri kazuju se da vole čovečanstvo i brinu za sve, a u stvari ne vole ni ljude kraj sebe.

Primeri pasivne agresije su npr. kad vam neko ponudi pomoć pa to „zabo ravi“ ili prekasno počne da se angažu je (jak otpor da se zaista pomogne), odlaganje, kašnjenje, cinizam itd.

Latentna pasivna agresija

Latentna pasivna agresija je još skri venija i teže uočljivija, prepoznaju je samo pravi znalci ljudske duše. To su situacije kada se preslišavate da li ste izveli prebrz zaključak, muči vas ose ćanje krivice što ste uopšte tako po mislili. Latentna pasivna agresija je maskirana jer je na dubljem nesve snom nivou, često neosvešćena i kod onog ko je proizvodi i kod onog ko je

Latentnaprima.

pasivna agresija se npr. uo čava kod neadekvatnih poklona. Tač no je da je važna samo pažnja, ali ovde je reč o poklonima koji povre đuju. Primeri: kupovina preuske gar derobe (pogotovo nekom ko ima hormonalni poremećaj); poklanja nje slatkiša dijabetičaru, kozmetike kojoj je istekao rok trajanja i sl.; Nji hova životna filozofija je da više do bijaju nego što daju, a ne daju skoro ništa, sem ako od toga imaju korist. Ne mora biti u pitanju konkretan po klon, može se odnositi i na neki gest pažnje koji to nije: npr. kad prosleđu ju konkurse za posao kojima je iste kao rok. Ako pokušate da pojasnite, učiniće sve da prebace krivicu na vas,

Ključ je u asertivnosti

da ste nezahvalni, pogrešno razumeli, da možete npr. da konkurišete uprkos tome što je rok istekao pre nekoliko Opširnostmeseci.

i prebacivanje krivice na vas (nezahvalni ste) najbolji su poka zatelj da nije reč o pažnji. Poklanjaju ono što vam sigurno ne treba. Slično je sa npr. pričom o tome da je smisao u onom što sagovornik ne može da postigne (npr. ako neko nema decu vrlo je agresivno komentarisati im da su deca smisao života: koliko god to mislili ne povređujte ih takvim izjava ma). Određen oblik depresivnosti kao naučene bespomoćnosti ili neke fo bije mogu biti oblik latentne pasivne agresivnosti.

Šta se krije iza pasivne agresivnosti?

Prividnim pristajanjem pasivni agre sor beži od trenutnog pritiska na neki dogovor, ali na kraju ili odugovlači ili ne ispuni zadatak, umesto da otvore no kaže da ne želi da dogovoreno is puni. Ali da bi se nešto reklo otvoreno, potrebno je samopouzdanje i prevazi laženje straha da ćete izgubiti nečiju naklonost i biti odbačeni. Zato pasivni agresor prebacuje nemir na drugog, umesto da se izbori za sebe i postavi granice. Odugovlačenjem se nada da će se zaboraviti, vreme se koristi kao oblik manipulacije i kontrole, oseća moć jer frustrira druge neodgovorno šću. Slično je kod svih kašnjenja. Ono što pasivni agresor takođe radi je skri vena sabotaža, izigravanje žrtve (pre bacivanje odgovornosti) i sarkazam. Negativan humor koristi da druge po nizi, tako leči komplekse. Kad ga suo čite, brani se nazivajući to šalom.l

Pasivna agresija i zdrave granice

Pasivnoj agresiji pribegavaju i oni koji ne umeju da kažu NE, to je njihov način bunta. Boje se da će izgubiti naklonost drugih, pla še da pokažu ljutnju i neslaga nje, misle da uvek treba da budu ljubazni, ne umeju da postave zdrave granice. Međutim, to iza zove suprotnu reakciju, jer ako neko ne ume da se zauzme za sebe i ne kaže šta mu je važno to će biti doživljeno kao pristanak. Skuplja im se nezadovoljstvo koje kad-tad izbije, ali posredno zbog zabrane otvorenog suko ba. Jaz pokušavaju da premoste preteranom ljubaznošću ili pri kazivanjem sebe kao žrtve, što pojačava utisak neiskrenosti.

Da li se pasivni agresori stvaraju u detinjstvu?

Pasivna agresija je rezultat po grešno naučenih obrazaca da je poslušan=dobar, a da kao nagrada sledi ljubav. To je emocionalno uslovljavanje koje pravi suprotan efekat. Roditelji greše jer žele bezuslovnu poslušnost, slama ju prirodan otpor i potrebu za sa mozaštitom, što stvara bunt koji deca ne smeju da pokažu. Naj bolje je ako dete pokaže radost, toleriše se ako pokaže tugu ili strah, ali ljutnju i protivljenje ro ditelji dožive kao rušenje autori teta. Zato deca prikrivaju stavove i osećanja, što ostane kao navi ka i u odraslom dobu. Vremenom taj višak tenzije kod jednih ode u somatizaciju, a drugih u pasivnu agresiju.

Važno je asertivno reći „NE“, argumentovano i mir no se izboriti za sebe i postavite granice. Ako ne znate da se zauzmete za sebe, radite puno a od toga imate malo, drugi vas pritiskaju a vi ne stiže te da uradite šta treba, ako ste hronično nezado voljni na poslu i/ili partnerskom odnosu, vreme je za psihoterapiju. Tu ćete naučiti da cenite i zaštiti te sebe, uspostavite bolje odnose ali na zdrav, kon struktivan način.

SPONTANI POBAČAJ – rizici, simptomi i oporavak

Gotovo svaka žena, ako nema lično iskustvo, poznaje rođaku, prijateljicu, koleginicu ili poznanicu kojoj se desio spontani pobačaj. Statistike kažu da se 10% do 20% saoporavka,rizikaučestali,supobačajem.završavajutrudnoća,registrovanihnažalost,spontanimOtomezaštospontanipobačajitakokojisufaktoriikakoizgledaperiodrazgovaralismoginekologom

dr Margarit Ekovojem, gubitkom.trudnicetrenucima,alisaprošloKrozVrebalov”DomaizginekologijespecijalistomiakušerstvaDispanzerazaženezdravlja„DrBoškouZrenjaninu.njegovuordinacijujevišehiljadaženakojimajedelioradost,ibiopodrškauteškimkadasusesuočavalesa

Šta je spontani pobačaj i do koje nedelje trudnoće se može desiti? Spontani pobačaj predstavlja neže ljenu ekspulziju embriona ili fetusa, bez ikakvih uticaja spolja, ali pre po stignute sposobnosti embriona tj. fetusa za vanmaterični život. Do ne davno je priznata gornja granica za pobačaj bila 28 nedelja trudnoće, ali danas se ta granica spustila na 24

nedelje ili do težine pobačenog plo da od 500 gr. Dakle, ako je plod imao više od 500 gr. to nije spontani po bačaj već se smatra prevremenim porođajem. Na žalost, 10% do 20% potvrđenih trudnoća završava se po bačajem. To je otprilike svaka peta trudnoća.

Zašto je statistika tako zabrinjavajuća? Koji su razlozi koji najčešće dovode do spontanih pobačaja?

Razloga za spontani pobačaj je mno go i najčešće ih razvrstavamo u dve kategorije. U prvu spadaju oni koji po tiču od majke, a u drugu grupu su svi razlozi koji imaju veze sa samim em brionom, odnosno fetusom.

Sad, u kojim situacijama majka može biti uzrok spontanog pobačaja? Od govor nije lako dati, ali najčešće se radi o urođenim (kongenitalnim) ano malijama uterusa ili nedovoljno ra zvijene materice (uterus infantilus), miomima, insuficijenciji unutrašnjeg materičnog ušća nakon konizacije ili amputacije, raznim intrauterinalnim priraslicama, insuficijenciji luteralne faze Razloziciklusa.mogu biti i različite bakterij ske ili virusne infekcije, imunološki razlozi, zatim trombofilija, lupus, di jabetes, bolesti štitne žlezde, bolesti srca i bubrega, hronične intoksikaci je (najčešće živom, arsenom i razre đivačima).

Ali, pored svega što sam naveo, ra zlog koji ne smemo zanemariti je –USTRES!poslednje

2 do 3 godine primeću jem pojačan stres kod pacijentkinja koji je prouzrokovan strahom od ko vid infekcije. Iz prakse, takođe, mogu da kažem da na psihičko zdravlje mo jih pacijentkinja utiču i mediji koji sva kodnevno izveštavaju o brojevima smrtnih slučajeva kovid inficiranih, zatim vesti o ratovima i katastrofama. Ekonomsku krizu osećaju i na svojoj koži, pa je strah još veći.

Na kraju, u većini slučajeva, kada se spontani pobačaj desi, razlog je idio patski, dakle, nepoznatog porekla. Kada je uzrok spontanog pobačaja u embrionu, odnosno u fetusu, važno je da znamo da on može biti urođen (najčešće hromozomopatije) ili ste čen (zbog uticaja toksina i jonizuju ćeg zračenja).

Kako nastaje spontani pobačaj? Šta se tada dešava u telu pacijentkinje? Da citiram jednog iskusnog gineko loga starije generacije: „Kada majka priroda detektuje da nešto nije nor malno razvijeno, ona štiti sebe i od bacuje embrion ili plod”. Koliko god to surovo zvučalo, tako je i kod žena. Ako se embrion ili plod ne razvije po propisu, telo majke prepoznaje to kao grešku, pa ga pokušava izbaciti.

Najčešći faktori rizika su stres i hronične i akutne bolesti drugih sistema – štitne žlezde, dijabetesa, zatim bolesti srca i bubrega. Nije retko i da virusne i bakterijske infekcije izazovu spontani pobačaj, pa i paraziti, gljivice i zoonoze, tj. bolesti koje se mogu dobiti od životinja, kao na Toxoplasmoza.primer

U takvim situacijama se pojave kon trakcije materice, krvarenje, grlić ma terice se otvara i rezultat je potpuni ili nepotpuni pobačaj za trudnoće do 12 nedelja. Ukoliko je trudnoća stari ja, mehanizam pobačaja se odvija po principu porođaja.

Može li se predvideti da će do spontanog pobačaja doći? Teško. Spontani pobačaj se može za ista teško predvideti, pogotovo kada se kod žene dešava prvi put. Mi smo dužni da intervenišemo lekovima i da spašavamo započetu trudnoću. Me đutim, ako je već na prvom ultrazvuč nom pregledu trudnoća manja za jednu do dve nedelje, ako ne registru jemo akciju srca, krene i jako krvare nje, na žalost, nema leka koji može zaustaviti proces izbacivanja embrio na ili ploda.

Kada se spontani pobačaj desi, žene često traže „krivca“. Koji su to faktori rizika koji mogu doprineti razvoju spontanog pobačaja?

I mi lekari smo svesni da pacijentki nje često imaju potrebu da traže tog „krivca“, što nije dobro za njihovo mentalno zdravlje.

U najvećem broju slučajeva, pobačaj je, dakle, rezultat nepravilnog razvoja ploda, odnosno nastanka hromozom skih abnormalnosti na samom počet ku trudnoće, tokom ćeliske deobe.

Tako da roditelji ni na koji način nisu „krivci“ za neželjeni ishod, pogotovo za trudnoće do 12 nedelja. Ponoviću, najčešći faktori rizika su stres i hronične i akutne bolesti dru gih sistema – štitne žlezde, dijabete sa, zatim bolesti srca i bubrega. Nije retko i da virusne i bakterijske infekci je izazovu spontani pobačaj, pa i pa raziti, gljivice i zoonoze, tj. bolesti koje se mogu dobiti od životinja, kao na primer Toxoplasmoza.

Rizik može biti i izloženost žene toksini ma, najčešće na radnom mestu. Zatim, iako ih često zanemarujemo, socio-eko nomski faktori rizika su itekako važni: u kakvim uslovima žena živi, da li ima mo gućnosti da se pravilno hrani, održava ličnu higijenu, da li zloupotrebljava alko hol ili koristi psihoaktivne supstance… Uticaj na plod ima i dugotrajna upo treba lekova zbog drugih bolesti koje žena ima, ali i godine starosti. Treba reći da su u podjednakom riziku i vrlo mlade prvorotke, ali i žene starije od 40 godina. Da ne izostavimo i genet ske faktore, kao što je kariotipizacija supružnika.

Kad smo kod genetike, koliko ona utiče na to da li će u pojedinim slučajevima trudnoća završiti spontanim pobačajem?

Ako se spontani pobačaj desi, ginekolog mora sledeću trudnoću smatrati rizičnom. Tada je uglavnom potrebna i hormonska terapija i to od samogtrudnoće.početka

Itekako. U više od 60% spontanih po bačaja genetska analiza, pogotovo u prvom trimestru trudnoće, potvrđu je genetske anomalije. Taj procenat je još veći kod starijih prvorotki, onih koje imaju više od 45 godina i iznosi čak 80%. Kada govorimo o genetici, ne mi slimo samo na žene, nego i na muškar ce – očeve. Kod muškaraca starijih od 50 godina primećene su velike genet ske promene spermatozoida.

Današnji stilovi života neretko uključuju i poroke. Koliko na pojavu spontanih pobačaja utiču konzumiranje alkohola, cigareta i psihoaktivnih supstanci?

Kao kod bilo kog obolenja, alkohol, cigarete i korišćenje psihoaktivnih substanca utiče negativno i na po javu spontanih pobačaja. Ovi fakotri se ne smatraju primarnim uzrocima spontanih pobačaja, ali su svakako značajni sekundarni faktori.

Smatra se da konzumacija više od dva alkoholna pića dnevno dvostruko uvećava rizik od spontanog pobača ja. Takođe, trudnice koje puše više od 10 cigareta dnevno ili koje unose više od 300mg kofeina su u povećanom ri ziku. Kada se ovi faktori udruže sa ge netskim, hormonskim ili infektivnim, procenat spontanih pobačaja impre sivno Čestoraste.mepacijentkinje

pitaju da li izloženost elektromagnetnom polju može da im naškodi. Odgovor je -ne, ali bi bilo dobro da što manje vremena sede ispred kompjutera, TV-a, pored mikrotalasne pećnice i slično.

Žene se sve kasnije odlučuju na trudnoću. Kako godine života trudnice utiču na učestalost spontanih pobačaja? Da li su starije trudnice više izložene ovom problemu?

Što je trudnica starija i rizik od spon tanog pobačaja je veći. Takođe, sa go dina trudnice povećava se i rizik od genetskih oboljenja novorođenčeta poput Daunovog sindroma, Edvardsa itd. Međutim, i vrlo mlade trudnice, od 15-te do 17-te godine takođe su pod povećanim rizikom da ne iznesu trud noću do kraja kao i od nepravilnog ra zvoja ploda.

Žene OBAVEZNO moraju da se jave ginekologu ukoliko se pojave vaginalno krvarenje u bilo kojoj količini (roze sekret, tamna ili svetljija krv), i grčevi i bol u stomaku koji se pojavljuje u talasima i sve su jačeg intenziteta.

Koji su prvi simptomi spontanog pobačaja? Kada žena treba da se obrati ginekologu?

Žene OBAVEZNO moraju da se jave ginekologu ukoliko se pojave vagi nalno krvarenje u bilo kojoj količini (roze sekret, tamna ili svetljija krv), i grčevi i bol u stomaku koji se po javljuju u talasima i sve su jačeg in tenziteta. Moguće je da se pojavi i jači sekret nego inače i to roze ili smeđkaste boje ili da se primeti iz bacivanje tkiva u vidu komadića ili membrane. Uz ove simptome, pa cijentkinje obično imaju i povišenu temperature, preko 37,5C.

Da li je nakon spontanog pobačaja pacijentkinji neophodna neka terapija i kakva?

Ginekolog najpre mora utvrditi da li se radi o potpunom ili nepotpunom po bačaju kada je potrebno uraditi i ki retažu. U slučaju potpunog pobačaja obično nije potrebna terapija, a krva renje prestaje za 7 do 14 dana. Ako kr varenje ne prestaje, OBAVEZNO se treba javiti ginekologu.

U slučaju da je neophodno uraditi ki retažu, obično se propisuju antibiotik i uterotonik. Obavezna je kontrolni pre gled ultrazvukom za 7 do 10 dana od intervencije.

U slučaju pobačaja u drugom trime stru trudnoće, potrebna je hospita lizacija i isti tretman, ali oporavak je nešto duži i uključuje više kontrolnih pregleda ultrazvukom. Tako se isklju čuje mogućnost zaostataka postelji ce. Menstruaciju nakon kiretaže treba očekivati 4 do 6 nedelja kasnije.

Kako izgleda oporavak od spontanog pobačaja i kada je pravo vreme za sledeću trudnoću? Koliko treba vremena organizmu da se oporavi?

Fizički oporavak nakon spontanog po bačaja je potpuni nakon samo nekoli ko dana. Ovulacija se upostavi za dve do četiri nedelje. Što se tiče planiranja sledeće trudnoće, najbolje je da se sa čeka da prođe dva do tri redovna ci klusa. Oporavak žene koja je izgubila plod do 24. nedelje trudnoće traje ne što duže, praktično kao posle porođa ja. Ali i to je individualna stvar.

Međutim, psihološki oporavak je teži i bračni par treba zajedno da prođe kroz taj period. Neretko je potrebna i pomoć psihologa ili psihoterapeuta. I žene, ali i njihovi partneri, moraju da znaju da, čak i ako smo živeli be sprekorno i vodili računa o svemu, to uopšte ne garantuje da neće doći do greške u formiranju ploda. l

TRUDNOĆEPRAĆENJE

Na kraju, mogu li žene na neki način delovati preventivno i smanjiti mogućnost da dođe do spontanog pobačaja?

Kada se radi o prvim spontanim ili planiranim trudnoća ma, teško da se nešto može prevenirati. Svakako je nei zostavno voditi zdrav način života, redovno se i zdravo hraniti, izbegavati izloženost toksinima i težak fizički rad. I koliko god je to u današnje vreme moguće, izbegavati stresne situacije.

Savet svim trudnicama je da ne preskaču kontrolne pre glede. Ovi pregledi služe da se prati ne samo da li se plod pravilno razvija već i zdrav lje žene. Ukoliko se otkri ju zdravstveni problemi kod trudnice ili se plod ne razvija po protokolima, trudnica se može uputiti na dalji pregled i lečenje specijalisti druge oblasti medicine. Ukoliko je potrebno, trudnica se može uputiti i na bolničko lečenje. Sve ovo ima za cilj ne samo sprečavanje spontanog po bačaja već i očuvanje zdrav lja trudnice i rađanje zdravog Korisnodeteta. je uzimati i folnu kise linu 3 ili 4 meseca pre začeća. Ako se spontani pobačaj desi, ginekolog mora sledeću trudnoću smatrati rizičnom. Tada je uglavnom potrebna i hormonska terapija i to od samog početka trudnoće.

Mi, lekari, smo tu da damo stručnu medicinsku pomoć, ali i onu ljudsku podršku pa cijentkinjama. Tako se gradi poverenje koje utiče da žena, bar u tom kontekstu, oseća manje stresa u trudnoći.

NESANICA:

kad umor nije dovoljan…

Koliko puta ste se osećali toliko umorno, a san nikako ne dolazi? Dešava li vam se da dočekate zoru budni i to ne zato što ste „zaglavili“ u dobrom noćnom provodu, nego jednostavno zato što niste mogli da zaspite? Iako se poremećaj sna uglavnom javlja sporadično i traje kraći vremenski period, sve je više ljudi koji pate od nesanice. Saznajte da li se možda vaš cirkadijalni ritam pokvario i kako ga možete popraviti.

Smatra se da prosečan čovek trećinu svog života provede spavajući. Iako će neki reći da je spavanje gubljenje vremena, bez kvalitetnog i dovoljnog sna, naš or ganizam ne bi bio zdrav. Nedostatak sna loše utiče i na fizičko i na mental no zdravlje. Međutim, često se deša va da naš unutrašnji sat zakaže.

Zbog čega se javlja nesanica? Fakto ra je mnogo, a jedan od najčešćih je poremećaj cirkadijalnog ritma. Ukoli ko ste duže dremali u toku dana, uko liko ste uneli previše kofeina, ako se suočavate sa izuzetno stresnim peri odom u životu ili ste anksiozni ili de presivni, šanse da uveče ne zaspite

su zaista velike. Ljudi koji pate od ne sanice se tokom celog dana osećaju umorno i iscrpljeno, ali kad dođe noć, kako sami kažu, mozak „vrti filmo ve”, a od sna ni traga… Ovakvo stanje je izuzetno frustrirajuće, a kod nekih ljudi javlja se dodatni strah od odla ska u krevet, jer se nesanica unapred

Onoprojektuje.štase

nikako ne savetuje je da se odmah i bez konsultacije sa le karom poseže za tabletama za spa vanje. Neprijatelja moramo dobro upoznati, da bismo se protiv njega borili. Hajde da saznamo šta je cirka dijalni ritam i kako ga, ukoliko se po kvari, možemo vratiti u normalu.

Sat bez kazaljki i baterija Cirkadijalni ritam predstavlja ci klus budnosti i spavanja koji se sme njuje 24 sata dnevno. Dakle, reč je o prirodnom ritmu, jer je naš mo zak programiran tako da noću ula zi u san, a ujutru se budi. Međutim, ovo nije isključiva uloga cirkadijal nog ritma. On je zadužen ne samo za smenu budnosti i spavanja, nego i za kvalitet sna.

Kako cirkadijalni sistem funkcioni še? Ovaj prirodni mehanizam kori sti svetlost, tamu i naš biološki sat kako bi regulisao telesnu temperatu ru, metabolizam, hormone i san. Da kle, cirkadijalni ritam funkcioniše kao

unutrašnji sat. Taj glavni sat našeg or ganizama naziva se superhijazma tično jezgro, smešteno je u mozgu i uloga mu je da kontroliše proizvodnju melatonina, hormona koji pomaže u regulisanju sna.

Naš organizam u toku dana registru je spoljašnju svetlost i u tom perio du je nivo melatonina nizak. Kako se spušta mrak, naše telo proizvodi sve više melatonina koji kulminira u peri odu između 2 i 4 sata ujutru. Nakon 4 ujutru, melatonin opet počinje da pada. Smatra se da je najbolje vreme za spavanje oko 2 sata nakon što nivo melatonina počne da raste.

Međutim, cirkadijalni ritam nije isti kod svakog čoveka. Na neki način on predstavlja lični, unikatni unutrašnji sat svakog od nas i donekle je genet ski uslovljen. Dakle, ako su vas rodite lji kao dete uvek silili da idete u krevet u određeno vreme, pogrešili su. Na učnici smatraju da nije toliko važno u koliko sati idete na spavanje, sve dok vam to odgovara i ne narušava vaše zdravlje. Problem nastaje kada se osećate hronično umorno, a ne mo žete da zaspite. Tada se vaš unutraš nji sat pokvario i treba ga popraviti.

Sindrom odložene faze spavanja

Jedan od čestih uzroka poremećaja sna je sindrom odložene faze spava nja (Delayed Sleep Phase Sindrom) – DSPS. Ovaj sindrom podrazume va odlazak na spavanje sa dva ili više sati zakašnjenja u odnosu na vreme koje se smatra prihvatljivim ili uobi

čajenim za odlazak na spavanje. Po sledica je teško buđenje u ranijim jutarnjim satima, kada treba da usta nemo zbog odlaska na posao ili u školu. DSPS se češće pojavljuje kod mladih ljudi, pogotovo adolescenata, sa prevalencijom od 7% do 16%, dok se kod odraslih javlja u 1% slučajeva. U ovakvim situacijama je neophod no što pre ispraviti loše životne na vike koje su dovele do „zakasnelog” spavanja kako se ne bi poremetio naš cirkadijalni ritam. Važno je znati da se noćni san ne može nadoknaditi spa vanjem do podne ili popodnevnom Međutim,dremkom.„zakasneli”

san nije jedini razlog zbog kojeg smo stalno umor ni, posebno u toku dana. Mogućih razloga je bezbroj, ali za početak po kušajte da isključite najčešće razlo ge nesanice.

SAZNAJTE:

Koji su najčešći uzroci nesanice i kako ih prevazići

Šta ako ne spavamo dovoljno?

Šta se dešava ako ne spavamo do voljno? Umor smanjuje našu pro duktivnost tokom dana, čini nas razdražljivima, kreativnost opada, su očavamo se sa otežanim pamćenjem i poremećajem koncentracije. Me đutim, nesanica ne proizvodi samo mentalne poteškoće, ona povećava rizik i od drugih bolesti kao što su di jabetes, bolesti srca i gojaznost. Zato

I… kako zaspati?!

Ponekad je komplikovano vodi ti savršeno uredan život. Ali to je jedini način da održimo naš cir kadijalni sistem ispravnim. To, pre svega, podrazumeva redo van i dosledan raspored spavanja i buđenja, u skladu sa našim lič nim bioritmom. Dakle, oslušnite svoj organizam i usaglasite vre me za odlazak u krevet sa svojim potrebama. Takođe, sledite do bre prakse spavanja. Šta to zna či? Spavaća soba treba da bude zatamnjena i hladnija od ostalih prostorija. Idealna temperatura vazduha treba da bude između 15°C i 19°C. Nije loše da telefon i kompjuter ostavite u drugoj pro storiji kako bi izazov da ih upo trebite bio manji. Za ljude kojima smeta buka, rešenje su čepići za uši. Ali ono što je još važnije, ne koliko sati pred spavanje prak tikujte umirujuće radnje poput čitanja ili meditacije.

Za osobe sa anksioznim poreme ćajem, otkrićemo jedan trik. Uko liko vam mozak, dok pokušavate da zaspite, radi 200 na sat, odre dite pola sata kao „vreme za bri gu” tokom dana i neka to vreme bude najmanje dva sata pre od laska na počinak. Takođe, može te pisati dnevnik o tome šta vas sve brine, ali i šta bi mogla da budu rešenja za te brige. Ako vaš mozak, uprkos ovim „merama“, opet podivlja, recite sebi da ćete se svim tim stvarima pozabaviti sutra, jer u toku noći svakako ni šta ne možete preduzeti.

Ukoliko ni jedan od ovih save ta ne radi, vreme je da se obrati te osluškujtelekaru.šta

vam organizam poru čuje, menjajte loše životne navike, a ako ništa od toga ne pomogne, prava adresa je lekarska ordinacija. I još je dan savet – ne testirajte vašu izdržlji vost predugo. l

tvojePROSOPAGNOZIJA:licezvučipoznato

autor: Tamara Vlaškalin

Koliko puta ste nekom izgovorili – deluješ mi poznato, mora da se znamo odnekud! Takođe, gotovo da nema čoveka koji se nije, bar jednom u životu, dva ili više puta upoznao sa istom osobom. Jednostavno, zaboravio je lice ili kontekst u kojem je ranije nekoga već sreo.

Međutim, da li ste znali da po stoje ljudi koji nisu u stanju da prepoznaju lica, čak ni svojih najbližih članova porodice, pri jatelja ili kolega? Da, zvuči kao nauč na fantastika… Još ako tome dodamo da deo ljudi sa ovim neurološkim po remećajem ne može da prepozna ni sopstveni odraz u ogledalu… Hajde da zavirimo u mistični ljudski mozak i saznamo šta je prosopagnozija!

Svetski mediji objavili su vest da ču vena filmska zvezda Bred Pit živi sa retkim poremećajem, tj. stanjem koje se manifestuje kao ”slepilo za lica”, tj. nije u stanju da vizuelno prepozna je ljude koji ga okružuju. U jednom od svojih intervjua, priznao je da, iako nije dijagnostifikovano, veruje da ima prosopagnoziju i da se svakodnevno bori da zapamti nove ljude. Pit veruje da ga zbog ovog poremećaja mnogi doživljavaju kao asocijalnog, kao oso bu koja je povučena i nepristupačna, te da ljudi nisu svesni sa kakvim se problemima bori.

Šta je Prosopagnozijaprosopagnozija?jestanjekoje uzro kuje nemogućnost prepoznavanja lica drugih ljudi. Zapravo, naučni ci prosopagnoziju definišu kao neuro loški poremećaj koji se, u socijalnom kontekstu, može smatrati invalidite tom. Koliko ovaj poremećaj može biti nedokučiv ljudima govori i činjenica da pojedine osobe nisu u stanju da prepo znaju ni sopstveni odraz u ogledalu ili ne mogu sebe prepoznati na fotografi jama sa godišnjeg odmora (a u među vremenu nisu svoj lični opis promenili brojnim hirurškim poduhvatima). Za pravo, prosopagnozičari jasno vide sve delove lica, tvrde naučnici, ali nisu u stanju da ih sagledaju u celini i prepo

znaju. Iako se ovaj poremećaj reflektuje, pre svega, na nemogućnost prepozna vanja lica, medicini je poznat i fenomen da mali broj ljudi nije u stanju da prepo zna ni različite predmete ili životinje.

U zavisnosti od stepena razvoja poremećaja, pojedini ljudi imaju problema da prepoznaju nove lju de koje upoznaju, dok drugi nisu u stanju da prepoznaju lica osoba koja već dugo poznaju. U pojedinim slučajevima prijavljen je i simptom nemogućnosti procene starosti ljudi sa kojima su u kontaktu, pa čak i nji hovog pola ili facijalnih ekspresija na osnovu kojih zaključujemo brojne tre nutne emocije kod ljudi – sreću, tugu, ljutnju

Smatraitd.se

da je prosopagnozija, u stvari, početna manifestacija različi tih neuroloških bolesti, te da postoji indicija da može biti povezana sa mi grenama, neoplastičnim lezijama ili cerebrovaskularnim bolestima. Ali ko načnog odgovora još uvek nema.

Prvi registrovani slučaj

Izraz „prosopagnozija“ ima grčko po reklo i potiče od korena reči „prosop“ što znači lice i reči „gnoza“ što znači znanje. Ovo stanje prepoznato je još 1892. godine. Međutim, tek 1947. go dine lekar Joachin Bodamer opisao je konkretne kliničke slučajeve, među kojima je i mladić koji je zadobio pro

strelnu ranu na glavi, nakon čega više nije mogao da prepozna članove po rodice, prijatelje, ali ni sopstveno lice u ogledalu. Ipak, povređeni čovek je mogao da prepozna drage ljude po drugim karakteristikama, kao što su glas, dodir, pokreti.

Razvojna ili prosopagnozijastečena

Naučnici tvrde da nije svaka proso pagnozija ista, te je klasifikuju u dve vrste. U prvu vrstu spada razvojna prosopagnozija i nju ljudi imaju od ra nog detinjstva. U ovom slučaju po remećaj svakako nije izazvan nekom povredom i ne može se medicinski di jagnostifikovati. Čak ni na magnetnoj rezonanci se ne mogu videti promene koje ukazuju na bilo kakav poremećaj. Urođena prsopagnozija se povezuje i sa genetikom, te se dešava da se više članova porodice suočava sa istim Uproblemom.druguvrstu

spada prosopagnozi ja koja se ljudima može pojaviti kasni je, usled povrede mozga, moždanog udara, pa i Alchajmerove bolesti i tada magnetna rezonanca može biti od ko risti u dijagnostici. l

Ukoliko se pitate ima li leka ili bilo kakvog tretmana za prosopagnoziju postite naš sajt i pročitajte ostatak teksta.

Strah stigmatizacijeod

S obzirom da ovaj redak pore mećaj za većinu ljudi spada u domen naučne fantastike, če ste su i predrasude i pogreš na uverenja o prosopagnoziji. Veliki broj ljudi veruje da pro sopagnozičari vide zamućena lica ili da imaju neki drugi problem sa vidom. Istina je da ljudi koji nisu u stanju da pre poznaju lica vide savršeno do bro. Poenta je da njihov mozak ne skladišti te slike u svoju memoriju, kratkoročnu ili du goročnu. Međutim, da stvar bude još interesantnija, ovi ljudi imaju poteškoća samo sa vizuelnim prepoznavanjem i pamćenjem, dok su im sve ostale kognitivne funkcije sa Prosopagnozičarivršene.

se često povlače u sebe, izbegavaju odlaske na različita dešava nja gde se okupljaju ljudi, iz begavaju da se telefonskim putem dogovaraju sa prijate ljima da će se naći u kafiću ili restoranu… Čak izbegavaju i ulaske u ljubavne veze, jer se plaše da partnerku prilikom narednog susreta, pogoto vo ako se našminka ili ošiša, neće prepoznati. Ali posma trajmo ovaj problem s vedri je strane. Žene koje su u vezi sa osobama koje žive sa ovim poremećajem mogu da budu sigurne da ih njihovi partneri vole, pre svega, zbog njihove unutrašnje lepote, a ne samo zbog fizičkog izgleda.

jasnoProsopagnozičarividesvedelove lica, tvrde naučnici, ali nisu u stanju da ih sagledaju u celini i prepoznaju

Grejpfrut

Grejpfrut tropsko voće karakterističnog gorko slatkog Bogatstvo hranjivim za svakodnevno konzumiranje.

Pored toga što osvežava, konzumiranje grejpfru ta može doprineti boljem zdravlju.

10 razloga uuvrstitedagrejpfrutsvojuishranu

1. Niskokaloričan, a ipak bogat hranjivim materijama

Grejprfut spade u voće sa najni žom energetskom vrednošću ali je izuzetno bogat hranjivim materija ma. Grejpfrut sadrži značajnu količi nu vlakana, kao i više od 15 vitamina i minerala značajnih za zdravlje ljudi.

Polovina grejpfruta srednje veliči ne ima:

Kalorija: 52 Ugljenih hidrata: 13 grama 1 gram grama 3% RDI RDI-preporučeni dnevni unos

Zahvaljujući visokom sadržaju vi tamina C, grejpfrut može doprine ti jačanju imunog sistema i ubrzati oporavak od prehlade i gripa. Viramin C nije jedini vitamin koji se nalazi u grejpfrutu a koji može imuni sistem učiniti jačim. Grepfrut sadrži i vitamin A za koji se zna da pomaže u zaštiti od zapaljenja i nekoliko zara znih Malebolesti.količine vitamina B, cinka, bakra i gvožđa prisutne u grejpfrutu dopri nose sveukupnom zdravlju kao i odr žavanju integriteta kože kao zaštitne barijere organizma. mr ph. Marija Stavrov

2. Doprinosi jačanju imuniteta

3. Pomaže u kontroli apetita

Polovina grejpfruta srednje veličine sadrži oko 2gr vlakana. Istraživanja pokazaju da ishrana bogata vlakni ma drži sitost i samim tim smanju je apetit. Ovaj efekat objašnjava se činjenicom da se usporava pražnje nje želuca i povećava vreme varenja hrane.

4. Može doprineti smanjenju telesne težine

Grejpfrut je voće koje se preporučuje u redukcionim dijetama. Pored sadr žaja vlakana zahvaljujući kojima ose ćaj sitosti duže traje pa se smanjuje potreba za hranom, grepfrut sadrži i znatne količine vode.

Istraživanje u kojem je učestvovala 91 gojazna osoba pokazalo je da su oni koji su konzumirali pola grejpfruta pre obroka izgubili više kilograma od onih kojima grejpfrut nije bio uključen u Tokomishranu.12

nedelja dijete koja je po drazumevala i pola grejpfruta pre obroka, učesnici su izgubili u prose ku 1.6kg. Druga grupa učesnika koja je bila na istom režimu ishrane ali bez grejpfruta izgubila je u proseku 0.3kg u istom vremenskom periodu. Druga studija, potvrdila je ove re zultate navodeći i smanjenje obima struka u grupi učesnika koji su kon zumirali grejpfrut neposredno pre ili tokom obroka.

5. Može pomoći u prevenciji rezistencijeinsulinskeidijabetesa

Insulinska rezistencija je sta nje u kojem ćelije prestanu da reaguju na delovanje in sulina. Insulin je hormon koji reguliše mnogo procesa u or ganizmu ali je najpoznatiji po svojoj ulozi u kontroli nivoa šećera u krvi. Kada posto ji insulinska rezistencija, nivo insulina, ali i šećera u krvi su povećani što su dva najzna čajnija faktora rizika za ra zvoj Konzumiranjedijabetesa.pola grejpfru ta pre obroka može dopri neti značajnom sniženju i nivoa insuina i insulinske re zistencije, pokazala je studi ja čiji su rezultati objavljeni u PubMed.

Ova studija je potvrdila i da je generalno ishrana bogata voćem povezana sa boljom kontrolom nivoa šećera u krvi i smanjenim rizikom od razvoja dijabetesa tip 2.

6. Prijatelj srca i krvnih sudova

Redovno konzumiranje grejpfruta može smanjiti rizik od razvoja bolesti srca i krvnih sudova utičući na visinu krvnog pritiska i nivo holesterola. Grejpfrut je dobar izvor kalijuma. Ovaj mineral izuzetno je značajan za zdravlje srca. Sa samo pola grejpfru ta obezbeđuje se 5% ukupnih dnev nih potreba za kalijumom. Adekvatan unos kalijuma povezan je sa smanje nim rizikom od razvoja bolesti srca.

Povoljan uticaj na zdravlje srca grej pfrut ne duguje samo kalijumu već i sadržaju vlakana i bogatstvu antiok Rezultatisidanasa.studije

koja je objavljena u PubMed-u pokazali su da konzumira njem grejpfruta tri puta na dan u tra janju od 6 nedelja može dovesti do značajng sniženja krvnog pritiska i poboljšanja lipidnog profila.

Redovno konzumiranje grejpfruta može smanjiti rizik od razvoja kamena u bubregu.

7. Sadrži moćne antioksidanse

Grepfrut sadrži nekoliko sastojka koji pokazuju antioksidantnu Najvažnijiaktivnost. među njima su:

Vitamin C - prisutan u značajnim količinama. Ovaj vitamin je sna žan antioksidans, može zaštititi ćelije od oštećenja usled kojih dola zi do razvoja hroničnih bolesti.

Bata karoten - u organizmu se pretvara u vitamin A za koji se zna da pomaže u smanjenju rizika od razvoja nekih hroničnih bolesti uk ljučujući bolesti srca, karcinom, kao i bolesti očiju kao što je maku larna degeneracija.

Likopen - ima jaku antioksidantnu aktivnost. Istraživanja u vezi ove supstance uglavnom su usmerena na njegovu sposobnost da spre či razvoj karcinoma, posebno karcinoma prostate. Takođe, može pomoći u usporavanju rasta tumora kao i ublažavanju neželjenih efekata koje sa sobom nosi terapija karcinoma.

Flavonoidi - zahvaljujući svom delovanju protiv zapaljenja značajni su u smanjenju visine krvnog pritiska i holesterola, čime se umanju je rizik od razvoja bolesti srca.

8. Smanjuje rizik od nastanka bubrežnih kamenčića

Redovno konzumiranje grejpfruta može smanjiti rizik od razvoja kame na u bubregu. Najčešći tip kamena u bubregu su kalcijum oksalatni ka Limunskamenčići. kiselina koja je prisutna u grejpfrutu može biti efikasna u spre čavanju stvaranja kalcijum oksalatnih kamenčića tako što vezuje kalcijum u bubrezima i izbacuje ga iz organizma. Isto tako, limunska kiselina ima spo sobnost da poveća zapreminu i ph urina stvarajući na taj način nepovolj ne uslove za stvaranje kamena u bu bregu.

9. Hidrira

Najveći deo težine grejpfruta čini voda što ovo voće čini izuzetnim za hidrataciju. Polovina grejpfruta sadrži oko 118ml vode što čini 88% njegove ukupne težine.

Da biste obezbedili svom organizmu dovoljnu količinu tečnosti najbolje je uzimati vodu ali od pomoći može biti i konzumiranje namirnica koje su bo gate vodom među kojima grejpfrut zauzima značajno mesto.

10. Ne zahteva obradu

Grejpfrut je lako uvrstiti u plan ishra ne. Zahteva malo ili ni malo obrade. Dovoljno je oljuštiti koru i grejpfrut je spreman za jelo. Preporučuje se i kao sastojak salata i smutija.l

Pored brojnih benefita, grejpfrut ipak nije za sve!

Sok od grejpfruta i konzumiranje proizvoda od grejpfruta imaju poten cijalne zdravstvene koristi, međutim, njihov unos je takođe povezan sa interakcijama sa određenim lekovima. Sok od grejpfruta značajno in hibira izoenzim CYP3A4 i P-glikoprotein (P-gp) te dolazi do povećanja bioraspoloživosti lekova koji su supstrati za CYP3A4 i P-gp.

Interakcije soka od grejpfruta sa lekovima pripisuju se flavonodima (kver cetin, naringin, naringenin i kempferol) kao i furanokumarina (bergamo tin). Značajno je da i beli i crveni grejpfrut uzrokuju interakcije. Do interakcije može doći i kada se unosi u razmaku od 12h.

Interakcije grejpfruta bi se mogle teorijski posmatrati i kao pozitivna interkacija, u smislu primenjivanja manje doze leka, međutim u praksi nije baš tako, zbog različitog sadržaja flavonoida, a i interindividualne razlike sadržaja izoenzima (brzi, spori metabolizeri).

Primeri lekova gde bi se trebao izbegavati sok od grejpfruta zbog interakcija: atorvastatin, simvastatin, lovastatin, amjodaron, karba mazepin, verapamil, felodipin, eritromicin i mnogi drugi.

Ukoliko koristite neki lek, konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom koju hranu biste trebali konzumirati u manjim količinama ili isključiti iz ishrane. Naizgled bezazlene količine hrane, mogu itekako uticati na bioraspo loživost leka, a samim tim i efekat.

Ukoliko imate osetljive zube, izbegavajte grejfrut

Prema statistikama stomatologa, svaka treća osoba ima problem sa povećanom osetljivošću zuba na podražaje. U osnovi preosetljivosti je oštećenje gleđi ili problem sa desnima.

Limunska kiselina koja je prisutna u citrusnom voću može oštetiti zubnu gleđ ukoliko se ovo voće konzumira u većim količinama. Ukoli ko imate osetljive zube preporuka je da izbegavate citruse.

Zube možete zaštititi od delovanja limunske kiseline iz citrusa i uživati u ukusu i zdravstvenim blagodetima poštujući preporuke:

Nikada je sisajte grejpfrut ili drugo kiselo voće.

Isperite usta vodom nakon jela i sačekajte 30 minuta pre nego opere te zube. Uz voće jedite sir. Uloga sira je da neutrališe kiselost u usti ma i stimuliše stvaranje pljuvačke.

Crveni ili beli, ima li razlike

Sve sorte grejpfruta su bogate vitaminom C, a postoji vrlo mala razlika iz među crvenog i belog grejpfruta u pogledu ove hranljive materije. Sadrže približno istu količinu kalijuma, dijetnih vlakana, ugljenih hidrata.

Crveni grejpfrut je primetno slađi od belog, uprkos činjenici da ima uporediv sadržaj šećera. Najveća razlika je u sadržaju vitamina A. Crveni grejpfrut ima znatno veći sadržaj vitamina A.

Jedna šolja crvenog grejpfruta obezbeđuje 50 % dnevnog preporuče nog unosa vitamina A, prema USDA bazi podataka o nutrijentima. Za razliku od crvenog, beli grejpfrut samo 2 % dnevne preporučene koli čine, prema USDA.

Niacinamid u preparatima za kožu

autor: Emilija Popov

Niacinamid je, po hemijskoj strukturi, amid vitamina B3 (niacina) i predstavlja njegovu aktivnu formu. To je hidrofilan molekul čiji su efekti posle topikalne primene (primena na koži) mnogo puta opisivani u naučnoj literaturi.

Uzavisnosti od koncentracije u proizvodu, kao i pod uslovom da je bioraspoloživost dobra, on ostvaruje brojne pozitivne efekte.

Najznačaniji su dejstvo protiv svraba, antimikrobno, vazoaktivno (utiče na krvne sudove kože), fotoprotektivno (štiti kožu od UV zraka), sebostatično (smanjuje lučenje sebuma), posvet ljuje kožu.

Ova supstanca se, generalno, dobro podnosi i dokazano je bezbedna, pa se, stoga, vrlo često koristi u kozme tičkim proizvodima.

Kada je reč o njima, niacinamid se

upotrebljava u terapiji akni, kao re gulator sinteze sfingolipida u koži, pojačivač markera epidermalne di ferencijacije i dermalne proliferacije. Nova istraživanja ukazuju na njego vu ulogu u poboljšavanju izgleda kože putem sprečavanja transfera mela nozoma, što za posledicu ima sma njenje hiperpigmentacije.

Danas se niacinamid često nalazi u formulacijama koje su napravljene sa ciljem da poboljšaju hiperpigmentacijeizgled

Mehanizmi ovih efekata i dalje osta ju nerazjašnjeni. Međutim, zna se da je niacinamid bitan prekursor NADH i NADPH, pa se pretpostavlja da su efekti posledica uspostavljanja rav noteže između ova dva koenzima.

Danas se niacinamid može naći u brojnim kozmetičkim formulacijama: serumima, kremama, micelarnim vo dama, losionima.

Povezanost niacinamida i ceramida

Ceramidi imaju centralnu ulogu u očuvanju integriteta kožne barijere, a njihov nedostatak se susreće kod

Prednosti niacinamida

Niacinamid ima široku primenu i pokazuje prednost u odnosu na neke druge sastojke kozmetič kih proizvoda (npr. retinol), zbog toga što se dobro podnosi i nije podložan oksidaciji ili fotolizi.

zrele i atopične kože. U jednoj studi ji, na kulturi ljudskih keratinocita, po kazano je da primenjeni niacinamid podstiče sintezu ceramida, kao i sfin golipida, slobodnih masnih kiselina i holesterola. Dodatno, pokazano je da ovaj model funkcioniše i in vivo – pri menom preparata sa 2% niacinami da spolja, na suvu kožu potkolenica, došlo je do poboljšanja funkcije kož ne barijere posle 4 nedelje usled stva ranja ceramida i slobodnih masnih Ukiselina.drugoj

studiji, dokazano je da je niacinamid delotvoran agens u tre tmanu rozacee.

Niacinamid i hiperpigmentacijetretman

Danas se niacinamid često nalazi u formulacijama koje su napravljene sa ciljem da poboljšaju izgled hiperpi Ovajgmentacije.efekatdokazan je u nekoliko stu dija. U jednoj od njih, osamnaest žena je na jednu stranu lica primenjiva la preparat sa 5% niacinamida, a za tim su posmatrani efekti. Pokazano je značajno smanjenje hiperpigmenta cije na strani lica tretiranoj niacinami

dom u toku 4, odnosno 8 nedelja. U drugoj studiji, 120 žena je na jed nu stranu lica primenjivalo kremu sa SPF faktorom 15 sa 2% niacinami dom, a na drugu samo kremu sa fak torom 15. Razlike u izgledu kože na dve strane lica su uočene posle 4 i 6 nedelja Takođe,primene.znaseda niacinamid ne do vodi do smanjenja hiperpigmentaci je inhibicijom sinteze melanina, već inhibicijom transfera melanozoma iz melanocita u keratinocite. Tačan me hanizam ovog procesa je i dalje nije otkriven.

Terapija akni

Lečenje akni obično dugo traje i po trebno je da pacijent poštuje terapij ski protokol. U zavisnosti od težine kliničke slike, primenjuju se različiti preparati, sistemski ili lokalno. Sma

Pogodan je za brojne kozmetičke formulacije, a prednosti njegove redovne primene su dokazane na mnogim tipovima kože i staro snim grupama. Potrebno je spro vesti još istraživanja, ali za sada se takođe pretpostavlja da bi nia cinamid mogao da vrši i blagi he mijski Dokazanopiling.je da ima anti-age ak tivnost (zbog proučavanog anti oksidantnog efekta), kao i da je delotvoran u tretmanu fotoošte ćenja kože. dostupniKomercijalnogel4%niacinamidapokazaojeznačajnuantizapaljenskuaktivnostuterapijiakni Paul Matts, John Oblong, ’’A Review of the Range of effects of niacinamide in human skin’’ Jacquelyn Levin DO; James Q. Del Rosso, DO, FAOCD; Saira B. Momin, DO, ’’How Much Do We Really Know About Our Favorite Cosmeceutical Ingredients?’’ Snežana Savić, predavanje iz Kozmetologije ’’DKP za tretman kože sklone zahvaćene aknama’’, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu

tra se da akne nastaju kao posledi ca povećane produkcije sebuma, kao i zbog bakterije Propionibacterium Komercijalnoacnes.

dostupni gel 4% niaci namida pokazao je značajnu antiinfla matornu (antizapaljensku) aktivnost u terapiji akni (Acne vulgaris). Tokom 8 nedelja korišćenja, kod 82% učesnika studije je došlo do pobolj šanja stanja, kao i smanjenja papu Ula/pustula.najnovijim istraživanjima, pokaza no je da niacinamid deluje na jedan od uzroka nastanka akni, odnosno na proizvodnju lipida iz lojnih žlezdi, pre svega triglicerida. Trigliceridi pred stavljaju 50-60% lipida iz lojnih žlez di, a primenjeni niacinamid smanjuje njihovu produkciju. l