Issuu on Google+

Краљевачки

ДНЕВИНК


2

Среда, 21. новембар

Драган Јовановић


Сто дана локалне власти

ВИШЕ ОД ОЧЕКИВАНОГ - За првих сто дана створена је добра база и полазна основа за успешан рад. - Потребно мало више стрпљења и добре воље, а мало мање политикантства. - Значајнији помак не може да се оствари за само сто или двеста дана, али за један мандат сигурно може ССто дана је рок која се свакој новој власти даје да би се стабилизовала и почела да остварује прве резултате. Када је после мајских избора ове године дошло до, за многе неочекиване промене на челу локалног парламента у Краљеву, а улогу првог међу најбољима преузео Драган Јовановић, почеле су и бројне критике нове опзиције. Иако је сто дана мало да се постигну значајни резултати градоначеник Јовановић истиче велику жељу групе људи са којим ради да до њих дође, а први конкретни видеће се врло брзо. По природи скептичан и опрезно реалан човек задовољан је што је у првих сто дана постигнуто више него што је очекивао. То наравно не значи да је презадовољан, а када би га неко упитао како оцењује првих сто дана одговорио би да није незадовољан што у овом тренутку оцењује великим помаком. За сто дана створена је добра база и полазна основа за успешан рад. Недостаје мало више стрпљења и добре воље, а мало мање политикантства. Позив на сарадњу у решавању значајних проблема у делу опозиције оцењен је као вапај за помоћ заснован на тврдњи да владајућа већина нема довољно знања и капацитета да се ухвати у коштац са горућим проблемима. - Није тајна да сам људе из Демократске странке позвао да помогну око урбане регенрације, питао их коме да се обратим,

шта је стим и где је стало, да би они на скупштинској говорници, и конференцији за штампу, рекли да немамо капацитета и да не можемо да наставимо тамо где су они стали. Добру намеру су политички изокренули у смислу да смо неспособни. Волео бих да смо јединственији, а да ако не можемо да се љубимо као браћа можемо да се рукујемо као људи – каже Јовановић. Пролазећи кроз веома тежак период екипа сарадника добро се уходала упркос отпорима и опструкцији. Зато је веће задовољство људима, уз нагласак о потреби укључивање више њих како би уз још више рада и енергије и резултати били бољи.

Карго центар У завршној фази су преговори са представницма Чачка око реализације заједничког пројекта на изградњи карго центра у близини Аеродрома „Морава“. Кредитна линија од 50 милиона евра је обезбеђена, а стручни тимови разговарају око потенцијалне локације која би се налазила на територији два града, непосредно уз будући аутопут Прељина-Појате. Представници дирекција за планирање и изградњу и просторни планери два града завршавају стручни део на основу кога ће ресорно министарство подржати пројекат и дати сагласност за изградњу на простору коме гравитира четврт милиона људи. У склопу

аутопута сигурно ће започети и изградња обилазнице око Краљева.

Урбана регенерација Око урбане регенерације комплекса зграда за колективно становање у Доситејевој улици, које су оштећене у земљотресу, било је претходних месеци много контрадикторних изјава локалних политичара, последње и на шестој седници Скупштине града. На основу расположивих података градоначелник је дошао до сазнања да је последњи пут са представницима европске и светске банке разговарано половином јула ове године када је Европска инвестициона банка доставила опис задатака консултанта кога намерава да ангажује како би могла да се изврши процена пројекта који би био представљен борду директора. Приче које долазе са различитих страна о томе да се одустало од пројекта немају реалну основу, а нова власт насатавља тамо где је стара стала. Одлука о реализацији пројекта није разматрана у органима града само због застоја у процедури условљеног кашњењем консултанта банкара. - Из Министсрства финансија добио сам меил да Краљево није на листи инвестиционих приоритета у вези са земљотресом, а нигде није речено да се зауставља пројекат. Можда може између редова да се тумачи овако или онако, али експли-

3


цитно ништа није речено. У сваком случају један меил из министарства не значи да је то став Владе. Добио сам уверавања са високих места у Београду, од економског саветника председника Николића, да ће пројекат бити реализован, да ћемо склопити причу и продужити тамо где се стало. Застој није у вези са променом власти, већ зато што је пре промене дошло до пометње у процедури, па би требало питати представнике претходне власти зашто консултант није дошао. У сваком случају у наредних неколико месеци знаћемо шта можемо да очекујемо – објашњава Јовановић.

Електране Прича о реализацији пројекта изградње мини хидролектрана на Ибру, у оквиру међудржавног пројекта са Италијом, повучена је из процедуре, а у Краљеву започињу преговори са представницима водопривреде и Министарства енергетике о коришћењу водопотенцијала овог подручја за производњу електричне енергије. Поуздано се зна да је још 1. фебруара ове године у локалну самоуправу стигло писмо о намерама за изградњу малих електрана снаге од једног мегавата. Иако се негде загубило ова идеја није одбачена, а разговори са свим меродавним субјектима се настављају. - Краљево има и других потенцијала који су интересантни. Пољаци који су у неком ранијем периоду долазили у вези пројекта Црна река, пошто су због неажурности изгубили око 300 хиљаде евра, одустали су од реализације. Сада разговарамо са представницима друге озбиљне фирме, иза које стоји и министар Бачевић, која је већ изградила много малих електрана на подручју Србије. Краљево располаже много већим хидропотенцијалима него други крајеви, а већ следеће недеље почињу разговри на ту тему у којима ће, поред министра Бачевића, учествовати и представници Дирекције за воде Србије – наводи Јовановић.

Привреда Иако „Магнохром“ није под ингеренцијом локалне самоуправе разматра се писмо о намерама озбиљне фирме која је заинтересована за покретање производње у овој фабрици. Наводи из писма се проверавају, а први показатељи показују да се ради о респектабилној фирми која послује на тржиштима Израела, Немачке, Русије и

4

других земаља. Пре доношења коначне одлуке треба извршити адекватну процену свих детаља, а последњи разговори обављени су пре само неколико дана. Није неважно напоменути да ова није ни у кавој вези са аустријском фирмом која је у Краљеву изразила жељу за укључивање у рад Магнохрома непосредно пред мајске изборе. За само десетак дана очекује се почетак прозводње пелета у објектима Старог Јасена. Италијанска фирма, која је већ извршила адаптацију простора и монтажу једне производне линије, запослиће у првој фази 25, а после монтаже друге још петнаестак радника. Сви они производиће десетак тона пелета дневно. Краљево је у првих сто дана нове власти посетило више амбасадора него у читавој историји до сада. Сви су зантересовани за унапређење привредне сарадње, а први конкретни предлог за изградњу биоенергане долази из Словачке. И Словенци траже локацију за зградњу енергане на шумски отпад у близини Берановца која би обезбедила грејање станова у овом делу града, Дечјег села и основне школе. Поред фабрике намештаја и дрвних сортимената у Конареву, која ће запослити педесетак радника, тражи се и слободан простор од 400 квадрата за прераду стакленог и отпада од керамике. Унапређењу трговине треба у знатној мери да допринесе отварање три нова Макси дисконта и долазак великог светског трговинског ланца Лидл који се двоуми око изабора једне од три атрактивне локације. - Једна је на простор ауто-пијаце, друга код аутобуске станице, а траћа код ОМВ пумпе у Рибници. Типски објекти ове компаније не прилагођавају се плацу, већ захтевају простор тачно дефинисане величине – истиче Јовановић.

Нови мост преко Ибра Скоро годину дана са различитих страна стижу различите информације о радовима на изградњ моста преко Ибра који треба да споји Скопљанску улицу и већ завршену саобраћајницу на бедему са десне обале реке. Контрадикторне изјаве стизале су и са говорнице на последњем заседању Скупштине града. - Дезинформације потичу од појединаца који преузимају монопол и ексклузивно право да разговарају са представником потенцијалног донатора

Миломира Главчића. Читава прича се политизује и покушава да каже да ми нисмо способни да наставимо оно што је претходна власт започела, што није тачно. Права истина је да донатора уопште не интересује ко је на власти. Он само пита да ли тај мост ради човек који је радио реконструкцију камиџорског моста, који је то мост по реду који гради и колико има искуство у градњи, а све из разлога што хоће да буде сигуран да ће средства која поклања бити наменски искоришћена – објашњава Јовановић. Према информацијама које има донатор је спреман да уплати трећину од укупно милион канадских долара после завршетка сваке трећине моста, по 350 хиљада после прве и друге, а 300 по завршетки радова. Њега уопште не занима ко је на власти у граду већ само да посао до краја изведу стручни људи. Као сваки добар домаћин „не жели да новац баца у бунар већ тражи гаранцију“. - Радови на изградњи се настављају, а ми немамо намеру да одустајемо и да нечију добру вољу да уложи значајна средства тек тако игноришемо. Нисмо ни у каквој свађи са њим, нити он са нама. Имамо много инвестиционих приоритета, а да ли је мост на првом месту то је врло важно политичко и економско питање о коме ћемо још да разговарамо и видимо на којој лествици ће се наћи – каже градоначелник.

Дом друштвених организација Недостатак простора за рад две средње школе, политичких странака и дела Градске управе убрзао је договор о закупу простора са Самосталним синдикатом који је власник Дома друштвених организација. Градска управа намерава да зграду нето површине од око 2000 квадрата изнајми на 50 година. Укупна месечна закупнина од око 15 хиљада евра нижа је од оне коју Градска управа плаћа само за смештај Музичке и Уметничке школе. У исту зграду биће под једнаким условима смештене и све политичке странке од којих некима сада град плаћа месечну закупнину која премашује 400 евра. Адаптацијом велике сале створиће се конгресни центар са свим условима за одржавање презентација и семинара, а значајним уштедама после адаптације допринеће и ресторан у згради Дома друштвених организација.


Волео бих да смо јединственији, а да ако не можемо да се љубимо као браћа можемо да се рукујемо као људи Имам намеру да одавде одем не као политичар него као частан човек који иза себе нема репова, који није ставио ништа у џеп, кога ће свако да сретне на улици и каже ништа ниси упропастио. Ако још успем са екипом да нешто и урадим, а сигуран сам да хоћемо, у том случају ће ми бити још драже. 5


Реорганизација Градске управе ника. Поједини случајеви су на суду, а подРеорганизација Градске управе требало би за годину или две да обезбеди све услове за врло ефикасан рад. У току су преговори о реализацији пројекта који финансира влада Швајцарске, а требало би да се одвија у четири фазе. Укупна вредност је 140 хиљада евра, а локална самоуправа је у обавези да обезбеди десети део ове суме. Пројекат се реализује у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина Србије у чијем је Надзорном одбору, поред градоначелника Београда и Новог Сада, и градоначелник Краљева. - Имали смо проблема у јавним предузећима и градској управи око вишка рад-

6

нете су и кривичне пријаве због запошљавања без сагласности владе. Уговори о делу који истичу не продужавају се, а кад се реорганизује управа имаћемо у виду све оне који су квалитетно радили – каже Јовановић. Почело је и електронско умрежавање најудаљенијих села са територије града како би становници што лакше долазили до основних докумената, извода из матичних кљига и потврде о држављанству. Послови су завршени на Рудну и у Студеници, а опремање се наставља и у осталим селима. Квалитетнијем и ефикасније раду свакако ећ доприенти и завршетак радова на Географском информационом систему.

Инфраструктура Градоначелник Краљева истиче значај улагања у изградњу петнаест километара пута од Ушћа до Студенице. Поред обилазнице и аутопута то је пројекат за чије је финансирање заинтересовано и ресорно министарство. - Решили смо и питање чишћења пута ка Гочу. Добро смо организовали акцију комуналне полиције у Београдској улици и код мале пијаце, а настављамо легализацију рада дивљих таксиста, не зато што хоћемо да их оставимо без хлеба већ да не упропастимо „Аутотранспорт“, а њима омогућимо да уђу у легалне токове.


Социјална питања Највише притужби на рад локалне самоуправе и даље пристиже од грађана који су незадовољни поступањем претходне власти када је у питању санација последица земљотерса. Поред болесних људи највише је оних који су занемарени и којима није пружена никаква помоћ у вези санације оштећења. - Очекивања су велика, буџет такав какав јесте, а ми колико год можемо излазимо у сусрет. То не значи да можемо да очекујемо да сваког социјално збринемо. Најважније је да се води добра социјална политика што треба да буде и брига републике, а не само града који са средствима са којима располаже може да реши

само по неки појединачан случај. Маскимално помажемо колико можемо у легалним токовима и по закону – каже Јовановић. У успехе првих сто дана власти у граду убраја се останак Привредног суда у Краљеву упркос притисака да се он и Електродистрибуција преселе у Крушевац. До 10. децембра биће завршена прва фаза изградње спортске хале у Рибници која ће средином наредне године у потпуности бити приведена намени и уступљена спортистима. Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Диковић потврдио је спремност за уступање Дома Војске у Краљеву под условом да не буде претворен само у админи-

стративни центар у коме ће смештај наћи различита удружења грађана. Озбиљни разговори се воде и са Безбедносно информативном агенцијом која је потврдила спремност да омладини Краљева врати зграду Богавчевог здања. Општи је утисак да је за првих сто дана нове валсти урађено доста. Нису то, каже градоначелник, само наговештаји и празне речи, већ нешто што ће брзо бити реализовано почетком наредне године. Подршка коју пружа Влада Србије показује да Краљево није одбачено и да се поново враћа на место које му припада. Значајнији помак не може да се оствари за само сто или двеста дана, али за један мандат сигурно може, убеђен је градоначелник Краљева Драган Јовановић.

7


Историјска седница Скупштине града

Понедељак, 19. новембар

НОВИ КВАЛИТЕТ У РАДУ

8

- Шеста седница Скупштине града трајала четири дана. - Први пут у раду активно учествовало шездесет девет од укупно седамдесет одборника. -Подржан предлог за формирање дома омладине, повећање цена грејања и превоза у локалном саобраћају


Шеста седница Скупштине града остаће у историји локалног парламентаризма забележена као најдужа. Иако се претпостављало да би могла да траје до раних јутарњих сати другог дана одржавања, као што се раније дешавало, продужила се на чак четири дана. Припреме за одржавање седнице извршене су по уобичајеној процедури која је дефинисана Пословником о раду Скупштине. На основу утврђеног дневног реда после верификације Градског већа са њим су упознати и шефови свих одборничких група који нису имали посебне примедбе. Седница је заказана седам дана пре рока одређеног за одржавање, а до почетка је председнику Скупштине града Сретену Јовановићу достављен велики број амандмана, предлога за допуну неких тачака, али и допуну и ски-

дање појединих тачака са дневног реда. Председник Скупштине града истиче да су неки од предлога опозиције прихваћени, па су одборници на заседању довољном већином подржали доношење одлуке о оснивању дома омладине. Подржан је, истиче он, и предлог одборника за формирање радног тела које има задатак да дефинише текст одлуке о образовању и одређивању подручја месних заједница у циљу стварања услова за спровођење избора за савете месних заједница. - Прихваћен је предлог да у комисији буду представници свих одборничких група, а не само оних које су на власти. Око тога је постигнута сагласност, иако знамо да се очекује усвајање новог Закона о локалној самоуправи после чега ћемо се понашати у складу са оним што он буде дефинисао – каже Јовановић.

9


Сретен Јовановић

9


Иако је првобитни дневни ред обухватао шеснаест тачака у коначној верзији нашло се свих двадесет шест. Имајући у виду значај тема које су се нашле на дневном реду одустало се од раније праксе да се започета седница не прекида док се не исцрпи дневни ред када је седница трајала до раних јутарњих часова. - Хтео сам то да избегнем, па смо се определили да седнице трају осам сати и да се све што није окончано пренесе у следећи дан. Тако се десило да је седница која је почела у четвртак настављена у петак, суботу и понедељак када је окончана са одлуком да по истеку осмочасовног времена радимо док се не исцрпи дневни ред – каже Јовановић. Као највише тело Скупштина треба да, у складу са Пословником, омогући свакоме да изрази мишљење, а одборницима да се гласањем изјасне да ли то мишљење подржавају или не. Имајући у виду важност расправе о усвајању Одлуке о реализацији буџета за првих девет месеци ове године, одлука о ребалансу буџета и програма уређивања грађевинског земљишта, као и ребаланс и допуну Програма пословања Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ не чуди податак да се за дискусију по појединим тачкама, са репликама, јављало и по педесет дискутаната. Иако је у појединим тренуцима могао да се стекне утисак о жељи појединих одборника опозиције за опструкцијом, поготово у тренуцима када су понављани ставови у оквиру исте одборничке групе, председник Скупштине града није желео да их коментарише, па оставља онима који су посматрали заседања преко телевизијских органа, да сами доносе закључке о томе. - Ја ћу се трудити да седнице убудуће не буду дугачке. Последњег дана заседања радили смо три и по сата дуже од радног времена, јер сам проценио да у том времену седница може да се заврши. Показало се да је процена била добра и тако смо и завршили. Позитиван елемент је и чињеница да је чак 69 одборника било присутно и учествовало у раду. Очигледно је да треба да се навикнемо једни на друге, а ми у власти да чујемо и као могуће п��ихватимо и оно што нам се не свиђа. Онај ко је прихватио да врши власт сноси и одговорност, док други немају ту обавезу. На последњем заседању Скупштине било је елемената

који у одређеном тренутку нису били примерени времену у коме свако може да изнесе мишљење и став. Нека се свако понаша на начин како мисли да треба, а грађани нека процене да ли је то позитиво или негативно – каже Јовановић одбацујући могућност употребе репресивних мера по угледу на неки ранији период када је заседање одржавано уз појачене мере обезбеђења. Са друге стране не жели ни да повишен ниво толеранције, за који се залаже, доведе до анархије која би захтевала примену неких непопуларних мера. На основу учешћа изузетно великог броја одборника у дискусији, која није временски ограничавана, размотрени су бројни амандмани и предлози, а све је дало нови квалитет раду локалног парламента пред којим ће се ускоро наћи веома значајна питања, пре свих усвајање буџета града за наредну годину. - Ја ћу ових дана позвати шефове одборничких група и предложилти да сви који имају жељу предложе шта треба да буде подручје рада у следећој години. Они који су преузели одговорност за вршење власти уобличиће те предлоге, а на Скупштини ће свакода добије могућност да их до крајњих граница образлаже, заузима се да своју идеју, и предочи је на начин да буде прихватљива – одлучан је Сретен Јовановић. Иако је највише дискусије било везано за ребаланс буџета и извештај о раду јавног правобранилаштва председнику Скупштине је најупечатљивији био предлог о оснивању дома омладине. Позивајући се на искуство из рада у омладинској организацији, која је пре 35 година била организована на другачији начин, залагање опозиције за оснивање дома омладине сматра помало популистичким. Основ за то види у понашању политичких опција које су се својевремено залагале да се омладина потисне са друштвене сцене, а сада подржавају њено враћање. Ребалансом градског буџета требало је средства која нису потрошена прерасподелити на друге позиције како би се реализовали неки значајни пројекти. Тако је знатан део намењен реновирању зграде Краљевачког позоришта и изградњи капеле на Спомен гробљу. Функционисање друштвене заједнице мора да буде засновано на реалним основама. Па, иако је закон дозвољавао утврђивање више цене грејања од оне коју је

подржала Скупштина града преовладало је уверење да недостајућа средства треба обезбедити кроз субвенцију „Топлани“. - Било је доста дискусије о томе колико грађана користи грејање, да ли су оштећени они који немају субвенције, да ли више троше они који се греју на други начин. Можда то није било прихватљиво за свако уво, али се чуло, а одборници су на крају гласали и подржали предлог Градског већа, а надамо се да ће нова цена допринети бољем грејању. Сви имамо обавезу да учествујемо у пуњењу буџета кроз порезе и доприносе, а велики број грађана нема могућност да повратно користи та средства, јер се највећи део колача одвоји за градски део – објашњава председник Скупштине указујући на дисонантне тонове који су понекад били и увредљиви за поједине одборнике. Лошом тактиком сматра настојање опозиције да се противи свим предлозима владајуће већине и „да се удвара грађанима“. Када је у питању непопуларна мера повећања цена у било којој области подсећа на политику тржишта по којој онај ко даје увек жели да даје мање, а онај ко узима да узме више. Са друге стране јавна предузећа су постала својеврстан социјални регулатор, па има све више захтева грађана који не могу да сервисирају месечне обавезе, за ослобађање или њихово умањење. Шеста седница Скупштине града отпочела је са закашњењем условљеним протестом становника зграда у Доситејевој улици, зато што ни две године после земљотреса није отпочела у више наврата најављивана урбана регенерација. Седница је завршена усвајањем радног закључка којим се обавезују председник Скупштине и Скупштина града Карљева да предузму све расположиве могућности да, у контакту са релевантним субјектима Републике Србије, обезбеде тачан одговор о судбини пројекта урбане регенерације Доситејеве улице и учине све да се пројекат реализује. Већ 5. децембра биће одржана нова седница Скупшине града на којој ће бити разматран одговор Владе Србије и извештај Комисије за сагледавање реализације рада на санацији последица земљотреса коју је именовао градоначелник. До краја године требало би да се одржи још једно заседање, планирано за 20. децембар, на коме ће бити разматран предлог буџета града за наредну годину.

11


УСВОЈЕН РЕБАЛАНС БУЏЕТА Макроекономски показатељи исказани кроз податке о просечној заради исплаћеној од јануара до јула ове, у односу на просечну зараду у истом периоду прошле године, показују да је она номинално већа за 9,7 а реално за 5%. Просечна зарада исплаћена у јулу ове године износила је преко 57 хиљада динара што је, у односу на просечну зараду исплаћену у јуну, за 2,6% мање. Цене производа и услуга у августу у односу на јул ове године повећане су у просеку за 1,6%, а у односу на исти период прошле године за 7,9%, док су у односу на децембар исте године цене веће за 7,1%. Све ово утицало је и на реализацију буџета града Краљева за првих девет месеци као и ребаланса буџета који сенашао пред одборницима Скупштине града. У извештају о реализацији Одлуке о буџету града за првих шест месеци ове године утврђени су укупни приходи и примања у износу који незнатно према-

12

шује милијарду и 537 милиона динара, што је више од половине планираних прихода за целу годину. У исто време укупни расходи и издаци реализовани су са око милијарду и 286 милиона динара што је нешто више од 5% мање од планираних. Након доношења Одлуке о буџету за ову годину дошло је до преструктурирања у остварењу одређених прихода, као и већине расхода и издатака код буџетских корисника, који се односе на расходе за запослене, сталне трошкове, материјал и одржавање. Предлогом Одлуке о ребалансу буџета града Краљева за ову годину промењене су поједине одредбе којима су планирани приходи и и примања и утврђени расходи и издаци буџета, примања и издаци по основу датих кредита и продаје, задуживања и отплата дуга и рачун финансирања, буџетска резерва и укупни буџетски расходи и издаци по основним наменама.

Приходи и примања Предлогом Одлуке о ребалансу буџета планирани су укупни приходи и примања који за 36 милиона премашују износ од три милијарде динара. Како су буџетски расходи пројектовани на нешто више од три милијарде и 274 милиона на крају године у градској каси биће мањак који премашује 238 милиона динара. Предлогом исте одлуке утврђен је фискални резултат у износу нешто већим од 220 милиона динара за који је планирано финансирање од продаје финансијске имовине вредне пет милиона динара, пренетих буџетских прихода из претходног периода већих од 262 милиона и отплате главнице дуга у износ уод 47,4 милиона динара. Тако ће буџет града на располагању имати средства већа од три милијарде и 322 милиона динара, а поред


наведених и сопствена средства од око 193 милиона. У складу са одредбама Закона о буџетском систему за непредвиђене и непланиране расходе планирано је да буџетска резерва износи 35 милиона динара. У структури укупних прихода и примања највише учествују порези са више од милијарду и 882 милиона динара. Средства планирана Одлуком у буџету за 2012. годину умањена су за 65 милиона динара због смањења пореза на имовину у делу који се односи на смањење пореза на пренос апсолутних права. Планирано је да се по основу донација и трансфера у градску касу слије више од 935 милиона динара што чини скоро трећину укупних прихода. Ова средства су номинално увећана за 465 милиона динара што је резултат увећаних текућих трансфера по основу наменских средстава за отклањање последица земљотреса, чишћење снега и набавку стеоних јуница. Након усвајања Одлуке о буџету за ову годину Законом о буџету Републике Србије утврђени су наменски трансфери од 697

милиона динара што је знатно допринело да Краљево по овомоснову оствари текуће приходе изнад планираних. Приходи од имовине, продаје добара и услуга, новчане казне, добровољни трансфери и мешовити и неодређени приходи требало је да обезбеде нешто више до 206 милиона динара. У односу на планиране умањени су за 167 милиона због смањеног прилива средстава по основу накнаде за коришћење грађевинског земљишта, накнаде за уређење грађевинског земљишта, такси и капиталних добровољних трансфера од физичких лица.

Расходи Предлогом Одлуке о ребалансу буџета града Краљева за 2012. годину планирани су укупни расходи и издаци и отплате домаћим кредиторима у висини расположивих средстава од три милијарде и 275 милиона динара. Текући расходи планирани су у укупном износу од две милијарде и 631 милиона, издаци за набавку

нефинансијскле имовине од 644 милиона и отплата главнице и набавка финансијске имовине додатних 47,5 милиона динара. У структури расхода највеће учешће имају они за запослене, а обухватају плате, социјалне доприносе, награде у натури и социјална давања и износе 685 милиона динара, или петину укупних трошкова. Четвртина трошкова, или 859 милиона ди��ара, отпада на коришћење добара и услуга. Капитални трансфери од 474 милиона у укупној структури учествују са 14,3, а капитални расходи од 644 милиона скоро петину учешћа. Плате, додаци и накнаде запослених и социјални доприноси на терет послодавца код свих буџетских корисника планирани су са растом у висни од 2%, почев од октобра ове године, а сагласно предложеним мерама Владе Србије. Остали расходи по основу социјалних давања запослених и накнада планирани су код сваког буџетског корисника у складу са обавезама дефинисаним колективним уговорима.

13


После повратка делегације Краљева из Белорусије

НА ПОТЕЗУ ПРИВРЕДНИЦИ

Понедељак, 19. новембар

Поред потписвања споразума о братимљењу Краљева и белоруског града Гродно договорена сарадња у области високошколског образовања и привреде

14

Иницијатива за братимљење градова Краљево и Гродно из Белорусије потекла је од амбасадора ове земље Владимира Чушева који је боравио у Краљеву поводом Краљевдана. Тада је обећао домаћинима да ће врло брзо да уговори сусрет највиших представника два града, а после само месец дана дошло је до потписивања споразума о братимљењу. Град Гродно је са 350 хиљада становника центар истоимене области која има милион и 200 хиљада житеља. Најснажнији утисак који из овог града носи краљевачка делегација је да су на изузетно добар начин решена многа социјална питања. Од просечног личног дохотка, који износи око 400 евра, мање од педесет грађани одвајају за све комуналије, укључујући и грејање. За наше прилике невероватно звучи податак да месечна карта за неограничен број вожњи у локалном саобраћају кошта само три евра. У сваком од одељења локалне гимназије са 1500 ученика само је осам до дванаест ђака. Оптималним условима за извођење наставе доприносе и два затворена базена, један двадесетпетометарски за пливаче и нешто мањи за обуку непливача. Поред изванредне спортске сале школа има сале за балет и концертну дворану за одржавање приредби. Уређен систем образовања, и оптимални услови за његову реализацију, добра су основа за изванредне резултате које ученици ове школе постижу на такмичењима из области природних наука. Са радом универзитета, који обједињује рад неколико факултета, госте је упознао ректор изразивши жељу за успостављање сарадње са краљевачким Машинским факултетом. Први ниво сарадње подразумева размену студената, а други и професора који би као гостујући

држали одређен број предавања. Централни део боравка краљевачке делегације у Гродном резервисан је за церемонијално потписивање споразума о братимљењу на који је, поред градоначелника Краљева Драгана Јовановића, потпис ставио и начелник области Гродно Борис Михајлович Козељков. Получасовна емисија на локалној телевизији била је прилика да градоначелник Краљева, уз утиске о посети Белорусији, говори о земљи и града из ког долази. Градоначелник Јовановић је искористио прилику да изрази захвалност белоруском народу због искреног односа и подршке коју је ова земља пружила Србији током седамдесетосмодневног бомбардовања за време агесије НАТО снага 1999. године, али и на принципијелном односу према Аутономној покрајини Косово и Метохија. Руководство Белорусије, уверен је Јовановић, пружиће максималну подршку Србији у очувању суверенитета и терито-

ријалног интегритета. Читава област и град Гродно имају веома развијену хемијску и дрвно прерађивачку индустрију, а то су гране које, уз грађевинарство, пружају највише могућности за сарадњу два града, а с тим у вези већ су понуђени конкретни споразуми. - Посао градоначелника је да широм отвори врата привредне сарадње, а све што смо се договорили биће презентирано домаћим привредницима. Они могу да остваре значајну сарадњу у размени из три поменуте области, као надградњу постојеће сарадње у области спорта и културе. Предлажу да се образује мешовита привредна комисија, у којој би били представници града и целе Рашке области, која би помогла у склапању конкретних споразума – каже Јовановић уверен да ће се врло брзо показати колико од овакве посете користи могу имати грађани Краљева. Следећи корак треба да направе привредници две земље.


Борис Михајлович Козељков и Драган Јовановић

15


16


17


18


19


Објављени последњи резултати испитивања

МЛАДИ ЗА МЛАДЕ

- Резултати анкете у којој је учествовало 183 младих са територије ужег дела града и приградских насеља потврдило да је незапосленост највећи проблем популације испод 30 година. – Краљеву је потребна Канцеларије за младе као институција локалане самоуправе преко које ће остваривати своје замисли и идеје

Субота, 17. новембар

Округли сто у оквиру пројекта „Млади за младе – Краљеву треба канцеларија за младе“ реализован је уз помоћ Министарства омладине и спорта и Клуба младих Краљева. Као увод у размену искустава различитих структура које су учествовале на њему, а баве се проблемима младих, било је истраживање на репрезнетативном узорку које су обавили чланови Клуба уз помоћ сарадника Јована Нешовића. Полазећи од чињенице да Краљево нема стратегију за младе истраживачи су покушали да дођу до података о проблемима који оптерећују ову категорију становништва и њихово виђење начина како да се ови превазиђу. Жеља је била да се провери да ли Клуб младих Краљева може у релативно кратком року да спроведе једну озбиљну анкету, и до каквог закључка може да се дође на основу добијених резултата. Међу десет питања општег карактера, колико се нашло на анкетном листићу, ударно место има оно које се односи на незапосле-

20

ност као највећи проблем младих у Краљеву. Током десет дана у првој половини септембра ове године анкетари су, по принципу случајног узорка, улазили у сваку трећу кућу, или сваки пети стан у зградама за колективно становање, у потрази за суграђанима старим између 18 и 30 година. На основу резултата анкете, у којој је учествовало 183 младих, могу да се праве различите анализе, а циљ Клуба младих Краљева био је само једна. Више од осамдесет од сто анкетираних потврдило је да као највећи проблем младе генерације сматра незапосленост и недовољан број нових радних места. Решавањем проблема незапослености решили би се и бројни други проблеми који оптерећују младу генерацију, а везани су за културна дешавања, наркоманију, деликвенцију, недостатак спортских објеката. Више од 95 од сто анкетираних потврдило је уверење да је Краљеву потребна Канцеларија за младе као институција лока-

лане самоуправе преко које ће остваривати своје замисли и идеје. У оквиру ње би млади могли да дефинишу одређене пројекте и заједнички врше притисак на локалну самоуправу и државу у покушају да обезбеде средства, као што се то раде у другим општинама. Овој популацији никада нису недостајале идеје, али је недостатак средстава најчешће спречавао њихову реализацију и побољшање квалитета живота. Иако је намера истраживача била да у структури испитаника буду равномерно заступљене све старосне категорије метода случајних узорака то није могла да обезбеди, па је у анкети учествовало највише оних који имају између 21 и 24 године равномерно распоређених на особе мушког и женског пола. Град Краљево обухвата по површини највећу територију у Србији, код које је растојање између крајњих тачака чак 150 километара. Да би се обухватила цела територија потребно је доста времена и значајна финансијска средства, па су се овом


приликом истраживачи ограничили на град и приградска насеља, Рибницу, Коваче, Јарчујак, Чибуковац и Грдицу. Једна половина анкетираних је из ужег градског језгра, а друга из приградских делова. У популацији анкетираних високу школу је завршило 26 од сто, вишу 29, средњу 43, а најмање њих има само основно образовање. Подаци краљевачке филијале Националне службе за запошљавање показују сличан однос. У структури незапослених најбројнији су они са средњом стручном спремом, а одмах за њима су особе са високом и вишом школом. Од 183 анкетираних 29 је у радном односу, 45 тражи посао, а 26 се још школује. Међу онима који се школују су ученици средњих школа и студенти. Занимљиво је да 80 од сто анкетираних млађих од 30 година живи у заједници са родитељима. У оваквој ситуацији веома је тешко одредити у ком добу млади Краљева почињу да се осамостаљују и формирају сопствене породице. Од сто испитаника њих 13 живи са партнером, а 7 као самци. Младим Краљевчанима понуђено је да оценом један до пет оцене дефинисне проблеме који се односе на незапосленост, наркоманију, алкохолизам, деликвенцију, криминал, немогућност додатног образовања, мале могућности за забаву, недостатак културних дешавања, малу понуда спортских и рекреативних активности. Највиша оцена требало је да укаже на највећи проблем, а најнижа да проблем не постоји. Истраживање је потврдило очекиван резултат, па је од 183 испитаних чак 150 указало на незапосленост као основни проблем. Наркоманију препознају као велики

проблем, али не у мери која би била забрињавајућа, а 60 испитаних овај проблем оценило петицом и четворком. Иако је препознат као проблем алкохолизам не заузима високо место на листи приоритета као ни отежано додатно образовање, или неодстатак забаве. Ка�� значајан проблем млади Краљева не виде ни малу понуду спортских садржаја и рекреативних могућности. На питање шта би требало урадити да би били задовољнији добијени су веома различити одговори. Док 26 од сто анкетираних сматра да је услов за то сигурно запослење десет одсто њих сматра да би требало занимљивијим учинити повремене изласке и побољшати понуду културних дешавања. За предност додатном образовању определило се 19, а побољшање инфраструктуре 14 од сто анкетираних. Жељу о потреби укључивања у друштвени живот, како би више утицали на решавање проблема који их дотичу, исказало је 17 од сто младих који верују да би се тако квалитет њиховог живота побољшао. Да би се укључили у друштвени живот потребно је да неко организује одређене активности, па 30 одсто учесника анкете сматра да би то морала да буде држава, 31 невладине организације, 37 локална самоуправа, а само двоје од сто анкетираних да то треба млади да покрену сами. Закључак који се намеће сам по себи је да у наредном периоду треба више пажње посветити удружењима грађана. На основу податка да невалдине организације треба да се у великом проценту баве проблемима младих мора да се води рачуна да оне пронађу и дефинишу заједничке пројекте и активности. Констатација да у

овој области невладине организације у малом проценту заостају за локалнонм самоуправом наводе на закључак да млади и немају велико поверење у институције система. Крајњи циљ анкете је био да се добије одговор да ли је Краљеву потребна Канцеларија за младе о чијем је формирању у граду било доста полемике. Чак 95 од сто анкетираних потврдило је неопходност њеног оснивања док занемарљивих пет од сто сматра да може квалитетно дасе функционише и без ње. Резултати анкете су само потврдили оно што се у Клубу младих Краљева од раније знало. Потврђена је способност да се врло квалитетно, и у кратком периоду, изврши озбиљно истраживање, али и потврди опредељење младих да желе да се укључе у све токови живота и сами иницирају и решавају своје проблеме. Резултати анкете свакако, тврде у Клубу младих Краљева, могу да послуже институцијама као добра основа за израду Стратегије за младе, с тим што би истраживање требало проширити и на младе из руралних подручја. - Истраживањем на сеоском подручју може да допринесе да се уради квалитетнија Стратегија за младе, и Акциони план који прати ту стратегију, и да на један системски начин почнемо да се бавимо тим проблемима. Канцеларија за младе је као инстируција јако потребна овом граду и задатак свих који се баве проблемима младих треба да буде да се она оснује – сматра одборник у Скупштини града Краљева Јован Нешовић.

21


Бајка о изласку из вечите кризе

ЈЕДИНСТВО СА РАДИКАЛИМА Експозе Мирка Марјановића, 24. март 1998 - други мандат

Уважени народни посланици, председник Републике Србије, господин Милан Милутиновић поверио ми је мандат за састав Владе Републике Србије, чије ћу вам чланове након свестраних консултација, које сам обавио, данас предложити. Дозволите да пре избора Владе образложим њен програм. Програм Владе Републике Србије представља операционализацију широке платформе државних, националних, економских и социјалних циљева, око којих је постигнута пуна сагласност у разговорима председника Србије са првацима парламе нтарних странака. Остваривање тих циљева окупиће све конструктивне, демократске, патриотске снаге у Србији, а Влада народног јединства биће ангажована на њиховој реализацији. Приоритети тог програма су привредни развој, економски развијена, јединствена и стабилна Србија, као и гарант јаке Југославије; Косово и Метохија као неотуђиви део Србије и унутрашње питање наше земље; спровођење Дејтонског споразума; јачање Републике Српске и бројних веза Србије и СР Југославије са Републиком Српском; враћање чланских права нашој земљи у међународним организацијама и институцијама и активно постављање према интеграционим процесима у Европи, као и даље унапређење добросуседских односа и регионалне сарадње. Влада још једном потврђује решеност за јачање СР Југославије као федерације Србије и Црне Горе, засноване на равноправности грађана и република, чланица. Влада Србије је уверења да једино јединствена и стабилна Србија обезбеђује јаку СР Југославију и њену пуну афирмацију. Косово и Метохија су корен и основа српске државности и националне самобитности српског народа. Косово и Метохија су саставни и неотуђиви део Србије, а због своје националне, историјске, културне, привредне и друге посебности има по Уставу Србије права политичко- територијалне аутономије. Убеђени смо да се отвореним, безусловним дијалогом са представницима албанске националне мањине и других мањина, које живе у овој нашој Покрајини, могу наћи најбоља решења за остваривање људских и грађанских права, као и права припадника националних ма-

22

њина по највишим стандардима УН, ОЕБС и Савета Европе. Србија прави јасну разлику између терориста и тероризма на једној и припадника албанске националне мањине на другој страни. Тероризам према грађанима, припадницима српског и црногорског народа, Албанцима и полицији на Косову и Метохији представља класично насиље. Све покушаје сепаратизма, сецесионизма и тероризма Влада ће сузбијати свим легитимним мерама, како то раде све државе у свету, које се суочавају са овим злом. Националне мањине треба да користе сва права по највишим међународним стандардима, али нигде у свету, па ни код нас оне не могу бити основ за прекрајање државне територије. Укупном политиком Влада ће и убудуће обезбеђивати услове за стабилан политички, економски и културни развој, изграђивање односа толеранције и поверења између свих грађана на Косову и Метохији. У реализацији тих циљева деловаће сви државни органи, а посебно Дирекција за развој неразвијених подручја, чије је седиште у Приштини и којој Влада обезбеђује средства за ефикасно деловање. Спремност Владе потврђена је и потписивањем Споразума о нормализацији система образовања на Косову и Метохији. Доследно спровођење Дејтонског мировног процеса и даље остаје наше трајно опредељење. Мир, хармоничан развој и просперитет могу се обезбедити само ако се доследно поштује пуна равноправност Републике Српске и муслиманско Хрватске федерације и три конститутивна народа - Срба, Хрвата и Муслимана. Ми смо заинтересовани за пуно поштовање тих принципа, јер је то услов за очување мира, стабилности и остваривања виталних интереса Српског народа. Залажемо се да Савезна Република Југославија на основу Споразума о специјалним паралелним односима и Споразума о двојном држављанству, настави да са Републиком Српском јача везе у свим областима сарадње, привреди, трговини, саобраћају, просвети, култури и спорту. Савезна Република Југославија се својом конструктивном и мирољубивом политиком афирмисала као фактор мира, стабилности и добросуседства у региону и у Европи. Са Југославијом у оквиру европских организација, институција, циљеви европске безбедности и сарадње на југоистоку и Европе,

потпуније и брже ће се остваривати. Репуб-

Од првих вишестраначких избора Србија је имала укупно 11 влада и 9 премијера. Од досадашњих, Мирко Марјановић и Војислав Коштуница су на тај полажај бирани два пута, а само Мирко Цветковић је на том послу остао до краја четворогодишњег мандата. Свих тих година Србија је или падала у кризу или покушавала да из ње изађе, и стално била у неком ванредном или транзиционом стању, па су њени премијери више крпили државни чамац да не потоне, него што су градили своју визију и управљали развојем. Упркос уставом одређеним најрепрезентативнијим овлашћењима, или нису били водећи људи Србије или су били сувише зависни од странака који су им обезбеђивале обично танку већину у Скупштини Србије.

лика Србија има прворазредан интерес за укључивање Савезне Републике Југославије у регионалне и европске интеграционе процесе. Наш интерес је убрзана нормализација односа Савезне Републике Југославије и Европске уније. Интерес је Србије да аутономне трговинске мере које су прошле године одобрене, па суспендоване, буду хитно враћене и да се отклоне неоснована политичка условљавања. Неоспорно је да смо ми саставни део Европе. Отвореношћу граница за слободан проток људи и роба, капитала, добросуседским односима, формирањем зона слободне трговине, то конкретно и потврђујемо и то је прави пут за пуно активирање, људских, привредних, геостратешких потенцијала наше земље. У Републици Србији су у току крупне, друштвене и економске реформе и било какви покушаји држања на дистанци, политиком двоструких стандарда, нису у интересу ни Савезне Републике Југославије ни Европе. Поштовани народни посланици, Влада Србије којој управо истиче мандат, памтиће


се по неколико стратешких резултата. Пре свега, негативне производне трендове, преокренула је у позитивне, хаотично стање у привређивање и животу грађана, претворила је у економску и социјалну стабилност и раст стандарда. Економски механизам блокиран санкцијама и другим тешкоћама покренула је на принципима модерне, тржишне привреде и социјалне државе. На ��онтинуитету позитивних резултата у области привредног раста, економске социјалне стабилности и започетих реформи, из протекле четири године, дефинишемо нове и амбициозније циљеве привредног и друштвеног развоја. Друштвени производ ће до краја ове и у наредној деценији расти према пројекцијама на којима се заснива стратегија развоја Републике од око 7% годишње и то је натпросечно и у односу на развијене земље и земље у транзицији. Овај раст биће заснован на повећању раста у индустрији и пољопривреди, саобраћају, грађевинарству и сектору услуга уз динамичан раст из свих осталих делатности. Циљ нам је да крајем посматраног периода у погледу друштвеног производа ухватимо корак са средње развијеним земљама. На садашњем нивоу развијености, циљеви привредног и друштвеног развоја могу се успешно остваривати, квалитативним факторима привређивања, применом критеријумима рационалности и ефикасности, укратко на реформским принципима. Влада народног јединства ће и у наредном периоду наставити са политиком континуитета чија су основна упоришта стабилност, привредни раст и убрзање реформских процеса, а пре свега у областима својинске трансформације, преструктуирањем привреде и банака, бржег отварања према свету, социјалних функција државе. Закон о својинској трансформацији и Закон о концесијама, на републичком нивоу је у највећем делу заокружио тржишни оријентисан привредни систем. Овим законима створена је основа за повећање ефикасности привређивања, бржи долазак иностраног капитала, већу ефикасност и конкурентност наших предузећа и јачање финансијске дисциплине. Дефинисани су механизми неопходни за реализацију својинске трансформације која ће бити отворена за јавност и под пуном контролом Народне Скупштине. Очекујемо да четири до пет милиона становника Србије, радници, сељаци, пензионери, професори и свака породица, посебно акционари чине се наглашава свеобухватност и правичност овог процеса. Својинско преструктуирање

јавних предузећа одвијаће се у складу са стратешким правцима развоја и модернизација великих инфраструктурних система, могућностима повезивања у шире интеграционе токове у Европи и њихове профитабилности. Новац од својинске трансформације ових предузећа усмераваће се преко Републичког фонда за развој и у развојне сврхе и за реализацију социјалног програма. Права је она социјална политика која омогућава нова радна места, да свако радом остварује средства за своје потребе и живот. Својинска трансформација великих предузећа од стратешког интереса зависиће од могућности њихове економске - финансијске консолидације. Када је реч о предузећима која ће се трансформисати по посебном програму Владе, њена улога ће бити у одобравању програма својинске трансформације ових предузећа и у пружању подршке при уговарању. Она предузећа која тренутно нису интересантна за инвеститоре, јер захтевају економско- финансијску консолидацију, држава ће помоћи иницирањем процеса преструктуирања потпуно кроз Фонд за развој или преузимањем дела дугова. Измена привредне структуре у правцу већег учешћа сектора услуга и већег значаја, малих и средњих предузећа као и санација банака и финансијског система у целини, основа су за стварање критичне масе тржишта, прилагођених флексибилних и ефикасних предузећа. Та предузећа су из периода санкција изашла са мањим теретом тешкоћа и боље прилагођена отежаним условима привређивања. Захваљујући тржишном оријентисаном привредном систему и својинској трансформацији и развојним подстицајем, развој малих и средњих предузећа биће још бржи. Влада Србије ће се заједно са Савезном владом и Народном банком Југославије у пуној мери ангажовати преструктуирању и санацији банкарског система а садашња мрежа банкарског система је предимензионирана и посебан проблем су посебне банке које су оптерећене дуговима и ненаплативим потраживањима, а немају сопствене снаге да се прилагоде отежаним условима на финансијском тржишту. Влада Србије подржава Народну банку Југославије на спровођењу чврсте финансијске дисциплине, што подразумева покретање стечаја и ликвидације банака у случају непоштовања прописа. Санација банака захтева и јачање контроле и функције, укључујући и повећање лимита за отварање банке, ширења модалитета пласмана, обезбеђење осигурања депозита и пласмана, оспособљавање

агенција за санације банака, за вршење закона у одређене функције је такође неопходно. Политика већег отварања према међународном окружењу подразумева изразиту извозну оријентацију и либерализацију спољно- трговинског режима, даљим снижавањем квантитативних ограничења и усклађивања са стандардима светске трговин ске организације. То ће деловати стабилизационо на цене снабдевености домаћег тржишта, структурног прилагођавања домаће привреде и повећање њене ефикасности и конкуренције. Остваривање социјалних права спада међу приоритете Владе народног јединства. Услов да се ти циљеви остваре су још бржи привредни раст и реформе у области пензионог и здравственог система и осталих система јавне потрошње. Нови модел пензионог система засниваће се на обавезном и добровољном осигурању. Текући дефицит и дуг решаваће се, поред осталог, кроз до капитализацију фондова и процес приватизације друштвених и државних предузећа. Реформа система пензионог и инвалидског осигурања допринеће смањењу стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, јер ће динамизирањем производње и пораста запослених и просечних зарада тада омогућити ширу основицу доприноса. Реформа здравства неће бити административна мера редукције капацитета и кадрова, нагласак је на мерама за коришћење постојећих средстава на начин који даје максималне ефекте и здравствена заштита унапређиваће ниво здравља грађана и чуваће достигнути ниво социјалне правде у тој области. Систем здравственог осигурања свима гарантује право а здравствену заштиту. Реформом ће се створити боље могућности за остваривање права на беспла тну здравствену заштиту у обиму који одговара здравственим потребама грађана уз обезбеђење и једнакост грађана у остваривању заштите, независно од њихових материјалних могућности и статусних позиција. Уважени народни посланици, дозволите ми да вашу пажњу задржим на основним полазиштима економске политике и политике спровођења реформи. Економска и развојна политика полазе од стабилизационог искуства у протекле четири успешне године и објективних услова привређивања и циљева којима тежимо. У протекле четири године се јасно показало да су ценовна и валутна стабилност основ динамичног развоја. То ће за нас и даље бити превасходан задатак. Политика здравог новца, трошење само зарађеног у

23


области јавне потрошње, дала либерализација тржишта, стабилност цена - гарантоваће стабилност привредницима а запосленом, примаоца пензије и других личних примања да ће новац и сутра имати исту вредност. Ширењем пореске основице, захватањем сиве економије и стриктном наплатом обавеза решићемо повећање јавних прихода. Нижим стопама опорезивања омогућићемо више стопе привредног раста и тако доћи до бољег и ефикаснијег финансирања јавних служби. Предстоји нам да у сарадњи са другим одговарајућим институцијама заокружимо фискални систем, увођењем пореза на додатну вредност и применом синтетичког опорезивања дохотка грађана. Настојаћемо да кроз давање концесија и својинску трансформацију јавног сектора остваримо додатне приходе за боље финансирање, у првом реду социјалног програма. Народна банка Југославије ће имати нашу безрезервну подршку у рестриктивној монетарној политици са циљем очувања стабилности динара и цена. Истовремено захтевамо да се пооштри финансијска дисциплина, јер то сматрамо изузетно важним за очување достигнуте укупне стабилности. Каматне стопе ће се и даље тржишно формирати, с тим што је наше опредељење дасе елиминишу неоправдани и прекомерни банкарски трошкови. Враћање поверења у банкарски систем започеће решавањем проблема депоноване а нереализоване девизне штедње грађана, као и бржим доласком иностраних афирмисаних банака. Обновили смо индустријску производњу а трајни раст ће се темељити на потпунијем коришћењу постојећих капаци тета, тржишној верификацији програма, већем коришћењу савремених достигнућа науке и подстицању еколошки проверених програма. Раст производње намењене извозу подржаћемо средствима фонда за развој, фискалним растерећењем, поготову инвестици ја, као и решавањем проблема вишкова запослених спровођењем социјалног програма. У области рударства повећања производње ће се обезбедити бољим коришћењем капацитета, ефикаснијом произво дњом, смањењем послова пословања. У области енергетике повећаће се погонска спремност кроз повећани обим и квалитет ремоната, наставити реализација започетих инвестиција и обезбедити рационалније газдовање енергијом.

24

Аграр, развој села, и богат сељак био је и даље остаје приоритет наше економске политике и један од стубова наше привредне и економске стабилности. Највећу пажњу посветићемо инвестицијама, ��енама и порезима. Инвестиције треба да подигну ниво и квалитет производње на истом поседу, са истом радном снагом. Цене репроматеријала, који се користи у пољопривредној производњи, морају да расту спорије од цена финалних производа сељака. Пореска политика мора да стимулише сељака на масовну производњу са циљем да његово газдинство економски јача и тако ствара реалну основу и перспективну младима да остану, живе и раде на селу. Квалитет наших пољопривредних производа има светски реноме. На светско тржиште треба да изађемо са финалним производима а не сировинама. Учинићемо све да село буде привлачно за живот. Градићемо и даље путеве, школе, поште, водоводе, све да се квалитет живота на селу изједначи са оним у граду. Пољопривреда је област која је у протеклом периоду дала највећи допринос очувању стабилности. Репрограмирањем и отписивањем дугова примарној пољопривредној производњи, подстицајима за бржи развој села и аграра, дат је снажан допринос економској консолидацији ове области. Основу аграрне политике и наредне године чиниће усвојена стратегија дугорочног развоја пољопривреде, села, прехрамбене индустрије, шумарства и водопривреде. Циљеви тог развоја су измена производне структуре у правцу повећања учешћа сточарства, воћарства, индустријског и лековитог биља, здраве хране у производњи. Финансирање развоја и текуће пољопривредне производње вршиће се из реалних извора, пре свега из Аграрног буџета који је оформила претходна влада. То ће се реализовати кроз покренуте развоја села, обнове пољопривредне механизације, производње извоза систем заштитних цена и премирање, финансирање преко робних резерви, коришћења хартија од вредности и других облика подстицаја. У грађевинарству ћемо наставити тенденције опоравка ангажовањем домаће грађевинске оперативе произвођача грађевинског материјала и опреме на изградњи и завршетку започетих капиталних објеката инфраструктуре. У циљу поспешивања изградње ових објеката стимулисаће се давање концесија и власнички облици прилива страног капитала. Ради што бољег наступа на страном

тржишту обезбедиће се заједнички наступ грађевинара и произвођача пратеће опреме. Реализација програма модернизације саобраћаја и веза има стратешки значај за Србију и Југославију, јер подстиче укупан економски раст и развој, повећава степен саобраћајне повезаности са Европом и значајно доприноси у укупним реформским процесима. Реч је о пројектима модернизације железничке инфрастурктуре, где су најважнији - наставак радова на железничком чвору Београд-Нови Сад, изградња железничке пруге Ваљево-Лозница, модернизација Барске пруге и главне магистрале Београд-Нови Сад-Суботица. Затим, наставак изградње транс југословенске мреже ауто путева, даља модернизација авио саобраћаја и телекомуникација. Тиме ће се валоризовати геостратешке предности Србије због важности међународних саобраћајних коридора који повезује европски север и југ, исток и запад. Знање је највећи улог за трећи миленијум. Влада ће и даље у области образовања водити политику једнаких шанси, омогућити коришћење информатике и технологија, изграђивати рационално организован хуманизован и потребама привреде и друштва, организован образовни систем. Обезбеђивањем материјалних претпоставки Влада ће стварати услове за афирмацију школе и позива наставника као важних институција васпитања и образовања младих генерација. Издатке за науку нисмо и нећемо третирати као потрошњу. Улагање у науку имају мултипликаторски ефекат јер прожимају све области производње и укупне друштвене активности. Захваљујући науци брже ћемо активирати наше развојне предности. Влада ће подстицати да томе допринос дају посебно млади стручњаци који су спремни да знања и искуства примене у својој земљи. Влада ће као и до сада све учинити да у складу са материјалним могућностима друштва се истакну вредности наше културне разноликости. То ћемо учинити не само заштитом наших културних добара него и подстицањем пројеката у овој области, који ће Србију и наше ствараоце афирмисати и у Европи и у свету. У свом раду, Влада ће, као и до сада, сарађивати са Савезом синдиката Србије, Привредном комором Србије, Савезом пензионера Србије и осталим асоцијацијама и удружењима, посебно када је реч о најважнијим законодавним иницијативама


и решавању проблема у областима за које су заинтересовани. Таква пракса показала се успешном. Поштовани народни посланици Влада ће и даље посебну пажњу посвећивати усавршавању решења која ће обезбедити остваривање стриктне поделе власти и јачање демократских процеса. У том смислу посебан значај придајемо даљем усавршавању решења у изборном законодавству, која гарантују опште, једнако и непосредно право гласа, тајност избора и пуну равноправност свих субјеката у изборном процесу. Унапређивањем решења која се односе на политичко организовање, финансирање странака, организовање јавних скупова, медија и тд. она ће се и даље нормативно усаглашавати са решењима демократских држава, која су се показала најбољим за отвореност политичких процеса, учешће и утицај грађана у њима. Очекујем да и остали субјекти, политичке странке, медији, и друге организације, удружења, јачају свест и праксу политичке културе, дијалога и толеранције. Устав и важеће законе доследно ћемо поштовати. Недостатке у позитивним прописима отклањаћемо и усавршавати у циљу потреба привредног и демократског развоја. Влада ће обезбеђивати да рад државних органа буде подложан критичком увиду јавности и обезбедити сопствену ефикасност, као и других државних органа. У том циљу Влади предстоји побољшавање и рационализовање државне управе и потпуније разграничавање државне и локалне самоуправе доношењем новог Закона о локалној самоуправи. Борба против криминала и даље је један од најзначајнијих задатака Владе. Влада је способна да изнесе терет против овог друштвеног зла. У тој борби неће бити оних који ће бити поштеђени нити заштићени, без обзира који друштвени статус имају или коју функцију обављају. Борбу против криминала Влада ће наставити по следећим линијама - израдом предлога закона, који би на прави начин одредили место и улогу свих субјеката за борбу против криминала према највишим стандардима и светским искуствима, кадровским јачањем органа правосуђа и даљим. оспособљавањем органа задуженим за јавни ред, мир и безбедност. Очување пуне слободе штампе остаје друштвени циљ и задатак за Владу Србије. Слобода штампе не може бити ничим ограничена сем правима која се односе на људско достојанство, част и приватност, као и

онима које Устав и закони гарантују, а чије повређивање значи верску, расну, полну, националну или политичку дискриминацију. Ни у једној области живота се можда тако јасно не види тесна веза и узајамна условљеност права и дужности, слобода и одговорности. То се мора јасније изразити законима, али исто тако и у животу и пракси. У области радио телевизије, односе треба уредити тако да радио телевизија у државном власништву задовољава основне потребе грађана кад је реч о култури и информацији. Али, и програми у приватном власништву, својим квалитетом и разноврсношћу програмске понуде морају да одговоре на потребе грађана у области информисања, културе и забаве. Квалитет и разноврсност програмске понуде заједно са финансијским средствима и персоналним саставом који стоји иза таквих понуда морају бити пресудни и приликом давања фреквенција на коришћење путем јавних конкурса. Независно од тога, које власник, држава или приватник, сви медији морају бити у јавној функцији истине, иначе, поред осталог мора утицати и на смањивање друштвених и политичких тензија, ширењем политичког консензуса који нам је неопходан за јачање патриотске свести код наших грађана. Поштовани народни посланици, Србија је етнички, верски, културолошки, привредно и страначки сложено друштво. Те специфичности су биле врло често пренаглашаване у мери која нас је спречавала да се убрзано развија. Циљ, богата, развијена, савремена, демократска Србија интерес је који свима мора бити најважнији. Око њега треба ујединити сву друштвену енергију, стваралачке, научне, политичке и националне потенцијале. Не мислим само у границама Србије, него и нашу бројну дијаспору и читав низ искусних људи у разним областима широм света, који своју енергију, памет, знање и утицај желе уложити за добробит свих грађана Србије. Ову изразиту потребу за обједињавањем, препознаће их појединци, организације и институције, чији су програми у принципу засновани на прогресивним, демократским и патриотским опредељењима и којима је мир у Србији и њен убрзан развој, интегрисање у савремене привредне и политичке процесе и добробит свих грађана, врховни интерес. Налазимо се пред вратима новог века, у времену великих економских, друштвених, технолошких промена и бројних изазова. У данашњем свету снажно су присутни и при-

тисци глобализације и интеграције. Србија мора у потпуности да постане саставни део тих процеса. Она за то има све услове, али промене које воде бољем животу не долазе сам�� од себе, нити се ту коме шта поклања. Ми то јако добро знамо. Зато позивам све вас и све грађане који желе добро својој земљи да се уједине у циљу стабилности и јачања Србије и Југославије, економског просперитета и бољег живота свих грађана. Поштовани народни посланици, уважени председниче Скупштине, при формирању нове владе пошао сам од тога да је за Србију најбољи концепт - Влада народног јединства. То је став моје странке и мој став као мандатара био и пре четири године, то је став и данас. Он се потврдио као концепт и као резултат. Опредељење је било да све парламентарне странке уђу у Владу народног јединства и носе одговорност за остваривање виталних, националних и државних интереса. Настојање да све странке буду заступљене на равноправној основи у Влади народног јединства, разговарао сам отворено и искрено са овлашћеним представницима свих парламентарних странака. Све странке су имале равноправни третман у консултацијама. Тако сам био отворен и искрен са Српским покретом обнове, верујући у њихове искрене намере. Ми нисмо реаговали, ни на неке неодмерене изјаве СПО-а о неком њиховом посебном значају и посебним захтевима, јер смо то сматрали њиховом унутар партијском потребом. Председник СПО-а Вук Драшковић, пре разговора о саставу Владе, наглашавао је потребу о постизању споразума о питањима везаним за Декларацију о народном јединству, што се поклапало и са нашим концептом Владе народног јединства, тако да ту није било неких већих проблема. Стављајући у први план програмски прилаз, СПО је чак јавно истицао да број министара из појединих странака није најбитнији за формирање Владе. Као мандатар предложио сам СПО-у девет од 23 министарска ресора. Међу њима неколико кључних - два од седам министара без портфеља и два од пет председничких места, што је 36% у Влади, иако СПО има свега 18% посланика у Народној скупштини. Консултацијама је постигнут споразум о Декларацији о народном јединству. Нажалост, после свега, када су принципи усаглашени, одједном су нам на последњим консултацијама испостављени захтеви у којима СПО тражи привилегован положај,

25


да сам има више места у Влади од СПС, уз изричит став, да уколико то не прихватимо, цитирам "Сматрајте да су наши разговори о новој републичкој влади коначно завршени". Лично сам био изненађен таквим ставом, јер сам био стекао утисак да је постојала стварна жеља свих фактора да се Влада народног јединства формира. Исто ме је тако, баш у том тренутку, кад се наша земља нашла пред међународним и унутрашњим притисцима и када је Влада започела дијалог са представницима албанске националне мањине и другим мањинама на Косову и Метохији, изненадио ме је поступак СПО-а да не учествује у саставу државне делегације на Косову и Метохији. Жао нам је и сада што СПО није ушао у Владу. Жао нам је што у Владу нису ушли и представници Савеза војвођанских мађара, јер су они подржали концепт и програм Владе народног јединства. То од стране Владе неће мењати позитиван став који Влада има према Савезу војвођанских мађара. У целини, Влада ће наступати тако, да интереси земље и грађана буду увек испред страначких интереса. Поштовани посланици, после свих обављених консултација, предлажем Влади, компетентну по саставу, способну, да одговори на приоритете, приоритетне народне и државне послове, која ће имати стабилну подршку у парламенту и поверење у народу, јер иза Владе стоји скоро 4/5 посланика у Народној скупштини. Тиме ће се обезбедити стабилност Србије, која нам је данас веома потребна. Стабилност је битан услов за даљу обнову економије и убрзани развој, остваривање социјалних функција државе, ефикасну правну државу и даљи развој демократије. Уважени народни посланици, председниче Народне скупштине, у Владу народног јединства предлажем: За потпредседнике - (читам по абецедном реду) Милована Бојића, рођеног 1955. године. Доктора медицинских наука, професора Универзитета у Београду, директора Института за кардиоваскуларне болести, Дедиње и посланика. Ратка Марковића, рођеног 1954. године, доктора правних наука, професора Универзитета у Београду и досадашњег потпредседника Владе. Томислава Николића, рођеног 1952. године, народног и савезног посланика, Драгомира Томића, рођеног 1937. године, председника Холдинг- Компаније "Симпо", досадашњег министра - координатора у Влади Републике Србије, Војслава Шешеља,

26

рођеног 1954. године, дипломираног правника, доктора наука, савезног посланика у Већу грађана Савезне скупштине, председника Скупштине општине Земун. За ресорне министре предлажем: за министра унутрашњих послова, Влајка Стоиљковића, рођеног 1937. године, дипло мираног правника, досадашњег министра унутрашњих послова и потпредседника Владе, за министра финансија предлажем Милачића Борислава, рођеног 1953. године, дипломираног економисту, досадашњег министра финансија. За министра правде предлажем Драгољуба Јанковића, рођеног 1945. године, дипломираног правника, председника Првог општинског суда у Београду. За министра за локалну самоуправу предлажем Гордану Поп- Лазић, рођену 1956. године, дипломираног правника, секретара Скупштине општине Земун. За министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јована Бабовића, рођеног 1946. године, доктора агроекономских наука, редовног професора Универзитета у Новом Саду, досадашњег министра пољопривреде, шумарства и водопривреде. За министра за индустрију, Луку Митровића, рођеног 1951. године, дипломираног инжињера машинства и савезног посланика. За министра за рударство и енергетику, Животу Ћосића, рођеног 1942. године, дипломираног машинског инжињера, досадашњег министра за индустрију, за министра саобраћаја и веза Драгана Тодоровића, рођеног 1953. године, дипломираног инжињера, народног посланика и потпредседника Народне скупштине Републике Србије. За министра грађевина, Дејана Ковачевића, рођеног 1937. године, дипломираног грађевинског инжињера, досадашњег министра без портфеља, задуженог за инфраструктурне капиталне пројекте. За министра трговине, Зорана Красића, рођеног 1956. године, дипломираног правника, савезног посланика у Већу грађана. За министра туризма, Слободана Черовића, рођеног 1955. године, магистра економских наука, генералног директора хотелског предузећа "Метропол" и савезног посланика. За министра за економску и власничку трансформацију, Јоргованку Табаковић, рођену 1960. године, дипломираног економисту, народног и савезног посланика. За министра за рад, борачка и социјална питања, Томислава Миленковића, рођеног 1950. године, дипломираног економисту, директора Јавног предузећа ПТТ саобраћаја Србије, народног посланика.

За министра за бригу о породици Раду Трајковић, рођену 1953. године, лекара, магистра наука и асистента на Медицинском факултету у Приштини и савезног посланика. За министра за науку и технологију, Бранислава Ивковића, рођеног 1952. године, доктора наука, редовног професора на Универзитету у Београду, досадашњег министра грађевина. За министра просвете Јову Тодоровића, рођеног 1937. године, дипломираног машинског инжињера, доктора наука и професора Универзитета у Београду, досадашњег министра просвете. . За министра културе, Наду Поповић-Перишић, рођену 1946. године, доктора наука, досадашњег министра културе. За министра здравља Лепосаву Милићевић, рођену 1950. године, досадашњег министра здравља. За министра за заштиту животне средине, Бранислава Блажића, рођеног 1957. године, лекара, специјалисте, савезног посланика у Већу грађана Савезне скупштине. За министра за омладину и спорт, Зорана Анђелковића, рођеног 1958. године, директора предузећа "Генекс-систем", народног и савезног посланика. За министра за везе са Србима изван Србије, Милорада Мирчића, рођеног 1956. године, дипломираног инжињера и народног посланика. За министра вера, Милована Радовановића, рођеног 1954. године, правника и народног посланика. За министра за информације, Александра Вучића, рођеног 1970. године, дипломираног правника, директора спортско -пословног и службеног центра "Пинки", народног и савезног посланика. За министра без портфеља предлаже (читам по азбучном реду): Милана Бека, рођеног 1961. године, дипломираног саобраћајног инжињера, досадашњег министра за економску и власничку трансформацију. Чедомира Васиљевића, рођеног 1947. године, саобраћајног инжињера, народног и савезног посланика, Мају Гојковић, рођену 1963. године, дипломираног правника, адвоката и савезног посланика у Већу грађана Савезне скупштине, Ђуру Лазића, рођеног 1953. године, професора и досадашњег министра у Влади Републике Србије, Пају Момчилова, рођеног 1948. године, лекара, магистра медицинских наука, асистента на Медицинском факултету у Београду, Ивана Седлака, рођеног 1951. године, дипломираног правника, досадашњег министра у Влади Републике Србије, Слободана Томовића, рођеног 1946. године, магистра техничких наука. Захваљујем на пажњи.


Велики збор оригиналних наочара за сунце најпознатијих светских произвођача по повољним ценама.

064 12 696 72

27


Развој телекомуникација услов изласка из кризе

ПРОДАЈА ЗЛАТНЕ КОКЕ

Среда, 17. новембар

Телеком је један од највећих техничких система у земљи који располаже са импозантном телекомуникационом инфраструктуром, има јаку корисничку базу и као важан ресурс земље окупља велику критичну масу најквалитетнијих инжењера

28

Светска економска криза оставила је дубок траг у економијама великих земаља, а на оне мање деловала катастрофално. Ако се свему дода и транзиција онда податак да се Телеком Србија нашао на листи од 200 земаља које су оствариле највећи профит у претходној години делује оптимистички, поготово ако се зна да је то остварено у изузетно тешким условима. Једна студија о стању у Телекому гово ри да показатељи о успешности у 2012. години ипак нису толико сјајни. Иако је и даље највећа компанија са највећим бројем клијената која бележи константни раст дохотка тај раст је мањи од инфлације. Званични подаци о успешности пословања у овој биће познати тек у марту наредне године када Рател буде објавио годишњи извештај. Многе у Србији изненадила је недавна оставка првог човека Телекома иако је за време његовог мандата компанија постигла значајне резултате. У том периоду остварен је раст прихода по стопи од 5, а добит по просечној стопи од 8,3 посто годишње. Нето дуг је преполовљен и од 904 спао на 436 милиона евра. Ако се узме у обзир и дуг који је настао по основу откупа удела грчког партнера долази се до податка да је смањен за 23 посто, и износи 701 милион евра. У истом периоду у мрежу и опрему инвестирано је 740, а акционарима исплаћено 300 милиона евра. Велике користи имала је и држава у чији буџет се слило чак 80 одсто прихода. Резултати су још значајнији ако се зна да је све остварено уз смањење броја запослених од 9 одсто, а оних који су били ангажовани а нису били у радном односу чак за трећину. Број корисника фиксне телефоније остао је на истом нивоу, док је мобилна после пет година оштре конкуренције одржала исту позицију по броју корисника и саобраћају. У сегменту интернета и мултимедија остварен је енормно висок раст, а на рачунима компаније налази се 4,34 милијарде динара и 34,3 милиона евра што укупно износи око 71,6 милиона евра. Ако

би се укључило и оно остварено у Републици Српској резултати би били још повољнији. - То је импресивно када се има у виду да у последње 4 године бруто домаћи производ на нивоу Србије није уопште порастао, а да ће у овој години бити смањен најмање, 3 а можда и 5 одсто. Ово што министар финансија каже да ће бити смањен 0,5 до 1 посто нема везе са стварношћу – истиче проф. др Млађен Ковачевић, члан Академије економских наука. Овакве тврдње поткрепљује податком о смањењу пољопривредне производње за 30, индустријске за 7, а промета у трговини за десетак процента. Око 400 хиљада људи је у међувремену остало без посла, а сваки од њих има више од једног члана породице кога мора да издржава. У таквој ситуацији, уз либерализацију тржишта, смањену потрошачку моћ пензионера и других, осетно су смањене и могућности коришћења услуга Телекома. У великим тешкоћама су сви који су се задужили, посебно они који су узимали кредите са девизном клаузулом. Ако се томе додају и курсне разлике које су негативно утицале на финансијске резултате Телекома онда је јасно зашто је, упркос свему, Телеком светла тачка на приврдном небу Србије. Све ово чуло се на округлом столу са темом „Улога Телекома у превазилажењу привредне кризе, развоју нових телекомуникационих услуга, телекомуникационог тржишта у Србији и позитивним и негативним ефектима евентуалног покушаја поновне продаје Телекома“. Амбиција организатора била је да систематизује мишљења учесника и упути их Телекому, државним органима и медијима. Пре годину дана веома актуелна биле је дилема да ли Телеком треба продати, приватизовати или задржати у државном власништу. Упркос тврдњама неолиберала да компанија срља у енормне губитке, и да је треба продати пре него опадне интересовање за куповину, преовладало је мишљење да то ипак не треба чинити. Овакав став заснован је на страху да би средства

од продаје била потрошена за неколико година и да више не би било профита, јер би он одлазио у иностранство. Кад је објављено да је Телеком прошлу годину завршио са позитивним растом профита појавила се тврдња да би профит државе био и већи да је компанија продата. Иако не одбацује такву могућност др Ковачевић указује и на могуће последице. - Прво би 20 до 30 посто радника било мање. Цео профит би отишао ван Србије, буџет не би добио колико добија, а држава све потрошила као и кад је продала друге компаније. Можда би били у нешто бољој буџетској финансијској ситуацији, али би остали без златне коке – каже он. У делу стручне јавности влада уврење да би брло брзо могла бити актуелизована дилема о продаји. На такво размишљање наводи чињеница да ће држава бити принуђена да уђе у нови аранжнам са Међународним монетарним фондом који би ово могао да постави као један од услова за доделу кредита. Иако је пре два месеца актуелни премијер категорички одбијао могућност новог аранжнмана са овом финансиском институцијом, када је боље упознао ситуацију са буџетом не одбацује ни ту могућност. Ако буде усвојен ребаланс буџета, о коме ће ових дана расправљати посланици Народне скупштине, реално је очекивати да ће дефицит бити већи него раније. - Србија је постала наркомански зависна од страних кредита и она ће бити итекако заинтересована да закључи споразум који ће бити јако неповољан с обзиром на камате и друге услове. Оно што ће бити реално очекивати, знајући логику и филозофији Међународног монетарног фонда, јесте да ће он инсистирати на даљој приватизацији свега, Аеродрома „Никола Тесла“, Енергопројекта, Телекома, а питање ја да ли ће наши преговарачи имати снаге да се одупру таквим захтевима – каже др Ковачевић. Светска економска криза добија на интензитету, а врло велике размере има у ев-


розони која очекује пад бруто домаћег производа од 2 одсто. У таквој ситуацији продаја компаније као што је Телеком не би могло да се сматра домаћинским потезом, јер би цена на тржишту била ниска и далеко испод реалне. Са друге стране поново се актуелизује страх да би средстава од продаје била потрошена на пензије и плате запослених у јавном сектору, а не на неку од великих инвестиција каква је изградња Коридора 10 и слично. У таквој ситуацији кроз само неколико година не бисмо имали ни Телеком ни профит који он остварује. Уз смањење броја запослених остаје и страх да би, а то је већ потврдила пракса, цене услуга биле знатно више.

Иако се међу владајућим структурама тренутно не размишља о продаји Телекома верује се да ће ово питање бити актуелизовано после евентуалног закључења уговора са Међународним монетарним фондом о стенд-бај аранжману. Стручњаци верују да ће фонд инсистирати да што мање пара даје кроз кредите, а да Србија прода све што може продати. На овакав закључак наводи актуелни притисак међународних финанисјских институција на Грчку да прода острва и државне компаније како би избегла банкрот. У тако тешкој ситуацији веома је важно ко ће се наћи на месту првог човека Телекома. Уместо политичке фигуре, која се као пион помера на шаховској табли, неоп-

ходно је да то буде стручњак великих капацитета. Уколико таквих нема у земљи стручњаци верују да не треба одбацити могућност да се нађе изван ње. - Врло је важно да на чело Телекома дође врхунски стручњак, а још важније да има осећај да мора да се ослони на људе који познају ту област. У супротном Телеком би врло брзо могао да пређе у страно власништво, или да ће резултати његовог пословања бити негативни. Убеђен сам да ни идуће године бруто домаћи производ у Србији неће расти, да ће број људи без посла бити повећан, а то аутоматски ствара неповољу климу за развој Телекома – каже др Ковачевић, један од највећих противника продаје ове компаније.

29


Попис пољопривреде

РЕАЛНА СЛИКА АГРАРА

Понедељак, 19. новембар

Ако желимо добре одлуке и израду једне развојне аграрне политике, добре дугорочне и краткорочне стратегије у аграру, морамо да имамо добру базу података

30

Први попис пољопривреде у Србији извршен је још у осамнаестом веку. Oд половине деветнаестог у Србији и крајевима под бившом Аустроугарском редовно je пописивана само стока. Први општи попис пољопривредних газдинстава спроведен је последњег дана марта 1931. године, у оквиру светског пописа пољопривреде, а на основу Закона о попису становништва, пољопри вредних газдинстава и стоке. По завршетку Другог светског рата први попис је извршен 1948. а до 1953. године сваке године вршен је само попис стоке. Изузетак је 1951. година када су 15. јануара, поред података који су се односили на стоку, прикупљани и основни подаци о земљишту, структури сетвених површина, пољопривредним машинама и оруђима. Попис пољопривредних газдинстава 1960. године други је општи попис пољопривреде, а спроведен је у периоду од 1. до 10. марта. Попис индивидуалних газдинстава извршен је од 15. до 31. маја исте године. Почетком октобра ове године, после пола века, Републички завод за статистику започео је попис пољопривреде који би требало да се заврши до 15. децембра. Пописом који кошта 15 милиона евра биће обухваћена сва пољопривредна газдинства на територији Србије, а по половину средстава обезбедила је Европска унија. П��слове припреме, организације и спровођења пописа по општинама Републички завод за статистику обавља преко пописних комисија, а јединице локалне самоуправе су су обавезне да пруже сву потребну помоћ. У попис је укључено Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и остала министарства и друге организације. Овогодишњи попис обухвта породична пољопривредна газдинства, привредна друштва, земљорадничке задруге и друге облике организовања са статаусом правног лица и предузетнике који претежно обављају делатности пољопривредне производње. Породична газдинства и газдинства предузетника пописују се на основу Листе домаћинстава са пољопривредном производњом, која је формирана на основу прошлогодишњег пописа становништва. Учешће у попису је обавезно, а прикупљени подаци представљају службене статистичке податке који, као тајни, подлежу посебној заштити у

Јасмина Савић свим фазама реализацаије процеса. Подаци који се прикупе у попису пољопривреде неће бити доступни ниједној институцији, а објављиваће се само у збирном облику за ниво општине или неке гране. Свако одбијање давања података, давање података или злоупотреба службених статистичких података повлачи прекршајну одговорност за коју је предвиђена новчана казна, за породична пољопривредна газдинства од 20 до 50 хиљада динара, а за правна лица до милион динара. Попис пољопривреде на територији града Краљева врши 120 од 256 овлашћених пописивача са подручја Рашког управног округа. Прикупљање тачних податка изузетно је важно у процесу придруживања Европској унији како би могле да се договарају квоте за извоз на ово подручје и добију одговарајуће субвенције из европских фондова намењених пољопривредној производњи. Ова средства, тврде статистичари, биће дељена према ставрним количинама и потенцијалима које има свака општина посебно. У зависности од конфигурације терена, броја насеља и ангажованих пописивача зависи и динамика пописа. Тако је до сада у централној Србији посећено 77 одсто газдинстава, колико и на територији Рашког

округа. На територији Подручног одељења Краљево Републичког завода за статистику, које обухвата Рашки, Расински и Моравички округ, посећено је 76 осто пољопривредних газдинстава. На подручју Рашког управног округа најревноснији су били пописивачи општине Рашка, који су посетили чак 89 одсто газдинстава, следи Краљево са 84, Врњачка Бања са 83, Нови Пазар 67 и Тутин 64 одсто. Од укупно 348 правних лица, која су се нашла у адресару пољопривреде Подручног одељења Краљево, до половине новембра обухват је реализован са 92%. Из Републичког завода за статистику стиже апел пољопривредницима да буду искрени у давању одговора, јер је осим за њих и за државу и локалну самоуправу важно да се добије реална слика аграра. - Ако желимо добре одлуке и израду једне развојне аграрне политике, добре дугорочне и краткорочне стратегије у аграру, морамо да имамо добру базу података. Оно што сада покажемо биће основа за добијање квота из предприступних фондова Европске уније, а уколико покажемо мање од онога што је реална слика, мање ћемо и повући средстава из тих фондова – каже начелница Подручног одељења Краљево Републичког завода за статистику и регионални координатор пописа Јасмина Савић. Пре почетка пописа пописивачи су прошли петодневну обуку како би били спремни да поступају у свим ситуацијама на терену. У случајевима када у газдинству не нађу лице које може да саопшти тачне податке у обавези су да посету понове онолико пута колико је то потребно. Сваки пописивач је дужан да више пута покуша успостављање сарадње са лицима код којих постоји благи опрез у давању података, а све у циљу избегавања кажњавања као крајње мере. Запажено је да се благи опрез у давању података односи првенствено на закуп пољопривредног земљишта, а примећен је и код закуподавца и код закупца. Процењено је да је два месеца довољно да се дође до саваког домаћинства које је предмет пописа, а очекивани проблеми на територији града Краљева последица су велике разуђености територије и великог броја домаћинстава.


Акција Савета за безбедност саобраћаја

Уторак, 20. новембар

ДАН СЕЋАЊА НА Ж

32

Дан сећања на жртве саобраћајних незгода први пут је обележен у Великој Британији 1993. године, а Уједињене нације су 2005. године усвојиле резолуцију којом су позване државе чланице да сваку трећу недељу новембра обележе као Дан сећања на жртве саобраћајних незгода. У Србији је у првих 10 месеци ове године у 31.025 саобраћајних незгода живот иизгубило 577 особа, док је 15.355 је повређено. Најчешћи изазивачи саобраћајних незгода, у овом периоду, су возачи путничких возила, возачи теретних возила, мотоцикисти, возачи трактора и бициклисти. Кад су најмлађи учесници у саобраћају у питању, односно деца до 14 година, живот је изгубило њих четрнаесторо, а 1267 је лакше и теже повређено. На територији на којој безбедност саобраћаја контролишу припадници Поли-

цијске управе Краљево ситуација је повољнија у односу на исти период прошле године. Ова повољност се огледа у смањењу укупног броја саобраћајних незгода, као и броју страдалих лица. Број саобраћајних незгода је смањен за 15, а број страдалих за 6 процената. У првих десет месеци ове године на путевима око Краљева смртно је страдало 19 особа, док је тај број у истом периоду прошле године износио 20. Основни узроци саобраћајних незгода су првенствени непрописна брзина, а затим радње возилом у саобраћају, непрописна претицања, а врло често као пратећи узрок јавља се утицај алкохола код возача. Најугорженије категорије су у првом реду су возачи моторних возила, затим пешаци, па путници у возилима. И ма колико да статистика показује извесне

знаке побољшања о неком задовољству се не може говорити док год се, као последице саобраћајних незгода, појављује и минимални број смртно страдалих. - Припадници саобраћајне полиције су за првих 10 месеци ове говине открили преко 12 хиљада саобраћајних прекршаја које су учинили возачи. Зато ћемо и у наредном периоду интензивно и континуирано вршити контролу саобраћаја циљано усмерену на основне узроке који доводе до саобраћајних незгода са најтежим последицама како би ниво безбедности подигли на већи степен – каже командир Саобраћајне полицијске испоставе Краљево Иван Вучетић. Закон о безбедности саобраћаја на путевима је дефинисао обавезу локалних самоуправа да, у циљу унапређења безбедбности на својој територији, фор-


ЖРТВЕ

мирају Савет за безбедбост саобраћаја. Тако је и град Краљево 2010. године формирао двадесетједночлани Савет за безбедност саобраћаја у коме се налазе 17 људи који се баве пословима саобраћаја, од Градског већа преко саобраћајних инспектора и саобраћајних инжењера. У рад Савета укључени су представници образовања, ауто школа и превозника, као и других институција које се на било који начин баве саобраћајем у граду. Основни задатак Савета за безбедност саобраћаја је финансира радове на критичним тачкама у граду како би се повећала безбедност учесника у саобраћају и смањио број погинулих. Према Закону о безбедности у саобраћају средства за рад Савета обезбеђују се од наплаћених казни за саобраћајне прекршаје, која се уплаћују у градски буџет, а могу се користити само

Савет за безбедност саобраћаја сваке треће недеље у новембуру обележава Дан сећања на жртве саобраћајних незгода који су 2005. године установиле Уједињене нације

за ову намену. Председник Савета за безбедност саобраћаја, и члан Градског већа задужен за ову област, Ненад Марковић подсећа да се завршава реконструкција Жичке улице од кружног тока до раскрснице са 4. црногорском. Појачана хоризонтална и вертикална сигнализација на овом путном правцу у многоме ће повећати безбедност саобраћаја у овом делу града. Иако се на плану безбедности учесника у саобраћају запажају одређени резултати у Савету још нису задовољни. Када је у Француској започела стриктна примена закона о безбедности саобраћаја у првих пет година број погинулих се смањио за половину. Пројектовани циљ краљевачког Савета је да се оствари смањење од минимално трећине. У зависности од временских прилика до краја године требало би завршити ра-

дове у Доситејевој улици и у Ратини, а и у наредној години наставити континуирана активност, у првом реду у зонама око школа. Преко Савета за безбедност саобраћаја финансираће се изградња паркиралишта и увођење хоризонталне и вертикалне сигнализације. Очекује се да би стварање могућности за увођење СМС паркиралишта смањило тражњу за паркирањем у најужем центру град. Тако би се, верује Марковић, допринело већој безбедности учесника у саобраћају. У зависности од прилива средстава у фонд из кога се финансирају активности Савета реализоваће се и план постављања камера за надзор учесника у саобраћају на појединим локацијама у граду. Верује се да ће то у значајној мери повећати опрезност возача условљену сазнањем да их неко у сваком тренутку посматра.

33


АКЦИЈА ПОЈАЧАНЕ КОНТРОЛЕ САОБРАЋАЈА

34


Припадници саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево редовно учествују у координираним акцијама контроле саобраћаја са колег��ма из других управа. Основни акценат последње био је контрола алкохолисаности возача, а циљ да се што већи број њих обухвати контролом како би се стекао прави увид у број оних који управљају моторним возилима под дејством алкохола. У том циљу одређени су пунктови, а десет полицијских службеника контролисало је возаче који су долазили из оба смера. На основу анализе стања безбедности саобраћаја извршен је избор места за постављање пунктова на којима може безбедно да се изврши кон-

трола без сметњи за нормално одвијање саобраћаја. Иако је контрола вршена у преподневним часовима било је случајева вожње под дејством алкохола и задржавања возача до истрежњења. - Сличних акција ће бити и у наредном периоду. Ово је била циљана акција на алкохол, а биће и по питању брзине, која се јавља као један од уз узрока највећег броја саобраћајних незгода, али и свих других прекршаја укључујући пролаз кроз црвено светло семафора, непрописно претицање и слично – каже командир Саобраћајне полицијске испоставе Краљево Иван Вучетић.

35


36

Понедељак, 19. новембар


Ход по мукама Олге Милутиновић

ПРЕВАРЕНА ПА ОСТАВЉЕНА - Иако је још пре седам година уплатила 35 хиљада евра за стан у Краљеву Олга Милутиновић избачена из њега када инвеститор није могао да врати кредит добијен од банке Јесен се убрзано ближи крају, зима је на прагу, а ход по мукама Олге Милутиновић, који је отпочео током рошле године, наставља се без изгледа да ускоро буде прекинут. У седамдесетчетвртој години живота, после две тешке операције, болесна и са промрзлинама на ногама, које је задобила током прошле зими, није сигурна где би могла да дочека следећу. Оваква прича и не чуди у време када је све више оних који тешко живе и са стрепњом очекују зиму. Али, Олга се никако не уклапа у ту причу. Када се, после дугогодишњег боравка у Немачкој, вратила у земљу са намером да ту мирно проживи остатак живота у стану који је купила, делом тешко зарађеним новцем а делом средствима кредита, није ни слутила да ће постати жртва преваре и врло брзо бити избачена на улицу. Према предуговору са инвеститором зграде број 19 у Чика Љубиној улици уплатила је још 2005. године 35 хиљада евра. Градња је започета, али су радови одмицали споро, па је била принуђена да тражи повраћај новца како би стамбено питање решила на други начин. Осим потписаног признања да ће јој новац бити враћен није добила ништа. Инвеститор је због немогућности да заврши изградњу право на то уступио другој особи која ће, а то је откривено много година касније, да би

добила кредит за наставак радовља под хипотеку ставити између осталих и Олгин стан. Из Немачке није Олга била у ситуацији да буде упозната са свим детаљима изградње и проблемима које има инвеститор. Није много ни журила, а њениој срећи није било краја кад је коначно добила кључеве и почела да опрема стан намештајем који је стигао из Немачке. После земљотреса који је пре нешто више од две године погодио Краљево стан је до те мере оштећен да је уложила додатних 6000 евра на његово сређивање. Можда и није требало толико, али је желела да га додатно учврсти како би био сигурнији у случају неког новог потреса. Месец дана су мајстори провели у стану, а онда, као да је неко чекао да се радови заврше, уследио је хладан туш, судска пресуда којом се налаже исељење. Испоставило се да је додатна средства уложила у стан који није њен. Од шока доживљеног у тренутку када се нашла на улици ни данас се не сећа добро свих детаља. - Куца неко на врата и ја отворим, а немам појма шта се дешава. Ушли су полицајци, мени се слошило, па су звали хитну помоћ и дали ми некакве инјекције. Била сам као дрогирана после тога и не знам ни где су ме одвели. Не знам ни где сам

37


спавала те ноћи. Сутрадан сам схватила да сам била у Матарушкој Бањи – прича Олга по ко зна који пут, за третходних годину дана, поновљену причу. Све ствари које је унела у стан још су тамо, али им нема приступ. Суд је потврдио власништво банке над станом, али Олга није престала да тражи правду обијајући прагове разних министарстава у Београду. Свуда је добијала исти одговор, банка је у праву. Олга и данас верује да је кредит за довршетак радова добијен на основу лажних података. Али, то је мала утеха за оно што је преживела и штету коју је претрпела. А она може да буде још већа јер банка нуди кредит за откуп стана који је једном већ платила. Обијање прагова локалне самоуправе резултирало је привременим смештајем, у објекту на локацији спортског аеродрома, са избеглицама које су тамо живеле. Пола године није било ни воде, а пуштена је, каже Олга, тек пред мајске изборе ове године. Сада има воде, али нема струје која је искључена због нагомиланих дугова. Зато ретко одлази тамо, а ноћи проводи код пријатеља. У стан не може да уђе ни да би узела нешто од гардеробе. Нису јој дозволили да узме ни медицинску документацију за сина који је већ дуже време смештен у стационару у Алексинцу. - Једну зиму сам провела доле, наилази нова, а нема решења, па сам ишла у општину да тражим неки смештај. Тамо су

38

ми рекли да поднесем захтев за смештај у неки стан на Берановцу. Ја не тражим стан, тражим само неку топлу собу и купатило док не добијем оно што је моје – прича уплакана Олга већ на измаку живаца. Остаје јој једино још да правду потражи у међународном суду. Била је, каже, годинама и гладна и жедна, гола и боса, штедећи да би обезбедила стан у коме би мирно провела старачке дане. - Током протекле зиме прсти су ми промрзли, јер нисам имала ни гардеробу. Ја ћу и да гладујем, али да имам кров над главом. Тражим само своје, јер нико не може да плати све оно што сам пропатила у овом прериоду. Мој муж се толико жртвовао за ову земљу, а сада кад мени треба помоћ нема никога. Очигледно ме терају из земље – очајна је Олга. У сличном положају нашло се још неколико власника станова у згради у Чика Љубиној улици. Сви су већ исељени, међу њима и власници плаца на коме је направљена зграда. Неизвесна зима је све ближе, а решење проблема све даље, баш као и судски процес који Олга води против инвеститора коме је дала новац. На последњем рочишту стекла је утисак да се намерно одуговлачи, овога пута због промене адвоката туженог коме треба додатно време да се упозна са свим детаљима предмета који се односи на тужбу. Плаши је помисао да би у недоглед могли да се смењују адвокати одбране и сваки пут траже одлагање из истих разлога као и сада.


39


40


Бранко Шериф

Ч О В Е К БЕЗ АДРЕСЕ (5)

Идемо ја Славко, и кум Зоран из Загреба за Словенију. Ми пођосмо, а Зоран у Добови чека воз. Воз Турчин Акрополис, а како уђосмо у вагон, само стражари седе на клупама. Улази воз полако у станицу кад Туркиња избацила кроз купе гузицу оволику, а спавају још две. Кажем дај да видимо нешто да се уради, пусти мене. Кажем пусти Славко мене дугачак сам узећу ја. Он полагано поче да је пипа коленом по дупету. Иде, иде, иде и једва узе коверту. Било је 16 хиљада марака. Кажем што ниси узео све три ташне мајку ти... Силазимо у Добови, а Зоран нас чека. Заспао је у ауту, па га будим и кренемо. Од Добове према Загребу несмањеном брзином јури један ауто и не спушта гас. Кажем куме, јел видиш ово. Каже видим, али ми се не свиђа ни мало. Џукеле из Новог Сада не слушају. После једног правца из кривине изађе шлепер, а он смота БМВ и нагузи се на нас. Седео сам позади и пао, па осетим да ме све боли. Мене и Славка возе санитетом и замисли будалу. Лежи један човек на оном санитету, а вири му оволико пула (новчаник). Славко хоће да га одради. Кажем, видиш колико пара имамо, оћеш још пара. Довезу нас у болницу, а лежи други човек повређен у удесу. И њему вири новчаник, а Славко хоће да га узме. Кажем, јеси ли нормалан, знаш колико пара имамо. Један лекар Арап дође па га отера. Пита шта ме боли, а све ме боли. Поделимо паре на три дела, по пет, и хиљаду за његов ауто. Како је дошао у салу сели су у собу и барбут. Кад смо после ишли за Италију ја му дајем лову на зајам. Вратио је поштено. То су те неке чудне дискусије. Највише сам имао 250 хиљада марака. То је у то време било као сада око 350 хиљада евра. Много је то пара да је паметан човек био. Али, било је тешко сачувати. Треба целу ноћ да се коцка, па покер, барбут... Знаш ко је сачувао највише пара захваљујући мени? Кривоглави Владо Лабо.

*** Био сам више пута у затвору, а сада сам нигде. Немам стан и не станујем нигде, јер држава тако хоће. Само два пута у животу поступио сам глупо, први пут кад сам трећој жени поклонио кућу и други пут кад сам се одјавио из стана у Кидричевој број 228 и пријавио на Баштованску 53 у Сијаћем пољу. То је кућа коју смо жена и ја купили од Веса Корњаче, па после реновирали. Знаш Веса? То је онај што је убио Ђекића код Ауто-мото друштва. Нисам у контакту са братом који је остао у татином и мајчином стану одмах испод Супермаркета, тамо где је авион у Доситејевој улици. Израдили су ме 1993. године кад сам се вратио у Србију и питао шта је са станом. Сестра која живи у Београду каже бато, имала сам неких пара па смо откупили стан и преписала на Милета. Тако зову нашег буразера Драгана. Кажем чекај, јел мајка била жива, могло је на њу да се препише. Брат је само чекао да се одјавим из стана и одмах ми је сложио полицију. Каже, он не станује овде и нема право приступа стану који је откупљен и води се на његово име, иако смо станарско право имали мајка, он и ја. Жена је сама са сином, а и њега истера кад се напије. Да сам знао у Франкфурту да је толика пијандура никад се не бих женио. Ја сам ништа, немам никакав простор. Дођем код неког да преспавам, прекосутра код овога, код познаника и пријатеља, сваки дан мењам место. Ето то је тај чувени Бранко. Шта да им радиш? Своја крв се не пушта. Тотални сам социјални случај. Имам 5400 динара месечно које подижем на пошти. Три дана можеш мало да се наједеш. Опет, има добрих људи који ме још воле. Има још таквих, не могу да грешим душу. Био бих скот кад бих рекао да их нема. Ево ту је Саво Радуловић. Захвалан сам за неке ствари што ми

41


је помогао. Ништа ми теже нема него кад знам у каквој сам лепоти живео и колико сам им помагао, шта сам све радио, а тако мучки да ми се врати, то је невероватно. Да сам нешто лоше направио па да ми кажу ако. Мој живот ван закона је био добар и за мене, а и за њих, ако смо се добро разумели. Ако сам ја имао данас 20 хиљада марака они су имали десет хиљада, ако сам имао 5 они су имали три, а ја две. Никад их нисам одвајао, никада. Тражио сам од општине помоћ колико за пут да одем у Топоницу на петнаестину дана да се мало одморим. Ако не ваља дају ми отпусну листу и ја се вратим у Краљево. Не знам коме да се обратим. Могао сам да идем у центар, тамо где кувају клопу, али где после да перем судове. Можемо да кажемо да сам гладан и то дебело. По пет или шест дана не ставим ништа у уста. Некада сам имао у џепу много хиљада марака у кешу, а сад немам ни две жуте банке. У џепу имам само цигаре. Знаш шта је младост. Нисам размишљао да ћу доћи у овакву ситуацију. То је она дискусија што ј... п... а није к... Постоји једна ствар кад размишљаш о местима где виски не кошта десет марона, него 70 или 90. Живело се на високој нози, јер сам имао. Али, било је буразеру ноћи, док нисам урадио нешто, које сам проводио по парковима. Кад је топло време изаберем клупу па узмем фурст, тако се зове она бела немачка кобасица, узмем сенфа и поједем, па сам миран. Био бих стварно кретен, и ван сваке памети, кад бих рекао да нисам био по хотелима кад је имало севга. Зашто сам дозволио да дођем у овакву ситуацију и где сам погрешио? Не знам. Дозволио сам да ме једна свиња стрпа оних првих пет година у затвор. То је био преломни тренутак у животу. Имао сам дивну жену коју су баба и деда, а био је поротник у суду, натерали да абортира у петом месецу трудноће. Знаш која је моја највећа грешка? Колено ми јебе мајку. Има једно три године да не могу да потрчим. Човек сам који има златне руке, али јебо ти златне руке кад немаш ноге. То је проблем. Нисам зависан од алкохола, бар мислим да нисам, али волим да попијем. Попијем по неку ракију, пробудим се у један сат ноћу. Аритмија чуке ме мало дрка, притисак и тако даље. Имам књижицу, идем код лекара, али све је то куплерај. Није то више оно што је било некада. Замисли, дођеш код неке фу-

42

каре и кажеш молим вас препишите ми лекове. Дођем у 1 или два сата, она може да препише за пет минта, а каже дођите у 7 сати увече. То су неке ствари због којих ова држава брзо пропада. Све док се татини синови и друштво пресвлаче и облаче биће тако. Једини који може нешто да уради у овој Србији тренутно је Николић. Имам сто посто поверења у гробара. Уколико за годину дана не ураде ништа треба усраним моткама да их бијемо. Сви који су били тврди радикали прешли су код њега. Све их знам до једнога. Знаш ко је највећиу даса по мени. Мисле да је луика, а он је човек. Јовашевић је најбољи даса по чему год хоћеш. Знам га још из времена кад је био лекар опште праксе. Овде ме је ушивао, имам један ожиљак. Чим он може да стави по две кутије цигара онда знај колико је сати. *** Дошло је време да више нећу да идем лево или десно, него уђем у продавницу, узме пола кила хлеба и само прођем поред касе. Молим вас господине... Изволте личну карту. Нисам ја једини у таквој ситуацији. Сада да изађемо на улицу видећу да овај није јео толико, овај није попио толико, овај није запалио цигару оволико, овај није запалио две цигаре пет дана. Шта ће да ми ураде објасни ми, кад те моли бата Бранко. До 8000 динара сене пише кривична пријава. Узми све до 8000. Ја нисам завршио права, али знам права одлично. Шта ће ми? Ја ћу да узмем само да поједем. Нећу да узмем ракију зато што је луксуз. Цигаре нећу да узмем зато што је луксуз. Нормално хлеб, кобасице и кисела вода. Отворим једну кутију цигара, узмем неколико и опет је вратим у раф. Да имам кад изађем да могу да пушим. Ја сам у Нишу месец дана био у самици без цигара, а за цигару бих дао и последње парче хлеба. Једва чекам кад ће да дође полиција и каже што ти украде. Нема дискусије. Могао бих много тога да радим. И у мењачници би радио боље него неко други, али ни у бунилу ми не би дали да радим. Кад би неко рекао треба му стражар, па препоручли Бранка Шерифа питали би кога, оног робијаша. Дај, где њега, немој да ме зајебаваш. То је туто финито. Где он да чува нешто. Он не зна да 6000 пута боље имам да чувам него неко други. Шта да радим, где да радим? Матор сам, нога ме боли. Могу да будем неки стражар и да чувам неки објекат. Како да ми помажу Јетула, или слични њему, кад су сви бивши бизнисмени пропали. Ту нема благе везе. крај


43


Потписан Споразум о међусобној подршци и сарадњи

Понедељак, 19. новембар

ЗАШТИТА ОПШ

44


ШТЕГ ИНТЕРЕСА И поред несумњивог доприноса афирмацији града четири велике манифестације, „Дани јоргована“, „Весели спуст“, „Нарцису у походе“ и „Матурски плес“ нису оствариле жељени туристички ефекат

45


Дуги низ година ентузијасти у оквиру удружења грађана организују у Краљеву манифестације различитог карактера које, ни поред великих напора и чињенице да су далеко превазишле локалне оквире, нису оствариле значајније финансијске резултате. Зато су се њихови представници протекле недеље састали и постигли договор да убудуће заједнички наступају у промовисању активности са циљем да оне добију место које заслужују. Резултат договора је Споразум о међусобној подршци и сарадњи између Друштва српско-француског пријатељства „Јелена Анжујска“, Кајак клуба „Ибар“, Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“ и Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“. Имајући у виду значај манифестација које организују, достигнуту масовност и углед осетили су потребу да заштите „Дане јоргована“ са „Сербијан фестом“, „Весели спуст“, „Нарцисима у походе“ и „Матурски плес“, од покушаја употребе супротно општем интересу, а ради остваривања личне користи. Основ за удруживање је географске повезаности локација на којима се организују ове манифестације. Организатори четири манифестације утврдили су интерес и елементе заједничког деловања у остваривању постављених циљева. Они се првенствено односе на заједничко наступање у средствима информисања, учешће у управним одборима, заједничко коришћење постојећих објеката, организовање спортско-туристичких и културних садржаја као и планинарење од Гоча до Маглича, обилазак Столова, манастира Жича и Градац и рафтинг Ибром до Краљева. Сваки од потписника обавезао се да при организовању манифестације најави следећу и учествује у дистрибуирању пропагандног материјала, али и да настави да брине о очувању здраве животне средине, изворишта вода и водотокова. Опасност од обезвређивања манифестација у циљу касније лакше приватизације повод је за обавезу да се њиховом организацијом и даље баве ентузијасти волонтери. Иако ће даљу разраду заједничких активности вршити органи управљања потписника договорен је заједнички наступ на самјмовима и пред носиоцима власти када је у питању финансирање. Заједничке активности не спречавају сваког од потписника да самостално организује манифестацију, а четворогодишњи споразум се, уколико не дође до раскида који мора да буде најављен 30 дана раније, аутоматски продужава на још толики период. Председник Друштва српско-француског

46

пријатељства „Јелена Анжујска“ Милан Глишовић, уз подсећање на важност за град и Републику Србију, истиче и међународни карактер манифестација које трају деценијама. - Основна ствар је да, и поред тог дугог трајања и афирмације, до сада нису имале значајнију подршку ни града, па ни Туристичке организације Краљево, и то је један од великих проблема. Док су други стварали неке нове манифестације, и добијали велику подршку града, општине и републике, наше су се манифестације сналазиле како знају и умеју захваљујући ентузијазму једног броја људи који су улагали пуно тога да би од њих направили оно што треба – каже он уз подсећање на међунардони значај „Дана јоргована“ и допринос који су афирмацији града дали „Весели спуст“, „Нарцису у походе“ и „Матурски плес“. Допринос промоцији града био би, верују потписници овог споразума, далеко већи ако би иза ових манифестација стала Туристичка организација. Ако би се у њихову организацију уложила и нека значајнија средства, онда би уз довољну количину љубави и воље које не недостају, допринос промоцији града био знатно плодотворнији. Верује се да би манифестације могле да привуку и знатно већи број посетилаца из других земаља који би токо�� боравка у Краљеву потрошили одређену суму новца. Иако се досадашњи значај ове четири манифестације не занемарује чињеница је да од њих локална средина није имала неке значајније материјалне користи. - Егзит је преко ноћи направио велики бум у Европи, али тек када је иза њега стао Нови Сад са великим средствима. Ми смо на Магличу направили „Дане јоргована“, истерали змије и акрепе, увели културу, довели глумце, књижевнике и песнике, а нисмо зато добили никакву помоћ, него смо се сами сналазили. Ми смо на Магличу направили фестивал ренесансне и етно музике „Сербијаник фест“ који није заживео онако како треба. Зашто на Магличу не би могли да направимо фестивал на који би дошли Италијани, по Млечанки Ани Дандоло жени Стефана Првовенчаног, по Јелени Анжујској Французи, по Кателини Драгутиновој Мађари, по Симониди Византинци, односно Грци. То је идеја која не може да живи ангажовањем само неколико људи који имају идеје, али немају средства – каже Глишовић. Жарко Максимовић, председник Кајак клуба „Ибар“, позивајући се на велико искуство у организовању „Веселог спуста“, верује да све четири манифестације могу да се подигну на виши ниво. Иако је манифестација

коју организује Кајак клуб „Ибар“, последњих година попримила и међународни карактер туристички успех је изостао. - „Весели спуст“ поред спортско-рекреативног дела има културни, туристички и еколошки карактер. Све треба да објединимо кроз ове манифестације и достигнемо ниво који до сада нисмо успели да постигнемо самосталним радом – каже Максимовић. После много година одржавања манифестација „Нарцису у походе“ је достигла ниво о коме се у Краљеву мало зна. Већ пет година је, каже председник Планинарскосмучарског друштва „Гвоздац“ Милутин Вукосављевић, главни кувар на манифестацији Гинисов рекордер и актуелни председник општине Косјерић. У исто време на позиве за учешће не одазивају се представници власти у Краљеву, а ни Туристичка организација није била присутна. - Имајући у виду велико искуство и значај свих ових манифестација потребана је одбрана од покушаја њихове употребе супротно општем интересу ради личне користи – каже Вукосављевић. „Матурски плес“ је само једна у низу активности Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“. Иако је прошле године град преузео део послова око организације досадашње одржавање ове манифестације обележило је велико неразумевање Одељења за друштвене делатности и Туристичке организације Краљево. Проблеми су се појавили и приликом захтева за доделу средстава за обнављање односа са израелским градом Лодом, а основ за то је непознавање обавеза које пред удружење поставља Закон о удружењима грађана, аа са којима у локалној самоуправи нису упознати. Општи је утисак да ове и сличне манифестације могу граду и околини, али и људима који се баве туризмом и екологијом, да помогну дођу до значајнијих срестава, а да туристи који дођу у Краљево оставе по неки динар Туристичкој организацији. Уверени да ће Туристичка организација схватити корист од подршке овим манифетсцијама представнци четири удружења су и приступили потписвању споразума како би идеје које имају биле реализоване на прави начин и постигле жељени ефекат. Из локалне самоуправе, уз опаску да политичари понекад не препознају на прави начин добре ствари, стиже информација да град неће остати глув на захтеве четири удружења и да ће помоћи да се широм света чује за њих.


Галерија Завичајног музеја Замка културе

СЛИКЕ МЛАДЕНА ЛАЗАРЕВИЋА

Среда, 14. новембар

Под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, у оквиру пројекта „Концентрични кругови уметности“ у галерији Завичајног музеја - Замка културе у Врњачкој Бањи, отворена је изложба „Младен Лазаревић слике“, као трећа у низу изложби из овог пројекта. Циљ пројекта је суштинска децентрализација културе која омогућава ствараоцу да оствари своја неотуђива људска права на креативност и стварање у унутрашњости, дакле ван метрополе, као центра политичког, универзитетског и културног живота, да покаже и успостави корелацију са њом. Пројекат треба да валоризује ту ликовну сцену, промовише и допуни слику историје уметности Србије друге половине 20. и почетка 21. века. Пројекат треба покаже шта се дешавало и дешава са дипломираним младим људима из области визуелних уметности који се враћају у места из којих су пошли у освајање уметничких вештина, знања и поетика? Колика је отвореност центра да покаже и вреднује њихов рад, колико њих може да реализује право слободног уметника и да живи од тога и колико локалних средина дође на цивилизацијски ниво да обезбеди атељеа које би уметници могли конкурсом добити на коришћење? Током реализације пројекта љубитељи ликовне уметности имали су прилику да виде изложбе академских сликара из Краљева Миладина Отовића и Аца Митровића, а у наредних месец дана ће им се представити Младен Лазаревић.

48

Младен Лазаревић Младен Лазаревић је рођен у Трстенику 1978. године. Дипломирао је графику на Факултету ликовних уметности у Звечану 2006. у класи проф. Зорана Јовановића. Излагао је самостално и групно у земљи и иностранству. Добитник је Друге награде на Салону 30x30, Савремене Галерије у Зрењанину, Кристалне награде за најбољу пројектну идеју 2009, пројекат „Фабрика идеја“, Дома омладине Београда и Проконцепта Београд, Откупне награде (селекција сликарство) II међународног арт кампа, Фестивал ЛЕНТ, у Марибору, у

Словенији и I награде, Пролећне изложбе КЛИС-а, у Ликовном салону, у Трстенику. - Скала боја, које су некад заправо полутонови сиве, пастелно плаве или неутрално смеђе, идеална је подлога за покрет графичких симбола и њихов смислени плес. Слова, новосмишљени фонтови, знаци, линије, истакнути црном, жутом, златном, стварају и потврђују утисак посвећености идеји. Димензије нестају у валерски скоро изједначеној скали. Намеће се питање да ли уметник настоји својим усавршеним графичким сензибилитетом да прикрије ангажованост или налет емоција. Одговори се налазе у клизним значењима његових порука, у обједињености супротних полова линије и боје, позадине и форме, слова која често одступају од устаљених односа између предмета и слике о предмету. Она су својеврсна побуна против мас-продуката, некад деформисаног рукописа, сугеришу вишезначност и слојевитост поруке. Субјекат је истовремено и објекат а њихове међусобне релације имају значење експеримента који оживљава неодадаистичке тенденције и покушава да сруши имитацију живота коју оличавају ситнограђанске потрошачке вредности – рекла је коментаришући његов рад иторичарка уметности Маја Олић. Дело Младена Лазаревића одаје утисак блискости и препознавања који преплављује из овог обиља сензација. Карактеришу га суптилан и промишљен колорит, заустављена и контролисана експресивност, а боја која се узима директно из тубе је протерана са ових плоха. Оплемењени мрки тонови су у исто време и у складу и у судару са светлим на којима су трагови догађања. На њима само заигра, знак, симбол или мрља. Врцавост, искричавост, духовитост и асоцијативност, омеђена је униформисаним ритмом уједначених формата. Као да гледамо истргнуте странице добро дизајнираног часописа. Слика, плакат, графит - све би могло да буде у једном. Актуелни, ангажовани, сваког тренутка изгледају као да ће да се отргну у рекламне слогане којима се подсмевају. Увлаче нас ликовном досетком, у дијалог са собом и друштвом у коме живимо, препуштаjући нас борби са ветрењачама.


49


Фудбалери Слоге на прагу Јелен суперлиге

Субота, 24. новембар

НА КЛИЗАВ

50


ОМ ТЕРЕНУ Упркос сазнања да средина у коју долази својим специфи чностима отежава положај новајлије са стране Дмитровић од самог почетка задобија наклоност публике. У зрелим годинама често се сучавао са размишљањем да прекине фудбалску каријеру, и обеси копачке о клин, али је увек обнављао уговор и у Чачку остао пуних шест година. И данас каже да је у Борцу провео шест лепих година, иако су у том периоду стизале примамљиве понуде Партизана, Црвене звезде и Војводине. И у позним годинама Бобан Дмитровић је више пута биран међу најбољих 11 фудбалера Суперлиге. Сваке године био је у најужем избору за спортисту града на Морави, а титулу најбољег понео је када је његов клуб остварио сензационални успех пласиравши се у Куп УЕФА. Пораз од холандског Ајакса фудбалерима Борца није посебно тешко пао, јер су копачке укрстили са знатно квалитетнијим тимом. - Од самог почетка било је чудних ситуација, али се нисам толико њима бавио. Добро је било што нисам живео у Чачаку, а после сваког тренинга враћао сам се у Краљево. Нисам много оптерећивао мозак, па сам зато дуго и трајао – прича Дмитровић. Ништа се у спорту, каже, није променило од времена с почетка деведесетих година прошлог века када је први пут приметио неке чудне појаве у фудбалу. Схватио је да постоје договора између клубова и судија који су се манифестовали на различите начине. У зависности од њих делегиране су и судије које су ди-

ректно утицале на резултате утакмица, а о онима који ће делити фудбалску правду на појединим важним мечевима у клубовима се говорило много кола раније. - Мени је то било чудно и кад сада размишљам мало је вероватно да од двадест поменутих имена погодиш у два човека који на крају суде. Сви ће да кажу да је то било случајно, али мислим да није, јер у овој држави ништа није случајно. Имам 40 година и нисам дете да не могу да расуђујем шта је нормално, а шта не. Дешавало се да тренер против добрих екипа промени по неколико играча са образложењем да даје шансу млађима. Често сам постављао питање зашто им не дамо шансу кад обезбедимо опстанак у лигашком такмичењу – каже Дмитровић. Овакво стање утицало је да се још више ангажује у покушају да спречи све што није било у вези са спортским надметањем. Није могао да поднесе да се гледацоци грохотомсмеју на утакмицама које су имале ток другачији од оног који се очекивао и о коме се колима унапред причало. О резултатима се унапред говорило и у круговима добрих познавалаца фудбала који су знатни део времена проводили у кладионицама. Као непосредни учесник утакмица за које се сумњало да су намештене Дмитровић је изјаве поткрепљене доказима морао да даје и у полицији указујући и на притиске људи из подземља.

51


52


Спортски радници који учествују у нечасним радњам имају добро дефинисану методологију за врбовање фудбалера на које могу да се ослоне при намештању резултата. Кад заготиве неког играча настоје да се спријатеље са њим да би у погодном тренутку изашли са конкретном понудом о чему је Дмитровић сведочио и у полицији. - Живео сам у Краљеву, а непосредно пре поласка на једну утакмицу у Чачку позову ме да дођем раније да би се договорили око начина исплате новца који ми дугују. На договореном месту седим са њима за сто, а човек расклапа мени телефон и вади картицу, расклапа свој телефон и креће прича о притиску неких људи и потреби да помогнемо. Кажем да није проблем и да дође пред све играче ако је то у интересу клуба. Питају да ли сам нормалан, да ли знам да има пар дебила и будала који ће да испричају људима из кладионице, да могу да направе проблеме. Тада сам био капитен па, да бих имао мирну савест, намерно кажем играчима и тренеру, јер желим да мотивишем играче. Доживљавао сам да ме на утакмици пљују играчи противничке екипе у тренутку кад водимо са 2:0. После пар месеци сазнам да је њима обећано да ћемо да играмо нерешено – прича Бобан Дмитровић. Никада, каже, не би издао другове, нити учинио нешто што није у интересу клуба. А притисака је било, јер клубови увек нађу начин да се некоме приближе и направе договор. Прво иду на капитена, онда не неког другог, па трећег све док се неко не упеца. - Десило ми се да због два жута картона не играм, али дођем да гледам утакмицу. Видим да се игра на нулу, па одлучим да одем у Лучане да погледам другу утакмицу. Тамо на трибини видим десет људи из управе Борца којима је интерсантнија утакмица у Лучанима него у Чачку – сећа се Дмитровић. Све то указивало је на неке мутне радње због којих је некада напустио земљу. Било је тада, каже још, свега и свачега. Било је и после 2005. године, али се одвијало на мало културнији начин. Због несигурности и неповерења у људе из Фудбалског савеза Србије ћутао је све док није постао члан Синдиката професионалних фудбалера који пружа логистичку, моралну и правну подршку. Када је на семинару Светског синдиката професионалних фудбалера пред 150 учесника говорио о неправилностима у српском фудбалу изазвао је велико интересовање које је иницирало расправу о неправилности и у другим земљама. Био је то повод да и представници других синдиката почну да причају о негативностима унутар савеза земље из које долазе. Темперамент Бобана Дмитровића и негативна дешавања у спорту никако нису ишли заједно, па је било питање дана када ће односи доћу фазу када треба доказивати ко је јачи. Указивање на радње које су имале криминогени карактер довело је до отказивање поверења и пре истека последњег двогодишњег уговора. Деветогодишње међународно искуство, засновано на познавању односа фудбалера и савеза земље у којој раде, нису били применљиви у Србији. Из Фудбалског савеза Србије стигла је недвосмислена порука да он штити интересе клубова, а не фудбалера, као што је то случај у иностранству. Чинило му се да је овде све окренуто наглавачке. И док су у свету фудбала ван Србије најистакнутији појединци управо фудбалери, док се за спортског директора, генералног секретара и тренера годово и не зна, код нас је обрнуто. Најбитинији је, каже Дмитровић, председник, па спортски директор, а играчи се рекламирају само кад клуб одлучи да их стави у излог и понуди на продају. Зато су му ваљда, после отказивања поверења, и понудили само десетак процената дуга

што се у нашим условими, и поред валидног уговора, сматрало нормалним. - Од када се дигла ова халабука последњих годину дана лепо наплаћујемо од клубова. Раније ни судски није имало шансе и онако како они одлуче тако је – каже Бобан. Вест о неслагању процурела у јавност па је почела прича која је епилог доживела на суду, али не онако како би то било у некој другој земљи. Због застарелости поступак је обустављен и нико, иако постоје бројни докази, није одговарао за оно што се дешава у фудбалу, а што се одражава на његов квалитет и, у крајњем случају, резултате на домаћем и међународном плану. Подршка је Бобану стизала једино од играча, који познају стање у фудбалу. А он, како рече, није дигао глас против клуба „него појединаца који су заштићени као бели медведи“, против оних који су по окончању поступка тврдили да су у праву. - Тужилаштво је само дало зелено светло да у Србији може да ради ко шта хоће. Ако моји наводи нису били тачни или је требало дубље да се уђе у саслушавање сведока или кажу Бобане Дмитровићу, ви сте рекли лажи идите да одслужите заслужену казну. Ја сам чак рекао да сам спреман да, ако један промил од онога што сам изјавио није тачан, идем на електричну столицу, или да ме осуде доживотно, ако таква казна не постоји, јер знам да је оно што сам рекао гола истина – категоричан је Дмитровић.

Против „белих медведа“ - Када сам све објавио у новинама добио сам писмо Фудбалског савеза у коме траже да дођем и изјасним се поводом клевета које сам изнео у средствима јавног информисања. Одговорим писмом да нећу, јер су ме осудили пре него што је процес и почео. Сматрао сам да Фудбалски савез није меродаван, и да у овој држави постоје органи који ће утврдити шта је клевета, а шта истина. У међувремену шаљу захтев Тужилаштву да испита моје наводе, а Фудбалски савез Србије кажњава ме шестомесечном забраном играња, условно на годину дана. Све се то дешава од априла прошле до марта ове године. Добијам позив из краљевачког СУП-а да дам изјаву, па пошто тамо инспектор није упућен шаље ме код колеге у Чачак. Тамо сазнам да су добили налог Тужилаштва на основу захтева Фудбалског савеза Србије. Покажем инспектору оно што сам добио од Савеза, а он се смеје. Имали су исечке из новина и проверавали да ли сам то рекао. Навео сам пар имена који би то могли да потврде. Преко Сииндиката професионалних фудбалера „Независност“ обарам првобитну пресуду која се враћа првостепеној комисији на одлучивање. Првостепена комисија доноси исту одлуку са образложењем да ће условна казна да утиче позитивно на мене, и друге играче, да не излазимо у јавност са лажима, клеветама и неистинама. Председник Синдиката поново пише жалбу и 23. марта 2012. године добијам решење да се поступак обуставља због застарелости. Фудбалски савез Србије је на званичном сајту објавио одлуку да ће највероватније на следећој седници Управног одбора покренути тужбу, пошто су за годину дана претрпели моралну и финансијску штету и тако даље. Ја сам увек говорио да ништа нисам имао против Савеза већ, већ само против појединаца у систему. Фудбалски савез Србије се нашао прозван вероватно зато што им је више стало до тих људи него до одбране система. - наставиће се -

53


Од Студенице до Рио де Жанеира

ЛЕВИМ КРОШЕОМ КА ОЛИМПИЈАДИ

Субота, 24. новембар

Деветнаестогодишњи Краљевчанин Милош Балтић, двоструки првак Србије, момак je за кога стручњаци кажу да ће у наредном периоду обележити нову фазу у историји српског бокса

54

До завршетка основне школе главна преокупација деце у насељеним местима на ободу града у слободном времену је трчање за лоптом. Мало је других могућности за организовано бављење спортом па је фудбал, уколико уопште у близини постоји одговарајући клуб, једини начин да искажу свој таленат. Тако је до пре неколико година било и у Студеници где је Милош Балтић, који се тек спремао да постане ђак, почео да тренира фудбал у локалном клубу. Љубав према спорту била је толико јака да је вредно радио пуних девет година све до тренутка када је, у трагању за сигурном егзистенцијом, пошао у Краљево да настави школовање. Жеља родитеља била је да изучи аутомеханичарски занат, па се Милош уписао на одговарајући смер Машинске техничке школе. Мало је припомогао стриц који је одмах на почетку обезбедио смештај и умањио бриге Милошевих родитеља. Живот у великом граду пружа онима кој имају довољно слободног времена велике могућности и нуди нове изазове. И мада је већ деценију маштао о наставку фудбалске каријере у неком правом клубу познанство са Семиром Бајровићем из Новог Пазара, тада учеником Шумарске школе, одвело га је на другу страну. Семир,

сада професионалац у Аустрији, тренирао је бокс у краљевачком Металцу. Металац је познат по великом броју боксера који су овде започели каријеру. Као и други клубови у земљи дели судбину бокса који је далеко од оног каквог се сећају старији Краљевчани. Ипак, има успешних такмичара међу којима су двоструки првак државе Стефан Караџић, прекаљени боксер Милош Аксентијевић и неколицина оних рођених после 1997. године о којима ће се тек чути. Један од оних оних који је давно потекао из Металца је и Миодраг Милић, селектор боксерске репрезентације Србије. Жеља младог и скромног дечака из Студенице била је да се боксом бави рекреативно док не успе да пронађе место у неком од фудбалских клубова у којима је владала поприлично јака конкуренција за место међу једанаест најбољих. Бокс је спорт који је пружао могућност да се искаже на физичком, али и психолошком плану, и један од ретких спортова у коме уз добру физичку спремност, карактер човека има пресудну улогу. Под будним оком Миодрага Милића изашао је Милош на први меч после само двадесетак тренинга. На


55


56


боксерској ревији у Врњачкој Бањи укрстио је рукавице са далеко искуснијим боксером у папир категорији и изгубио. Али, то га није обесхрабрило. Пружио је јак отпор искусном противнику што је тренера Милића учврстило у уверењу да пред собом има будућег великог боксера. Од тада, па све до данашњих дана, Милош Балтића на домаћим ринговима не зна за пораз. Седамнаест узастопних победа, углавном на поене, сврстало је овог деветнаестогодишњака у ред малог броја репрезентативаца који у овом спорту бране боје Србије. У дресу репрезентације наступао је у Чешкој, Бугарској, Турској, а само један корак делио га је од учешћа на Олимпијским играма у Лондону. Пред Милошем се испречио искусни Украјинац Олександар Шепуљак и резултатом 15:10 нанео један од укупно три пораза у каријери. Милош Балтић има само 19 година, а већ је двоструки сениорски првак државе у категорији до 52 килограма. Бокс тренира од 2009. године, и до сада је одбоксовао 20 мечева и остварио 17 победа. Један је од најмлађих репрезентативаца, а стручњаци кажу да је момак који ће у наредном периоду обележити нову фазу у историји српског бокса. Био један од ретких боксера из Србије који је међу 120 такмичара у мају ове године наступио на „Београдском победнику“ и једини стигао до финала. У првој борби финалног програма елиминисан је од стране одличног руског боксера Магомеда Абдулрахманова тесним резултатом 11:10, а одлука судија је после меча била повод за бројне полемике. Пораз није обесхрабрио Милоша који у Србији у овој категорији готово да и нема правог противника. После изузетно тешког и до краја неизвесног меча са Живковићем из Прокупља на појединачном првенству Србије убеђен је да у наредних неколико година неће имати озбиљног противника на домаћим ринговима. Посебно због тога што у боксу карактер игра важну улогу. Најтежи меч у каријери био је против Француза Џероми Бека, у полуфиналу овогодишњег „Београдског победника“ који је Милош добио само са поеном разлике. Искусни Бек је био првак Медитерана, вицешампион Европе и учесник овогодишњих Олимпијских игара. Победа је, каже Милош, једна од највреднијих коју је неки српски боксер остварио у овој години. Ових дана вредно тренира и припрема се за учешће на педесет шестом такмичењу за „Златну рукавицу“ које почиње последњег дана новембра у београдској хали Пинки. На најјаче такмичење у овом делу Европе долазе боксери из Бугарске, Мађарске, Румуније, Русије и других европских боксерских сила. Милош свакодневно тренира два пута, један сат пре подне на побољшању кондиције, а сат и по поподне у сали са спаринг партнерима. Форма

је у сталном успону, па верује да би у Београду могао да постигне по једну победу у сва три дана такмичења. Стипендија коју као репрезентативац и првак државе прима довољна је за скромне потребе младог Краљевчанина који води рачуна о захтевима које пред њега ставља спортски живот. Када би улагања у овај спорт била већа били би, верује Милош, бољи и резултати других српских боксера. Кад ни најбољи српски клубови Црвена звезда и Раднички тешко могу да саставе комплетну екипу не чуди да Металац поред Милоша има само још два боксера којима може да се похвали, Стефана Караџића у категорији до 64 килогама и супертешкаша Милоша Аксентијевића. Однос према овом спорту ће се, верује Милош, поправити већ после Нове године када ће се боксери поново такмичити без заштитних кацига. То ће у многоме допринети атрактивности овог спорта и у дворане вратити публику која је почела да се осипа од тренутка када су уведене. Пред Милошем су мање од четири године озбиљног и преданог рада колико овог боксера дели од следеће Олимпијаде у Рио де Жанеиру. Верује да ће до тада сигурно изборити пласман у завршницу овог такмичења, после кога би желео да укрсти рукавице са неким од професионалних боксера. Очекује да ће до тада стећи много више искуста и вероватно наступити у некој од тежих категорија. По заваршетку такмичења за Златну рукавицу отпочиње реализација плана и програма припрема за наредну међународну сезону. Милош верује да ће доћи до неминовне смене генерација, а да ће уз Бачића, Живковића, Меметовића и већ афирмисане и доказане Банета и Милутина Станковића, Поповића и Николића бити право освежење у репрезентацији, и сви заједно покушати да коначно српском боксу донесу дуго очекивану медаљу. Да није сигуран да не може да стигне овог би тренутка напустио бокс, каже Милош. Обавезе према клубу и репрезентацији одвојили су га од куће, па у Студеницу иде врело ретко, једном у два месеца. Родитељи који су у почетку подржавали бављење боксом врло брзу су променили мишљење и покушавали да убеде сине да се мане овог спорта. Успеси које је у кратком времену постигао вратили су их на почетне позиције. На формирање перспективног боксера значајно је утицао тренер Милић за кога се везују и највећи успеси популарног Скочка који је значајно напредовао у врло кратком временском периоду. Највећи број мечева завршавао је левим крошеом мада му ни десница, каже, није лоша. Овај ћутљиви момак нам је обећао много више информација после „Златне рукавице“ када ће, верује, имати много чиме да се похвали.

57


Агенција за визуелне комуникације „АРТ“


DnevINk 9