Rusnaci u svece 21

Page 1

АЛЕКСАНДАР КОЛБАС, НОВИ МАҐИСТЕР АРХИТЕКТУРИ КА НА ДА

Рок VIII, Чис. 2 Май — Авґуст

/2009/

May – August Vol. 8, No. 2

ВОЙВОДИНА ОТРИМАНИ Х КОНҐРЕС РУСНАЦОХ / РУСИНОХ / ЛЕМКОХ У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ

Дзе{ati {vetovi kon}res Rusnacoh/Rusinoh/ Lemkoh (RRL) otrimani od 4. po 7. xnij U Ruskim Keresture. Na Kon}resu buli kolo 200 dele}ati i gosci zoz Polqskej, Slovackej, ^eskej, Madyrskej, Rumuni>, Podkarpaty zoz Ukra>ni, Gorvatskej i Serbi>, ta i zawdn>cka dele}aciy zoz Sivernej Ameriki (ZAD i Kanadi), yk i gosci zoz Rusi>

on}res po~al piytok, 5. xniy, zoz plenarnu shadzku i privitami. U tej ~asci Kon}resa u~astvovali i minister za lxdski i men {inski prava Vladi Republiki Serbi<, Svetozar ^ipli~, predsidatelq Viver{nej radi AP Vojvodini dr Boyn Pajti~, yk i dr u g i pr e ds ta v n< k i r epu b li ~ ne j, pokra<nskej i lokalnej vlasci, i vel< gosci. Na Kon}resu per{e privitne slovo mal minister Svetozar ^ipli~. – Wdna z lwp{ih stvaroh u Serbi<, to `e vona multikulturalna i multinacionalna. Po medzinacionalnih odno {enqoh, vona brend yki {icki `adax, i u vek{ej abo men{ej miri to `adax kopirac. Vidzel som kn<`ku dr Pavla Roberta Ma} o~iy “Narod n<odkadz” i scem povesc `e vi Rusnaci narod od v{adzi, evropski narod, a za Serbix okreme zna~ne, i z ~im {e ce{i, `e sce narod i zoz tej `emi – gvarel, medzi in {im, minister ^ipli~. ^esc otvoric Dze{ati kon}res RRL mal predsidatelq Viver{nej radi AP Vojvodini dr Boyn Pajti~. Von z tej nagodi gvarel: – Ruska zawdn<ca wdna z najstar{ih u Vojvodini i nw slu~ajno `e ruski yzik

K

Прeдлужeнє на 7 боку

Александар Колбас, син Меланиї и Владимира Колбасових зоз Киченеру, ОН, одбранєл 4. авґуста 2009. року маґистерску роботу под назву “Просторне и етнїчне адаптованє Карпато-Руснацох, їх еґзистованє, витирвалосц и толеранция” на Архитектонским факултету у Кембриджу. Предлуженє на 9 боку

ОТРИМАНИ ХХV РУСКИ ЛЄТНЇ ПИКНИК У ОНТАРИЮ

♦ За нами штвартина стороча як ше сходзиме ту, у Онтарию, на

вельки руски пикник. 25 роки, наисце, нє мала ствар. За почитованє, у каждим случаю. И за наздаванє же нам и надалєй тоти сходи буду таке як “гвизда водиля” у наших активносцох на обєдиньованю Руснацох-виселєнцох у тей часци Канади

Т

ото лєто будзе, напевно, запаметане по тим же му просеково температури спод даякого вецейрочного просека. Значи, маме кус швижше лєто, з вецей дижджами и зоз швижшима ноцами як цо ше, наприклад, швечи мац у юлию. Цо анї нє таке подле бо ше лєпше шпи, лєпше ше чловек одпочинє. Медзитим, кед вам у тижню пред вельким руским пикником приду, шором, 4 -5 ‘мокри’ днї вец покус и поцерпаце чи то зоз того сходу дацо и будзе, чи нє будзеце шедзиц у даякей виндякни пар годзини и вец сцекнєце... Алє, Бог ище вше з Руснацами, верце, и наградзує нас зоз прекраснима днями. Каждого року. Та так то було и того року, кед зме ше соботу, штвартого юлия, зишли на Кристи озеру при Хамилтону. Тота локация вигласана на

Фото: Яни СЕҐЕДИ Прeдлужeнє на 11 боку


ИЯ АЛ Р Т АВС

80 РОКИ ЖИВОТА О. ДАНИЛА НОВАКА

● Нєдавно нам сцигло писемко од почитованей панї др Амалиї Новак Фаирбанкс зоз Бирминґему, Алабама. У писемку була интересантна подобова креация як винчованка а панї Фаирбанкс, медзи иншим, написала и тото:

М

ой брат Данил, хтори жиє у Мелбурну у Австралиї, найстарши у фамелиї. Того року будзе славиц 80 роки живота як свой скромни ювилей а нам шицким на радосц. Я му за його родзени дзень направела уникатну винчованку хтору и прикладам до писма. На тей банкноти його фотоґрафия а там дзе серийске число, там його иницияли НД и датум його народзеня, а то 28 юлий 1928. року. Вредносц банкноти то уствари число його рокох живота. Мой брат Данил бул у Риме 12 роки. Там бул и пошвецени за

Р СТ В А

ИЯ

паноца 1966 року. Так ше того року наполня и 43 роки як вон служи у Божей Винїци. Гоч му 80 роки вон ище вше активни и у церкви и у дружтве. Ґу писемку панї Фаирбанкс приложела и кратши написи зоз новинох зоз хторих дознаваме же о. Данил Новак народзени 1928 року у рускей церковней фамелиї у Коцуре. Од малючка бул вязани за коцурску руску церкву, за єй иконостас и образи та и сам почал коло 1948 року, мальовац на духовни теми. Теди вошол и до тайнох тишлїрского ремесла. Року 1953 ше у

НА МНОГАЯ И БЛАГАЯ ЛЇТА !

ИНТЕРНЕТ КОРЕСПОНДЕНЦИЯ ЗОЗ ПАНЇ АДИНУ САБАДОШ-ПОПОВИЧ, БЕЧ

Пририхтал: Гавриїл КОЛЄСАР Канада

(2)

♦ Знам тото, барз добре, же ше наш оцец пре нас, дзеци, пре нашу ♦

будучносц, одлучел пойсц до иножемства. Же би нам обезпечел щешлїви живот У Канади маме шестринїцу, на Флориди жиє моя шестра Рахилька Милич зоз мужом Драґаном и сином Андрейом, ми у Австриї, родзина у

Можем лєм повесц же сом бул такповесц ґроґи, чувствовал сом ше, значи, як боксер хтори достанє моцне вдеренє до глави, кед сом пречитал у имейлу хтори сцигнул од панї Адини Сабадош Попович зоз Австриї и таки слова: Горда сом на мой руски народ и на його досяги. Прето ше трудзим зоз мою фамелию и ширшу родзину бешедовац по руски, кельо ми обставини допущую, а зоз цильом же би нашо младши точно знали зоз хторей су грудки. Кельо нїжносци, кельо найкрасших интимних чувствох лєм у тих даскелїх словкох.. Та чи ту ище треба дацо мудровац? Чи треба вияшньовац тото же яки єй чувства, єй любов за нашо руске, за наших Руснацох, яки тоти єй чувства щири и чесни!? Нє, вона ше з тима словами при мнє занавше запечатовала як правдива руска душа хтора з полним шерцом люби свой род. Бо, як да повем, и я мам надосц з таких чувствох алє их нє знам анї на ТАКИ, а анї на иншаки способ так брилянтно виражиц як вона з тима пар виреченями. А любов за єй широки род, за шицки родзини, за найблїзших вибивала з каждого шорика у тексту хтори написала як свойо автобиоґрафски роздумованя на питаня хтори сом єй послал. Ниа, ту друга часц єй споведзи и прешвечце ше до єй прекрасних литературних импресийох. Бок 2

подполносци пошвецел Богу и замонашел ше. Нєодлуга почал школованє у Заґребе а студиї богословиї закончел у Риме дзе бул пошвецени за паноца. Паноцец Данил Новак през живот участвовал у будованю вецей каплїчкох и церквох, на хторих и сам часто робел рижни роботи, и то од мурованя та по скраванє закрица. Кеди лєм могол вон свойо моци и свойо знаня нєсебично даровал Церкви и шицким вирним хторим, як парох, роками служел.

М

ой оцец Янко Лисого Сабадош ( волали го за младосци и “красни Лиси”) и мац Иринка Буилова, обидвойо зоз Руского Керестура, винчали ше 1951. року у Руским Керестуре. Оцец виучел за байбера а мац була шивачка а, попри оца, научела ше и фризирац та помагала оцови у раднї. Нєодлуга потим як ше побрали општина у Руским Керестуре обявела конкурс у хторим ше за место Филїпов, нєшкайши Бачки Ґрачац, глєдало байбера-фризера. Мой оцец ше приявел и достал РУСНАЦИ У ШВEЦE


гевтого року нащивиц, после скоро 40 нащивела. Упутели ме, а понеже я за рокох, Филїпов и хижу дзе зме вєдно з цали час нї зоз ким нє мала контакт, Даринку росли. На тей фотоґрафиї цо дожила сом стретнуца з даєднима прикладам мац и сушеди шедза праве хтори описац нє мож, нараз слизи, пред тоту хижу. Була то хижа хтору нєсподзиванє... у центру сом ше напущели Шваби кед мушели пойсц. Я опитала людзом хтори стали у ґрупох, и Даринка ше ище теди бавели и до чи ше здогадую байбера Сабадоша а школи зме ходзели зоз швабскима вони, кед чули же я старша дзивка дзецми понеже у валалє остали вецей байбера Сабадоша, почали ме облапяц швабски фамелиї. А од нашей хижи та и барз ше радовали. Нє було скоро анї прейґ драги, на углє, була байберня. єдного медзи нїма хто ше нє Байберня, як локал, ище еґзистує лєм є здогадовал моїх родичох. А, заварта зоз штанґлу и клатку. Так ми насправди, паметам же ше дзеци випатрало, док ми памятки лєтали штригали, кед требала почац школа през главу, же оцец дораз придзе и вєшенї, и то була така гужва як кед би отвори радню! Филїпов ше скоро нїч нє пременєл. Єдине цо ме заболєло то тото же церква хтора була у Янко и Ирина Сабадош як центре валала млоди и млода цалком звалєна, тота радню у Филїпове дзе ше такой и церква хтору Шваби преселєли. Оцец бул там, розуми ше, подзвигли. Понеже єдини байбер на цали валал. Там ше там после гевтей 2.08.1953. року народзела я, Оленка в о й н и жили або Олґа, потим, цали мой потерашнї комунисти їм церква живот, шицки ме волали лєм Адина. О нє була потребна. А два роки, 21. 04. 1955. ше народзела за мнє валал лєбо моя шестричка Даринка а о 10 роки ше варош без церкви народзела и наша наймладша таке як пусте место. шестричка Рахиля. У Филїпове зме Так ми и людзе ходзели до оводи и до основней школи дїйствовали якошик Фотоґрафоване у Филїпове: Мац мала предих та по мою штварту класу. празни, мала сом вишла на драгу дакус шеднуц и вишивац або штрикац, Жадам повесц же моїх чудне чувство кед а сушеди з дзецми ше вец зиходзели коло нєй родичох барз любели и почитовали у сом их стретала там Филїпове цо цалком розумлїве, бо ше на центру же стоя и патра, патра як без ше лєм раз у року штригали. Мойо у оцовей раднї шицки штригали, цали надїї. Як зме сцигли та зме ше помали родичи нє були у Филїпове од кеди ше Филїпов. Я и мой Слободан були вожели през валал а мнє шицко виселєли. Направели зме план же у випатрало празне бо даєдней нагоди, док пойздеме там ґу сом у стред валала нїм, же их одведземе до Филїпова же церкву нє видзела... би го ище раз нашивели док су ище у Людзе шедзели пред добрим здравю. У тим чаше, кед я була у кафичами, даєдни хлопи кучали на углє штвартей класи основней школи, була – так як то обичай комасация и мойо родичи достали жем хлопом бул, кед у Кули та ше знова врацели до Руского вистал та кукнул Керестура и ту отворели байберню а шицко єдно дзе ше познєйше, у такволаней задруґинаходзел, чи у байбернї, робели зоз Лендєром и центру, чи пред Ґалуском и так робели по час першей карчму лєбо на велькей привредней реформи, кед ше автобускей станї- зявела и перша векша инфлаця. ци... Розпитовала сом Родичи прешли на заградкарство и ше за мойо школски приключели ше ґу мойому дїдови пайташки, хто дзе Михалови Буилови хтори бул, як сом Ирина и Янко Сабадош у байбернї у Филїпове бива же бим их гварела, перши заградкар у Керестуре РУСНАЦИ У ШВEЦE

Бок 3


и так, з його помоцу, дакус напредовали. - Кельо знам, ваш оцец нє бул длуго заградкар, повед бим же то бул час кед ше судьба вашей фамелиї унапрямела на Австрию? - Року 1969. мой оцец одходзи, як ше то гутори, “трбухом за крухом” до иножемства, до Австриї. Ми, дзеци, остали з мацеру у Руским Керестуре. Медзитим, нєодлуга ришене же би ше мац и я придружели ґу оцови у Австриї, а Даринка и Рахилька остали у баби Буиловей єден рок кельо требало же би Даринка закончела остатнї рок. Теди ше о нїх двох досц старала и моя нина Фебронка и шовґор Бандика Балоґ. О рок вони два сцигли до Бечу дзе Рахилька почала ходзиц до першей класи а Даринка одходзела на ученє нємецкого язика. А оцови ше у Австриї наисце нє було лєгко самому знаходзиц. Нємецки дакус знал, тельо цо научел на салашу кед бул мали у бависку зоз швабскима дзецми. Алє тоти слова цо му були потребни у хвилькох кед сцигнул, вон нє знал. Приповедал нам вон познєйше же було теди, боме, спорозумйованя и ‘з руками и з ногами’. Паметам його здогадованє кед пошол до месара и сцел купиц целячу печинку а вони го нє розумели цо то вон сце та вец указал на бок, там дзе ше печинка находзи и вец указал з пальцами на роги на глави и гварел: Муууу! Австриянци нє єдза тельо хлєба як цо ше то є на Балкану. А мой оцец нє могол нїч єсц без хлєба. Пошол вон раз до карчми на ґулаш. На столє уж стала кошарочка зоз 6 жемлїчками. Значи, кажди госц хтори шеднє, кед му по смаку, вежнє єдну жемлїчку и келнер кед придзе наплациц та почита у кошарочки жемлїчки и зна кельо треба наплациц, чи єдну чи два. А мой оцец поєдол шицки шейсц жемлїчки з єдним танєром ґулашу. И келнер кед пришол же му наплаци та писал: 1 сок, порция ґулашу и... пита ше оцови же кельо жемлїчки поєдол, а оцец гвари же 6. Келнер ше лапел за главу и зачудовано патрел и гварел: Шейсц – аууууу! Нє могол ше лєм начудовац же 6 жемлїчки поєдзени нараз. Мой оцец пришол ‘на чарно’ до Австриї та ше мушел за шицко Бок 4

остарац сам. Зишол зоз гайзибана и заводзе Allianz-Ver.AG робим од 1974. почал ще круциц як ше знайсц у тим А Даринка од 1976. року. У прешлим, шицким. Пенєжи нє мал вельо зоз собу 2008. року, указала нам ше можлївосц сцигнул до Бечу вноци и нє мал дзе одкупиц остатнї два роки служби, так преспац. И так, шейтаюци, роздумовал же тераз уж нє робиме а нарок и же дзе би вон тераз могол преспац. официйно будземе у пензиї. Нашо Преходзел коло єдного автоодпаду и мужове муша ище даскельо роки знашол ше, ту у єдним старим авту длужей од нас робиц и аж вец годни и спал мешац и пол. Потим нашол вони до пензиї. Слава Богу же нас так роботу у “Семпериту”, у фабрики крашнє водзел у нашим живоце гоч нє ґумох, та там достал и квартель на мож повесц же вше и же шицко ишло хаснованє. Теди нам явел же можеме, лєгко. Ми були медзи першима мац и я, рушац до Бечу. Путовали ми странцами – Auslenderami у Австриї. таки радосни же оцец уж ма там и Теди ше роботну моц, односно квартель и добру плацу и шицко супер. странцох, барз глєдало. Власнїки Ми ище нє знали нїч о його мукох на Унук Андриан у центре уваги фамелиї Попович самим початку. Сцигли зме на Вестбанхоф станїцу а оцец нас, щешлїви и радосни, дочекал. Такой нам указовал дзе цо єст, як ше цо вола, упознавал нас зоз його новим дружтвом. А я и мац... за нас наступала катастрофа - анї му, анї ме, лєм ja, ja, ja и Danke Schön, Bitte..komm и так доокола тоти пар слова. Такой други дзень зме пошли поглєдац дзе ше можеме уписац на ученє нємецкого язика понеже фирмох чекали на гайзибнаских то було, чувствовали зме, найваж- станїцох странцох, роботну моц зоз нєйше у тих хвилькох! У школи, ище у YU, и ґрабали их за себе. А нєшка уж Керестуре, нє мала сом щесца же би цалком друга слика. Нє було нам лєгко привикнуц моя класа учела нємецки язик, мали зме русийски. Нє могло ше виберац ше на нове културне окруженє, на хтори сцеш язик учиц. Одредзене було, нови способ живота. Алє, понеже ше ваш странски язик русийски и - квит. нам пачел тот живот, ми ше трудзели у Пред двома роками сом стретла шицким кус-покус напредовац, першого Руса зоз хторим сом могла, односно, трудзели зме ше интеґровац конєчно, прегвариц по русийски. Беч до тамтейшого дружтва. Найчежше було интеґровац ше нашому оцови. А нєшка полни зоз Русами. Уписали зме ше н а ми му нєшка барз подзековни же нас Sprachschule, до школи нємецкого приведол до Австриї. Нєдалєко нам язика а, попри того, кажди дзень зме и одпутовац до нашого родного краю. робели. О рок, кед до Бечу сцигли и Родиме место нє забуваме и часто Даринка и Рахилька, уписали зме ше з обиходзиме родзину хтору там ище Даринку до IBM школи за маме. - Родичи вам нє остали у дактилоґрафию. По законченю зме такой достали роботни места у Австриї, кельо знам, вони ознова у ALLIANZ-VERSICHERUNGS:AG и ту старим краю? - Нашо родичи пошли до зме препровадзели шицки нашо роки службованя. Значи, у осиґуруюцим пензиї и врацели ше жиц до Кули. РУСНАЦИ У ШВEЦE


рудокопу, а до Австриї Уживаю у своєй хижи и пришол 1972. року, ту до Бечу. загради хтора им тераз Упознали зме ше у главни гоби. Оцец люби Адвентистичней церкви. Вон ходзиц лапац риби. Док му часто грал на орґульох а я брат Владо ище жил та шпивала и так зме ше вше вєдно о дхо дзели до вецей дружели и баржей р и б о л о в у. О ц е ц м и упознавали. У мешацу маю приповедал же кед була 1974. року зме ше щешлїво война (90-тих рокох) та повинчали. Вон роби у були опасни днї кед нємецкей фирми KAEFER як бомбардовали. А мой звуч ни технїч ар. По сле оцец, чим ше ситуация кус штирох рокох народзела нам змирела, такой одходзел ше Сандра, а после шейсц лапац риби. Раз так бул гет рокох народзел ше и син Иґор. дзешка, на беґелю лапал По законченим школованю риби, кед нараз а авиони Сандра достала роботне место у почали бомбардовац дзешка Даринка, мац Ирина, оцец Янко и Адина адвоката и одала ше за блїзко. А вон шедзи з пред Родичовим хотелом у Кули Бранислава Станисавлєва зоз циґоньом на беґелю. Єден репортер го вифотоґрафовал и дал до були зме ище радоснєйши кед зме Нового Саду. Иґор ше ище школує и новинох же “усред бомбардовања видзели їх твари зоз хторих вибивала роби у Алиянс компаниї дзе и я Сабадош Иван (Jанко) мирно пеца радосц. По їх справованю, по велїх робела. Оженєл ше зоз Австриянку рибу”. Теди то було покус и страшне, а знакох, видзели зме же були Андрею Блауштайнер и маю сина нєшка ше шмеєме кед нам о тим оцец прещешлїви. Вериме же тот дзень за Адрияна хтори 1. юния 2009. року нїх будзе єдна красна памятка док жию наполнї єден рок.То будзе його перши приповеда. Ми гевтого року нашим а за нас радоц же зме им таки красни родзени дзень. . Моя шестра Даринка зоз родичом славели 50 роки малженства. дзень даровали. Єдине цо оцец теди Було то у Кули, у Родичовим хотелу. спомнул то його браца Любо и Владо мужом Пецийом хтори по походзеню Плановали зме длуго же як и дзе то хтори уж покойни и спомнул брата зоз Македониї, и з їх дзецми Емину и покончиц и ту нам ше пачело, понеже Теофила хтори пре свою хороту нє Дарком, жиє дас 45 км од нас. Барз зме ту будовательни стил и ентериєр яки могол буц присутни. Тоту їх свадзбу, часто вєдно. Пецо Ґулевски, мой жец а ми любиме. О тим зме родичом нє їх вешелє, зняли зме на ДВД и Даринков муж, ма свою Осиґуруюцу аґенцию, як филиялу Алиянси, и ту му приповедали нїч, лєм зме им гварели зачували и їм и нам вичну памяту. - А ви, обидва шестри, свой у роботи помага и Даринка. же на тот дзень пойдземе на полудзенок до ресторану. А же живот унапрямели на Австрию! Емина роби як асистенткиня у - Розуми ше, ту у Австриї зме зубара а Дарко ище студира и грає на поволаме и родзини и приятельох – о тим зме им нїч нє гуторели. Модлєли росли, ту зме постали дзивки, та зме концертох же би себе заробел а роби и зме ше Богу да здрави дожию тот ше ту и поодавали. Я ту упознала у Алиянси скрацено. Виходзи же добре дзень и да ше можеме шицки вєдно зоз м о йо го Сло бо дана По по вич а. було же я и Даринка робели у Алиянси нїма радовац. А тот дзень була наисце Слободан зоз Бору, зоз Борского и, на концу, достали зме добри єдно красне дожице за характеристики и Родичом Сабадошовим їх дзивки Адина и Даринка нїх. Обачели вони же ми подзекованя, так же орґанизовали преславу 50-рочнїци малженства нє будземе сами у нашо дзеци мали ресторану, же там було першенство при надосц познатих людзох, доставаню роботних алє нє могли теди ище местох у Алиянси. Ми одгаднуц цо ше за нє знаме цо будучносц шицким тим скрива, цо принєше, медзитим, порихтане. Бул то дзень нашо дзеци щешлїви же хтори их здогаднул на їх маю таки роботни перше стретнуце кед места бо у нєшкайшим були ище млади, на їх чаше чежко найсц дзень винчаня, як и на роботу. велї красни а, можебуц, и Як сом спомла, чежки хвильки хтори нашо хлопи муша мали у своїм потерашнїм робиц ище найменєй живоце. И, розуми ше, штири роки кед же ше РУСНАЦИ У ШВEЦE

Бок 5


Драґан, Андрей и Рахиля

же би и нашо дзеци предлужели обиходзиц фамелию, же би розвивали фамелиярни одношеня и же би нє забували же там у Керестуре єст ище членох нашей ширшей фамелиї и же їх корень праве там. - Кого ше з наших людзох здогадуєце, було наших у Австриї у свой час красне число? - У Австриї було, на самим початку там дзешка 1975. року ище Руснацох. Наприклад, Натала Шепински Ґовля. Муж єй шлоґирани и маю сина Кристияна. Потим ту бул на студийох паноцец Холошняй зоз Коцура чи Дюрдьова (забула сом му мено), бул вон ту даскельо роки алє ше врацел зоз фамелию назад до краю. Потим, бул ту Юлин и Ирина Колошняї зоз Керестура и Любо Горняк зоз супругу. И, най нє забудзем, була ту и Фемка Малацкова. И шицки вони ше врацели до оцовщини. У Австриї остали моя шестра и я зоз фамелиями. Сходзиме ше ч а с то . С л а в им е р о дзе н и д н ї . Одходзиме на концерти, до Опери, до нашей церкви, хлопи на фодбал а часто маме и нащиви до приятельох рижних нацийох. Гобиї нам рижнородни: граєме, шпиваме, р айз ує м е, уж ив ам е у вар е ню вшелїяких єдлох зоз цалого швета.

закон дацо нє вименї. И ту наставаю и проблеми же нє можеме путовац теди кеди ми, жени, надумаме алє ше муши термини ускладзовац. Самим нам нє таке интересантне путовац алє уж маме идеї дзе зме годни и без мужох одпутовац. Криза хтора настава здогадує ме дакус на нашу кризу, ище кед ми були мали. А пре тоту кризу мой оцец ше спаковал и пошол до иножемства. Родзина, ширша фамелия нас нє могли розумиц же чом напущаме свой родни край. Була то дїя хтору велї вообще нє могли задумац же би зробели. А з тедишнїх часох знам тото, барз добре, же ше наш оцец пре нас, дзеци, пре нашу будучносц, одлучел пойсц до иножемства. Же би нам обезпечел щешлїви живот. Здогадам ше войни 1990. року под час хторей наша фамелия барз патела. Нє знали зме кому перше и на яки шицко способи треба помагац. Алє слава Богу же зме вше нашли можлївосц даяк дойсц до своїх милих и указац им помоц. Позната Гуманитарна орґанизация АДРА нам дала шанси же бизме посилали пакети своєй милей родзини. И особнє зме ношели помоц. И теди зме почувствовали правдиву радосц и ДАРИНКА И АДИНА НА УХОДЗЕ ДО САЛИ задовольство ж е БЕЧСКЕЙ ОПЕРИ - Були зме на ґала добротворним можеме помагац своїм концерту за Болгарску хтори отрмовани у будинку хтори нас и наш одход Бечскей опери. Було барз крашнє и могла сом уживац даке ди дав но нє у моїх наймилших хорских шпиванкох – хор зоз Набука и шпиванку Алилуя розумели. Жаданє нам Бок 6

Маме и свойо хижи зоз заградками, сами их шориме, копеме и уживаме у квецу. Дакеди себе аж подумам же нацо ми рочни одпочивок, чи прето лєм же бим путовала койкадзи, кед ми и дома крашнє у заградки. Австрия барз красна жем, можем повесц скоро як Швайцарска. Ище вше зме ю нє обишли цалу. Каждого року так дзелїме рочни одпочивок же бизме нащивели своїх а другу часц рочного лєциме даґдзе далєй. Нашо путованя були: Италия, Швайцарска, Нємецка, Єгипет, Израїл, Греческа, Австралия, Тунис а того року, можебуц, Турска. Кед нам Бог да доброго здравя у пензиї годни зме ище лєпше упознац Österreich. Найкрасша часц Австриї то Südtirol (южни Тирол), Воралберґ, ту зме були з дружтвом на Алпох, Доломити и так далєй. Беч красни вельки варош, зоз вельо музеями, зоз краснима парками, твердинї, Schlossi, Пратер... Дзекеди ше ми видзи же за живота анї нє старчиме шицко тото пообиходзиц.Та прето дакеди гуториме же чкода исц на други места кед Австрия така красна. Цо далєй преходзи час, я ше вше баржей боїм од лєценя на авиону бо почали досц часто падац... Хто спомедзи вас жада видзиц Беч, най ше пачи, гибайце! Кед будзеце лєциц у напряме Керестура, можеце накратко злєциц и до Бечу. ГИБАЙЦЕ И ОПАТЬЦЕ! Kommen Sie uns besuchen! У Канади маме шестринїцу Веселку и Славка Надьмитьових. На Флориди жиє моя шестра Рахилька М и л ич зо з м ужо м Д р аґа но м , уметнїком, и сином Андрейом хтори ше ище школує. Ми у Австриї, родзина нам у Нємецкей, у Войводини... На шицки боки зме розошати. Час зробел свойо. Велї спомедзи нас анї нє шнїли дзе их животна драга однєше.

РУСНАЦИ У ШВEЦE


ДИНА ВОЙВО wden z urydovih u AP vizna~el Vojvodini. Gordi zme na toto `e Rusnaci vikami doprino{a rozvox na {ej zawdn<ci. Yk multikulturalni {tredok, Vojvodina ma vibudovani vel< instituci< kotri ~uvax i pestux identitet nacionalnih zawdn<coh kotri u nwj `ix. Dr Boyn Pajti~ po`adal Kon}resu uspi{nu robotu, i na koncu svowj be{edi nagla{el fakt “`e {e xvilejni, Dze{ati kon}res otrimuw u Vojvodini – kompliment tomu co Viver{na rada i cala zawdn<ca roby u ostatn<h rokoh `e bi {e za~uvalo toto co Vojvodina v{e bula – wdinstvena evropska re}iy”. Dele}ati Kon}resa takoj na po~atku konstituovali nwobhodni komisi< za verifikacix mandatoh dele}atoh Kon}resa, za pravni i statutarni pitany, i prinwsli zaklx~enw `e bi {e pristupelo premenkom Statutu [vetovogo kon} resu RRL ~ij predklad napravi nove zvolanw [vetovej radi. Novi statut bi trebal buc prilapeni na 11. Kon}resu. U ceku per{ogo plenarnogo za {edany podnw{eni i uvodni vikladany predstavitelqoh dele}acijoh zoz `emoh kotri tvory or}anizacix Kongresa o <h roboti i aktivnoscoh u medzikon}resnim ~a{e. Vikladany podnwsli Nataliy Gnatko, Mariyna Lyvinec, Andrej Kop~a, o. Vasilq Boj~uk, Dxra Papu}a, Vladimir Protivnyk i Mikola Bobinac. Na tej plenarnej shadzki Referat o dotera{nwj {tiriro~nej roboti [vetovej radi kotrej bul na ~olw, alw i svojo vidzenw dzepowdnih najzna~nwj{ih naprymkoh za dalq{u robotu Kon}resa i [vetovej radi, podnwsol i prof. dr Pavlo Robert Ma}o~i. Von u svo<m vikladax dal pripoznanw Rusnacom u Serbi<: – Po 1989. rok, vojvodynskosrimski Rusnaci buli wdina urydovo pripoznata }rupa Karpatskih Rusinoh na {vece! Popri tim `e to bulo omo`l<vene dzekuxci der`avnim or} anom dakedi{nwj Xgoslavi<, Rusnaci bi nw pre`ili yk okremna narodnosc, ked bi sami nw mali vlasnu narodnu gordosc i `adanw robic na o~uvanx kulturi svo<h predkoh, i totu kulturu pridavac nastupnim pokolwnqom. Be{eduxci o medzikon}resnih aktivnoscoh, predsidatelq [vetovej radi RRL, dr Pavel Robert Ma}o~i РУСНАЦИ У ШВEЦE

daskelqo oblasci u kotrih Kon}res, odnosno jogo orгanizaci< zazna~eli najvek{i uspihi. Po jogo slovoh to oblasc nauki, obrazovany i vidavatelqstva. Von vizna~el i velqku diplo m atsku i medzinarodnu aktivnosc u kotrej [vetovi kon}res RRL prepoznati yk le}itimni or}an Karpatskih Rusinoh. Wden robotni dzenq Dze{atogo Kongresa RRL otrimani u Gorvatskej odnosno Petrovcoh, dze podnw{eni zviti kon}resnih komisijoh i <h predkladi zaklx~enqoh. Beruci slovo pred vikladanqom komisijnih zvitoh, prof. dr Robert Pavlo Ma}o~i u Petrovcoh obracel uvagu na pod<< na Podkarpatx ocenxci `e Kon}res v{e budze potrimovac namaganw tamtej{ih Rusinoh za pripoznavanw yk okremnogo narodu, alw Kon}res nw budze potrimovac ruhi kotri toto `adax vitvoric nasilno i zoz utverdzovanqom novih gran<coh, bo “procesi u Evropskej uni< idu u napryme scerany, a nw praveny novih gran<coh”. Yk von nagla{el, a to potverdzela i kon}resna komisiy za zaprovadzovanw popisu `itelqstva, `e najva`nwj{i zadatok or}anizacijoh kotri tvory [vetovi kongres RRL budze prave pririhtovanw za 2011. rok ked {e okon~i popis `itelqstva. Zadatki u oblasci kulturi budu usogla {ovanw terminoh otrimovany manifestacijoh i festivaloh pri Rusinoh yk i pravenw bazi podatkoh o kulturno-umetn<ckih dru`tvoh, a komisiy za privredne sotrudn<ctvo po {vidko virobi sajt na kotrim budu podatki i informaci< o Rusinoh privredn<koh. Komisiy za virski pitany konstatovala problem grekokatol<koh Rusinoh u Slovackej i predlo`ene `e bi {e glwdalo priwm u Vatikanu, dok komisiy za vidavatelqstvo i informovanw predlo`ela porydne vikladanw drukovanih kn<`koh pri Rusinoh i utverdzovanw wdinstvenej bibliografi<, a novinare vira`eli potrebu formovany Asociyci< ruskih novinaroh. U komisi< za istorix gvarene `e bi

trebalo napravic zawdn<cku istorix Rusinoh, a {icki dilemi kolo nwj treba `e bi ri{ovali fahovci na naukovih shodoh i konferencijoh. Or} anizator kon}resnogo dny u Petrovcoh bulo Dru`tvo “Rusnak” zoz togo valalu i mesna {kola “Antun Bauer”, yk i vukovarsko-srimska `upaniy ~ijo predstavitelw pozdraveli dele}atoh i goscoh Dze{atogo kon}resa RRL. Na trecej plenarnej shadzki Dze{atogo {vetovogo kon}resa RRL u Ruskim Keresture, 82 dele}ati Kon} resa vibrali novi sostav [vetovej radi RRL – Natalix Gnatko (Gorvatska), Aleksandra Mo{kolu (^eska), Andrey Kop~u (Polqska), Dxru Fircaka (Rumuniy), Mikolu Bobinca (Podkarpatw), D`ona Ri} etiy (Siverna Amerika), Martina Ka ra {a ( Slo vac ka) , Ma riynu Lyvinec (Madyrska) i Dxru Papu}u (Serbiy). Za predsidately [vetovej radi RRL, yk viver{nogo cela Kon} resa, vibrani Dxra Papu}a, predsidatelq Ruskej matki. На тим сходзе зме нє були и нє маме право дацо узше заключовац. Очиглядне лєм тото же у поглядзе акцийох и активносцох Подкарпатских Русинох Шветови конґрес нє ма нєзнам яку широку лепезу поцагох хтори би голєм дацо допомогли у їх борби за основни национлани права. Тото у вязи попису 2011 року нє подле, вшелїяк, алє то о два роки – а цо потамаль? Шедзиц и патриц цо нашо браца робя, сами, у борби зоз Києвом. После конґреса ше зявели и пар тексти зоз хторих вибераме интересантнєйши акценти: Гоч велї обчековали же придзе до реинтеґрациї Сойму Подкарпатских Русинох и Шветового Конґресу, як и до интеґрациї Шветового Конґресу Руснацох/Русинох/Лемкох и Бок 7


Шветового Конґресу Подкарпатских Русинох, нажаль, то ше нє случело. Заш лєм, старе зволанє Шветовей ради хтора на инициятиву прешлого предсидателя "вируцела" Сойм зоз составу Шветового Конґресу РРЛ пре, нїби, мишанє до политики (як же национална политика то нє), гоч на то нє мала право бо то потупйованє Статуту Конґреса, зменєне и формована нова Шветова рада у чиїм составе ше находза и особи хтори участвую и у роботи Шветового Конґресу Подкарпатских Русинох. То барз добре, бо то, за тераз лєм, вяза, карика помедзи два Конґреси, хтори ше пре исту тематику зоз хтору ше занїмаю (лєм же Шветови Конґрес Подкарпатских Русинох оштрейши, радикалнєйши у своїх вимогох, як цо то Шветови Конґрес Руснацох /Русинох / Лемкох хтори ше остатнїх рокох уколїсал до успихох хторих евидентно мал) обовязно буду мушиц зєдинїц до єдного Конґресу шицких Руснацох Швета. Нашо, Русински/Руски , медиї у Сер биї-Войводини нє барз розположени дацо повесц або написац кед тема дакус озбильнєйша. Боя ше же дакого повредза (кого? – Союз Русинох Українцох) а то же вельке число своїх сонароднїкох, патрачох, слухачох, читачох пре то тримаю у цмоти їх нє интересує. Занєдзбую аж и основни постулати новинарства – пласовац информацию на час и правдиво. Цо Руснаци у Войводини знаю о тим же бувша Шветова рада РРЛ, як вивершни орґан Шветового Конґресу Русинох/Руснацох/Лемкох на єдней од своїх схадзкох, прешлого 2008. року, осудзела поступки Сойма, оградзела ше од нїх и виключела Сойм зоз членства гоч таку одлуку може принєсц лєм Конґрес. Осудзели их прето же одлучели нєдопущиц свойо щезованє, же сцу зачувац свойо мено и Русински идентитет. Остали сами, алє нє без моцох, предлужиц далєй. Формировали Европски Конґрес зоз котрого послали вимогу Києву же би ище раз роздумал и принєс одлуку о припознаваню подкарпатских Русинох як окремни народ и дал му автономию на їх историйней териториї. Києв и тоту вимогу иґноровал. На другим Европским Коґресу принєсли одлуку же преглаша Републику Подкарпатска Бок 8

Рус кед Києв до одредзеного року нє да одвит на їх вимогу зоз першого конґресу. Одвит урядового Києва бул ... нїяки, окрем предлужованя провадзеня, прислухованя, претресаня обисцох, дискредитованя прейґ медийох, ширеня нєправди о активносцох членох Сойма итд. Епилоґ шицкого того же Подкарпатски Русини формовали свой,

Шветови Конґрес Подкарпатских Русинох, орґанизовали и треци Европски Конґрес, вибрали Народну Раду и зоз додатнима мотивами предлужели свойо намаганя витвориц державу Подкарпатску Рус. Пририхтал з вецей жридлох: Г. Колєсар

ИНТЕРНЕТ НАШ НАСУЩНИ

Питанє на месце, верце ми. Дефинитивно, интернет освоєни и преляти и зоз квалитетнима ТВ сиґналами. Дал сом ше на то и єден швидши компютер сом порихтал же би служел лєм за патренє ТВ з интернету и то так же сом го приключел на ТВ приємнїк. И вец знаце гевто класичне: уключим компютер и ТВ, “миш” ми служи як далїнски управяч, прилєгнєме пополадню (а у Сербиї теди удерни час 8-10 годзин, главни емисиї на ТВ) и лєм меням канали - ТВ Беоґрад 1, ТВ Войводина 1, ТВ Б92, дакус музики з Пинк ТВ, па вец преверим Горватску ТВ або ТВ Слон зоз Босни, па ознова на Б92. Милина!

Н

ашо, руски ТВ емисиї скоро обовязково патриме. Внєдзелю на 8 рано по онтарийским чаше маме годзинови ТВ маґазин, штвартками на 2 пополадню маме емисию “Добри вечар, Войводино” а першей нєдзелї у мешацу маме “Широки план”. Могло ше провадзиц даєдни винїмково интересантни емисиї. Наприклад, повед бим же емисия “Широкого плану” у хторей госцовали члени фамелиї Сивч зоз Руского Керестура спада до шору тих хтори дотикаю верхи квалитета. Таку емисию маце нагоди видзиц раз у пейц або 10 рокох. Медзитим, интересантне и тото же того лєта виселєнци були у пар нагодох ношителє окреме интересантних емисийох. Панї Мария Карденас народз. Римар, Коцурица, уж даскельо децениї жиє у Качабамби у Боливиї. Як госцинска у емисиї “Добри вечар, Войводино” приповедала о велїх интересантносцох вязаних за єй живот у Южней Америки. Було то задовольство патриц таку емисию. А госц на ТВ бул и млади Тарас Сакач зоз Торонта як и його баба Мария Новак (иншак мац 12-рих дзецох) хтора од яри у нащиви Коцуру и удало ше єй там зорґанизовац сход ґенерацийох школярох народзених 1939-40 року. Емисия була патрена, витворени велї контакти а панї Новакова виприповедала велї интересантни деталї о своїх дзецох хтори жию у Европи, Америки и Австралиї. Розуми ше, патрели зме и други ТВ емисиї або сериї. По квалитету скоро ме до одушевеня приведла ТВ серия “Ранєти орел”. Режисер Здравко Шотра майсторски направел тоти 17 предлуженя на текст Мир Ям. Екипа позарядово добрих ґлумцох принєсла прекрасне уживанє. То, напевно, єдна зоз найквалитетнєйших ТВ серийох знятих на Балкану, верце на слово. Тота серия положена, у предлуженьох, и на Veoh (о нїм кус познєйше), и на Zbrka.com. Одпатрели зме знова и серию “Горуци витор” (Vruć vetar) и цо повесц – добри, стари часи! Кед же сцеце провадзиц тотално войводянску ТВ емисию, инересантну у каждим случаю, вец патьце ТВ емисию ТВ Войводина 1 под назву “5казанє” (Петказанє). Войводина на дланї, верце ми. Тота емисия идзе пияток на 4:30 пополадню у Онтарию (ви себе прерахуйце ваш локални час). Медзитим, емисия ма и два репризи а мож ю найсц и як стационарну емисию на линку http://www.rtv.rs/sr_ci/program/odlozeno_gledanje/. Ту можеце найсц вецей як 50 тоти емисиї и патриц кеди ґод сцеце и кельо лєм сцеце. Остатнїх мешацох на популарносци достава нови веб сайт под назву РУСНАЦИ У ШВEЦE


Veoh. То веб сайт подобни “Ютуб” медзитим на нїм окрем стандардних видеох можеце найсц и громаду филми, сериї и рижни ТВ шоу емисиї. Удуркайце до преглєдовача “yu filmovi” або “srpski filmovi” або “domaci film” або “domace serije” або конкретну назву сериї, наприклад, “ranjeni orao” и о пар хвильки вам будзе сервиране, лєм виберайце цо сцеце. Першираз треба даунлодовац Веохов плеєр, инсталация єдноставна, и вец можеце днями патриц цо вам по дзеки. А чи знаце цо єст нового на You Tube? Га, єст, роя ше, роя рижнородни змисти хтори даваю вецей информациї о Руснацох. Та так инж. Желимир Пап зоз Сиднею (никнейм Папица1955) наруцел на Ютуб громаду змисти: писнї “У градочки шалата” женска ґрупа, “Ище кус вирошнєм “ Новосадски товарише, “Ей бул то кедиш красни час”, “Били тополї”, “Мацерова мушкатла” и “Украдзена” хтори шпива Йовґен Надь, “Вежнї ме на танєц” Мария Пушкаш, “Шпя трави” и “Забута любов” Владислав Надьмитьо, ґрупа Арминтон, “Калина” ґрупа Роса, “Квети лядово” Мирко Ґаднянски, Дует Тамашово и Новосадски товарише, “Конї мойо, конї врани” Яким Венчельовски, “Женїм сина” Нестор Пушкаш, “Писнї сон” Татяна Колєсар, “Стари тополї” Михайло Бодянєц, “Моя калїно” Михайло

КАНАДА Пише: Гавриїл КОЛЄСАР

Я

вна одбрана маґистратури ше збула у главним амфитеатре Факултета архитектури у Кембриджу спомнутого дня на 5 годзин пополадню. Од штирох пополадню ляло як зоз кабла, було аж и каменцу и мойо перши слова упутени Александрови и його оцови Владови були “Приме ше! Диждж залял маґистратуру!” Жадал сом на таки способ дакус опущиц напнутосц при актерох того збуваня – без огляду же ше три роки роби на своїм образованю и на виробку маґистерскей тези и же, кед уж дойдзеце до явней одбрани, теди такповесц извесне же сце одбранєли тезу, медзитим, знаце як то – кажде поцерпа, чека же би явна одбрана прешла и аж вец оддихнє. Вецей як трицец присутни, медзи нїма и три Александрово шестри, родичи, родзини, даскелї приятелє и колеґове зоз студийох пошедали и кед члени комисиї сцигли Александар достал слово. Добру годзину и пол на вельким биму пред нашима очми прелєтовали числени информациї укомбиновани до ‘Пауер поинт’ презентациї змесцени до 6 цалосцох. Иншак, сама маґистерска робота, у форми кнїжки, ма 242 боки. Нас, Руснацох, окреме интриґирало шицко понеже ше 90% викладаня РУСНАЦИ У ШВEЦE

Онещук, “Дай нам Боже добри час” оркестер Дома култури Р. Керестур. Ту и комплетни прилоги на рижни теми: “Културно-просвитна робота у Петровцох” (три часци), “Горнїца и Русини” (пейц часци), Малюнки на мурох (два часци), Онуфри Тимко (портрет), Сватове “Механизация”, Як ше правя ружи зоз кукурици, Як ше правя ґоргелї. Особа под никнеймом “Маковчань” наруцела на Ютуб шпиванки “Били тополї” и “Грайце гудаци” Йовґен Надь, “Свить мисячку” дует Лукацко-Карафа, “Сциха, мили, нє дуркай” Женска жридлова ґрупа Дюрдьов, “Качмар, дай нам вино” Милола Корпаш, “Мой валал Руски Керестур” Михайло Бодянєц, “Писня Коцуру” Михал Иван. Даяки “беласек777” зоз Словацкей положел на Ютуб популарну шпиваку “А од Прешова” за хтору шлїдзи ище єдна шпивака. Зоз Горватскей особа з никнеймом “зциковац” положела писнї “Шпиваночки мойо", “Пада диждж”, “Ей, минару, минару” у виводзеню КД Русинох и Українцох з Винковцох. За тото число би могло буц и досц того. Як видзице, вше зме богатши у видео материялох на Ютуб. Skype и далєй актуални. Скайпуєм досц часто зоз Австралию, зоз Войводину и зоз Едмонтоном, а ридше зоз Нємецку. Повязуйце ше зоз Скайпом и хаснуйце його можлївосци. Г. Колєсар

Предлуженє з першого боку одношело на Руски Керестур, на просторне и етнїчне адаптованє КарпатоРуснацох на подручу того места. Препознавали зме часци валала на фотоґрафийох, плани, проєкциї, стари фотоґрафиї, тлоцрти набиваних хижох. Увагу приЧлени комисиї и Александар Колбас (на право) цагла финална часц презентациї у хторей Александар понукнул идейне ришенє Колбасових, Меланиї и Владу, достала нового будинку у центре валала, бул би и другого маґистранта. Та чи потребна то будинок за вистави, та ґалерия векша сатисфакция родичом од такей? уметносци и центер за науку, Напевно нє. Таки хвильки представяю информатику и розвагу под назву родичом корунованє шицких їх “Живи монумент”. условносцох, одреканьох, поцерпаньох, По законченей презентациї нєпреспаних ноцох у поглядзе судьби члени комисиї мали по пар питаня їх дзецох. И потвердзенє же драга, за хтори Александар обгрунтовал. И, хтору ше опредзелєли, була добра. конєчно, сцигло и явне сообщенє же После шестри Марини и Александар Александар Колбас нови маґистер ришел ‘долапиц нєбо’ або до конца ше архитектури на тим факултету. тримац словох каждого тутейшого Комисия ше поцагла виполнїц педаґоґа хтори упут’ює школаром як документацию и поподписовац акти, а охрабренє же “лєм нєбо вам лимит!” Нє присутни винчовали як Александрови бал ше, шмело вошол до науки и – так и родичом на тим успиху. победзел. Свидоми, як и ми шицки, же Фотоґрафованє, облапянє, закуска, укладанє до себе, до власних ресурсох кафа, лакотки... знаня, то найпрофитабилнєйше Були то хвильки кед фамелия укладанє. Бок 9


Ютредзень, нащивел сом студиї бул сом у Керестуре бо сом ґалериї уметносци, центра за науку, Колбасових и побешедовал зоз якош чувствовал же би було добре информатику и розвагу под назву Александром у тераз уж змиреншей отамаль почац. Идея ше з часом “Живи монумент”. Цо думаш, єст оформела и я нашол надосц жридла шанси же би ше таки проєкт атмосфери. - Алек, як ши пришол на информацийох за свою тезу. Нащивел витворело у будучносци? - Кед нє попробуєме – нїґда нє идею же би ши студиї архитектури сом тиж и Питсбурґ у Америки понеже ту, у Сиверней Америки, повязал зоз там єст надосц Карпато-Руснацох, маю будземе у можлївосци дознац чи за таке Руским Керестуром и Руснацами у вони аж и свойо здруженє. Прияли ме єст шанси чи нєт! Док сом там бул я крашнє, пояшнєли як ше им удало правел и єдну файту анкети о тим же цо Европи? - Ище як хлапец я найволєл зачувац свой идентитет, водзели ме до людзом у шерцу валала, на спомнутей буц у баби у Руским Керестуре. Там своїх церквох, видзел сом же вони знаю позициї, найбаржей нєдостава. сом бул якош найсиґурнєйши, шицко и за нас у Онтарию и за нашо руски Векшина була за тото же би там бул сом упознал а баба ме вельо чому заєднїци у Саскачевану и Алберти. Вец лоцировани репрезентативнєйши научела о самим валалє. Аж и кед зме сом ше врацел ознова до Керестура и будинок зоз такима змистами на хтори пришли ту, до Канади, мнє вше якош мойо родзини Весна и Славко Мудри и би вони були горди у каждей хвильки. цагало до Керестура. И, з часом, у мнє їх родичи ми оможлївели видзиц Понеже терашня национална архива и змоцнєло прешвеченє же би за мнє, як шицко цо важне у валалє з аспектох библиотека змесцени у будинку Руснака, було найлєпше кед бим даяк хтори мнє интересовали а источасно ме такволаного “Замка” и то, мож уж тераз повязал тоту ту културу и свою руску повязали и з институциями у месце повесц, у нєодвитуюцим просторе, я културу а з тим бим себе отворел драгу хтори ми евентуално могли помогнуц. пришол на идею же би то було же бим дознал вельо вецей о своїх Йоаким Надь у Месней заєднїци ми змесцене у новим наменковим просторе предкох. Ми, як дзеци, о тим релативно оможлївел же бим дошол до хтори би бул и културни центер, мало знали. На Архитектонским прецизного плану Керестура а тото едукацийни центер, хтори би мал салу факулету сом достал можлївосц же бим було важне за мойо виглєдованя и за за векши сходи, ґалерию, простор за през маґистерску роботу повязал свою идейни проєкт хтори сом потим вистави. И тото сом понукнул як културу зоз даєднима аспектами виробел. У Доме култури ми теди бул реалну можлївосц за будучносц. При архитектури. Мал сом идею глїбше од помоци Славко Орос а Любомир тим, я ришел и випатрунок центра, виглєдац прешлосц так же би ше Дудаш ми дал велї фотоси и одобрел уведол кружни цек транспорту, врацел шицко тото аналитично преламовало у же их можем хасновац. Експлоатовал сом дакедишнї криж хтори бул од терашньосци, а пробовал сом тото цо сом максимално интернет, потим наставаня Керестура символ валала, на важне за людзох у Керестуре дац як библиотеку на факултету, та сом його место на крижней драги и стредку одходзел до Торонта дзе ище богатши валала. То шицко хасновити предлоги о єдну файту ришеня за будучносц. Сама идея настала так же библиотецки фонди. Хасновал сом и хторих би ше у блїзкей будучносци понеже зме рядово студиї архитектури даєдни з числених роботох др. Павла могло роздумовац у валалє, та и уписали по системи ко-оп вец зме вше, Маґочия. ширше. кед ше закончел рок студийох, штири - Алек, закончим з тей - Куриозитет твоєй маґисмешаци мали робиц у компанийох терскей роботи то тото же у остатнєй нагоди нашу розгварку з єдним хтори нам давали потримовку. Таку часци понукаш комплетне идейне цалком розличним питаньом: ту ши праксу сом мал у Торонту, на пар ришенє за простор медзи керестурску бул познати як добри фодбалер, алє заводи у Ґвелфу а цала наша ґенерация церкву и Русинску улїчку на хторим вец студиї превжали примат. Бавиш на штвартим року студийох була єден предкладаш вибудов Карпато-рускей ище фодбал? семестер на студийох у - О, любим я и Риме. Там зме робели тераз фодбал. Ознова свойо проєкти. Я теди з бавим за ФК “Банат”. То пайташами нащи-вел и ми вельо значело бо сом Руски Керестур и думам през дзень робел на тези а же теди народзена идея о лєдво сом чекал 5 годзин тим же бим на пополадню же бим ше маґистратури хасновал релаксирал у бавеню архитектонски ресурси фодбала. Муши ше мац того нашого валалу. баланс у дньовим живоце, нє мож лєм робиц або -Як то випатучиц нонстоп’. Остатнї рало призберовац градзу рок сом мушел вельо за маґистерску роботу робиц, наисце, як ше то односно дзе ши шицко гвари и дзень и ноц мушел путовац збераюдакеди, и прияла ми вец ци тот материял односно кажда форма релаксациї, информациї вязани за а окреме мнє мили тему маґистратури? - Пред тим як сом фодбал. почал сами маґистерски Цала фамелия и найблїзши приятелє дали Алекови потримовку Шедла ґу нам и Бок 10

РУСНАЦИ У ШВEЦE


Алекова мац Меланка та сом вихасновал нагоду розпитац ше за єй чувства и думки дзень после того як єй фамелия достала и другого маґистра наукох. На одбрани маґистерскей роботи, нєт сумнїву, вона була тота цо найзконцентрованше провадзела цо ше збувало на сцени пред нами и енерґично сцихшовала членох фамелиї коло себе же би чула кажде слово у цеку одбрани. - Така подїя то за родичох наисце красне дожице. Кед зме ту пришли, пред 16 роками, та було возбудлїве бо зме шицки були на

початку, без доброго анґлийского, алє зме швидко похопели яки ту широки можлївосци школованя. Перша нам маґистровала Марина, мала закончуюци концерт, и цала фамелия була прещешлїва. Тераз, ниа, дожили зме ознова подобну радосц кед нам маґистровал син Александар на архитектури. Окреме мнє було шицко тото возбудлїве понеже субєкт його маґистерскей тези нашо людзе у Керестуре. Мило ми було же син вошол глїбше до питаня нашого походзеня, же барз преширел свойо сознаня у тей

обласци. Розуми ше, вон нє потенцировал историйни аспект еґзистованя Руснацох алє чежиско положел на елементи потребни його фаху а то як ше, наприклад, хижи правели, яки бул способ будованя хижох у Карпатох, а яки способ прилапени кед нашо зишли до Панониї, на ровнїну. Гварим, мнє то було возбудзуюце бо я з Руского Керестура и кед сом похопела же ше нам син заинтересовал за валал у хторим я одросла, то ми була барз велька радосц.

* * Предлуженє теми ХХV РУСКИ ЛЄТНЇ ПИКНИК з першого боку рочней схадзки, членству ше найбаржей пачи, и ту бул резервовани павильон за наш тогорочни сход. И зишли ше, спомнутей соботи, скоро 100 особи “з дзецми”, як ше то гвари, на тей наисце красней и питомей локациї. Лїк за душу, красота за очи. Пришли нашо Руснаци зоз шицких бокох – Месарошово зоз Ричмонд Хилу з приятелями, Сакачово зоз Мисисаґи, Бесерминьово зоз Норт Йорку, сцигнул и ‘Влада-брада’ Владимир Пушкаш зоз Хамилтону хтори уж вецей Войводян як Канадян, була ту и Соня Мухаремович зоз мацеру Наталию Симунович и двоїма дзецми зоз Етобикоку у Торонту... а нас, зоз Киченеру и гевтих зоз Хамилтону, хтори ту на 8-10 минути далєко од своїх домох, най нє споминам. Я мал радосц стретнуц ше и упознац ше по першираз особнє зоз Ларийом Шантом и його супругу. Лари старши син Петра Шанти, о хторим сом писал пред даскелїма числами “Руснацох у швеце”. Здогадуєце ше, Коцурец Петро Шанта ше уселєл до Канади 1929 року, жил ту, оженєл ше, мал двох синох Лария и Орвила. Кельо сом напабирчел од Орвила тельо сом написал. Кед, тераз, зявел ше старши Петров син Лари, очиглядно вельо, вельо вецей заинтересовани и за Руснацох и за свойо коренї. У медзичаше, Лари ше зоз фамелию преселєл зоз Тандер Бею до Лондону и то була красна нагода же бим го поволал на наш (и його, ша и вон по оцови Руснак) пикник и же бизме ше сити наприповедали. Понеже на пикник приходзел и пан Елемир Колошняї зоз Хамилтону, я ше зоз Ларийом порадзел же бизме му пририхтали нєсподзиванє. Елемир зоз дїдом и бабу Малацковима бул у нащиви Шантовим ище там, пред 40 роками, як хлапчиско, понеже Малацково и Шантово родзина. И вец, збуло ше, 40 роки ше Елемир и Шантово хлапци нє видзели. И була то красна нагода за нєсподзиванє. Удало ше! Елемир нє могол одгаднуц же хто то пред нїм, алє после пар надпомнуцох му блїсло пред очми. Нє могол вериц же то його приятель и родзина од пред 40 роками... Було ту и фотоґрафованя, и упознаваня зоз членами фамелиї, и вельо, вельо приповедки. На єшень ше знова стретнєме зоз Ларийом и його спругу и, обецане ми, будзе ми детально виприповедане о їх оцови а потрудза ше найсц и даєдни фотоґрафиї хтори вельо бешедую о їх фамелиї. Прашатка того року подаровали нащивительом пикника Мелания и Владимир Колбасово. Коло 2 годзин пополадню прашатка були упечени и присутни РУСНАЦИ У ШВEЦE

Наймладши указали у вецей бавискох як ше треба бориц полудньовали. Потим ше старши дакус вимучели у беганю за фодбалом, а нашо наймладши максимално уживали. Вишоровали ше у вецей орґанизованих бавискох - оцаговали ше з паньвашом, па вец бавели гевто же “нє пать тамаль бо там фаркаш” и подобне. Уживали клинци и на теренох коло павильону, а и на побережю озера. Старши, озбильни, вец на шедзацо орґанизовали праве-правучке бичачканє так, по стародавному. Лєм, кельо сом видзел, нїхто нє мал зоз зубами цагац забити кольчок до жеми, значи - шицки победзели! Под павильоном були пар панои зоз експонатами, озда то було порихтане знагоди 25-го пикника. Пре завжатосц зоз госцами я нє сцигнул тото поопатрац, кед сом надумал там закукнуц шицко уж було спаковане, одложене. Сам сом себе виновати. Лєца роки, лєца. Здогадуєм ше же було пар “наоштрених” же ище на 20. пикнику сцели направиц цошка специялне, цошка цо означи пикник як ювилейни, 20-ти. И нє направели нїч. Алє, тото 25-ти пикник НАИСЦЕ була нагода за же би ше то означело на рижнороднєйши способи як цо означене. Штвартина столїтия нє шала. А материялу и можлївосци за означованє такого єст. Єст и фотоґрафиї, єст и видеознїмки зоз скорейших пикникох, єст людзох цо паметаю початки, о тих початкох могли виприповедац и знагоди пикника могла буц видата публикация на 4 - 6 або 8 бокох. О шицким важним цо вязане за нашо сходи. По рижни файти статистикох: чи ви знаце, поведзме, кельо потераз людзох нащивело тоти 25 пикники? Я нє знам, а було би ми интересантне знац. И так далєй. Можебуц же за 30 пикник будзе дацо з того... Випатра же ми статистика слабосц, та ше нє можем, ниа, одняц од даяких числох и замеркованьох: у Онтарию єст, по моєй евиденциї, 112 руски фамелиї. Значи, єст ВЕЦЕЙ, бо я нє мам прецизну, подполну евиденцию. Кед рахуєце лєм трох членох на фамелию то 336 можлїви Бок 11


Бичачканє прицагло увагу присутних нащивителє пикника. Розуми ше, то нєможлїве же би ШИЦКИ пришли. А ми нє мали анї трецину з того числа на пикнику. Було спод 100 присутних, кед рахуєце и дзеци. А було пикники, нє так давно, дзе було и прейґ 120 присутних. Кельо знам, зоз Америки нє бул на тим пикнику

нїхто. А бул 4. юлий, лонґ викенд и за наших руских Амерох. Лєм блиц евиденция и поровнанє указую же зоз Киченеру и кус ширшей околини нє були члени зоз 19 фамелийох (а то трецина кельо нас єст на спомнутим подручу). Правда, спомедзи нїх 6-7 фамелиї були у нащиви старому краю, даєдни були на Куби, медзитим, очиглядне же остатнїх рокох даєдних цо скорей приходзели на пикники – нєт! Нє було би подло знац причини тому. Одлука чи дахто придзе на пикник чи нє то наисце индивидуална одлука и нє треба на ню уплївовац. Хто так риши (же нє придзе) – ма право на то. Медзитим, цо кед з рока на рок вше вецей ТАК РИША (а тренд таки)? Пикники, у своїх найлєпших рокох, були “гвизда водиля”, були главне упориско зиходзеня рускей заєднїци у Онтарию, места стретнуца приятельох, радосци, приповедки, друженя, чаврляня... га най би тото и надалєй були и остали. Потрудзме ше бо условия маме. Лєм дзеки, випатра, кус вецей потребне, у каждим з нас... Кед ше осипеме – гуя нам! Г. Колєсар

КИЧЕНЕР-ВАТЕРЛУ МУЛТИКУЛТУРНИ ФЕСТИВАЛ 2009

У

ж вецей як 40 роки на подручу варошох Киченер и Ватерлу ше отримує, знагоди означованя початка лєта, єдинствени фестивал хтори ноши назву Мултикултурни фестивал. Орґанизатор того фестивалу Мултикултурни центер Киченера и Ватерлуа. Тота специфична културна смотра пробує указац на розличносци рижних културох чийо представнїки населєни на подручу ширшого реґиона тих двох варошох. Гоч специфичносци спомнутих културох барз окремни, алє свидомосц о тим же шицки тоти култури, на одредзени способ, збогацую и людзох хтори жию у тих двох варошох, односно же представяю и їх богатство, допринєсла же би тота фестивалска манифестация нєпреривно росла. Найвекши и найкрасши парк на тим подручу, Викторийов парк у Киченеру, два днї под час фестивала постава центер шицких

Бок 12

збуваньох. На дзешатки и дзешатки шатори и шаторч ки, у хто р их змесцени рижни змисти на основу хтор их пр едставнїки р ижни х културох пробую указац на тото цо лєм їх, цо предствая богатство на хторе су горди. Розуми ше, ту и велї други шатори та вец, конєчни упечаток, же сце на єдним вееееельким, алє вееееельким керестурским або коцурским кирбаю. И того року наша, руска заєднїца виселєнцох под фирму Руске дружтво Сиверней Америки, мала свой шатор крашнє аранжирани и наполєнти зоз експонатами хтори наисце любопитлївим могли дац реалну слику и спознанє о тим хто ми и цо ми. Два днї (20. и 21. юния) на руским штанду на дежурстве були предсидатель РДСА Юлиян Макаї и його супруга Славка. На столох и на паноох под шатром нащивителє могли достац основни поняца о тим хто то и цо то Руснаци / Русини, о рускей историї, литератури, о

руских новинох у Канади и у старим краю, була ту бабка у руским облєчиве, чули ше нашо шпиванки зоз ЦД диска. Ґеоґрафску карту Войводини, у пар нагодох, препознали тутейши Нємци хтори, уствари, потомки Нємцох хтори при концу войни були вигнати зоз Банату и Бачки и интересовали ше за нас, а приповедали о своїх предкох и їх смутней судьби. Порихтац таку презентацию на єдней мултикултурней манифестациї то нє мала обовязка. Прето, Руснаци, нащивце нарок и наш шатор, алє и цали фестивал. Верце, будзеце єдно пополаднє на правим-правучким кирбаю. Г.К.

РУСНАЦИ У ШВEЦE


ПИКНИК У ЕДМОНТОНУ

П

ершого дня авґуста, була то собота, векша ґрупа наших виселєнцох зоз Едмонтону и околних местох ше зишла на свой сход, на свой локални пикник. Було там коло 40

особи хтори ше по красней хвилї д р у ж е л и , приповедали и госцели з тим цо принєсли порихтане за тот вилєт у природи. Медзитим, коло 6 пополадню хвиля ше збурела и учаснїки пикника ше мушели розисц до своїх домох. Олґа Мученски

НОРТ БЕТЛФОРД

Т

огорочни камп у орґанизациї Саскачеванского дружтва рускей култури “Русин” отримани такой по законченю школского року, у дньох од 3. по 5. юлий, док ше дзеци ище нє розишли на шицки боки понеже основни циль того сходу то друженє наших дзецох, виучованє руского язика, култури и обичайох през бависко, на рижнородни способи. Розуми ше же то нагода як за друженє младих, так и за стретанє старших а число присутних на тим сходзе и того року на найлєпши способ потвердзує же таки сход нашим виселєнцом наисце потребни. Стреднє у нашим кампу, хтори отримани у Националним парку Ґленбурн, при валалє Меймонт нєдалєко од Норт Бетлфорду, дньово були присутни коло 200 особи, а наймасовнєйша була собота, кед були присутни аж 275 особи на сходзе. Дружели ше ту Бетлфордци, Саскатунци, Йорктонци, а були и даскельо фамелиї зоз сушедней провинциї Алберти односно зоз Едмонтону, Медисин Геду и Ред Диру. За наймладших орґанизовани бависка – стари руски, а кус старши дзеци участвовали у тих новших, канадских бавискох: скаканє на штранджку, обегованє у мехох, руцанє балонох руских обичайох и о руским облєчиве. наполнєтих зоз воду. Були орґанизовани окремни розгварки о Одбавени вецей фодбалски змаганя шицких возростох, од 5 до 50 рокох старосци. Характеристика сходу було вельке число дзецох и младих пре хторих, конєчно, и орґанизовани тот камп, а було их коло 80 и вони дали и живосц и красоту тому друженю. На подручу кампа були поставени 37 шатори та ше тоти, цо ту и ноцовали, дружели до позней ноци. Як то младим и швечи, вони до кампу сцигли перши и почали сход дзень скорей, ище штварток, 2. юлия. Спрам шицкого, условия и добре костиранє допринєсли же би млади оставали и дзень и ноц у кампу. Най спомнєме и єдловнїк кампа: пияток порихтане посне єдзенє – пражена риба и рибов паприґаш, а други днї було пасулї, ґулашу, прашецини, порихтани 1050 гамбурґери (и шицки прешли) як и виршли и рижни файти закускох. Йозефина ДЕРВИШЕВИЧ РУСНАЦИ У ШВEЦE

Бок 13


СВАДЗБА У ДУДАШОВИХ, ЕДМОНТОН, АЛБЕРТА

♦ У Едмонтону ше всоботу, 30. мая повинчали

Кимберли Дейви Бакстер и Владимир Дудаш

В

иначанє двоїх младих було у українскей католїцкей церкви “Св. Юрия”. Спомнутого дня коло поладня до церкви почали приходзиц вельочислени поволани на церемонию, родзина и госци, як з боку млоди так и млодия. На уходзе до церкви шицким на ревери або шмату були припнути розмариї. Церемония винчаня почала на 12 годзин зоз уходом трох парох, трох дружбох и трох дружкох, шицки нощели красни вишивани ручнїки и розмариї. Потим Дудашово родичи приведли ґу паноцови сина Владимира, а за нїма Бакстерово родичи приведли ґу Владкови його заручнїцу Ким. Млодята станули на долу престарти вишивани ручнїк. Шветочне богослуженє-винчанє служел паноцец Янко Гербут (по анґлийски) а сослужовали хлопски хор “Аксиос” по українски. Кед одшпивали Господню молитву “Отче наш”, о. Гербут одмодлєл зоз цалу церкву по анґлийски. Саму пришагу Владо одповедал по анґлийски а Ким одповедала по нашому, по руски. Винчанє законченє зоз подписованьом документох з боку младей пари и кумових.. Потим, о. Гербут им повинчовал и пожадал злагоду и длугоки живот у малженстве, хор одшпивал “Многая лїта” а моцне кляпканє вельочислених госцох випровадзело праве повинчану пару зоз церкви. Пред церкву ше предлужели радосни стретнуца найблїзших понеже Ким и Владко примали винчованки од родзини и присутних госцох. По законченю винчаня у церкви, як то уж ту обичай, млоди и млода ше пошли фотоґрафовац на за то узвичаєних красних местох вароша Едмонтона. Познєйше пополадню госци ше почали схадзац до сали хтора була декорована за таке вешелє. На уходзе, з правого боку, госцох дочековала дружка, понукла каждому опатриц албум зоз фотками Ким и Владка, хтори бул ту на столє, могло ше коло фоткох дацо и написац на памятку. З лївого боку тиж на столє компютер знїмал шицких присутних хтори ше могли видзиц на монитору а тиж так могли и на нїм написац младим винчованки, порученя и поздрави. На 6 годзин, кед уж госци пошедали за столи, вошли дружки и дружбове а потим з моцним аплаузом привитани и млодята. Паноцец Янко Гербут помодлєл “Отче наш” и поблагословел єдло та потим почала свадзебна вечера. По вечери, як ту уж обичай, тримало ше поздравни бешеди. Слово мали родичи млодятох, та кум и кума, а потим млодята. Ким и Владко дзековали родичом же их виховали и вельо того доброго понаучовали, здогадовали ше дзецинства и часох кед росли у своїх фамелийох. Ким було Бок 14

жаль же єй брат Раян як леґинь умар 2001. року и нє дожил радосц того дня же би ю з ню подзелєл. Владко ше, у смутку, здогадал своєй мацери хтора умарла 1997. року и нє дожила тоту синову радосц снованя власного дому. Потим шлїдзел слайд-шоу з фотками обидвох фамелийох, од малючка, як росли, Ким у Канади а Владко у Югославиї, у Дюрдьове, а уж 17 роки и у Канади у Едмонтону. На сликох з остатнїх пар рокох ше могло видзиц їх стретанє, дружтвованє хторе приведло до любови и до одлуки же би ше повинчали. После того ушлїдзела музика за перши танєц млодятох и потим за шицких госцох. Шпивало ше и танцовало. Коло 11 годзин було послужене єдзенє, резала ше торта и вешелє було предлужене до поних годзинох. По задумки млодятох, ютредзень внєдзелу 31. мая предлужене друженє свадзебних госцох у “Хаврелок парку” у природи. Ту ше на годзину пополадню посходзело ище векше число госцох як на свадзби. Були ту 5 рожнї, пекло ше вецей файти меса, чевапи и колбаси, було ту и лепинї, рижни файти шалати, мишани колачи, соки, овоц и ґереґи. Були порихтани и рижни забавни бависка як ходзенє по паньвашу, обрацанє “гула-гоп” обруча и други. Хвиля була красна так же то були приємни хвильки у природи препровадзени зоз свою родзину, сватовима и познатима. Пред вечаром ше госци помали одберали дому та пред одходом ище раз пожадали младей пари любови и злагоди на многая лїта! Стреду, 3. юния, Ким и Владко одпутовали на медови мешац у напряме штреднєй Америки, до держави Делиз и Ґватемали. У Делиз нащивели вецей вароши и острова и учели схопносци подводного плїваня з подполну опрему. Ту нащивели и познату пещеру “Актун-туничел Мукнел”. У Ґватемали нащивели, медзи иншим, и стари вароши Майох.

* *

*

30. мая, на свадзби у Дудашових, 4 мешачна Макена була наймладша госцинска. На свадзбу припутовала зоз маму Соню (шестринїца млодия Владка) и з татом Марлоном. Правда, сама ище нє могла танцовац и звисковац, алє боме танцовала на мамових рукох зоз широким ошмихом наградзуюци шицких присутних. Иншак, Макена Ґрейс народзена 20. януара того року у Ванкуверу. Опатьце на остатнїм боку, у фарбох, яке то сладке бебче!

РУСНАЦИ У ШВEЦE


РОДИЧИ У НАЩИВИ СВОЇМ ДЗЕЦОМ

паметаню. О чим то слово? - Ище як 10-рочни хлапец я уж знал же мам шестринїцу у Канади. А живот так ушорел шицко же мойо дзеци сцигли до Канади и же були блїзко, лєм 50-60 км од моєй шестринїци Анки. И, ниа, тераз кед зме пришли до нащиви дзецом створела ше можлївосц же бим ше видзел зоз ню. Тераз, гварим, кед сом наполнєл 60 роки, я ше першираз стретнул зоз ню. Вона народзена 1938 року, я 1949, а вона пришла до Канади далєкого 1955 року, кед мнє було лєм 6 роки. Я ю, наисце, паметац скоро анї нє могол. Вона ше ту одала, тераз єй презвиско Диклич, ма тройо дзеци. Дзивка жиє у Хамилтону дзе и Анка, а синове досц далєко, єден у Калґарию а други у Ванкуверу. - Вона була наисце млада кед сцигла до Канади. Були то роки кед ше нє могло лєгко висц зоз жеми. Як ше єй удало? - Вона насправди нє могла висц, як ше то гвари, зоз пасошом. Теди ше таке могло зробиц лєм на нєлеґални способ. Углавним, вона нашла способ як, з помоцу одредзених людзох, видзе зоз жеми, и кед ше долапела Заходу, вец уж було лєгчейше. Вона сцигла ту кед мала 18 роки, ту ше одала, основала фамелию... Була вона у новших часох вецейраз у нащиви, алє приходзела до Лики, ґу своєй фамелиї, а мойо уж теди бивали у Бачки, у Войводини и ми ше, єдноставно, нїґда нє стретли кед була там. - Кельораз сце ше стретли з ню под час вашей нащиви Канади? - Вони нас нащивели ту у Киченеру чим зме сцигли, а при концу нашей нащиви зме були у нїх у Хамилтону. Як да повем, мило ми же сом ше з ню видзел. Ша, моя мац и єй оцец родзени брат и шестра и я зоз Анку наисце блїзка родзина. А нє мали зме ше нагоду видзиц 55 роки. Г.К. Йово Жеґарац, Анка Диклич, його шестринїца и Кристина Пеїн, Йовова дзивка

В ше

ч астейши нащиви родичох зоз краю, цо нє нєзвичайне понеже и нас ту вше вецей єст. Так Йово и Ирина (родз. Винаї) Жеґарац зоз Руского Керестура нащивели фамелию своєй дзивки Кристини Пеїн бо жадали видзиц и унуки и свойо дзеци алє и прешвечиц ше же як жию, як ше змесцели. И, вера, родительски шерца о кратки час були у подполносци задоволєни. Жеґарцово сцигли 15 марца и препровадзели у Киченеру зоз своїма наймилшима полни два ярнї мешаци. Оталь однєсли красни упечатки, памятки и велї фотоґрафиї хтори потим видзели велї познати у Керестуре дзе, иншак, жию уж вецей як 30 роки. Дзивка Кристина и жец Радован их поводзели, розуми ше, и на Нияґару, алє и на други места хтори вредзело видзиц. Пачело ше им яки ту шор, порядок у справованю, мац Ирина уж и в а ла у н ащ и во х ве ль к им тарґовинским центром як цо то Канестоґа Мол або Фервю Мол а на Санрайз Молу, хтори у їх сушедстве, були такповесц каждого дня. Менєй ше им любела кус оштрейша яр алє у цеплим и красним обисцу младих Пеїнових за нїх було наисправди приємно. Пред самим одходом у дньох коло 15 мая нащивел сом их у Пеїнових и приповедали зме о велїм. Медзитим Йово Жеґарац мал єдно окремне дожице ту у Канади хторе му занавше останє у

РУСНАЦИ У ШВEЦE

ПЕРША ПРИЧАСЦ БЕТЛФОРДУ

У

НОРТ

ГОСЦИНИ У ПЕЙЦ ФАМЕЛИЙОХ Радосц першей причасци и тей яри обрадовала шерца наймладших вирних у парохиї о. Янка Колошняя у Норт Бетлфорду. Так як припада, родичи пририхтали свойо дзеци хтори були у возросту же би прияли святи тайни першей причасци. О. Янко Колошняї зоз задовольством окончел 10. мая свою часц, благословел и причасцал наймладших грекокатолїкох и потим ше шицки вєдно, за памятку, висликовали. Фотоґрафе були їх татове и мами хтори уживали у тих красних ангелчкох. Дзень першей причасци то нє звичайни дзень, то час радосци цалей фамелиї хтора то зна означиц на святочнєйши способ, же би то було паметлїве за шицких єй членох. На фотки на остатнїм боку: о. Янко Колошняї зоз дзецми (з лїва) Мария Саламун, Ерика Сив ч , М ар тина Ша йто ш, Кристиян Ґут и Давид Драшкич. Й. Д.

Кeд жe жадацe видзиц ШИЦКИ боки маґазина “Руснаци у швeцe” у фарбох, а з вeцeй фотоґрафиями як у самим часопису, нащивцe вeб сайt того маґазина! Адрeса: http://www32.brinkster. com/rusmagazin/

Прeпоручцe и другим най нащивя тот вeб сайт.

Бок 15


НОВОНАРОДЗЕНИ БЕБИ У КАНАДИ

В

ладимир и Таня Микитово зоз Норт Бетлфорду, иншак Керестурци, буду вично паметац хвильки хтори им судьба подаровала дня 4. юния 2009. року. Того дня, на 9:11 годзин рано, вони постали млади родителє, на свойо плєца прияли радосну обовязку старац ше о єдней прекрасней малей Маї хтора им од теди цалком обрацела ритем живота. Мая М икита мала, на родзеню у нортбетлфордским шпиталю, 3210 ґрами и була велька 49 цм. О шицким обвисцени такой и родичи обидвоїх Мики-тових у краю. Мая од теди нєпре-ривно рошнє, шмеє ше, шпи и розвешелює своїх найблїзших. На фотки: Тато Владимир зоз Маю у блїзким контакту Й. Дервишович

ФОТОҐРАФИЇ НА ОСТАТНЇМ РАМИКУ:

З

оз тим числом за майавґуст 2009 закончує шe векшини з вас рочни циклус прeдплати. Кед же и надалєй жадаце приимац новинки за виселєнцох шлїдзи вам мала обовязка уплациц ознова прeдплату так як цо сцe то и прeд роком зробeли - або прeдставнїкови новинкох у вашeй жeми, або кед дирeктно пошлєцe чeк або кeш до рeдакциї. Кед же посилаце чек на адресу Редакциї, модлїме вас же би глашел на Gavra Koljesar, цо єдине исправне и вец нєт проблему коло наплати у банки. Було би добре кед би шицко тото коло прeдплати було окончeнe до початку дeцeмбра, односно жe би шe тeди ясно знало хто прeдлужeл прeдплату за “Руснацох у швeцe” односно кому на адресу сцигнє наступне, 22. число. Читачe-прeдплатнїки хтори нє обновя прeдплату нє буду у можлївосци доставац новинки. И того року єст шумнe число тих цо уж уплацeли прeдплату, або уплацeли за два роки нараз, та и на длужeй, и за нїх тeраз тото ту здогадованє нє актуалне.

Най здогаднєме, прeдплата за Европу 12 eвра на ґрупу або 15 евра за поєдинєчну предплату. Прeдплата за ЗАД 16 USD, за Австралию 28 АUD а за Канаду 16 CDN рочнє, за три числа.

1. О. Колошняї и дзеци на першей причасци (подпис на боку 15.) 2. Макена Ґрейс (подпис бок 14.) 3. Мая Микита з Норт Бетлфорду 4. Учаснїки пикника у Едмонтону, Алберта Заступнїки 5. Лари Шанта и Елемир Колошняї ше стретли маґазина после 40 рокох на руским пикнику, Онтарио 6. Марленка Орлович, Офенбах на Майни, "Руснаци Нємецкаï у швeцe" 7. Комплетни фамелиї Сабадош-Попович и Сабадош-Ґулевски на винчаню Андреи и Иґора у Войводина Бечу 8. Йово Жеґарац, Анка Диклич, Ирина Жеґарац Sanja TIRKAJLA I. L. Ribara 50 родз. Винаї и Анкова дзивка 25233 Ruski Krstur 9. Часц дзецох з “Руского кампу” хтори отримани у Srbija Норт Бетлфорду того лєта Tel. (025) 704-202 10. За памаятку: Найблїзша розина на свадзби so.tiki@neobee.net Кимберли и Владка Дудашових у Едмонтону Бок 16

Редакция Австралия и Нови Зeланд

Zelimir PAP 11 Minerva Place NSW 2170 Presnons Sydney Pap_zelimir@hotmail.c

Нємeцка, Австрия, Швeдска, Швайцарска, Baran Mihajlo Schützenstr. 16 67061 Ludwigshafen 100.224499@germany net.de

Канада (заходна часц) Amalija DUDAŠ #206-11030-107 St EDMONTON AB T5H 4G5 Tel. (780) 428-4988

Канада и ЗАД Gavra KOLJESAR 324 Overlea Dr. Kitchener, ON N2M 1T8 Tel. (519) 570-9614 gkoljesar@gmail.com

РУСНАЦИ У ШВEЦE


МАРЛЕНКА ОРЛОВИЧ: КАНАДА ЄЙ ЖИВОТНА СУДЬБА, А КЕРЕСТУР ЄЙ ЖРИДЛО ЖИВОТНЕЙ РАДОСЦИ

Пишe:

Гавриїл КОЛЄСАР Кичeнeр, Канада

♦ Перши два класи основней закончела у Опатиї на италиянским язику, од трецей по шесту у Керестуре а остатнї два класи у Петроварадину, на горватским язику. ♦ “Мнє Нємци забили оца, а я порихтана пойсц ґу нїм глєдац фалаток хлєба”, жалєла ше у Вивершней ради Войводини - нє помогло! ♦ До Канади пошла лєм прето же би могла лєгчейше войсц до Америки и видзиц дїда, побешедовац зоз нїм. Медзитим, судьба ту наисце одредзела цалком иншак – Канада постала и остала єй животни дом!

арленка. Кед виповеце тото мено, почитовани читачу, було дзе медзи Руснацами виселєнцами у Канади (алє и у Руским Керестуре и ширше), знайце же 90% особох точно буду знац о ким слово. А гевти 10% ? - можебуц ше опитаце. Гевти 10% то углавном младши, “од хторих швет почина” и нє тримали за важне информовац ше о велї стварох, та так и о Марленки. Погришели, розуми ше. Марленка. Од кеди ю знам, а знам ю кед ми було таке дас 4-5 роки бо сом любел пойсц там ґу їх хижи, на керестурским Вельким шоре, и “тарзановац” помедзи вельки слупи хтори крашели фасаду, Марленка вше “дзвигала прах”, як ше то гвари, коло себе. У дружтве вше була у центре уваги, найгласнєйша, найяснєйша, ширела коло себе оптимизем, забавяла шицких зоз своїма идеями и конкретнима поцагами. Раз комушик спомла же достала мено по Марлени Дитрих хтора у рокох пред єй родзеньом була барз популарна. А, знаце, иста тота Марленка, зоз тима єй д з и в о ц к и м а природно белавима власами, НАИСЦЕ випатрала як Початок розбераня старей хижи М а р л е н а Дитрих. на Вельким шоре, 1968. рок Векшина шапутракох РУСНАЦИ У ШВEЦE

як цо бул я теди патрели до нєй як до богинї. Гей, вше була екстра, як ше то гвари, и по мену, и по спомнутей хижи, и по виразней самостойносци (то озда судьба шицких дзецох цо рошню без даєдного од родительох же МУША скорей дозревац и муша скорей буц самостойни). Екстра була и по тим же медзи першима з валалу пошла на р о б о т у д о Нємецкей, же Мац Аранка и Марленка, почала будо вац Кула 1943. року вельку хижу у Герцеґ Новим кед зме ище анї нє знали же єст таке, же єст таки варош на якимшик морю, екстра була и по тим же на Багамох купела квартель и там ходзела на одпочивок. Можебуц тото ‘екстра’ найбаржей мож видзиц у тим же Марленка, з єй мацеру, була а и тераз є нєпоправиви филантроп. Люби людзох, люби помагац (так як ше велї з нас отресаме кед нас дахто замодлї за евентуалну помоц, так исто вона ґрабе такой, алє такой помогнуц на исту таку молбу). Ту розлика медзи нами. На єй хасен. Марленка и єй мац Аранка помогли велїм хтори ше усельовали – и дочекали, и посовитовали, и набавели потребни ствари за обисце, и селєли на камиончку дзе требало, и водзела Марленка до банки, до осиґураня, глєдац авто за нового уселєнца. Идзеце на Кубу, о нєт проблему, можеце 7-8 днї парковац авто на Бок 17


єй драйвей. Ище вас и на аеродром однєше, направи вам зґоду, як ше гвари. Та шицко, цо лєм задумац мож... - Ґабрик, я уж вистала од шицкого! Мнє людзох уж наисце поверх глави - поносує ше ми у хвилькох кед зме уходзели до двора за єй хижу а знам же то лєм празна приповедка же би себе кус олєгчала. ВОНА да нє помага, га нєт теориї! И о кратки час дознавам - и ту, у сушедстве, шицки на ню рахую, на єй помоц – малого пшичка з обисца прейґ єй хижи ма двараз на дзень вивесц до шетнї, єдному сушедови ма покончиц у б а н к и , д р у г о м у сушедови ма мерковац бо Паньска часц свадзби, паньски дружки: (з лїва) Серафина Гомзова (була му приходза бабица у Кули), нєпозната, Леонка Мишкова, Аранка и Радослав, Амалка з а м е н ї ц Джуня (Аранкова шестринїца), нєпозната, 1937. року фрижидер, трецому... А я знам, вона би та ми ю и так отаргаю тоти цо ми обисце буду надпатрац. Одведла ме потим ґу лелийом. Ма их у трохбула НЄЩЕШЛЇВА кед би, уствари, нє помагала своїм штирох фарбох. Прекрасни су. Видайкал сом од нєй ближнїм. Векшина то нє цибульки за жовту и кафову лелию. На єшень ми порихта з розуми, даєдни аж и тих цо будзе мац вецей цибульки. - Моя мац барз любела лелиї, уживала у нїх... Пред подценюю тото, даєдни хасную, алє вона нє дзба за трома тижнями було рок як умарла и нїхто, алє нїхто нє наволал же би ше ми опитал як ми без нєй...- отаргло ше єй таке и подобне. - Вежнєш дакус дзешка аж од шерца. Нашол сом ше, якош, поганьбени. Га могол голєм шалати, добра є, младучка, б е з о т р о в о х , з д р а в а я наволац, подумал сом... - Вельо ми значела, вельо. Навикли зме ше єдна на пожива? Натаргам ци, однєш Геленки! – и готове, другу и тераз ми ище вше чежко, вер ми! – предлужела Аранка и Марленка уж тарга. На анґро, як ше Марленка – Ниа, и заграду сом зменшала, док зме вєдно Орлович зоз бабку робели, старали ше о нєй, та ше могло, сама нє бируєм гвари. - Га стооой, чекай, нє треба ми тельо! Я волїм месо шицко... Мам седем заградки коло хижи. Седем! Гей, забул сом вам повесц же то наисце “хижка у як шалатуууууу! - Нє старай ше, идзем до Керестура на мешац-два квецу”, як би ше могло повесц за Марленкову хижу. Находзи ше у самим углє хтори твори “QEW” то автодрага хтора водзи директно до Хамилтону и далєй, на Нияґарово водопади и Etobicoke creek, прекрасни поток, або то уж ричка такповесц, хтори дзелї Торонто и Мисисаґу. Прейґ “QEW”, 200 метери од Марленковей хижи, розпрестар ше пребогати Sherway Gardens шопинґ центер дзе дзечнє “напасам очи” кед придземе до Торонта. - Кажди дзень сом у шетнї по Etobicoke Valley Park. Там, як ши приходзел, на лїво... Гайде, идземе, идзем по пшичка та ци укажем! Зоз задовольством сом пошол до преходзки бо и сам практикуєм дньово активносци у форми ходзеня та ме интересовал край у хторим то роби Марленка. Красни, ушорени парк, красна, широка дражка коло потоку хтори прескакує по каменьох, пирска, жубронї и понагля до нєдалєкого Онтарио озера. Вшадзи доокола лєс, милина. Врацели зме ше. Пшичок, єй любимец, слуха ю як дзецко. Витренирани є, научени стануц кед ше ма прейсц Дружки у пасових сукньох: (з лїва) перши тройо нєпознати, улїчку, опатриц и аж вец преходзиц. И пси мудрейши як цо Серафина Гомзова, леґинь з Керестура, Йоска Биялошова, Стрибер, Амала Макаї, Йовґен Гаргаї, сушед. У стредку Аранка и скорей були. Радослав, куча нєпозната и Амалка Джуня Бок 18

РУСНАЦИ У ШВEЦE


Овода у Руским Керестуре, 1945 рок. Коло 130 школяре на фотки були у єдней класи (!?) при учительки Маґдалени и єй помоцнїци тети Драґи. Марленка штварта (други шор од горе, з права) у билей блузни. При нєй з обидвох бокох шедза Маруся и Оленка Гирйовати, паноцово дзивчата

дружтвени штредок. Збуло ше же мой дїдо пошол до Америки зоз фраєрку, потим моя нина охабела свойого мужа и вец, у тим керестурским милєу, и моя мац була “омальовна” же нє будзе добра жена. Пре таки приповедки, єдноставно, нє БУЛА ПЕРША ЦО ШЕ ОДАЛА ЗА СЕРБА було Руснака за хторого би ше могла одац. А вона мала уж Понеже сом пришол кончиц свойо, побешедовац з 24 роки, по тедишнїх валалских похопеньох вона уж була ню о єй живоце, о шицким през цо преходзела од малих “стара дзивка” и пристала ше одац за Радослава, мойого ногох по нєшка, вошли зме до хладку єй обисца, пошедали, оца. Мали вони перше єдно дзивче, Оливерка му було мено, алє вона умарла кед мала 14 мешаци. Я була їх друге дзецко у малженстве, а народзела сом ше 20. априла 1941. року, уж по оцовей шмерци. Мой оцец пошол, на поволанку, до резерви и кед бул перши дзень бомбардованя Беоґрада, Нємци руцели бомби до бункерох и мой оцец погинул. Я мойого оца нє знам, анї мой оцец нє знал мнє. Знал вон теди же дзецко на драги алє нє знал чи будзе хлапец чи дзивче. И, нажаль, нїґда то анї нє дознал. Мац ме ховала без чловека, росла сом без оца а жила сом у обисцу зоз бабу Ану Чижмарову Фечову и зоз мою мацеру. Виросла сом у Керестуре. Медзитим, першу и другу класу основней школи сом закончела у Опатиї, на италиянским язику. Була сом барз хора кед сом була дзецко и тедишнї дохтор у Керестуре Дюра Пап гварел мацери: - Аранко, одведз дзецко на морє бо добиє Перша причасц 1948. року - Марленка у стредку, други шор од долу, дзевята з лїва сцигло пивко, соки, закуска и - почала наша розгварка. Же би ше дакус опущела за приповеданє о своїм живоце, же би призабула шицки тоти поносованя хтори ми сообщовала указуюци ми квеце и заграду, я ю замодлєл най ми, перше, таксативно винєше основни податки о себе: - Я Марленка Орлович, дзивка Аранки Чижмар Фечо и Радослава Орлович – вигваряла тото кус помалши, озда нєсиґурна чи я праве так сцел же би почала, я ю охрабрел зоз потвердзуюцим маханьом глави и вона предлужела. – Оцец ми бул зоз Сриму, зоз валалу Деч, а робел у Кули, у кулскей фабрики штофох Нє знам як ше тота фабрика волала пред войну 1941. року, хто єй бул власнїк, алє после войни то була Фабрика штофох “Слобода”. Моя мац Аранка, як дзивка, одходзела до Кули до нащиви єй шестри Фебронки и так ше упознала зоз Радославом и одала ше за ньго. Вона була теди перша жена з Керестура хтора ше одала за Серба и по тим була таке як “била врана”. Керестур бул, на свой способ, досц чудни РУСНАЦИ У ШВEЦE

Зоз руцаня святу, пред пещеру у рускокерестурскей порти (з лїва) Марча Макаї, Вера Бесерминї, Марленка, Владо Бесерминї, Марча и Наталка Хромиш (паноцово дзивки), и Оливера Бесерминї (Бесерминьово тиж були паноцово дзеци) Бок 19


Штварта класа Основней школи у Руским Керестуре, учителька Цецилия Ризнич. Марленка осма з лїва, викукує, ма билу машлю на глави (1951. рок)

туберкулозу и вона ци умре! Я теди мала 9 раз осипки! Остатнїраз сом мала осипки кед ми було 7 роки И мац ше, боме, спаковала и пошла зомну на морйо, до Опатиї и там зме жили два роки Вона по професиї була кухарка и робела у ресторану. У Опатиї зме жили окружени зоз Италиянами и мац мушела и у ресторану, на роботи, бешедовац по италиянски, нє могла бешедовац по руски або по горватски. Там у тот час було мало и самих Горватох. Так я першу и другу класу закончела на италиянским и горватским язику и кед зме ше врацели до Керестура я нє знала по руски анї писац анї читац. Я вше латинку а учитель Дудаш строго на мнє, аж ме и за батюшки поцагал, бо чом я на латинки... Я му гварела же я нє знам, же жадам научиц, та най ме научи. Кед зме ше врацели до валалу я з мацеру бешедовала по италиянски скоро до рока. Баба, сирота, нє розумела цо ми то бешедуєме. Закончела сом, потим, школованє од другей по шесту класу основней школи у Руским Керестуре, а седму и осму класу сом закончела у Петроварадину. - Прецо тоти два класи у Петроварадину? - Мац ме там дала же би ми далєй лєгчейше було у школи бо ше у Керестуре теди лєм по руски учело. Потим, як сом закончела шесту класу, а нина Феброна уж теди жила у Петроварадину и питала ме од мацери “Дай ю ту та будзе ходзиц до школи та будзе и з нами и нє Марленка Орлович, портрет, будзеш мац з ню бриґи!” Пожаревац, 1957 Бо, я була з бабу а мац Бок 20

ходзела и на польо, и на наднїци. И так я остатнї два роки основней школи закончела на горватским язику Вец сом прешла до Нового Саду дзе сом ходзела до Економскей школи и закончела ю. Врацела сом ше до Руского Керестура и пробовала сом найсц роботу у фаху. А у Керестуре роботи нє було, голєм за мнє нє було - роботи було, алє уж и теди уценьовали... як да ци повем, я ше пре роботу нє жадала облапяц зоз директорами и подобне и нє могла сом роботу достац. У Новим Садзе бул розписани конкурс, я дала молбу, була сом прията алє директор положел на тото место своєй шестри дзивче. Була сом з тим повредзена, пошла сом до Вивершней ради бо там бул єден, волали зме го “чика Дюра”, хтори водзел старосц о нас, о дзецох погинутих борцох, пошла сом там зоз диплому и документами и гварела сом му: - Чика Дюро, мой оцец погинул за тоту жем, за мнє и за нови ґенерациї младих хтори приходза и треба же би мали голєм основне за живот. Медзитим, нє вше єст правди и будучносци и за нас, дзеци погинутих борцох. Послала сом молбу за роботу, прияли ме а вец директор приял своєй шестри дзивку а я тераз идзем до иножемства. Мнє Нємци забили оца, а я нєшка идзем ґу нїм глєдац фалаток хлєба! Жалби нє помагали и я спаковала свой куфер. З Нємецкей пришла моя пайташка Гелена Гафич Стойков. Гелена була одата за Йоцу Стойкова а Стойково ходзели до нас на Кирбай, знали зме ше! Моя мац робела роками на Секельовим салашу на наднїци а Йоцово родичи, оцец и мац, були там таке як форменє, як предроботнїки. Ми ходзели до Стойкових на кресну славу, а вони до нас на Кирбай, и то роки и роки. Йоца ше оженєл та потим вон ходзел до нас на кирбаї, а вец ше роzишол зоз Мадярку и оженєл ше зoз Геленку, алє зме познанство отримовали. Вони уж теди були у Нємецкей и Йоца ми гварел же кед сцем пойсц до Нємецкей та ме одведу. И наисце, Йоца ми там направел папери, потребни документи, и я пошла до Нємецкей.

ВЕСЕЛИ ШОПИНҐ У ФРАНКФУРТУ - Хторого то року було? - До Нємецкей сом пошла 1965 року. Медзи першима сом зоз валалу пошла. Мацери теди гуторели “Цоже, нє було за ню хлєба у Керестуре же пошла аж до Нємецкей”?! А мац на тото врацала ”Га, хлєба за ню було алє, випатра, нє було за ню колача кед пошла. Вона закончела школу, я єй вецей нє заповедaм бо ма 21 рок и може робиц цо сце и може пойсц дзе сце!” Пошла сом до Нємецкей и там сом була идуци два и пол рока, а вец сом пришла ту, до Канади. Так, 1967. року сом пришла ту. - А я бул, якош, прешвечени же ши ше до Канади селєла зоз Керестура?!? - Врацала ше я до Юґи, з часу на час, зоз Нємецкей бо сом правела хижу на морю у Герцеґ Новим, алє сом познєйше од шицкого одустала и пошла до Канади. Думала я же тота драга до Канади будзе кратко тирвац, же ше я врацим назад до Нємецкей. Най ци повем: жадала сом РУСНАЦИ У ШВEЦE


Марленка на беґелю у Руским Керестуре, на такволаним “Широким”, як “керестурска Марлен Дитрих”

видзиц свойого дїда у Америки. А то, знова, окремна приповедка. - Марленко, ту зме да шицко цо ти думаш же мож, да шицко тото чуєм и запишем. Гайд най чуєме и тоту приповедку. - Спомла сом алє повторим – мой дїдо пошол до Америки зоз фраєрку, предал шицок бабов капитал, шицко розпредал и вжал шицки пенєжи. А мал цо розпредавац бо баба була єдинїца и була богата. Сцигли вони, дїдо и його фрайла, до Америки зоз тим капиталом. А фраєрка му вец, о пар днї, гварела же идзе з єй братом купиц хижу дзе буду бивац вона и мой дїдо. Вжала пенєж, шедла на ладю и врацела ше назад до Югославиї. А дїдо остал у Америки, як ше гвари, и голи и боси та ше ганьбел присц назад до Югославиї. Я о тим шицким знала ище як дзивче и вше сом мала скрите жаданє же бим видзела свойого дїда и побешедовала з нїм. Прето моя драга до Канади, уствари, мала буц краткого вику. Я теди плановала же я до Канади лєм войдзем и же такой прейдзем до Америки и найдзем дїда да з нїм побешедуєм оч до оч, и да ше потим врацим назад до Нємецкей дзе сом мала роботу. Таки бул план, медзитим... Канада теди, до конца 1966. року, усельовала людзох подобнє як цо то тераз роби Саскачеван. Точнєйше, Онтарио як провинция мал теди таки, досц отворени план за усельованє людзох и остатня, заключуюца квота було плановане же будзе сполнєта зоз концом 1966. року. Значи, я була теди у Нємецкей. И збуло ше же ми, пейц жени,

Марленка на побрежю Дуная у Новим Садзе, прейґа видно Петроварадин

РУСНАЦИ У ШВEЦE

пошли по Крачунє куповац себе шмати за дочек Нового року до Франкфурту. И обачели ми, медзи иншим, и вельку оглашку на путнїцкей аґенциї дзе писало же хто сце пойсц до Канади же му нє треба нїяки папери, нїяки окремни документи, лєм най вежнє формулари, най их виполнї и най их пошлє до канадскей амбасади и на тот способ будзе мац орґанизовани одход прейґ океана. И я ше з тима женами нашалєла - а були там теди у ґрупи Геленка Гафичова, була єдна Штефица зоз Заґребу, була єдна Зденка и Радмила, шицки були поодавани лєм я нє мала мужа – реку, гайде дзивчата да ми тоти молби вежнєме и виполнїме, нє кошта нас нїч таке а можебуц же нам и опалї. Я то, уствари, баржей предложела у шали, нє предпоставяюци же з того дацо можебуц и будзе. И ми 28. децембра вжали тоти молби и за жени и за хлопох, пошли зме дому и, понеже я знала по нємецки и читац и писац а гевти знали лєм бешедовац “брокен джерман”, я то вжала дому, повиполньовала, спаковала и 29. децембра сом руцела шицко до пошти. И праве тот печац на писмох, же то було 29. децембра, тото нам важело же зме були прияти до Канади. До остатнєй квоти усельованя по тих условийох. Зишли зме ше на дочек Нового року, пиєме, франтуєме на рахунок Канади же, гат, “нарок будземе у Канади га,га, га! Айде, ЖИВЕЛИИИИ!” . Правели зме шалу зоз того. На писмо зоз моїма документами сом положела адресу фабрики дзе сом робела, дзе сом правела ташки и куфри. Гварела я ґаздови же сом до амбасади дацо послала и же сом дала адресу фабрики бо мнє дома нїґда нєт. Вон нє дал нїяку заувагу на то. Кед пришол там дас 20 януар а на фабрику сцигло препоручене писмо, а за мнє. Поштар вимагал подпис та ми ґазда махал най видзем алє я, така од лїпкача, замасцена, нє сцела виходзиц та сом му дала знак най вон подпише у мойо мено. Вошол вон нука и такой на мнє: - Цо ти сцеш зоз канадску амбасаду? А я му, реку: - Отворце писмо та будзеце видзиц! Я у формуларох видзела же ми, у случаю одобреня уселєня, будзе требац потвердзенє од полициї, од дохтора и друге та я знала же и вон до того муши буц упутени. Отворел вон писмо, почитал и такой на мнє же “чом ти сцеш пойсц одомнє тебе ту озда нє добре...я вас ту мам три...”. Три мускетаре нас волал – вон мал два дзивки, єдну рок младшу а єдну рок рок старшу одомнє. Вон нас барз любел бо, розуми ше, свойо дзивчата барз любел а полюбел и мнє бо я була там прави маймунчок у фабрики, як ше то гвари. А я му гварела: - Добре ми алє я сцем пойсц до Америки видзиц дїда а понеже нє можем пойсц директно до Америки, я мушела дацо видумац. Я го сцем видзиц, побешедовац зоз нїм и чуц прецо пришол до Америки, чом мою бабу охабел, о шицким сцем приповедац зоз нїм. А вон ми гварел: - Добре, а врациш ше вец назад? - Гей, чим окончим свою роботу я ше врацим! Його брат бул шеф полициї и я раз-два достала папери бо я, на концу, була чиста, я нє мала и нє правела нїяки проблеми.

Бок 21


ТА ДЗЕ Я ПОЙДЗЕМ НА КРАЙ ШВЕТА?! Нєодлуга и я и мойо приятельки достали поволанки за розгварку у амбасади, шицки зме там одходзели – прияли нас, шицки достали право селїц ше до Канади. Од нас дзевецерих пецеро надумали присц, а штверо остали у Нємецкей. Ми, тоти цо пришли до Канади, розлєтали зме ше на шицки боки. Єден пар пошол до Монтреалу, други нє знам точно дзе а я, ниа, остала на концу у Торонту. По поради у канадскей амбасади, я мала пойсц до Винипеґу. На розгварки ше ми конзул питал дзе бим любела пойсц а я му гварла же нє важне же дзе, лєм най я сцигнєм до Канади. И вон ми предложел да идзем до Винипеґу бо там єст вельо Українцох и раховал же себе там найдзм блїзких. И так вон мнє уписал до визи же ми циль Винипеґ. Алє, кед сом познєйше на мапи видзела же дзе то тот Винипеґ, реку, дзе я пойдзем на край швета – за мнє и Торонто уж бул на край швета, гет за морйом, а дзе ище вец Винипеґ. Но, та, я вец написала Анки (Анка и Панта тераз жию у Бадену, Анка Словачка) можем повесц же ме вона приведла ту, до Канади, вона и єй перши муж ми теди плацели карту поталь, по Торонто. Лєм, я барз вельку гришку направела же сом остала ту пре два причини: перше, я мала обезпечену школу у Винипеґу бо я закончела Економску школу у Югославиї та требало ту лєм положиц язик, бо теди наисце нє глєдали так “власу у вайцу” як тераз, значи, требала сом лєм положиц анґлийски, мала бим там у Винипеґу квартель задармо, кост задармо и школу задармо. Лєм ми требало научиц язик и була бим кнїжководитель. Алє, гварим, я теди одлучела же там нє пойдзем. Кед зме сцигли на аеродром, як уселєнци, було нас дас дванацецеро таких у авиону. Дочекал нас єден даса зоз оддзелєня за имиґрацию. И то знаш яки даса – ти високи, алє тот бул як тоти дзвери, високи, шумни.... и дочекал нас вон, цошка нам гуторел по анґлийски алє цо ци вредзи кед нє розумиш. Вишли ми вонка алє йому уж хтошка дал на знанє же я вишла з авиона а мам папери по Винипеґ и вон мнє такой же я мам остац у авиону. А я йому же “Нє! Meine familie ist dort!” бо я уж видзела же ми Анка и єй тедишнї супруг махали. И вон ми цошка гуторел, пояшньовал, алє я му кратко “Nicht verstehen!”. Я му якош пояшнєла же я зиходзим ту и идзем зоз мою фамелию до Торонта. И вон ме вец прешкрабал, на паперу прешкрабал мойо мено и пошла я зоз Анку на фарму до Смитсвилу.

ХОД ПО МУКОХ ПРЕЗ ТОРОНТО Кед ше я рано пребудзим, патрим, а воно нєт живей хижи наоколо, дакус трава а вец лєс, вшадзи лєси доокола. И питам ше я: - Га, Анка, га цо то тооо?! - Га – гвари Анка – то салаш, то фарма. - Дзе я ту пришла? - отаргло ми ше гласне питанє. - Нє секирай ше, добре ци будзе, пойдземе з тобу до Святей Катарини та там найдзеш роботу, нє старай ше! - Я да жиєм ту? Га як же я будзем ходзиц на роботу до Святей Катарини? - Га на авту. Бок 22

- А дзе же ми авто? - Та маме ми и авто и шицко маме за тебе, нє старай ше змирйовала ме моя Анка. П о ш о л зомну Анков тедишнї муж Ґреґор до Смитсвилу, до емиґрацийского оддзелєня, а вони одредзели же мам пойсц до Хамитону. Пошли ми до Х а м и л т о н у , приявела сом ше, дала о себе податки, вони ше розпитали, телефоновали и на коцну єдна службенїца гварела Геленка Гафич Стойков, Олґица Ґреґорови же “вона Стойков, Марленка Орлович и приятель одказала у Винипеґу Стойкових на 120 метери високей шицко цо єй було Геминґертурн у Франкфурту, Нємецка, 1966. рок обезпечене. То була єй одлука, вона прето висцерана зоз списка и сама є свой ґазда тераз”. Била ше я по глави такой, алє було позно! Нє мала я тераз баш нє знам з чого виберац и єдина одлука була же останєм, тераз, ту и найдзем даяку роботу бо я вше и себе и другим гуторела же “док я мам два здрави руки, два здрави ноги и празну главу на карку, дотля я пребивам мури, кед треба!” И тоти у емиґрацийним центру у Хамилтону ме такой унапрямели на роботу, понукли ми же бим паковала овоц у фабрики за конзервованє овоци у Святей Катарини. И так я, вера, треци дзень у Канади уж на роботу пошла. Я нє чекала даяку Божу милосц тераз, лапай ще до роботи, ша вони ми заплацели авионску карту 270 канадски долари (а америцки долар бул теди, 1967 року, 1350 динари у Югославиї, я кед вираховала же кельо ми треба врацац та да ме фраси вдерели). А я им, по поради, мушела врациц 350 долари бо Ґреґор бул, як да повем, тварди, скупи, и вон нє дал пенєж лєм так ‘на красни очи’, як ше гвари, алє мушиш плациц и интерес. Та прето я понагляла такой робиц и так сом робела два тижнї у Святей Катарини ноцну змену. Одходзела сом там на авту, по тих дильовох, па сом ше страцела (шмеє ше), сама, я нїч нє знала, нєт знака, нєт нїч, требало прейсц автодрагу же бим сцигла до Анки, а я скруцела на право и – пошла на Нияґару! Таки то перши днї... нє знаш язик, нє знаш дзе ши, га вец єст шицкого... глєдали ме, явели месней полициї, но, сигла я дому кед було 2 годзин по пол ноци. Видзела я же я там нє можем остац, же я мушим пойсц до Торонта же бим була блїжей ґу роботи, бо я так, як нова, нє можем путовац, я погинєм даґдзе на автодраги... И так я, вера, пришла до Торонта. А брат тей Зденки, цо у Немєцкей вєдно зомну правела папери, РУСНАЦИ У ШВEЦE


жил у Торонту. Вон ту бул уж 25 роки, пришол млади, як леґинь, ту ше оженєл и вона ми дала його адресу. Кед сом сцигла до Торонта я мала пойсц през варош до нїх. И мойо путованє по їх обисце випатрало так: на 10 пред поладньом сом сцигла до Торонта, на Спадайну и Кинґ, а до нїх, до їх хижи хтора була на позициї Сент Клерк и Даферин сом сцигла пополню на 5 годзин! То роздалїна дас 10 километри а я пешо ишла, блукаюци, добри 6 годзни. На мапи то випатрало блїзко, га лєм єдна смужка, патрим, и я то так олєгко же “ша я то прегвиздам”. А куфер сом цагала зоз собу. Шицко мойо у нїм. Та я ишла, вера, од 10 рано до пейцох пополадню през Торонто. Наишла сом, паметам, на єден парк (там дзе руска церква, наша, грекокатолїцка, алє то сом аж познєйше похопела кед сом уж Торонто упознала), там була фонтана та сом ше напила води дзешка на поладнє, а була сом лєм на Дандасу. Там ме упутели на трамвай, та сом шедла на трамвай, та сом вец вишла дзе нє требало, и вец я там коло пейцох сцигла по мой циль. Задумац ви нє можеце мою муку! Зденков брат и його жена були на роботи алє ме прияла єдна жена цо у нїх бивала.

THE FOURTH MIGRATION

MIGRATION OF RUSYNS TO CANADA 1991 – 2007 Author: Miron ZIROS usyns from Vojvodina and Croatia immigrated four times during the last 100 years. The first or farmer’s (peasant) migration to America (USA) happened from 1895 to 1914, the second or skilled craftsmen’s migration, to Canada, Argentina and Brazil happened between the two World wars, from 1919 to 1940, the third, a labor migration to Germany, and other European countries and Australia from 1970 to 1985, and the fourth, an intellectual migration to Canada began in 1991 and continues to this day. The fourth or, as we call it, an intellectual migration is very similar in characteristics to the immigration of Rusyns to southern Hungary 260 years ago. However, there are larger differences when compared to the previous three migrations to other continents (peasant and skilled craftsmen) and the labor migration which happened to European countries in the 70-ies of the 20th century and to Australia. The motive for all these immigrations was the same – to provide bread for oneself and their descendants, therefore, a better life for the children. To the region of southern Hungary (Kerestur and Kocur) came parents with their children, and families with their aged parents. After fifty years of living in their home villages, Rusyns immigrated to the Srem and Sajkas area. In most cases only one member of the family would immigrate to those new regions, however, in many cases entire families also immigrated. In the past the basis of life was the soil and agriculture. After years of having the land divided due to the scheme of inheritance, the numbers of poor people increased. In other words, there was not enough arable land to feed the family.

R

РУСНАЦИ У ШВEЦE

Вона була зоз Бечу и я зоз ню по нємецки и такой ми одлєгчало. Жена ме прияла и там сом з ню була до 9 годзин вечар. Кед сцигли Тереза ме приявела при нїх, же сом сцигла, и вон поручел да зидзем долу. А вон бул таки дас 2 метерови чловек, а моцни бул... Я зиходзим по ґарадичох, а вон шедзи долу у фотелї...кед я його видзела а мнє ше так нараз ноги почали тресц – ем сом була вистата, ем сом ше злєкла бо Зденка нє бешедовала зоз братом, зоз нїм, даяки 10 або 15 роки пре капитал. Дала мнє вона писмо за ньго и послала даяку фиґуру, и я тераз зиходзим по ґарадичох а на розум ми пришли єй слова “лєбо це приме, лєбо ци пове да идзеш вонка. Я зоз нїм нє бешедуєм алє, гварела, помогол велїм цо сом им дала адресу та верим же и тебе помогнє”. А цо кед нє? Цо вец будзем робиц у Торонту? – прелєцело ми през главу на остатнїх двох ґарадичох... (Предлужує ше)

ШТВАРТА СЕЛЇДБА

ВИСЕЛЬОВАНЄ РУСНАЦОХ ДО КАНАДИ 1991—2007 Пише: М. Жирош

Р

уснаци з Войводини и Горватскей ше на штири заводи у штирох селїдбох за остатнї сто роки висельовали до швета. Перша, землєдїлска (селянска) селїдба до Америки (ЗАД) була од 1895 по 1914. рок, друга, майсторска до Канади, Арґентини и Бразилу медзи двома войнами од 1919 до 1940, треца, роботнїцка до Нємецкей, жемох Европи и Австралиї од 1970 по 1985. рок и штварта, интелектуална до Канади од 1991. а тирва ище и тераз. Штварта лєбо ннтелектуална селїдба, як ю наволуєме барз мало лєбо нїучим ше нє розликує од присельованя Руснацох до Южней Угорскей пред 260 роками. Медзитим, вона ше досц розликує од трох селїдбох на други континенти (селянскей и майсторскей) и роботнїцкей котра ше одбувала до европских жемох седемдзешатих рокох ХХ сторочя и прейґ нїх до Австралиї. Мотив шицких селїдбох бул вше исти – обезпечиц хлєба и себе и свойому потомству и вивесц го на животну драгу. До Южней Угорскей (Керестура и Коцура) приселюю родичи з дзецми, та и фамилиї зоз старима родичами. Уж после пейдзешат рокох пребуваня у валалох маткох Руснаци ше преселюю до Сриму и Шайкашскей. До нових стредкох одходза поєдинци з фамилийох, а и цали фамилиї. У давних часох основу живота творела жем и єй обрабянє. Зоз дзелєньом жеми з нашлїдзованьом наставало вше векше число худобних, односно тих котри нє могли успишне сполнїц свойо животни обовязки у своїм стредку. Тоти виселюю зоз Керестура и Коцура и у Сриме, Шайкашскей и Славониї за предату жем у своїх валалох у новонаселєних местох купую вельо-вецей жеми як ю мали у Бок 23


As a result, people emigrated from Kerestur and Kocur to Srem, Sajkaska and Slavonia; with the money they got after selling their land in their former villages they were able to buy much more land in the newly settled areas. Their lives therefore improved and they were able to see the benefits of their hard work. The first, second and third immigrations were predominantly made by men.. It was mostly men (farmers, skilled craftsmen and workers) that were going to America before the WW I, to Canada, Argentina and Brazil between the two World wars, and to Germany and European countries (except Australia). The goal was always the same – the betterment of their future and to furnish their families with the basic needs. This was the primary goal of everyone who considered immigration to other European countries and Australia. CANADA – THE NEW RUSYN HOME The fourth migration has the same motif but in this case the first to immigrate were the intellectuals* (and educated specialists). Due to the lack of an economic future in their homeland, political and social crises, and a wish for a better education for their children, caused the Rusyn community to cast their eyes on economically progressive Canada. It’s true that Rusyn intellectual immigrants to Canada, became factory laborers, however, their children are highly educated, have better jobs and the possibility to enrich their lives at a different social status than that of their ancestors. Immigration to Canada has now been occurring for 15 years. It has intensified during the last few years and it involves Rusyns in their heartland - Ruski Kerestur. Why exactly Kerestur and Keresturians? Ruski Kerestur is the largest Rusyn town in the world, however, the possibilities for any economic progress are limited, because conditions do not exist for economic development in surrounding areas as well as throughout Serbia. Economic hopelessness gives rise to spiritual hopelessness and hopelessnes for a better future. People cannot find jobs at home or in the surrounding areas, which means that they cannot provide for their families, in other words, they see no future for themselves and their families because they are unable to earn “their own bread” in their native country. Canada thus showed up as a great hope! The first immigrants adjusted well. Their children received an education at the highest levels and thus, they were able to procure good jobs. Our earliest immigrants’ children proved that they were capable and promising students. They were able to obtain good paying jobs plus enjoy their lives in the rich society. On another note, they have equal rights which means that they can cherish and maintain their traditions, they can socialize, they can organize their activities, and they can follow their religion and their Greek Catholic church. People who immigrate usually become assimilated in the beginning of their life in the new countries. This happened to Rusyns in Hungary, in Vojvodina, later in Srem and Slavonia, and today in Germany, Sweden, and Australia The big advantage of the fourth migration is that it repeats the golden rule of Rusyn immigrations which we can express through the sentence “Svojo gu svojomu” (Our people to our people). In this Бок 24

старим краю, ґаздую и напредую. Перша, друга и треца селїдба до „Швета” баржей хлопска. До Америки пред Першу шветову войну, до Канади, Арґентини и Бразилу медзи двома шветовима войнами, та и до Нємецкей и жемох Европи, (окрем Австралиї ) одходза спочатку углавним сами хлопи: землєдїлци, майстрове и роботнїки, знова з истим цильом, пре свою будучносц и насущни потреби своїх потомкох у Краю, кед слово о европских жемох, и обезпечованьом животней еґзистенциї себе и своїм потомком у Австралиї. КАНАДА – НОВИ РУСКИ ДОМ Штварта селїдба тиж з истим мотивом, алє тераз на драгу до швета перше рушаю интелектуалци* (и образовани фаховци) пре економску безперспективносц у Краю, економску и дружтвену кризу у Краю и перспективу, ученє и напредованє своїх потомкох у економски напредней Канади. Правда, руски интелектуалци, преселєнци до Канади поставаю фабрични роботнїки, алє їх дзеци здобуваю високе образованє, роботу и можлївосци жиц зоз висшим особним и дружтвеним стандардом. Висельованє до Канади тирва уж вецей як петнац роки. Остатнїх рокох є вше масовнєйше, а залапело Руснацох у його найвекшим ядру, у Руским Керестуре. Прецо праве Керестур и Керестурцох? Прето же Керестур найвекши руски валал, же у нїм огранїчени можлївосци за економске напредованє, же нє постоя вигодносци за успишне напредованє у окруженю и цалей Сербиї. Економска безперспективносц виродзела и духовну безперспективносц и безнадїйносц до лєпшей будучносци. Нєт „дома” роботи, нєт єй у околїску, а то значи же ше нє годно своїм потомком дац хлєб до своїх рукох, односно нє указую ше можлївосци же би вони сами могли робиц и „заробиц хлєба” у своїм краю. Канада ше указала як надїя! Перши виселєнци ше добре знашли. Їх дзеци здобули и здобуваю високе и найвисше образованє, доставаю одвитуюцу роботу... Дзеци наших перших виселєнцох ше указали як добри и перспективни школяре, очекує их добре плацена робота и живот у богатим дружтве. З другого боку ровноправни су зоз другима, а маю можлївосци пестовац и розвивац свойо обичаї, дружиц ше, орґанизовац свойо стретнуца, тримац ше истей вири и своєй Грекокатолїцкей церкви. Народ у розшеваню ше вше затрацовал у першей фази залапяня нових пространствох. Так було з Руснацами у Мадярскей, у Войводини, после у Сриме и Славониї, а то ше з нами случує и нєшка у Нємецкей, Шведскей, Австралиї... Велька предносц штвартей селїдби, же ше повторює златне правило руских селїдбох, котре ше виражує з поняцом „Свойого ґу свойому”. З тей нагоди тото поняце ище змистовнєйше, бо у себе облапя нє лєм родзински и приятельски вязи алє и одредзени места, обєдинєни дзешатки и дзешатки фамилиї у трох обласцох Канади, а по вецей дзешатки фамилийох у єдним месце. Таки стредки оможлївюю орґанизовац духовни, културни и национални живот. Два културни дружтва уж постоя, у Саскачевану Руснаци духовно обєдинєни у Грекокатолїцкей церкви, а роби ше и на тим же би нашо виселєнци и у Онтарию мали РУСНАЦИ У ШВEЦE


case the sentence has greater importance because it includes not only relatives and friends but also specific places, many families in the three areas of Canada, plus 30-60 families in one place, in one city. This high concentration of people makes it possible to organize the spiritual, cultural and national life. Two cultural societies already exist, in Saskatchewan Rusyns are united by the Greek Catholic church, and in Ontario our immigrants are trying to obtain a Greek Catholic priest. RUSYNS LIVE IN THREE PROVINCIES – ONTARIO, ALBERTA AND SASKATCHEWAN Our people migrated to Canada with landed immigrant visas which they obtained either through an agency or on the basis of an invitation (warrantee) from their relatives (the basis of “relative to relative)”. In Canada, in the province of Ontario, in the city of Kitchener, there is the company, Rapid Gear, owned by Julian Sabados. In the last decade of the 20th century he hired a couple of dozen workers from Yugoslavia. Many Rusyns worked in this factory. Thanks to the initiative of Mr. Sabados in Kitchener, the Rusyn Association Of North America was founded in 1995. If we talk about Rusyn immigrants, Kitchener became the center in Ontario where the greatest number of Rusyn families immigrated in the last decade. That is why immigrants try to find some similarities between “Kerestur” and “Kitchener” and consider Kitchener a “Canadian Kerestur”. Today there are more than 40 families in Kitchener and Waterloo, plus about 60 families in other cities in Ontario. Since the fall of 2007 with help of the Waterloo Catholic District School Board, 12 Rusyn students have the opportunity to learn their native language. Rusyn classes are held every Saturday morning in Kitchner. A Rusyn community exists in the city of Edmonton, Alberta, but the largest number of our people settled in Saskatchewan. This was due to the fact that this it is a big and poorly inhabited province in Canada. It is two and half times bigger than the former Yugoslavia but there are fewer than one million people living there. This region although covered with forests has a climate a little more severe than that in Vojvodina, which makes it an appropriate place for housing and industry. The government has taken measures to bring more people into the area and to develop industry. Conditions for immigration to Saskatchewan have been lightened since 2005 and in accordance with special immigration programs, this province is accepting specialists from various professions such as mechanics, builders, welders, nurses etc. The province of Saskatchewan is oppenned for immigration to people from all around the world. In the last two years people from Ukraine, the Philippines, China and Serbia have immigrated to Saskatchewan. During 2005 and 2006, 40 Rusyn families settled in this region, and in 2007, at least 20 more families arrived. Most of the families from Ruski Kerestur immigrated to the city of North Battleford. A large number of Rusyns live in the city of Saskatoon, which is also in this РУСНАЦИ У ШВEЦE

свойого пароха и свою Грекокатолїцку церкву. РУСНАЦИ ЖИЮ У ТРОХ ПРОВИНЦИЙОХ – ОНТАРИЮ, АЛБЕРТИ И САСКАЧЕВАНУ До Канади ше приxодзи орґанизовано з доставаньом уселєнїцкей визи прейґ аґенцийоx, а на поволанку, односно „свойого ґу свойому”. У Канади, наприклад у провинциї Онтарио, у городу Киченеру, у Компаниї-Фабрики “Рапид Ґир“ Ю. Сабадоша, у остатнїх дзешец рокох ХХ сторочя роботу достали пар дзешатки Югославянє. На тот способ през тоту Фабрику прешло и векше число Руснацох. У Киченеру, праве на инициятиву Юлияна Сабадоша 1995. року основане РДСА (Руске дружтво Сиверней Америки). Kед слово о Руснацох доселєнцох, у остатнєй децениї Киченер постал центер у Онтарию дзе ше населєли найвецей руски фамилиї. Прето ше, у паралели словох „Керестур” и „Киченер” дзекеди глєда даяка подобносц и виселєнци, у франти дзекеди гуторя за Киченер же є „Канадски Керестур”. Нєшка у Киченеру и Ватерлуу єст коло 40 руски фамилиї, а у других местох Онтария ище коло 60 фамилиї. Од єшенї 2007. року з дошлєбодзеньом Католїцкого школского дистрикту на подручу реґиона Ватерлу и Киченер, оможлївене 12 руским школяром виучовац свой мацерински руски язик. Руске оддзелєнє уж почало з роботу. Настава ше отримує соботами пред поладньом у Киченеру. Учителька Славка Макаї. Руска заєднїца постої и у Едмонтону, у провинциї Алберта, алє заш лєм ше найвекше число наших людзох населює до провинциї Саскачеван, понеже то велька и слабо населєна обласц у Канади. Два и пол раз є векша од бувшей СФР Югославиї, а ма менєй од милион жительох. Обласц богата з лєсами, ма дакус оштрейшу климу як наша, вигодна є за живот и роботу, та держава Канада превжала мири же би ше у нєй число жительох звекшало и розвила индустрия. До Саскачевану од 2005. року олєгчане усельованє и спрам Емиґрацийней програми маю ше уселїц роботно способни особи рижних дефицитарних занїманьох, як механїчаре, цимерманє, швайзоваче, медицински шестри... Провинция Саскачеван отворена за усельованє людзох зоз цалого швета. За остатнї два роки до Саскачевану ше уселєло векше число людзох зоз України, Филипинох, Китаю и Сербиї. До тей обласци у 2005. и 2006. року уселєли ше и коло 40 руски фамилиї, a 2007 вецей як 20 фамилиї. Зоз Руского Керестура найвецей фамилиї ше населєли до городу Норт Батлефорду, а уж вецей роки єдно число Руснацох у истей провинциї жиє и у городу Саскатуну. Велька предносц того пресельованя то обезпечена робота, добри заробки и вирске и националне обєдиньованє приселєнцох. У Норт Батлефорду иснує Грекокатолїцка парохия, священїк о. Янко Колошняї з Руского Керестура, односно у Саскатуну реґистроване Руске културне дружтво, котре ше намага орґанизовац културну роботу з дзецми, младежу и старшима. Насельованє Руснацох до Саскачевану ма подобни статус як и присельованє Руснацох з Горнїци до Южней Угорскей. Руснаци ровноправни зоз другима приселєнцами. У Саскатуну єст коло 20 000 Українцох и коло 50 Руснацох. Українци маю свойо Православни и Католїцки Церкви, маю свойо Дружтво, односно националну орґанизацию – Українски Канадски Конґрес (УКК). УКК дїйствує по цалей Канади. Українци барз добре Бок 25


province. The benefits of this immigration include guaranteed jobs and excellent salaries. It also enables the immigrants to form religious and national gatherings. In North Battleford there is a the Greek Catholic parish which has its own priest from Ruski Kerestur, Fr. Janko Kolosnjaji. In the city of Saskatoon there is the Rusyn-Saskatchewan Ruthenian Cultural Association Inc. which is trying to organize work with children, adolescents and adults. The immigration of Rusyns to Saskatchewan has a somewhat similar resemblance to the immigration of Rusyns from Hornjica to southern Hungary. Rusyns have the same rights as other immigrants. There are about 20,000 Ukrainians in Saskatoon and around 50 Rusyns. Ukrainians have their Orthodox and Catholic churches, and their own society or national organization – Ukrainian Canadian Congress (UCC). UCC functions throughout Canada. Ukrainians are organized very well; they have their own banks, stores, schools, nursing homes, female, male and children organizations, summer camps, monasteries, and museums. There are Ukrainian high schools in Saskatoon. Ukrainian language and customs can also be studied at the University in Saskatoon. North Battleford is located 150 km from Saskatoon. Of the 16,000 inhabitants, 2000 are Ukrainians while Rusyns number around 200.During the period between 2005 and 2007 around 60 Rusyn families settled in this city. It was mostly young parents with children that came to North Battleford. Immigration of Rusyns to this city started in 1993. The most important benefit of the fourth migration (immigration to Canada) and especially to the province of Saskatchewan is that there is the possibility of moving three generations. Old parents join their children and grandchildren. This opportunity is suitable to our mentality and in agreement with our traditional national migration. This also helps to fight homesickness when establishing new homes. Kazincbarcika, January 21, 2008

орґанизовани, маю свойо банки, робни хижи, школи, старецки доми, женски, хлопски и дзецински орґанизациї, свойо лєтни кампи, манастири, музеї... У Саскатуну єст основни и реґионални школи з українским наставним язиком. Українски язик и обичаї ше пестую и на факултету у Саскатуну. Норт Батлефорд оддалєни од Саскатуну коло 150 км. У нїм єст коло 16.000 жительох, од котрих коло 2.000 Українци и коло 200 Руснаци. У 2005, 2006. и 2007. року до городу приселєли коло шейдзешат руски фамилиї. До Норт Батлефорду углавним приселюю млади родичи з дзецми. Насельованє Руснацох до того городу почало 1993. року. Найвекша вигодносц штвартей рускей селїдби, селїдби до Канади, а окреме до провинциї Саскачеван же оможлївене пресельованє трох поколєньох. Ґу дзецом и унуком приходза и їх родителє. Тота вигодносц одвитує нашому менталитету и у согласносци є з нашу традицийну националну миґрацию. На тот способ нєнательо ше чувствує цудзина и лєгчейше ше стваря нови дом. Казинцбарцика, 21. януара 2008. року *У найширшим змислу интелиґенцию творя шицки тоти цо окончую нємануелни занїманя, тоти у котрих у преваги духовни елемент, окрем подполно рутинских, и шицки тоти цо маю одредзени ступень образованя. У сучасним дружтве... дума ше же слово о найвисшим образованю. (Социолошки лексикон, Савремена администрация, 1982, бок 232) У нашим случаю после 1991. року висельовац до швета и Канади перше почали професоре, новинаре, инжинєре, правнїки, лїкаре, а у першим дзешецрочю ХХI вику висельовац ше предлужели як интелектуалци так и други образовани фаховци, майстрове и квалификовани роботнїки рижних занїманьох.

ПОРОВНАНЄ КЛИМАТСКИХ УСЛОВИЙОХ ШТИРОХ ВАРОШОХ – НОВИ САД, КИЧЕНЕР, НОРТ БЕТЛФОРД И ЕДМОНТОН

Нови Сад на найнїзшей надморскей висини, з найвигоднєйшима температурами и з наймоцнєйшим витром – Киченер рекордер, медзи штирома варошами, у количестве дижджу, шнїгу и у влажносци воздуху – Норт Бетлфорд ма найнїзши рочни просек температури – Едмонтон на найвисшей надморскей висини, з найвецей слунечнима днями и з найменшу влажносцу воздуху

Нови Сад и Киченер найблїзши кед слово о температурних вредносцох – влєце Нови Сад стреднє цеплєйши (лєм) за 1о Ц, а вжиме Киченер жимнєйши за 8о Ц – Норт Бетлфорд и Едмонтон блїзши по температурних просекох и по нїзкей влажносци воздуху

Пише: Гавриїл КОЛЄСАР

велька габа уселєнцох зоз Руского Керестура людзе, авантуристи такповесц! Кед нє верице идзце на Форум Д осц до канадскей провинциї Саскачеван у остатнїх 2- на веб сайту “Руски Керестур” и закукнїце до дискусиї “Руски 3 рокох спричинєла горуци дискусиї хтори, часто, у даєдних елементох, превозиходза и розкошну машту Жила Верна, класика литературней фантастики. Верн наисце “видзел” до будучносци, або прешвечлїво писал о крайох дзе нїґда нє бул а нашо дискутанти з Керестура, вера, ище лєпше описую, наприклад, краї у хторих нїґда нє були. А то можу лєм шмели Бок 26

Керестур - Канада” http://www.ruskikerestur.org/forum/ viewtopic.php?t=13 або єден з таких бисерох то и дискусия на веб сайту новинох “ПРЕС онлайн” под насловом “Исељавање Русина у Канаду” http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html? view=story&id=60559&sectionId=56 . На щесце, вочи таким “дискутантом” ставаю тоти цо знаю и познаю ствари РУСНАЦИ У ШВEЦE


(єдноставно, тоти цо жию у тих крайох хтори предмет дискусиї и ЗНАЮ о чим приповедаю) и пробую пояшнїц голєм основне, ошвициц ґеоґрафски, демоґрафски и други тайни штреднєй Канади. О тих темох и феноменох ше, у даєдней нагоди, будзе вецей и у нашей новинки. Фама о клими, о климатских условийох у Канади вообще, то тема хтора нє збуртує и збунює лєм наших гордих всезнаюцих керестурских дискутантох, алє то тема хтора була и скорей експлоатована з боку других “мудерцох”. Най повеме же (то ше приповеда як анеґдота у Канади), ище до пред 20-30 роками досц вельки процент южних сушедох Канади (Амери, значи) твардо верели же, кед ше прейдзе гранїцу Канади, же вец такой можеце видзиц лєм били медведзи, пинґвини, поларни лїшки и Ескимох. Та ше анї нє одважовали путовац до того чудного швета. Нацо им то кед у нїх, долу, у Америки климатски рай! На щесце, ТВ и други медиї таку фаму розбили, нови, млади ґенерациї Амерох маю цалком иншаки слики о Канади. Лєм, телевизия з такима сликами, випатра, ище нє сцигла до Руского Керестура... У своїх “огляднуцох” на климу хтора панує у стреднєй Канади дискутанти пишу и так: ...nje musice njic robic, ljem uzivajce, svajzujce, i hvaljce toti -50C ze to njic nje strasne a dok vam ohreje ta opacce na dajeden kvitok ked ze rozkvitnje jak to viptra bo to kratko tirva TAM u VASIM RAJU... Або, виказую и отворену застараносц за судьбу наших виселєнцох виповедаюци таку дилему: Hto ze posle troh rokoh posol dagdze zoz Battlefordu?... Co ze toti naso cekaju tam u tej zimi? Dobre im tak barz? Солидарносц велька, боя ше озда же ше нашо там позмарзаю, а нацо им то кед у Керестуре идеално. Значи, у питаню єдно “чарно-биле” видзенє Канади у велїх стварох, та и у вязи хвилї. Зоз жаданьом же би ше превозишло таки ноторни нєпознаваня основних климатских условийох пришли зме на идею написац тот компаративни текст зоз хторим ше, озда, голєм кущичко кориґую екстремни видзеня клими дзепоєдних дискутантох. Ту буду винєшени шицки позберани податки за спомнути места а на вас остава же бисце их поровновали и так ше нашли у цо реалнєйшим простору. НОВИ САД змесцени на 45,15 ступню сиверней ґеоґрафскей ширини и 19,50 ступню восточней ґеоґрафскей длужини. Находзи ше на 72-80 метри надморскей висини. Ма умерену континенталну климу, зоз штирома рочнима часцами под’єднакей длужини. Стредня температура воздуха у варошу 10,9 о целзиюса, стредня температура у януаре –1,9 о а у юлию 21,6 ступнї. Температурни екстреми ше рушаю медзи –30,7 о (януар 1963) и + 45,5 ступнї (юлий 1950). Рочнє спаднє стреднє 686 милиметри дижджу, єст 122 днї кед пада диждж або шнїг. Єшень длугша як яр, зоз длугокима слунечнима и цеплима периодами. Жима нє пребарз жимна и ма стреднє 22 днї зоз температуру спод нули. Значи, Нови Сад нє ма анї єден мешац же би стреднї температури були попод 0. Стреднї дньово температури вше у плусу, аж и у децембре и януаре. Ноцни температури дакус губя просек, так же маме три мешаци (децембер, януар и фебруар) же стреднї ноцни температури попод нулу. Юговосточни витор волани Кошава хтори дує зоз Карпатох и приноши ясну и суху хвилю представя характеристику локалней клими. Найвецей го єст вєшенї и вжиме и дує по 2-3 днї. Стредня швидкосц того витру 25-43 км на годзину алє даєдни його вдереня маю швидкосц и до 130 км/годзину. Вжиме тото доприноши же би температури дакеди спадли блїзко ґу –30 ступнї. То такволани ефект windchill (виндчил) або кед на жими од –15, поведзме, дує ище и витор, вец психични (и реални) упечаток при особи же то аж -21, поведзме. Начално патрене, цали Панонски базен ма щесце же РУСНАЦИ У ШВEЦE

є окружени зоз Алпами , Татрами и Карпатами и так є, практично, изоловани од директного уплїву жимних воздушних струйох хтори ше вжиме рушаю зоз сиверу Европи спрам юга. Источасно, благородни уплїв нє так далєкого Медитерана мож видзиц у тим же ше релативно цепли воздушни струї мишаю зоз жимнєйшима, континенталнима, и прето на подручу Войводини маме умерену континенталну климу. Варош КИЧЕНЕР злучени зоз варошом Ватерлу находзи ше у югозаходней часци провинциї Онтарио. Киченер ше змесцел у стредку медзи трома велькима сладководнима озерами (Хюрон, Ири и Онтарио). Його ґеоґрафска позиция шлїдуюца: 43,27 ступнї сиверней ґеоґрафскей ширини, 80,23 ступнї заходней ґеоґрафскей длужини а його надморска висина солидни 314 метери – добри 250 метери висше як Нови Сад. Меркуйце, Киченер два ступнї або коло 230 км южнєйше од позициї Нового Саду, кед ше патри на сиверну Жемову полулабду. Реґион Киченер-Ватерлу ма штири диференцовани рочни часци. Жимски температури превладую од половки децембра та по конєц марца, а лєтнї паную од юния та по септембер. Период веґетациї тирва од мая по конєц септембра. То часц рока кед, стреднє, 141 дзень нєт зазначени нїяки мраз. Понеже Метеоролоґийна служба Канади водзи вельо детальнєйши сет климатских податкох та зме у можлївосци дац ширши спектер податкох: Януар найжимнєйши мешац у Киченеру кед стредня дньова температура виноши -12оЦ а юлий найцеплєйши понеже стредня дньова температура 21оЦ. Метеоролоґийно прецизнєйше поведзене кед ше констатує же од януара по децембер найвисша дньова стредня (просечна) температура 11.8 о Ц а найнїзша дньова стредня (просечна) температура 1,6 о Ц. Киченер ма штири мешаци у року кед стредня дньова температура попод нулу – децембер, януар, фебруар и марец, з тим же у марцу уж просек максималней дньовей температури у плусу (+3). Значи, януар найжимнєйши и у нїм максимална стредня температура –2 о Ц а минимална стредня температура -10 о Ц. Влєце, юлий ма максималну стредню (просечну) дньову температуру 26 о Ц а минимална стредня дньова температура 14 о Ц. Интересантне же у тим реґиону и авґуст досц цепли, максимална стредня температура у авґусту 25 о Ц а минимална стредня температура у истим мешацу 13 о Ц. Подобнє як у Новим Садзе. Гварели зме же ше Киченер находзи у стредку медзи трома найвекшима сладководнима озерами на швеце а хтори барз засицую цалу тоту обласц зоз влагу. Тото ше видзи у факту же рочнє спаднє стреднє 765 мм дижджу, односно у жимским периодзе 159.5 цм шнїгу. Тота влага у воздуху спричинює же у тей часци Онтария стредня влажносц воздуху вжиме коло 84% а влєце коло 94% (поровнац зоз Едмонтоном або Н. Бетлфордом, наприклад). Витри ту нє таки части, алє их єст у новембру и децембру и дую зоз швидкосци 14 -15 км/ годзину. Кед маце у оглядзе тот податок, а читаце, наприклад, таке у дискусийох, вец вам остава або ше престрашиц, або ше за главу лапиц од ‘мудросцох’ - “Jaj, ljudze anji nje znace jak nam tu dobre! Ked patrice vesti vec kazdi dzenj mozece vidzic co se slucuje po svece: poplavi, zemljotresi, tornada… (jest ih i u Kanadi) A u nas?! Kedi pametace ze daco katastrofalne bulo?!”. Папер шицко прима... гутори стара присловка (а и компютер, у тих модернєйших часох). Значи, тота просечни швидкосц витру у Киченеру од 14 - 15 км на годзину випатра як дзецинске бависко у одношеню на вдереня Кошави од 130 км/г там у Войводини. Райска швидкосц и красота! Просеки то лєм просеки, алє ту ниа и конкретни приклади температурох зоз конкретних мешацох: Бок 27


Юлий 2008

Мешац Максимална температ. зазначена дня

/

Минимална температруа/ зазначена дня

Авґуст 2008

30,3 о Ц

7 юлий

29,3 о Ц

18 авґуст

29,7 о Ц

7,4 о Ц

4 юлия

5,1 о Ц

26 авґуст

3.2 о Ц

Мешац

Децембер 2008

Максимална температ. /

о

13,9 Ц

27 децембер

Минимална температруа /

-17 о Ц

22 децембер

На шоре фамозни НОРТ БЕТЛФОРД. Тот варош ше розпрестар на пререзу 52,46 ступня сиверней ґеоґрафскей ширини и 108.1 ступня заходней ґеоґрафскей длужини. Значи, находзи ше 7 ступнї (або 780 км) сивернейше як цо то позиция Нового Саду. Стредня надморска висина му 548 метери або скоро 500 метери є висше як Нови Сад. Стредня висина шнїгового покрову у Норт Бетлфорду 105.1 цм, узвичаєни дзень остатнього ярнього мразу то 19 май а перши єшеньски дзень кед єст рано мразу то 18 септембер. 123 днї у року нє маю мразу. През рок спаднє стреднє 373,2 цм рижних атмосферских паданьох, найвлажнєйши мешац то юлий зоз 71,2 мм дижджу,

Януар 2009 о

2 Ц

23 януар

-27,5о Ц

15 януар

Юлий 2008

Авґуст 2008

Максимална

о

о

/

Минимална температруа / зазначена дня

33,4 Ц,

4 юлий

35,9 Ц

19 авґуст

5,3 о Ц

2 юлий

3,1 о Ц

23 авґуст

Децембер 2008 Мешац Максимална температ. зазначена дня Минимална температ. зазначена дня

/

7,7 о Ц

1 децембер

/ -37,3 о Ц

21 децембер

У ЕДМОНТОНУ, вельким варошу у провинциї Алберта, єст досц велька колония наших виселєнцох. Понеже Едмонтон ма сивернєйшу позицию од Норт Бетлфорду, будзе интересантне видзиц климатски податки за тото подруче. Едмонтон змесцени на 53,34 ступню сиверней ґеоґрафскей ширини и 113,31 ступню заходней ґеоґрафскей длужини. З того виходзи же Едмонтон добри 8 ступнї сивернєйше од Нового Саду а то коло 890 км – поведзме, як Минхен од Нового Саду). Стредня надморска висина вароша 668 метери (600 метери висше од Нового Саду, або на висшей позициї од самей Фрушкей гори чий найвисши верх Червени чот високи 539 метери !). Стредня висина шнїгового покрову виноши 123,5 цм (рекорд бул вжиме 1906-07 рок кед спадло 238,5 цм шнїгу, а рекордно мало шнїгу спадло вжиме 1987-88, шицкого 44,9 цм). Стредня жимска температура -15 о Ц. Найнїзши температури коло -34 о Ц и таки случаї єст три або Мешац Максимална температ. / зазначена дня Минимална температура / зазначена дня Бок 28

Юлий 2008

3 септембер 11 септембер

Фебруар 2009 о

8,9 Ц -29,7о Ц

27 фебруар 5 фебруар

найцеплєйши мешац то юлий зоз стредню 17.6 о Ц температуру, у истим мешацу стредня швидкосц витру 17 км на годзину. Стредня влажносц воздуху у жимских мешацох доходзи до 78% а влєце до 66%. Менша влажносц воздуху то єдна од основних климатских одликох прериї. Пейц (5) мешаци у року стредня дньова температура попод нулу новембер, децембер, януар, фебруар и марец. Януар найжимнєйши зоз стредню температуру од –17 о Ц (минимална –22,2 о а максимална –11,8 о Ц). Найцеплєйше у юлию мешацу кед стредня температура виноши 17,6 о Ц або найнїзша стредня (стредня у значеню сербского ‘просечна’) у юлию 11,2оЦ а найвиша стредня 24 оЦ.

Мешац температ.

Септембер 2008

Януар 2009 6,5 о Ц -41,7 о Ц

30 януар 4 януар

Септембер 2008 27,6 о Ц -2,9 о Ц

18 септембер 26 септембер

Фебруар 2009 4,8 о Ц

4 фебруар

-36,1 о Ц

26 фебруар

штири раз у року. Стредня швидкосц витру у жимских мешацох 14,6 км на годзину. Влажносц воздуху през жиму 75% а през лєто доходзи до 60%. Пейц мешаци у року стредня дньова температура под нулу – новембер, децембер, януар, фебруар и марец. Януар найжимнєйши зоз стредню найвисши температуру -8,2 о Ц а найнїзша стредня температура -17 о Ц. И попри того, Едмонтон ма сухи жими и достава вельо менєй шнїгу як други сиверноамерицки вароши. У юлию найцеплєйше: стредня дньова температура виноши 17,5 о Ц а найвисша дньова (просек) 22,8 о Ц док найнїзша дньова (просек) у юлию 12,1 о Ц. Алберта то провинция у Канади хтора ма найвецей слунка, найвецей слунечни днї. Аж и у найжимнєйших жимских дньох єст барз вельо шанси же би ясне слунко ошвицело шнїг коло вас. Влєце, у дньох кед найдлугши днї а найкратши ноци, Едмонтон ма 17 годзини и 6 минути полного дньового шветла. Авґуст 2008

31 о Ц

3 юлий

35 о Ц

8,9 о Ц

11 юлий

3,7 о Ц

18 авґуст 31 авґуст

Септембер 2008 27,3 о Ц 0о Ц

30 септембер 24 септембер

РУСНАЦИ У ШВEЦE


Децембер 2008

Мешац

о

Максимална температ. /

7,2 Ц

1 децембер

-31,1о Ц

Минимална температура /

Януар 2009 о

9,3 Ц

18 януар

-33,3о Ц

21 децембер

Обидва вароши, и Норт Бетлфорд и Едмонтон, ше находза досц високо. Мож повесц же им лєм тот факт “однїма” скоро 2 о Ц у мераню стреднїх температурох (з другима словами, варош хтори на 600 и вецей метери надморскей висини ма за скоро 2 о Ц нїзшу температуру од вароша хтори на 0-50 метери надморскей висини у истей хвльки а на приблїжней локациї). Восточна и централна часц Канади досц ровни, без даяких високих горских венцох. Медзи моцнима сивернима жимнима струями воздуху и населєншу часцу Канади на югу жеми нє стої нїяке препреченє (як цо стоя Алпи, Татри и Карпати у защити южней Европи, наприклад). Цо вецей, Хадсонов залїв заходзи глїбоко до восточней часци Канади,

Фебруар 2009 о

3 януар

7,4 Ц

4 фебруар

-27о Ц

26 фебруар

а по його поверхносци жимни струї воздуху лєгко сцигую по штредню часц Онтария, наприклад. У централней Канади дзе велїчезни ровни прериї и нїзка конфиґурация терену тиж так отворени простор за уплїв арктицкей клими цо ше нєзаобиходно одражує на кус екстремнєйших хвильових обставинох як ми звикли жиюци у стреднєй Европи або Войводини. На концу, даме таблїчки стреднїх мешачних температурох, високих и нїзких, през єден рок (12 мешаци) за шицки штири вароши хтори поровнуєме. И з того заинтересовани годни вицагнуц даяки реални сознаня о клими Канади.

Стредня (просечна) найвисша температура през рок Мешац

Варош

Нови Сад Киченер Н.Бетлфорд Едмонтон

Яну.

Феб.

Мар.

Апр.

Май

Юни.

Юли.

Авґ.

Септ.

Окт.

Нов.

Дец.

2,5 -3,1 -11,8 -8,2

5,7 -2 -7,9 -4,2

11,5 3,3 -1,1 1,1

17,2 11,1 10,3 10,5

22,2 18,6 18,2 17,5

25,2 23,4 22 21

27,2 25,9 24 23

27,2 24,7 23,5 22

23,7 20 17,3 16,6

18 13,4 10,3 11,3

10,3 6,1 -2,1 -0,1

4,5 0 -9,6 -6,3

Стредня (просечна) найнїзша температура през рок Мешац

Варош

Нови Сад Киченер Н.Бетлфорд Едмонтон

Яну.

Феб.

Мар.

Апр.

Май

Юни. Юли. Авґ.

-4,4 -11 -22,2 -17

-2,3 -10,7 -18,4 -13,7

1,2 -5,8 -11,3 -8,4

5,8 0,4 -2 -0,7

10,6 6,3 4,6 5,7

13,6 11,2 9,3 10

14,7 13,7 11,2 12

14,2 12,7 10 11

Септ.

Окт.

Нов.

Дец.

11,2 8,4 4,4 5,6

6,3 2,9 -1,9 0,6

2,2 -1,5 -11,2 -8,4

-1,9 -7,3 -19,5 -14,8

за предплату Рускей редакциї ТВ Нови Сад, Рускей Медзи двома числами як нови спонзор ше зявела редакциї Радио Нового Саду, КУД-ох у Шидзе, Вербаше, Кристина Пеїн зоз супругом з предплатами на двої Н. Садзе, Суботици, а насампредз ваших найблїзших, новинки. Очекуєме и далєй евентуалних нових спонзорох ваших родичох, братох, шестрох.

НОВИ СПОНЗОРЕ

РУСНАЦИ У ШВEЦE Маґазин за Руснацох висeлєнцох цалого швeта Рeдактор маґазина Гавриїл КОЛЄСАР Сотруднїки-авторe на тим чишлє: Йозефина ДЕРВИШЕВИЧ, Канада Амалия ДУДАШ, Канада Мирон ЖИРОШ, Мадярска Гавриїл КОЛЄСАР, Канада Олґа МУЧЕНСКИ, Канада Марленка ОРЛОВИЧ, Канада Кристина ПЕЇН, Канада Адина САБАДОШ-ПОПОВИЧ, Австрия Яни СЕҐЕДИ, Канада Амалия НОВАК ФАИРБАНКС, ЗАД

РУСНАЦИ У ШВEЦE

Способи контакту тоти: Za magazine Gavra Koljesar 324 Overlea Dr. Kitchener, ON N2M 1T8 Canada

Канада (519) 570-9614 email: gkoljesar@gmail.com

Виходзи три раз до рока. Рочна прeдплата за три числа (зоз трошками одсиланя): за Eвропу (поєдинєчна 15, а на ґрупу 12 eвра), ЗАД 16 USD, Австралия 28 AUD, Канада 16 CDN Шицки прeклади и ориґинални написи защицeни © 2002 2009 “Руснаци у швeцe”. Рeпродукция истих допущeна лєм по одобрeню Рeдакциї

Бок 29


1 3 2

5

4

7

6

8

10 9


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.