MagazIN by Ibarske Novosti

Краљевачки

Година I * Број 1 * 17. март 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

Пред наредну рунду преговора Београда и Приштине

МАГАЗИН

17.3.2013.

НЕЋЕМО ПРИХВАТИТИ ПОНИЖЕЊЕ

17.3.2013.

МАГАЗИН

а има договора, овде би била и висока представница Европске уније Кетрин Ештон да то објави, али договора нема, нити ће га бити док се суштински не размотре наши предлози, рекао је у четвртак премијер Србије Ивица Дачић, на заједничкој конференцији за новинаре са председником Томиславом Николићем, после сусрета са Ештон. - Нама није важно да добијемо заједницу ради нашег ината да би неко добио функцију председника, већ је то начин да се превазиђе паралелизам институција на Косову и Метохији. Оно о чему разговорамо тиче се заједнице српских општина, а не нормализације

односа. Близу смо договора, јер постоји сагласност да заједница треба да постоји, али Приштина сматра да општине треба да имају надлежности, а не заједница. Ми желимо компромис, али нећемо прихватити понижење. То је наша јасна порука пред разговоре 20. марта. Не можемо рећи да се Европска унија понаша према нама као ранијих година, нема ултиматума, нема чак ни неких унапред припремљених папира, али да бисмо отишли корак напред, морамо наћи одгoворе на три питања, а прво је шта је то заједница српских општина, које су надлежности које има - рекао је Дачић. На састанку се говорило о три гране

власти, извршној, законодавној и судској, али како је Косово и Метохија само по себи нестандардно, тешко је дефинисати које гране власти би требало да има заједница српских општина. Због тога би требало тражити конкретне одговоре на питања какве би биле надлежности заједнице у областима које су јој поверене. Србија не може да прихвати да то буде необавезна форма, малтене невладина oрганизација, већ морају да постоји међународне гаранције, гаранције Србије и институција Приштине. Друга два питања односе се на полицију и правосуђе. Ако се пронађе решење за ове три теме корак даље у

дефинисању основних принципа и примене у месецима које долазе може да се очекује тек током маја и јуна. Србија жели компромис, али у овом тренутку нико не може да каже да ли ће доћи до њега или неће, јер све што Србија данас говори су њени компромиси, док Приштина говори да све треба да буде у складу са Уставом и законом Косова. За заједницу је битно ко је брани, штити и ко јој суди. Све остало је ствар договора, а Приштина одбија било каква овлашћења заједнице. Дачић верује да би долазак до неког одрживог решења, па макар и привременог дало додатни импулс

стабилизацији прилика у региону, и да би допринело бољем положају Србије у међународној заједници. Државна делегација Србије се понаша јединствено, a у ланцу државног руководства нема слабих карика. После сусрета са председником Србије Томиславом Николићем, премијером Ивицом Дачићем и првим потпредседником Владе Александром Вучићем висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон саопштила је да је у Београду водила користан и конструктиван разговор у припреми за наредни састанак у Бриселу 20. марта. Ештонова је у Београд допутовала из

Приштине, и у разговору са представницма Србије провела око два сата. И поред извесног помака у преговорима коначни споразум се још не назире иако се верује да би до компромиса могло да дође. Главни камен спотицања и даље су овлашћења заједнице српских општина на Косову, а ако се тај проблем не реши, према бриселским дипломатским изворима могуће је да се пусти и види како ће се ствари одвијати на терену. Србија је заслужила да добије датум за почетак преговора о чланству у Европској унији рекла је потпредседница Владе Србије за за европске интеграције Сузана Грубјешић, а актуелна

17.3.2013.

МАГАЗИН

Влада својим потезима непрекидно показује да је посвећена, како испуњавању договореног у преговорима, тако и унутрашњим реформама на добробит својих грађана. И поред кризе у Европи постоје земље међу којима је и Србија, које желе да постану чланице Уније. Србија припада Европи у историјском, географском, економском, културном погледу, а потребно је да та припадност постане и институционална. Србија је дала свој допринос делима, а одлуку треба да донесе Европска унија. Без обзира на коначну одлуку Србија наставља са реформама, јер жели да има уређено и функционално друштво. Премијер Србије Ивица Дачић је у

Бриселу потврдио да није тачна информација да је постигнут споразум са Приштином и да су само неке ствари спорне. Приштина се није померила од почетног става да Заједници српских општина не даје било каква извршна овлашћења. У разговорима није постигнут суштински напредак, а циљ Србије је да усклади законе и не чека датум за почетак преговора о чланству у Европској унији како би почели са усаглашавањем. Потребно је да Србија са усвојеним европским стандардима буде припремљена за улазак у Европску унију. Председник Србије Томислав Николић рекао је да је постигнута апсолутна сагласност да се ни по коју цену неће

прихватити одустајање од било ког дела Резолуције о Косову и Метохији, коју је усвојила Народна скупштина и да по том питању постоји чврст договор, као и да у државном руководству нема слабих карика. Поводом медијских спекулација да је споразум између Београда и Приштине тајно договорен и да је Србија по слову тог уговора практично одустала од суштине Резолуције Народне скупштине о Косову и Метохији, председник Србије је потврдио да су премијер Ивица Дачић, први потпредседник Владе Александар Вучић и он постигли апсолутну сагласност да ни по коју цену неће прихватити одустајање од било ког дела Резолуције о Косову и Мето-

ПОСЛЕДЊЕ ДЕФИНИСАЊЕ СПОРАЗУМА Да је постизање споразума за нормализацију односа Косова и Србије, у фази последњег дефинисања потврдио је и премијер Косова Хашим Тачи после сусрета са Кетрин Ештон и поновио да је заједнички закључено да процес нормализације односа између државе Косово и Србије треба наставити, али у оквиру поштовања

Устава и закона Косова и европских стандарда. Према његовим речима, потом би требало да се организују локални избори и у четири општине на Косову, у складу са законима Косова, а потом формирати асоцијацију општина са српском већином, увек у складу са Уставом и законима Косова, без иједног законодавног или извршног мандата, или трећег слоја власти. Тачи је изразио и оптимизам да се ситуација развија у исправном правцу. Од Београда се очекује да буде прагматичнији у приступу нормализацији односа са Косовом зато што је овај процес неповратан, a Србија мора да прихвати реалност. - Ми треба да се фокусирамо, у

складу са Уставом и законима, да грађанима на северу омогућимо што бољи и сигурнији живот, како би имали социоекономских инвестиција, да њихов живот на боље променимо, да се интегришу у институционални и друштвени живот. Пoстајемо оптимистичнији и надамо се да ће се тако нешто десити. Сматрам да се ствари требају кретати брже и заинтересовани смо да буду и квалитетнији. Сви данас виде да се напредак дешава корак по корак. Проблеми су се сакупљали готово један век, а на северу последњих 14 година. У том делу по први пут почиње да функционише законска држава, која није уперена против икога већ на услузи свима - рекао је Тачи. T. Радовановић

Фото: М. Радовановић

хији. Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедности је по повратку у Брисел потврдила да верује у постизање договора Београда и Приштине у оквиру дијалога о нормализацији односа.

МАГАЗИН 17.3.2013.

ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

Обележена девета годишњица мартовског погрома на Косову и Метохији - Само је још небо озидано звездама као што је Косово озидано српским културним споменицима, манастирима и црквама, светилиштима и гробљима. Изгубити Косово не би било исто што и изгубити на Косову. Зато ће то место са којим се наша судбина променила, историја размрсила, а душа очистила заувек бити полутар српске планете, кров доњих и темељ горњих мера где је све почело и њиме ће се све завршити

МАГАЗИН

17.3.2013.

оводом обележавања девете годишњице мартовског насиља Канцеларија за Косово и Метохију организовала је низ активности са жељом да подсети светску и домаћу јавност на злочин који је 17. и 18. марта 2004. године почињен над српским и неалбанским народом, а све активности у земљи и иностранству одвијале су се под називом „Злочин без казне“. Академијом у Краљеву, које је после 1999. године према званичним подацима примило више од 20.000 расељених из јужне српске покрајине, подсетило се на највеће етнички мотивисане сукобе на Космету од доласка међународних снага.

У оквиру Академије приказан је филм „Злочин без казне“, а у уметничком делу програма учествовао је Црквени хор „Нушић“ из Косовске Митровице који шаље поруку да су Косово и Метохија данас свуда где има Срба. У нападима на српска насеља и верске објекте страдало је 19 цивила, 11 Албанаца и осам Срба. Претучено је и повређено око 900 особа, а 935 српских, ромских и ашкалијских кућа запаљено и оштећено. Из својих домова протерано је 3.870 становника, а 6 градова и 10 села етнички очишћено. Уз све то срушено је и уништено 35 објеката Српске православне цркве од којих су 18 споменици од

посебног културног значаја. Поред скрнављења више православних гробаља уништене су и бројне матичне књиге као сведоци вековног трајања Срба на Косову и Метохији. У 33 појединачна акта насиља учествовала је 51 хиљада људи, а за злочине до данас нико није одговарао. Академија у Краљеву била је прилика за подсећање на „Кристалну ноћ“ која се поновила у срцу Европе, када је дивља хорда рушила пред собом све што је српско. Албанцима су сметали и мртви Срби, јер су њихови гробови јасније од свих говорили чије је Косово. За злочине који су се пре девет година догодили на Косову и Метохији до сада нико није

одговарао, а ниједан злочинац није чак ни процесуиран. Они који су 1999. године бомбама засипали Србију само пет година касније немо су посматрали злочине који су Албанци спроводили над Србима. Последице НАТО погрома виде се и у Краљеву на многим лицима без осмеха, деце којима је украдено детињство, њихових очева и мајки који су их повели у непознато да би им спасили главе. Краљево је, у тренуцима када су многи други забијали главу у песак, широм отворило врата за десетине хиљада невољника који су преко ноћи протерани са својих огњишта. Директор владине канцеларије за

Косово и Метохију Александар Вулин први је на прави начин прихватио идеју о оснивању одељења Канцеларије за Косово и Метохију у Краљеву. Уз помоћ Канцеларије, која се бави очувањем не само Косова и Метохије у Србији већ и очувањем Србије на Косову и Метохији, за нешто мање од месец дана на светло дана изашли су бројни проблеми Срба који су годинама остајали у сенци. Они који су протерани из домова сада имају место на коме могу да потраже решење за проблеме које имају, а код њих поново оживљава нада да је повратак на вековна огњишта могућ. Прича о Косову које представља духовни идентитет српског народа

без кога они не могу да постоје није само митолошка, како то неки душебрижници покушавају да подметну. Српски народ је имао и много тежа времена од данашњих, али је и из њих знао да изађе као победник. Зато и данас показују колико је вредно борити се, пре свега кроз очување културе. Градоначелник Краљева Драган Јовановић подсетио је да су на територији Косова и Метохије постављени темељи српске културе, а да онај ко то не успе да схвати, није схватио ништа. - Данас Србија због Косова и Метохије осећа сву неправду овог света. Међународна заједница види много

17.3.2013.

МАГАЗИН

бола, види преживљавање нашег народа, можда и ствара слику страдања људи који носе у себи слике страшног мартовског погрома. Те слике због осећања које ствара припадање светој српској земљи не могу да избледе, а Косово је и данас најскупља српска реч. Кажу да тамо где има људи има и љубави, вере и наде зато што Бог дела ствара, али човек за њих одговара – нагласио је Јовановић Међународна заједница је са закашњењем оценила да је мартовско насиље било етнички мотивисано и планирано, али је чињеница да више од 20 хиљада међународних војника није било спремно да га спречи. - Ране које се крију споро и тешко зарастају. Због тога Влада Републике Србије, и председник Томислав Николић, у преговорима истрајавају у ставу да међународна заједница не сме да поклекне пред есктремистичким уценама, да приликом одлучивања о статусу Косова и Метохије мора да има значај непроменљивости граница за овај регион. Заједничка европска будућност подразумева да ниједан народ не сме да буде прогоњен и да је злочинцима место у затвору, а не у политичком животу. Мапа Велике Албаније објављена је небројано пута, али постоји и духовна мапа Косова и Метохије. Само је још небо озидано звездама као што је Косово озидано српским културним споменицима, манастирима и црквама, светилиштима и гробљима. Изгубити Косово не би било исто што и изгубити на Косову. Зато ће то место са којим се наша судбина променила, историја размрсила, а душа очистила заувек бити полутар српске планете, кров доњих и темељ горњих мера где је све почело и њиме ће се све завршити. Историја је, пре свега, прича о догађајима који нису смели да се десе. Неправда учињена једном једином човеку претња је свима, Косово и Метохија су данас свуда где има Срба – истакао је Драган Јовановић.

Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

Осма седница Скупштине града

МАГАЗИН

17.3.2013.

ПРЕД ОДБОРНИЦИМ ВАЖНЕ ОДЛУКЕ

Фото: М. Радовановић

МА

На дневном реду осме седнице Скупштине града пред одборницима је усвајање важних одлука и разматрање програма пословања јавних и јавних комуналних предузећа, и програма рада јавних установа Парламентарни живот у Краљеву у другој половини прошле године обележио је активни рад на преузимању одговорности за функционисање града. На седмој седници пред крај године завршен је усвајањем градског буџета за ову годину. На осму седницу Скупштине града, која је најављивана у више наврата, а заказана за четвртак 21. марта, чекало се скоро пуна три месеца. У оквиру прве тачке биће разматрано разрешење једног и избор другог члана Градског већа о чему на једној од ранијих седница није постигнута сагласност међу коалиционим партнерима који чине већину у локалном парламенту. На последњој седници Скупштине усвојен је радни закључак којим се обавезују Комисија за Статут и управу Скуштине града и Градско веће да припреме предлог за измену Статута

града ради усклађивања са законима о јавној својини, ванредним ситуацијама, јавним предузећима и другим. О предложеним променама одборници ће се изјашњавати на осмој седници на чијем ће се дневном реду наћи доношење низа веома значајних одлука, између осталих о Градској управи, изменама и допунама одлуке о приступању израде стратегије града, усвајању Акционог плана запошљава града за ову годину, образовању Комисије за планове, одлуке о комуналним таксама. Посебно место свакако заузима дуго најављивано размарање предлога Одлуке о узимању у закуп пословног простора у згради Дома друштвених организација и стицању јавне својине над изградњом пословног простора на делу ове зграде. Уз разматрање Одлуке о изме-

нама и допунама Одлуке о накнади коришћења грађевинског земљишта и измени Одлуке о изради детаљне регулације за изградњу трафостанице највећу пажњу привлачи разматрање пословања јавних и јавних комуналних предузећа и установа чији је оснивач град Краљево Пред одборницима су и предлози о усклађивању оснивачких аката јавних предузећа, али и предлог Одлуке о усвајању протокола о сарадњи између Краљева, Крушевца, Трстеника и Врњачка Бања. Разматрањем стања безбедности саобраћаја на путевима у протеклој години и кадровским променама у Туристичкој организацији био би исцрпљен дневни ред уколико не буде накнадних предлога за његову допуну.

Двадесет три године Српског покрета обнове

МАГАЗИН

17.3.2013.

ВЕРНИ ПРОГРАМ

16 16

- У Српском покрету обнове влада оз људи, а када би се поредили са највећи дровски састав што даје наду да ће у н важан фактор у функциони

МУ И ТРАДИЦИЈИ

биљна хармонија јако озбиљне групе им странкама поседује квалитетнији канеком наредном периоду и даље бити исању локалне самоуправе

Миломир Шљивић

МАГАЗИН 17.3.2013.

коро пола века једноумља довело је почетком деведесетих година до масовног удруживања људи који су имали другачије мишљење и регистрације првих политичких странака у Србији које су заступале ставове супротне владајућем Савезу комуниста. Међу првима је био Српски покрет обнове. На Бадње вече 1990. године Мирко Јовић, Вук Драшковић и Војислав Шешељ формирали су Српску народну одбрану, али су се врло брзо разишли, па су Драшковић и Шешељ са следбеницима 14. марта исте године формирали Српски покрет обнове. Војислав Шешељ је недуго затим иступио из странке, а политичко деловање наставио у оквиру Српског четничког покрета и касније Српске радикалне странке. Српски покрет обнове се коначно стабилизовао и као такав са мање, или више, успеха остао на политичкој сцени Србије све до данашњих дана. О оснивању првог општинског одбора странке сведочи Миломир Шљивић, данас члан Извршног одбора странке и председник Окружног одбора Српског покрета обнове. Још у јесен 1989. године, захваљујући познанству са чувеним краљевачким фотографом Милутином Илићем, почео је да размишља о ступању у политички живот и странку чије редове није напуштао никада. - Било је то време када су вршене припреме за изгласавање новог устава који је, колико се сећам, изгласан са 104 посто гласова. Био сам један од оних који су покушавали да организују бојкот референдума и убе-

ђивао људе у то, па сам имао бројне проблеме. Како нисам био члан Савеза комуниста нису ми могли ништа, али је у селу заседао огранак ССРН и донео закључак да мене треба ухапсити, а породицу бојкотовати. Људи у Адранима су почели да ме гледају другим очима – сећа се Шљивић првих дана политичког деловања и припрема за формирање одбора станке у Краљеву. Састајали су се током зиме 1990. године истомишљеници, који су формирали иницијативни одбор, поред прозора у великој празној сали Хотела „Турист“, док су конобари извиривали жељни да сазнају шта се то дешава. Круг заинтересованих се ширио, а поред бројних студената прикључили су му се краљевачки стоматолог Мишко Јелчић, професор Славко Недељковић, адвокат Ракуш, Марко Петровић и многи други. Већ у априлу формиран је Општински одбор Српског покрета обнове у великој сали Дома друштвених организација која је била мала да прими све заинтересоване. Први председник био је Мишко Јелчић кога је касније заменио професор Недељковић. Мало ко се од њих раније у било ком облику бавио политиком, али их је све ујединило залагање за стварање парламентарне монархије отворене према западу. Стандард је још био на завидном нивоу, распад земље се није наслућивао, а Југославија изгледала као најбоље решење за највећи број Срба. Само месец дана касније организован је велики скуп у центру града који је окупио велики број радозналих Краљевчана вођених надом да може да се учини нешто и промени стање у земљи. Из Београда су стигли Вук Драшковић, Милан Комненић, Јоца Марјановић... - Видели смо велики број људи који су дошли да први пут слушају некога ко прича о националној политици, Југославији као парламентарној монархији и српском питању које је било запостављено. Пун трг је за нас био велики успех, па смо сви били изузетно радосни због тога. Прву шамарчину доживели смо крајем го-

дине на изборима, јер смо јако лоше прошли. Било је доста турбуленција у странци којој је приступило много људи уверених да на брзину може да дође до промене. Много оних који су имали само личне интересе врло брзо су нас напустили, а имали смо проблеме са великим бројем људи који нису били прикладни за организовање, а нису били ни прави представници структура које смо желели да имамо усвојим редовима. Временом се све мењало, а много њих је престало да се активно бави политиком – прича Шљивић. Први успех на локалним изборим Српски покрет обнове остварује 1992. године када у локални парламент улази са 10 од укупно 14 одборника коалиције Депос. Скупштинска сала, у којој су већину чинили социјалисти, орила се зиждуцима када је Шљивић при подношењу заклетве за говорницом изјавио да је дошао да комунистима види леђа. Са још 13 чланова коалиције тешко да је могао да се супростави преосталим 56, али се тога времена сећа по томе што је успео да спречи даље одржавање седнице Скупштине општине која није могла да обезбеди кворум. Када су одборници опозиције напустили салу председник Скупштине Мирослав Карапанџић само је могао да констатује да у сали нема довољно представника владајуће већине за наставак рада. Славко Недељковић је постао народни посланик у Скупштини Југославије, а касније су то у Скупштини Србије били Марко Петровић и Миломир Шљивић као један од 45 чланова Српског покрета обнове. Од 1993. па наредних пет година, у најтежим временима које су обележили бројни протести и демонстрације, предводио је Шљивић краљевачки одбор странке. Од Вука Драшковића је стигао захтев да се она у наредних шест месеци кадровски ојача, из ње елиминишу они који не заслужују да буду чланови, како би се припремили за веома бурна времена која су се приближавала. - Успели смо да значајно ојачамо кадровску структуру, неким људима смо се захвалили, а у јесен је већ било

17.3.2013.

МАГАЗИН

јасно да ће се формирати коалиција Заједно. Претходне 1994. године године био је склопљен пакт између Зорана Ђинђића и Војислава Шешеља, па је било доста неповерења међу људима. Ипак у мају 1996. се кренуло у озбиљне разговоре о принципима између ДС, СПО и ДСС. Успели смо да формирамо већину у локалном парламету и на место председника општине доведемо члана наше странке др Радослава Јовића – сећа се Шљивић. Неке сарадње са врховним властима, коју су чврсто држали социјалисти, није било. Зато се интензивно радило на успостављању темеља за будући рад, посебно кад је у питању трошење средстава из буџета. Паралелно је почело формирање и јачање страначке инфраструктуре по селима. Пред саме изборе међу претендентима на власт владала је велика нервоза. Искуство, младост и добра организација, уз велики број виђенијих људи у редовима Српског покрета обнове, допринео је победи на изборима које су обележиле нерегуларности. Припремљени и на такве ствари, а револтирани поступцима партије на власти, организовали су чланови Српског покрета у Краљеву прве протесте који ће се после дан или два проширити на целу Србију. - Већ у понедељак Мико Пројовић је донео озвучење, а из продавнице намештаја смо добили струју и пустили музику. Пола сата нико не прилази да узме микрофон, а на „Туристу“ полицајац снима одозго. Око мене углавном сви из СПО, а остали из других странака побегли у страну. Узмем микрофон и прозовем свих петнаест социјалиста који су прихватили да краду изборе. Већ се видело да нам нико ништа не може, па неколико стотина нас кренемо према згради општине коју је чувала полиција. Тако су кренули митинзи – прича Шљивић. Следећег дана одржан је митинг у Нишу, а онда више нико није могао да заустави лавину. Током протеста организоване су различите акције, надмудривања са полицијом, организатори су трпели притиске и претње, а били позивани у полицију на разговоре. Међу првима на тапету је увек био Миломир Шљивић као председник Општинског одбора СПО. Уследила је блокада Ибарске магистрале, блокаде по граду, вожње аутомобилима, протестне шетње по разним деловима града, перформанси у центру, чувена окупљања у „Паризу“ све док Лекс специјалис није потврдио победу на изборима. - На власт је дошла коалиција „Заједно“ и то је гарнитура која никада није превазиђена.

Било је много добрих и способних људи, али нажалост нисмо имали подршку републичке владе. Коалиција се распала иако остајемо на власти, али подељени. Касније у марту 1999. године Вук Драшковић улази у савезну владу као министар иностраних послова у покушају да спречи бомбардовање земље. Иако је било изгледа да Милошевић прихвати споразум у Рамбујеу у последњем тренутку се преокренуо, па смо доживели бомбардовање, рат на Косову и егзодус Срба. Следи први покушај атентата на Вука Драшковића на Ибарској магистрали, а потом 2000. године у Будви. Пре тога био је још један на аутопуту, када се враћао из Прага, али се о томе мање говори – каже Шљивић. Исте године формиран је нови блок ДОС чији је иницијатор био Вук Драшковић. Како после покушаја убиства у Будви није више смео да се појави у Србији, и на адекватан начин испрати све што се дешавало, то су, каже Шљивић, остали искористили мало нечасно, па Српски покрет није учествовао у догађајима који су следили, али је његова застава прва ушла у зграду Скупштине Југославије 5. октобра 2000. године. Војислав Михаиловић, унук генерала Драже, није успео да избори место председника Србије, а Српски покрет обнове да задобије поверење 5 посто бирача који су изашли на изборе. ДОС је као конгломерат 18 странака преузео власт у земљи, тако да је мало шта озбиљно могло да се постигне. Епилог таквих збивања је убиство премијера Зорана Ђинђића, пре тачно десет година, и ванредни локални избори у Краљеву када Радослав Јовић на непосредним изборима добија поверење грађана и заузима место председника општине. - Ми освајамо 12 одборничких мандата и преузимамо власт са ДСС и Г17. Моја жеља је била да и демократе уђу у власт, али код њих није било сагласја, па сам покушавао и касније, јер сам сматрао да је ДС нама најближа по политичким опредељењима – каже Шљивић и указује на интензивирање радова на бројним инфраструктурним пројектима у граду. Снабдевање здравом пијаћом водом побољшано је до нивоа да последњих година, које је обележила велика суша, Краљево ни у једном тренутку није осетило последице као што су то бројни други градови у Србији. Почела је и изградња моста преко Ибра у који је из локалне касе издвојено чак 95 одсто вредности, а који су касније својатале различите странке и представници републичке власти иако готово да нису ни учествовали у финансирању.

17.3.2013.

МАГАЗИН

Експанзију доживљава и изградња бројних сеоских путева по месним заједницама, реконструкција електричне мреже, изградња бунара и проширење канализације. На парламентарним изборима 2007. године Српски покрет обнове са 3,38 посто гласова поново нема места у републичком парламенту. У оквиру коалиције „За европску „Србију“ у владајућој већини од 102 посланика биће, после избора 2008. године, и 4 посланика Српског покрета обнове, а један ће добити министарско место у Влади. У оквиру коалиције, која је под истим именом наступила и на локалним изборима, место у локалном парламенту, на чије чело долази Миломир Шљивић, заузеће шест одоборника СПО. Међу онима који су преузели одговорност за функционисање града су још директор ЈКП „Путеви“ Мирко Вуковић,

директор „Водовода“ Марко Ромчевић, Народног музеја Драган Драшковић и члан Градског већа задужен за рад јавних предузећа и установа Предраг Симовић. - Са поносом се сећам тог времена када су људи из СПО на одговорним местима, али и цела одборничка група, врло квалитетно радили последње 4 године. На последњим изборима смо у оквиру коалиције „Преокрет“ изборили место за 4 посланика у републичком парламенту и одборничку групу у локалном. У најужем саставу нашег одбора у Краљеву имамо 35 високо образованих људи и квалитетне људе у месним заједницама. Иако смо опозиција ниједан од њих се није дистанцирао, а да не говорим да је напустио странку. То значи да у Српском покрету обнове влада озбиљна хармонија, да имамо јако озбиљну групу људи, а

када би се поредили са највећим странкама имамо квалитетнији кадровски састав што нам даје наду да ћемо у неком наредном периоду и даље бити важан фактор у функционисању локалне самоуправе. За право ми даје и чињеница да имамо завидан број младих и образованих људи, добру организацију младих, па верујемо да СПО има будућност – каже Шљивић. Одборничка група Српског покрета обнове у локалном парламенту делује као опозиција која је спремна да критикује оно што није добро, али и да подржи оно што је добро. Рад парламента, каже још, у периоду од избора до данашњих дана карактерише несналажење, што утиче на изостанак потребне сарадње са Владом Србије. Давдесеттрогодишњи рад и успеси остварени у том пе-

риоду повод су за позив члановима, симпатизерима и другима да остану верни покрету који је одолео свим искушењима, и остао веран програму и традицији. - Политикa која данас води почетку преговора за приступање Европској унији је била наша политика годинама уназад и због ње смо политички често страдали. Нажалост, они који покушавају да ураде праву ствар увек плате, а ми смо платили највишу цену зато што смо инсистирали на ономе што је морало да се догоди много раније. Много храбрије је морала да се води политика, посебно према питању Косова и Метохије – каже на крају Миломир Шљивић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Иницијатива Градског одбора Демократске странке

ЗА ГРАД КРАЉ

МАГАЗИН

17.3.2013.

- Позивајући се на Устав Републике С и Пословник о раду Скупштине града бољи живот предлаже да се у дневн парламента уврсти усвајање Деклар модификовани

радски одбор Демократске сранке формирао је ресорне одборе у свим областима, а како пољопривреду коју као стратешку грану угрожава узгој генетски модификованих организама покренуо је преко одборничке групе у Скупштини града иницијативу за усвајање декларације којом би се територија града прогласила територијом на којој је забрањен узгој ових организама. Како још нико у свету не зна тачно

колико коришћење генетски модификованих организама може да нанесе зла биљном и животињском свету, пољопривреди и у крајњем случају човеку потребно је константно упозоравати на опасност, објаснио је шеф Градског ресорног одбора за пољопривреду специјалиста ветерине др Драган Ненадић истичући да, поред промењених карактеристика организма заменом гена у геному биљке, или животиње, пољопривредник по-

стаје економски завистан од произвођача семена. Према закону усвојеном 2009. године у Србији је забрањена производња и стављање у промет генетски модификованих организама, а залагaњем за забрану узгоја и промета ових биљака демократе одбацују сваку могућност да је указивање на присуство недозвољене количине афлатоксина у млеку имало за циљ управо увоз генетски модификованих организама.

ЉЕВО БЕЗ ГМО

Србије, Закон о локалној самоуправи Краљева одборничка група Избор за ни ред наредног заседања локалног рације за град Краљево без генетски их организама.

Иако су категорични у настојању да се спречи узгој ових организама не одбијају могућност њиховог коришћења у научне сврхе у изолованим лабораторијама. Од надлежних институција демократе траже да омогуће опремање довољног броја лабораторија за контролу прехрамбених производа, првенствено оних који се увозе из различитих земаља. Опасност по здравље становништва представља и знатна ко-

личина шверцоване робе која у земљу улази без икакве контроле. Др Ненадић подсећа да поступак добијања дозволе за увоз генетски модификованих организама у земље Европске уније траје и до 45 месеци, а прописи су до те мере рестриктивни да се увозници ретко упуштају у прилично ризичан и несигуран посао. И оно мало генетски модификованих организама који се увезу користи се у затвореним системима и нису доступни

ширем кругу потрошача. Народни посланик и председник Окружног одбора Демократске странке Иван Јовановић каже да је више десетина градова у Србији већ усвојило сличне декларације. Иако се у Краљеву о овом проблему и раније говорило нико готово да ништа није урадио, па су демократе, схватајући опасност, покренули иницијативу уверени да у Скупштини града по том питању треба да се постигне консензус.

17.3.2013.

МАГАЗИН

- Позивамо све који су говорили против генетски модификованих организама да то сада покажу. Ми смо урадили конкретну ствар. Нисмо говорили демагошки већ смо сели и написали декларацију и хоћемо да се овим проблемом бавимо на прави начин. Хоћемо да декларација буде примерена нашем граду, и тренутку у коме се налазимо, јер мислимо да је ових дана безбедност хране веома актуелна и треба да је подигнемо на виши степен. Прича о хербицидима у јабукама, и афлатоксину у млеку, не иду у прилог нашим пољопривредницима, али морамо увести ред у ту област због грађана и пољопривредника, јер ако не уведемо ред нећемо имати ни извоз – каже Јовановић.

Сукоби у Демократској странци Различите информације које, после најаве једног броја одборника у Скупштини града и чланова Градског одбора о напуштању редова демократа, круже градом биле су повод за објашњење првог човека Градског одбора који тврди да су на спорној конференцији за медије претходне недеље бројне чињенице искривљене. Од укупно 3400 активних чланова Демократске странке у Краљеву само неколицина је изразило незадовољство

позицијом у оквиру странке и променама које се у њој дешавају. Непосредан повод за напрасну промену политичког мишљења су, каже Јовановић, унутрашњи демократски процеси који су потпуно отворени. Одлазак неколико чланова је још безначајнији ако се има у виду податак да је у исто време странци приступило много више нових чланова од оних који су је напустили. Оспоравајући наводе сада већ бивших чланова странке Јовановић одбија сваку помисао на нетранспарентност избора за органе Окружног одбора. - На свим нивоима смо имали више кандидата, и то је отворен процес у коме свако може да учествује, па мислим да теза која се пласира у јавности није уопште истинита, а да су разлози за напуштање странке нешто сасвим друго. Општински одбор Ушће је имао право да предложи кандидата за председника Окружног одбора. Пошто је Драгош Бојанић видео да не може да обезбеди већину није ни одржао седницу одбора на којој је требало да изабере и радно тело које ће контролисати спровођење избора. Након што није држао седницу Општинског одбора, обавестио нас је да може да предложи нека имена, али не и да донесе потребну одлуку, Изборна комисија је сматрала да такав предлог нијеу складу са статутом странке. Гла-

сови 56 чланова из Ушћа никако нису могли да утичну на изборни процес у коме је учествовало 1200 чланова странке – објашњава Јовановић уверен да је понашање бивших чланова било само припрема за формирање неке друге странке. Краљевачким демократама предстоје избори у Градском одбору, које ће расписати Извршни одбор у тренутку када се за то створе услови. До тада стари састав наставља све планиране активности усмерене ка задовољењу потреба грађана. Из Градског одбора демократа стиже најава презентација свих ресорних одбора током наредних десетак дана. - Изложићемо идеје за Краљево и програме које желимо да спроведемо и мислимо да ћемо успети да померимо град из стања у коме се налази. Ситуација је ужасно тешка и да треба да будемо максимално озбиљни, а да економске теме буду важније од два бивша одборника Деморактске странке о којима се прича више него о свим проблемима који тиште грађане Краљева. Ситуацији у јавним предузећима је тешка, некима прети банкрот, а уопште се не говори о томе. Хоћемо да укажемо на такву ситуацију и позовемо владајуће странке да се уозбиље и да решавају проблеме, а ако то не буду урадили у Краљеву врло брзо неће бити добро – каже Јовановић.

ДЕКЛАРАЦИЈА ЗА ГРАД КРАЉЕВО БЕЗ ГМО Полазећи од чињенице да је локална самоуправа најближа решавању проблема животне средине; Наглашавајући да је живот грађанки и грађана у средишту одрживог развоја наше локалне заједнице и да се питања заштите животне средине најбоље решавају уз непосредно учешће грађана; Свесна да ширење технологије генетичког инжењеринга, посебно трансгенетских метода у оквиру генетичког инжењеринга и генетичких модификација, и увођења (производња, промет и употреба), живих ГМО и производа од ГМО у нашу животну средину могу да нанесу процењиву штету по природну разноврсност наше животне средине, као и да изазову несагледиве дугорочне ризике по здравља наших грађана и грађанки; Одлучна у намери да сачувамо биљне и животињске врсте које су основа наше здраве пољипривреде и исхране; Истичући да брани слободу избора семена и врста које гајимо као и независност наших пољопривредника од произвођача и трговаца ГМО; Уважавајући растућу забринутост грађана и грађанки у вези са непостојањем научне сигурности, а као и услед недостајућих релевантних науч-

них информација, закључака, истраживања и знања о ризицима и последицама употребе ГМО и производа од ГМО по очување наших природних ресурса и утицаја на здравље људи; Решена да унапреди органску, контролисану традиционалну и конвенционалну пољопривреду, посебно подржавајући право и слободу пољопривредника на природни одабир, класично оплемењивање и укрштање, обнову и заштиту домаћих аутохтоних сорти; Одговорна за добробит и здравље људи општине-града Краљева, руководећи се разумним начелом предострожности, Скуоптина града Краљева: 1. Проглашава територију града Краљева за територију без производње, односно гајења и промета генетски модификованих оргнаизама и производа од генетски модификованих организама 2. Обавезује извршне органе и органе управе града Краљева да у складу са својим овлашћењима допринесу спровођење слова и духа ове Декларације, посебно у делу старања о заштити животне средине; заштити, унапређењу и коришћењу пољопривредног земљишта; развоју и унапређењу туризма, угоститељства и

трговине, здравственој заштити и планирању развоја; 3. Позива народну скупштину Србије и Владу Србије да и надаље примењују постојеће прописе из ове области и њихово прецизирање и усаглашавање и са ставовима ове Декларације буду привржени намери да Србија остане подручје без производње – односно гајења и промета ГМО и производа од ГМО; 4. Обавезује се да ће: - Се сва питања у вези примене Декларације решавати уз непосредно учешће грађана; - Доприносити примени постојећих прописа, планова и програма из ове области као и њиховом прецизирању и усаглашавању са ставовима Декларације; - Стварати услове за унапређење рада локалних органа, организација и институција неопходних за примену прописа из ове области; 5. Придружује се и подржава представничка тела општина, регија и градова у Европској унији и свету која су већ прогласила своје територије за територије без ГМО у жељи да са њима развија сарадњу на овом пољу деловања и одговорности. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Све већи проблеми у редовима демократа

РЕВАНШИЗАМ ПОВОД ЗА ЦЕПАЊЕ СТРАНКЕ - Договор Бориса Тадића, Драгана Ђиласа и Бојана Пајтића о судбини Демократске странке личио је на компромис у брачном троуглу што није добро, јер ми нисмо деца из истог брака и није добро да се прави лош компромис – каже бивши градоначелник Краљева, бивши председник Окружног одбора ДС и бивши члан странке

МАГАЗИН

17.3.2013.

ош пре прошлогодишњих избора за све органе власти у Србији тадашњи председник Борис Тадић говорио је да се у рукама Демократске странке, којој и сам припада, налази превише власти. До таквог закључка долазио је полазећи од чињенице да је ова странка била стожер републичке власти, а да је истовремено преузела одговорност и за функционисање највећег дела локалних самоуправа. Светска економска криза је у то време све више потресала економије и знатно јачих земаља, а у ситуацији у каквој се нашла Србије власт се нашла у незахвалној позицији да на своја леђа прихвати сав терет егзистенцијалних проблема грађана. Нико у таквој ситуацији не размишља да ли је тешко стање резултат светских, системских или политичких ломова, већ кривицу за све пребацује на оне који су се прихватили незахвалне улоге вршења власти. О томе говори бивши градоначелник Краљева Љубиша Симовић, сада

већ и бивши члан Демократске странке, убеђен да она, с обзиром на укупан терет економских и политичких проблема у земљи везаних за економију и решавање питања Косова и Метохије, и није на изборима остварила тако лош резултат како би се то неупућеном могло учинити. Био је то резултат који је давао могућност да се настави са укупном одговорношћу за стање у земљи, или власт прекомпонује и крене у другом смеру. - Земља је била у преломном тренутку у вези са проблемом решавања питања Косова и Метохије. Ми смо имали стратегију која је била далеко дугорочнија, али је била одржива. Међутим, неке светске интенције, и промене у глобалном смислу, изискивале су много брже решавање проблема и мислим да је то суштина да странка, а пре свега Борис Тадић, није имао адекватну подршку да би коначно победио у другом кругу председичких избора– објашњава Симовић.

Све то утицало је да после дуго очекиваних разговора са замеником Драганом Ђиласом пристане на повлачење са места првог човека странке упркос противљења великог броја чланова који су сматрали да не постоји адекватна замена и неко ко би био спреман да изврши реформе и странку поведе у новом политичком амбијенту. Постојала је у њој јака струја која је тражила да Борис Тадић остане председник и да се у новим околностима, на другачији начин, решава проблем промене политике. - Нисмо успели да изгурамо

Љубиша Симовић

17.3.2013.

МАГАЗИН

ту причу, јер је сам Тадић ушао у договоре са противкандидатом. Говорио сам да тај договор личи на компромис у брачном троуглу и да то није добро, јер ми нисмо деца из истог брака и није добро да се прави лош компромис. Покушао сам на метафоричан начин да кажем да Демократска странка мора да функционише по принципу плурализма ставова и мишљења, да има поливалентност и подноси људе, и читаве групације, који имају другачији став, јер су они богатство Демократске странке – каже Симовић. Како такво размишљање није наишло на одобравање они који су га заступали били су искључени из свих структура које су доносиле одлуке, па је, како верују, уместо реформе отпочео обрачуном са члановима странке који су заступали другачије мишљење.

Занемарујући чињеницу да је то противуставно нови председник је инсистирао на ставу да бивши министри из редова Демократске странке врате мандате, упркос добром делу чланова уверених да међу онима од којих се траже оставке има људи који су корисни како за странку тако и за земљу, а да се оставке Душана Петровића и Вука Јеремића траже из страха да би могли да угрозе место председника у неком будућем периоду. Понашање врха странке произвело је негативну реакцију великог броја дотадашњих чланова па су, сведочи Љубиша Симовић, почели да је напуштају поред појединаца, делови, па и читави градски одбори. Они који су напустили редове демократа сматрају да су Петровић и Јеремић једина два функционера који су имали снаге, смелости и капацитета да се супроставе

Драгану Ђиласу. Да није тако сви бивши министри би били третирани на исти начин. Ову тврдњу поткрепљује податак да су они који су пристали да врате мандате постали чланови Председништва странке. Љубиша Симовић сматра да је стварана атмосфера да се из странке уклоне једина двојица који су били спремни да се супротставе лошем вођењу које је претило стабилности председничке столице. - У основи понашања Ђиласа је аутократизам. Са друге стране сматрам да човек који је у тако високом бизнису не може да буде председник странке која има социјалдемократску идеологију. Грађани који живе тешко, и имају много егзистенцијалних проблема, никада у оваквим околностима неће дати подршку ономе ко је у економском погледу узлетео тако високо, јер немају поверења у људе који су се обогатили

Ситуација у Краљеву била је специфична јер су и СПС и СНС изразили жељу да формирају власт са Демократском странком. Са напредњацима је чак, каже, постигнут споразум, али је и њега оспорио врх, овога пута Српске напредне странке, који је инсистирао на компатибилности републичке и локалне власти. Тако су демократе дошле у ситуацију да ни једна од две најуспешније групације на изборима није желела да настави даље са њима. - На један начин разумем ту потребу, а на други не могу да прихватим стање које би значило да се обесмишљавају локални избори, да нису ни потребни, већ је довољно спровести републичке и пресликати по градовима исту власт. То би значило да не постоји идеја о децентрализацији власти, нити било какав облик поштовања воље грађана, а да цела политика

треба да се води из једне главе, из Београда – уверен је Симовић. И док су се у Краљеву демократе грчевито бориле да остану на власти у било којој комбинацији Драган Ђилас је настојао да пораз Бориса Тадића на председничким изборима представи као пораз политике Демократске странке и коначно њено вођење преузме у своје руке. Многи се са тим нису слагали, тим пре што је победа Томислава Николића извојевана са малом разликом у броју гласова. Очекивало се да и такав пораз буде повод да странка остане компактнија и снажнија. Све веће размимоилажење и незадовољство кулминирало је у тренутку када су присталице другачијег мишења у понашању Ђиласа препознали намеру да из странке избаци неке за њу веома значајне људе. Намеру да се изврши обрачун са против-

Фото: М. Радовановић

у јако трауматичном периоду за земљу – објашњава Симовић уверен да је и на локалном нивоу потврђен резултат са претходних избора, поготово што је остварен у тешким економским околностима у средини са 30 одсто незапослених. Подједнако добре, или боље, резултате остварили су и дотадашњи коалициони партнери што је био добар основ за потврђивања коалиције, па су демократе у Краљеву, међу првима у Србији, потписале коалициони спразум са социјалистима. Он није био дугог века и раскинут је истог дана под притиском челника Социјалистичке партије Србије, а разговор Љубише Симовића са Ивицом Дачићем о разлозима раскида коалиције у Краљеву није дао очекиване резултате што је указивало на промену курса политике у Србији.

МАГАЗИН 17.3.2013.

ницима препознали су и у недовољно транспарентној процедури избора у окружним одборима странке када се није знало ко могу бити кандидати, који су рокови и начини за подношење кандидатуре. Иако у Краљеву није показано веће интересовање за председника Окружног одбора било је градова где су на то место претендовали и они који нису били блиски врху странке. Зато после свега што се дешавало преовладава уверење да је поступак избора диригован из централе странке која није обезбедила фер изборе, а победници су били познати и пре гласања. - У таквим околностима повећало се незадовољство, а Краљево као један од градова у коме су се на исти начин спроводили избори не представља никакав преседан. Ово што се сада дешава са иступањем из странке, а у већини случајева они који је напуштају прилазе Душану Петровићу, је последица капи која је прелила пуну чашу, а то је аутократски начин спровођења избора унутар Демократске странке. Мој однос према Драгану Ђиласу познат је већ пар година уназад. Нас двојица смо имали јако лоше односе и у претходном периоду, јер сам га сматрао човеком који не припада демократском кругу људи у идеолошком погледу. Никада се нисам сагласио са његовом политиком и увек сам говорио да није, и никада није био, демократа и да ће сахранити Демократску странку. Тај став сам имао и раније када сам препознао да тежи рушењу социјалдемократског миљеа Демократске странке и Бориса Тадића – каже Симовић. У таквој ситуацији Демократска странка у претходних неколико месеци није имала одговор на озбиљна и крупна капитална питања у земљи и

граду Краљеву. Странка се, објашњава даље, тотално аутистично понашала због тога што се Ђилас једино трудио да је очисти од потенцијалних личних противника. Зато реакције озбиљних економских експерата на недавно објављен програм, који укључује економска, политичка и сва друга питања, указују колико је проблематичан и нереалан. Изнуђен и на брзину направљен програм са толико мањкавости настао је као резултат недостатка праве политике Демократске странке од које је очекивана много већа брзина у реаговању на новонасталу кризну ситуацију у земљи. - Васпитаван сам у социјалдемократском смислу у коме постоји велика брига за једнакост људи и шанси у политичком, економском и културном смислу и никада нећу бити ван тих оквира. Ми немамо намеру да политику заснивамо у односу на проблеме које смо имали у ДС већ правимо сасвим нову политику и немамо чега да се стидимо. Желимо да покажемо да у политици нисмо били из личног интереса, већ да смо као једна групација желели да помогнемо грађанима и зато настаљамо да се бавимо политиком, где своје интересе препознајемо у оквиру општих. У врло озбиљним смо пословима што се тиче прављења комплетне организационе структуре и мреже странке која ће се бавити претежно локалним питањима, јер је наш циљ да помогнемо грађанима да преброде кризу у којој се налазе – каже Симовић. Чланови Иницијативног одбора за оснивање нове странка у интензивним су разговорима са још неким одборницима, али и људима који се никада нису бавили политиком. До тренутка када на ред дође регистрација новог политичког субјекта треба развијати страначку инфраструктуру на свим деловима територије града Краљева. Асиметрични развој те територије још један је од мотива да се делује у правцу равномернијег развоја пружањем помоћи прво становништву

на рубним деловима, а увођење реда предуслов је да Краљево као природно један од најлепших градова Србије то буде и у урбанистичком и инфраструктурном смислу. Нова странка биће окренута претежно решавању локалних проблема. Пажљиво ослушкујући шта се дешава на политичкој сцени Србије њени чланови ће, кад за то дође време, одлучити са којим ће снагама да сарађују. Па, иако се то експлицитно не тврди дугогодишња добра сарадња са Душаном Петровићем, који је као озбиљан политичар у више наврата током тешких периода показивао изузетан интерес за Краљево, наводи на размишљање да би баш он и међу бившим краљевачким демократама могао да буде репер према коме ће се оријентисати. Одлуке ће бити донете у току формирања локалне страначке структуре, тим пре што ни он, са људима који га подржавају, није завршио процес формирања странке. - Краљево је могло у нама да препозна људе који се даноноћно боре за интересе грађана, да препозна колико енергије имамо у тој борби, да препозна нашу снагу, а ја обећавам да ћемо наставити са великим радом, па позивам све оне који желе да нам помогну у грађењу праве визије за развој да нам се прикључе – каже Симовић. У редовима одборника који су напустили одборнички клуб коалиције окупљене око Демократске странке постоји жеља да формирају посебан клуб у Скупштини града. До тада потребно је да убеде бар још двоје њих како би стекли право на то према Пословнику о раду Скупштине. Симовић и његове колеге сматрају да је то сасвим реално, а да ће се та реалност показати већ на једној од наредних седница Скупштине града. Но, без обзира на све остаје да се види колико ће током наредних месеци бити способни да успоставе сарадњу са онима који демократски размишљају о социјалној правди и који су свесни реалне политике уочавања проблема у граду у коме 30 посто радно способних људи нема запо слење. Т. Радовановић

Анализа шестомесечне активности народних посланика

МАГАЗИН

17.3.2013.

ПОСЛАНИЦИ СЕ УГЛАВН

ницијатива Отворени парламент објавила је резултате шестомесечног праћења активности посланика Народне скупштине као и појављивања у штампаним медијима од формирања новог скупштинског сазива до краја јануара ове године. Са циљем да пружи одговор на питање шта се све дешава у Народној скупштини на веб сајту Отвореног парламента објављене су стенографске белешке свих иступа посланика од 1997. године међу којима може да се нађе више од 160 хиљада говора. Јавност веома мало зна о активностима посланика о којој суди претежно на основу директних телевизијских преноса. Отворени парламент је извршио пресек активности сваког од

њих који укључује директне наступе на пленарним заседањима, учешће у гласању и подношењу амандмана. Посебна повољност, коју на свом сајту пружа Отворени парламент, је могућност да се грађани питањем директно обрате одређеном посланику и од њега добију одговор. Координаторка иницијативе Отворени парламент Вукосава Црњански Шабовић истиче да су од почетка јуна до краја децембра прошле године са говорнице Народне скупштине посланици кроз говоре и реплике наступили 4004 пута. Једна петина, или 56 посланика, није искористила могућност да каже било шта током шест месеци рада парламента у прошлој години. С обзиром да су разматрани само иступи

на пленарним заседањима о активности у раду не може се закључивати ако се има у виду да су посланици укључени и у рад бројних скупштинских одбора који пружају могућност активнијег учешћа у раду. У овом периоду усвојена су 103 закона, а само 35 народних посланика учествовало је у доношењу свих. И док су, као што се и могло очекивати, најактивнији били посланици владајуће већине забележено је да се пет посланика није појавило ни на једном гласању. У првих шест месеци рада Народне скупштине на предлоге закона поднет је укупно 731 амандман, а прихваћено једва десет одсто или само 73. У подношењу амандмана најактивнији је би

НОМ БАВЕ САМИ СОБОМ - У првих шест месеци рада новог сазива Скупштине Србије од 250 народних посланика њих 56 се ниједном није обратило на заседању парламента, усвојена су 103 закона, 35 посланика учествовало је у свим гласањима, док су у изјавама за медије предњачили опозициона Демократска странка и посланик Чедомир Јовановић

посланик Демократске странке Србије Ненад Поповић са 84 амандмана од којих су му прихваћена само два. Процентуално најбоље резултате остварио је Савез војвођанских Мађара чији су посланици поднели пет амандмана од којих је четири усвојено. Током шест месеци рада ниједан амандман нису поднели једино посланици Јединствене Србије. Ебарт медијска архива анализирала је иступе народних посланика у штампаним медијима од почетка јуна прошле до краја јануара ове године. Архива која постоји од 2003. године садржи више од 4 милиона текстова. Иван Ћургус из Ебарт медијске архиве каже да је вршена анализа по именима посланика, а затим између 10 хи-

љада објављених текстова фокус стављен на оне где су посланици били активнији давањем изјава и интервјуа, или писали ауторске чланке. Резултати истраживања су слични онима до којих је дошао Отворени парламент истражујући активност у Народној скупштини. Она показују да се од 250 посланика 56 ниједном није огласило у штампаним медијима давањем било какве изјаве, а да су њихова имена помињана једино када се писало о томе ко су посланици у новом сазиву скупштине. Од 194 посланика који су давали изјаве у медијима њих 80 је дало мање од десет изјава што указује на велику групу оних који су дали између десет и 99, и врло малу групу оних чији број

изјава премашује 100. Истраживачима се најзанимљивијим учинио податак о пет посланика који су дали скоро четвртину од укупног броја изјава. То су Чедомир Јовановић, Вук Јеремић, Небојша Стефановић, Борислав Стефановић и Драган Марковић Палма. Поређењем иступања у парламенту долази се до 52 Чедомира Јовановића и ниједног Вука Јеремића. Председник Скупштине Небојша Стефановић је имао близу 2000 иступања међу којима је велики број процедуралних обраћања током вођења седница, захваљивања послницима, прозивање и тако даље. Насупрот њему Драган Марковић Палма је имао свега девет иступа насупрот 380 изјава које је дао штампаним медијима.

17.3.2013.

МАГАЗИН

Вукосава Црњански Шабовић и Иван Ћургус

медији, везане су за скупштину и посланике, скупштинска заседања, избор скупштинских тела, именовања посланика, али и иницијативе за разрешење. На страначке приче, унутарстраначке и међустраначке односе отпада 12 одсто, колико и косовски проблем. Економске теме заступљене су са 11, локална самоуправа са 8, државна управа 5, криминал и корупција 5 одсто, док све остале теме, или 2708, заузимају око једне четвртине укупног броја изјава. Примећено је да су посланици врло ретко говорили о темама које занимају обичне грађане. У њих се убрајају оне које се односе на европске интеграције, којим припада свега 2 посто изјава, образовање и науку свега 0,75, а здравство 0,38 процената изјава. Овај податак се чини и најзанимљивијим, јер наводи на закључак да се посланици пре свега баве сами собом, а да ниједна од приоритетних ствари није предмет њиховог интересовања. Резултати истраживања показали су да је Отворени парламент постао грађански механизам за повећање јавности рада парламента и повећање одговорности рада народних посланика. Чињеница да су сви подаци о активности народних представника доступни јавности представља велики корак, јер може да се анализира и како су гласали. На отварању према јавности доста је урадила и сама Скупштина, а у наредном периоду очекује се да ово, а и сва наредна истраживања, податке о активности учине читљивијим за грађане, истраживаче и медије. Следећи корак треба да представљају подаци са иступа и активности посланика на седницама скупштинских одбора. До сад су изостали због проблема са техничком опремљеношћу и бројем запослених који би омогућио завршетак овог дела посла. Интересе грађана Краљева у Народној скупштини заступају Зоран Бојанић, Марија Обрадовић и Ирена Алексић, чланови Српске напредне странке, Иван Јовановић као представник Демократске странке и Срђан Спасојевић из Нове Србије. Исраживање

Отвореног парламента показује да је најактивнији на заседањима парламента био Иван Јовановић који је током шест мееци имао 14 говора, две реплике и 16 других обраћања. Срђан Спасојевић и Марија Обрадовић су искористили прилику да се са по три, односно један, пут са скупштинске говорнице обрате говором и обраћањем. Података о иступима двоје преосталих преставника Краљева нема. Кад је у питању подношење амандмана опет је најактивнији био посланик Демократске странке Иван Јовановић. Он је поднео седам амандмана од којих је само један прихваћен. У Народној скупштини је, у периоду који је био предмет истраживања, гласано 103 пута. Сва сто три пута у великој сали Дома Народне скупштине нашао се Срђан Спасојевић и подржао предлог 102 закона, док за један није гласао иако је био присутан. Марија Обадовић само једном није била на гласању, подржала је усвајање 99 закона, а три пута није гласала иако је била у сали. Гласању је 88 присуствовала Ирена Алексић и сваки пут подржала предлог, док је то Зоран Бојанић на исти начин учинио 71 пут. Статистика показује да је најнеактивнији, кад је у питању гласање о усвајању закона, био Иван Јовановић који је у дану за гласање у парламенту био само 35 пута. Четири пута је подржао предлог закона, 16 пута био против, а петнаест пута није гласао иако је биоприсутан. О активности краљевачких посланика у одборима нема података. Познато је једино да је Зоран Бојанић члан Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације, Марија Обрадовић Одбора за културу и информисање, Срђан Спасојевић Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације и Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, а Иван Јовановић члан Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику и Одбора за Косово и Метохију. Т. Радовановић

Фото: Медија центар

Свим осталим посланицима приписује се три четвртине, или око 6,5 хиљада изјава. Највећи број говора у скупштини имали су председник Небојша Стефановић и потпредседница Весна Ковач која је медијима дала само 21 изјаву. По иступима следе потпредседници Константин Арсеновић и Гордана Чомић. Приближно једнак број иступа у скупштини и медијима имао је посланик Либерално демократске партије Бојан Ђурић, што потврђује да је активан посланик и учесник јавног живота Србије. Када се посматра страначка припадност долази се до податка да су посланици опозиционе Демократске странке дали 28 процената свих изјава, следи Српска напредна странка са 18, ЛДП и СПС са по 12 % изјава. Приметна је знатно мања заступљеност странака владајуће већине, пре свега УРС са 2,5, а затим ПУПС и Нове Србије са 1,5 односно 1 посто изјава. Ово је и очекивано, јер кад странка нема превише простора за деловање, осим у парламенту, онда то користи као свака опозиција. По броју изјава у медијима са 2466 предњачи Демократска странка. Посланици Српске напредне странке појавили су се у штампаним медијима 1615 пута, а број оних који су се изјашњавали више од 1000 пута допуњавају ЛДП и СПС. Потом следе опозициона ДСС са 600 изјава, док се медијски иступи Јединствене Србије одвијају преко председника странке Драгана Марковића Палме који је дао 380 од укупно 403 изјаве. Следе Уједињени региони Србије, Социјалистичка партија Србије, Савез војвођанских Мађара и остали. Највише простора иступањима посланика дали су листови који имају унатрашњополитичке рубрике, пре свих „Вечерње новости“, „Данас“ и „Политика“ објављивањем више од 1000 текстова у којима су се оглашавали народни посланици. Следе „Блиц“, „Информер“ и „Курир“, док сви остали имају нешто преко 1700 изјава. Најчешћа тема о којима су говорили посланици, а преносили писани

Још једна победа у акцији Фонда Б92 „Битка за породилишта“

МАГАЗИН

17.3.2013.

ПОБЕДУ У КРАЉЕВУ ПРОГЛА

АСИО АМБАСАДОР КАНАДЕ

МАГАЗИН

17.3.2013.

- Краљевачки Здравствени центар „Студеница“ посетили амбасадор Канаде Роман Вашчук и председник Фонда Б92 Веран Матић и званично уручили опрему за породилиште донирану средствима која је обезбедила канадска амбасада, у оквиру акције Фонда Б92 „Битка за породилишта“. - Вредност донације је преко 43.000 канадских долара, а купљен је један монитор за континуирани ЕКГ, три пулсна оксиметра, две инфузионе пумпе и по један реанимациони и порођајни сто, ЦТГ апарат и вакуум екстрактор

акон успеха акције „Битка за бебе“ Фонд Б92 покренуо је још једну велику хуманитарну кампању под називом „Битка за породилишта“ са циљем да се свим породилиштима у Србији обезбеде средства за куповину опреме неопходне за пружање животне подршке новорођеним бебама. То се, пре свега, односи на опрему за реанимацију, као и опрему за респираторну подршку и мониторинг на одељењима неонаталне интензивне неге. Битка се води у свим градовима који имају породилишта. „Битка за бебе“ мобилисала је хиљаде храбрих људи са јединим циљем да се помогне превремено рођеним бебама у борби за живот. Породилиштима у Србији недостаје велика количина виталне опреме од пресудног

значаја за преживљавање беба, па је започета нова битка за свако породилиште, за сваки нови живот, за сваку бебу. Краљево је шести град у Србији у коме су у потпуности задовољене потребе локалног породилишта за медицинском опремом. Опрема намењена краљевачком Здравственом центру „Студеница“, вредна више 43.000 канадских долара, обезбеђена је за куповину више уређаја од огромног значаја за живот и здравље новорођених беба. Победу у „Бици за породилишта“ прогласио је амбасадор Канаде у Србији Роман Вашчук, а Краљево се, уз Вршац, Нови Сад, Сремску Митровицу, Лесковац и Панчево, придружило групи градова чија су породилишта потпуно опремљена у овој акцији.

- Мислим да је ово најлепши могући начин да народ Канаде изрази солидарност са народом Србије и захваљујемо се на томе. Посебно је значајно то што је баш ова донација омогућила да се комплетирају потребе једног великог породилишта и да се прогласи још једна победа у овој великој бици. Сигуран сам да ће амбасада Канаде наставити да трасира пут пријатељства између наших земаља, учешћем у овој, али и у другим хуманитарним акцијама које ћемо покренути - рекао је у краљевачком породилишту председник Управног одбора Б92 Веран Матић захваљујући амбасади Канаде и поруком да је у великој и важној бици за бебе и породилишта постигнут још један успех. Амбасада Канаде је преко Канадског фонда већ учествовала у акцији

Краљевачко породилиште опремљено је према списку потребне опреме који је добијен од Здравственог центра. Жеља покретача акције је да најсавременијом опремом опреми коплетно свих 52 породилишта у земљи, а запосленима у здравственим установама омогући да на најквалитетнији начин обављају посао. То је важно за родитеље, али и да се сви који одлуче да имају бебе осећају сигурније. За тај посао потребно је још око три милиона евра, а оно што је важно то је да град почне да живи са својим породилиштем и да они који имају средства улажу у одржавање и докупљивање нове опреме. Донација канадске амбасаде спада у ред највећих које су Здравственом центру упућене у послeдњих петнаест година. За комплетирање опреме породилишту је потребан још један ултразвук и нешто инструментарија, па директор др Звонко Веселиновић указује на потребу донаторске конференције или вечери на којима би се прикупила потребна средства. На проблем беле куге са којим се суочавају и Србија и Краљево указао је

градоначелник Краљева Драган Јовановић. - Акција „Битка за бебе“ дала је велики ефекат, а од средине прошле године кренула је акција „Битка за породилишта“. Циљ је да се породилишта у целој Србији опреме уређајима за реанимацију и за интензивну негу новорођених беба, а посета и донација од 43 хиљаде канадских долара је од изузетног значаја за град Краљево и за породилиште Здравственог центра „Студеница“ – истакао је Јовановић. Амбасадор Вашчук је посебно нагласио да је основни мотив да се и његова амбасада укључи у акцију чињеница да је „Битка за породилишта“ покренута из Србије уз помоћ донатора, српских медија, привреде и Владе. - То што је одрживо за сваку земљу мотивисало је жељу да се укључимо у ову српску акцију. Успех из ове и прошле године је за нас врло важан, а надам се и за будуће генерације младих у Краљеву и региону – каже Вашчук. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Фонда Б92, а прошле године је у оквиру „Битке за бебе“ обезбедила да породилиште у Врању добије најсавременији инкубатор. Ове године обезбеђена су средства за породилиште у Краљеву. -У животу као и уметности ретки су успешни наставци сјајних достигнућа и остварења, Фонду Б92 успело је оно што успева само реткима. После „Битке за бебе“ уследио је исто тако добар наставак „Битка за породилишта“. Канада широм света предводи и подржава иницијативе и акције за бригу о здрављу мајки и новорођене деце. Инспирисани историјом, сарадњом и пријатељством између наше две земље, која је дуга више од једног века, наставићево да путем Канадског фонда подржимо овакве, али и друге, иницијативе које могу допринети унапређењу економског, демократског, културног и друштвеног живота људи у Србији. Сигуран сам да ће наш допринос овој данашњој победи допринети нашим малим, а великим херојима и њиховим родитељима да успешно започну пут ка будућим победама – истако је Вашчук.

МАГАЗИН 17.3.2013.

17.3.2013.

МАГАЗИН

Канадски амбасадор разговарао са градским челницима

ВЕЛИКЕ МОГУЋНОСТИ ЗА САРАДЊУ

- Представници града Краљева са амбасадором Канаде Романом Вашчуком разговарали о могућности проширивања сарадње у многим областима. – Канада заинтересована за хидропотенцијале, истраживања на југу Србије, српско тржиште и куповину предузећа Посета канадског амбасадора Романа Вашчука Краљеву била је прилика да са градоначелником Драга ном Јовановићем и председником Скупштине града Сретеном Јовано-

вићем разговара и о могућностима за успостављање чвршће сарадње две земље, али и Краљева са неким канадским градом. Поред сарадње која се између две земље одвија на

културном и спортском плану економска сарадња је област за коју интересовање показују обе стране, а неке ствари су, подсетио је Вашчук, у тој области видљивије од других.

Роман Вашчук

МАГАЗИН 17.3.2013.

Канађани су заинтересовани и за инфраструктуру првенствено хидроелектране. Већ су укључени у сарадњу на изградњи нове реверзибилне хидроелектране Истрица у близини Бајине Баште, док друга канадска фирма ради у Пријепољу на хидролектрани Бродарево. Канадске фирме у Србији раде и на бројним истраживањима, пре свега на југу земље који има велике развојне потенцијале. Вашчук подсећа да су, од петанестак иностраних фирми које се баве истраживањима, десет канадске. - Ми по свим проценама располажемо највећим хидронергетским потенцијалима у Србији. Река Ибар, и многе друге, су изузетно погодне за изградњу малих хидролектрана, а ресорном министарству смо предали преко 70 потенцијалних локација за изградњу, па смо похваљени као град који је све што треба већ урадио и спремно очекује инвеститоре – рекао је Јовановић и подсетио на скори почетак радова на Моравском коридору који ће спојити коридоре 10 и 11. Од 110 километара аутопута 52 пролази кроз територију града К р а -

љева у чијој близини се гради велика индустријска зона и карго центар у који ће бити измештен велики део робних резерви Републике Србије. Инфраструктурни и други потенцијали уз бројне друге погодности повод су сарадњу са озбиљним партнерима као што је Канада. Канадски амбасадор се интересовао и за функционисање и састав власти на локалном нивоу и сазнао да је она у потпуности компатибилна са републичком. Тема привредне сарадње је увек интересантна, па је овом приликом госту упућен позив да се кроз два месеца мало озбиљније поразговара на ту тему. Канада има изузетно квалитетан генетски потенцијал у сточарству, а две државе су већ потписале меморандум о сарадњи у овој области. Препрека интензивнијој сарадњи на овим просторима је уситњеност поседа које пољопривредни произвођачи обрађују самостално после укидања задруга пре двадесетак година. Задругарство се одувек, подсетио је председник Скупштине града, ослањало на индивидуалне произвођаче. Жеља за ревитализацијом и оживљавањем задругарства поново је присутна како би мали поседи у оквиру задруга могли да функционишу на бољи начин. Заједнички је констовано да је у Србији последњих двадесетак година уништено много тога, а уз оно што није ваљало и много доброг.

И док Канада подржава узгој генетски модификованих организама Србија се томе жестоко противи и одлучна је у настојању да такав став задржи. Интензивнијем развоју пољопривреде на овим просторима, сазнао је Вашчук, треба да допринесу и знатна средства која су буџетом града планирана за субвенције у овој области. Уз педесет милиона динара намењених у ту сврху ове године генетски потенцијал читавог краја треба да подигну и прошле године увезених 250 расних јуница немачке расе холштајн. У разговору је констатовано да постоје бројне додирне тачке за даљу сарадњу, јер је подручје града највеће у Србији и протеже се на простору пречника од 15 километара, а Краљево спада у ред неколико највећих градова у земљи. - Влада Републике Србије препознаје геостратешки положај на средини свих путева тако да ће у будућности град постати центар многих збивања, па очекујемо да ће и сарадња са страним инвеститорима бити значајнија. Наш проблем је и српски проблем, а то је незапосленост, јер имамо око 14 хиљада незапослених, тако да овде водимо битку и за запошљавање – истакао је градоначелник Јовановић уз напомену да запошљавањем само једног човека прилику да троши добија четворо становника, а то знатно утиче на укупну потрошњу и оживљавање других видова привређивања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Прошла опасност од поплава

ИСКЉУЧЕНИ БУНАРИ

МАГАЗИН

17.3.2013.

- Због опасности од поплава превентивно искључено пет бунара у Жичком пољу. – Воде има довољно, а водоснабдевање града није угрожено. – Поплављено на десетине хектара плодних ораница у Жичком пољу. – Због бедема низводно од поплављеног подручја вода не може да се врати у корито реке

Обилне кише које су данима падале у горњем току Ибра знатно су повећале ниво реке која је почела да се излива из корита и плави засејана поља у приобаљу. У Краљеву је проглашена редовна опаност од поплава, а у петак је заседао Градски штаб за ванредне ситуације и закључио да нема разлога за панику. Саопштено је да су дежурне екипе јавних комуналних предузећа „Водовод“, „Чистоћа“ и Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ са запосленима у „Западној Морави“ и Заводу за јавно здравље на терену, да прате развој догађаја и редовно извештавају Штаб за ванредне ситуације. Најбитније је да нису угрожени бунари из којих се Краљево снабдева водом за пиће. Водостај у горњем току Ибра је у стагнацији, а главни поплавни талас очекивао се у Краљеву у јутарњим часовима у суботу. Најугроженије тачке биле су у Жичком и Конаревском пољу и део у Матарушкој Бањи. Начелник штаба за ванредне ситуације Радоица Кочовић је потврдио да се ситуација прати перманентно, а активности ће бити настављене све док поплавни талас не прође Краљево. - Службе које су задужене за контролу критичних тачки јављају да неће бити већих проблема. Постоји могућност да се вода излије у делу Матарушке Бање и Жичког поља где је већ допремљена механизација. У случају да дође до наглог пораста водостаја и да буду угрожени бунари у Жичком пољу „Водовод“ је спреман да их пра-

вовремено искључи, а проблема са водоснабдевањем неће бити, јер су остали бунари у реону Конарева и приобаљу безбедни – рекао је Кочовић. На пријаву мештана Трешњара да је вода у сеоском водоводу замућена издат је налог Заводу за јавно здравље да узме узорке и преузме неоходне мере контроле квалитета. - Кад прође поплавни талас град треба да предузме одговарајуће мере да се санирају кључне тачке и заврши бедем у Жичком пољу, део бедема у Сијаћем пољу и да се настави са уређењем Ибра у реону Матарушке Бање да би овај део био безбедан од поплава. „Србијаводе“ су вољне да преко извршиоца „Западне Мораве“ регулишу тај део бедема, а ми смо као град обавезни да извршимо експропријацију земљишта и, у договору са њима, урадимо планска документа како бисмо имали што мање проблема у наредном периоду – каже Кочовић. Остали сливови на подручју града, пре свих бујични потоци, су у фази нормалног водостаја тако да у току дана није било опасности од изливања Рибнице Бубана, Жичке реке и осталих. С обзиром да је град задужен за воде другог реда у наредном периоду ће се радити превентивно на санирању свих речних корита како би се довели у стање да њихова пропусност буде на одговарајућем нивоу и при високом водостају не би било проблема са поплавама. Већ у поподневним часовима ситуација се променила када је поплавни

талас угрозио бунаре краљевачког „Водовода“ у Жичком пољу, па је пет њих искључено из превентивних разлога. Водоснабдевање града није угрожено, воде има довољно, а узорци се узимају на сваких 12 сати тако да се квалитет стално контролише. Воду за пиће из сеоског водовода од суботе не користи око 400 мештана Жиче. Водени талас је поплавио знатне површине обрадивог земљишта низводно од Рашке, а угрозио и стовариште Електродистрибуције у овом месту. У касним поподневним сатима нанео је доста штете усевима и пољопривредном становништу у околини Краљева, а два домаћинства су са стоком морала бити евакуисана. Водостај Ибра је у току ноћи достигао највишу тачку, а када је главни поплавни талас у јутарњим часовима прошао Краљево, ниво реке се спустио за пола метра. На десетинама хектара Жичког поља остала је знатна количина воде која је продрла у неколико кућа и дворишта. Због бедама који од поплаве штити делове града низводно од Жичког поља воданеће моћи брзо да се врати у корито реке, па ће бити потребно да прође неколико дана док је земља не упије. И Западна Морава у реону Краљева била је у порасту али није било опаности по околна насеља, сем што је поплавила пољопривредно земљиште. У наредним данима не очекују се нове падавине које би знатније утицал на подизање нивоа река. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

И У ЖИЧКОМ ПОЉУ

После пресуде Трговинског суда у Београду

МАГАЗИН

17.3.2013.

СУДБИНА ФАБРИКЕ ВАГОНА И ДАЉЕ НЕИЗВЕСНА

- Приче које ових дана преносе локални електронски медији, а пласирају их учесници у политичком животу, само наносе штету краљевачком колективу. – Прошле године исплаћено свих дванаест зарада, а радницима се у просеку дугује још осам. – Запослени у „Термопластици“ очекују дванаест, а у „Ливници“ четири зараде

А А Е А

МАГАЗИН

17.3.2013.

рвостепена пресуда којом је, како су јавили медији, Привредни суд у Београду ставио тачку на вишегодишњи судски процес вођен по тужби украјинске компаније „Азовимпекс“ против Агенције за приватизацију, а због поништења уговора о купопродаји Фабрике вагона, и даље изазива опречне коментаре. У Краљеву и круговима блиским Фабрици вагона и даље није јасно како ће се обавеза Агенције да тужиоцу надокнади штету од четири милиона евра, увећаном за камату у висини есконтне стопе Централне европске банке и трошкове парничног поступка који су достигли 3,2 милиона динара, одразити на будућност некадашњег краљевачког гиганта. И док је за Украјинце важније од накнаде штете то што је суд потврдио

да је раскид уговора био неоснован, као и да их је Агенција приликом купопродаје преварила јер није приказала право стање о вишемилионским дуговима Фабрике вагона, радници са све већом стрепњом очекују половину наредне године која се као мач надвија над овим, али и многим другим колективима у реструктурирању. Наиме, одлуком Владе Србије све фирме које до тада не буду пронашле начин да самостално опстану на тржишту, било да је то удруживањем са стратешким партнером или продајом, биће принуђене да иду у стечај. Проблем Фабрике вагона још већим чини чињеница да су Украјинци тужили и за накнаду додатних седам милиона евра по основу комерцијалних потраживања од зависних предузећа овог колектива као концерна.

Приче које ових дана преносе локални електронски медији, а пласирају их учесници у политичком животу, само наносе штету краљевачком колективу тврди генерални директор Концерна Фабрике вагона Бошко Славковић који о пресуди не зна ништа више од онога што је објављено у медијима. - Пресуда је првостепена, процес траје, а коментарисати било какву пресуду која још није коначна штетна је и по Фабрику вагона и по раднике – каже Славковић указујући на узрок раскида уговора са Украјинцима који су при куповини преузели обавезу да инвестирају у краљевачки колектив. Агенција је купцу признала део средстава уложених по уговору, али је подлегла притиску, како каже Славковић, неких људи који су били на врло

високим местима у Фабрици вагона и тадашњег председника синдиката, због неисплаћених зарада. Украјинци нису исплатили једну и по плату и то је био основни разлог за раскид уговора. - Други одштетни захтев који су тражили Украјинци је на релацији бивши власник Концерн Фабрика вагона Краљево и његова зависна друштва која су својевремено повлачила паре из Украјине и давала на личне дохотке. И то се налази на суду и било какав коментар док се не донесе пресуда ја као човек не могу да дам. Ниједна коначна пресуда не постоји и ово неко користи у политичке сврхе да нанесе штету другој страни што је грех и срамота – каже Славковић који дуже време води одлучну битку да сачува колектив у било ком облику. Без обзира да ли ће до истека по-

ловине наредне године Фабрика вагона бити подржављена или приватизована, она је потребна и Краљеву и радницима који у њој раде. Нажалост, каже Славковић, и даље је тема разговора у кулоарима, а кафанске приче које преносе медији представљају велику срамоту. У Фабрици вагона постоји Надзорни одбор, заштитник капитала, генерални директор и легални синдикати, а држава ће донети коначну одлуку о даљој будућности колектива чији је већински власник са 86 одсто акција. Осталих 14 се налази у рукама малих акционара међу којима су бивши и садашњи радници Фабрике вагона. Основно питање о коме се до сада још нико није изјаснио односи се на то да ли је Фабрика вагона потребна

држави или није. Предузеће које се у овом тренутку налази у власништву државе није потребно бранити од те државе. У исто време у протеклих годину дана, изричит је Славковић, нико се овом колективу није јавио са жељом да постане стратешки партнер. Пред запосленима Фабрике вагона су велики проблеми везани за преузете обавезе о испоруци пет различитих прототипова вагона у овој години. Поред два за страног купца ту је и тридесетдвоосовински вагон за превоз најтежих терета који је требало да буде завршен до краја претходне године. И док се завршава и комплетирано све што је до сада пројектовано у завршној фази је пројектовање последњих склопова. - Кад смо ушли у пројектовање вагона са преко 60 хиљада позиција које

МАГАЗИН 17.3.2013.

вић Пословање увелико оптерећује несразмера између броја производних и непроизводних радника. И поред свега, у изузетно тешким условима пословања, менаџмент Фабрике вагона успео је да током минуле године радницима исплати свих дванаест месечних зарада. У тренутку када је на чело предузећа дошао Бошко Славковић радницима се дуговало 80 зарада, а за исто толико месеци није био повезан радни стаж. Уз помоћ државе, још док је фабрика била у власништву Украјинаца, уз социјални програм повезан је радни стаж, а запосленима се у овом тренутку дугује осам месечних зарада. Радницима „Ливнице“ зарада се исплаћује са закашњењем од 4 месеца, а радницима „Термопластике“ зараде касне годину дана. Славковић одлучно демантује информације о продаји „Термопластике“ у којој 50 радника зараду примају из укупне масе средстава концерна. Два тендера за продају пропала су, а дезинформације, каже он, шире људи којима није стало ни до фабрике ни до радника, него искључиво до личних интереса и јефтиних политичких поена. У току је и активност на издвајању „Ливнице“ из састава предузећа с обзиром да постоји озбиљан купац, а „Ливница“ има шансу за вишеструко повећање обима производње. Одлука о томе већ је донета, извршен је премер земљишта, а чека се само коначна одлука Агенције за приватизацију. И док број запослених у „Ливници“ чини једва неколико процената запослених у концерну генерални директор очекује и активнију улогу локалне самоуправе у решавању имовинских односа појединих делова у власништву Фабрике вагона којима би се елиминисао део дуга према комуналним предузећима. Неких наговештаја да постоји заинте-

ресованост да се овај проблем реши има, а већ почетком следеће недеље најављује се почетак озбиљних разговора. Све би то требало прецизно дефинисати пре него се изврши евентуална поновна приватизација Фабрике вагона. Колико ће на све утицати доношење правоснажне пресуде у спору са украјинским партнером то у овом тренутку нико не може да каже. Иако као посебна опасност прети крај јуна 2014. године, када истиче рок за реструктурирање свих предузећа, Бошко Славковић верује да би он могао да буде продужен. До тада је неопходно да се интензивирају активности на проналажењу стратешког партнера и дугорочно решавање статуса фабрике. - Фабрика вагона је покренула и процесну опрему. У прошлој години имамо лепих резултата, добили поново све папире и сертификате да можемо да се појавимо и на спољашњем тржишту, али опет не можемо сами већ заједно са локалном самоуправом и представницима државе. Посла има за целу годину, али ће нам недостајати обртна средства. Имајући у виду да смо имали изванредну сарадњу са Министарством финансија и привреде и Владом очекујем да помогне и локална самоуправа – каже Славковић уз констатацију да злонамернима који су се уплашили не може да забрани да у јавност износе информације које само штете запосленима у колективу. Правоснажне пресуде у спору са „Азовимпексом“ још нема, као ни става државе по том питању, па се у Фабрици вагона надају да ће цео спор ускоро и званично бити окончан, а тек од коначне пресуде биће познато колико је досадашње потупање причинило штете Фабрици вагона, локалној самоуправи и држави у целини. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

треба склопити нико није стао иза нас да помогне иако овакав вагон још нико није направио – каже Славковић и подсећа да су у завршној фази још два нова прототипа за потребе Железница Србије. Цене са наручиоцем су усаглашене и потврђене у Фабрици вагона, а чека се само да их потврде Железнице и потпишу уговор. Понос Фабрике вагона намењен превозу пре свега тешких трансформатора јединствен је у Европи у којој постоји само још два слична. Тежак је 350 тона, а може да понесе 500 тона терета. Укупна вредност вагона је милион и 300 хиљада евра, а биће завршен у наредних неколико месеци. Из Фабрике вагона стиже информација да на тржишту вредност оваквог вагона премашује два милиона евра, а да се због компликованости јединственог пројекта приликом уговарања и није знало шта све треба урадити. Без обзира на то од изузетног је значаја што су стручњаци краљевачке фабрике у потпуности освојили производ. У наредних пет месеци пројектантима Фабрике вагона предстоји решавање пребацивања великих терета са вагона на возила за друмски превоз. На више пројеката ради се паралелно, а ускоро се очекује и најављена презентација урађеног што ће, каже Славковић, бити понос инжењера и радника ове фабрике, а разлоге за понос имаће и град. У току су завршни радови на комплетирању озбиљног материјала за реструктурирање који ће у наредних месец дана бити представљен органима управљања концерна и држави. - Ми имамо предлог како спасити фабрику која је пред једним великим послом у који ће бити укључена и држава. Уколико до тога дође неће бити отпуштања радника, већ пријем нових дипломираних инжењера и производних радника, пре свега заваривача и бравара – каже Славко-

Ненад Марковић

МАГАЗИН 17.3.2013.

Савет за безбедност саобраћаја

ДИВЉИ ТАКСИСТИ ЈАЧИ ОД ДРЖАВЕ - Поред 307 такси превозника који легално обављају превоз путника у граду ради још половина од тог броја оних који илегално обављају линијски превоз. – Сви покушаји да се овом проблему стане на пут до сад су остали без успеха, па се у наредном периоду планира интензивирање акције. – Од Агенције за приватизацију очекује се одобрење да „Аутотранспорт“ добије статус јавног предузећа

ада је по формирању локалне власти у Краљеву прошле године Ненад Марковић у оквиру Градског већа добио задатак да помоге решавању нагомиланих проблема у функционисању саобраћаја први пут се срео са општим незадовољством оних који на територији града врше превоз путника. „Аутотранспорт“ као предузеће у реструктурирању, „Ненад комерц“ и таксисти који легално обављају делатност у складу са прописима указивали су на нелојалну конкуренцију „дивљих“ таксиста која је све више угрожавала њихов рад. Други део посла био је усмерен према Савету за безбедност саобраћаја који је већ реализовао неке пројекте чији се ефекти нису видели. Зато је у периоду, док су то дозвољавали метеоролошки услови, извршено хори-

зонтално и вертикално обележавање Жичке улице, које ће бити настављено чим то дозволе временски услови, јер су за поједине радове, као што је постављање вибро трака, потребне температуре више од 25 степени Целзијусове скале. Након дужег периода чекања на саобраћајну сигнализацију из увоза она је постављена дуж Доситејеве улице у којој се налази највећи број краљевачких школа. На потезу од Улице војводе Путника до иза школе „Јово Курсула“ брзина кретања моторних возила је ограничена на 30 километара на сат, а дупло веће карактеришу се као насилничка вожња која подразумева одузимање возачке дозволе. Оцењено је да је ово најбоља мера за побољшање безбедности саобраћаја у близини школа. Завршени су радови на постављању сигнализације у зони основне школе у Ратини, а за ову годину планирано је саобраћајно уређење зона основних школа „4. краљевачки батаљон“, „Светозар Марковић“, „Чибуковачки партизани“ и Шумарске школе. На три раскрснице у граду биће постављен и видео надзор над одвијањем саобраћаја, а комплетан мониторинг

17.3.2013.

МАГАЗИН

вршити полицијски службеници Полицијске управе Краљево. Реализација пројекта вредног 20 милиона динара отпочела би након избора најповољнијег понуђача на тендеру чије се расписивање очекује. - Тим пројектом бисмо покрили важне раскрснице у граду, али и простор на централном градском тргу и испред зграде Градске управе и на Градској тераси што би допринело обезбеђењу појачане контроле кад су у питању јавни ред и мир. Са 20 локација у граду остајао би траг о свим догађајима снимљен камерама високе резолуције – каже Марковић. Најновији догађај са трагичним последицама на Берановцу поново је актуелизовао питање повећања безбедности саобраћаја у овом делу града. Ситуацију специфичном чини сазнање да кроз велико насеље про-

лази магистрални пут, па се указала потреба за изградњом пешачке стазе у дужини од три километра. У планове Савета за безбедност саобраћаја унета је израда пројекта за завршетак овог, али и сличних послова на местима као што су Буњачко брдо, Берановац поред Дечјег села, Шумари. Тек након завршетка пројектне документације и регулисања имовинско правних односа Дирекција за планирање и изградњу могла би да приступи реализацији након што се обезбеде средства у буџету. Иако у граду не постоје места која су препозната као „црне тачке“ постоје она са повећаним ризиком првенствено за пешаке, па се очекује и расписивање конкурса за саобраћајно регулисање таквих локација. Поразна је чињеница да до највећег броја саобраћајних незгода ипак долази не-

пажњом возача моторних возила, па су бројне акције Савета за безбеднсот саобраћаја усмерене управо према њима. Када је у питању инфраструктурно опремање поједних делова саобраћајница, ради повећања безбедности учесника у саобраћају, позитиван је пример мештана Јарчујка који су личним средствима финансирали израду пројекта пешачке стазе од „Европе“ до основне школе. Прибавили су и грађевинску дозволу, па ће изградња стазе са једне стране пута, вредне два милиона динара, почети већ током ове године. У Фонд за безбедност саобраћаја годишње се слије између 18 и 20 милиона динара. Како претходних година нису потрошена сва средства тако износ оних која се налазе на рачуну фонда тренутно износи 36 милиона.

дањена идеја да би колектив могао да се трансформише у јавно предузеће. Како се предузеће налази у реструктурирању, и под ингеренцијом је Агенције за приватизацију, из Градске управе је према њој упућено писмо о намерама за формирање јавног предузећа. Град нема финансијских могућности да кроз било какав вид власничке трансформације купи ово предузеће коме, као и осталима која до половине следеће године не нађу решење да опстану на тржишту, прети стечај. Дугови „Аутотранспорта“ достигли су седам милиона евра, а град је заинтересован само за део који се бави превозом путника, првенствено у локалном саобраћају. Поред аутобуске станице, дела транспортних средстава и једне радионице може да прихвати само одређен број радника, а уколико стигне позитиван одговор Агенције за

приватизацију буџетом за наредну годину планирала би се средства за рад овог предузећа. Ново предузеће вршило би превоз на локалним линијама на територији града у сарадњи са приватним превозницима за које је оцењено да добро обављају посао. Пред крај прошле године спроведена је озбиљна акција са циљем да се уведе ред у локалном превозу и из њега искључе они који се супротно закону баве линијским превозом. Иако је поднето већ више од 40 кривичних пријава против оних који се нелегално баве превозом путника механизама за извршење нема, па је читава акција остала без резултата. Нису ретки случајеви да су ови превозници током контроле, и заустављања на одређеним пунктовима, бежали остављајући полицајцима документа. Дешавало се да у том бекству начине и саобраћајну

Фото: М. Радовановић

Закон тачно дефинише на који начин је могуће трошење средстава од којих је половина намењена побољшању саобраћајне инфраструктуре. Како град Краљево нема Стратегију за безбедност саобраћаја део средстава из овог фонда намењен је њеној изради, а за овај озбиљан документ потребно је издвојити целих пет милиона динара. Стратегија, каже Марковић, подразумева озбиљну анализу постојећег стања на којој раде еминентне институције. Када буде готова Краљево ће се сврстати у ред градова који су схватили озбиљност ситуације у овој области и кренули да је побољшају и заштите пре свега животе грађана. Када је пре три године штрајк радника „Аутотранспорта“ био поуздан знак да се овај колектив налази у великим проблемим први пут је обело-

17.3.2013.

МАГАЗИН

незгоду, али и да се не зауставе на знак овлашћеног лица, или упућују претње саобраћајним инспекторима. - У наредном периоду поново ћемо да интензивирамо ту акцију. Ми морамо да обезбедимо квалитетан превоз као комуналну делатност и ту нема дебате. У тој борби имамо два начина, или да истерамо дивље таксисте, или да им препустимо да вози како год ко стигне – каже Марковић уз констатацију да тврдње о бављењу овим послом из пуке потребе, ради егистенције породице, немају увек реалну основу. Доказ томе је и пример човека који у промету има чак седам

возила. Возе их друга лица, а за то свакога дана власнику исплаћују одређену накнаду којом приликом се остварују значајне зараде. Ни акција републичког карактера усмерена ка решавању овог питања није дала резултата, а републички инспектори су доживљавали различите непријатности. Посебан проблем представља понашање представника опозиционих странака који су се, не бирајући средства у политичкој борби, сврставали на страну дивљих превозника не осврћући се много на закон који не препознаје линијски превоз као легалан вид одвијања саобраћаја.

Одлука локалног парламента о лимитирању броја такси превозника на 300 довела је до чињенице да сада има 307 пријављених таксиста. Марковић верује да је најбољи показатељ потреба града за овим видом превоза само тржиште и да број превозника не треба ограничавати. Поразна је чињеница о претпоставкама да се на краљевачким улицама, поред ових, налази још половина тог броја превозника који делатност обављају нелегално. Са друге стране радује чињеница да се у процедури за коначно решење проблема отишло даље него у суседним градовима.

У току наредне године може да се очекује саобраћајно решење зона око преосталих школа, сем оних које се налазе поред магистралних путева под ингеренцијом „Путева Србије“. - Ми ћемо радити пројекте, а када ће они бити реализовани зависи од „Путева Србије“. Средства су ограничена, а пројекат техничког регулисања ће бити усаглашен са Стратегијом о безбедности саобраћаја. Евидентно је да постоји стална борба свих који се баве саобраћајем да се смањи број погинулих на некој територији. То је и задатак свих који се баве саобраћајем у

Краљеву – каже Марковић. У држави у којој нема индустрије тешко је говорити о развоју саобраћаја. Ипак очекује се да, почетком радова на одређеним железничким правцима средствима кредита Руске Федерације, део садашњих прагова и шина буде употребљен за ревитализацију пруге између Краљева и Крушевца која ће омогућити брзине и до сто километара на сат. Очекује се да би постојећи пружни прагови и шине који се сада налазе на овој деоници могли бити уграђени у пругу према Гочу. Повећању квалитета и безбедности

саобраћаја у овом региону треба да допринесе и изградња аутопута од Појата до Прељине. Пут је, више него за Србију, битан за Краљево јер ствара услове за долазак нових инвестиција. У овом тренутку бесмислено је очекивати да би путнички авионски саобраћај између Краљева и других делова земље био исплатив. Али завршетком изградње карго центра као његовог дела транспорт робе са подручја које насељава скоро милион становника може да буде подстицај за велике индустријске зоне и логистички центар који би опслуживао цео Балкан. Т.Р.

МАГАЗИН 17.3.2013.

Краљевачка медијска сцена

НЕОБИЧНИ МОМАК ИЗ ПРОВИНЦИЈЕ (2)

Новинарство оног времена и данас није за упоређивање, не зато што новинари нису оно што би требало да буду, него зато што су их околности натерале да буду такви какви су. Није то истраживачко, смело, нити храбро новинарство, већ кукавичлук изазван стањем у коме смо, јер су новинари данас зависни и немају хлеба да једу, а трагично је да је некада веома цењена, богато награђена и профитабилна професија спала тако ниско

МАГАЗИН

17.3.2013.

овинарство оног времена и данас није за упоређивање, не зато што новинари нису оно што би требало да буду, него зато што су их околности натерале да буду такви какви су. Није то истраживачко, смело, нити храбро новинарство, већ кукавичлук изазван стањем у коме смо, јер су новинари данас зависни и немају хлеба да једу, а трагично је да је некада веома цењена, богато награђена и профитабилна професија спала тако ниско Добар познавалац прилика у Краљеву свих ових година говори о злој коби у граду интрига, случајева и политичких афера у коме ни поштени магистар права и председник општине Миле Јанић није био по вољи политичарима. Због те, затим афере БогатићБрајевић када су се два начелника „клали“ међусобно Краљево је доста заостајало. Мало више светла у суморну слику града уносили су „Магнохром“ и „Фабрика вагона“, али је и тамо почело да се одсликава негативно стање какво је владало у окружењу. Озбиљан новинар какав је био Воја Благојевић, није се бавио интригама већ на конкретним примерима врло савесно и поштени истицао оно што је било вредно истицати. Био је то рад „Магнохрома“, „Фабрике вагона“, поход „Каблара“ на градилишта широм земље и иностранства. Симпатије руководећих људи ових колектива све чешће су доводиле до различитих мишљења и супростављених ставова међу члановима општинског комитета партије. - Кад погледам разлику новинарства оног времена и новинарства данас могу са тугом да кажем да није за упоређивање, не зато што новинари нису оно што би требало да буду, него зато што су их околности натерале да буду такви какви су. Са тугом гледам написе у новинама данас, прилоге на радију и телевизији. Није то истраживачко, није смело, нити храбро новинарство. То је кукавичлук изазван стањем у коме смо, јер су новинари данас зависни и немају хлеба да једу. Трагично је да је једна некада

веома цењена, богато награђена и профитабилна професија спала тако ниско – прича са сетом Благојевић. Али, ни прва љубав из младости није јењавала. Љубав према путовањима веома рано развио је отац, прота Милован, који је још као седамнаестогодишњак са братом др Радославом Благојевићем прешао Албанију и доспео до Солунског фронта, одакле се упутио у Енглеску на школовање. Волео је да види све, и доста путовао по свету, а о томе причао Воји код кога се развијала нова љубав и жеља да види свет. То се остварило, па је боравио у 105 земаља са свих континената. Прво путовање у иностранство, као и већини Југословена, било је везано за Италију. Доста је Воја путовао и по налогу „Политике“, а прво путовање у Судан остало је заувек у незаборавној успомени. Већ је седамнаест дана прошло од како се изгубила свака веза са тројицом југословенских пилота који су авионом отпутовали у ову земљу. Директор „Политике“ Данило Пулић сетио се да Воја Благојевић ваздухопловац, а да је један од несталих пилота био његов наставник летења. Тек у Атини, одакле је чекао лет према главном граду Судана, сазнао је Благојевић да су сви коридори према овој земљи затворени због рата измђу Египта и Израела. - Сав очајан седим и у рукама држим „Илустровану политику“, али не читам. Добио сам први задатак из мог фаха, а не могу да га извршим, јер не могу пешке да идем у Судан. Седим тужан, а прилази ми један црнац и каже да је први судански лекар који је завршио медицину у Београду и да се враћа кући. Кад је чуо шта ме мучи каже да не бринем и обећа да ће да ме одведе до Картума. Његов отац је био министар у Судану веома важног ресора вера, а он чека последњи авион из Лондона који лети према овој земљи. Целу ноћ сам провео у кабини четворомоторног авиона који се распадао у ваздуху, а касније врло брзо избачен из употребе. Ујутру у главном граду фешта. Аердром пун

света, црвени тепих, чланови владе, отац новог пријатеља који је у земљу умарширао као први лекар који је дипломирао у Југославији – сећа се Воја Благојевић. Сазнао је увече на пријему за велики број званица да су пилоти пронађени два дана раније, али вест још није објављена. Начелник Генералштаба суданске војске одмах је задужио, пилота хеликоптера који их је пронашао, мајора Јахију Ел Тахира, да госта из Југославије одведе у болницу у којој су били пилоти. Воја је само мислио како ће да изврши први задатак који му је поверен. У једној соби санаторијума двадесетак километара удаљеног од главног града пилот Степан Ђери је скршено и одсутно гледао у празно док су двојица других спавали. У једном тренутку гледао је придошлицу као привиђење, а онда скочио у загрљај и заплакао. Три сата је описивао шта се дешавало током претходних седамнаест дана, одисеју и патње пута кроз страшну прашуму Диндер без хране, са неколико парчића кекса, и једним копљем направљеним од антене авиона. О томе колико је нестанак пилота била светска сензација сведочиле су стотине новинара који су дошли да истражују. - Не причам никоме шта сам доживео и последњим авионом Ал Италије кренем према Атини. У огромном авиону само два путника, а капетан бивши падобранац Мића Петровић. Уђем у кабину, па за Београд. Пита ме директор „Политике“ зашто нисам отишао у Африку, а кад сам рекао да сам нашао пилоте и вратио се са материјалима није ми поверовао. Узмем писаћу машину и у стану сестре, која је живела у Београду, преко ноћи напишем шеснаест наставака приче о пилотима. „Политика“ је преко Радио Београда обавестила јавност да су пилоти пронађени, а ми смо објављивали осми наставак приче кад су новинарима у Судану, на конференцији за штампу, јавили да су нашли пилоте. Врло скупо смо продали причу, а ја сам као награду добио писаћу машину, великих сто хиљада динара и

Воја Благојевић

17.3.2013.

МАГАЗИН

фотоапарат марке „Кијев“ – каже Благојевић. Храбре прати и срећа што се показало на бројним путовањима, а требало је много храбрости да се крене на седамнаестодневни пут око света дуг 42 хиљаде километара. Уз пилота Симу Кржановића, механичара, инжењера лета и навигатора пета столица у кабини била је увек резервисана за Воју Благојевића. Авион пун путника, снабдевен најсавременијим инструментима какве су Американци користили кад су слали ракету на месец, летео је преко Бејрута, Бомбаја, Карачија, Токија, Хаваја, Лос Анђелеса и Лондона назад за Београд. Негде у близини Хонг Конга, када је авион већ добио дозволу за слетање, пилот је нервозно превртао по џеповима тражећи адресу човека кога је требало да посети. Борски топионичар је довео дете на лечење код чувеног лекара што је у глави врсног новинара упалило лампицу која је сигнализирала интересантну причу. Кад се појавио на вратима собе 802 у хотела „Обероимперијал“ изненађењу земљака није било краја. Дечак који се родио глув и нем ишао је редовно на терапију код светски чувеног доктора Фенга. - Сав срећан одем код доктора, а он ми исприча које је све царске и краљевске личности из целог света лечио. Завршио је медицину у Енглеској, па онда током две наредне го-

дине медицину кинеску у Пекингу. Све ми исприча, а ја забележим и по повратку направим рубрику „Дечак је чуо пуцањ“. Сазнао сам од оца да се, једном приликом кад је његова супруга у кухињи испустила послужавник, дечак тргнуо што је значило да је чуо. Доктор је експериментисао и био на добром путу да га излечи кад је почео да изговара прве гласове. Онда и мене и „Илустровану политику“ заспу писмима са свих страна они који су видели шасну за излечење деце – прича Балгојевић. У свакој прилици проналазио је идеје и теме за интересантне приче. Понекад и наизглед врло штура информација о неком догађају може да доведе до истраживања које увек резултира интересантном причом. Тако је пажњу новинара до крајности посвећеног позиву привукло неколико речи изговорених српским језиком, а допирале од групе људи који су седели за суседним столом хотела „Таџ Махал“ у Бомбају. Причали су о Јапанцу који је докторирао у Београду. Интересантна тема за „Илустровану политику“ била је прича о једном од 125 милиона Јапанаца који је одлучио да докторира баш у Београду. Шеф представништва ЈАТ-а у Токију Бора Мирковић био је на списку људи које је Воја намеравао да посети. Ни таксисти паркирани испред аеродрома нису могли на основу адресе са визит карте да одреде у ком делу града се налази југословенско представништво. Испоставило се да сваки познаје само уски реон у коме ради. Ипак, успео је Воја уморан да стигне до Боре поприлично снужден што не зна како да пронађе човека који га је заинтригирао. Изненађењу, а ни радости, није било краја кад је сазнао да су доктор Сосаку Токунага и Бора Мирковић пријатељи. - Позовемо га, а он за пола сата дође. Лепо говори српски и позове да сутрадан дођем и упознам његову породицу у кварту Ђуригаока. У огромној лепој кући у кварту цвећа била је соба коју зове „Мала Југославија“. У њој пиротски ћилими, гусле, шајкача, шу-

бара, а на сваком предмету пише од кога је добио. Доктор Сосаку потиче из чувене породице професора универзитета Токунаге. Проучавајући руску литературу сазнао је за радничко самоуправљање које га је толико заинтересовало да је, по завршетку економског факултета, замолио оца да га пошаље у Југославију на магистарске студије – каже Благојевић Касније је Токунага постао директор јапанске фирме са седиштем у Београду која је продавала нову технологију средњоевропским земљама. У Београду је рођен његов млађи син Јо, а овде је стекао много пријатеља међу којима и Иву Андрића чија је дела касније преводио на јапански. Објавио је две књиге у којима је Андрићу посветио велики простор. Једна је била „Велики писци Европе“, а друга „Велики писци Источне Европе“. Као председник Друштва југословенско јапанског пријатељства бранио је истину о нашој земљи и током НАТО агресије. Емотивна исповест доктора Токунаге који је у животу имао две љубави, прва је била породица и његова земља а друга Југославија“, преточена је у причу „Друга љубав доктора Токунаге“. Јануар је месец када у Аустралији влада најжешће лето. У то време на најлуксузнијој плажи Бонди могле су да се виде најлепше младе жене које шетају у само доњем делу купаћег костима. Велики је то изазов за младог Европљанина, чини се јединог који на њих обраћа пажњу. И као много пута до тада у рукама поново незаобилазна „Илустрована политика“ која је као својеврсна идентификација помогла у многим приликама, чак и онда када се томе најмање надао. - Возача на енглеском упитам да ли аутобус за чијим воланом седи иде до центра града. Он ме погледа, па кад види новине каже „Ма, упадај фрајеру“. Причали смо следећег дана између осталог и о ваздухопловству. Сазнам да је његов отац служио војску у ваздухопловству Краљевине Југославије, а да је давно чуо причу о пилоту

који је испао из авиона. Чуо је његов отац касније да пилот живи у старачком дому у Ријеци, забележим све па у Београду испричам шта сам чуо и добијем задатак да одем у Ријеку. Пре тога сам сазнао да у дому живи извесни Теодор Панчина који би могао да буде човек кога тражим – сећа се Благојевић. Панчина је био извиђач који је са пилотом капетаном ишао да тражи авион који је после ревизије у краљевачкој фабрици летео према Новом Саду. Леп пролећни дан утицао је да се пилот мало опусти уживајући у амбијенту све до тренутка кад је осетио да више није у авиону. Био је толико присебан да активира падобран, успешно се спусти на земљу и обавести команду шта се догодило. - Командант нареди да двојица пилота са два авиона пођу да га траже. У једном је био војни сниматељ Теодор Панчина који је испричао интересантну причу о авиону који је сат и 45 минута летео без пилота. Кад му је понестало горива, а захватио га јак ваздушни талас, окренуо се на крило, пао на земљу и изгорео. Касније се испоставило да је пао на исту њиву на којој је оборен невидљиви авион за време НАТО агресије – каже Благојевић. Врло лепа и необична прича још једном је потврдила колико је Воја имао среће у професији обележеној многим тешким тренуцима. Један од најтежих био је онај када је Општински комитет СКЈ, у време док је у њему активно радила идеолошка комисија, донео одлуку да му се забрани летење на авионима, а одлуку о томе тешка срца саопштио председник Аеро клуба Жика Андрејевић. Шездесет година живота је Воја Благојевић посветио летењу, а да живот често показује противуречности и бесмисао доказује чињеница да је касније у два мандата био председник Ваздухопловног савеза Србије, а после и потпредседник Ваздухопловног савеза Југославије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Друга бригада Копнене Војске Србије организатор култне манифестације

МАГАЗИН

17.3.2013.

ОФИЦИР

- По узору на традиције Српске војске, а у организацији Друге бригаде Копнене војске, Општинског одбора војних старешина Чачка и Удружења војних пензионера овог града одржан је 14. по реду официрски бал који је, поред активних, резервних и пензионисаних официра и њихових супруга, окупио и бројне госте из целе Србије

ре 160 година, само две године после оснивања Војне академије, никла је лепа традиција која је обележила време у Србији и постала оквир популарности и престижа. Био је то је први официрски бал. Официрски балови су се, у војној организацији, одржавали до 1941. године као

култне забаве које су се издвајале по садржају, отмености и престижу. Да би се сачувала традиција на Војној академији изучавале су се и неговале лепе вештине и навике, плес, мачевање, беседништво, бонтон и друге. Зато су официрски балови постали срце грађанске културе, а одржавани

су уз снажну подршку у свим гарнизонима земље. Увек су били централни догађај на коме су врхунили отменост, култура, бонтон, војничко држање са узвишеностима које то држање подразумева, уз свечане униформе, преко личне уређености, до углађеног џентлменског понашања. На официрским

РСКИ БАЛ

баловима није могло да се деси ништа компромитујуће, па су били жељено место окупљања младих и крема друштва земље све до 1941. године, да би после пола века другачијих тенденција и навика официрска балска традиција васкрсла 1999. године. Наставила је пут у нову бајку са признатим вредностима из најлепших времена када су представљали друштвени догађај којем су поред официра, подо-

фицира и њихових породица, присуствовали људи из градске власти и најотменијих породица. Жеља организатора је да официрски балови и убудуће, као и некада, буду најузбудљивији тренутак у животима људи из Војске Србије, њихових изабраница, званица, гостију и пријатеља и манифестација лепог сећања и приче. Први обновљени официрски бал у

Чачку организован је као знак протеста против великих сила коме није могло да се супростави оружјем, већ само срцем и личним јунаштвом војника који су желели да покажу свету ко су и шта су. Зато припадници Војске Србије и покушавају да одрже традицију балова као што су били светосавски и занатски, али и ловачке забаве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 17.3.2013.

МАГАЗИН

17.3.2013.

Значајна изложба у краљевачком Народном музеју

ОДРАСТАЊЕ У КРАЉЕВУ У 19. И 20. ВЕКУ Изложба „Одрастање у Краљеву у 19. и 20. веку“ даје осврт на појам детета у античком периоду и средњем веку, и прати детињство у породичном окриљу током 19. и 20. века, школовање деце од првих манастира до модерних школа, децу у ратовима и децу у државним друштвима и организацијама. - Тема истраживања биле су дечје игре од споменара до фејсбука, али и прве игранке, рок групе, појава џеза, начин одевања и интересовања за читање

Фото: М. Радовановић

Група аутора изложбе

МАГАЗИН

17.3.2013.

олазећи од претпоставке да је период од рођења до пунолетства многима најдражи и најбезбрижнији део живота Народни музеј je, уз подршку Министарства културе Србије, припремио изложбу под називом „Одрастање у Краљеву у 19. и 20. веку“ у оквиру које је представљено неколико целина. Уводни део је осврт на појам детета у античком периоду и средњем веку, a следе они који се односе на детињство у породичном окриљу током 19. и 20. века, школовање деце од првих манастира до модерних школа, децу у ратовима и децу у државним друштвима и организацијама. Посебна целина односи се на начине на које су млади Краљевчани проводили слободно време и познате личности које су одрастале у Краљеву. Пројекат који је подржало Министарство културе реализовао је тим истраживача који су две године прикупљали грађу и сећања Карљевчана о периоду одрастања и најраније младости, а који су чинили Драган Драшковић, Мирјана Савић, Силвија Крејаковић, Виолета Цветановски, Тијана Шибалић, Јасмина Дражовић, Предраг Радовић и Сузана Новчић. У досадашњем раду музеја истраживачи су се бавили темама које су се дотицале деце у само неким етапама и сегментима живота. Најчешће је то био период школовања подстакнут обележавањем јубилеја краљевачких школа. Сазнање да постоји доста материјала створило је потребу да се посебна пажња посвети и овом у животу човека значајном периоду, а уједно назначе и смернице за нека друга истраживања. - Кренули смо од почетка 19. века. У центар смо ставили Жичу из које је кренуло ширење писмености и културе у нашем крају, а везано је за школовање првих монаха, о чему сведоче записи са зидова сачувани у неким књигама. Изложба прати ширење писмености од манастира, посебно од почетка 19. века када је, у време Карађорђа, међу 40 школа у Србији била и школа у Карановцу – каже директор музеја и један од аутора из-

ложбе Драган Драшковић. Још у време Хаџи Проданове буне 1814. године Латиф-ага је послао Радослава Јелечанина и неког турског војсковођу да сачувају Карановац. Јелечанин је као писар код војводе Димитрија Кујунџића успео да, угледом који је имао, сигурне смрти спасе само једног од неколико малишана који су харали по вароши, који је касније постао учитељ у Трстенику. Документ из 1824. године сведочи о захтеву краљевачког учитеља Георгија Николића који се више пута обраћао кнезу Милошу молећи га да му нађе неки други посао, јер од само десеторо деце у школи, а ни она нису редовно долазила, није могао да издржава породицу. Како је у то време почињала изградња цркве у Карановцу кнез му повери да води посао, а учитељ пошаље децу на распуст. Војвода Радослав Јелечанин из Матаруга је још 1830. године, подсећа Драшковић, упутио сина на школовање за гардисту. О томе сведочи документ у коме се налази и његово име, иако је био млађи од потребног узраста. После Другог српског устанка Карановац је, поставши административни и просветни центар у оквиру Чачанског округа Пожешке нахије, добио значајнију улогу у Србији. Добио је судске функције и војни гарнизон, а почињу да се мењају и схватања о потреби образовања, као и однос према школи. Увиђајући значај, посебно после доласка у Карановац владике Јање Нешковића, који је био покретач многих ствари, траже отварање средње школе. Како је процес трајао дуго и одвијао се прилично тешко донесу одлуку о подизању школског здања које је превазилазило оквире општине. Добровољним прилозима саградили су Карановчани 1870. године за потребе средње школе зграду у којој се данас налази Народни музеј. Крагујевац и Чачак су већ имали гимназије у које су на школовање одлазила и карановачка деца. - Кад је краљ Милан Обреновић 1882. године одобрио промену имена Карановца обећао је отварање средње

школе, па је те године Ратарска школа, која је пресељена из Пожаревца, уписала првих тридесетак питомаца од којих је само један био из Краљева. Када је 1928. саграђена нова зграда Ратарске школе преселили су се у њу сви ученици који су по завршетку школовања имали обавезу да на сопственом имању проведу пуних шест година како би дали пример свим пољопривредницима – прича Драшковић. Женска подружнина основала је 1892. године у кући Јована Сарића, на углу улица цара Душана и Хајдук Вељкове, прву Женску раденичку школу у којој су се деца учила везу, кројењу и другим женским пословима. Недуго затим биће 1907. године отворена Трговачка школа, 1899. Шумарска школа, а 1909. Гимназија. Велики број деце имућнијих краљевачких трговаца и људи који су имали осећај за значај образовања, школовао се пред крај 19. века у Цириху, Бечу, Паризу, Прагу, Петрограду и другим градовима. Углавном су похађали Трговачку академију и припемали се за трговачке послове, док су занате учили у Немачкој. Миленко Веснић, који се после турских ратова 1876. године доселио у Грдицу, после 1876. године оставио је запис сећања о преласку из старе у нову школску зграду 1893. године. - Помиње и рад Гимназије која је неколико година на спрату радила као приватна школа. Након завршеног школовања одлази у Београд, а у Немачкој докторира права и постаје један од најзначајнијих политичара, државника и дипломата тог времена. Писма Мите Димитријевића сведоче да је оставио сина да студира у Цириху, а по повратку у Краљево поручивао му да учи и не дозволи да народ прича како је бацио паре. У Бечу је Мита срео и Петра Богавца који је тамо одвео сина на школовање – прича Драшковић. Бројни школовани Краљевчани били су и резервни официри, а многи од њих и страдали у ратовима који су у то време вођени. Међу њима је био најписмени и најобразованији економ Душан Кнежевић који је 1900. године

МАГАЗИН

17.3.2013.

завршио Пољопривредну школу, а погинуо у Другом балканском рату. Међу бројним сећањима на детињство у Краљеву је оно из дневника Душанове сестре Радмиле Крстић која је описала улазак Немаца у град током Првог светског рата, али и дечака чији је отац био књижар. - По доласку у Краљево Немци су у књижару сместили коње, а када је то видео његов отац је скинуо шешир као да одаје пошту преминулом. Дечак се сећа стиска руке оца који је имао десеторо деце када је вративши се кући скрхан болом сео и рекао да је све пропало – каже Драг а н

Драшковић. Период Другог светског рата, послератни период који су обележиле бројне организације које су окупљале младе као што су Савез пионира, Савез извиђача, Феријални савез, Покрет горана, све до НАТО бомбардовања истраживала је Силвија Крејаковић. Прича о Другом светском рату, каже она, није могла да буде испричана из докумената оновремене деце, јер су ретко сачувана, па је испричана кроз сећање ондашње деце која су данас пензионери. Сећања на најсудбоносније догађаје из историје краљевачког краја обухватају период од 25. марта 1941. године када је испред конака кнеза Василија Поповића у парку епископ Николај Велимировић одржао протестни збор коме су присуствовали углавном учесници минулих ратова и становништво које је гајило ослободилачку свест. - Тај протест се претворио у опште

демонстрације које су 27. марта окупиле становништво испред споменика ослободиоцима у центру града. Били су ту бивши ратници, припадници Комунистичке партије Југославије, али и гимназијалци, које је повео директор школе Михајло Кнежевић, са сликом краља Петра Првог Ослободиоца. Кроз сећање савременика испричана је и прича о најтрагичнијем догађају из историје краљевачког подручја, а то је стрељање у лагеру. У сећањима преживелих је рација за лагер, прикупљање становништва у немачке камионе, само стрељање, атмосфера у граду и судбина ратне сирочади која је остала после стрељања недужних цивила. После стрељања Краљево је постало град жена завијених у црно и ратне сирочади. Прича о гладним годинама сведочи о томе како су се сналазила за храну одлазећи до касарне смештене у Ратарској школи. Из порција бугарских војника, које су током 1942. и 1943. године били стационирани у Краљеву, узимали су у своје лончиће остатке хране и носили кућама – каже Крејаковић. Прича о гладним годинама је потресна при ча о социјалн о м

миљеу Краљева у коме су деца одрастала без очева који су за живота били једини хранитељи многочланих породица. Казивања о октобарским догађајима 1941. године забележена су у књизи Михајла Симића, а подаци о томе како су деца доживљавала и преживљавала рат више нигде ни постоје. И када су Краљевчани помислили да су се ослободили оружја Другог светског рата догодило се трагично савезничко бомбардовање о коме сведочи тадашња девојчица Добрила Марић Лазић. - Сећа се да је са мајком те ноћи излетела из куће у Хаџи Милентијевој, данас улици Хероја Маричића. Ров који су копали италијански војници био је пун комшија који су у њему тражили спас. Како више није било места продужили су даље, а једна бомба пала је баш на ров који су прошле. Као и већина становништва побегле су према Ибру и Сијаћем Пољу, а сутрадан у Жичу као и много других Краљевчана, јер је било неизвесно да ли ће се савезничко бомбардовање града наставити – каже Крејаковић и говори о три бомбардовања од краја јула до почетка септембра 1941. године. Најразорније по

животе људи и објекте било је оно у ноћи 11. августа када је страдало најмање 54 цивила. Разрушене су улице Војводе Путника, део код железничке станице, део католочке цркве, зграде у близини „Стотекса“ у Хајдук Вељковој улици, као и многе куће у Обилићевој улици, а многи људи су остали без домова. О том времену сведочи сећање Душана Јанићијевића, аутора публикације о бомбардовању у коме је рањена и његова мајка. Циљеви савезника у то време били су стратешки објекти за транспорт немачких војника из Грчке. Немачка војска се повлачила Моравско-вардарском долином, а савезници покушавали да спрече повлачење. Колатералне штете су биле толике да се често постављало питање прецизности и одговорних за издавање наредбе. За изложбу о одрастању издвојене су само секвенце које говоре о насјуд-

боноснијим догађајима везаним за историју града током Другог светског рата. Послератно одрастање обележило је организовано окупљање деце кроз масовне организације као што су били пионири, извиђачи, феријалаци, горани и радне акције, почев од првих на изградњи пруга Брчко-Бановићи и Шамац-Сарајево све до деведесетих година прошлог века. Многи Краљевчани су са ентузијазмом и вољом градили прве пруге, мостове, комбинате, и освајали признања у жељи да се земља изгради и постави на нове темеље. После тешких четрдесетпетод-

17.3.2013.

МАГАЗИН

невних борби за ослобођење од окупатора требало је очистити од рушевине и обновити град, а омладина је и касније у свим приликама давала максимални допринос на савезним и радним акцијама на којима су учествовале збратимљене омладинске радне бригаде Краљева, Горажда и Марибора. - Савез извидника Србије формиран је још 1911. године, а обновљен после Другог светског рата на истим традицијама и под истим знаком стилизованог јаворовог листа. У оквиру организације неговани су љубав према флори и фауни, организоване вежбе, походи, логоравања, таборовања...

Послератно одрастање незаобилазно је пратио декор црвених пионирских марама. Сва школска деца су била чланови Савеза пионира, а у организацију су примана на свечаности уз пионирску заклетву на Дан пионира 29. новембра који је био Дан републике, а и дан ослобођења Краљева у Другом светском рату – објашњава Крејаковић. Бројне фотографије уверљиво сведоче о масовности комеморација у Спомен парку, али и слетовима са масовним учешћем младих и посетама меморијалним местима којима је посвећивана посебна пажња. Кроз Краљево је, као и већину гра-

дова Југославије, пролазила Штафета младости која је први пут кренула из Крагујевца 1945. године у виду Плаве књиге са 15 хиљада потписа младих као рођендански поклон председнику Југославије Јосипу Брозу. Као Дан младости 25. мај се обележавао од 1957. године, а локалне штафете са порукама Титу поводом рођендана кретале су улицама града из фабрика, радних колектива, школа, спортских организација. На изложби су престављена бројна сећања оних који су учествовали у тим манифестацијама. - Савез сокола, не само као Гимнастичко друштво „Душан Силни“ већ организација националне свесности и

словенског буђења, основан је 1910. године. У рад соколског друштва били су укључени млади професори гимназије, а соколана коју памте многе генерације Краљевчана налазила се иза данашњег музеја. Соколи су били патриотска организација, која се укључила у војне формације у Првом светском рату, а неговали су традицију словенских народа и пре рата били учесници на свесловенским слетовима у Софији и Прагу. Многи соколи стрељани су у лагеру, а наднационална организација којој су припадали неговала је гимнастичку традицију. Била је под јурисдикцијом војске, а први учитељи вежбања у касарнама били су официри Краљевине Југославије

Када је ратно одрастање у питању незаобилазно је НАТО бомбардовање које је многе некако повезало са свезничким током Другог светског рата. Потресни су примери и мишљења деце објављени у „Ибарским новостима“ које су, између „шизеле“ и „миреле“, пратиле дешавања у склоништа и бележиле мишљења деце. Тема истраживања биле су дечје игре од споменара до фејсбука, али и прве игранке, рок групе, појава џеза, начин одевања и интересовања за читање. Изложбу прати каталог у виду књиге од скоро две стотине страница у чијем стварању је учествовало осам аутора. Од 19. фебруара када је отворена

изложбу је посетило више од 2000 Краљевчана, а по затварању 23. марта поједини делови биће доступни и посетиоцима у другим градовима Србије. Народни музеј наставља серију добро организованих и посећених изложби које су примерене различитим узрастима. У сарадњи са Природњачким музејом организоване су изложбе „Рибе јужног Јадрана“, коју је видело више од шест хиљада посетилаца, и „Небески ловци“ коју је видело више од 4000 Краљевчана. У априлу ове године припрема се нова под називом „Скелет уживо“ од које се очекује исто толико добра посета. Т. Радовановић

17.3.2013.

МАГАЗИН

Фудбал више од игре

ОД ГОДАЧИЦ ДО СВЕТСКИ

ЦЕ ИХ ВИСИНА (2)

МАГАЗИН

17.3.2013.

тално напредовање у судијском позиву неминовно доводи до сусрета са вишим квалитетом фудбала, покривање веће територије и стицање нових познанстава и пријатељстава. Након Западноморавске лиге, која обухвата и клубове са простора Чачка, Ужица, Драгачева, врло брзо Владан Вићентијевић, после успешно положеног испита за судију републичког ранга, почиње да дели правду у Моравско-шумадијској зони у којој наступају врхунски клубови из Прибоја, Горњег Милановца, Александровца, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Крагујевца, Баточине, Чачка, Лучана. - Кад бих поредио данашњу Прву лигу Србије, у којој је Слога, са тадашњом Моравско-шумадијском зоном, а Слога је неколико пута била у тој зони, могу да кажем да се тада играо много бољи фудбал него данас – прича Вићентијевић кога је жеља за доказивањем и напредовањем стално вукла напред. То напред је опет степеница више и Српска лига Центар у коју су укључени још клубови из Шапца и Ваљева. Само неколико година касније постаће фудбалски судија савезног ранга у земљи од преко 20 милиона становника. Прве утакмице суди у Српској лиги у градовима у којима је већ делио правду, али још и у Лесковцу, Врању и Београду. Пут према светским висинама водио је преко источне групе Друге савезне лиге која је обухватала тимове са подручја целе Србије без Војводине, Македоније и Црне Горе. Амбиције и апетити клубова су много већи, улажу се знатна метаријална средства, а игра и много квалитетнији фудбал. Све то неминовно пред судију ставља терет велике одговорности, а појављују се и први већи проблеми. - Један сам од ретких судија који је прекинуо утакмицу на том степену такмичења у Другој лиги. Од источне и западне групе формирана је јединствена Друга лига на нивоу целе земље, а ја добијем поверење да судим утакмицу између суботичког

Спартака и Динама из Винковаца која одлучује о томе ко иде у Прву лигу. Одсудим без грешке, а домаћин победи са 4:1. До данас ми је то остало као светла тачка поготово што је било притисака са разних страна. Пре те судио сам утакмицу у Бачкој Тополи коју је Бачка играла против Динама из Винковаца. Председник Бачке био је Михаљ Кертес, високи функционер СПС и касније директор царина. Динамо постиже изванредан погодан са тридесет и више метара, лопта улази у мрежу, а помоћни судија са те стране Урошевић, превиди да је играч који је постигао погодак био у офсајд позицији. Дотрчим, поништим гол, а још нисам ни подигао руку већ су ме играчи Динама угурали у мрежу. Са супротне стране мреже дотрчи Тонко Вукушић, покуша да ме удари и ја прекинем утакмицу – прича Вићентијевић. Љубазношћу Михаља Кертеса добио је снимак фудбалске утакмице, а пре него је и стигао кући сазнао да према Краљеву креће аутомобил по коме треба да врати касети. Током ноћи направљена копија а, а оригинална враћена. У том тренутку Вићентијевић није знао да су представници два клуба направили договор да из снимка избаце спорни детаљ, а кривицу за прекид пребаце на главног судију меча. Суочење у просторијама Фудбалског савеза Југославије пратио је велики број новинара којима је приказан монтиран снимак спорног дела утакмице. Припремао се терен да судија буде окривљен за прекид који је данима пунио стране бројних новина широм земље. - Кажем да нисам судио утакмицу коју смо гледали, а присутни ме гледају бледо и мисле да нисам нормалан. Кад сам из ташне извадио касету да покажем снимак утакмице коју сам судио као да сам убио те људе из Винковаца, само видиш зној и ћутање. Велелепан ударац из даљине главом потврђује играч који је био у офсајду. Тајац је заменио жагор, а ја испричам како су дошли да узму касету. Био сам

презадовољан кад ми се пред масом новинара извињавао председник савеза Чилић. Сутрадан ми се извињавао и Вукушић, а у новимана је објављивана сасвим другачија прича. Можда нас Хрвати нису волели, али су нас поштовали и ценили. Само две недеље касније жреб је одлучио да поново судим у Винковцима. Одем тамо, а сви су се понашали господски као да се ништа није ни десило, јер је спорт био изнад свега – тврди Вићентијевић. Пред сваку утакмицу скупљале су се фудбалске судије са помоћницима на сурчинском аеродрому, а онда свако на своју страну. Пут је Вићентијевића водио у Ријеку на утакмицу између истоименог клуба и Црвене звезде која у овом граду није победила пуних трианест година. Однос прволигашких клубова на западу земље према судијама био је на врхунском нивоу. Мале свечаности пред утакмице обележене су пригодним поклонима и букетима цвећа. На утакмици коју је после толико година Звезда добила резултатом 2:1 дође до конфронтације играча, а један од гостујућих остане на земљи. На итервенцију помоћног судије бившег интернационалца Берише Шинасија, коме је мајка била из Краљева, Вићентијевић искључи играча који је изазвао инцидент. После завршене утакмице коментатор Радио Београда, уз похвалу за извнредно суђење, укаже да је искључен погрешан играч који није учествовао у нереду. - Дођем кући, пустим снимак телевизијског преноса и водим да сам погрешио. Обавестим руководиоце и кажем да ћу у извештају да напишем да сам искључио погрешног играча. Урадим тако иако су ми саветовали да то не чиним да не бих био кажњен. Искљученог играча ослободе казне, а не казне ни оног другог. Није постојала никава зла намера јер ја, а ни помоћник, нисмо добро видели шта се дешавала – прича о искуству са прве прволигашке утакмице Владан Вићентијевић који се почетком деведесетих година прошлог века нашао

17.3.2013.

МАГАЗИН

на листи међународних фудбалских судија, овога пута као помоћник. Одлука о томе утицала је да две године касније пређе и на листу помоћних судија Прве савезне лиге, а последње три године каријере провешће као помоћни судија у домаћим и међународним такмичењима. Нема већег признања, прича данас, него када од игралишта у Обрви неко дође до стадиона у Барселони, Хелсинкију и другим европским градовима. Свему томе допринео је велики рад и, пре свега, поштење у дељењу правде у време када је требало изборити место међу шест најбољих у земљи. Данас је, каже, много лакше, јер су критеријуми ослабили. На успешну каријеру интернационалца негативно ће утицати санкције које је међународна заједница увела Југославији. Утакмицу у Барселони између домаћег клуба и Динама из Кијева судио је најпознатији југословенски судија Зоран Петровић уз асистенцију Владана Вићентијевића. - Враћамо се са те утакмице, слећемо у Цирих и ту нас затичу санкције. Као робови смо провели неколико сати на аеродрому и нигде нисмо могли да изађемо, јер нам је било забрањено. Последњу интернационалну утакмицу махао сам Дулету Чолићу. Играли су Финска и Бугарска у којој је играо касније Звездин фудбалер Стојичков, а гости су победили са 3:0 – прича наш саговорник. Интернационалне утакмице пратио је увек устаљени редослед потеза и протокол који је предвиђао све детаље, од авионске карте, дочека на аеродрому, инспекције терена и симулирања тока утакмице од боје дресова играча и вратара, састава екипа, почетка утакмице, контроле мрежа. Југославије је већ била довољно проказана када је сељаче које је формирало фудбалски клуб у Годачици изашло на препун стадион Ноу Камп у Барселони који прима 110 хиљада гледалаца. Спортски центар поред главног има и помоћни стадион који прима 40 хиљада гледалаца, а у који се са главног стиже посебно из-

грађеним тунелом. У сећању остаје и утакмица између Шкотске и Сан Марина у држави за коју није знао ни где се налази. - Дођемо у Римини, а на обали мора као да је Жупска берба, пише Држава Сан Марино. Било ми је симпатична држава без војске и полиције, а и утакмица ми је остала у сећању. Око терена нема ограде, а код нас на основу одлуке фудбалског савеза стоји ограда и шипке које су савијене унутра. У Енглеској је на утакмици као у позоришту, иде се породично са децом, и то је празник током кога се навија спортски – прича Вићентијевић. Однос према суђењу тамо се у многоме разликује, а одлуке судије нико не коментарише, јер се судијска грешка сматра саставним делом игре и никад није резултат зле намере. На утакмици против Барселоне Зоран Петровић је судио два пенала у корист гостујуће екипе. Кад га је контролор утакмице из Данске после утакмице упитао за коментар једног спорног момента судија се позвао на слободно уверење и то је био крај сваке приче о суђењу. Ратни сукоби почетком деведесетих година прошлог века и цепање земље довели су до формирање лиге са клубовима из Србије и Црне Горе. Када је 1995. године Владан Вићентијевић издао врхунски приручник за фудбалске судије одлучио је да напусти суђење. На промоцији књиге спортски новинар Бата Гвозденовић је пред свима изјавио да људи фалсификују крштенице да би судили што дуже. Владан је четири године пре истека рока до кога је по годинама могао да суди напустио суђење после 1080 утакмица у разним степенима такмичења. Безуспешно је покушавао и комесар за суђење, прослављени интернационалац Драгиша Комадинић, да утиче на промену одлуке. Само два месеца по опроштају од пиштаљке Вићентијевић је уврштен на листу контролора суђења што сматра највећим поверењем. - наставиће се -

Фото: М. Радовановић

Владан Вићентијевћ

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs