Рок VI, Чис. 3 Септембер—Децембер/2007/September-December Vol. 6, No. 3
ПОЧАЛИ ГОДЗИНИ РУСКОГО ЯЗИКА У КИЧЕНЕРУ, КАНАДА
КАНАДА
ЗАКАРПАТ’Є
СТРЕТНУЦЕ НА ЗАКАРПАТ’Ю
Руски дзеци зоз родичами, свою учительку Славку Макайову и др Михайлом Фейсом Пишe:
Др Мишeл ПАРВEНСКИ,
Пише: Гавриїл КОЛЄСАР обота, 27. октобра, нє була иста як велї соботи пред тим, голєм кед слово о живоце, о судьби рускей виселєнскей заєднїци у Киченеру, у Канади. Збуло ше того дня цошка красне, радосне, цошка цо будзе зоз позлаценима словами записане у аналох тутейшей рускей заєднїци. Дацо вецей як 40 Кед ме мац до школи фамелиї на подручу варошох Киченер и випровадзала, Ватерлу змогли моци витвориц єден зоз вона ми так, святих снох каждого исконого Руснака – у сердечно, наказовала: Киченеру отримани, спомнутей соботи, перши годзини руского язика. У будинку - Идз, дзецко мойо, образовного центра St. Louis Learning Centre науку здобувай, у центру вароша зишли ше дванацецеро та слова мойо руски дзеци и їх учителька Славка Макаї и нїґда нє забувай. почали вєдно значну мисию пестованя своЩешлїви на швеце його мацеринского, руского язика. лєм тот будзе ‘Зли язики’ знаю повесц же ше слово хто цудзе ценї, историйне досц часто и злохаснує. Можебуц?! свойо нє забудзе. Медзитим, кед у поглядзе тей подїї повеме же (М.К.) вона ма и прикмети историйней подїї або голєм
С
Прeдлужeнє на 6 боку
П
ершираз сом ше стретла (Назарeт, ПА, ЗАД) зоз Васильом Сабовим 1999. року под час путованя хторе Карпато-руске Дружтво орґанизовало по старим краю. Його малюнки були виложени на вистави у главним голу нашого хотела у Ужгороду. Я ше просто залюбела до тих малюнкох уж при першим стретнуцу вироятно прето же велї спомедзи нїх рефлектовали звичайни способ русинского живота з валалу Иза, густски район, одкаль походзел. Идуцого, 2000. року, под час другого туристичного путованя, купела сом вецей його малюнки и так сом орґанизовала же бим могла пойсц до його ателєу и купиц ище даєдни под час моїх евентуалних нащивох України у наступних рокох. Способ прикриваня през хтори зме мушели прейсц кед же зме жадали пренєсц його малюнки през гранїцу до Словацкей то було цошка цо нїґда нє забудзем. Василь винял кажде платно зоз його рамику и потим го уруцел и закруцел до ролни купених тапетох, а ґу каждому малюнку приложел и рахунок. Так ‘спаковани’, малюнки ше могло уцискац до торби. Царинїки и Прeдлужeнє на 19 боку