DnevINk 13 by Ibarske Novosti

Краљевачки

ДНЕВИНК

sahrawen vladika hrizostom 1939 - 2012

- Из манастира Жиче, као седишта епархије којом је столовао девет година, епископа Хризостома испратили су монахиње, монаси, свештеници, верници и поштоваци. - Испраћају је у име Владе Србије присуствовао министар Велимир Илић, а у име града Краљева градоначелник Драган Јовановић, као и представници Војске, Полиције и многи други званичници Све вернике Српске православне цркве, а посебно становнике Краљева и Епархије жичке потресла је вест о смрти епископа жичког Хризостома који је, после дуге и тешке болести, преминуо у Епископском двору 5. децембра по Јулијанском, односно 18. по Грегоријанком календару Светом заупокојеном Литургијом и опелом блаженоупокојеном епископу жичком Хризостому у Саборном храму Светог Саве у Краљеву началствовао је Његова светост сатријарх српски Иринеј коме су салуживали преосвећена господа епископи зворничко-тузлански Василије, сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, тимочки Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, крушевачки Давид,

полошко-кумановски Јоаким, брегалнички Марко, стобијски Давид и јегарски Порфирије, уз учешће великог броја свештенства, монаштва и благочестивог верног народа из свих крајева Србије. У име манастира Хиландара, у којем се блаженоупокојени владика Хризостом боравио две деценије, у чину архијерејског опела учествовао је јеромонах Серафим. Заупокојеној Литургији и опелу присуствовали су министар грађевинарства и урбанизма Велимир Илић, директор Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама Милета Радојевић, високи представници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, као и представници локалних власти, а академску елиту је представљао Вељко Михајловић, академски сликар из Београда. Од блаженопочившег епископа Хризостома на опелу се дирљивим речима опростио Његова светост патријарх српски Иринеј, а у име свештенства и

монаштва Жичке епархије од свога Архијереја опростио се протојереј-ставрофор Љубинко Костић из Матарушке Бање. У име апостолског нунција Орланда Антонинија говорио је велечасни Леополд Рохмес, генерални викар Београдске надбискупије. После опела тело блаженоупокојеног владике Хризостома је, по његовој жељи, пренето у манастир Рујан, где је похрањено. Помен је одслужио епископ шумадијски Јован уз епископа рашко-призренског Теодосија и крушевачког Давида. После опела, тело епископа пренето је у манастир Рујан код Ужица где је по његовој жељи сахрањено. Манастир Рујан који је 1537. године после објављивања штампане књиге Четворојеванђеља био срушен, а 1984. рушевине су и потопљење изградњом бране Врутци, обновио је 2004. године владика Хризостом који је у њему последњи пут боравио у октобру ове године.

vladika hrizostom Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу шко лу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита

Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност. Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле. Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку делатност. Епархија је добила нови Епархијски центар у КраЕпископ шумадијски г. Јован - администратор Епархије жичке Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на ванредној седници одржаној у уторак 18. децембра донео је одлуку да се за администратора Епархије жичке постави Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован.

љеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављују ћи издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја. Поводом упокојења Епископа жичког Хризостома Света заупокојена Литургија служена је у четвртак, 20. децембра 2012. године, у храму Светог Саве, а у продужетку свете Литургије опело. После опела тело блаженоупокојеног Епископа жичког Хризостома пренето је у манастир Рујан код Ужица, где је, по његовој жељи, сахрањен.

Монс. Станислав Хочевар

У сусрет Божићу 2012.

ЗАЧЕТ ПО СВЕТОМ ДУХУ Порука београдског надбискупа монс. Станислава Хочевара

Древна Тајна Божића – увек сасвим нова и у целини вечна – изнова снажно куца на врата наших срца, на врата нашег разума и наше воље, ненаметљиво и неумољиво захватајући читаво наше биће. Прожимајући нас, Тајна Божијег рођења нас истински ослобађа, остављајући нам истовремено потпуну слободу. У силини овог великог дара Светлости Божића, желим све вас да најискреније поздравим, дотакнем вас руком овог дарованог заједништва и проговорим надахнут Духом, верујући да ћу наићи на отворена срца која ће чути ову реч. Предраги, кад кажем Дух, мислим, наиме, на Трећу божанску личност, на Духа који је једини свет и савршено Свет, коме је Светост суштинска и незаменљива димензија, на Духа који једини може да прочисти наш људски дух и дух нашег живота, постојања и деловања. Трећу годину пастирских припрема за Јубиларну годину 2013. наменили смо управо Духу Светом. Божја

Објава и учење Цркве уводе нас у откривање бесконачно светих односа у океану љубави Свете Тројице, а Свети Дух је по свом најдубљем идентитету »Веза Љубави«: Он ствара јединство не занемарујући разноликост; Он омогућава заједништво без потребе за потпуном истоветношћу. И као што је на почетку свих времена, кад је све било »пусто и празно« - како читамо на првим страницама Светог писма (Пост 1, 2) - »Дух Божији лебдео над водама« (Пост 1, 3), тако је на почетку »Новог времена«, новог и вечнога Савеза, Свети Дух лебдео и деловао над најчистијом људском спремношћу да живи искључиво по Богу и за Бога. Својом стваралачком снагом, у Пречистој Девици Марији из Назарета створио је и нову земљу и ново небо, савршено уједињујући, али не и сливајући Бога и човека. Зато целокупно хришћанство у свом канону, у свом темељном исповедању вере, свечано исповеда:

»Зачет по Светом Духу!« Исус из Назарета, чије телесно рођење прослављамо и овог Божића, као човек је зачет по Светом Духу. Његовом стваралачком силином и чистом вољом, и одзивом Девице из Назарета, рађа се апсолутна новост. Као што се Божији Син Исус Христ »пре свих векова« – у вечности, дакле – рађа од Оца, тако се у времену, у нашој историји, рађа у сили и по сили Светог Божијег Духа. Зато рађање Божијег Сина и у вечности и у времену остаје за нас, дакле, недокучива Тајна која надилази ограничене могућности наше спознаје. Њом смо увек најдубље изазвани, њоме најјаче почашћени, најјаче обдарени, али и најјаче просветљени, чиме нам она говори да нови квалитет долази не од нас самих него од Бога, као и да само вера омогућава ту апсолутну новост и спасење.

Ако је не признамо, нећемо моћи да признамо ни свој животни позив, ни смисао живота, нити стварну историју човечанства. Али ако пак уронимо у њу, наједном ће нам се отворити бескрај нових стварности, јер празник Божића је празник наде у другачији и нови свет. Открићемо, пре свега, како нико од нас не може да постане »нови човек« без стваралачке силе Божјег Духа која нам се дарује у светим тајнама, у светим сакраментима, пре свих у светом крштењу. Милост процеса рађања – настанка новог човека – може се догодити само редовним слављем Евхаристије, припремљеним и праћеним молитвом и вршењем Очеве воље. Кад год, опет, после крштења изнова постанемо робови себичности, слављењем Тајне помирења поново можемо да засијамо у лепоти Божијег сина или кћери. Браћо и сестре, што дубље и искреније будемо урањали у Тајну Отеловљења Божијег Сина, и то у Сили Божијег Духа, увиђаћемо да многим људима и даље владају тама, корупција и зависности, схватаћемо зашто се многи и даље предају духу себичности, мржње, свађе, преваре, ратоборности, освете, кријумчарења, клеветања, богаћења на рачун сиромашних, трговине дрогом и људским бићима... Наиме, док не дозволи да Свети Дух у њему зачне нови живот, такав човек нужно више воли таму него светлост, лаж него истину, пропаст него спасење... И у нашим друштвима, нажалост, примећујемо ту снагу деструктивности. Али ми, предрага браћо и сестре, пре тога желимо да се дивимо онима који се у ово благословљено време препуштају вођству Божијег Духа. У таквим особама, које понизно и храбро служе Богу и људима, и свуда и свагда стварају нову цивилизацију живота, откривамо невероватно светло новог живота, које посебно сија у светитељима као чудесним плодовима Светог Духа. Управо зато божићне дане треба да славимо у дивљењу и чуђењу, у молитвама и песмама, у литургији и братским сусретима. Зато су за сваког појединца, породицу, заједницу, друштво и државу ови дани заиста неопходни, потребни и дар су Милости. Празници нас надахњују, и рађају нас као кћери и синове светла, сведоке љубави Пресвете Тројице, испуњене надом вечности и храброшћу и снагом истрајности.

Зато нико од нас, браћо и сестре, не може да остане изнутра спокојан, иако многи могу да одмахну руком и кажу: »То није истина!«. Али, да ли је заиста тако? Није ли бољи начин на моменат, у скромности и понизности застати пред том Тајном? Умиримо се, дакле, читавим својим бићем, дозволимо да и нас дотакне изнутра, па као Марија смерно рецимо: »Да!« Потрудимо се, наиме, да у ово Божићно време откривамо дубине ове велике Тајне. Желим, браћо и сестре, да идемо овим путем и да само овим путем напредујемо. Нека нико не пропусти да се у овогодишњем Божићном слављу, у сили Божијег Духа, у њему роди нови човек! И то нови човек надахнут истинским емоцијама, јасним мислима, речима, делима, одлукама и односима... То је могуће, али само у сили Светог Духа. Сетимо се само шта је анђео рекао Светом Јосифу, који није могао да схвати тајну која се догађала у животу Марије из Назарета: »Што је у њој зачето, од Светог је Духа « (Мт 1, 20). Да, браћо и сестре, од Духа Светога смо! Нека буде у том Духу заиста благословљен и срећан Божић 2012! Нека свима нама буде дата велика благодат новог рађања, па да препорођени Светим Духом тако започнемо и Нову 2013. годину, и у њој живимо као нови људи, сведоци бољег и другачијег света. Радост ми је неизмерна да браћи и сестрама који Божић славе по источном обреду, у Светом Духу радосно ускликнем: »Мир Божји – Христос се роди!« Пођимо тим Духом у сусрет Новорођеном и будимо сведоци тог Духа који једини »чини све ново«, па зато срећни и успешни у Јубиларној години 2013. Испуњен љубављу, надом и вером, радосно вас поздрављам и благосиљам у име Оца и Сина и Светог Духа. † Станислав, надбискуп и митрополит

Среда, 19. децембар

ПЛАТФОРМА ЗА КОСОВО

Српске власти платформом за разговоре о решењу питања Косова траже аутономију за све српске општине на Косову, уједињене у аутономну заједницу коју би чиниле четири општине са севера и све општине у којима су Срби већина. Агенција "Бета" преноси незваничну верзију платформе, документ преведен са енглеског језика "У складу са Уставом и основним начелима међународног права, Република Србија, у доброј вери, нуди политичку платформу за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини (ПИС), у нади да се трајно и одрживо решење за Косово и Метохију може наћи кроз искрени дијалог двеју страна. Сходно томе, у циљу заштите својих државних интереса, Влада Републике Србије уздржава се од постизања даљих парцијалних споразума са ПИС у оквиру такозваног "техничког дијалога" због тога што они воде промени стања на терену у корист ПИС, као и слабљењу преговарачке позиције Србије у политичком дијалогу на високом нивоу те да могу довести до дестабилизације безбедносних околности. Основна полазна тачка за разговоре са ПИС на високом политичком нивоу је да Република Србија, у складу са међународним правом, као и са својим Уставом и вољом народа, не признаје и никада неће признати једнострано проглашену "независност" Косова; Сва права и надлежности које могу бити додељене ПИС као резултат преговора биће само пребачене на органе АП КиМ у складу са Уставом, законима и другим прописима Републике Србије. Основни принцип преговора биће разговори у пакету у складу са начелом да "ништа није договорено, ако није договорено све". Полазећи од чињенице да је Србија својим делањем у досадашњем току политичког процеса, упркос незаконитом једностраном проглашењу "независности" Косова као и после њега, понудила ПИС ограничену законску и међународну персоналност и легитимитет, разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени, имајући у виду превазилажење институционалног паралелизма на територији АП КиМ, без задирања у питање међународног и државног статуса ПИС, а у циљу успостављања такве власти на територији Покрајине коју ће признавати све стране у процесу, као и установљавања чврстих законских и политичких гаранција на нивоу Покрајине и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на целој територији Покрајине; Република Србија, преко посебно овлашћеног високог политичког представника, и посебно овлашћеног преговарачког тима, посебно инсистира на следећем: Успостављању аутономне Заједнице српских општина на Косову и Метохији (ЗСО КиМ), коју ће сачињавати територијалне аутономије четири општине из северног дела Косова и Метохије, као и друге општине у којој су Срби и мањинске заједнице у већини (као што су Грачаница, Штрпце, Гора, итд), а на основу

Специјалног статута о аутономији Заједнице српских општина Косова и Метохије (као, на пример, у случају Каталоније), који ће гарантовати највиши законски акт Покрајине и јавна објава представника међународне заједнице који учествују у процесу; Та аутономија ће подразумевати постојање стварних надлежности у областима: Образовања, здравствене заштите (на свим нивоима) спорта, културе, јавног информисања, заштите животне средине, формулација и управљање политиком у циљу заштите животне средине и одрживог развоја (Статут о аутономији Каталоније, члан 84, став 2, тачка ј); Просторног планирања, искључиво право регулисања просторног планирања и инструмената управљања читавим процесом, као и у процедури разматрања захтева и њиховог одобравања (преписано из Статута о аутономији Каталоније), искључиво право регулисања система развоја градског земљишта које укључује утврђивање критеријума за различиту врсту земљишта и његово коришћење (преписано из Статута о аутономији Каталоније), искључиво право управљања механизмима за утврђивање легалности власништва над земљом и имовином (преписано из Статута о аутономији Каталоније), искључиво право утврђивања развојне политике за земљиште и станоградњу и управљање јавним простором уз постојање система ефикасне административне интервенције у процесу градње, просторног планирања и коришћења земљишта (преписано из Статута о аутономији Каталоније); Пољопривреде, шумарства, водопривреде, лова и риболова, правосуђа (првостепени јавни тужиоци и првостепени и другостепени, судови, судови у области ЗСО КиМ биће установљени законима на нивоу Покрајине, али у споразуму насталом као резултат политичког процеса биће утврђено да закон мора да предвиди механизам према коме ће становници ЗСО КиМ моћи да преко својих представника утичу на избор и састав судова. Ти судови имаће јурисдикцију на простору ЗСО КиМ у складу са прописима који се примењују у Покрајини. Да воде појединачне парничне поступке произашле из међуљудских односа, права и дужности грађана, да изричу пресуде и друге мере починиоцима кривичних дела и других дела кажњивих законом, да одлучују о законитости појединачних дела органа и организација јавних власти, да пресуђују у случајевима имовинских и радних спорова, као и у другим случајевима у складу са постојећим законима); Унутрашњих послова (аутономна полиција може бити установљена по угледу на аутономну полицију Каталоније и са сличним надлежностима. У формалном смислу она би била део Косовских полицијских снага, иако би деловала под влашћу Извршног већа ЗСО КиМ на територији Аутономије и у складу са

надлежностима дефинисаним законом у складу са највишим законским актом АП КиМ и Статутом ЗСО КиМ); Рударства, енергије, телекомуникација, трговине и економске политике; Извршно веће има искључиво право у питањима која се тичу трговине и организације сајмова, укључујући административно планирање трговинских активности, као и регулисање сајамских активности на територији ЗСО КиМ (преузето из Статута о аутономији Каталоније, члан 121, став 1, тачка а-ф); Фискалне политике и финансија, Посебних надлежности ЗСО КиМ који ће се односити на јединствену регистрацију предузећа, друштвенополитичких организација и верских заједница; Власти ЗСО КиМ треба да имају, у складу са највишим законским актом Покрајине, гарантовану могућност за успостављање директне сарадње са властима Републике, као и право допунског финансирања из средстава буџета Републике Србије; ЗСО КиМ ће независно одлучивати о изгледу и коришћењу својих симбола (грба, заставе, химне, итд), док ће закон на покрајинском нивоу прецизније утврђивати коришћење симбола Покрајине и заједничко коришћење симбола Покрајине и територијалне аутономије; Остали елементи унутрашње организације (врста, састав и начин избора органа власти) ЗСО КиМ, биће усаглашени кроз политички дијалог ЗСО КиМ ће, у сваком случају, морати да има Скупштину аутономне заједнице и Извршно веће аутономне заједнице који ће спроводити задатке из надлежности ЗСО КиМ,

како је предвиђено Статутом. Успостављање специјалног статуса за сеоске енклаве у којима Срби и остали неалбанци чине већину, и могуће за област општине Гора (ово је само могућност, у случају да становништво Горе не жели да њихова општина уђе у састав ЗСО КиМ). При одређивању територије региона обухваћених специјалним статусом, нарочито оних изван градских подручја, полазна тачка ће, где год је то могуће, бити етничка структура становништва пре етничког чишћења (а то имајући на уму да би и за међународну заједницу било неприхватљиво када би се резултати етничког чишћења узели за полазиште при налажењу политичког решења у Европи у 21. веку); Надлежности области са специјалним статусом биле би уже од надлежности ЗСО КиМ, али би нужно морале да обухвате утицај на избор кадрова и структуру органа унутрашњих послова за сваку од тих области, првостепене правосудне органе, образовање, здравствену заштиту, као и питања која се односе на основна политичка и економска права; Споразум може утврдити да области које уживају специјални статус могу обављати неке од горе наведених надлежности и сарадњи са ЗСО КиМ, а у складу са законима и другим прописима важећим у Покрајини; Успостављање специјалних уговорних односа између Српске православне цркве и ПИС. Овим споразумом, који треба да узме у обзир искуство Латеранских уговора о статусу Римокатоличке цркве у Италији, мора

бити дата међународно важећа гаранција у погледу објеката који припадају Српској православној цркви, имовини Цркве и њеној делатности у Покрајини. Детаљи који се односе на преговарачку позицију у овом питању морају бити усклађени са представницима Српске православне цркве. Политичко решење усвојено као резултат преговора предвидеће да ће највиши законски акт АП КиМ дати трајну гаранцију за повратак особа расељених са Косова и Метохије, као и њихових потомака. Потребно је усвојити закон о повратку на нивоу Покрајине који ће утврдити обавезе власти АП КиМ, ЗСО КиМ, и јединица локалне самоуправе у погледу повратка избеглица и интерно расељених лица. Потребно је обезбедити и гарантовати права и услове, на територији ЗСО КиМ, за одржив повратак особа изгнаних са Косова и Метохије а чији је повратак у домове у другим деловима АП КиМ онемогућен; АП КиМ би својим највишим законским актом морала бити дефинисана као демилитаризована област у којој ће једине наоружане формације бити Косовска полиција и аутономна полиција ЗСО КиМ, а која би, у формалном смислу, била део Косовске полиције. Гаранти безбедности и демилитаризованог статуса АП КиМ могле би бити војне снаге ЕУ (ЕУРОКОРПС), Војска Републике Србије и Војска Републике Албаније.

Преговори, такође, морају резултовати у стварању ефикасног законског и организационог механизма који би омогућио укључивање представника Срба и других неалбанаца у рад и процес доношења одлука свих институција и власти АП КиМ на начин који искључује мајоризацију од стране албанских представника у тим институцијама и властима. Српска страна предлаже поделу АП КиМ у неколико региона, од којих ће један бити и ЗСО КиМ. Српска страна предлаже и формирање дводомне Скуштине АП КиМ, у којој би горњи дом био Дом региона и верских заједница, а доњи Дом грађана. У складу са овим предлогом, сви региони и главне верске заједнице биле би једнако представљене у Дому региона и верских заједница, док би у Дому грађана српско и неалбанско становништво било представљено у складу са загарантованим квотама и постигнутим изборним резултатима. Председавајући једног од два дома, као и потпредседник другог, био би представник Срба и других неалбанаца кога би изабрала већина изабраних представника Срба и других неалбанаца у том дому. Морају постојати ефикасни процедурални механизми који би спречавали доношење одлука прегласавањем у оним питањима којима се директно утиче на надлежности ЗСО КиМ и права Срба и других неалбанаца у АП КиМ."

Понедељак, 17. децембар

Миломир Шљивић

Српски покрет обнове у опозицији

КЉУЧНА СТВАР ЈЕ АУТОРИТЕТ - Иако не оспорава чињеницу да новој владајућој већини треба времена да уочи све добре потезе које је чинила претходна власт код председника Окружног одбора Српског покрета обнове и одборника у Скупштини града Миломира Шљивића преовладава мишљење да, бар за сада, ипак лоше функционише Припремајући се за учешће на мајским изборима Српски покрет обнове је ушао у коалицију Преокрет која је имала за циљ да окупи демократски и проевропски настројене људе спремне на сарадњу са Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама која је подразумевала и активно учешће у операцијама НАТО. На путу ка европским интеграцијама Србија је приступајући Партнерству за мир већ почела полако да се приближава овом војном свезу. Чланице НАТО пакта већ су постале скоро све суседне земље, а председник Окружног одбора Српског покрета обнове Миломир Шљивић је убеђен, што потврђује и политика странке којој припада, да би Србија имала много мање проблема да је могла да обезбеди приступ алијанси пре разговора у Рамбујеу. Јавности је мало познато да је још у то време постојала жеља званичника Србије за приступање НАТО пакту, а у разговорима о евентуалном придруживању учествовао је на маргинама званичних разговора и први човек Српског покрета обнове Вук Драшковић. - То није прихваћено и били смо сведоци свих каснијих одлука, бомбардовања, жртава, огромне материјалне штете и последица које трпимо и данас – каже Шљивић. Коалиција Преокрет је имала задатак да окупи све политичке снаге у Србији које су имале такве политичке ставове и то је у првом тренутку чинила доста успешно. Званична истраживања расположења бирача пред изборе показивала су да је 14 одсто бирачког тела подржавало програм коалиције Преокрет. - Нажалост проценило се из нама блиске Демокртске странке да је то превише, па је почела енергична хајка и кампања које је имала за последицу да смо пали на 6 одсто колико је на крају освојила листа. У оквиру коалиције постали смо парламентарна странка, а наша 4 посланика са једним из Демохришћанске странке чине посланичку групу што је јако значајно за даљи опстанак Српског покрета обнове – објашњава Шљивић.

Иако је градским и општинским одборима Српског покрета обнове остављена могућност да сами одлучују са ким ће ступати у коалиције локалном нивоу краљевачки је као партнера прихватио Либерално демократску партију. Након пребројавања гласова, и сумирања резултата, коалиција је прешла цензус што у Градском одбору не сматрају неким завидним резултатом, јер Српски покрет обнове по људском потенцијалу у Краљеву заслужује далеко већу заступљеност у парламенту. Познато је да у Краљеву има велики број врло виђених, стручних и часних људи који су спремни да у сваком тренутку преузму одговорност и носе развој града. Ова чињеница на последњим изборима није потврђена што поксзује да коалиција Преокрет није на најбољи начин прихваћена у Централној Србији. Као опозициона странка у локалном парламенту Српски покрет обнове заступа оне ставове на којима је заснивао власт у претходном мандату. - Сматрамо да ниједна власт није безгрешна, али ни да нема добрих потеза, идеја и жељу да на најбољи начин заступа интересе грађана. Навршава се шест месеци од како је формирана скупштинска већина, а ја не могу да дам неке позитивне оцене за оно што су радили, јер у овом периоду, сем што су смењивали чланове Градског већа и директоре јавних предузећа, нису ништа ни радили. Досадашње кадровање било је доста лоше, јер заступници народа у актуелној власти не раде на адекватан начин. Још увек нисмо видели да имају довољно ауторитета према Влади Републике Србије што је веома важно. То се посебно показало кад су овде долазили амбасадори страних држава који нису сели у просторијама Градске управе да попричају са представницима власти и опозиције. Нису добили шансу да се представе ни привредници, а ни привредна комора, јер су потенцијални инвеститори заршили у приватним просторијама једног функционера странке на власти – каже Шљивић.

С тим у вези указује на велико незадовољство привредника који се, позивајући се на поверење и добру комуникацију, обраћају Српском покрету обнове. Иако одборници опозиције још немају увид у предлог градског буџета за наредну годину према подацима до којих су дошли закључују да ће он бити поприлично рестриктиван, поготово кад су у питању нове инвестиције. Са друге стране постоји основана сумња да ће у њему бити знатно повећана издвајања за јавна предузећа и установе у које се и даље примају нови људи. - Смањење у буџету значи мање путева, проширења водоводне и канализационе мреже што би требало да буде основна делатност локалне самоуправе. Град Краљево на територији од 1500 квадратних километара има огромну мрежу путева, водовода, канализације. Програми јавних предузећа и установа требало је да буду разматрани у Скупштини града, да би на основу њих могли да усвајамо предлог буџета и радова који проистичу из тога. Нажалост, код нас се све ради наопако. Радило се наопако и кад сам ја био председник Скупштине, али Српски покрет обнове није у парламенту имао довољну већину да то промени – каже Шљивић и подсећа да ништа боља ситуација није ни на републичком нивоу. Истакнути чланови Српског покрета обнове, поред председника Скупштине града, заузимали су значајна места у Градском већу и јавним предузећима и установама. Сада већ биши директори јавних предузећа „Водовод“ и „Путеви“ и Народног музеја су, каже Шљивић, особе које, уз то што су поштовани стручњаци у областима у којима раде, немају никакве моралне мрље. Све то утицало је да се у претходном периоду направе огромни помаци кад је у питању изградња инфраструктуре. Али, добра сарадња власти остварена је са Владом Републике Србије и свим министарствима посебно. Захваљујући одлучном ставу председника државе и Владе у рекордном року је извршена санација последица земљотреса на начин какав није био познат до тада.

Инфраструктура Осим тога започет је и низ веома важих инфраструктурних пројеката као што је изградња спортске хале, и бедема на левој обали Ибра. Осим што је Краљевчанима дато на употребу једно од најмодернијих шеталишта санирано је и клизиште које је претило урушавању кућа дуж ове обале. - Изградили смо огроман број локалних путева и решили трајно проблем водоснабдевања. У последњих седам година није било дана да је град био без воде, поготово у сушном периоду године. Низом активности на културном плану град је добио сасвим нову димензију. Све то се мало примећивало с обзиром да је општа политичка ситуација у држави била јако лоша, да смо имали велике проблеме на Косову и Метохији и функционисању државне управе која је била спутавана тим проблемом. На пад стандарда утицала је светска економска криза, али и државна политика земље

ровите због претходних ратова и штета које су причињене. Све је добро рађено, а у Краљеву није на адекватан начин успело да се представи, па народ није могао да прихвати и валоризује на изборима – сматра Шљивић. Поред свих неповољности коалиција која је до избора била на власти добила је већи број гласова него на претходним изборима. Иако јој је народ указао поверење није успела да обезбеди довољну већину у локалном праламенту. Миломир Шљивић разлог томе види у комбинаторици на државном нивоу и условљавањима кључног члана актуелне владајуће коалиције због компатибилности власти на свим нивоима.

Мост преко Ибра Много је речи у претходним месецима изговорено поводом почетка изградње моста преко Ибра у наставку Скопљанске улице. Онима који су до сада својатали ову идеју, и у први план истицали управо своје заслуге за њену реализацију, придружио се и Српски покрет обнове. Миломир Шљивић указује на мало познат податак да је у време свог мандата на месту председника Скупштине града водио прве разговоре са представником Миломира Главчића који је великим хуманитарним радом и донацијама скренуо пажњу на себе. - Послао је свог представника у Краљево, а понуда код неких колега из коалиције није на најозбиљнији начин схваћена, јер се радило о донацији од милион евра. Људи су сматрали да је то шала и да је немогуће. Ја сам видевши да је озбиљан човек, а да морамо да доведемо у Краљево свакога ко жели да уложи новац, поготово без икаквог контра захтева, примио представнике у које је Главчић имао поверење. Ми у Српском покрету обнове смо покренули иницијативу да се гради колски мост из Скопљанске улице, а не пешачки како је раније планирано. Касније су и остали схватили да је то озбиљан предлог, а ми смо и покренули иницијативу да се средствима буџета, уз учешће донатора, гради овај мост – каже Шљивић. Па иако је изградња почела још половином године, радови се не изводе потребном динамиком што наводи на размишљање да се представници нове власти нису довољно ангажовали како би пројекат био реализован у планираном року. Иако су до избора били завршени готово сви административни послови, и створени услови за планирану рализацију, многе активности су заустављене после избора.

Међународна сарадња У значајне резултате локалне политике током свог мандата Миломир Шљивић убраја сарадњу са Амбасадом Сједињених Америчких Држава и Џенифер Браш од које је потекла иницијатива за конверзију војног аеродрома Лађевци у цивилни. Осим подршке ове иницијативе пристигла је и помоћ за финанисрање студије изводљивости, али и предлог да се у посао укључи Турска која је изразила спрем-

ност да уложи значајна средства за финанисрање друге фазе која подразумева продужење и проширење полетно слетне стазе. Пуштање у редован саобраћај овог аеродрома посебно треба посматрати у контексту лакшег повезивања са светом које је изостало због непостојања аутопута које потенцијални инвеститори стављају у први план при одлучивању за улагање. Иако се о томе све мање говори Шљивић сматра да је ово један од највећих успеха претходне власти у Краљеву. - Са Амбасадом Руске федерације водио сам активности које су резултирале посетом градоначелника руског града Иванова. Као центар истоимене области, град који је 300 километара удаљен од Москве, веома је развијен привредни центар са огромним потенцијалима, па верујем да ће ова власт имати довољно слуха да у Иваново пошаље наше привреднике на сајам који се одржава сваке године – каже Шљивић. За успешан развој међународне сарадње неопходно је и активирање аеродрома Морава. Локална власт у чијем се врху до половине године налазио и Миломир Шљивић заслужна је, каже он, и за то да продужетак аеродромске писте, аеродромска зграда и кон-

тролни торањ буду на територији града Краљева, посебно у време када су бројни привредни субјекти дислоцирани из града, Телеком у Крагујевац, царина у Крушевац а десетине значајних предузећа попут Мерцедеса и Фрикома у Чачак.

Спортска хала Подсећајући на једно од првих обраћања новог градоначелника, у којима је тврдио да Краљеву не треба мост у Скопљанској, спортска хала и цивилни аеродром, Шљивић подржава став првог потпредседника Владе Србије и министра одбране Алекдандра Вучића да аеродром мора бити завршен. Спортска хала је сан генерација не само спортских радника већ и других Краљевчана чијим завршетком се стварају услови за одржавање многих значајних такмичења у различитим спортовима, а свако од њих је и прилика за остваривање прихода. Српски покрет обнове се још од 2009. године залагао да се, кад год је то могуће, послови на реализацији значајних инфраструктурних објеката поверавају локалним фирмама. Иако то у прво време није прихваћено са великим одобра-

вањем радује податак да су одговорни касније схватили значај оваквог поступка, па су кључне послове обављале краљевачке фирме. Ефекат њиховог ангажовања дао би и боље резултате да је расподела посла била равномернија и у посао укључено више фирми. Шљивић не крије задовољство што је ангажовањем локалне оперативе великом броју грађана омогућено редовно финанисрање, и повећана основица за повраћај пореза на зараде који се са републичког враћа на локални ниво.

Привреда - Привреда је нажалост препуштена појединачним иницијативама. Настојао сам да Скупштина усвоји закључке који ће ићи према Влади да се Краљево не ставља на маргину. Ко је ближе власти он добија средства, па су председници општина и градоначелници из средина које нису ништа боље од наше добијали новац. Кључна ствар је ауторитет који локална власт има код Владе, а немам утисак да ова има те снаге. Оно мало већих фирми које имамо треба да се подржи, као и велики број малих фирми. У претходном буџету предвидели смо сред-

ства за помоћ малим предузећима са добрим програмима. Ако помогнемо једној породици са 5000 евра да започне мали бизнис то би за њу била огромна помоћ. Могли би годишње да помогнемо најмање 50 породица што није мали број. Удруживањем са средствима републике тај број би био удвостручен, а у наредним годинама би значајно могли да повећамо број запослених – каже Шљивић и подсећа на допринос претходне власти реализацији пројекта урбане регенерације зграда за колективно становање у Доситејевој улици. Од 520 станова који би се градили током неколико наредних година, а на којима би била би ангажована локалнна грађевинска оператива, бар стотину би било намењено продаји и решавању стамбених питања социјално угрожених категорија становништва. Ако се томе дода и пословни простор у овим зградама онда не треба занемаривати притиск којим је Скупштина града издејствовала усвајање амандмана на буџет републике којим се Краљеву обезбеђује 8,5 милиона евра. Па иако не оспорава чињеницу да новој владајућој већини треба времена да уочи све добре потезе које је чинила претходна власт преовладава мишљење да, бар за сада, ипак лоше функционише.

Фабрика вагона на путу

РЕАЛНЕ ШАНСЕ

Уторак, 18. децембар

- После пет година менаџмент Фабрике вагона успео да у току 2012. обезбеди средства за исплату свих дванаест месечних зарада 750 запослених. - Неминовно решавање коначног статуса до истека прве половине наредне године

у решења коначног статуса

ЗА БУДУЋНОСТ

Прошло је три године од раскида уговора о приватизацији Фабрике вагона, а 750 радника запослених у концерну још увек чека коначно решења статуса предузећа које се налази у процесу реструктурирања. Да у том периоду радници и менаџмент нису седели скрштених руку најбоље показује покретање производње у новим погонима и значајни послови који су завршени. Међу најзначајније успехе у години на измаку убраја се покретање производње Процесне опреме која је изградила складиште у Јакову са два резервоара од 2750 кубика за смештај нафте и бензина. Већ почетком наредне године настављају се радови на истом складишту монтажом још два резервоара, а Процесна опрема ће градити и пет подземних резервоара, капацитета од по 200 кубика, за складиштење природног гаса. Програм који је некада био раме уз раме са производњом вагона је изузетно значајан пре свега због чињенице да само градња вагона не може да обезбеди сигуран опстанак овог колектива на тржишту. Вагоноградња је ангажована на пословима за Железнице Србије финансираном средствима државног буџета. Па иако је новац уплаћен још претходне године, а посао требало да буде завршен до краја ове, до застоја је дошло због повремених штрајкова радника који су одложили испоруку стотинак поправљених вагона за јануар и фебруар наредне године. Иако не оспорава оправданост захтева штрајкача генерални директор концерна „Фабрика вагона“ доо у реструктурирању Бошко Славковић тврди да двадесетосмогодишње искуство са руководећих места показује да се штрајковима никада није добило ништа ново, сем што је направљена још већа штета. Испорука 30 вагона за превоз шина, која је у више наврата одлагана због увек нових захтева наручиоца из Немачке, коначно је завршена што је омогућило исплату три месечне зараде радницима Фабрике вагона. - После пет година, иако у врло теш-

ким условима, у овој години смо у ситуацији да исплатимо свих 12 зарада. У уторак смо исплатили једанаесту, а имамо средства да до краја године исплатимо и дванаести доходак. То ствара поверење код радника, јер смо свесни изузетно тешке материјалне ситуације наших радника и грађана Краљева. Краљево изузетно стагнира и треба учинити све да се спасе ово што се може спасити, пре свега Фабрика вагона зато што од ње живи најмање 20 малих предузећа – каже Славковић. Повод за раскид уговора о приватизацији био је штрајк запослених због дуга од три неисплаћене зараде. Током штрајка дуг се повећао за још две плате тако да је концерн у процес реструктурирања ушао са дугом од пет зарада. Током наредне три године, и поред свих покушаја, менаџмент је успео да обезбеди средства за исплату по једанаест зарада тако да у овом тренутку радницима дугује још по осам. Министарство за финансије и привреду најавило је за следећу годину решавање питања свих предузећа која се налазе у процесу реструктурирања, а на списку за ликвидацију нашла су се многа предузећа. Фабрика вагона избегла је такву судбину, али се она мора решавати током долазеће године. Иако са огромним искуством менаџмент Фабрике вагона то није у стању да уради сам, па се очекује веће ангажовање и помоћ локалне самоуправе. - Користим прилику да јавно позовем локалну самоуправу да разговарамо. Ако они не могу до нас ми можемо до њих да заједно спашавамо Фабрику вагона, јер кад она буде спашена биће спашено још најмање двадесет малих редузећа. Имамо најаву потписвања врло озбиљних уговора за следећу годину што би значило и запошњавање стотину и више нових радника, пре свега заваривача и бравара, али и већег броја дипломираних машинских инжењера ради подмлађивања кадра – каже Славковић. У власништву Фабрике вагона налазе се бројне некретнине, између осталих зграда Техничке школе, простори на којима се налази игралише ФК „Слога“ и добар део земљишта на

простору Старе колоније у Доситејевој улици. Коначним решавањем статуса Фабрике вагона могло би да се догоди да нови власник, на њему најисплативији начин, газдује имовином и град оптерети знатним трошковима на име накнаде за корићење или продају одређеног дела. Да би некретнине прешле у власништво локалне самоуправе, а ради измирења одређених дугова које Фабрика има према јавним предузећима потребна је, поред одговарајућих документа, и сагласност Агенције за приватизацију. - Очекујем да су људи разумни да то решимо на задовољство свих грађана Краљева и не дозволимо да приватизовано предузеће расправља о Техничкој школи, о фудбалском игралишту и Старој колонији – каже Славковић. На први тендер за продају Термопластике није се јавио нико, јер се на другом, који ће бити у јануару следеће године, очекује знатно нижа цена. Из разговора са заинтересованим купцима дошло се до сазнања да ће са почетком рада овог погона бити потребно запослити стотинак нових радника. Истим путем требало би да крене и Ливница која би врло брзо могла и да утростручи производњу, а и то би довело и до запошљавања нових радника. - Очекујемо да у јануару буде решен проблем Термопластике коју, за разлику од Ливнице, нисмо успели да упослимо у последњих пет година. Циљ је да 50 запослених не живи на плећима централе, јер су досадашњи лични дохоци исплаћивани од позајмљених средстава. Осим једног озбиљног посла у сарадњи са „Амигом“ ситнији послови за потребе прибојске фабрике аутомобила не покривају ни основне трошкове рада – објашњава Славковић. Ова два предузећа, која чине једва десет одсто учешћа у концерну, требало би током наредне године да запосле око 200 радника. То је додатни мотив за веровање да би локална самоуправа требало да се активније укључи у регулисање коначног статуса гиганта краљевачке металске инду-

стрије. Централни део Фабрике вагона, Вагоноградња и Процесна опрема имају озбиљне предуговоре за следећу годину као добру основу за Агенцију за приватизацију од које се очекује проналажење стратешког партнера. - Ако је Фабрика занимљива, а мора да буде занимљива и за град и за Србију, ми стално бијемо битку да буде главни носилац металопрерађивачке индустрије, пре свега за испоруку нових вагона и великих пројеката процесне опреме – каже Бошко Славковић Нови уговор са Железницама Србије гарантује упосленост капацитета Вагоноградње до половине следеће године. Нажалост Фабрика вагона, пошто је авансе трошила на исплату зарада радника, располаже средствима за финанирање само првог квартала производње. Већ дуже време најављиван велики посао за потребе железница Републике Српске коначно је нашао своје место у буџету, па њихови стручњаци обилазе фабрике по Србији у настојању да пронађу она која би на најбољи начин задовољила захтеве поручиоца. Према подацима

Бошко Славковић којима располаже Славновић Фабрика вагона је добила највишу оцену, па се очекује да ће бити и носилац овог посла. - Задржали смо срце произодње и једини у Србији имамо пројектни биро, па можемо пројектовати све од почетка до краја. Имамо два врло оз-

биљна извозна уговора од којих ћемо потписати један у децембру и други у јануару, а прототипове и документацију смо завршили. Ради се о вагон цистерни за превоз светлих деривата од 88 кубика, за једну словачку фирму, а радимо и прототип вагона са три обртна постоља за превоз контејнера од 80 стопа. Након тога ће бити потписан уговор за 50 вагона, а вредност је око 3,5 милиона евра што са претходним износи 4,5 милиона. То за Фабрику вагона у овом моменту много значи – каже Славковић. Најважнији услов за потписивање овог, али и других значајних уговора је деблокада рачуна предузећа који је блокиран судским пресудама по тужбама бивших и садашњих радника, а због дугова из неког ранијег периода. Све то представља велики камен спотицања због учешћа на тендерима за добијање нових послова. Круна рада генерације инжењера, којима припада и генерални директор концерна, је нови вагон са 32 осовине који је наручиоцу требало испоручити прошле године. Током пројектовања уврштени су нови захтеви тако да коначни пројекат има чак 50 хиљада раз-

личитих позиција. Очекује се само још хидраулика како би монтажа почела са првим данима нове године, а испорука београдском предузећу „Бора Кечић“ планирана је за март. Вагон тежак 280 тона моћиће да понесе 500 тона специјалног терета, а намењен је превозу трансформатора. Како само један превоз може да кошта између 150 и 200 хиљада евра очекује се да би власнику могао да се исплати врло брзо. Запослени у Фабрици вагона ангажовани су и на изради специјалног вагона, код кога је само један склоп тежак више од десет тона, са озбиљним захтевима које треба реализовати. Директор Славковић верује да су многи у Краљеву, критикујући рад Фабрике вагона, покушавали да добију одређене политичке поене. Не размишљајући о таквима на места на којима се одлучује треба довести оне који хоће да спасавају фабрику, покрену Магнохром и остало што се може спасти. - Фабрика вагона требало је да буде ликвидирана још 1996. године. Преживела је захваљујући раду Алатнице, која је тада радила пуним капацитетом, Ливнице и Процесне опреме. Вагоноградња од 1996. до 2003. године

није испоручила ни један вагон. Упркос свему, уз помоћ државе, радницима је повезан стаж, преко 1000 њих је отишло у пензију и колико толико материјално збринуто. Да је фабрика ликвидирана тих година сви би ти људи били на улици без ичега – каже Славковић. Парадокс посебне врсте је чињеница да у колективу са 750 запослених постоји значајан дисбаласн између броја режијских и производних радника. Док првих има превише других нема довољно, па Фабрици вагона у овом тренутку недостаје и до 200 производних радника. Чињеница да колектив не може добро да функционише без добрих пројектаната основа је за освежавање инжењерског кадра, тим пре што ће у наредних пет година читава генерација искусних инжењера отићи у пензију. Жеља менаџмента је да до тада пренесу искуства младим креативним људима који ће наставити да организују производњу у будућности. У последње четири године Фабрика вагона је, уз помоћ Националне службе за запошљавање, исшколовала 120 заваривача. Само двадесетак је остало да ради док су остали, када су

постали добри мајстори, пошли у свет где су зараде вишеструко веће. - Држава мора да школује завариваче који су свуда у мањку, а представљају благо. У случају потписвања свих уговора у првом кварталу следеће године мораћемо, у сарадњи са Техничком школом, Машинским факултетом и Националном службом за запошљавање да школујемо бар стотину нових заваривача и задржимо их у фабрици чврстим уговорима и редовним платама. Долазећа година је преломна, а иако је тринаеста требало би да буде много срећна за раднике Фабрике вагона – каже Славковић у ишчекивању добре приватизације, или стратешког партнера. Једна од опција је и да Фабрика вагона постане државно предузеће, јер постоји озбиљна шанса за наставак доброг рада. У таквом облику са Процесном опремом држава би омогућила да учествује у изградњи конструкција мостова и резервоара, за које постоји потреба. Такве послове у данашње време реализују инострани извођачи, са својим подизвођачима, док домаћа предузећа гледају са стране.

Белоруска фабрика заинтересована за производњу у Трстенику

ЛИФТОВИ ИЗ ПЕТОЛЕТКЕ

Делегација белоруске фабрике „Могиљовлифтмаш“ посетила је пред крај протекле неље производне погоне неколико фабрика из система трстеничке „Прве петолетке“, ППТ Хидраулика, Сервоуправљачи, Кочна техника, Цилиндри, Индустријска пнеуматика и ТМО, са циљем сагледавања могућности за развијање производње. Белоруска фабрика је заинтересована за заједничку производњу лифтова, а ППТ је прототипски већ освајила лифтове на хидраулички погон, од којих су два већ уграђена у Београду, а један је у изложбеном простору компаније. У Трстенику су вођени разговори о начинима и могућностима за даљу сарадњу. Белоруска фирма запошљава 4.800 радника у матичној фирми и још 500 у фирми која се бави производњом електромотора. После посете потврђена је заинтересованост за сарадњу с обзиром да трстеничка компанија има слободан производни простор, а нису потребна ни знатнија улагања у инфраструктуру. С обзиром да је Трстеник индустријски град са установом која школује раднике и инжењере, људи су образовани у индустријском смислу, тако да су комплетирани ресурси за организовање производње. - Овај производ биће веома тражен на нашем тржишту, јер у Србији и у региону нема ни једног произвођача који се бави производњом и сервисирањем лифтова. Читав регион је потенцијално тржиште, тако да би ово био један веома добар посао за будућност и упошљавање радника из Трстеника. Након повратка у Белорусију размотриће се

облик сарадње који можемо да остваримо, а ми ћемо са стручном екипом да правимо све оно што је потребно да се ради. Затим бисмо приступили конкретном договарању освајања овог производа. Ово је један сасвим нов призвод за ППТ, није за очекивати да може за врло кратко време да се освоји, али што пре поченемо пре ћемо га освојити, па настојимо да што пре наставимо преговоре у фирми „Могиљлифтбаш“. Николај Иванов технички директор белоруске фабрике потврдио је да тражи партнера са којим би производио лифтове за потребе Србије, а и за извоз. Уз подсећање да је задовољан оним што је видео приликом посете одређеним програмима у „Петолетки“ посебно је истакао стање у коме се налазе машине, али и прецизност и квалитет рада. Све то допринело је наставку разговора о конкретизацији посла. - Оно што ми се веома свидело то је осмех на лицу ваших радника. Они са осмехом срећу руководиоце, са њима се здраве и то је један од најбитнијих потенцијала једног предузећа. Надам се да је то почетна ствар која је веома важна за почетак реализације заједничког пројекта. Главни задатак је да урадимо тај пројекат производа који је неопходан Србији. Спремни смо да под брендом који може бити „Прва петолетка“ или заједнички назив, задовољимо кориснике бојом и свим тржишним захтевима. Веома је битно шта купац жели, па пратимо и испуњавамо захтеве купаца, а уз вашу помоћ желимо да урадимо управо то што тржиште жели – рекао је Иванов.

Подстицај привредних активности жена

САВЕТ ЗА ЖЕНСКО ПРЕДУЗЕТ

Понедељак, 17. децембар

При Регионалној привредној комори Краљево основан Савет за женско предузетништво који окупља девет чланица са територије Рашког и Моравичког округа

Податак да мала и средња предузећа обезбеђују највећи број радних места и у развијеним и у неразвијеним економијама, а сматра се да је предузетништво кључ економског развоја, у његов развој улаже се много материјалних средстава, знања и енергије. Нови бизниси у развијеним земљама, земљама у развоју и транзиционим економијама све се више крећу ка вишим нивоима развоја, отварају нова радна места, проширују производњу и услуге и излазе на међународну позорницу. Као и у већини земаља у транзицији и у Србији се подстицању предузетништва даје посебна важност у програмима владиних и невладиних организација, а први кредити усмерени су у правцу развоја малих и средњих предузећа, подстицању предузетничког духа и преузимању одговорности за властити живот кроз самозапошљавање и покретање сопственог бизниса. Иако жене чине чак 43 од сто оних који се налазе на списковима незапослених овај број би у наредном периоду могао значајно да се повећа смањивањем броја запослених у јавном сектору у коме жене чине већину. Како жене, посебно оне средњих година, теже налазе посао подршка развијању женског предузетништва једна је од могућности за решавање овог проблема. Доказано је да жене имају идеје и спремне су за започињање бизниса. Први проблеми јављају се код финансија и добијања кредита, јер банке приликом одобравања траже сигурне гаранције, најчешће кроз хипотеку на непокретности. Резултати истраживања о власништву над некретнинама и покретном имовином говоре о економским темељима неравноправности жена. Тек свака тринаеста од 2200 испитаних власница је аутомобила, док су 17 од сто жена власнице станова, 8,7% власнице кућа, а уштеђевину има само 2% жена. Ако се ови подаци примене на жене које су спремне да започну бизнис, а при том имају имовину којом би гарантовале код добијања кредита, тек свака двадесета предузетница има шансе да покуша да добије кредит. Проблем није карактеристичан само за нашу земљу, јер истраживања Уједнињених нација показују да само 1% светског богатства припада женама. Промене у овој области могу се постићи у заједничком организовању експерата, представника власти и женских невладиних организација како би се спровеле позитивне

акције којима се препоручује подстицање женског предузетништва. Оно подразумева увођење кредитних линија за жене, одређивање квота у оквиру постојећих кредита за женско предузетништво, оснивање гаранцијских фондова, покретање бизнис инкубатора и доношење владиног програма за подршку развоја женског предузетништва. Паралелно са променама у структури српске привреде, и дешавањима која су пратила њену транзицију, у активностима коморског система Србије појавила се тема женског предузетништва. Проблеми са којима се тада суочавало женско предузетништво исти су као и проблеми са којима се сусреће данас, а готово да су идентични са онима са којима се сучељавају сва мала и средња предузећа у Србији, али и земљама региона и Европе. Први знаци појављивања економске кризе, и њено рапидно продубљивање и проширивање у еврозони, неминовно је негативно утицало и оставило дубок траг у овој области организовања. Управљање проблемима постало је све теже, а њихово решавање захтевало заједнично и енергично деловање свих кључних актера. У таквој ситуацији многобројне подршке женском предузетништву у Србији, како владиног тако и невладиног сектора, нису показале значајније резултате, а подршка је у највећој мери била стихијска. Изостала је синергија и координација носилаца активности, а одрживост многих акција нестала је са окончањем донаторских програма. Док је било средстава из европских и других фондова било је извесних активности на унапређењу женског предузетништва. Како су могућности за њихово коришћење ограничаване јењавала је и подршка овом виду организовања радних активности. Да оне не би замрле, и да би привредне активности жена биле одржане на одређеном нивоу, у оквиру коморског система Србије покренута је иницијатива за оснивање Савета за женско предузетништво са жељом да, спуштањем на нижи ниво организовања, заживи на нивоу регионалних привредних комора. - Одлуком Управног одбора Регионалне привредне коморе Краљево у октобру ове године основан је Савет за женско предузетништво који тренутно чини девет чланица. Како Регионална привредна комора Краљево покрива територију Рашког и Моравичког округа водило се рачуна о територијалној заступљености жена предузетница, па је за

НИШТВО

Сузана Вуксановић

председницу Савета изабрана Биљана Јакић која је и председница Удружења предузетница Краљева и власница „Флореле“. Заменица председнице Савета је Гордана Танасковић из Чачка, а на предлог Регионалне привредне коморе, која овом телу пружа сву потребну логистичку подршку, за секретара сам изабрана ја – каже Сузана Вуксановић. Циљеви и активности Савета за женско предузетништво при Регионалној привредној комори Краљево фокусирани су на три области. Прва је заступање интереса жена предузетница пред органима извршне и законодавне власти у циљу унапређења пословног амбијента, олакшавање услова за пословање и и приступа различитим изворима финансирања. Стварња могућности за лакше умрежавање треба да помогне предузетницама да у оквиру мреже једна другој укажу на примере добре праксе из свог окружења. То би требало да значи да она која је током рада створила одређене повољне услове треба да помогне другој како не би трошила непотребно време и средства за активности које не мора да спроведе. Трећа област је идентификација и развој програма за стицање нових предузетничких знања и вештина, олакшавање комуникације са кључним актерима политике женског предузетништва из владиног и невладиног сектора, и подизање капацитета њихових предузећа у функцији повећања конкурентности на националним и регионалним тржиштима. На значај подстицања женског предузетништва указује позив који је потпредседница Владе Републике Србије задужена за европске интеграције Сузана Грубјешић упутила представницама савета на нивоу коморског система. На састанку у Привредној комори Србије чланице удружења и савета имаће прилике да разговарају о активностима у процесу придруживања Србије Европској унији, перспективама и одређивању датума за почетак преговора о приступању у равноправно чланство. У исто време очекује се да би требало да се заузме заједнички став о месту које данас

у привредном систему Србије заузима женско преузетништво. Конститутивној седници Савета за женско предузетништво при Регионалној привредној комори Краљево, која је одржана 7. децембра, присуствовале су секретар Савета за женско предузетништво Привредне коморе Србије Радмила Миливојевић и Весна Бероња, власница Очне куће из Београда која је као пример добре праксе представила пословање своје фирме. - Жена је имала нека средства и хтела да покрене посао. Ослушкујући по нету дошла је до Савета за женско предузетништво на нивоу коморе Србије, позвала Радмилу Миливојевић, и захваљујући помоћи Савета почела свој мали бизнис који траје већ четири месеца. Дошла је да нашим чланицама пренесе своје искуство и каже кроз шта је све прошла. Овај Савет не само да промовише жене које раде, него је основан и да помогне женама које евентуално хоће да започну нови бизнис – каже Сузана Вуксановић уз напомену да у сваком удружењу постоји одређен број добрих предузетница, власница радњи или предузећа. Тако су се и у оквиру овог Савета нашле, поред предузетница из Краљева, и пословне жене из Новог Пазара,Чачка, Горњег Милановца, Врњачке Бање. Једна од је чланица и директорка предузећа „Звезда Хелиос“ у чијем менаџменту су са 99 посто укључене жене. Чланице Савета за женско предузетништво баве се, у оквиру својих бизниса, различитим активностима, од производње у области текстилне и металске индустрије, народне радиности, прераде воћа и поврћа, одржавања апарата за стоматологију до производње колача. Међу њима има оних које делатност обављају самостално до предузетница које запошљавају завидан број радника. Почетак рада Савета за женско предузетништво показао је постојање јаке жеље за удруживањем и узајамној помоћи, а све у циљу постизања што бољих пословних резултата. Регионална привредна комора је спремна да то будно прати и помаже у овиру својих надлежности.

НЕДОВОЉН

Већ скоро двадесет година у Србији се бележи драстичан пад свих квалитативних параметара који се односе на величину предузећа, број запослених, зараду и профит, ако га уопште има. Предузећа нестају преко ноћи, отварају се стечајни поступци, повећава број радника који представљају технолошки вишак, земља је на горњој граници задужености, а све итекако утиче на државни буџет. Међу људима који добро познају ситуацију у овој области све је више оних који говоре да је неминовно заустављање оваквог тренда уколико држава уопште размишља о опоравку чији је први услов реиндустријализација земље. Упркос томе председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Вујовић не види ни једно предузеће у металској индустрији које нема тржишну валоризацију и које не може успешно да преброди све кризе и нађе место у домаћем и иностраном окружењу. Са друге стране најављују се нова гашења предузећа. У таквој ситуацији од државе се очекује да одлучи коју грану индустрије ће развијати. Да ли је то пољомеханизација, производња саобраћајних средстава, наменска индустрија, енергетика, производња машина? И док политичари упорно понављају да неће бити отпуштања у јавном сектору држава се маћехински понаша према великим, али и оним мањим, производним предузећима која стварају нову вредност. Познато је да буџет не може да функционише ако нема привреде па треба зауставити њено даље пропадање и отпуштање радника

како у државном, тако и приватном сектору. Ако се не заустави пад, и не створе услови за ново запошљавање, тешко може да се очекује раст квалитативних показатеља производње и броја запослених у овој грани. Синдикати нуде једноставно решавање за повећње броја зпослених. - Запошљавање у Србији је крајње једноставна ствар. Само треба рећи некоме да послове са домаћег тржишта да домаћим предузећима и врло брзо ће раст бити веома значајан. То значи да се омогући, као и у другим државама, да се на тендерима јавних и јавних комуналних предузећа и локалних самоуправа предност даје домаћим предузећима – каже Вујовић и тражи да држава уреди финанисрање производње. Искуство указује на јефтине кредите у другим државама, али у нашој земљи осамдесетих година прошлог века, у којима камате на кредите за обртна средства износе један до два посто. Науспрот томе српска привреда је, у општој беспарици, најчешће принуђена да од страних банака узима кредите са десетоструко већом каматном стопом. Да би предузће могла да раде држава мора да обезбеди финанисјске услове, а амбасадори Србије у свету маскимално посвете активностима на проналажењу тржишта за наше производе. - Ако се не нађу маханизми за развој, пре свега постојећих капацитета који ће се ставити у функцију производње, и нови развој за нова запошљавања, јаз у технолошком заостајању ће се повећавати до те мере да наша предузећа ускоро неће моћи да добијају ни тен-

Суморна слика српске економије

НА УЛОГА ДРЖАВЕ - Од милион и 800 хиљада запослених у Србији 550 хиљада је ангажовано у администрацији. - Реални сектор издржава милион и 660 хиљада пензионера од којих је 250 хиљада отишло у превремену пензију. - Плате запослених у администрацији веће него плате оних који стварају новац за њих

дере у земљама трећег света, а камоли да почнемо да освајамо Европу, Русију или Кину – каже Вујовић. Проблем који најдрастичније погађа даљи развој је и сива економија која полако дестимулише и уништава легалну економију. Као рак је ушла у економију, полако преузима послове и раднике и на неки начин доводи државу у све већу кризу. Председник Удружења послодаваца и председник „МК групе“ Миодраг Костић подсећа да се од 1982. године, када је он почћињао приватни бизнис, до данас свет драстично порменио. Изостанак извоза бацио би на колена и Немачку као највећу индустријску силу Европе, јер њену снагу данас одржава само велики извоз. Некадашња Југославија са 24 милиона становника и дугорочним кредитима од 1 одсто успела је само једне године да изгради пет шећерана од којих је свака вредела по 150 милиона долара. - Била су то друга времена, друго економско кружење. Имали сте заштитне царине и били довољни сам себи за функционисање. Данас смо притиснути да потпишемо уговоре са Светском трговинском организацијом на начин како то други хоће, а не како бисмо то ми хтели, а ми ћемо то потписати пре или касније. Бићемо део света и нећемо моћи да држимо ову или ону фабрику зато што је то добро за Србију. Моћи ћете у Србији да држите само оне фабрике које ће бити конкурентне са светом. Ми смо мала држава са седам милиона људи, а ако уђемо у Европску унију имаћемо тржиште од 500 милиона. Не будемо ли радили за тих 500 милиона, и имали капацитете

за цео свет, те фирме неће моћи да опстану, јер не можемо да имамо индустрију која ради за Србију и седам милиона људи – каже Костић. Иако Србија као држава има многе компаративн предности, а у однсу на друге европске земље један или више корака предности у области пољопривреде и енергетике, ретки су примери оних којима је држава помогла да те предности искористи за добробит фирме и државе. Од милион и 800 хиљада запослених у Србији 550 хиљада је ангажовано у администрацији. Од остатка у реалном сектору тешко је утврди колики број заиста ради, привређује и издржава милион и 660 хиљада пензионера од којих је 250 хиљада отишло у превремену пензију. Ако се свему дода и око 800 хиљада оних који безуспешно траже посао тешко да може да се запази и трачак светла у суморној стварности. Оволику администрацију, верују они који долазе из привреде, не би могле да издрже ни три пута економски јаче земље, тим пре што тако велику администрацију не може да издржава тако мали број радника. Парадокс је још већи кад се има у виду чињеница да су плате запослених у администрацији веће него плате оних који их стварају. Паре од приватизације већ су потрошене на плате у јавном сектору, пензије и нералне буџете, па смо опет приморани да се додатно задужујемо. Општа је констатција да не може толико да се троши, јер нико више неће да даје паре за модел задуживања који није одржив, а у последње две године државни буџет је удвостручен, а број становника се није повећао.

Борци Краљева и даље неравноправни

ИСТИ АРШИН ЗА СВЕ

Среда, 19. децембар

- У последња два рата страдало 77 Краљевчана. - Око 3000 чланова краљевачког Удружења учесника рата исплату ратних дневница тражи пред међународним судом у Стразбуру

Током двадесетог века из бројних ратова Србија је излазила са несагледивим последицама. Поред великог броја оних који нису дочеакли крај рата, и несагледиве материјалне штете, увек се јављао и знатан број учесника ратних операција који су, по завршетку ратних дејстава, ступајући у различита удружења, покушавали да остваре нека своја права. Најсвежија су сећања учесника ратова из последње деценије прошлог века који су, у немогућности да права која им припадају остваре у земљи, правду тражили пред међународним судовима. Повод за ово је веровање да су после рата остављени на милост и немилост појединцима који су личним каналима и везама настојали да нека права остваре за малу групу људи. Тако бар верује Сретен Лазовић, председник краљевачког Удружења учесника рата 1991-1999. По завршетку рата у Краљеву је постојало јединствено удружење које је окупљало борце, породице погинулих и ратне војне инвалиде. У настојању да убрзају решавање проблема одвајале су се поједине групације, прво чланови породица погинулих, а затим и ратни војни инвалиди који данас и немају своје удружење. Остављени су на милост и немилост заједнице која се само повремено сети неког од њих. Већ дуги низ година у редовима чланова удружења говори се о новом закону који би требало да регулише њихова права. Па иако су могућности државе све мање у Удружењу се залажу да истоветна права на одговарајуће видове помоћи буду загарантована свима. То се пре свега односи на доделу станова породицам погинулих бораца без обзира на материјални статус, доделу одликовања, помоћ при школовању деце и предност при запошљавању чланова породице. Ниједно од ових прав до сада нису сви остварили подједнако што додатно понижава и појачава бол ове категорије становника. У Удружењу учесника рата 1991-1999 имају податке од око осам хиљада чланова. Само у последња два рата 77

припадника војних јединица са територије Краљева изгубило је живот, од њих 41 у последњем рату. Након последњег егзодуса српског становништва са територије Косова и Метохије у Краљево је допремљено још око 115 посмртних остатака страдалих. Уз све то 120 особа има статус ратних војних инвалида. - Повећана је смртност преживелих, а због знатно повећаног оболевања по основу учешћа у рату, и последица које је изазвао осиромашени уранијум, клинике су пуне борачке популације, а гробља све затрпанија. Од 1999. године умрло је око 300 чланова борачке популације, а има и случајева који нису пријављени. У настојању да помогне оболелима Удружење је, у време док је имало значајнија средства, доделило по 20 хиљада динара помоћи двадесеторици чланова. Тренд плаћања чланарине је спласнуо и немамо довољно средстава да широком броју корисника помогнемо, па их упућујемо на помоћника градоначелника за социјалну политику, Центар за социјални рад и Црвени крст да уз њихову помоћ преброде тежак тренутак – каже Лазовић. Борци чланови краљевачког удружења имају много замерки на начин доношења новог закона који би регулисао њихова права. Предлог нацрта закона направљен је још пре скоро десет година откад због различитих политичких промена у земљи чека на усвајање. На основу званичног податка да годишње умре осам посто борачке популације Сретен Лазовић изводи рачуницу да би данас, тринаест година после рата, већ сви требало да буду мртви. Зато и верује да се чека да сви нестану са земаљске кугле, а да ће неко да их се сети много година касније као што је био случај са припадницима Равногорског покрета у Другом светском рату. Због нагомиланих проблема и хаоса у односима припадника борачке популације инициран је састанак свих борачких организација, од неговаоца традиција ослободилачких ратова, припадника СУБНОР-а, ратних

Сретен Лазовић

војних инвалида, цивилних инвалида рата, бораца, чланова породица погинулих. На састанку коме су присуствовали и гости з Врњачке Бање и Рашке, формирано је Координационо тело са задатком да добро проучи предлог закон, а свака групација изнесе шта јој не одговара како би се одговарајућим амандманима закон поправио. - Као легитимни представници свих борачких популација, и грађана који гаје искрена патриотска и родољубива осећања према борцима и члановима њихових породица, заједничким снагама ћемо се борити за вишеструко заслужену, а још недвољно признату, друштвену бригу и статус бораца на републичком и локалном нивоу. Борићемо се да се побољша материјални и друштвени статус борца, ратног војног инвалида, члана породице погинулог, умрлог борца, добровољца, мирнодопских војних инвалида, цивилних жртава рата, активних резервних и пензионисаних припадника војске, полиције и других безбедоносних служби, односнио свих оних који су у датом тренутку били активно укључени у одбрану слободе и суве-

ренитета земље – каже Лазовић. Новим законом иста права морају да буду призната свим борцима који су „сврстани у категорију тешког социјалног случаја, бескућника који живи на улици, храни се из контејнера и нема никаква примања“. Удружење учесника рата залаже се за формирање Канцеларије за ветеранска питања у оквиру Градске управе чији би први задатак био да попише све чланове борачке популације и активно учествује у изради социјалних карата, али и помогне у остваривањау права на новчану и туђу негу и помоћ, смештај у установе социјалне заштите, накнаду трошкова путовања, бесплатну и повлашћену вожњу, помоћ породицама у случају смрти борца. Приоритет се очекује и при запошљавању, али и очувању радних места у јавним предузећима и установама на локалном нивоу. Борци очекују и предност при додели средстава за самозапошљавање, отварању нових радних места, школовању деце и куповини станова. Позивајући се на искуства Београда траже субвенције у плаћању комуна-

лних услуга, дотације за партиципацију лечења, набавку лекова, семена и садног материјала за пољопривреднике, набавку огрева, приоритет при додели помоћи Центра за социјални рад. Континуирана и свеобухватна активност Канцеларије за ветеранска питања треба да буде усмерена према учесницима свих ослободилачких ратова. Осудом свих активности Међународног суда у Хагу борци Краљева позивају представнике нове власти да дигну глас и учине нешто конкретно је, како рекоше, од обећања се не живи. Иако је Удружење добило признање за рад и једногласну подршку свих одборника у Скупштини града, неке практичне користи од делкаративне подршке још нема. - Мењале су се политичке структуре, председници влада, гарнитуре коалиције на власти, а сви су се сетили бораца и борачке организације само пред изборе. На свим састанцима сам указивао да је Краљево град глади, све је урушено, на фабрике стављени катанци, а радници истерани на улицу. Поред свега десио се и земљотрес.

Што се тиче ратних дневница морам да кажем да ми нисмо ратовали за дневнице, да нам је испод части да их тражимо, али ако су неком нешто дали зашто понижавају и малтретирају патриотски настројене припаднике Рашког округа. Неке дневнице отишле су на међународне судове, јер ми другог избора немамо. У питању је част и уставна једнакост свих грађана. Смртност бораца је велика, а по бандерама освањавају само учесници задњих ратова – каже Лазовић. Домаћи судови су неоснованим и застарелим проглашавали захтеве за исплату ратних дневница, па је правду пред судом у Стразбуру затражило око три хиљаде Краљевчана. Од укупно осам хиљада чланова 1303 је тужбе упутило преко удружења, а око 1700 ван њега. Држава је уложила жалбу, а борци имају чврсто обећање адвоката који их заступа да ће први град који ће посетити по окончању поступка бити Краљево.

Трибина Двери и Покрета за Краљево

Понедељак, 17. децембар

БОРБА ЗА ЖИВ

Један од следећих корака у приближавању Србије равноправном чланству у Европској унији је и усвајање закона којим би се омогућио промет генетски модификоване хране. Полазећи од сазнања да су генетски модификовани организми узрочници чак 65 различитих болести код људи, да изазивају стерилитет, угрожавају земљиште и еколошки систем, а самим тим и домаћу пољопривреду па представљају директну претњу за биолошки опстанак Србије, Српске Двери и Покрет за Краљево организовали су трибину под називом „Борба за живот – стоп ГМО“. Уводничар на трибини била је нутрициониста, лекар природне медицине и независни истраживач, добро позната јавности Србије као промотерка здравог начина живљења, али и по својој бескомпромисној борби против генетски модификованих организама, др Ирена Барет. Поред ње говорили су уредник Радио Београда мр Биљана Ђоровић, председник Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић и представници Двери др Владан Шапоњић и Мирослав Живковић.

Др Барет указује да су научно доказани ризици по здравље човека који у исхрани користи генетски модификоване организме, док компаније које производе ова семена улажу милионе долара у приватне донације онима који имају моћ одлучивања на кључним политичким и научним позицијама. Поред човековог угрожено је и здравље земљишта и целокупног еколошког система који се загађује генетски модификованим материјалом из семена, полена, као и лишћа, цветова и коре који падају на тло. Здравствени ризик представљају и лекови који садрже генетски модификоване супстанце, козметика као и памук за одело који садрже генетски модификовани материјал. Генетски модификовани организми не постоје у природи и нису исто што и хибриди. Настају у лабораторијама биотехнолошких корпорација, када се „генетским пиштољем” насилно мешају гени једне са генима сасвим различите врсте, на пример парадајза и рибе, или кукуруза и бактерије – што се никада не дешава у природи. Са друге стране хибриди настају одаби-

рањем родитеља унутар исте врсте, укрштањем између два парадајза или два кукуруза. Наше тело не препознаје генетски модификовану храну као природну и на њу реагује као на страно тело, па се јављају веома опасне алергијске и токсичке реакције. Научници из целог света доказали су да генетски модификована храна покреће генетски рулет и да уношење овакве хране у организам човека може да изазове хиљаде непредвидивих мутација на људском генетском материјалу. Садашњи закон о генетски модификованим организмима начелно штити Србију од узгоја на нашим њивама, али се у пракси не примењује. Зато је потребно донети подзаконска акта којима ће се санкционисати контрола садржаја и количине одређених супстанци. Уједно неопходно је да се потпуно забрани незаконити узгој генетски модификоване соје. Званичне анализе су показале да је у Западнобачком округу од 26 узетих узорака у 23 била генетски модификована соја. Највише контрола извршено је у Јужнобачком и Западнобачком управном округу, а настављају се у

ОТ – СТОП ГМО - Ако је савет нешто што би ваљало послушати он гласи „Заузмимо наше њиве, наша поља, одбијмо генетски модификоване организме и рецимо систему не, да се нисте усудили“

Сремском и Мачванском округу, јер је ранијим контролама фитосанитарне инспекције утврђено да су то области где се ова соја гаји. Засејане површине се сваке године контролишу, а парцеле где се утврди присуство генетски модификоване соје се уништавају. Генетски модификовани организми су најважнија тема са којом се суочава човечанство. То је пошаст која има циљ да, реализујући контролу хране, контролише питања живота и смрти, глобалиостичка намера чији се елементи реализују по сценарији који је био називан теоријом завере. - Не ради се ни о каквој теорији завере, ради се о реализацији агенде која је прецизно осмишљена и спроводи се корак по корак. Ми се данас налазимо у канџама система, а главни виновници, односно они који ће бити субјекти у спровођењу, су они који воде ову земљу. Овај блиц криг који је почео сада можемо пратити на свим нивоима. Једна од кључних ствари која се догађа тиче се питања хране и опстанка народа на овом простору. Ми смо сатерани и у једном процесу који

је у многоме окончан. Гравитирамо ка четири градска подручја, Београд, Крагујевац, Нови Сад и делимично Ниш. Наша села су данас празна, наше њиве су пусте и тај процес се сваког дана само погоршава. Сама та чињеница би требало у многоме да нас забрине, јер знати шта једемо и чиме се хранимо, данас је важније него икад. Говорилио се да само Војводина може да исхрани три Европе. Три пута смо имали санкције у прошлом веку, па све до оних којима су нас изложили деведестих година. Србија је преживела само захваљујући сопственој производњи хране. У овом тренутку у опустелим селима, и са перспективом реализације закона који треба да ступи на сцену веома брзо, реализоваће се једна невероватна агенда по којој ће Србија једина у свету продавати свој земљу странцима – рекла је мр Ђоровић. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживау Србија је прихватила обавезу да омогући страним држављанима да купују земљиште под истим условима као и домаћи купци. Ово представља јединствен случај у

свету, јер такве услове није прихватила ниједна друга земља, поготово што Србија није члан Европске уније, а нема ни тачно одређен датум за почеак преговора о ступању у равноправно чланство. По том споразуму Србија ће четири године након што и последња земља чланица ратификује споразум продавати земљиште грађанима земаља уније под истим условима као и домаћим лицима. Друге земље су на дуги рок одложиле примену оваквих обавеза иако су чланице уније. Пољска је забранила продају земље странцима дванаест година од датума уласка у Европску унију. Мађарска је обезбедила одлагање од седам плус три године, а како тај рок ускоро истиче тражила је од Европске уније да буде продужен. Ни једна од десет последње примљених чланица тако нешто није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине су задржале право на мораторијум и после тога. - Једна од веома важних ствари је, а чини ми се да је задњи час, да њиве и поља почнемо да обрађујемо. Ништа

није данас важније и ништа није значајније од тога да се та поља и њиве задрже у нашем власништву, о чему је говорио и професор др Миладин Шеварлић. Рекао је да су опустели Србију, а да се комунистичка политика сада драматично реализује као једна невероватно опасна могућност. Постоје планови за насељавање одређених група становника на одређеним територијама опустеле Србије. Зна се ко ће запостести источну, западну и јужну Србију и то је нешто на чему се увелико ради. Наша земља је веома плодна и има све могуће услове за узгој житарица, воћа и поврћа. Са друге стране годинама смо изложени негативној пропаганди да се деци сугерише да иду из Србије и оставе могућност за производњу здраве органске хране неком ко ће то умети да цени. Реч је о замци у коју смо сви уведени захваљујући системским решењим и медијима који нас свакодневно претварају у људе који не могу да поверују да могу било шта сами да ураде – рекла је мр Ђоровић. Пољопривредна производња је из-

ложена сплету различитих деловања са јединим циљем да Србија пређе на генетски модификовану храну. Притисци су велики и бројни, а спроводе се од 2006. године. Бивша амбасадорка Сједињених Америчких Држава у Србији Мери Ворлик изјавила је својевремено да је будућност српске економије везана за улазак у Светску трговинску организацију, а да ће јој на том путу САД пружити велику подршку и помоћ. И извештај америчког Министарства за пољопривреду показују велики пртисак који се врши на Србију да промени Устав из 2009. године који је штити од генетски модификованих организама. Сва досадашња истраживања показују да генетски модификовани организми, а последње је било истраживање француских научника које је три године спровођено у највећој тајности, негативно утичу на оне који их користе у исхрани. Фотографије мишева који су третирани генетски модификованом храном обишле су свет и показале изобличена бића са огромним квргама на телима. У покушају да

увере грађане да је генетски модификована храна храна будућности заговорници њеног коришћења тврде да су резултати последица методолошки недовољно добро извршеног испитивања. Са друге стране противници ове идеје тврде да генетски модификована храна није храна будућности, већ манипулација која нужно доводи у опасност генетски код целе планете. - Изложени смо невероватном покушају да нас до те мере направе имбецилима да поверујемо да су њихове генетичке манипулације са храном оно што треба било ком бићу на планети. Да то није тако сведочи и њихов велики подухват, а то су банке семена које власници великих компанија, Рокфелерова фондација, Ротшилдова и друге фондације, праве у целом свету. Једна од њих је пројекат који је завршен 2006. године, а реализован на удаљеном острву Свалбард у Баренцовом мору близу Северног леденог океана, 110 км од Северног пола. У гранитној стени у мермеру на неприступачном острву банку семена су

направили Бил Гејтс, Фондација Рокфелер и највеће компаније за производњу генетски модификованих организама, Монсанто и Финџента. То је банка семена коју је Би-Би-Си назвао банком судњег дана. У њој су ускладиштени гени свих биљних врста на планети земљи, а постоје још две велике банке које су мега психопате, или мегакапиталисти, направили за себе – објашњава мр Ђоровић. Бројна истраживања су показала да нико у земљама у којима се производи генетски модификована храна не једе ту храну уколико припада класи која може да бира. Америкацни се већ деценију у својој земљи боре за то да се на паковањима обележи храна која је генетски модификована. Велика група људи, међу којима су и они који се одавно боре да се ГМО на прави на чин прерзентира свету, покренула је акцију која је ове године достигла кулминацију. Та група људи уложила је седам милиона долара у кампању која је требало да резултира успехом, а сва независна предвиђања резултата референдума показивала су да је број

оних који желе да се храна обележи достигла висок ниво. Преко ноћи су компаније које производе генетски модификовану храну сакупиле 47 милиона долара и направиле невероватно прљаву кампању, која се највише реализовала преко ТВ где су познате личности говориле о лепотама и чарима генетски модификоване хране. Упркос томе што проблем поприма невероватне размере решење ипак, верује мр Ђоровић, постоји. Ма колико се трудили да до њега дођемо на појединачном нивоу, ма колико се неко појединачно бавио овом проблематиком и схватао колико је то драматично, опасно и погубно за нас, многи промене Устава које се најављују сматрају императивом. - Насупрот чињенице да ће медији подржавати промену борба може донети резултат једино ако буде много оних који ће рећи „не да се нисте усудили да нам намећете основно људско право на живот, да знамо шта једемо и да имамо право избора – одлучна је мр Ђоровић.

Још 1974. године амерички државни секретар Хенри Кисинџер је тврдио је да ће човечанство контролисати онај ко контролише производњу хране. Колико су у тој контроли спремни далеко да иду сведочи недавна вест, која је обишла окружење, да је алфа токсин, најканцерогенија материја која се може наћи, захватила највећи део овогодишњег рода кукуруза. Информацију је пласирала корпоративна лабораторија СГС Србија. Како су касније показали резултати ванредне иснпекцијске контроле, које је саопштио начелник пољопривредне инспекције, алфа токсином је заражено само седам посто испитаног рода куклуруза. Професор др Шеварлић је, у вези са овим, изјавио да се ради о биотероризму и покушају да се на тај начин контролише пољопривреда Србије. - Ако је савет нешто што би ваљало послушати он гласи, заузмимо наше њиве, наша поља, одбијмо ГМО и рецимо систему не, да се нисте усудили – завршила је мр Биљана Ђоровић.

Додељене стипендије Фондације „Петар Богавац и Анђелко Савић“

ПОДСТРЕК ЗА БУДУЋИ РАД

Среда, 19. децембар

Једнократну новчану помоћ од 20 хиљада динара добило 133 младих, 105 на основу успеха постигнутог током школовања и 28 талената који су остварили најбоље резултате из области образовања, музике, спорта, науке

Већ дванаесту годину се на Светог Николу додељују стипендије Фондације „Петар Богавац и Анђелко Савић“ која је и ове обезбедила новчана средства за краљевачке одликаше. У Клубу одборника најбољим ученицима средњих школа додељена је једнократна новчана помоћ у износу од 20 хиљада динара, коју је ове године добило 133 младих, 105 на основу успеха постигнутог током школовања и 28 талената који су остварили најбоље резултате из области образовања, музике, спорта, науке. - Надам се да ће ово бити подстрек да идуће године буде и више кандидата, којих је ове године било око 200, а мислим да ћемо наћи начина да направимо већи фонд и да више њих буде обухваћено доделом помоћи – рекао је председник Скупштине града и председник Управног одбора Фондације Сретен Јовановић. Помоћ из фонда задужбинара Татије и Анђелка Савића и Бисеније и Петра Богавца, који су живели и стварали почетком прошлог века, до сада је добило око 1.000 младих, којима та средства служе као подстицај за даљи успех у школовању и на предовању. Иако Фондација располаже скромним

средствима она се из године у годину увећавају и стварају услове да, уз повећање новчаног износа, буде и већи број оних који ће бити награђени. Право на стипендију имали су буџетски студенти од друге до завршне године студија са просечном оценом већом од 8,5, ученици са просеком већим од 4,5, или они који су освојили неко од прва три места на такмичењима, као и најталентованији млади спортисти. - Ви сте на степеници живота када се у средњим школама образујете, васпитавате, такмичите, а трудите се и ви и ваши родитељи да што више научите да можете што лакше корачати кроз живот. Неки од вас ће једном бити и на нашим местима. Ако ми, као и ви, за живота не оставимо нешто по чему ће нас после живота помињати, онда је наш живот био мање вредан. Трудимо се да наш живот буде заиста вредан. Имамо и пример оних који су то урадили и управо због њиховог дела смо се данас овде окупили и због њиховог дела ми смо у прилици да их се сећамо – истакао је Јовановић. На Светог Николу се додељујуе помоћ најбољим ученицима у свим сферама живота и тиме наставља традицуја и поштује

воља задужбинара који су своје објекте, као што су Задужбина и Богавчево здање, оставили на коришћење краљевачкој омладини. Верује се да ће задужбинарство добити посебан замах током наредних година, с обзиром на околност да је то један од најлепших видова коришћења заоставштине. Седамдесетједногодишњи Петар Богавац, који није имао децу, у тестаменту je нагласио да има мноштво плацева, пашњака, кућа, дућана, њива, воћњака, a за живота је одлучио да се после његове смрти плац са кућом и просторије у улици Цара Лазара доделе на коришћење трговачкој омладини у Краљеву. Овој омладини оставио је и салон и собу за рад са библиотеком, a oд целокупне имовине, како покретне тако непокретне, основана је задужбина, којом је у складу са Законом о задужбинама управљао Управни одбор. Представници Управног одбора Фондације „Петар Богавац и Анђелко Савић“ присуствовали су парастосу који је одржан на гробу краљевачког добротвора Анђелка Савића, а венац су положили и на гроб Петра Богавца.

Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ из Краљева позива све храбре Краљевчане и Краљевчанке да се пријаве за шесто Пливање за Крст часни, које се одржава на реци Ибар у Краљеву, дана 19.јануара 2013. године. Комплетна документација за ово витешко надметање може се преузети у

Духовном Центру „Свети Николај жички“ у Краљеву. Пријавите се на време. Број учесника је ограничен. Пријава траје до 29.децембра 2012. године. „Будите и Ви један од тридесет тројице!“

Поруке Добри

МЕ РАН

Петак, 14. децембар

-М Добрица Чакано – Временом ј

Добрица Чакановић

це Чакановића

ЕЛЕМ ЗА БОЛНЕ НЕ НАРОДА (1)

Мисао Жан Пол Сартра да интелектуалац има мандат и онда кад му га народ није дао овић је схватио као обавезу да, у тренутку кад зна нешто више од осталих људи, то стави на папир. је сазнавао много више од осталих тако да је количина записаног из дана у дан бивала све већа Одмах по завршетку словослагачког заната, који је започео давне 1965. године у краљевачком „Слову“ Добрица Чакановић се запослио у истом предузећу. Било је то време када су плански примани млади кадрови који треба да носе развој преудзећа у експанзији током наредних година. Ангажовање у овом колективу прекинуто је на кратко само током служења војног рока у Југословенској народној армији. Жеља за новим знањима и амбицијама да напредује у служби врло брзо га је, као стипендисту предузећа, одвела у Загреб где је са успехом завршио Вишу графичку школу. По повратку у Краљево постављен је за техничког директора „Слова“ у које је већ 1972. године увео нову технологију офсет штампе, која је као далеко напреднија полако потискивала високу штампу. До места генералног директора предузећа стигао је преко места директора ООУР-а, и ту остао све до 1988. године. Помоћник директора београдске пословне Заједнице графичких предузећа „Графоимпекс“ из Загреба, био је веома кратко време због прилика које су претходиле распаду Југославије. До превремене пензије, у коју је са 55 година живота и 35 година радног стажа ступио 1994. године, отишао је са места помоћника директора за развој краљевачког „Папирпромета“. С обзиром да је готово цео радни век провео у производној организацији схватио је колико се потцењује рад везан за стварање нове вредности. Кад је то почело да му смета, а повремено се осећао као човек под притиском, да би отворио

вентил сигурности отворио почео је да пишем, првенствено да неке ствари не би остале заборављене. Мисао Жан Пол Сартра да интелектуалац има мандат и онда кад му га народ није дао схватио је као обавезу да, у тренутку кад зна нешто више од осталих људи, то стави на папир. Добрица је сазнавао много више од осталих тако да је количина записаног из дана у дан бивала све већа. - Једна пословица каже да Србину није жао на мал, него му је жао на неправо. То се мултипликовало после ових свих наших промена када смо се сви надали нечем бољем, првенствено после приватизације друштвених предузећа. Али, она се претворила у супротност и пружила обиље материјала за неког ко има потребу да пише. Схватио сам да ако афоризам, или епиграм, живи у нормалном свету колико и вилин коњиц у Србији живи као диносаурус. Пуних 20 година сам то бележио и схватио да ако он живи као диносаурус ми се као нација не померамо. Све нам иде у рикверц, или тапкамо у меесту, а када се тапка у месту онда се назадује – прича Чакановић. Прве реакције пријатеља, којима је у тренуцима разоноде казивао афоризме које често назива порукама, упућивале су на потребу да се они ситематизују и штампају у књизи. У времену када се много прича, а мало каже, определио се за кратку форму која има дубоку садржину и суштину. Зато и каже да његово писаније и није баш везано за чисту сатиру, већ више има форму поруке, па је уз наслов

прве књиге „Наличја“, без жеље да било кога увреди, у поднаслову дописао „Поруке и српске муке и бруке“. Суштина објављеног су кратки коментари на појаве које не доносе ништа добро. - Свака писана реч треба да има поруку која доводи читаоца у позицију да размисли о њој. Мислио сам да, ако будем издао друго издање, поднаслов треба да буде „Поруке за поуке“, али сам схватио да нисам величина која би могла некога да подучава. Моје мишљење се разликује од оног које нам се сервира, па се неки пут осећам као смећар који чисти прљавштину која се јавља у космосу – каже Чакановић. Људе попут Добрице Чакановића, који на свет гледају из другог угла и пишу на специфичан начин без удварања било којој власти, појединци сматрају кловновима у литератури. У демократији која има само прво слово свог назива истина онога ко гледа мало искоса увек може да се каже на другачији начин. - Кад о томе разговарамо и они на које се поруке односе смеју се, а требало би да се озбиљно замисле. Смеју се зато што сматрају да се то на њих и не односи. Неки пут се осећам као травар који прави мелем да завија на болне ране овог народа, јер многи кад им нешто кажем, питају како сам се сетио. Перо је мени који пишем као акупунктура за болне тачке, места у које убодеш да ти буде лакше. Перо није копље, али може да толико прободе онога који то осећа, да је то невероватно. Ми смо све моралне вредности сместили у музеј старина. Немамо вредности, а грађански

морал смо уништили као да Србима до морала није ни стало. Тако је све што се око нас догађа неморално до крајњих граница – прича Чакановић. И мада то препотентно звучи мелеми које прави за народ нису за елиту која не чита, и живи у виртуелном свету који нема никакве везе с судбином народа. - Осећам да не могу да будем срећан међу несрећницима које свакодневно срећем и које једноставно не смем ни да питам како им је. Поштовани кинески филозоф је рекао једну велику истину „У уређеној држави срамота је бити сиромах, а у неуређеној држави срамота је бити богат“. У неуређеној држави све је дозвољено, а у држави без система лако је бити ван система. Кад се људи насмеју на неке моје приче и изреке, афоризме, или поруке како волим да кажем јер она јесте у суштини порука, пођем од тога да мој осмех није осмех. То је гримаса – каже Добрица. Период одрастања везан је за амбијент који се по многоме разликује од данашњег. Био је то амбијент у коме су поштоване моралне норме, знало се „ко коси, а ко воду носи“, а слободне мисли и демократије било, каже Добрица, много више него данас. И као руководилац често је, ван радног места, разговарао са радницима не у намери да буде жбир, већ да осети шта мисле. Као дипломирани економиста посебно се Добрица интересовао за економске теме. - У приватизацији смо скинули кров са старе куће која је била ушушкана, говорим о економском бићу јер ме као дипломираном економисти посебно жуљају економске теме, а нову нисмо покрили ни пластиком. Економија као најважнији сегмент друштва потпуно се распала, а кад постанеш економски зависатан зависиш од свега. На колима на којима се возиш мораш да хвалиш и газду и рагу, без обзира колико је газда смрдљив и знојав, и колико ти рага причињава незадовољство. Ми смо дошли у ту позицију кад је у питању економија, а да нам је највећи непријатељ правио тај концепт боље га не би направио. Ми смо економију разорили, уништили и чини ми се да ови који је воде изгледа уопште нису били на часу на коме се учило где се

ствара нова вредност. Нова вредност се не ствара ни у здравству, ни у школству, ни у администрацији, полицији и војсци. Она се тамо само троши. Нова вредност се ствара у производњи и сваком производу. Можда теоретски и знају да се нова вредност ствара само производњом, али их практично то не занима. Јавна потрошња и админситарција су државни губари који као гусенице једу државни дуд, а то је буџет – објашњава Чакановић. У данашњем демократском друштву, верује он, налазимо се у позицији човека који од домаћина зајми да би прехранио породицу. Не постоји, каже, демократија ни у странкама, јер мањина управља огромном већином. То је добро испрофилисана елита која се грчевито бори за власт да би потрошила оно што је створено. - Кад се створено троши имаш разлог и да се бијеш, јер се на власт долази или прљав, или крвав. Кад се стварају преломне ситуације у друштву, и из једног система прелази у други, јављају се тако велики тектонски поремећаји, а стварни пролетери, који се боре за неке узвишене идеје кад дођу на власт промене мишљење. Због тога не постоји партијска демократија, поготово коалициона која је код нас присутна – каже Чакановић. Да би неко писао сатиру мора да буде добро информисан, и да са великом пажњом прати догађаје, не само оне актуелне и савремене, већ и оне који су се дешавали кроз историју. Зато и подсећа на речи америчког председника Абрахама Линколна који је тврдио да свет може да се вара једно време, али не стално. Добрица верује да је сада дошло то време. Тврдња Томаса Џеферсона да је новац мајчино млеко демократије, иако изречена од стране једног од челних људи Америке, показује се као велика истина свуда у свету. И управо такве појаве натерале су Добрицу Чакановића да региструје свакодневне појаве, пре свега оне које забрињавају. Такве појаве не доносе ништа ново у времену када су Срби постали савремени Јевреји и народ од кога потичу сва зла савременог света. - За то, по мени, има два разлога. Један је што је неко написао сценарио, а ми то добро одглумели на несрећу нашег

народа. Стратегија за овакве догађаје не прави се овде, него на много одговорнијим местима, тамо ге се пободе заставица која указује на интересе великих сила. То је као риалити шоу. Ми имамо великог брата и он прати ситуацију. Онај каже, Велики брат вас посматра, водите рачуна шта радите, ако неко направи грешку може да буде кажњен због те грешке. Ми то изгледа нисмо схватили на време. С обзиром да сам на неки начин интернационалиста осетио сам да је југословенска идеја велика идеја, али није била за примитиван и посвађан карод који никад није желео да сарађује. Обзиром да смо имали брилијантне војне победе постали смо мало нарцисоидни. Ми не знамо за три ступња поређења, само знамо за нај. То нам не ваља и то уништава нас саме. Бивша Југославија је била земља без граница, слободно су се кретали људи, женили и удавали док то није почело некоме да смета. Кад је Анте Марковић направио Реформистичку странку желео је само да очува привредно биће Југославије. Није био схваћен, други то нису разумели, а он је пао на идеји која је била колосална. Шта је Европска унија? Европска унија је бивша Југославија. Зар није то рецепт Европске уније? Бивша Југославија је типичан рецепт Европске уније, али народи нису били за то спремни. Иако увек део кривице постоји код свих сваком од нас је највише био крив онај други. Зато су све моје поруке везане за одређену политику која је наша судбина. Ја не волим да се бавим политиком, али је политика мој живот – каже Добрица који је давно изрекао констатацију о томе како су Срби увек бежали од туђина. Бежали су почев од Арсенија Чарнојевића, бежали су од Олује и других зала, али је највећа трегедија била кад је Србин морао да бежи од Србина. Млади људи су принуђени да беже из своје земље у тренутку кад полуписмени почну да воде нацију, каже једна порука. - Не бојте се писмених и неписмених. Писмен зна да зна, неписмен зна да не зна, а полуписмен може све. Он може да вози авион или сателит – каже Добрица. - наставиће се -

Понедељак, 17. децембар

Невена Негојевић

Изложба у Народном музеју

БЛИСТАВО И СТРАШНО Изложба „Беким Фехмиу – богатство изгубљено у тишини“ посвећена животу једног од првих југословенских глумаца који је снимао у Холивуду и једном од већих холивудских глумаца у једном тренутку

социјација Трентино за Балкан присутна је просторима Србије већ петнаестак година, а поред Краљева и Пећи има канцеларију и у Приједору. Све време покушава да на овим просторима пронађе заједничке тачке у смислу заједничког културног наслеђа како би се на један другачији начин радило на поновном уједињавању овог региона. Једна од тачака које на посебан начин повезују територије централне Србије, Косова и Метохије и Босне и Херцегодине је личност недавно трагично преминулог глумца Бекима Фехмиуа. Аутономна покрајина Трентино са севера Италије финанисрала је организацију иложбе о животу истакнутог уметника под именом „Беким Фехмиу - богатство изгубљено у тишини“. Организаторка изложбе Невена Негојевић идеју о изложби поткрепљује препознатљивом етичком и моралном линијом која карактерише живот југословенског интернационалца који је рођен у Сарајеву, а живео у Београду и Призрену. Од краја осамдесетих година прошлог века, када су сви заронили у национализам, успео је да избегне морално срозавање и остао врло битна централна фигура о којој треба да се прича. Документарна изложба прати уметников живот од најранијег детињства у Сарајеву и Призрену, преко школовања у Београду, до коначног повлачења из јавног живота Југослававије 1987. године. - Изложба је подељена на три дела, детињство, каријеру и одлазак из јавности. Састоји се од фотографија, личних докумената и предмета, исечака из новина, а конципирана је тако да Беким сам о себи говори. Трудили смо се да буде

што мање текста, и да у бројним интервјуима које је давао од 1961. до 2001. године пронађемо делове који тачно описују ситуацију која се појављује на фотографији – каже Негојевић. Тако се поред фотографије на којој су Беким Фехмиу и амерички режисер Џон Хјустон на снимању филма Дезертер налази део интервјуа у коме уметник прича о сарадњи са Хјустоном током снимања овог филма. Поред чињенице да је тема изложбе Беким Фехмиу је и водич кроз изложбу и свој живот. Посетиоци тако имају изузетну прилику да виде како је размишљао током свих тих година и на који начин је посматрао ствари које му се дешавају. - Добро се види тренутак када доживљава велико разочарење, кад се читав његово хоризонт и Југославија руши и запада у катастрофу која се десила. То се види кроз његове интервјуе, јер то врло емотивно доживљава и врло емотивно говори против тога. Негде се види његова трагедија, јер већ 1989. године види шта ће да се деси, да ће доћи до рата и говори о томе, јавно протествује, даје интервјуе, а нико се не обазире на то што говори. Када се све то дешава он у једном тренутку каже да је рођен у Југославији и све што је добро научио је у Југославији. Ако неком треба као такав ту је, ако не треба онда - збогом. То се и дешава зато што га у једном тренутку наша друштва нису требала таквог какав је био, а био је пре свега, космополита, један од првих југословенских глумаца који је снимао у Холивуду и један од већих холивудских глумаца у једном тренутку – објашњава Невена Негојевић.

Уметничка каријера Бекима Фехмиуа је врло занимљива. У Београд је дошао 1965. године да би уписао Академију за позориште, филм, радио и телевизију. Како сам каже стигао је као Албанчић из Призрена који осим превелике жеље да постане глумац није знао ни једне речи српског језика. Месецима се спремао покушавајући да савлада акценте који су му чинили непремостиву препреку. Глумачки живот започео је уписом на Одсек глуме у класи професора Мате Милошевића. Као веома вредан и радан био је добар студент, а по завршетку студија постао стални члан Југословенског драмског позоришта у коме се није богзна колико истакао, јер је добијао углавном епизодне улоге. Незадовољан третманом полако се окреће филму и снима „Топле године“ у коме игра главну улогу. Када 1967. године Александар Павловић почиње снимање филма Скупљачи перја, а Беким Фехмиу добија главну улогу Белог Боре, даје отказ у позоришту и прелази у слободне уметнике. После успеха на фестивалу у Кану, и кандидатуре за Оскара, Скупљачи перја Бекиму доносе светску славу, а први интерес за њега показују италијански режисери. Након телевизијеке емисије следи снимање филма Одисеј, а старије колеге сећају се Бекима као једног од ретких глумаца који су успели да митског јунака прикажу као човека, а не бога или натприродно биће. Његов Одисеј плаче, нервира се, једе, љути, а Беким је у сваком тренутку приземан у глуми. Следећи велики корак у каријери Бекима Фехмиуа било је снимање филма Авантурист у Холивуду у који одлази 1969. године као први југословенски глумац. Био је то најскупљи продукцијски подухват тога времена сниман на 23 локације, у коме учествују 23 нације. За време снимања филма сусреће се са предрасудама о Југославији као запуштеној земљи у којој људи немају право на аутомобил, стан и слично, па покушава да се избори са њима. Настојања продуцената да му промене име, које није звучало довљно привлачно, остаће без успеха, јер је Беким поносан на своје које на албанском језику значи благослов. Имена са смисленим значењем имају и сва његова браћа и сестре. Није попустио ни у тренутку када му је предочено да ако не могу да промене име могу да промене главног глумца. Иако је у филму остварио запажену улогу Авантурист није наишао на повољне критике стручњака. Дубоко уверен у стабилност земље из које долази, веома дисциплинован, радан, етички исправан, Беким Фехмиу није могао да на миру сачека крај телевизијске емисије током које му је било постављено питање како ће се понашати ако у Југославији избије рат. Након неуспеха Авантуристе враћа се у Европу и све до 1974. године, када је доживео тешку саобраћану незгоду, снима филмове у Италији, Шпанији и Африци, углавном са италијанским режисерима. Након опоравка наставиће да се појављује у мање познатим филмовима све до 1987. године кад се враћа у Југословенско драмско позориште и у представи Мадам Колонтајн игра чак две улоге, Лењина и Стаљина.

Беким Фехмиу

Током припрема изузетно је незадовољан слабом организацијом рада на представи коју ће напустити непосредно после премијере. Више се не појављује у јавности све до 2001. године када излази из штампе први део аутобиографије под називом „Блиставо и страшно“. У интервјуу поводом изласка књиге објасниће да је антиалбанска пропаганда у Србији постала до те мере застрашујућа да су се, поред разбијања прозора на продавницама Албанаца, дешавале и многе друге ружне ствари због којих је престао да глуми. Последња кап, која је прелила чашу стрпљења, била је када је у дневној соби затекао сина Улиска који се истраумиран вратио из школе после прича о страхотама које су на Косову правили Албанци. - Беким говори да неки људи нису хтели да причају са њим, неки су га гледали испод ока, неки покушали да му пруже подршку, а ни сами нису знали шта да кажу, јер је све било сумануто. Иако њега нико директно није повредио атмофера у којој је живео била је до те мере лоша да је видео шта ће да се деси, а нико не реагује на то. Сматрао је да се Југославија распала још 1989. године од када се не појављује у јавности, не даје интервјуе и не снима филмове – каже Негојевић. Изузетак је последњи филм Џингис кан, снимљен у иностранству, након кога ће се заувек повући у усамљенички живот. Иако је аутобиографију написао још 1985. године први део је штампан тек 2001. Други део није хтео да објави због болести која га је до те мере обузела да је 2010. године извршио самоубиство. Ове године су син Уликс Фехмиу и супруга Бранка Петрић издали и други део књиге, баш онако како је то и беким наговештавао. Сам назив књиге на идеалан начин описује блистав и фасцинантан живот Бекима Фехмиуа који је у једном тренутку постао врло трагичан. Током припремања изложбе аутори су успоставили блиску сарадњу са Бранком Петрић која је све време била упућена у то како ће да изгледа, чиме ће да се бави и на које тачке живота уметника се ставља посебан акценат. Помогла је организацију уступањем породичних фотографија и личних ствари Бекима Фехмиуа. Поред личних предмета, шешира Белог Боре из Скупљача перја, колта и опасача из филма Дезертер са посветом екипе најбољем југословенском каубоју, посебно место заузима оригинални рукопис оба дела аутобиографије писаних краснописом. - Најпотреснији је одлазак из каријере, разочарење оним што се дешава и новински интервјуи из 1987. и 89. и два из 2001. године. Начин на који говори о ономе што се десило је врло потресан и остаља најјачи утисак, а реченица „ако вам требам овакав какав сам... „ на најбољи начин одсликава оно што му се десило и због чега је одлучио да делује неделањем. Иако су појединци веровали да самоубиство има политичку позадину породица каже да оно није политички мотивисано. Иако тешко оболео Беким Фехмиу је био човек са чврстим ставом и јаком моћи одлучивања кроз цео живот. Полажући право на избор изабрао је како ће да живи, како ће да се влада, кад се нико није владао како треба, и на крају како ће да заврши живот. То је одлука, каже Невена Негојевић, коју морамо да поштујемо. Изложба у Народном музеју биће отворена до 28. децембра.

е к н а ч в е љ а Кр

Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

Понедељак, 23. јул

НА КЛИЗАВОМ ТЕРЕНУ

Вођен жељом да помогне Слоги да се стабилизују, обезбеде опстанак у лиги и афирмише младе играче Драган Гацо Јовановић се у лето 2011. године нашао на стадиону поред железничке станице. Већ после првих тренинга почео је да размишља о повлачењу, јер тим који су управо напустили искусни играчи није уливао довољно поверења да би могао да оствари циљ који је поставила управа клуба. На почетку је све изгледало невероватно тешко, а успех на дугачком штапу. Први проблем је био привикавање једних на друге, јер после дванаестогодишњег одсуства из српског фудбала Јовановић није имао никакву представу ни о стању у елитном рангу такмичења, а камоли у оном у коме су се такмичили фудбалери Слоге. На основу веома великог искуства, које је обезбеђивало чврсту везаност за фудбалски терен, покушао је да направи не оно што је желео, него оно што је у датим условима могао са играчким кадром који је постојао у клубу. - Та деца су била неискусна и стално сам морао да их убеђујем да не спремам екипу само за прва три, већ 17 кола јесењег дела првенства. Покушао сам да их убедим да ћу имати поверење у њих само ако они буду имали поверење у мене – објашњава Јовановић. Основни проблем Слоге у то време била је чињеница да не располаже довољним фондом играча за цело првенство. То је посебно долазило до изражаја у данима када је распоред одређивао да се у истом дану играју утакмице омладинског и првог тима чија је клупа за резервне играче остајала празна. Ипак, младост је уливала оптимизам и наду да до краја првенства може да се оствари планирани циљ. Млади фудбалери су под будним оком искусног интернационалца до те мере напредовали да су до краја првог дела првенства на фудбалском салду имали чак 27 бодова. Чињеница је деловала још невероватније кад се зна

да се пред почетак, и током читавог првог дела првенства, у редовима познавалаца прилика у фудбалу говорило да Слога сигурно испада из лиге. На кладионицама се није постављало чак ни то питање. Опкладе су се односиле на број голова које би евентуално голобради младићи могли да постигну. Иако екипи нису даване никакве шансе за останак у лиги, поготово после првих утакмица у којима су млади фудбалери показали прилично лошу игру, свако коло све више је изненађивало оне који су пратили ситуацију у фудбалу. - Били смо тим у стварању и морао сам да улијем оптимизам мојим играчима. Само сам се плашио да не падну у меланхолију, да не верују у себе, и увек сам се трудио да направим праву енергију на терену, за време тренинга и у свлачионици. Имао сам помоћ старијих играча и направио сам одличан баланс између њих и оних млађих. Из утакмице у утакмицу смо расли и доносили неку позитивну енергију. Имали смо среће да уђемо у одличну серију, добили две утакмице на страни и једну код куће, тако да сам био изузетно задовољан игром. Доста тога што смо се договорили у свлачионици преносили смо у игру и били једини тим који је све време играо на пола терена. То је тактичка новина са три везна играча у линији и игром која је из утакмице у утакмицу уливала сигурност, што је коначно давало резултате – објашњава Јовановић. Јединим киксом у првом делу првенства Гацо Јовановић сматра утакмицу против београдског Чукаричког. Поред лошег терена и изостанка фудбалске среће на амбициозног тренера најпоразније је деловала чињеница да је организација рада у клубу далеко од оне какву је очекивао. Како није било потребних услова за рад морао је да се довија на различите начине и одржи мотивацију младих играча на потребном нивоу. Изненађење је појачано чињеницом да је

Драган Гацо Јовановић

годинама у назад професионално био ангажован у различитим клубовима широм света које је красила пре свега изванредна организованост. Иако услови за рад нису могли да се пореде са очекиваним чињеница да је прихватио изазов била је довољан разлог да без много примедби настави даље. Најтеже му је пала чињеница да Слога нема одговарајући терен, поготово за тренинге који су се одржавали на Барутани која се, како рече, много разликује од Јокохаме. Поред чињенице да пре доласка у Слогу није био упознат са квалитетом играчког кадра, још мање је знао о ситуацији у којој се клуб нашао после разлаза са претходним тренером и обавезама које је имало према њему, а које су биле повод за сурову казну којом је претио Фудбалски савез Србије. Усред припрема за нову сезону такмичења Слоги није дозвољено да игра ни пријатељске утакмице, а камоли да размишља о првенственим окршајима. Па иако у то нико није веровао Јовановић је у глави састављао коцкице верујући да, уз неколико појачања, може да направи озбиљну фудбалску причу. Све је допринело да је план о освајању 19 до 20 поена на крају полусезоне премашен за трећину. Да није било оног кикса са Чукаричким Слога би, као никада до тада, полусе-

зону завршила са 30 бодова. На крају првенства поставиће се логично питање да ли су баш та три бода пресудно утицала на судбину Слоге. У ситуацији опште еуфорије због чињенице да се у пролећни део првенства улази са замашним бодовним салдом само је Јовановић гледао према финишу првенствене трке. - С обзиром да смо направили одличну причу, да смо добро играли и направили праву такмичарску екипу. моје амбиције су расле. Како је салдо од 15 бодова већ гарантовао опстанак у лиги био сам презадовољан, али и даље опрезан, па у јавност нисам износио причу о нашим амбицијама и ономе о чему смо причали у свлачионици. Иако то намерно нисам хтео да износим у јавност у свлачионици сам говорио да нећу да губим време узалудно, већ хоћу да нападнемо улазак у лигу – објашњава Јовановић. Зимска пауза доноси велико разочарање због сазнања да су искусни играчи Ђуровић, Никачевић, Настић и Раша Бабић олако пуштени да оду из клуба. Рушио се план о успеху у другом делу првенства са знатно ослабљеном екипом, па је принуђен да управи постави улиматум који је резултирао повратком Настића и Бабића што је значајно утицало на стабилност тима који није био у ситуацији да обезбеди долазак нових играча.

Ситуацију је додатно отежавала чињеница да не може битније да се рачуна на играче омладинског погона који се налазио у тешкој ситуацији, јер је морао да обезбеди довољну количину бодова за опстанак у лиги. Ни раније управа клуба није консултовала шефа стручног штаба по питању структуре играча који су потребни. - Једина консултација самном била је кад је био у питању Ђуровић, јер сам хтео да направим место Анђелковићу из подмлатка и дам му шансу да заигра у првом тиму. Од почетка сам говорио да ћемо у првих шест кола да покажемо да ли смо озбиљни кандидати за наставак или не. Да сам схватио да немамо шансе за коначан успех био сам спреман да се захвалим неким играчима и почнем да стварам тим за наредну сезону. С обзиром да смо имали шансе за улазак у лигу моје амбиције су биле да до краја такмичења нападнемо друго место на табели – прича Јовановић. Поред чињенице да је Слога пред почетак другог дела првенства располагала оскудним играчким кадром задесиле су је нове невоље. Жеља Гаца Јовановића била је да са екипом оде на припреме ван Краљева, не због тога да би фудбалери имали боље услове за рад, него да би се направила фамилијарна атмосфера међу играчима, толико потребна за коначан успех. Била би то прилика да се боље

упознају, да тренер уочи неке њихове навике, однос према раду, стекне поверење и по повратку изађе пред јавност информацијом да намерава да нападне улазак у елитни ранг такмичења. - Те моје молбе нису услишене. У најави пролећног дела такмичења у шали сам говорио да имамо дилеме да ли ћемо да идемо на Бахаме или Канарска острва. У настојању да пробудим савест код људи из клуба, кад би ме питали где сам, говорио сам да се јављам са наше лепотице Каблара. Био је то терен локалног клуба Каблар и простори око Барутане. Било је врло тешко. Играчи знају да је било седамдесет сантиметара снега и ниске температуре. То је онемогућавало да се спроведе план који сам направио, а који је подразумевао адекватну количину трчања за тај период. Изричито сам тражио да ми кажу да ли има, или нема, могућности за озбиљније припреме. Кад су ми саопштили да нема рекао сам само једну ствар. Довели играче или не ми ћемо да нападнемо ту лигу. Помислили су да сам луд, а било је и много ироничног смеха – сећа се Гацо Јовановић. - наставиће се -

Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ tomart@open.telekom.rs