IN 2951

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2951, 4. март 2011, 30 дин, Излази петком

ПУТ КОЈИМ СРБИЈА ТРЕБА ДА ИДЕ Испуњен први део обећања да странкa саградити три нове куће од дардима, за још три породице биће ће искључиво средствима чланова чврстог материјала пре 1. марта. готове до половине овог месеца. и симпатизера Српскa напреднa Нове куће, по најновијим станстр. 8 Годину дана после формирања Привредног савета

Зоран Остојић, члан председништва ЛДП

ПРИВРЕДА БЕЗ стр. 6 СТРАТЕГИЈЕ

ЕВРОПА ЈЕ МАСКА ЗА НЕСПОСОБНУ ВЛАДУ У нове монтажне куће уселила се 71 породица

Др Милан Матијевић

КРАЉЕВАЧКЕ КАФАНЕ

стр. 4

стр. 10

Краљевчани показали колико су поштени

ОБРАЗ ПРЕЧИ ОД ШАКЕ ПАРА стр. 14

ХЕРОЈСКИ стр. 9 ПОСАО Култура на ветрометини

ЗЕМЉОТРЕС У ГЛАВИ

стр. 18

2

4. март 2011.

Ситуација на Блиском истоку неће се одразити на Балкан

ПОТРЕБНЕ ХРАБРЕ ЕКОНОМСКЕ МЕРЕ Професор на Универзитету за националну безбедност из Вашингтона Стивен Мајер оценио је да се ситуација на Блиском истоку неће одразити на Балкан, али и да је поука блискоисточне ситуације да се свет мења и да западне силе имају далеко мање утицаја сада него што је то било раније у северној Африци, на Блиском истоку или на Балкану. То значи да ће земље Блиског истока, као и балканске земље, морати да се далеко више ослоне на саме себе и своје потенцијале, рекао је Мајер за “Глас Америке”.

- Оне би требало да искористе новонасталу ситуацију и развију аутентичне економске програме, који би били далеко шири и оригиналнији - додао је он. Мајер је оценио и да се Влада Србије суочава сада са истим проблемима са којима је била суочена када је дошла на власт, а то су економија која стагнира, традиционална и устаљена гледишта у погледу односа са Западом, посебно у вези са чланством у ЕУ и НАТО. Према његовим речима, у таквој ситуацији, прва ствар која се спроводи је реорганизација владе, а то је сигнал да се председник спрема за изборе, мада се у међувремену наговештава и могућност превремених избора.

- Али - додао је Мајер - мислим да је прерано о томе говорити. Он је истакао да је потребна далеко интензивнија дебата о проблемима са којима се суочава Србија и отреситије акције опозиције, посебно у погледу економских програма и планова. Упитан шта би, под претпоставком да дође до промене власти у Београду, нова гарнитура могла да постигне, Мајер је од-

говорио да "Тадић, Николић, Коштуница, сви ти лидери ће бити суочени са истим проблемима".

- Питање је како би се они ухватили у коштац са тим изазовима. Какву политичку храброст и оригиналност ће показати и какве економске програме ће предложити. Не верујем да ће једноставна промена лидера и влада допринети много - истакао је Мајер. Ипак, додао је он, све зависи од политичке креативности нових људи и идеја.

- Досадашњи проблеми су недостатак храбрих економских мера и акција, укључујући свакако сарадњу са Европском унијом, али и са Русијом, Кином,

Јапаном, другим земљама Азије, Јужном Америком, итд - истакао је Стивен Мајер. Мајер је оценио и да је изручење Младића и других оптужених начин да се убрза улазак Србије у евро-атланску заједницу, али, како је додао, та заједница више није оно што је била пре 15-20 година у погледу своје кохезије или политичких ставова. Хашки трибунал је на издисају и Београд би требало да постави себи питање какве ће стварне добити имати и шта је циљ те сарадње, а ако је у питању Младић, Срби би могли да му суде сами, уместо Хага, закључио је Мајер. ФоНет

Реконструкција Владе Србије

ПОСТИГНУТ ДОГОВОР Влада Србије, после реконструкције коју би парламент требало да разматра почетком наредне седмице, биће мања за шест чланова, а прекомпоновање ресора биће обављено "по партијском кључу" и без измене коалиционог споразума странака на власти. У неформалним консултацијама представника кључних странака коалиције, договорено је да 20 позиција буде подељено у складу са споразумом договореним после парламентарних избора 2008. То значи да ће у "квоти" ДС бити 11 чланова владе, односно десет плус премијер, из Г17 пет, а СПС-ПУПС четири, наводи београдски лист, позивајући се на неформалне изјаве представника владајуће коалиције. О реконструкцији Владе Србије још се разговара и за сада

нема коначног решења, речено је у кабинету премијера Мирка Цветковића. Јавност ће на време бити обавештена о Цветковићевој одлуци о изменама у Влади, кажу у његовом кабинету. Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је на Копаонику да ће реконструисана Влада Србије имати мање од 20 министарстава, док ће са местом премијера имати нешто више од 20 чланова. Цветковић је новинарима рекао да је обавио консултације са свим коалиционим партнерима и истакао да се не ради о персоналним, већ структуралним променама у Влади Србије. Нема кризе Владе, нагласио је Цветковић и најавио да ће сви остали детаљи реконструкције Владе бити саопштени до краја недеље. ФоНет

БИЗНИС ФОРУМ НА КОПАОНИКУ Отварајући тродневни бизнис форум на Копаонику председник Владе Србије Мирко Цветковић истакао је да је ово година у којој, после 20 година чекања, Србија коначно има шансу да постане кандидат за пуноправно чланство у Европској унији и пожелео да следеће године на овом скупу главна тема буду преговори са ЕУ. Чланство у ЕУ није нешто што било којој земљи припада због географског положаја или историјских заслуга, већ та привилегија мора да се заради и зато ова Влада има одговорност и обавезу да искористи ову, можда последњу шансу да ускочимо у тај воз, истакао је Цветковић. Цветковић је нагласио да је високи стандард живота у земљама ЕУ један од кључних разлога што Европа нема алтернативу ни за ову Владу, ни за ову земљу и додао да је зато

одговоран да одлучно спроводи реформски процес, који је као свој основни циљ зацртала ова проевропска коалиција.

- За тај посао нам неспорно треба нова енергија, ентузијазам и јединство на којима ћу инсистирати код свих својих министара, и сигуран сам да ћемо остварити успех у кратком року који је пред нама - истакао је премијер. Према његовим речима, приоритети Владе у 2011. години су повећање животног стандарда становништва на реалним основама, заустављање раста незапослености, убрзан раст привредне активности, стабилност цена и подршка развоју реалног сектора, посебно пољопривреде и извозно-оријентисане привреде. Цветковић је оценио да је Србија прошла кроз кризни период, и да привредна активност

у том периоду није значајно смањена. Он очекује да ће већ у првој половини ове године бити достигнут ниво пре кризе, али истиче и да смо "суочени са озбиљним смањењем запослености и животног стандарда". Стога ћемо уложити додатну енергију да се изборимо са ова два проблема, који реално највише погађају грађане, истакао је Цветковић. Оцењујући да су у протеклом периоду сачувани велики привредни системи и банке од пропадања у периоду кризе, Цветковић је рекао да се фокус сада мора пребацити на стратешке секторе који ће представљати генераторе развоја извоза у посткризном периоду. Јер, како је додао, једино динамичан раст обима и конкурентности српске привреде представљају реалну основу за

повећање запослености и раст животног стандарда грађана. То је и један од циљева предвиђених Новим моделом економског раста у оквиру концепта развоја Србије 2020, који је припремљен од стране водећих српских економиста, а којим Влада намерава да се руководи приликом утврђивања економске политике, нагласио је Цветковић. Цветковић је рекао и да треба наставити сарадњу са Међународним монетарним фондом "јер његово присуство и даље доприноси већем степену сигурности и предвидљивости за све учеснике на тржишту". На бизнис форуму на Копаонику који се ове године одржава под радним називом "Одрживе реформе за одржив развој" окупило се око 450 учесника, од представника државе, привреде, амбасадора до економиста.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

3

4. март 2011.

Двадесет година од демонстрација на Тргу Републике у Београду 9. марта 1991. године

ПРВИ ВЕЛИКИ МИТИНГ ОПОЗИЦИЈЕ

Тенкови на улицама, два мртва, велики број повређених и ухапшених, смена министра унутрашњих послова и уредника државне телевизије биланс великог деветомартовског митинга опозиције Због тога што РТС није желела да објави деманти СПО, Вук Драшковић је заказао митинг српске опозиције на Тргу Републике, а главни захтев је била оставка директора и четири уредника државне телевизије. Са терасе Народног позоришта окупљеним грађанима су се обратили лидери опозиције (Вук Драшковић, Жарко Јокановић, Драгољуб Мићуновић, Зоран Ђинђић, Милан Парошки, Леон Коен, Милан Комненић, Војислав Коштуница као и личности из културе Борислав Михајловић Михиз, Бора Ђорђевић и др), а милиција на коњима покушала је да растера демонстранте. Касније је интервенисала воденим топовима, тукла демонстранте, а било је и мртвих: Бранислав Милиновић (демонстрант) и Недељко Косовић (милиционер). На улицама главног града појавили су се и тенкови ЈНА. Забрањен је рад Б92 и НТВ Студио Б. Слободан Милошевић је у изјави на ТВ Београд демонстранте назвао "снагама хаоса и безумља". Према извештају РТС-а, било је неколико хиљада демонстраната, а по независним медијима преко 50.000.

Плишана револуција Студенте је у ноћи 9. марта пребијала полиција. Као одговор на тенкове у центру Београда, 10. марта 1991. су из Студентског града кренули студенти. На Бранковом мосту их је сачекала полиција, бацила сузавац и неколико њих претукла. Зоран Ђинђић је преговарао са полицијом која је групу од 5.000 студената пустила да се придружи демонстрантима ,студентима код Теразијске чесме. Демонстрације код Теразијске чесме водили су студент Жарко Јокановић и глумац Бранислав Лечић. Лечић је све време причао о мирној, плишаној револуцији, држећи велику лутку панде, те је овај део протеста остао упамћен као српска Плишана револуција. На импро-

визованој позорници су се смењивали разни говорници, певачи и глумци, а остао је запамћен и говор патријарха СПЦ Павла. Уз остале учеснике, најпознатији су били Душан Ковачевић и Раде Шербеџија. Демонстранти су имали 8 захтева, а између осталог оставку Душана Митевића, директора РТБ и четворо уредника ТВ Београд, оставку министра полиције Радмила Богдановића и омогућавање рада Радија Б92 и НТВ Студио Б. Сви захтеви демонстраната су испуњени. Државни

медији су говорили о групици, а према извештају НТВ Студио Б било је око 20.000 људи.

Контрамитинг СПС на Ушћу У организацији СПС на Ушћу је 11. марта 1991. одржан контрамитинг "За одбрану Републике, за уставност, слободу и демократију." Уз козарачко коло чули су се повици "Слобо, слободо", "Убице, фашисти", "Не дамо Косово", "Усташе, усташе", "Судите Вуку".

Миломир Шљивић, учесник деветомартовских демонстрација

МОГЛИ СМО ДА ЖИВИМО ЛЕПО

Да је било памети и среће могли су да се избегну рат и разарања, а држава већ 1995. године уђе у Европску унију

- У то време већ смо имали политичку странку која је почела врло агилно да делује на подручју целе државе. Спремали смо се за 9. март са захтевима који су тада били актуелни, а били везани углавном за уређивачку политику РТС-а. Актуелна власт је у то време водила велику хајку на истакнуте представнике опозиције. На Општинском одбору смо донели одлуку да идемо на заказани митин,г а нас педесетак из Краљева је пут Београда кренуло приватним аутомобилима. У то време није се могло ни замислити да нам неко да аутобус за одлазак на једну овакву манифестацију. Када смо стигли у Београд, пошли смо са Зеленог венца према Тргу Републике, али нисмо могли да се пробијемо од јаких снага тадашње милиције. Било их је свуда. Затим смо пошли према „Лондону“ и тек ту успели да пробијемо кордон. Кад је почео митинг, на нас је кренула полиција са сузавцем. Нисмо имали искуства у оваквим ситуацијама, јер се први пут у животу срећемо са тим. Почиње гушење и бежање да се спасимо од сузавца. Пристигли су водени топови и милиција на

коњима. Настала је свеопшта јурњава по тргу, све док се нису појавила борна кола. Вук Драшковић се са сарадницима склонио у Народно позориште и са терасе позоришта позвао да се концентришемо и одбранимо од напада. Сакупили смо се поново и нисмо имали никакву представу о томе како ће се ситуација даље одвијати. Против пендрека борили смо се како се ко снашао. Ја и данас чувам за успомену ногу од неког стола коју сам донео из Београда. Милиција се после окршаја на тргу повукла, а ми смо кренули према Републичкој скупштини. Велики број демонстраната је остао испред скупштине, а други део је кренуо према телевизији. Од појединаца који су се вратили чули смо да милиција са дугим цевима чува зграду телевизије. Придужило нам се доста народа и ту смо остали до вечери. У демонстрацијама је погинуо један студент и видео сам када су га поред мене пронели према комбију. Стицајем околности, био сам на улазу у Скупштину кад је Вук Драшковић изашао и рекао да има информацију да на улицу излазе тенкови, а да је војска добила бојеву муницију. Саветовао

нам је да се склонимо јер ће и он ускоро бити ухапшен. Пошли смо према аутобуској станици и уз пут се срели са тенковима и борним колима. Седели смо неко време у аутомобилу и слушали вести на радију. Сазнамо да је ухапшен Вук Драшковић и велики број других људи. У вестима смо окарактерисани као хулигани и државни непријатељи. На повратку кући смо добили информацију да смо нас тројица снимљени и да ће доћи да нас похапсе, па смо у следећа два или три дана морали да се кријемо. Већ следећег дана креће Плишана револуција, студентски протести и следеће ноћи сукоби са милицијом на Бранковом мосту. Због свега што се дешавало, ускоро је смењен министар унутрашњих послова Радмило Богдановић и уредници на телевизији. Захтеви демонстраната су испуњени. Многи данас мисле да је још тада могао да се посао заврши до краја. Кад погледамо реално са ове дистанце, Милошевић је имао подршку 80 посто бирача у Србији, а стопостотну подршку у осталим деловима Југославије у којима су живели Срби. С обзиром на

такве околности, остварени резултати су ипак били велики. Данас, после двадесет година, млади људи не могу да имају представу о томе колико је то било лудо храбро и колика је опасност по све нас постојала. Када је стигла радосна вест да је Милошевић примио студенте, да је Вук Драшковић ослобођен и да је заседало Председништво Југославије, ми смо се мало ослободили, вратили кућама и почели поново да се окупљамо. Врло брзо су уследили ратови у Словенији, Хрватској, Босни. Ако сада подвучемо црту и погледамо шта смо хтели и какве смо идеале имали, можемо да констатујемо да много тога није остварено. Моги људи су настрадали. Да је било памети и среће, могли су да се избегну рат и разарања, а држава већ 1995. године уђе у Европску унију. Сви ми који смо живели у то време били смо југоносталгичари. Имали смо дивну земљу, дивну државу, могли смо да живимо лепо, а 9. март ће остати у памћењу као прво велико организовање опозиције. Од тада па надаље народ је само страдао, а профитирали су једино тајкуни. Т.Р.

4

4. март 2011.

ИНтервју: Зоран Остојић, члан председништва

ЕВРОПА ЈЕ МАСКА ЗА - У трци за европски прикључак заборављени људи. - Већина у Србији се још увек не слаже с нашом политиком, али је сви разумеју. - Није нам потребна реконструкција Владе, него реконструкција државне политике

Припадате странци која је, бар према декларативном изјашњавању, на челу топ листе такозваних проевропских странака и истиче као приоритет најбрже могуће прикључење Унији. Да ли Вам се понекад учини да су у тој “трци” ка Европи судбине грађана, обичних људи, и њихови животи заборављени или сасвим маргинализовани као приоритети државе?

- Апсолутно ми се тако чини зато што ова власт, односно влада Цветковића, Дачића и до јуче Динкића, често гура европске интеграције као једну маску за сву своју неспособност, незнање, корупцију… Онда грађани лоше живе, а они нису у стању да одговоре на елементарне ствари на које би свака влада морала. Не решавају неке проблеме, које је чак и релативно лако решити са мало добре воље, са мало мање партијских и личних интереса, корупције и тајкуна. Управо због таквог понашања власти и ужасно лошег положаја грађана, европске интеграције, на неки начин, постају компромитоване. Људи кажу овако – шта они причају о Европи, о кандидатури, кад ја лоше живим, кад ми је све горе и горе. И онда кажу: “Баш ме брига за Европу”. То је у ствари најгора последица неспособности ове Владе. Ипак, после неких будућих избора ЛДП себе види управо у Влади с тим истим странкама које сад чине Владу. Шта то онда може да буде другачије с вашом странком или без ње у таквој власти?

- Ми нећемо говорити гласајте за нас зато што ЛДП значи “леп, добар, паметан” и ми ћемо мање да крадемо, јер ови много краду, а биће вам боље с нама. Нећемо говорити као онај “Ганди са стиропора”. Он не каже шта ће да буде с порезом, он не каже како ће да дигне пољопривреду. Он само каже – ја сам једног јутра ски-

нуо Шешељев беџ и схватио да Карловац и Огулин нису у Србији и верујте ми, ја сам сад други човек и гласајте за мене, јер ћу бити бољи него Тадић. То није довољно Србији. Њој треба преокрет и систем треба променити. То се види у Београду. У Београду се директори јавних предузећа бирају на конкурсу, а не тако што их поставе партијске врхушке. У Београду нема афера. Београд је заустављен у изградњи због Дулићевог закона, а не зато што нема инвестиција. У Београду је много боља власт него што је у држави Србији. А, да вас подсетим, у Београду је ЛДП у власти. Кад већ тако говорите о неспособности републичке власти, врло је чудно да једна опозициона странка није за ванредне изборе ако јој се за то пружа прилика?

- У овој влади умало се не побише, посвађаше на крв и нож и заиста доведоше земљу до такве кризе да смо на прагу да уђемо у некакве неконтролисане изборе. На њима би могли да добијемо и гору владу од ове. Циљ сваког нормалног друштва и државе, ваљда, је да после сваких избора добије бољу, па још бољу Владу и тако даље. Али, чак ако и то занемаримо, оно што је сигурно то је чињеница да би ванредни избори и вишемесечна нестабилност пре и после њих угрозила процесе приближавања Унији, који су за Србију судбински важни. Мислим да ми нећемо имати проблем да објаснимо чланству и симпатизерима улазак у власт са Тадићем и Дачићем, који су сада већ у чврстом загрљају, верили се, а можда и венчали. Нисмо тај проблем имали ни када смо били кључ одлуке хоће ли Београдом владати Ђилас или Вучић. Мислим да тада нико ко је гласао за ЛДП није имао проблем с одлуком треба ли Вучић да буде градоначелник и хоће ли Београд да постане последње упориште једне

На политичкој сцени Србије у овом тренутку постоје власт, опозиција, ЛДП. То је зато што смо ми опозиција Влади у већини ствари, али смо опозиција и оној опозицији која би да поново врати ову земљу у изолацију, јер би се с њима зауставио пут Србије ка Европи или су на власт дошли тако што је убијен Зоран Ђинђић

5

4. март 2011.

Либерално демократске партије

НЕСПОСОБНУ ВЛАДУ - Мислим да мало ко има проблема да разуме политику ЛДП. Можда је већина не прихвата, али им је јасна. Ја живим на Новом Београду међу већинским пензионисаним официрима и знате ли шта ми кажу: “Ми једино разумемо шта причате ви и Српска радикална странка. Са њима се слажемо, са вама се апсолутно не слажемо, али вас разумемо. Тадића… Тому… трудимо се, али их не разумемо”. Говорим о пензионерима. Мени је важно управо то да нас разумеју, а полако ће почети и да прихватају, јер се на многим стварима, рецимо Косову, изнова уверавају да је ЛДП барем говорио истину, колико год да је она непријатна. Ако желите да вас неко лаже, у Србији можете да бирате много партија које ће то да вам раде, али ако желите истину, макар она била болна, онда вам је избор много, много мањи. Можда је ЛДП чак и једина. За нас као странку то је често штетно, али смо убеђени да је истина увек на корист Србије и њених грађана. Да се вратимо актуелном тренутку. Од прича о реконструкцији Владе које трају неколико месеци, стигло се до озбиљних ломова, оставки и разрешења у тиму премијера Цветковића.

- Искрено да кажем, чини ми се да је то што се десило врхунац неодговорности свих

Агенција „АЛФА“ Краљево, Омладинска 5, Регионална привредна комора, Краљево, тел. 036/311-094, тел/факс 311-134, моб 064/2776003 Најквалитетније вођење пословних књига правних лица и предузетника. Регистрација правних лица, предузетника, задруга и удружења Саветодавне услуге у предметима пореза и доприноса. Промет некретнина и остале правне услуге. Превод возила. НАЈВЕЋА АГЕНЦИЈА У ГРАДУ ЗА ВАШУ СИГУРНОСТ!

Многи се у овом тренутку питају колико је могућ постизборни сценарио по коме би ДС и СНС формирали коалициону владу. Имам обичај да овако одговорим – Тадић би без трунке дилеме ушао у коалицију с Томом, ако је то једини начин да ДС остане на власти… а за Тому је то ЈЕДИНИ начин да уопште дође на власт актера те приче и уопште не желим да стајем ни на Динкићеву, ни на Тадићеву страну. Ако је некада било озбиљних сукоба, било их је између Ђинђића и Коштунице око суштинских политичких разлика, око изручења Милошевића, али зар се разликују политике ДС и Г 17? Ма какви. То је лични сукоб. У то се претворило и зато мислим да је то врхунска неодговорност, јер су успели да земљу, која је ионако у кризи, доведу пред провалију да изгубимо кандидатуру за ЕУ ове године (ако су и способни за то), да изгубимо још четири године. Да су се посвађали због политике, па и да разумем, али се овде намерио “нервозан” против “сујетног” и оде све дођавола. Цветковића намерно у томе нисам поменуо, јер може да поверује како се сад он кобајаги разгоропадио. ЛДП се у то неће петљати, јер није сад суштина у томе да ли ће Драгин

(који је иначе катастрофалан министар) остати у фотељи. Суштина је у промени политике коју води Влада, а која се показала као катастрофална. Суштина је, дакле, у реконструкцији политике, али тако нешто је могуће тек после избора. Ово је само куповина времена. Ових дана пратимо низ изјава муфтије Мухарема Зукорлића, које јавност углавном оцењује као екстремистичке и сепаратистичке. Присне везе ЛДП и Чедомира Јовановића с њим такође су познате јавности. Како сад гледате на Зукорлића и вашу страначку повезаност с муфтијом?

-Зукорлићу је подељена верска заједница, ускраћен му је универзитет за који је дозволу добио од Зорана Ђинђића, а онда му није дозвољено да формира Бошњачко национално веће. Све је учињено да се Зукорлић гурне у екстремизам. Зукорлић се бави политиком већ

двадесет година и подржавао је Расима Љајића. Док га је подржавао, он није био, хајде да тако кажем, црна овца. Да не би отишао у екстремизам, а због бирача које ЛДП има у бошњачком народу који иду у његове џамије, а не у неке удбине, ми смо осећали потребу да му пружимо руку у смислу да бар неко ко је Србин мисли о бошњацима, иначе би заиста могао да оде у екстремизам. То је можда неко и заиста желео. Борићемо се да Бошњачко национално веће буде конституисано управо онако како су Бошњаци гласали. Кад је прошле године ситуација у Новом Пазару била на корак од сукоба, Чеда се чуо са Дачићем и договор је био овакав – Чеда ће да позове муфтију да се повуче, а Дачић жандармерију да учини то исто. Тако је ситуација смирена и није пала крв. Да ми нисмо у таквим односима са Зукорлићем, могло је свашта да се догоди. З. Петровић Фото: М. Радовановић

пропале политике Шешеља (тада су били заједно). Сигуран сам да ниједан наш бирач не би рекао – немојте са социјалистима, останите чисти и доследни, а нека нам Вучић буде градоначелник. Сигуран сам да нам то не би опростили ни на будућим републичким изборима на којима ћемо такође бити кључ формирања владе. Да бисте били тај кључ о коме говорите, потребна је озбиљна подршка бирача, а до сада сте се углавном “вртели” око цензуса.

- Ми смо појединачно, по свим истраживањима, годину дана уназад трећа странка у Србији. Кад кажем трећа, искрено мислим трећа, дакле, далеко слабија од две најјаче. Али, кад раздвојите социјалисте, уједињене пензионере и Палму… кад раздвојите Вељу и Коштуницу, ми смо сасвим сигурно трећа странка по рејтингу. Ми не сматрамо то подршком нама, Чеди, Остојићу или било коме од нас персонално, већ ономе што говоримо и за шта се залажемо. Сматрамо то подршком нашој политици. У овом тренутку, ми смо негде на око осам посто подршке у бирачком телу и то је педесет процената више него што смо добили на прошлим изборима. Циљ нам је да то дуплирамо. Мислите ли да већина грађана Србије разуме политику за коју се Ви залажете?

6

4. март 2011.

Годину дана после оснивања Привредно-економског савета још на почетку

ПРИВРЕДА БЕЗ СТРАТЕГИЈЕ - Резултат једногодишњег рада Привредног савета предлог Пословника о раду који још није усвојен.

- Представници локалне самоуправе не желе сарадњу са краљевачким привредницима Иницијативу за формирање Привредног савета пре годину дана покренули су привредници града Краљева и локална самоуправа. Веома амбициозно замишљено формирање овог тела је наишло на неподељено одобравање привредника, чији је одзив на првој седници био изузетан. На самом почетку, формиран је тим у ужем саставу, који је могао бити прошириван у зависности од потреба. У његов састав ушла су по два представника сваке привредне гране. По речима Милана Шћеповића, координатора Савета, овај је од самог почетка деловао чудновато. Неприродно је било то да су од петнаест чланова, чак осам били представници политичких структура.

- Ако правите Економски савет, у њега треба да уђу економисти и привредници који би требало да дају препоруке које Градско веће усвоји или не усвоји – каже Шћеповић. Када је дошло до промене владајуће већине у Скупштини града половином претходне године, ништа се није променило, јер нова власт није показивала интерес за рад овог тела. Да би сазвали седницу Савета, требало је прво да промене осам чланова из редова политичких структура. Представници привреде су за избор у Савет предложили 27 фирми и њихових представника водећи рачуна да то буду фирме које обављају различите делатности, а које би могле да помогну да се артикулишу њихови и интереси других инвеститора.

- Све су то угледни привредници са списка који сам ја предложио. Спискови су прављени на основу пореских биланса, броја запослених, промета и завршних рачуна. Све су то здраве и јаке фирме свих нивоа, мале, средње и велике. Економски савет треба да функционише независно од односа снага у парламенту и овакав састав је био ограничавајући за даљи рад – прича Шћеповић. На првој седници Савета формирано је координационо тело чији су чланови Предраг

Формирање Привредног савета Симовић из „Путева“, Вукомир Митровић испред Скупштине града и Милан Шћеповић, представник краљевачких привредника. Задатак координационог тела је био да направи Пословник о раду који би требало да буде основа за даљи рад Савета.

- У Пословник о раду који сам направио са својим сарадницима уложено је много труда и слободно могу да кажем да је то један од бољих пословника у Србији. Узор нам је био рад економских савета Београда и Војводине, који функционишу, а био је прилагођен условима рада и привређивања у Краљеву. Координационо тело је усвојило Пословник о раду и доставило га градоначелнику и Градском већу, од којих се очекивало да заказивањем седнице озваниче почетак рада. До тога, међутим, никада није дошло.

ПЛАТФОРМА Привреда Краљева ће у заједници са Привредном комором урадити нацрт платформе за заједнички наступ у Иванову који може, али не мора, да се усвоји кроз Привредни савет. Ми ћемо да урадимо ту платформу, предаћемо је, а они ће је усвојити и по њој поступати или бацити као Пословник негде у фиоку и никад је неће ни отворити.

Милан Шћеповић - Земљотрес може да буде изговор за нешто, али привреда не сме и не може да чека завршетак ванредне ситуације. Не може да чека ни један једини дан без активности. Привредне активности трају, одвијају се стихијски без координације – каже Шћеповић. Привредници имају Привредну комору као струковно удружење које омогућава повезивање по вертикалном нивоу. Привредницима не представља проблем успостављање контакта и координација са Владом, министарствима и другим телима на републичком нивоу. На локалном нивоу и даље не постоји никаква комуникација између привреде и власти, а идеја о формирању Савета била је да се направи та хоризонтална повезаност.

- Било је тренутака када смо као град испадали смешни. Дола-

зили су представници једне инвестиционе групације из Немачке која је изабрала осам градова у Србији, међу којима и Краљево, да виде какви су услови за инвестирање. Резултати те посете су поражавајући. Прво, њих није имао ко да прими, јер људи нису желели да се састају са представницима политике. Тражили су привреднике и податке о томе шта град може да понуди као интересантну локацију и делатност за инвестирање. Град нема стратегију. Водали су их по „Медиапану“ и Шеовцу, показивали неке међе и коров и док се у Скупштини састанчило и разговарало шта да се уради по том питању, ови инвеститори су послали извештај у коме се наводи да од четири изабрана, само два града имају спремне услове за пријем инвестиција. Друга два града су добила препоруке за измену одређених услова. Остала три града су поменута у некој форми, а Краљево нису поменули уопште и мислим да то довољно говори – наводи Шћеповић. Друга понуда краљевачким привредницима стигла је из руског града Иванова. Била је то још једна прилика за сазивање Савета. Краљеву је понуђен, с обзиром на околности везане за земљотрес, бесплатан простор за престављање привреде у смислу понуде и потражње на сајму који се крајем маја ове године одржава у том граду.

- Створена је прилика да се кроз Савет организује квалитетан наступ на сајму, где би се приказале наше могућности и урадио елаборат са предлогом за заједничке инвестиције. Руско тржиште је изузетно захвално због споразума о бесцаринској трговини. Руси овде долазе неорганизовано и врше откуп воћа, поврћа, ракије. Заинтересовани су за откуп сухомеснатих производа и месних прерађевина које Краљево може да им понуди. То град без привредника не може. Град треба да каже хоће ли сарадњу са привредом или неће. Ја лично мислим да неће. Разлози се садржани у извештају Европске комисије о стању привреде у

ИНТЕРЕС ПРИВРЕДЕ Привреда има само један интерес, да ради и да се развија а да јој то прописи олакшају и да има отворена врата да када дође до проблема, да се ти проблеми по убрзаном поступку решавају да се она не би кочила. Сви привредници размишљају исто. Србији, где стоји да је наша привреда у раљама корупције и јавних предузећа која се воде партијски, у партијском рекету за финасирање политичких странака које иде из тих јавних предузећа. Направљен је зачарани круг из кога неће нико да изађе, а ми тонемо све дубље. Мислим да ти људи не живе у истој димензији као и ми. Политика, јавна предузећа и установе нису у истој димензији са реалном привредом и реалним догађањима у Србији, а ни у Краљеву. Направљен је круг у који је тешко ући и из којег је немогуће изаћи. Ситуација са нивоа републике пресликана је на Краљево, с тим што овде додатно не постоји заинтересованост за малу и средњу привреду. Цела привреда се третира кроз јавне радове и јавне набавке, мале набавке, асфалтирања, електрификацију, аеродром Лађевце. Причају се исте приче, а сваки дан се десет локала затвори, двадесет радних места укине. О томе нико не води рачуна и нема жеље и амбиције за то. За годину дана није одржан ниједан састанак Привредног савета. Шћеповић је пре склон да верује у опструкцију рада него у помањкање интересовања. Појединим привредницима наслоњеним на буџет, каже он, не одговара једно тело здраве тржишно оријентисане привреде.

- Волео бих да ме неко демантује, а најбоље ће да ме демантује ако тај савет почне да ради – каже Шћеповић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

7

4. март 2011.

У организацији града Јагодине делегација пољопривредника обишла Париз

УЗ ПОМОЋ ДРЖАВЕ БЛИЖЕ ЕВРОПИ ЈАГОДИНА – ПАРИЗ Српски сељаци некада су слали синове у европске градове да уче школе, како би унапредили тек насталу државу. Пољопривредници данас одлазе у те градове како би усавршили производњу, приближили је европским нормама, али и омогућили младим произвођачима да могу добро да живе од свог рада. Такав је случај и са стотинак пољопривредника из 30 градова Србије који су у организацији скупштине града Јагодине, предвођених градоначелником Драганом Марковићем Палмом, посетили Сајам пољопривреде у Паризу, један од највећих те врсте у Европи. Да посета пољопривредника не остане само на дивљењу граду светлости, Ајфеловој кули, тријумфалној капији, Лувру, Нотр Даму И другим знаменитостима, побринула се посета Сајму пољопривреде. На сајму је учествовало више од 1.000 излагача, који су приказали краве, коње, перад, овце, козе, али и производе попут сирева, вина, одеће, понуду сеоског туризма… Сајам пољопривреде у земљи где је то друга привредна грана по успешности (одмах после авио и свемирске индустрије) у складу је са очекивањима. Хиљаде људи који улазе на сајам или чекају у реду да купе карту. И вероватно се две трећине њих уопште не бави или нема директне везе са пољопри-

СПРЕЧИЛИ ПЉАЧКУ Пољопривредници из Србије спречили су у Паризу пљачку испред хотела у ком су одсели. Двојица разбојника покушала су да отму ташну гошћи хотела која је испред улаза изашла да запали цигарету, а пољопривредници из Србије, који су се задесили у холу, истрчали су и одбранили жену.

ГАЈЕ 1.300 КРАВА Стотинак пољопривредника који су боравили у Паризу својеврсни су рекордери. Они укупно гаје више од 1.300 крава и обрађују више од 1.500 хектара земље. вредом, већ долазе да виде како се производи храна и шта произвођачи нуде. Српски пољопривредници уверени су да би и код нас сточарство и ратарство могли да постану једна од најважнијих грана, која би могла да повуче развој економије, али да држава мора да им у томе помогне.

- Доста ствари које примењују француски пољопривредници могли бисмо и ми, али да нам држава помогне. Ми имамо чак и неке предности, као што је квалитетнија храна за стоку, самим тим и виши квалитет млека и меса, али би држава морала да даје веће подстицаје, јер су код нас најнижи у целој Европи. Једна од конкретних мера могло би да буде и давање крава на кредит који би се отплаћивао млеком или теладима – каже Горан Анастасијевић из Малог Поповића. Иако су на сајму могли да виде, примера ради, краве које дају по 50-60 литара млека дневно или бикове тешке по 1.600 килограма, наши произвођачи уверени су да је пољопривреда једна од грана где смо највише пришли европским стандардима. Томе у прилог сведочи и чињеница да је извоз француске пољопривреде четири пута већи од нашег (осам милијарди долара наспрам нешто више од две милијарде долара), иако је та земља осам пута већа од Србије и по пространству и по броју становника. Један од можда најупечатљивијих утисака, осим бројних квалитетних грла стоке, нашим пољопривредницима је и велики број младих међу хиљадама посетилаца сајма.

ЈУНИЦЕ ИЗ ШЕШИРА

АМБАСАДЕ ДА ПОМОГНУ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА

Скупштина града Јагодине купиће у Француској 30 јуница које ће бити подељене пољопривредницима са територије овог града, најавио је градоначелник Драган Марковић Палма. Јунице ће бити подељене жребом, а имена добитника биће извучена у јагодинској спортској дворани “Јаса”.

Градоначелник Јагодине Драган Марковић Палма, у разговору са амбасадором Србије у Паризу Душаном Батаковићем, поручио је да би наше амбасаде требало да помогну у пласману производа широм света. Како је навео, амбасаде би требало да помогну у контактима са потенцијалним купцима, али и у обезбеђивању информација пољопривредницима који су производи тражени на одређеним страним тржиштима.

- Одушевљен сам тиме што Французи на Сајам пољопривреде доводе децу од најмањег узраста па све до омладине. Тако их уче шта је пољопривреда, да их она све храни, али их уче и раду од малих ногу – каже Слободан Петровић из Ракитова код Јагодине. Он наводи да је код нас мало младих на селу, а један од главних разлога, поред пуно рада, је и економска неизвесност.

- Млади људи желе да буду сигурни да ће од свог рада моћи да живе, а не да буду несигурни када ће и да ли ће наплатити оно што су радили. Када би имали ту сигурност и већу помоћ државе, сигуран сам да би много више њих остајало на селу да се бави пољопривредом и да би од тога могли солидно да живе – каже Петровић. Горан Панић из Рибара каже

да би и друге општине у Србији, по угледу на Јагодину, требало да помажу пољопривреду колико могу. То би, вели он, значило не само пољопривредницима, већ и другим гранама, јер би сваки пољопривредник, ако би боље зарађивао, зараду улагао у нове машине и опрему. У току боравка у Паризу, пољопривреднике је примио амбасадор Србије у Француској Душан Т. Батаковић и обећао им помоћ око извоза прехрамбених производа из Србије у ову земљу, али и поручио да наши производи "морају бити квалитетни да би задовољили строге услове европског тржишта". Батаковић и Марковић су оценили да је веома важно да што више земаља ЕУ ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању, од чега би велику корист, пре свега од претприступних фондова, имала пољопривреда Србије, и када су у питању постицајна средства и извоз.

- Наши производи морају бити квалитетни да би задовољили строге услове европског тржишта, јер је конкуренција велика. Такође је важно да тај квалитет буде сталан, како се не би понављале ситуације од раније да прва испорука буде доброг квалитета, а следеће слабијег. Битно је да наши произвођачи могу стално да обезбеде договорене количине, које не смеју бити мање, али могу бити веће. Шанса за извоз пољопривредних производа је и на такозваном етничком тржишту, јер само у Паризу има између 80.000 и 100.000 људи са наших простора заинтересованих за куповину производа из Србије - рекао је Батаковић. Пољопривредници су искористили боравак у Паризу да посете и Сајам технике, али и да се послеподне бродом провозају Сеном, да на броду ручају и тако заврше посету Француској. Анита Митровић

8

4. март 2011.

Напредњаци испунили обећање

ПУТ КОЈИМ СРБИЈА ТРЕБА ДА ИДЕ - За три и по месеца завршене три нове куће за пострадале од земљотреса у Јарчујку, Чибуковцу и Опланићима. – До половине марта још три нове куће

Од тренутка када је Краљево, почетком новембра прошле године, погодио катастрофални земљотрес, у град су почели да долазе представници градова, општина, колектива и политичких партија и да нуде помоћ у отклањању његових последица. Само осам дана после земљотреса, 11. новембра прошле године, у Краљево је дошао Томислав Николић, председник Српске напредне странке, са својим сарадницима и изјавио да за ову странку нема важнијег задатка од помоћи угроженом становништву. Рекао је још да ће искључиво средствима чланова и симпатизера Српске напредне странке саградити пет нових кућа од чврстог материјала, по најновијим стандардима, за пет најугроженијих породица. Обавезу да обиђе пострадале и одреди приоритете у изградњи преузео је Градски одбор ове странке из Краљева и врло брзо је почела изградња. Али, уместо обећаних пет кућа, напредњаци су почели да граде и шесту, са чврстим обећањем да ће сви радови бити завршени до краја прве половине марта ове године. Прве три куће су завршене, а њихови власници су на симболичан начин примили кључеве дан пре истека рока. У дворишту породице Милишић окупили су се чланови и симпатизери Српске напредне странке, донатори и представници страначких одбора који су учествовали у изградњи, а кључ нове куће из руку Томислава Николића примио је Саша, најмлађи члан породице Милишић. Напредњаци нису заборавили ни постављање коша за Сашу, али је због велике гужве на игралишту поред куће изостао заказани меч између њега и Александра Вучића. Велика захвалност што је породица Милишић добила ову кућу припада Општинском одбору Српске напредне странке из Врњачке Бање и његовом председнику Бобану Ђуровићу, али и бројним донаторима, доб-

ротворима, предузећима, појединцима којима је председник Томислав Николић уручио захвалнице. Оно што се десило Краљеву почетком новембра могло је, по речима Томислава Николића, да се деси и у неком другом граду у Србији, а последице оваквих катастрофа често не могу брзо да санирају ни много богатије државе од наше. У тренутку када су дошли до сазнања да се обнова разрушених стамбених објеката неће одвијати онако како су они мислили да би требало, напредњаци су кренули у акцију. Мобилисали су чланство и симпатизере, како би што пре реализовали оно што су наумили.

- Неизмерну захвалност дугујемо свим члановима Српске напредне странке. Онима који су оно мало што имају више него што им треба, несебично дали, не само за ових шест кућа, него и за стотину поправљених кућа, њима одајемо велико признање и дугујемо велику захвалност. Ово је пут којим би Србија убудуће требало да иде. Онај ко има, нека помисли да има много оних који немају и да им треба помоћ. У ово двориште смо ушли у новембру. Тада нисмо могли ни да замислимо да ће оваква кућа да никне до почетка марта. У овој кући нека се рађају деца, нека се славе славе. Ова кућа нека служи као знак да има људске солидарности и да има ко да брине о људима кад им је најтеже – рекао је Томислав Николић не скривајући задовољ-

ство што су уз помоћ људи из Врњачке Бање и Краљева, успели да посао заврше у обећаном року. На крају, обећао је власницима нових кућа да ће им приликом усељења помоћи и око набавке неопходних техничких уређаја. Драган Карличић, један од власника нове куће, није могао да сакрије задовољство чињеницом да је тако брзо добио могућност да се усели у нову кућу.

- Како је време одмицало, кућа је добијала облике, обрисе и на крају сам могао да је додирнем рукама и да се уверим да то више није сан. Ово је стварност. Ја више нисам у сну. Ово је јава, а ја стојим испред куће коју су ми добри људи по-

дарили. Реч хвала је заиста мала и као што деца кажу када хоће неком да захвале на љубави и доброчинству - хвала вам до неба, тако и ја исто могу да кажем - људи, хвала вам до неба – каже он. Остати без крова над главом из било ког разлога је веома тешко и болно за сваког човека. Остати без крова над главом и други пут не дешава се великом броју људи. Ту горку судбину доживела је Рајна Миличић, када је 1995. године после „Олује“ остала без прве куће. И таман када се са својом Сандром и Александром скућила и почела да заборавља оно што се десило пре петнаест година, поново је остала без крова над главом. И код ње је, само осам дана након катастрофе, дошао председник Српске напредне странке Томислав Николић и обећао Рајни, Сандри и Александру нову кућу, уз обавезу да се, као и преосталих пет, заврши до краја прве половине марта. У то је Миличиће уверавао приликом својих долазака и обилазака и заменик председника странке Александар Вучић. Велике заслуге што је породица Миличић добила нову кућу припадају Градском одбору Српске напредне странке

Крагујевац, као и одборима странке широм Србије, члановима, симпатизерима и пријатељима странке. Истичући са поносом чињеницу да је захваљујући ангажману напредњака који су Рајнину кућу у Опланићима вредно градили и по киши и по највећој хладноћи, у условима у којима се ради и не гради, Александар Вучић је поновио да је било више скептичних него оних који су веровали да ће обећања председника странке бити испуњена.

- Данас са великом срећом и задовољством можемо да кажемо да је све завршено и да пре првог марта предајемо кључеве ове куће на здравље и весеље, са жељом да ускоро дочекате унучиће, да буде пуна кућа и да се ускоро праве нове куће – рекао је он. Рајна Миличић је искористила прилику да још једном захвали председнику Николићу и Српској напредној странци за све што су учинили за њу и њену породицу. Да није било њих, али ни радника који су све време вредно радили, не би било ни њене куће.

-Да је више оваквих људи који помажу, све би било боље – рекла је Рајна Миличић. Т.Р. М.Р.

Годишњи концерт КУД „Железничар“

ФОЛКЛОРНЕ ГРУПЕ МЕЂУ НАЈБОЉИМ У ЗЕМЉИ Културно уметничко друш тво „Железничар“ из Краљева организовало је 27. фебруара традиционални годишњи концерт. Пред многобројном публиком је наступило преко 200 малишана овог друштва, разврстаних у 5 ансамбала. Поред њих, наступили су и први извођачки ансамбл, мушка и женска певачка група и група ветерана.

- Први ансамбл је изводио жетелачке обичаје Срба у Метохији, игре и песме из Груже, песме и игре из Пчиње, а имали смо прилику да видимо

и прелске игре и песме из околине Бујановца. Деца су приредила игре из околине Груже, Трстеника, Шумадије, односно из централне Србије резимира Драгољуб Милосављевић, уметнички руководилац КУД „Железничар“. Традиционални годишњи концерт био је и добра прилика да чланови КУД „Железничар“ прикажу своје умеће. О њиховом раду у претходном периоду најбоље говоре награде које су добили.

- Наше дечје групе спадају у ред најбољих, што потврђују признања која смо добили и

ове године, као и претходних пет година. Први ансамбл је ове године на републичкој смотри одржаној у Пожаревцу изабран да представља град Краљево и Рашки округ. У конкуренцији осамнаест друш тава освојио је бронзану плакету - каже Драгољуб Милосав љевић. Културно уметничко друштво „Железничар“ основано је 1946. године, а имало је прекида у раду. Оно сада броји преко 250 чланова и ово је 32. пут за редом да одржавају овакву врсту концерта. Б.Ј.

9

4. март 2011.

У нове монтажне куће уселила се 71 породица

ХЕРОЈСКИ ПОСАО - Први власници нових монтажних кућа примили записнике о примопредаји и уговоре о заједничкој изградњи. - За неколико дана, још 300 кућа биће у различитим фазама изградње После катастрофалног земљотреса који је погодио Краљево новембра прошле године, комисије састављене од грађевинских инжењера са великом пажњом су прегледали оштећене објекте и закључили да око 500 кућа више није за становање. Њихови власници су принуђени да прихвате чињеницу да се куће које су грађене годинама морају рушити, да би их замениле нове, монтажне, које треба градити о трошку државе. Поступак изградње је после избора извођача уследио врло брзо, а власници првих седамдесет кућа већ су, на пригодној свечаности, добили записнике о примопредаји објеката. У континуитету, у веома тешким условима, извођачи су успели да изнесу терет изградње нових кућа за два месеца, а у наредних недељу дана очекује се да ће укупно око 200 кућа бити усељиво. У овом тренутку се изводе радови на око 270 темеља и кућа у различитим фазама.

- После три месеца доста напорног рада, данас правимо малу свечаност. Све ово је у почетку изгледало јако компликовано, а многи су сумњали да ћемо да постигнемо ово што смо до сада успели. Ја се надам да више нико у Краљеву не сумња да ћемо решити појединачни проблем сваког грађанина. Надам се да више нико не сумња да ће добити сатисфакцију и накнаду у оној мери у којој је то одређено од стране стручних комисија које су процењивале штету – рекао је министар Милан Марковић, координатор Владе Србије за помоћ Краљеву. После три месеца тешког рада у тешким временским приликама, по мразу, киши и снегу, људи који су радили на терену заслужују честитке.

- Врло брзо после земљотреса град Краљево и Влада Србије су реаговали на начин како се то најбоље могло и показали да нигде у новијој историји земље није на овај начин

санирана штета после елементарних непогода. Систем накнаде штете који је овде успостављен као метод рада је прави одговор на све што може да се деси у будућности у било ком делу земље. Објективно, ове куће које сте добили у већини случајева су боље од оних које су страдале, јер су страдале куће које су старе 30 и 40 година. Добили сте куће које у сваком погледу одговарају стандардима живљења у 21. веку – рекао је Марковић. Паралелно са изградњом кућа онима који су највише страдали, чине се напори да се помогне и другим суграђанима који су претрпели штету. Они којима су куће оштећене добиће потребан материјал и део новца, а власници објеката за које је потребна израда пројеката санације добиће

новац за покривање ових трошкова. Новац за поправку станова добиће и Краљевчани који су до земљотреса живели у зградама за колективно становање. Поред записника о примо-

предаји и уговора о заједничкој изградњи, сви власници ће добити и по 20 хиљада динара за ситније грађевинске интервенције, а ослобођени су трошкова набавке документације и уписа у катастар.

- Ја се надам да идете у нови живот после трагедије која вам се десила и да ћемо, кад се заврши сав овај посао, моћи да констатујемо да живот иде даље, да је Краљево превазишло земљотрес, да смо нашли снаге и храбрости да отворимо нову страницу у нашим животима и да наставимо даље. Желим вам пуно среће у животу и да се никад не понови то што вам се десило. Желим да вас ове куће служе много боље него што сте то очекивали у тренутку када смо обећали да ће држава помоћи – закључио је Марковић. Посебне честитке упутио је Штабу за ванредне ситуације, градоначелнику и његовим сарадницима „који су одрадили херојски посао“ радећи по 24 часа дневно. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

БЕСКУЋНИЦИ ОПЕТ ПОД КРОВОМ -Срећан сам, а како не бих био!? Колико јуче, остао сам без ичега, а ево, данас, само три месеца касније, поново сам с породицом у свом новом и топлом дому. Био сам очајан, свашта помишљао, а сад опет имам чему да се надам. Шта има лепше и шта више да кажем, осим да се захвалим и Влади, и министру Марковићу, и градоначелнику Симовићу, и свим добрим људима! Готово треперећи од задовољства говори Владимир Андрић (58) из села Сирче, док са супругом Ружом, у нови монтажни дом уноси оно мало ствари преосталих после земљотреса који им је 3. новембра потпуно разорио “стару” кућу од око 300 квадрата, деценијама грађену и улепшавану. После три месеца проведених под шатором, иако три и по пута мања, али за четворочлану породицу Андрић ипак довољно комфорна, нова монтажна кућа од 80 квадрата Ружи

и Владимиру изгледа - као вила.

- Све што смо имали уложили смо у ту кућу и готово је потпуно опремили, рачунајући да ће и наше кћерке Јелена и Милица остати ту да живе, са својим породицама, али је живот све окренуо наопачке вајка се Владимир. - Најпре сам ја остао без посла у Фабрици вагона, а жена отишла у пензију са петнаестак хиљада. Иако одавно већ свршени средњошколци, кћерке Јелена и Милица и данас су без посла. А онда нас је задесио и тај несрећни земљотрес... Због тешких оштећења, кућа Андрића у селу Сирчи, које је најтеже погођено земљотресом, међу првима је сравњена са земљом, а одмах потом, буквално на темељима “старе”, започета је нова, монтажна.

- Био сам скептичан, али све је испало више него добро. За који дан, чим се скрасимо и док мало отопли, приредићемо и малу свечаност за све који су

нам помогли. Позваћемо и градитеље, и градоначелника, и министра Марковића, вас новинаре... “Средићемо” бар једну двиску - обећава Владимир, док Ружа задовољно подлаже шпорет “да се не загаси”, иако је у соби већ топло као у сауни. Мало даље, у првом комшилуку, слично расположење и у породици Бркушанаца. Млађани Марко (28), иначе физички радник градске чистоће, иако још момак, вредно помаже мајци Јовани да се сместе у нову кућу од 60 квадрата, а дошла је и сестра Марија да припомогне. Све би, код Бркушанаца, сигурно било много радосније да, нажалост, пре само месец дана, глава ове скромне сирчанске породице – супруг и отац Живорад није изненада преминуо, иако му није било више до 60. А, одмах за њим, у колективном центру, где је привремено била смештена, преминула је и бака Радмила (87).

- Свака нас је невоља снашла за ова три месеца... Али, срећан сам што опет имамо кућу. Не могу само да прежалим што отац и бака нису доживели да макар виде наш нови дом. Хвала свим добрим људима – говори Марко, не одвајајући се од “спомен-плакете” коју је с кључевима добио од министра и градоначелника. На сасвим другом крају града, у селу Жичи, крај древног манастира, Богдана Станић (77), која у домаћинству живи с тешко оболелом кћерком Надицом и двема унукама, као да не верује очима.

- Мислила сам, остаћемо у оној разрушеној шупи, али хвала Богу и дробрим људима, ево нас опет у топлом дому. Истина, има још понешто да се уради око куће, али какво је време било и ово је предивно, а тек иде пролеће. Ма, само нек су нам деца добро - уздише старица. Г. Ћировић

10

4. март 2011.

Др Милан Матијевић: Краљевачке кафане (1)

КАФАНАМА У СЛАВУ

Краљевачке кафане у животу нашега града, у животу појединаца, увек су имале важну улогу. Ова улога траје дуго и претворила се у историју. Историју коју треба запамтити. Овај фељтон посвећен је нашим краљевачким кафанама. После ослобођења од непосредне турске власти, Карановац је отпочео убрзано да се развија. У вароши, као среском месту, развија се трговина. Отварају се у све већем броју занатске радње. Овај развој пратио је и развој угоститељства. Отварају се крчме, кафане и гостионице, које нуде пиће, храну и преноћиште. У кафанама су путници могли да се окрепе, а у кафанским шталама запрежна и товарна стока да се одмори од пута. У кафанама су се окупљали пријатељи, склапала се познанства, уговарали послови, обележавали весели тренуци чаршије. У време пазарних дана, карановачких панађура и краљевачких вашара, кафане су биле пуне гостију, трговаца, занатлија, сељака, пустолова, бекрија. Краљевачке кафане су гостиле краљеве, министре, генерале, стручњаке и трговце из земље и иностранства и друге путнике из „белог света“. У кафанама су се препричавале вести, водила политика, испредале приче о чаршијским догађајима, читале прве вести из новина, слушао први радио. У краљевачким гостионицама могао је први пут да се види модеран угоститељски намештај из Пеште, савремено посуђе, порцелан из Чешке, есцајг из Беча. Припремана су домаћа јела, али и јела из европског јеловника и француске кухиње. У краљевачким кафанама се учила култура сервирања и обедовања. Старе кафане у Краљеву нису биле само место где је могао да се поједе добар залогај и попије добро пиће. Оне су биле средиште многих културних догађаја. У њима су приређиване забаве и балови, еснафске славе. Кафане у Краљеву су дале свој простор за прве позоришне представе и приказивање првих филмова. У кафанама су мађионичари показивали своје чудотворне вештине, наступале атлете са акробатским програмима. Кроз краљевачке кафане пулсирао је један динамичан ритам живота наше лепе вароши. У њима су свирали познати оркестри и певале лепе певачице. Боеми и пустолови су маштали у кафанском амбијенту. У кафанама се одвијао сладак живот.

Кафане су биле други дом краљевачких боема. Краљевачко угоститељство доживљавало је успоне, али је било разарања за време ратова. Многе кафеџије су као патриоте положиле свој живот за слободу Србије. Већина је учествовала у ослободилачким ратовима 1912-1918. године. Њихове груди красиле су медаље „За верност отаџбини“, „Албанска споменица“, „Медаља Обилића“ и

многа друга одликовања. Већина угледних кафеџија изгубила је живот у масовном стрељању које је извршила немачка окупаторска војска 1941. године у лагеру Железничке радионице. Кафане су после ослобођења Краљева 1944. године вратиле живот Краљеву. У скромним послератним условима, краљевачке кафеџије су дале велики допринос оживљавању угоститељске делатности. Али, ка-

фане су биле прве на удару национализације приватне имовине 1948. године. На темељима предратног приватног угоститељства изграђена је нова организација угоститељских предузећа. Краљевачко угоститељство је прошло кроз бројне реорганизације, спајања, раздвајања, интеграције. Краљевачке кафане су биле први домаћин многим гостима, путницима намерницима, пословним љу-

дима. Кафане су биле и остале разгледница Краљева. Кроз овај фељтон желимо да се подсетимо на све знане и незнане, поменуте и непоменуте крчме, кафане, гостионице, хотеле, народне кујне, бифеа, подруме пића. Да се подсетимо на вредне крчмаре, кафеџије, хотелијере, директоре, шефове, келнере, куваре и да сачувамо од заборава њихово постојање, њихов рад и допринос развоју краљевачког угоститељства.

КАФАНЕ У XIX ВЕКУ Повољни географски услови омогућили су да се Карановац у 18. и 19. веку развија као саобраћајна раскрсница веома важних путних праваца, од севера према југу и од запада према истоку земље. Овим правцима пролазили су бројни трговачки каравани и путници. Бржи привредни развој Карановац доживљава после Аустријскотурског рата и Пожаревачког мира (1718. године), када је граница између Аустрије и Турске била успостављена на Западној Морави. Код села Сирча био је гранични прелаз и основан ђумрук-царинарница. Аустрија је од локалног становништва организовала граничарску службу и поделила им униформе-мундире. Трговци из западног подручја турске империје и из приморских градова користили су стално овај пролаз на својим путовањима према северу и средњој Европи. Карановцу је овакав ток саобраћаја допринео да се отварају бројни ханови и механе. О постојању ханова у Карановцу сведочи извештај аустријског путописца Паула Митесера из 1784. године у коме се наводи да „у Карановцу су куће, занатлијске радње и ханови били саграђени од дрвета“. У Карановцу механско занимање брже се развија после Другог српског устанка и почетка ослобађања од непосредне турске власти. По варошима у Србији, поред друмова све више се отварају крчме и механе. У почетку су то биле крчме у којима се крчмило-продавало пиће, печено месо и хлеб из фуруне. Временом се од крчме развијају механе и кафане. Поред точења пића, служења јела и давања преноћишта, механе су имале и штале у којима се прихватала, хранила, појила и одмарала товарна и запрежна стока. Из прегледа механа које плађају држави аренду по 12 гроша

„од Дмитрова дне 1831. до Дмитрова дне 1832. године“ види се да је у Карановцу радило 23 механе. Држава је од механџија наплаћивала „механску аренду“. Ови приходи су били веома значајни за државну касу, па се о њима водила евиденција. Механско занимање било је организовано у еснафе. Еснаф је преузео турску организацију рада и обичаје. Чланови еснафа бирали су свога старешинуустабашу. Устабаша је сазивао лонџу-скупштину, на којој су се механџије договарале о заштити од конкуренције, пријему шегерта и унапређењу пословања. Механски еснаф славио је еснафску славу Тодорова субота, која је падала средином марта. Право на држање механе, у турско доба, давао је везир. Након Другог српског устанка то право је давао књаз Милош. Касније је он то право пренео на нахијског, односно среског начелника. Механско занимање, у то време, обезбеђивало је брзу и добру зараду, па су многи отварали механе без дозволе власти. Да би спречио даље неконтролисано отварање механа, књаз Милош је издао наредбу према којој се за отварање механе тражила посебна дозвола од нахијског старешине. Карановац се развијао као привредни и административни центар општине и среза. Овакав развој захтевао је урбанистичко уређење вароши. Године 1832, по замисли Лазе Зубана, урађен је „Регулациони план вароши Карановца“. Овим планом уређен је ужи варошки реон са правилном мрежом паралелних улица и са кружним тргом у средини. Након доношења Регулационог плана, у вароши почињу да се граде зграде за механе са лепшим фасадама, већим и бољим распоредом просторија. Зграде за механе се граде у улицама којима се одвија колски саобраћај, у

центру вароши. Улице испред механа се калдрмишу. Све је мање механа које се осветљавају лучем и свећама лојаницама, а све је више механа које за осветљавање просторија користе петролејске лампе или плинско светло. Да би се увео ред у механско занимање, књаз Михајло је 1861. године донео „Уредбу о меанама“. Према овој Уредби, утврђено је да „сва јавна места, у којима се крчми пиће, или даје храна с пићем,

или се поред хране и пића даје путницима и обиталиште, спадају у ред механа“ Зависно од локације, постојале су три врсте механа: варошке, селске и друмске. Према обиму услуга које су пружале, од места где се налазила и од каквог материјала су изграђене биле су разврстане у три класе. Механе прве класе морале су имати 5 соба за конак, од којих три са намештајем. Механе друге класе морале су имати 4 собе за конак од којих су две намештене, док су механе треће класе морале да имају најмање три собе од којих је једна намештена. Према попису из 1863. године радило је 29 механџија.

Уредба је увела више реда у ову делатност. Право механисања могао је добити само поданик Србије. Ово право се давало у облику писаног Уверења да може механску радњу упражњавати. Касније је ово уверење преиначено у Уверење о личном механском праву. У Карановцу се повећава број механа. Тако је 7. априла 1865. године издато Уверење на местно кафанско право Милосаву Луковићу из Карановца. У Карановцу су отваране и привремене механе за време трајања, надалеко познатих, карановачких панађура. Ове привремене механе биле су подељене у три класе. На основу расположивих података, на карановачким панађурима било је отворено 1845. године 10 механа, 1849. године 13, 1853. године 16 механа. Пред крај 19. века у Краљеву су радиле: 22 крчме, 8 кафана, 3 гостионице и 3 хотела.

Конкуренција између механа и кафана у Краљеву, крајем 19. века била је велика. Своје пословање рекламирају преко новина.

11

4. март 2011.

Основан Универзитет одбране

СПРЕЧАВАЊЕ ОДЛИВА КАДРОВА

Универзитет одбране чине Медицински факултет Војномедицинске академије са једним студијским програмом из области медицине и Војна академија, са два студијска програма Влада Србије основала је Универзитет одбране у Београду, који чине Медицински факултет Војномедицинске академије са једним студијским програмом из области медицине и Војна академија, са два студијска програма на пољу друштвено-хуманистичких и техничко-технолошких наука, саопштило је данас Министарство одбране Србије. Указом председника Србије, за првог ректора Универзитета одбране постављен је генерал-мајор проф. др Миодраг Јевтић, наведено је у саоп-

штењу. Одлуку о оснивању Универзитета одбране Влада Србије донела је на седници 24. фебруара. Основни циљ универзитета је да хармонизује академски и научно-истраживачки потенцијал у систему одбране и да, кроз сарадњу са другим универзитетима у Србији, допринесе академској и научно -истраживачкој заједници Срби- је. Оснивањем Универзитета одбране стварају се услови за извођење свих студијских про-

грама у сва три степена образовања - на основним академским студијама, интегрисаним академским студијама, мастер, специјалистичким и докторским студијама. На тај начин, спречиће се одлив кадрова и уштедети значајан новац, који је до сада трошен на школовање наших људи на другим универзитетима. Сви студијски програми су акредитовани и на њима већ студирају кадеткиње и кадети на Војномедицинској академији и Војној академији. ФоНет

ЗАТВОРЕН ЗБОГ МАРИХУАНЕ У Краљеву, у улици Филипа Кљајића, у понедељак око 14 часова и 30 минута, полицијски службеници су код Бранка Ивановића (1991) пронашли пакетић са 2 грама марихуане. Сумња се да је Ивановић у

више наврата куповао марихуану од Рада Бјелановића (1991) из Краљева који је посредовао у купопродаји опојне дроге између Лазара Пејчиновића (1989) из Врбе и Ивановића.

Против све тројице припадници краљевачке криминалистичке полиције су поднели кривичне пријаве, а Пејчиновић је лишен слободе и одређено му је задржавање до 48 сати. Т.Р:

АДВОКАТ ПОДСТРЕКАЧ Сумња се да је адвокат Драган Шаренац подстрекао Срђана Недељковића да узме и уништи пронађену дрогу, као и да је онемогућио полицијског службеника да спречи Недељковића да изврши подстрекнуту радњу У Липови код Врњачке Бање, полицијски службеници су, у суботу 26. фебруара, код Ђорђа Чеперковића (1988) пронашли два пакетића са 5,4 грама марихуане, за коју се сумња да је претходног дана купио од Срђана Недељковића (1991) из Врњачке Бање. Претресање стана и других просторија Срђана Недељковића, наредио је истражни судија Основног суда Краљево – Судска јединица Врњачка Бања. По захтеву Недељковића, претресу је присуствовао и његов бранилац, адвокат Драган Шаренац. У тренутку када су полицијски службеници пронашли

пакетић са дрогом, Недељковић је задао ударац руком полицијском службенику, одузео пакетић и бацио га у ложиште шпорета у којем је горела ватра. Сумња се да је адвокат Драган Шаренац подстрекао Недељковића да узме и уништи пронађену дрогу, као и да је онемогућио полицијског службеника да спречи Недељковића да изврши подстрекнуту радњу. Нападнутом полицијском службенику, који је овом приликом задобио лаку телесну повреду, указана је лекарска помоћ у Хитној служби Дома здравља у Врњачкој Бањи. Против Недељковића су

припадници криминалистичке полиције поднели кривичну пријаву због сумње да је извршио кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и спречавање службеног лица у вршењу службене радње. Кривичне пријаве су поднете и против Ђорђа Чеперковића због неовлашћеног држања опојних дрога и адвоката Шаренца због сумње да је извршио кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње подстрекавањем, каже се у саопштењу Полицијске управе Краљево. Т.Р.

Из Полицијске управе Краљево

ВЕЛИКА БРЗИНА НАЈЧЕШЋИ УЗРОК НЕЗГОДА Број извршених кривичних дела на територији под контролом Полицијске управе Краљево варира из недеље у недељу, а протекле се зауставио на броју 37. У структури извршених кривичних дела и даље, са 25 регистрованих, предњаче она која се сврставају у област општег криминала. И у области привредног криминала регистрован је повећан број кривичних дела, а према статистичким подацима из претходне недеље, износи 12. Припадници криминалистичке полиције успели су да открију 23 починиоца ових дела, док су осталих 12 за сада непознати. Две туче и два друга прекршаја регистровани су у области нарушавања јавног реда и мира. Иако се према броју незгода и прекршаја стање у области безбедности саобраћаја може оценити као смирујуће, једна са-

обраћајна незгода са погинулим и две са три лакше повређена лица требало би да буду опомена возачима да вожњу током зиме прилагоде условима пута. Сто педесет четири прекршаја и материјална штета од 334 хиљаде динара остаће у статистици забележени као укупан биланс стања у овој области током претходне недеље. Т.Р.

СПРЕЧЕНА ТЕШКА КРАЂА Ефикасном и правовременом акцијом припадника Полицијске станице у Врњачкој Бањи спречена је тешка крађа, коју су у ноћи између 25. и 26. фебруара покушали да изврше Драган Стаменковић (1980) и Душан Думановић (1990) из Врњачке Бање и Бранко Павловић (1987) из Новог Села код Врњачке Бање. Они су уз употребу подесних предмета обили продавницу „Гога“ у Штулцу код Врњачке Бање. У кофер и пластични џак запаковали су већу количину цигарета у намери да их отуђе, али

су их пре него што су успели да напусте продавницу, у том покушају спречили полицијски службеници. Полицајци су лишили слободе Драгана Стаменковића, а Душан Думановић и Бранко Павловић су успели да побегну. Цигарете су враћене власнику, а Стаменковић је приведен истражном судији Основног суда у Краљеву, после чега му је одређен притвор. Поступак утврђивања криминалне делатности осумњичених је у току, као и потрага за двојицом бегунаца. Т.Р.

ПРОДАЈА ХЕРОИНА На магистралном путу Крагујевац – Краљево, у Витановцу код Краљева, припадници криминалистичке полиције прошле недеље су, приликом контроле возила марке „сеат ибица“ пронашли три пакетића и кесицу са укупно 6,1 грама хероина. Возилом београдских регистарских таблица управљао је Дарко Гордић (1981) из Бео-

града, док се на месту сувозача налазио Иван Чубриловић (1979) из Краљева. Сумња се да је хероин набављен у Београду ради даље продаје на подручју Краљева. Осумњичени су ухапшени и уз кривичну пријаву приведени истражном судији Вишег суда у Краљеву. Т.Р.

12

4. март 2011.

Седам година после пожара на Хиландару

РАДОВИ НА ОБНОВИ ЈОШ ТРАЈУ

- На данашњи дан пре седам година у великом пожару тешко оштећен манастир Хиландар.

- Због смањеног прилива финансијских средстава радови на обнови објеката уништених у пожару одвијају се спорије него што се очекивало На данашњи дан пре седам година велика трагедија задесила је Српску царску лавру. У пожару који је избио у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године у јужном делу конака манастира Хиландара, који се назива Игуменарија, односно Дохија, а који се проширио и на северни део манастира, изгорео је велики део хиландарског комплекса. Ангажовањем великог броја ватрогасаца од стране надлежних служби и великог броја добровољаца, монаха и радника, који су се налазили на Хиландару, пожар је угашен. Ипак, изгорео је конак грађен 1921. године који се налазио на северозападној и северној страни и остатак старог конака који је срушен приликом радова 1816-1821. године, улазни комплекс, конак из 1814. године и Бели конак који је обновљен 1598. године. У склопу ових конака постојала су и четири параклиса посвећена светом Сави, светом Димитрију, светом Николи и Четрдесет мученика. У њима су изгорели иконостаси и један број икона, а знатно су оштећене или уништене површине покривене живописом. На основу исказа очевидаца

и учесника у гашењу пожара,у његовом зачетку и увидом у стање димњака на јужном делу Игуменарије, закључено је да је пожар кренуо из овог дела манастирског комплекса. Чињеница да се овај део манастира лагано слегао, односно нагињао и да је то изазвало бројне пукотине у зидовима и луковима, код овог више стотина година старог конака може бити објашњење за неисправност димњака. Највећи степен оштећења претрпео је Бели конак, а нестало је скоро све што је његовом обновом 1598. године изграђено. Делимично је срушен и спољни зид из 14. века уз који је Бели конак призидан. У свим другим конацима изгореле су дрвене међуспратне конструкције, преградни зидови и кровови. Остали су само спољни зидови масивне конструкције, највећим делом у својој првобитној висини до кровних венаца. У улазном делу изгорео је дрвени свод изнад простора између друге и треће капије и дрвени делови крила друге и треће капије са урезаном 1603. годином на једној од њих. Од 4602 квадратна метра

површине под објектима, изгорело је 1968,5 квадрата. Убрзо по избијању пожара у дизел-агрегатној станици дошло је и до озбиљног квара и нестанка струје, а услед отварања већег броја противпожарних испусних вентила, и воде. Изгорела је и телефонска централа и прекинута веза са спољним светом, тако да је све у мањој или већој мери утицало на ширење и катастрофалан

учинак пожара. Осим икона и честица моштију светих које су изгореле у параклисима и неколико келија, све остале покретне драгоцености које су постојале у манастиру су сачуване. Непосредно по избијању пожара, а и много пута касније, у посету манастиру Хиландару одлазио је хаџи Момир Бакрачевић, председник Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ из Краљева. И данас се сећа да су тог мартовског дана остале нетакнуте црква, трпезарија, ризница, библиотека.

- Интересантно је да ниједан чемпрес, ниједна иглица на она два дрвета није ни осмуђена, а ни оловни кровови нису извитоперени. Од тада до данас, направљен је један нов конак ван манастира, одмах иза манастирског гробља, тако да гости који долазе у посету Хиландару бораве ван манастирског комплекса. Тако ће и монаси моћи да задрже свој мир који је у појединим тренуцима могао да буде нарушен од стране гостију. У двадесетак соба може да се смести стотинак људи. Потпуно је реновирана четвртина старог конака, а

доста је урађено и на инфраструктури. Интензивно се ради и разлике у односу на стање непосредно после пожара су видне. Управо је почела грађевинска сезона и двадесет радника већ ради. Новца за неке обимније радове тренутно нема довољно. Највећа донација је пристигла прве године када је НИС издвојио двадесет милиона динара. Временом је пристизало све мање новца. Верујем да када би сви Срби издвојили само по један евро, сакупили би 10 милиона евра, што је незнатан део у односу на неколико милиона евра колико је потребно. Влада Србије је одмах након пожара обећала издвајање од милион динара годишње, али су и ова средстава због велике инфлације обезвређена – каже хаџи Момир Бакрачевић.

- И поред свега, живот у манастиру функционише нормално. У јесен 2005. године Хиландар је посетила делегација општине Краљево и предала донацију од милион динара, која је сакупљена на иницијативу тадашњег председника Скупштине општине др Радослава Јовића. Т. Радовановић

13

4. март 2011.

Одложено исељење пет фамилија у Сијаћем Пољу

КАБЛАРЦИ ЈОШ У СВОЈИМ КУЋАМА

Одложено спровођење решења, по коме Вуковићи, Негојевићи, Жупањци, Николићи и Лазовићи немају право да буду у кућицама које им је пре скоро пола века на привремено коришћење доделило предузеће „Каблар“ Пет фамилија из Сијаћег Поља, у којима живи дванаесторо људи, неће бити исељено, јер је Одсек за стамбено комуналне делатности Градске скупштине сагледавајући тешку ситуацију у којој се ове фамилије налазе, за сада, одлучио да не спроведе дословно решење, по коме Вуковићи, Негојевићи, Жупањци, Николићи и Лазовићи немају право да буду у кућицама које им је пре скоро пола века на привремено коришћење доделило предузеће „Каблар“. Да нестану из домова које су неки од њих надограђивали и надзиђивали улажући паре које су зарадили баш у „Каблару“ тражи нови власник, који је после стечаја купио предузеће. Поштено и по закону. Поштено, мање по закону, али

више по Божјој правди, они које је са све имањем продала држава, траже право на живот.

- Држава је после стечаја продала фирму и са њом, не баш дословце, али може се рећи, продала је и нас. Нико није размишљао да овде живе неки људи, да је у ово што је наш кров над главом уложен новац који је стицан у том истом предузећу које су упропастили и потом га дали будзашто. Мој супруг је читав век провео у тој фирми. Нема га већ три године, али све што је зарадио, уложио је да нашем детету

буде боље, да јој нешто оставимо и сада ће неко да дође и да нас избаци одавде - са сузама у очима прича Радика Жупањац, једна од станарки у Улици друге пролетерске бригаде 74. На том месту некада је била коњушница. Па онда циглана. Мењале су се током година на-

мене ових кућерака. Кућерака, јер су тек две породице од зграда које су крајем шездесетих и почетком седамдесетих добиле на привремену употребу, успеле да направе пристојан стамбени простор. У остатку и данас нема мокрих чворова.

- Убићу се овде испред куће, сине. Полићу се бензином и запалити. Цео век сам провела у тој фирми као спремачица. Крвав посао. И сада када немам куд, треба да завршим, где - под мостом! Срам их било

- прича и плаче старица Вера Негојевић. Зове нас да уђемо у кућицу, прву у реду, да видимо шта је земљотрес направио од њеног дома.

- Све је излупано, плашим се да се кров не сруши под снегом. Закон је одредио надлежност јединице органа локалне самоуправе да води поступак за исељење бесправно усељених лица - рекла нам је госпођа Биљана Чоловић из Одсека за стамбено комуналне делатности, када смо питали зашто су они донели решење за исељење, а не суд.

- Мој муж је цео живот провео на грађевинама да би ово створио. Имамо папире у којима јасно стоји да смо добили простор, папире у којима компанија одобрава да радимо доградњу и проширење. И шта сада? Неко у држави је превидео све то када је продавао фирму. Па то неће моћи тек тако. Господин Радомир Ивановић, који је купио „Каблар“, долазио је и нудио да му дамо по 5.000 евра и да нас остави овде. Када смо питали хоће ли превести власништво на нас, рекао је да то не долази у обзир. Онда нам је нудио да му будемо киријаши. Зашто, за оно што смо сами зидали?! Уосталом, зашто нама држава није понудила да ово откупимо прво - пита се на крају госпођа Жупањац. А.Т.

Последице новембарског земљотреса још излазе на видело

СТОТИНУ БУНАРА БЕЗ ВОДЕ

У селима и приградским насељима око Краљева, многе породице остале без воде за пиће Уз две људске жртве, земљотрес који је 3. новембра задесио краљевачки крај, није само рушио грађевине, већ је многим Краљевчанима који су, све доскора кубурили с фенолом и несташицом воде за пиће - поново заврнуo славине! Осим на површини, земљотрес је рушио и кидао и подземне водотокове, тако да су многе “жице” питке воде промениле свој вековни пут и нестале у утроби земље. Понегде, међутим, појавили су се и нови извори. У селима око Краљева, нарочито у земљотресом тешко погођеној Сирчи, или суседним Опланићима и Шумарицама, пресушило је више од стотину бунара из којих су се мештани снабдевали питком водом! “Исцурелих” бунара има на десетине и у Кованлуку, Берановцу, Јовцу и још неким приградским насељима, али до тих насеља макар досеже градска водоводна мрежа. Због овог проблема, већ више од три месеца, неколико десетина сеоских породица са више стотина чланова, водом за пиће, прање и купање, снабдева се углавном из цистерни. У Сирчи, која има чак осам сеоских водовода из којих се уредно снабдева већина мештана, муку с водом, ипак, свакодневно мучи тридесетак домаћинстава која су такође имала своје “водоводе”, а чији су бунари сада пресушили. Само у засеоку Бакчани без своје воде остало је осам кућа, као и у засеоку Бачевиште, где породице Костовића, Каровића, Весковића, Маринковића, Проковића воду немају ниоткуда, осим ако им Градски штаб за ванредне ситуације не пошаље цистерну. Али, ни ту воду, жедни Проковићи немају куд, него – у пресахли бунар!

- Чак и да целу цистерну са неколико кубика воде преручимо у наш празан бунар, то може да нам потраје свега дватри дана, јер више од пола оде у

земљу. Бољег решења засад нема, јер ту воду можемо макар пумпом да убацујемо у кућну инсталацију. И, тако сваки трећи дан... А, све доскора наш бунар је био пун воде и могао је да подмири бар пет оваквих породица – вајка се Миленко Проковић у чијем домаћинству, осим супруге Душанке, живе и снаха Јелена, син Милош, и још троје малолетне унучади. Иако Сирча има чак осам сеоских водовода, Проковићи, као ни други жедни Сирчани, не могу да се прикључе ни на једну од водоводних мрежа. Сеоски водоводи углавном су рађени по засеоцима и за највише неколико породица, па места за нове “потрошаче” једноставно нема. А, и да има, свако љубоморно чува своју воду.

- Људи су то градили о свом трошку и само за своје потребе, па је сада тешко прикључити нека нова домаћинства, тим пре што ни капацитет мреже није тако пројектован. Просто, засад немамо начин како да помогнемо својим жедним суграђанима, осим ако нам у томе не помогне и Градска управа – каже Младен Васиљевић, председник Савета месне заједнице у Сирчи. Г. Ћировић РЕШЕЊЕ - ИАКО није све тако једноставно, неке од ових проблема засигурно ћемо решити, јер решења углавном има. О томе смо се већ договорили у Штабу, а у сталном смо контакту и са председницима месних заједница. У свим овим недаћама треба нам само мало времена док не сагледамо шта је боље – да ли да тражимо нове изворе, или да проширујемо постојеће сеоске водоводе – каже Радоица Кочовић, начелник Градског штаба за ванредне ситуације у Краљеву.

14

4. март 2011.

У граду, на црној листи сиромашних у Србији, бројни показали колико су поштени

ОБРАЗ ПРЕЧИ ОД ШАКЕ ПАРА Краљевчани враћали и неколико стотина динара, али и, за просечног човека, хрпе новца Можда је много штошта нестало у нашем граду. Нема више оних соцреалистичких гиганата који су нас гајили. Нема оне славне „Слоге“ која је млатила „Цибону“ са све Драженом. Нема бистрог Ибра из кога је вода могла да се пије, али нечега што је овај град красило, сигурно има. У нашем граду, у коме је динар већи од куће, а луксуз попут одласка на породичну вечеру или у ресторан, заборављена категорија за већину житеља, само у јануару десеторо Краљевчана показало је личним примером да зарада на туђој несрећи није оно што одликује овај град. Баш толико њих на улици, у кафанама, бакалницама и другим местима је нашло новчанике у којима је било од неколико десетица до сума за којима би се полакомили многи. И сви су то уредно предали полицији, која је изгубљено вратила расејаним или немарним власницима.

- Ни ми нисмо у полицији могли да верујемо када смо сводили месечну статистику. Било је ту случајева да су људи враћали неколико десетица или неколико стотина динара, али и заиста невероватних случајева да људи врате хрпу новца, а да уз њу нема никаквог документа. Знате, сагнете се на улици, узмете и готово - прича Кристина Николић, портпаролка краљевачке полиције. А све је почело на Копаонику. Љубомир Митровић, власник кафеа „Рубља“, који припада формацијски краљевачкој полицији, отворио је сезону. У бакалници у коју је свратио, на поду је затекао новчаник.

- Колико се сећам, био је свежњић новчаница од по 20 евра, али се не ради о парама. Оно што ме је пресекло је да сам уз то видео и две личне карте, једну девојке и другу момка. Она из Пећи, он из Призрена, а ја Пећанац. Хајде настрану и то, али помислим, колико ће им само времена требати да изваде нова документа. Шетање од шалтера до шалтера, па где сте изгубили, па зашто сте тамо били. Ма нисам размишљао ни трена. Нити ћу ја да се овајдим за ту

Ненад Симовић и Предраг Вучетић шаку евра, нити ће они да пропадну ако им не вратим, али нешто мислим, биће им драго да добију своје натраг и одмах сам однео новчаник у полицију прича Митровић. И каже још да је у свом кафеу налазио и телефоне и паре и новчанике и много штошта.

- Нађем телефон и помислим - можда му је унутра слика детета или неки важан телефонски број. И вратим. Бранка Пешовића, краљевачког пензионера, затекли смо на унуковом рођендану када смо га позвали телефоном.

-Троје унучади имам и они су ми први пали на памет када сам ту на улици у Матарушкој Бањи видео на земљи гомилу пара. Комшија Иван Суботић, кога сам те вечери први пут видео, био је поред мене стицајем околности. Згазим оне паре, погледамо се и ја га питам шта да радимо.Он каже, хајде да пребројимо и да однесемо у милицију. Погледамо, а оно десет по пет хиљада, једна хиљадарка и једна од пет стотина. Предамо ми то у милицију, а неки ће „имате право на 20 одсто“. Ма, бежи, кажем. Ето ти у неко доба долази човек са флашом вина и чоколадама за унуке.Таман. Не треба мени ништа више. Пуна ми душа - рече чика Бранко и прекиде везу, јер је морао да настави истовар намештаја за локалну школу. У новчанику једне младе Краљевчанке, који јој је незнано како испао на градском кеју, било је много мање пара, неколико стотина динара, али су биле

драге слике, документа. На њега су натрчали Ненад Симовић и његов рођак Предраг Вучетић.

- Кренули смо да видимо да ли ради риба на кеју и видим мали новчаник. Отворим, нова лична карта, нешто парица, сличице. Кажем Пеђи, хајде да однесемо у полицију, грехота. И онда више од километар и по, преко целог града, двојица добрих људи запуцају до полиције.

- Није ствар у новцу. Шта, извадиш пар новчаница, ставиш у џеп и одеш. Треба размислити колико мука та девојчица треба да прође док не дође до својих папира. А шта, ми смо прошетали десетак минута и готово кажу Ненад и Предраг.

Једна друга слика. Слика унучета у новчанику у коме је било тек 460 динара, ганула је госпођу Зорицу Ђокић.

- Новчаник је био ту на пешачком прелазу, где ја иначе идем када одлазим на посао. И заиста, прво што сам видела је у оној прегради која је провидна сличице деце. Отворим личну карту, а оно старија госпођа. Одмах сам знала да су унуци у питању. Мало је новца било. И онда ми је пало на памет - Боже, биће јој жао сличица. Само сам продужила до полиције која није далеко и предала новчаник. На пешачком прелазу новчаник, такође са мало пара, нашла је и госпођа Светлана Капш.

- Супруг и ја смо после неколико деценија живота у Словенији дошли у Краљево, тамо су нам остала деца, успешни су. Хвала Богу, не жалимо се. И када сам нашла тај новчаник код Задужбине, прво што ми је пало на памет је чему сам учила своју децу. Никада не узми туђе. Разлика између тих 370 динара које бих ја узела за себе и чињенице да је неко имао осмех на лицу јер је добио назад своја документа, слике, платне картице, да је поштеђен страшног малтретирања од шалтера до шалтера је немерљива - каже госпођа Капш.

Зорица Ђокић - Иако сваки лични документ издајемо у року од дан или два, шетање од шалтера до шалтера да се прикупе папири потребни за њихово издавање, потом и неопходни издаци за таксе за сваког грађанина, ипак нису пријатни. Посебна је прича када изгубите толико новца колико износе две просечне плате. Зато свако од ових људи, а видите колико их је било само у јануару, заслужују свако похвалу, посебно ако се зна колико су наши суграђани суочени са беспарицом и немаштином - каже Кристина Николић, портпаролка краљевачке полиције. А. Тасић

Помоћ запосленима у краљевачком ЗЦ „Студеница“

ОД СИНДИКАТА - ТРИ МИЛИОНА Синдикат запослених у здравству доделио је својим члановима, запосленим у краљевачком Здравственом центру „Студеница“, новчану помоћ у укупном износу од три милиона динара, намењену санирању последица земљотреса. Ову помоћ, од 20 до 40 хиљада динара, у зависности од степена оштећења, добило је укупно 80 запослених чији су домови тешко оштећени у новембарском земљотресу. Свечаном уручењу помоћи у „Плавој сали“ ЗЦ „Студеница“ присуствовале су и Бранислава Планчак, председница

Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије и др Дуња Циврић, председница Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Војводине.

- Жао нам је што нашим члановима нисмо и раније могли да помогнемо, али смо чекали да комисије одраде свој посао. Износи нису велики, али ће сигурно добро доћи онима којима је земљотрес оштетио куће и станове – каже Бранислава Планчак. Овом приликом, коментаришући штрајк здравствених радника, госпођа Планчак на-

гласила је да Синдикат запослених у здравству неће прихватити понуду Владе за исплату једнократне помоћи, већ ће остати при свом захтеву да се здравственим радницима плате повећају за 14,5 одсто.

- Ми нисмо социјални случајеви, па да нам се једнократно исплати по две-три хиљаде динара. О штрајку и нашим даљим потезима одлучићемо после нових преговора са Владом који су заказани за наредну недељу – додала је председница Синдиката запослених у здравству. Г. Ћировић

15

4. март 2011.

Сто година Међународног данa жена

РУСИ (НЕ) ДОЛАЗЕ Хоће ли Краљево коначно добити Руски дом и постати један од три центра пројекта „Руси на Балкану“ Отварање Руског дома у Краљеву био би добар сигнал пред најављени пројекат „Руси на Балкану“, оцењују „Словенско друштво“, „Петар Велики“ и „Александар Сергејевич Пушкин“. Ову иницијативу, коју је крајем фебруара прошле године покренуло „Словенско друштво“, сем сродних удружења, подржало је још 12 културних, спортских и дугих удружења грађана Краљева. Одговора из локалне самоуправе за сада нема. Након вести о посети краљевачке делегације руском граду Иваново и преговорима о успостављању привредне сарадње, која је остварена преко шабачког „Словенског моста“, огласила су се краљевачка руско-српска удружења. Удружење грађана „Словенско друштво“ и друштва српскоруског пријатељства „Петар Велики“ и „Александар Сергејевич Пушкин“, који већ дужи низ година раде на развијању руско-српких односа, подсећају да су иницијативу за отварање Руског дома у Краљеву покренули још крајем фебруара прошле године. Пре 8 месеци, удружења су поднела захтев да им се уступи локал у Омладинској улици бр. 42 (бивша Спасова посластичарница). До данас, међутим, нису добили никакав одговор. Њихову иницијативу и план рада подржала је амбасада Руске федерације у Београду, те им је обећана помоћ у опремању локала и будућем раду.

Пројекат „Руси на Балкану“ Пре месец дана Привредној комори и кабинету заменика председника Скупштине града “Словенско друштво“ је предало радни материјал пројекта „Руси на Балкану“. Међутим, за ову понуду није било знакова интересовања. У оквиру пројекта, иза кога стоји руска држава, делегација привредника, економиста и културних посленика, долази у Србију 10. марта. Ова делегација

је претходница посете руског премијера Путина Србији, а долази да би склопила уговоре о сарадњи са заинтересованим градовима. Пројектом „Руси на Балкану“ предвиђено је дугорочно присуство руских привредника у Србији. На самом почетку овог пројекта, велика пажња поклања се културној сарадњи. Представници краљевачких удружења су, како наводе, успели да убеде руске пријатеље да Краљево, због свог географског положаја, природних и културних богатстава, непосредне близине бањских лечилишта, будућег аеродрома и низа других погодности, треба да се нађе међу три главна центра будућег пројекта.Установа попут Руског дома, управо је зато потребна Краљеву. Како је градска власт најавила, братимљење са Ивановом и отварање Дома рускосрпског братства, читава прича, уочи могуће посете руске делегације, добила би потпунији смисао.

- Постоји могућност да се руска делегација у Краљеву задржи два дана, како би потенцијали нашег града били што боље представљени. Да ли ће та делегација у Краљеву боравити дан, два или уопште неће ни доћи, зависи од интересовања које покажу краљевачка власт и привредници - каже председник Удружења грађана „Словенско друштво“ Драган Бунарџић.

- Људи се поново окрећу сарадњи са Русијом и ми у томе треба да удружимо снаге, јер на крају, сви смо ми Словени - оцењује секретар Друштва „Петар Велики“ Наталија Епихин. Уколико не буде интресовања и разумевања од стране привредника и политичара и Руски дом не буде отворен у Краљеву, биће отворен у неком суседном граду.

- Било би жалосно да Краљево због наше спорости, учмалости и паланачке памети, уместо да буде важан центар, по ко зна који пут испадне слепо црево једног великог пројекта оценио је Бунарџић. Е.Т.

ОСМИ МАРТ Ове године обележавамо 100. годишњицу Међународног дана жена. То је глобално важан дан за жене широм света. У различитим деловим света фокус прослављања овог датума варира од слављења поштовања, захвалности и љубави према женама, па све до слављења женских достигнућа на пољу економије, политике и признања у друштву. Међународни дан жена обележава се 8. марта. Тог дана се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Први Дан жена je прослављен 28.2.1909. у САД, на темељу декларације коју је донела Социјалистичка партија Америке. Између осталих важних историј ских догађаја, њиме се обележава и пожар у једној фабрици у Њујорку 1911. године, када је погинуло преко 140 жена. Идеја да се обележава Међународни дан жена први пут се појавила почетком 20. века у доба брзе индустријализације и економске експанзије, која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Жене запослене у индустрији одеће и текстила су јавно демонстрирале 8. марта 1857. у Њујорку. Текстилне раднице су протествовале због лоших радних услова и ниских плата. Демонстрације је растерала полиција, a те исте жене су основале синдикат два месеца касније. Протести 8. марта су се догађали и следећих година, од којих је најпознатији био 1908. године, када је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и право гласа. Већ 1910. године прва Међународна женска конференција одржана je у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале и установила Међународни дан жена, на предлог славне немачке социјалисткиње Кларе Цеткин. Следеће године је Дан жена обележило преко милион жена у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. Ти догађаји су коинцидирали с пожаром у фабрици у Њујорку, после којег су слабе мере сигурности на раду окривљене за велики број жртава. У предвечерје Првог светског рата, 8. марта 1913. године, жене широм Европе су одржавале мировне демонстрације, a демонстрације поводом Дана жена у Русији биле су први степен руске револуције. Након Октобарске рево-

луције, бољшевичка феминсткиња Александра Колонтаи наговорила је Лењина да 8. март постане државни празник, и током совјетског периода се користио за обележавање "херојства радница". Међутим, у многим комунистичким државама тај празник је изгубио своју идеолошку основу и постао прилика за мушкарце да исказују своју љубав и поштовање према припадницама супротног спола, послуживши као својеврсни амалгам Мајчиног дана и Валентинова у западним државама. У Чехословачкој се Дан жена за време комунистичког режима претворио у пародију, па је укинут након Баршунасте револуције. У Мађарској се обичај поклањања цвећа женама задржао и након пада

комунизма. Дан жена је остао државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргизији, Молдавији, Монголији и Таџикистану, а обележава се цвећем и поклонима. На Западу се Дан жена углавном престао обележавати тридесетих година прошлог века, делом и због тога што се повезивао с комунизмом. Међутим, шездесетих су га поновно почеле славити феминисткиње. Када је 1975. година проглашена Међународном годином жена, Уједињене нације су службено почеле обележавање Дана жена. Данас многе организације у свету обележавају Дан жена, а неке настоје да се изборe да он постане државни празник у земљама у којима то још није случај.

ЖЕНСКА ПРАВА Женска права је израз којим се описује правни, идеолошки, филозофски и политички концепт према коме свако људско биће женског пола самим чином рођења, без обзира на порекло или држављанство, стиче одређен број неотуђивих права, а које се садржајем разликују од ширег концепта људских права. Разлог због којег се женска права разликују од људских права је најчешће тај што су жене кроз историју, а делом и данас, биле или лишене одређених права која уживају мушкарци, или имале специфична права која закони и обичаји не признају. Као разлози за то се најчешће спомињу биолошке разлике између полова, али их феминисткиње и многе сaвремене друштвене теорије настоје

објаснити вештачки наметнутим разликама. Као пример женског права које је искључиво везано за пол, спомиње се право на одлучивање о трудноћи, односно право на извођење абортуса. Као пример женског права које се тиче једнакости полова је право на учешће у разним областима друштвеног живота, односно служење у оружаним снагама. Такође се као женско право наводи право на друштвену једнакост, било да је реч о једнакости у платама или мерама позитивне дискриминације у сврху једнаке заступљености мушкараца и жена у управним одборима предузећа, односно представничким и извршним телима власти.

16

4. м

Завршени пројекти за санацију стамбених зграда у Градској колонији

TEНДЕР, ПА НА СКЕЛУ

Перформанс у „Маржику“

НЕ ПРОТИВ МОЈЕ ВОЉЕ, НЕ ТРГОВИНИ ЉУДИМА

чија је израда поверена грађевинским факултетима у Београду и Новом Саду, биће завршени до краја наредне недеље.

- Апеловали смо на колеге да ови пројекти буду први на листи приоритета. Када се догоди оваква несрећа, сви остали послови остављају се по страни, јер је дужност свих нас да помогнемо – рекао је Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а. Пројекти за санацију стамбених зграда урађени су по свим европским стандардима, а стручњаци ЦИП-а бесплатно ће обављати и надзор свих радова. Г.Ћировић

ЦЕНА КОНСТРУКТИВНА санација сваке од тешко оштећених стамбених зграда, према проценама стручњака ЦИП-а, коштаће од три до пет милиона динара, што ће финансирати држава. Уз то, Краљевчанима предстоји и поправка још око 70 стамбених зграда које су у новембарском земљотресу претрпеле мања оштећења.

КУРС

Удружење грађана м са седиштем у

Наредне недеље почеће конструктивна санација две стамбене зграде са 26 станова Уз изградњу нових монтажних кућа за 500 краљевачких бескућника и поправку оштећених објеката, у Краљеву би наредне недеље требало да почне и конструктивна санација две од укупно 12 тешко оштећених стамбених зграда са око 300 станова и хиљаду станара у ужем центру града. По завршетку пројеката за санацију две стамбене зграде у Градској колонији, у улици Драгослава Богавца, градоначелнику Краљева пројекте за санацију две преостале зграде у овом насељу, као и ОШ „Светозар Марковић“, предао је Милутин Игњатовић, директор института ЦИП чији су стручњаци и урадили ове пројекте.

- После избора извођача радова, почетком наредне недеље на прве две зграде у Градској колонији биће постављене скеле, наравно, уколико то временске (не)прилике дозволе. За преостале две зграде у овом насељу, следи тендер за извођача по хитном поступку – каже Љубиша Симовић, градоначелник Краљева. Пројекти санације за још осам зграда у Улици октобарских жртава, Обилићевој, ЈугБогдановој, Хајдук-Вељковој, Цара Душана и Цара Лазара,

Удру

Реализација пројекта је започела у октобру прошле године, када је на платоу испред Народног музеја изведен перформанс под истим називом. Већ почетком новембра у галерији УЛУ „Владислав Маржик“ организована је изложба фотографија ученика основних и средњих школа пристиглих на конкурс који је расписала Фото секција Економско трговинске школе. Тема изложбе је била борба против трговине људима. Од великог броја пристиглих фотографија изложено је тридесет, а три фотографије награђене равноправним наградама. Фотографије су селектовали и оцењивали Владан Маринковић, потпредседник Фото кино клуба „Краљево“, Лидија Маринковић, члан истог клуба и Марија Павловић, историчар уметности. Нажалост, та изложба је трајала само једно вече, јер је већ следећег јутра Краљево погодио катастрофалан земљотрес, који је нанео знатне штете и галерији у којој је била постављена изложба, тако да она није могла бити реализована онако како је планирано. Фотографије су поново изложене у галерији УЛУ „Маржик“, иако су неке од њих у земљотресу оштећене. Поред поновљене поставке изложбе, поновљен је и перформанс, модификован и прилагођен извођењу у затвореном простору галерије.

- Свему томе додат је и квиз у коме су ученици, учесници целе ове акције, подељени у четири групе, а водитељи постављају питања на тему борбе против трговине људима, тако да и публика учи о овом великом проблему. Квиз је конципиран тако да и публика може да учествује у њему и покаже колико је упозната са проблемом – каже Марија Павловић,

организатор пројекта. Целу акцију је организовала невладина организација „Женска грађанска иницијатива“ и ученички парламенти Економскотрговинске, Медицинске школе и Гимназије. Координатор целог пројекта је Јелица Милутиновић, професор грађанског васпитања у Економско-трговинској школи. Велики део програма ученици су осмислили сами, а кореографију за перформанс урадио је ученик трећег разреда Економско-трговинске школе Филип Јовановић. Т.Р. М.Р.

Друштво окупља нешто више од 570 чланова са територије округа, од којих највећи број њих живи у Краљеву и Врњачкој Бањи. Иако је у Статуту записано да су чланови удружења Македонци, међу њима има и одређен број оних који нису пореклом из Македоније и који имају статус почасних чланова. Међу њима је поред Срба и Рома и један Рус.

- Једна од првих активности удружења после земљотреса у којима су оштећене и њихове просторије је организовање курса македонског језика који се одвија у три групе. Прве две окупљају почетнике, а трећа полазнике који до одређеног нивоа познају македонски језик. Похађање је бесплатно и отворено за све грађане који имају жељу да науче овај језик – каже Марија Продановић, председник Удружења. Планирано је да курсеви

ФОТОГРАФИ

17

март 2011.

ужење грађана македонске националне мањине

С МАКЕДОНСКОГ ЈЕЗИКА

македонске националне мањине „Кирил Пејчиновић“ за Рашки округ, Краљеву, одскора окупља своје чланове у новим просторијама у Обилићевој улици

е е х ј о н з с е

и у е е е е а а а а -

и

трају по три месеца, после чега они који то желе могу да пређу у напреднију групу. Курс је почео претходне недеље, а сви заинтересовани могу већ у следећу недељу да дођу у просторије удружења у Обилићевој улици број 26 између 10 и 14 часова. Настава се одвија у групама од по двадесетак полазника, а распоред се прави према слободном времену полазника. Удружење „Кирил Пејчиновић“ планира и организовање других активности, пре свега посете Македонији, првенствено за најмлађе чланове. Сличних удружења има широм бивше Југославије, а краљевачко друштво је као гост сплитског, прошле године организовало десетогодишње летовање на Шолти. Са сународницима из бивших југо-

Марија Продановић словенских република, Албаније, Румуније и Бугарске кроз дружење учили су језик и упознавали се са традицијом македонског народа. Влада Македоније, општина

Ђорче Петров и град Скопље уплатили су помоћ пострадалима од земљотреса, а један приватни донатор из Дорјана уплатио је износ од шест хиљада евра. Удружење Македонаца из Крушевца организовало је хуманитарни концерт чији је приход намењен за помоћ једној македонској породици у Краљеву. У Србији има тридесетак удружења Македонаца са којима се одржавају редовни контакти, али и са удружењима из Швајцарске, Бугарске, Грчке и Румуније. Шест чланова краљевачког удружења ушло је у састав Националног савета Македонаца у Србији, а Марија Продановић је члан Извршног одбора. По један члан је у одборима за спорт, образовање, информисање и у Надзорном одбору. Т.Р. М.Р.

ПОКЛОН ФИРМЕ „ЕУРО АТЛАНТИК“ КРАЉЕВАЧКИМ МАЛИШАНИМА

ИЈА НЕДЕЉЕ

ЧИСТЕ РУКЕ, МАЊИ РИЗИК

Фото: ФоНет

Представници београдске фирме „Еуро Атлантик“ поклонили су минуле седмице краљевачкој Основној школи „Светозар Марковић“, Медицинској школи и вртићу „Невен“ апарате марке „Пурел“ за суво прање и дезинфекцију руку. У сарадњи са локалном самоуправом ови апарати ускоро би требало да буду постављени и у осталим краљевачким основним и средњим школама и вртићима.

- Коришћењем ових апарата смањује се ризик за добијање и преношење цревних, али и других заразних болести којима су деца подложна нарочито у школском узрасту – рекао је др Александар Мацан, директор краљевачког Завода за јавно здравље. Г.Ћ.

Реконструкција Шумарске школе у Краљеву

АДАПТАЦИЈА ОД 10 МИЛИОНА Реконструкција Шумарске школе у Краљеву, започета још пре две године, биће настављена у првим данима марта и то адаптацијом учионица, ходника и санитарног чвора у приземљу школе. За минуле две године комплетно је реновиран први и делимично други спрат, у шта је уложено 30 милиона динара, док је за наставак радова неопходно још 10 милиона динара. Новац за реконструкцију обезбедила је локална самоуправа.

- Наишли смо на велико разумевање градских челника, уз чију помоћ ћемо осавременити услове за рад наших ученика и професора. Деценијама у школу није улагано готово ништа, па је у појединим учионицима практично било немогуће одржавати наставу. Тендер за извођача радова објавићемо наредне недеље – каже Зоран Николић, директор Шумарске школе. У новембарском земљотресу ова школа, основана још 1899. године, није претрпела значајнија оштећења. Све по-

Зоран Николић правке брзо су одрађене, па 840 ђака шумарског, дрвнопрерађивачког, грађевинског и смера за пејзажну архитектуру, за разлику од већине својих краљевачких вршњака, није изгубило много од наставе.

- Штету смо углавном санирали, остало је још да поправимо кров и кровну конструкцију. Пројекат је већ завршен и сада нам предстоји да за то обезбедимо средства – наглашава Николић. Г.Ћ.

Завршни концерт у оквиру пројекта „Србија у Србији“

БРАТСКИ ЗА КРАЉЕВО

Вокални уметници браћа Радиша и Ратко Теофиловић одржали су синоћ добротворни концерт у сали ММЦ "Кварт" Под покровитељством Министарства културе Републике Србије, у оквиру пројекта "Србија у Србији", браћа Теофиловић су одржала пет добротворних концерата за Краљево - у Трстенику, Бору, Књажевцу, Неготину и Врању. Браћа Теофиловић су одржали бројне концерте у свим великим европским градо-

вима у Јапану, Америци, наступали су у највећим светским концертним салама, као и великим етно фестивалима у Норвешкој, Словенији, Македонији, Јапану, Мађарској, Француској, Русији, Италији, Малти, Чешкој и Канади, а жеља им је да се и људи у Србији у много већој мери упознају са њиховим стваралаштвом.

18

4. март 2011.

Култура на ветрометини: Миломир Недељковић (2)

ЗЕМЉОТРЕС У ГЛАВИ Често имамо књижевне сусрете у библиотеци са значајним људима књижевног стваралаштва. Морам приметити, долазе једни исти. Огроман број људи који се бави језиком од којег живи, не долази. Да ли су их „Фарма“, „Двор“ или ко зна шта све ту има, преобликовали, или су се олењили, ја то не знам. Не разговарам много са њима, нити сам се бавио озбиљним изучавањем културних потреба таквих људи. Знам неке који стварно живе од нашег језика. Постоје људи који имају потребу да долазе на све културне манифестације и у најширем дијапазону прате то што се дешава, од поезије за децу, Мајског ликовног салона за децу, до спектакуларних изложби огромног значаја које су људи са највишим достигнућима изразили у свету. Нема потребе да правимо поређење између онога што нам се нуди у музици овога времена и онога што је у музици јасна вредност. На тим концертима немамо људе који су професионално или по вокацији опредељени за ту врсту музике. Музичка школа има један озбиљан састав, када је у питању нека врста лаке музике и џез музике. Имамо један или евентуално два концерта годишње. У развијеним земљама такви оркестри, који потичу из школа, имају бар десет и двадесет таквих концерата. Креатори јавног живота лакше могу да употребљавају лепе речи и пласирају понашања којима покушавају да фасцинирају оне који не знају ни да постоји ова сфера стваралаштва. Употребом речи, или прецизније речено, бацањем прашине у очи, стварају услове за покушај стварања концепта култа личности и утиска о својој величини свемогућег и трајног добра за народ. То је политика, јер ови други се тиме не баве. Она је на известан начин потпуно отуђена. Она се димензијом живота у сфери културе уопште не бави. Дакле, она уопште није ни присутна у кул-

тури, иако долази на културне манифестације уколико да новац, уколико има утисак да даје новац. Од њих се очекује да створе услове да сваки човек ради и ствара економска добра, да буде задовољан и онај у Мланчи који прерађује дрво, ако га контролисано сече, и у Мрсаћу на ади где ће засадом паприке или купуса имати све претпоставке да свој живот проводи у сфери културе, да би остатак времена могао да посвети афирмацији својих услова живота, купатило, топла вода, топла зима. Уз све то и посета манифестацијама културе где ће да размени своје искуство са искуством које има уметник. На другој страни, тамо где живи и ради треба да има претпоставке да има телефон, телевизију, филм, извесне манифеста ције културе које су везане за забаву, али и за препознавање традиције, да на крају године може да каже да је имао разних доживљаја и успешних резултата. Ми смо сведоци да се урушио систем вредности у економији, да је политика реафирми сала демагогију и бољшевизам као начин политичког мишљења. Сведоци смо да смо добрано осиромашени кад је питање издвајања из буџета за некакве доживљаје. Када оставимо трпезу празну стичем понекад утисак да је политици мило што грађанин не може да истражује и упоређује и што је оптерећен доживљајима везаним за храну, облачење, преживљавање и најбаналнију врсту жеђи. Све-

доци смо да се у свему томе грађанин ништа не пита. Ја не жалим за самоуправним правом грађанина. Ја жалим за правом грађанина да може да своје осећаје задовољства или незадовољства испољава. Данас и ако кажете да сте незадовољни, политика игнорише као да сте рекли да је лањски снег био бељи, а то је најгоре стање. Они на то немају право. Морају да пажљиво ослушкују глас народа. Свеједно је да ли је он на тргу или у кафани саопштио одређено мишљење. Питање мултикултуралности је интимно питање сваке групе, тако да све то служи у политичке сврхе, одређеним циљевима којима одговара хаос. У том хаосу врше бескрупулозну економску и интелектуалну експлоатацију. Не можемо да издвојимо посебно ниједан културни догађај, иако смо имали доба светлости и значајних достигнућа. Било је изложби које својим квалитетом надилазе интересе или потребе оваквог града. Али, огроман број људи то не примећује. Последица недостатка упућености и интересовања је везана за материјалну позицију и за одређени друштвени статус. Ми смо у периоду између 1985. и 2000. године за петнаестак хиљада евра имали по десет програма на тргу. Имали смо по двадесет гостовања у позоришту, имали смо концерте озбиљне музике. Било је то време када је друштво падало, катастрофално време, теже него данас.

Данас је Краљево у тешкој ситуацији. Сви говоримо о земљотресу као феномену који је докусурио Краљево. То је натприродна сила којој се не можемо супротставити. Овде се догодио земљотрес у глави. Овде се распао систем вредности, или је почео своју потку да заснива на систему вредности интереса политичких група. Оне су нашле своје политичке стипендисте које стипендирају из буџета и тиме остварују концепт затварања уста. Када су узели репетитор на Гочу, позвали су ме да то прокоментаришем, а ја сам ставио кравату у уста. Сам себи сам запушио уста упозоравајући да неко жели да нам запуши уста. Ми смо данас сведоци да се ништа није променило. Ако медије посматрамо у контексту ове изјаве, морам да кажем да је свако, на известан начин, оптерећен утицајима идеолошке природе. Није могуће обликовати живот без културе, а културу без основних претпоставки. Не можемо имати нацију самосвесне националне културне идентификације без претпоставки које подразумевају простор, комуникацију и размену искуства и, наравно, без претпоставки да најквалитетнији људи у тој области могу да се изразе. Нажалост, у Краљеву смо довели у питање и причу везану за одржавање етно културе кроз „Абрашевић“. Без намере да поредим репертоаре, начин играња и квалитете које смо постигли у преиоду у коме сам ја био у Позоришту и пост периода у коме ја нисам био у њему, обрадовало би ме једно истраживање тим поводом у грађанству, па макар било и на моју штету. Више би ме обрадовало да буде на моју штету, или на штету оних који су заједно са мном стварали тај концепт. Можда би то било истраживање које би једнога дана могло да

служи позоришту као оријентација куда треба да иде. Шта имамо у сфери озбиљне музике? Имамо јавне часове Музичке школе. Шта имамо у области коју можемо једним именом назвати лака музика? Немамо ништа. Како бисмо могли да одредимо ову насеобину као град, ако у њој нема могућности да се види опера или балет Народног позоришта из Београда или Новог Сада, да се чују чују велики оркестри из Београда, Новог Сада и Ниша. Нема могућности да се чују камерни ансамбли који се баве разним епохама, па да наш суграђанин посматра начин и квалитет извођења ренесансне музике или старовизантијског периода и упореди га са достигнућима која имамо на Гранд продукцији или емисијама локалних радија у целој земљи које, без обзира какви смо људи, „пушћамо“ а не слушамо, јер немамо шта да чујемо. Како ћемо садашњу изложбу у музеју, која истражује феномене и духовна достигнућа савременог живота, упоредити са реализмом у сликарству и констатовати како је разгледница из природе једна врста уметничког доживљаја, а концепт савремене српске породице изложен овде на овој изложби сасвим други. Када нам дете уђе на час музике или језика, да ли ћемо с њим моћи да разговарамо о Андерсену, браћи Грим или ћемо почевши од Андерсена доћи до тога да разумемо „Одисеју“, да нам дете прихвати причу о „Одисеји“, о „Злочину и казни“, „Буденброковима“ или да нам реагује на то да је у Атељеу направљена представа „Глембајеви“ са Словенцем, Србином и Македонцем, са јасном врло препознатљивом и добро изведеном идејом о глембајевштини. Нама деца данас и не знају за Мирослава Крлежу. Он јесте Хрват, велики хрватски писац и најмање то. Достојевски је врло задужио Русе, али он уопште нема никакве везе са Русима, јер је постао опште добро. Ако не препознајемо то што је добро и тај квалитет, ни нас нема. Забележио Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

4. март 2011.

Колекција књига „Службеног гласника“

СРБИЈА И КОМЕНТАРИ Издавање колекције покушај да се људи одвоје од телевизора зато што су текстови који би изашли у научним часописима сакривени од шире публике. Наменски писани текстови подсећају чиме смо окружени, и лептирима, и зидним сликарством које је понос овог народа Издавачко предузеће „Службени гласник“, широј јавности познато по издавању истоименог листа и различитих образаца, у последње време објављује и књиге које други издавачи нису желели да објаве. То су углавном књиге есеја и научни радови који се не могу објавити код других издавача. Током прошле године из штампе је изашла и колекција од пет књига реализована уз разумевање људи у „Службеном гласнику“, а по идеји књижевника Горана Петровића, која је прошле недеље представљена и Краљевчанима. Књиге сличног типа, по речима Горана Петровића, имају све срећније земље на свету, а у њима се представља култура, историја и све што је репрезентативно за једну земљу. Овакве књиге се налазе у оквиру одређених колекција, а могу се наћи чак и на аеродромима, у аулама музеја, бољим ресторанима и хотелима. Нису превише скупе, тешке и обимне, а завршавају у рукама странаца који их односе у своје земље.

- Отуда се ова колекција и зове „Србија и коментари“. Теме заступљене у колекцији су српске у територијалном и друштвеном смислу, али и онога што је наслеђе овог народа. У њима се може наћи све, од археологије до рокенрола, од класичне историје до савремене визуелне културе, од савремених уметности као што је филм до етнологије, све чиме се можемо подичити и о чему се може проговорити из једног посебног угла – каже Горан Петровић. Колекција обухвата оно што представља ову земљу, не у оном ушећереном туристичком смислу, него даје одређени увид у то. Специфичност ове колекције је још у нечему.

- Сведоци смо да смо маргинализовани и потиснути. Кад укључите телевизор, онда постаје све јасно. Кад приђете киоску и погледате насловне стране дневних новина, све вам је јасно. Сматрао сам да није довољно да књига има само једног аутора,

него је потребно да књиге имају најмање два аутора. Већина књига у овој колекцији има два аутора. Концепција је таква да увек имамо текст некога ко је научник, есејиста, неко ко одређену тему одлично познаје, а онда тај текст одлази у руке писца који исписује низ коментара на исту тему – каже Петровић. Књиге су богато илустроване, тако да читалац затиче уз релевантну информацију о нечему и визуелну информацију о томе. Теме књига из колекције су разнолике. Прва књига носи назив „Лексикон божјих људи“ и представља својеврсну антологију педесетак српских писаца млађе и старије генерације, који су писали један или више текстова на трагу великог Боре Станковића и његове веома важне књиге „Божји људи“. Специфичност књиге, коју је илустровао Драган Пешић, је што су приче, односно цртице, о тим људима поређане по именима јунака, а не аутора. Писци су пристали да буду потписани само иницијалима, као у сваком лексикону. Тако су потисли ауторство у други план у односу на људе о којима пишу, а то су по правилу обесправљени и сиромашни људи, људи Боре Станковића на маргини друштва. Друга књига обрађује зидно сликарство тринаестог века у Србији. Аутори су Светлана Пејић и Милета Продановић, који исписују текстове о нашим манастирима. Све књиге су на посебан начин илустроване, а Горан Рацковић, дизајнер „Службеног гласника“ је за ову колекцију добио награду УЛУПУДС-а за најбоље дизајнирану колекцију на прошлогодишњем Сајму књига у Београду.

- Потрудили смо се да нађемо географску ширину и дужину сваког манастира, ту тачкицу којом смо обележени на свету. То је једна од идеја зашто покренути овакву колекцију, обележити најмању тачкицу гле-

Горан Петровић дано из светских цивилизацијских размера обележених једном Студеницом, Жичом, Милешевом или Ђурђевим ступовима – наводи Горан Петровић. Трећа књига обрађује нешто што није специфична српска тема, али се о томе говори из српског угла. Проф. Миланка Тодић је написала основни текст, а књижевне коментаре је писао Владимир Пиштало.

- Оно што је мене као уредника фасцинирало, док сам покушавао да помогнем нешто око те књиге, јесте заправо то да књига прати оно што је реклама, маркетинг у Србији с краја 19. и почетка 20. века до данашњих дана, како опада текстуални део поруке упућен купцу, а како расте визуелни део. Дошли смо у ситуацију да имамо билборд

на коме пише једна или ниједна реч и имамо само слику. То говори о цивилизацији и друштву у коме живимо, да заправо не причамо, а да се информишемо, са становишта једног писца, близу катастрофе – каже Петровић. Специфичност књиге је да имају чак три наслова, наслове текстова, збирни наслов који је на корицама, а трећој књизи су аутори и уредник дали наслов „Купите нешто и овде“.

- Двеста метара од места где живим налази се лимарска радња у којој се још увек праве кривине за чункове шпорета на дрва и неки нетипизирани поштански сандучићи. Налази се окружена радњама које имају прилично бомбастичне називе, углавном на енглеском језику и бомбастичне рекламе. У излогу те радње је неко на парчету папира у најједноставнијој форми написао слоган, који је једна врста вапаја, на коме пише „Купите нешто и овде“ – каже Петровић. Четврта књига је „Црно у колору“. То је заједнички наслов два текста чији су аутори Срђан Вучинић и Владан Матијевић, који обрађују црни хумор у српском филму. Пета књига се бави лептирима Србије, а носи назив „Божанске ситнице“. Аутори су Васа Павковић, који често одлази у пешчаре и планине да фотографише лептире и Милан Ђурић, који је дуго живео у Аф-

рици и доста зна о лептирима који су постали његова љубав. Књига садржи око три стотине фотографија које су добијене из приватних колекција. Амбиција издавача је да се књиге преведу на енглески језик и понуде странцима. У наставку колекције, ове године ће сигурно бити издата књига која би требало да буде интересантна млађим читаоцима. То је књига о рокенролу коју је написао Петар Поповић, а коментаре ће писати Михајло Пантић. Планира се издавање књиге проф. Радивоја Радића и књижевника Радослава Петковића. Радни наслов књиге је „Путовати Србијом у средњем веку“. Књигу која говори о феномену великог дербија Црвене звезде и Партизана пишу један партизановац и један звездаш. Кувар српских писаца, који приређује Миодраг Раичевић, настао је на основу рецепата које је доставило стотинак аутора.

- Има ту разних рецепата. Један се зове „Комшијско пиле на кромпиру“. Треба наћи рупу на тараби, узети комшијино пиле, а после тога иде рецепт како се прави комшијско пиле. Неки писци су писали и неупотребљиве рецепте. Светислав Басара је написао рецепт који се зове „Во у купусу : Узети једног вола, одрати га и ставити га у купус“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

20

4. март 2011.

21

4. март 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

06:50 – Цртани филм, реприза 07:00 – Дневник ДАНАС, реприза од претходног дана 08:00 – Забавни програм, реприза 09:00 – Из архиве ТВ Краљево 09:30 – Цртани филм 10:00 – Огласи 10:05 – Серија: КАРМЕЛИТА, реприза 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:00 – Огласи 12:10 – Политички магазин КОНТРАСТ, реприза 13:10 – Филм, реприза 15:00 – Огласи 15:15 – Образовни програм 16:00 – Документарни програм: СЕЋАЊА, аутор Милорад Црњанин 16:45 – Огласи 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Филм 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2

06:50 – Серија: КАРМЕЛИТА, реприза од 1. до 3. епизоде 10:00 – Огласи 10:05 – Серија КАРМЕЛИТА, реприза 4. и 5. епизоде 11:30 – Емисија за децу: РАДОЗНАЛЦИ 12:00 – Огласи 12:10 – Документарни програм 13:00 – Филм: Снежана и седам патуљака 15:00 – Огласи 15:15 – Из архиве ТВ Краљево 16:00 – Документарни програм: Експедиција 16:45 – Огласи 17:00 – Дневник ДАНАС 1

06:50 – Цртани филм, реприза 07:00 – Дневник ДАНАС, реприза од претходног дана

06:50 – Цртани филм, реприза 07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Документарни програм 08:00 – ВЕСТИ 08:05 – Цртани филм 08:30 – Образовни програм 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – ДИРЕКТАН ПРЕНОС СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА ВЕСТИ у 10:00, 11:00, 12:00, 13:00, 14:00, 15:00, 16:00 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ, реприза 16:45 – Огласи 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА (руска теленовела) 18:15 – Потрага за изгубљеним цивилизацијама 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Огласи 20:00 – Емисија: ПИТАЈТЕ АДВОКАТА, аутор Елиза-

06:50 – Цртани филм (Р) 07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Документарни програм 08:00 – ВЕСТИ 08:05 – Из архиве ТВ КВ 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – Цртани филм 10:00 – ВЕСТИ 10:05 – Огласи 10:10 – Серија: КАРМЕЛИТА, реприза 11:00 – ВЕСТИ 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:00 – ВЕСТИ 12:05 – Огласи 12:10 – ПИТАЈТЕ АДВОКАТА, реприза 13:00 – ВЕСТИ 13:05 – Филм, реприза (ВЕСТИ у 14:00) 15:00 – ВЕСТИ 15:05 – Огласи 15:15 – Музички програм 16:00 – ВЕСТИ 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, 16:45 – Огласи 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА (руска теленовела) 18:15 – Потрага за изгубљеним цивилизацијама 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Огласи 20:00 – Емисија: ТАЈНЕ ЗДРАВЉА, аутор Анђелка Милошевић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм 00:15 – Огласи

06:50 – Цртани филм, (Р) 07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Из архиве ТВ КВ 08:00 – ВЕСТИ 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ, реприза 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – РАДОЗНАЛЦИ (Р) 09:30 – Цртани филм 10:00 – ВЕСТИ 10:05 – Огласи 10:10 – Серија: КАРМЕЛИТА, реприза 11:00 – ВЕСТИ 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:00 – ВЕСТИ 12:05 – Огласи 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА(Р) 13:00 – ВЕСТИ 13:05 – Филм, реприза 15:00 – ВЕСТИ 15:05 – Огласи 16:00 – ВЕСТИ 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, 16:45 – Огласи 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА (руска теленовела) 18:15 – Потрага за изгубљеним цивилизацијама 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Огласи 19:45 – Са нових извора 20:15 – Емисија: ПЕВАМО ЗА ВАС, аутор Слободанка Опачић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм 00:15 – Огласи

06:50 – Цртани филм (Р) 07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Из архиве ТВ Краљево 08:00 – ВЕСТИ 08:05 – Документарни програм 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – Цртани филм 10:00 – ВЕСТИ 10:05 – Огласи 10:10 – Серија: КАРМЕЛИТА, реприза 11:00 – ВЕСТИ 11:30 – Документарни програм: СЕЋАЊА, реприза 12:00 – ВЕСТИ 12:05 – Огласи 12:30 – Документарни програм 13:00 – ВЕСТИ 13:05 – Филм, реприза (ВЕСТИ у 14:00) 15:00 – ВЕСТИ 15:05 – Огласи 16:00 – ВЕСТИ 16:00 – Документарни програм: СЕЋАЊА, 16:45 – Огласи 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА (руска теленовела) 18:15 – Потрага за изгубљеним цивилизацијама 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Огласи 20:30 – Политички магазин: КОНТРАСТ, аутор Зоран Петровић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм 00:15 – Огласи

19:30 – Огласи 20:00 - Циклус домаћег филма: ГЛУВИ БАРУТ 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм 00:15 – Огласи

17:15 – Емисија: ОГЊИШТЕ 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Огласи 20:00 – Документарни програм 21:00 – Емисија: СЕЛИМА У ПОХОДЕ, аутор Милан Глишовић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Викенд филм 00:15 – Огласи

08:00 – Документарни програм, реприза 09:00 – ОГЊИШТЕ, реприза 09:30 – Цртани филм 09:55 – Огласи 10:00 – ПОЛОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ 12:00 – Огласи 12:10 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ, реприза 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС, реприза 14:45 – Огласи 15:00 – Емисија УЗ ШАНК, аутор Милорад Црњанин

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Филм 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:30 – Огласи 20:00 – Филм 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм 00:15 – Огласи

бета Тодоровић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Емисија: УЗ ШАНК, реприза 00:30 – Огласи

Телевизија КРАЉЕВО среда 2015, реприза: недеља 1310 гост Гордана Лазаревић водитељка: Слободанка - Боба Опачић

Телевизија КРАЉЕВО, четвртак 2030 реприза: петак 1210 аутор: Зоран Петровић

22

4. март 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Ко каже да цене не расту? Обећања су све скупља! *** Одговорност је утврђен - бедемом! *** Многи чим себе изузму нађу кривца. *** Мир је изнад свега и зато је тешко дохватљив.

Радомир Д. Блажић - ОТКОСИ

ВОДОРАВНО

УСПРАВНО

1. Одрпанци, 9. Чувени италијански песник Ариосто, 10. Двнаесто слово азбуке, 11. Писмени споразум (мн.), 14. Име кошаркаша Бирда, 15. Сати, часови, 16. Коњска опрема за вучу, 18. Језеро у Ирској, 19. Канцеларија, биро, 20. Индустријска биљка, 22. Трти, 24. Универзитетски град у Енглеској, 26. Војни питомац, 27. Презиме бивше немачке рукометашице Ханелоре, 29. Град у Калифорнији, 30. Вулкан у Костарики, 32. Трина, 33. Град у Турској

1. Израслина на глави код неких животиња, 2. Кумир, 3. терет, 4. Амерички изум, бела подлога за писање, 5. Презиме музичког уметника, Мартин, 6. Дрво за бродоградњу, 7. Грчко слово, 8. Десето слово азбуке, 9. Скитара, скитница, 10. Поверилац, 12. Речна риба вретенац, 15. Средити систематизовати, 17. Времешна, стара, 19. Произвођач уља, 21. Проналазач динамита, 23. Робна кућа, 25. Америчка певачица Чери, 28. Велшки фудбалер Јан, 31. Ауто ознака за Лесковац, 34. 26. Слово азбуке

Узели су нас у обзир. За одстрел. *** То што немамо стоке у селу, компензујемо у граду. *** Ви нећете присуствовати мојој сахрани. Иако сте за њу највише заслужни.

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Није чудо што Срби све више верују у загробни живот. То им је последња шанса! *** Код њега нема сукоба интереса. Њега интересује само новац.

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Политичари, завршите већ једном; Нужно је да пустимо воду!! *** Лопови, не крадите државу! Власи не трпе - конкуренцију! *** Жестоко пиће ми је „контрацепција“; Док ме „силују“ у здрав мозак! Добрица Чакановић

УП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

4. март 2011.

ХОРОСКОП за период од 11. до 18. фебруара

Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com

ЈАСНО И ГЛАСНО Кад вођа краљевачких штрајкача каже, он то озбиљно мисли, и не лаже : Сменићемо сваког директора школе, (ко их, бре, шиша што они то не воле) и за то имамо стотине гласова, (стотине алтова, тенора, басова) ко крене са надокнадом изгубљених часова!

Ован, 21. 3. - 20. 4. Већ од петка почиње промет новца и тако ће проћи цео викенд. А у понедељак и уторак ћете имати ударничке дане, и то на ваш начин. Среда и четвртак ће бити дани за смиренију организацију.

Бик, 21. 4. - 20.5. Емотивна разнеженост и промет новца ће обележити и петак и суботу и недељу. А понедељак и уторак ће бити много активнији, чак и бурни или са новим задацима. А у среду и четвртак ћете моћи добро да се организујете у својим жељама.

Близанци, 21. 5. - 21.6. Пробајте да и ви "препливате" ове дане викенда, од петка до понедељка. Можда ће новац помоћи. А затим, у понедељак и уторак ћете морати да се укључите у нове радне обавезе, Среда и четвртак доносе стабилне планове и реализацију.

Рак, 22. 6. - 22.7. Видеће они, каже вођа, свог Бога! А видите и ви, авај, драги моји, или, ако такав уопште постоји, неко ко се страшног вође и не боји, за кога је био овај штрајк, и против кога! Радомир Јовановић

Условно повољни петак, субота и недеља и по питању новца, али се чувајте неких мистерија. Јер, ето, већ у понедељак и уторак, то вас може "скупо коштати", и може вам пресести задовољство. Среда и четвртак су стабилнији дани за вас, по више основа.

Лав, 23. 7. - 23.8. Новац који сте већ дуже време "навели на своју воденицу" , пристиже и даље, па и овог викенда. А нешто тако ћете урадити и на љубавном плану, у понедељак и уторак, а крупно тек долази! У среду и четвртак имате нека ограничења због породице.

МАЛИ ОГЛАСИ Девица, 24. 8. - 22.9. Продајем плац 17 ари ( 22 x 74 м ) у горњем Чибуковцу. У близини куће Гвозденовића, код нове ПТТ централе. 063/ 89 51 446 Продајем њиву 30 ари. Рудопољска улица. 036/ 875 328 ; 064/ 93 32 360 Продајем мешаону сточне хране са предмешачем, капацитета 25 кг.

036/ 671 405 ; 064/ 11 87 359 Продајем трактор Раковица 65, 1200 сати рада. 062/ 404 716 Продајем флориду 1,6,2006. год.плин, атест, зедер,48 000 км, 4 гуме, нов акумулатор. Редовно сервисиран. Цена 2950 евра.

036/ 354 429; 064/ 33 95 592 Продајем Ауди 80, 1991. годиште, атестиран плин, аларм.

036/ 376 430, 064/ 86 49 764 Продајем сено у стоговима. Тел: 063/ 82 36 977 Издајем ненамештен стан 57 м2 , Трг српских ратника (зграда „кифле“).

036/ 873 623 2

Издајем ненамештен стан 63 м , насеље Моше Пијаде 25/7. Усељив одмах. 036/ 468 024; 062/ 570 165 Издајем гарсоњеру, ЦГ, кабловска. Доситејева улица, нова зграда, преко пута Гимназије. 061/ 16 00 078 Издајем намештену гарсоњеру са парним грејањем. У близини болнице и СУП – а. 069 / 23 33 470

Издајем једнособан комфоран стан у Београду – Миријево од 01.04.2011. Тел: 036/54 61 115, 064/ 17 78 271 Издајем на дужи временски период намештену гарсоњеру 24 м2, ЦГ, Обилићева улица. 061/ 20 86 786 Повољно вршимо услуге педикира, маникира, депилације и остале козметичке услуге. Долазимо на кућну адресу. Цена повољна.

036/ 323 542, 064/ 93 48 749 ’МТИ’ прерада дрвета д.о.о. Краљево Расписује конкурс за пријем пословођа, магационера и контролора кавалитета. Пријаве доставити лично, Индустријска бб, радним данима од 717 часова. Машински факултет Краљево универзитета у Крагујевцу организује припремну наставу за полагање пријемног испита из Математике. Припремна настава почиње 05.03.2011. године са почетком у 11:00 часова. Обим припремне наставе је 40 часова. Wеб сајт: www.mfkv.kg.ac.rs; е-маил: nastava@mfkv.kg.ac.rs. Телефон: 036/ 383 269, 383 377. Ауто школа Интервал, Краљево, Београдска 44, Обука возача Б категорије, полагање возачког испита Б категорије по старом закону и старим ценама. 036/421 150 ; 063/ 88 09 707 Регионалној телевизији Краљево потребан презентер са искуством. ЦВ доставити на шалтер РТВ КВ и Ибарских новости, у Дому друштених организација сваког радног дана од 07.00 – 20.00 часова.

Покушајте да се "саставите" овог викенда, у сваком смислу. У финансијском, емотивном и физичком. А за понедељак и уторак се спремите добро да запнете са новим задацима. И коначно, у среду и четвртак доводите ствари у ред, на приближно ваш нацин.

Вага, 23. 9. - 22.10. Увиђате и сами да ваши досадашњи системи су одавно препознати и да све мање функционишу, па и овог викенда. Ни новац на тај начин има мању вредност. Све дође у своје време, па и нове ситуације у понедељак и уторак. А у среду и четвртак су стари дугови на тапету.

Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Пријаће вам финансијко-емотивни промет и струјања овог викенда! Па ћете у понедељак и уторак, лако прихватити и одрадити нове задатке који ће се тек развијати и настављати. А у среду и четвртак ћете бити са бољом организацијом.

Стрелац, 23. 11. - 21.12. Овог викенда цете морати добро да се потрудите да бисте добили то што хоћете, а хоћете пуно тога. Ако не успете, не брините, стиже понедељак и уторак као продужни рок, али са новим обавезама. У среду и четвртак све захтева већу одговорност.

Јарац, 22. 12 - 20. 1. Очекује вас новчани промет овог викенда. Па и емотивни, и то током суботе, недеље и понедељка. А у понедељак и уторак све то затрпавају нове ситуације које ће се тек настављати и увећавати..... У среду и четвртак се све стабилизује.

Водолија, 21. 1. - 19. 2. Овог петка, суботе и недеље почињу да се отежавају запетљане љубавне ситуације, иако је све покривено новчаним прометом. Међутим, то није довољно, па у понедељак и уторак се много тога открива, а у среду и четвртак захтева потиснуту, одговарајућу одговорност.

Рибе, 20.2. - 20. 3. Условно, измиче вас време, у коме сте били заштићени и "покривени" али овај викенд је ипак ваш, и то по више основа. У понедељак и уторак ћете већ осетити "струјања" нових ситуација. А у среду и четвртак ћете морати да се окренете организацији, породици и одговорности.

24

4. март 2011.

Миломир - Миљан Миљанић, народни гуслар и фолк певач

ТРАДИЦИЈА КАО БИЋЕ НАРОДА - Преко две хиљаде концерата, од којих половина у иностранству, само је део успешне каријере Миломира Миљанића. - Тираж од 550 хиљада продатих дискова са песмом „Певај орле“ више је него што могу да продају сви певачи на естради заједно Да би био успешан у свом послу код човека који се бави музиком мора да буде присутна љубав, таленат, жеља, али и енергија из ране младости. Тако говори Миломир Миљанић који је са пет година почео да се бави гуслама, по угледу на оца, доброг, али не и афирмисаног гуслара. Када је имао 12 година, у Црној Гори се увелико знало за њега, а већ у шеснаестој је, пре тридесет година, био омладински првак Југославије. Инфициран резултатима, тих година је почео да се равноправно носи са најбољим гусларима тадашње Југославије и наступао на стотину концерата годишње. И тада, а и данас, узор му је био велики пријатељ Бошко Вујачић, најтрофејнији и најпознатији човек који је направио прекретницу у овој области. Са генерацијом Миљана Миљанића на сцену је дошло још десетак голобрадих младића, који ће преузети примат у гуслама следеће две деценије, све до 2000. године, до када су гусле имале велику експан-зију. Шта се уз гусле певало тих година, а шта касније?

- Иако сам био млад, запамтио сам време једнопар тијског система, када су се вршиле разне цензуре. Певали смо по домовима културе и морали да се обраћамо разним институцијама, комитетима и да дајемо прецизно текстове песама. То су биле углавном епске песме, Вукова или Његошева поезија, а и новије, попут песама Радована Бећировића Требјешког и других који су били у том периоду актуелни. Како се време мењало, гуслари су добијали инспирацију и као савременици догађаја певали о њима. Ко пише песме?

- У Краљеву имате Драга Брновића, који је један од најбољих данас живих епских песника. Има двадесетак и више афирмисаних епских песника. Стих је комплексан и треба стварно доста знати. Није то хит песма у којој текст и не мора да буде посебно битан. Овде је све

стих. Гуслар је тај који то у мелодијској форми постави и изнесе на посебан начин. Деведесетих година у песмама се величају неки нови ликови?

- Многи данас посматрају то са извесном критичком дозом. Певало се о Радовану Караџићу, Младићу... Добро је да су опевани сви догађаји и личности. Оно што је битно и вредно остаће забележено. Оно што није записано у било којој форми, као да се није ни десило. Сведоци смо историјских дешавања, а гуслари и епски ствараоци пишу о томе и певају. Замислите да је са дистанце од 200 година неко Вуку Караџићу и његовим савременицима Тешану Подруговићу, Филипу Вишњићу и старцу Милији рекао - немојте писати ништа о Боју на Мишару, на Чокешини или било ком другом боју. Треба да прође сто година, односно одређено време, да се то пречисти, па ћемо онда реално да пишемо. Знамо да је наша историја углавном сачувана на основу усменог предања. Где сте у то време наступали?

- Као гуслар одржао сам 2000 концерата, пола од тога у иностранству, Аустралији, Америци... У Чикагу сам наступао код цркве у Либетвилу где је било близу 1000 људи. Данас кад Здравко Чолић, или било која звезда, наступи пред толико људи, то је невиђена публика. Који вам је наступ посебно драг?

- Концерт који је мени најдражи, иако сам имао много посећенијих од тога, је на Коларчевом универзитету 1995. године. Ту је први пут један гуслар имао солистички концерт. Изашао сам и два сата и 15 минута

сам певао пред 1000 људи. То је круна и прекретница у мојој гусларској каријери. Доста сте путовали?

- Обишао сам по три пута Америку, Аустаралију и Канаду и наступао у свим европским земљама. За пет година каријере фолк певача одржао сам око 600 концерата. Имао сам и по два концерта дневно, а у Босни сам имао 30 концерата за 17 дана. У континуитету нас је гледало преко 5000 људи дневно. Од чега зависи звук гусала?

- Много је битно ко то прави. Као код виолине, није свако могао да буде Страдивари. Иако сваки мајстор има тајну, ја мислим да је квалитет дрвета пресудан. Добар инструмент вечит је и нема рок трајања. А ношње?

- Све се везе ручно, а ношња може да кошта и 3 до 4 хиљаде евра. Такву ношњу је на дворовима у Црној Гори имала само властела и перјаници који су били први до краљева и владика. Имале су је војводе и сердари, најистакнутији људи црногорских племена, а остали су носили сукнена одела. Најважнији део ношње се зове „душанка“,

по делу гардеробе цара Душана, коју је и Карађорђе носио. Све је украшено мотивима из косовског мита. Црногорска капа је жива икона на глави сваког човека. Горњи део је опшивен црвеним ширитом који симболизује проливену крв на Косову. Обложена је са свих страна црном бојом која представља жал за изгубљеним Косовом тада. Ту је и крст као симбол српске вере и четири оцила. Пет лукова који се налазе на капи као штит симболизују пет векова ропства под Турцима. То је креирао Његош, а данас има разних фалсификата. Како сте запоставили гусле и определили се за другу музику?

- Ја сам од најраније младости певушио песме које сам слушао на радију. Знао сам да у мени постоји енергија и знање. Имао сам жељу да то почнем и са 20 година, али у Црној Гори, где сам рођен, није било услова за то. После блиставе гусларске каријере, направио сам свој студио, где су многи гуслари и епски певачи снимали. Долазили су композитори и мајстори музике, јер смо почели да радимо и за познате певаче народне музике. Ја сам певао пилот снимке да би композитори видели како то мелодијски изгледа, па ми Драган Александрић предложи да почнем да певам. Појавим се у једној завичајној емисији на БН телевизији са песмом „Певај орле“. После емисије уследио је велики број позива, а продамо 550 хиљада дискова и песма буде хит године у Босни. Данас цела естрада не прода 300 хиљада дискова годишње. Ситуација на естради није сјајна?

- Најпознатији певачи данас продају по 3 до 4 хиљаде дискова. Пиратерија је учинила

своје. Ја сам једну песму пустио у етар без издавача. За месец дана је то погледало 120 хиљада људи, а скинуло преко 70 хиљада. Какве су песме које сада певате?

- Песме су завичајно - националног карактера и на многим телевизијама то постаје предмет сметње. Не пристајем на компромисе. Кад певам о Морави и Шумадији, а то некоме смета, не требају ми такви медији ни такве телевизије, макар не певао нигде. Данас радим као десет других певача, а народ најбоље може да процени шта је вредно. Лако је бити звезда у пет села. Бити у целом свету, није баш једноставно. Какви су вам планови?

- Наставићу овим темпом. Причу коју сам почео као гуслар данас радим на специфичан начин уз мало модернију музику. Квалитетну поезију која говори завичајно - националну или љубавну причу могуће је сместити у модеран ритам. Наступали сте у овом крају?

- Да, много пута као гуслар, али никада са овом новом причом. Мало сам у Србији радио, као иначе и други певачи. Кад то кажем, мислим на концерте. Био сам на концерту Ане Бекуте. Поставио сам питање да ли је могуће да жена која најбоље пева у држави не може да напуни салу Центра „Сава“. Шта би поручили младима?

- Требало би да живе свој живот, а да не забораве ко су и одакле су, да не забораве традицију и оно што чини биће народа коме припадају. Ако наша деца која одрастају у Аустралији, и у трећем колену су тамо рођени, знају добро српски језик и ћирилицу, свако зна да игра свако шумадијско коло, добро би било да и ови овде то сачувају поред свих новотарија и модерних ствари. Лепо је знати страни језик, али прво научи свој. Гусле ће дуго да живе, јер представљају традицију српског народа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

4. март 2011.

Информатичка компанија "S and T Serbia" добитник награде организације ИТ Европа

КРАЉЕВЧАНИ НА ИТ КРОВУ ЕВРОПЕ

Два Краљевчанина у тиму који је добио награду за најбоље пословно решење у 2011. години - портал "еУправа", у категорији "Решење за провајдере - вертикално тржиште"

Вест о великом успеху српских информатичара пренели су многи медији, а о томе је, под насловом „Србија на ИТ крову Европе“, 12. јануара писала и „Политика“ стављајући у први план значај ове награде и имена чланова тима који је добио награду. Људима који се не баве овом проблематиком информација можда и није привукла велику пажњу. Привукла је пажњу нашег читаоца М. Јовановића из Чачка, који нас је обавестио да су на фотогрфији објављеној у „Политици“, међу члановима тима који је освојио ово престижно признање, и два Краљевчанина. Рајко Јовановић, руководи лац тима, завршио је гимназију у Краљеву, а његов отац је у то време био директор Пољопривредне школе „Ђорђе Радић“. Са Рајком је у тиму био и Милан Дучић, син Краљевчанина Јована Дучића, чији је отац Милан, по коме млади научник носи име, био професор Пољопривредне школе. У финалу европског такмичења за изузетна достигнућа у информатичким технологијама (Тhе Еuropean IT Еxcellence Аwаrds 2011), нашле су се и компаније „CA Technologies“, „Dell“, „Oracle“ и други, а „S and T Serbia“ је и ове године била једини финалиста из наше земље и то у категорији компанија које се баве реализацијом комплетних ИТ решења у појединим тржишним вертикалама.

- Ово је велика европска награда и изузетна нам је част да је препознато огромно залагање целог тима који је радио на пројекту 'еУправа', те да је овај пројекат проглашен за најбољи у Европи - изјавио је вођа пројекта "S and T" Мирко Радовић, који је са колегама Миланом Дучићем и Рајком Јовановићем присуствовао проглашењу победника у хотелу "Мериот” у Лондону. Церемонији у Лондону присуствовао је и директор Републичког завода за информатику и

Рајко Јовановић и Милан Дучић интернет Дамир Баралић. Неколико стотина пријава за ову престижну награду је стигло из чак 32 европске земље, а у финалу су се нашле 62 компаније из 23 државе.

- Сама чињеница да смо се већ другу годину заредом нашли међу финалистима, била је за нас велики успех, а истовремено и признање за нашу земљу и све нас који се овде бавимо информационим технологијама. Без намере да обезвређујемо локалне награде, одлучили смо да се огледамо у једином пан-европском конкурсу за изузетна достигнућа у области информационих технологија. Иако смо награду прижељкивали и очекивали изнена ђење, радост и одушевљење поводом освајања ове престижне европске награде су изузетни изјавио је Предраг Вранеш, директор „S аnd T Serbia“.

“S and T Serbia“ је освојила ово изузетно и ласкаво признање захваљујући успешној имплементацији пројекта чији су захтеви представљали велики изазов за целокупну националну ИТ заједницу, портала „еУправа“. Овај портал представља јединствено место на Интернету за пружање услуга грађанима, привредним субјектима и органима државне управе, чиме конвенционални начин обављања административних послова добија алтернативу неупоредивих могућности. Пројекат је изведен

у рекордно кратком року, захваљујући изузетном ангажовању целог тима за развој софтвера, као и свесрдној подршци запослених у Републичком заводу за информатику и интернет и Министарства за информатику и телекомуникације. Несебичну и велику помоћ приликом реализације дела пројекта који се тицао електронског плаћања су пружили и Управа за трезор Министарства финансија, Центар за националну платну картицу Дина Народне банке Србије, као и Поштанска штедионица.

- Судије су биле импресиониране квалитетом свих пристиглих пројеката и очигледним напором који је уложен у њихове израде - изјавио је Џон Чепман, директор редакције „IT Europа“. Оно што је посебно узбудљиво и што нам даје полет је приказана практична вештина и оштроумност у решењима кандидата. Наше судије имају доста искуства у ИТ индустрији и у оцењивању ИТ решења, тако да од њих нисмо очекивали коментаре типа „какво фантастично решење“ и „невероватни резултат“. Покровитељ награде за Србију је компанија „IBМ“, која у јуну прославља век постојања. Остали спонзори овог јединог пан-европског надметања у домену информационих технологија су између осталих били светски гиганти „SAP“, „Oracle“, „Cisco“ и „Dell“. Честитајући победницима, Алан Норман, генерални директор „IТ Еuropa“ је рекао: - Укупно гледано, квалитет кандидованих пројеката је био изузетно висок и приказан је неспорни таленат ИТ заједнице широм Европе. Честитам свим победницима и желим им, заједно са свим финалистима, још успеха у години пред нама. Овакве изјаве, награда и признање потврђују висок ниво знања, вештине, експертизу, креативност и пословичну сналажљивост наших ИТ стручњака, пише на сајту компаније „S and T Serbia“.

ПРИВАТНОСТ ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ Фејсбук - сервис за социјалну мрежу или непоштовање приватности? Интернет је заиста лепо место на коме потрошачко друштво наше планете може увек да пронађе нешто за себе. Било да је реч о обичним свакодневним информацијама, вестима, фотографијама, књига ма или се пак ради о виртуелној “онлајн” трговини сваке врсте, Интернет је прави океан у који свако може да зарони и извуче благо или ђубре. Нема више чуђења када истовремено тинејџери и европске бакице са својих 80 година вртоглаво и живахно сурфују по нету, размењују поруке, рецепте, дају савете политичарима, пишу коментаре и чак креирају налоге на Фејсбуку. Фејсбук! Реч која ме последњих дана посебно иритира. Према подацима са сајта, Фејсбук данас има око пола милијарде активних корисника широм света. Огромна армија људи и огроман потенцијал. Да ли је неко спреман да манипулише њима у окружењу које је лепо, креативно, модер-но, има демократије, комунизма, анархиз ма, уређености, финог дизајна, пријатеља, лепих и бизарних фотографија, свега по мало, питање је о ком треба размишљати. У неким земљама, као што су Сирија, Кина, Вијетнам и Иран приступ овој интернет страници је повремено блоки-ран, а исто је учињено и на бројним радним местима, како запослени не би трошили време. И тако, када се све сабере и одузме, схватио сам о чему се ради, па сам “а приори” одлучио да ми услуге Фејсбука нису нужне. Чудно, да на нашим (српским) страницама, тек по неко проговори о овим стварима, а ствар је за узбуну!!! Посебно када дођете до оног: Укуцајте “Facebook Privacy”! Не знају, изгледа, људи да приватност Фејсбука не постоји, а још стари Грци рекоше да човек све грешке направи из незнања и да је врлина знање. Али, ето, не вреди. Један од познаника ми рече: “Па, не знам шта си мислио. Они нису добротворна хуманитарна

организација, а то са праћењем навика и циљаним рекламирањем је нешто што је ваљда свако нормалан очекивао. Ја сам од њиховог сервиса "узео" оно што ми треба, они ми понудили рекламе, а ја са своје стране блокирао оно што покушавају да увале колико год могу…” Нормално?! Не бих се, баш сложио с тим. Сви ваши лични подаци постају доступни и погодни за манипулацију. Зна се шта волите, мрзите, где идете, шта гледате, слушате, једете, кад спавате, а онда следе понуде обликоване према вашим афинитетима и почиње својеврсна виртуелна манипулација. Како је кренуло, изгледа да ће ускоро свако поред извода из матичне књиге рођених, имати још и креиран налог на “Фејсу”, да би се сматрао живим људским створом. Фејсбук је појава, која везује за столицу и спречава нормално обављање основних животних функција и потреба, а такође и повремено губљење физичког контакта с реалношћу. Дефинитивно, ово је ствар које је све сморила, а опет су све време на њој. Машина која, рекао бих, производи јединствени производ “дангубу”. И, ето питања за социологију, како све то објаснити? Једини начин да се заштитите (уколико Вам је битна приватност) јесте да тотално укинете Фејсбук налог. Неспорно, Фејсбук је изузетан алат за оне који се хране информацијама из живота других. Преко њега можете имати табеларни преглед свих најновијих дешавања, промена стања везе, дешавања у граду и расположења других, хронолошки распоређених и уредно архивираних. Дакле, приватност више не постоји!!! Али неке врсте психичког пражњења свакако има. Свако може да искаже своје фрустрације, осећаје, музичко, политичко и навијачко опредељење, да се афирмише као стручњак за неку област, да испадне глуп, духовит, (не)писмен ... итд. Ма може, шта хоћеш ! Дејан Матић

26

4. март 2011. ГРАД КРАЉЕВО МЕСНА ЗАЈЕДИЦА КАМЕНИЦА

Савет Месне заједнице Каменица је на својој редовној седици одржаној 27.02.2011. године у поступку издавања у закуп пословног простора у објекту Дома културе у Каменици, доноси следећу : ОДЛУКУ Издаје се у закуп прикупљањем писаних понуда, пословни простор у оквиру Дома културе у Каменици, наменски за бифе или неку другу делатност осим продавнице мешовите робе, на период oд 3 (три) године, по почетној цени од 50 еура на месечном нивоу, у динарској противредности по средњем курсу НБС. Понуђени пословни простор састоји се од једне просторије површине од 45 м2, и санитарног чвора површине 20 м2. Право учешћа имају сва правна и физичка лица, осим предходних закупаца који до дана истека рока за достављање понуда, нису у целости измирили своја дуговања по основу ранијег закупа, и о томе доставили писани документ. Понуде достављати лично у затвореним ковертама са назнаком '' ПОНУДА ЗА ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА – БИФЕ – НЕ ОТВАРАТИ '' на адресу МЗ Каменица, за председника Савета МЗ Каменица Горана Милашиновића 36103 Каменица, у року од 7 (седам) дана од дана оглашавања закључно са 11.03.2011. год до 15 часова. Отварање понуда и избор најповољнијег понуђача, обавиће се у просторијама МЗ Каменица истог дана у 15 часова и 30 минута уз присуство заинтересованих понућача. Изабрани понуђач је у обавези да пре потписивања уговора, у виду депозита уплати на рачун МЗ Каменица, понуђени износ, унапред за 3 (три) месеца. Са изабраним понуђачем закључиће се уговор о закупу којим ће бити дефинисана права и обавезе уговорних страна. Отварањем понуда и избором најповољнијег понућача руководиће комисија од 3 (три) члана, у сатаву Станоје Глишовић – председник комисије, Владица Варевац – члан комисије, Зоран Грчкарац – члан комисије записничар.

ГРАД КРАЉЕВО МЕСНА ЗАЈЕДИЦА КАМЕНИЦА Савет Месне заједнице Каменица је на својој редовној седици одржаној 27.02.2011. године у поступку издавања у закуп пословног простора у објекту Дома културе у Каменици, доноси следећу :

Бранислав Живаљевић Годину дана од када ниси самном, али живећеш у срцу мом док сам жива. Супруга Даринка

Дана 10.03. 2011. године навршава се четрдесет дана од када није са нама наш драги, никад прежаљени супруг, отац, деда

Василије Мајдов 1935 – 2011. Срећни смо што смо те имали и вечно ћеш живети у нашим срцима

Твоји најмилији: супруга Стоја, кћерке Драгиња и Биљана, унук Јован, унуке Маја, Нина, Сања, Јована и Ана.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ГРАД КРАЉЕВО – ГРАДСКА УПРАВА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ ОДСЕК ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ БРОЈ: VIII 501-10/11 ДАТУМ: 02.03.2011. ГОДИНЕ КРАЉЕВО

ОДЛУКУ Издаје се у закуп прикупљањем писаних понуда, пословни простор у оквиру Дома културе у Каменици, наменски за продавницу мешовите робе, на период од 3 (три) године по почетној цени од 70 еура на месечном нивоу, у динарској противредности по средњем курсу НБС. Понуђени пословни простор састоји се из продајног дела површине 45 м2 и магацинског простора са санитарним чвором површине 20 м2. Право учешћа имају сва правна и физичка лица, осим предходних закупаца који до дана истека рока за достављање понуда, нису у целости измирили своја дуговања по основу ранијег закупа, и о томе доставили писани документ. Понуде достављати лично у затвореним ковертама са назнаком '' ПОНУДА ЗА ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА – ПРОДАВНИЦА – НЕ ОТВАРАТИ '' на адресу МЗ Каменица, за председика Савета МЗ Каменица Горана Милашиновића 36103 Каменица, у року од 7 (седам) дана од дана оглашавања закључно са 11.03.2011. год до 15 часова. Отварање понуда и избор најповољнијег понуђача, обавиће се у просторијама МЗ Каменица истог дана у 15 часова и 30 минута уз просуство заинтересованих понућача. Изабрани поуђач је у обавези да пре потписивања уговора, у виду депозита уплати на рачун МЗ Каменица, понуђени износ, унапред за 3 (три) месеца. Са изабраним понуђачем закључиће се уговор о закупу којим ће бити дефинисана права и обавезе уговорних страна. Отварањем понуда и избором најповољнијег понућача руководиће комисија од 3 (три) члана, у сатаву Станоје Глишовић – председник комисије, Владица Варевац – члан комисије, Зоран Грчкарац – члан комисије записничар.

На основу закона о процени утицаја на животну средину, члана 10. став 1., а у вези члана 29., став 1. и 3. („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) ОДСЕК ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

ОБАВЕШТАВА Јавност и заинтересоване органе и организације да је овом органу поднет захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину, ПРОЈЕКТА за изградњу пословно-производних објеката, производне хале са магацинским простором и производне хале за израду котлова на к.п.бр.1879/24 КО Адрани, носиоца пројекта „РАДИЈАТОР-ИНЖЕЊЕРИНГ“ Д.О.О. из Краљева, ул. Живојина Лазића-Солунца бр. 6. Увид у податке, обавштења, документацију и захтев носиоца пројекта, може се извршити у просторијама надлежног органа – Одсека за заштиту животне средине у Краљеву, Трг Јована Сарића 1, канцеларија бр.416, почев од 04.03.2011. године у времену од 11.00 до 15.00 сати. Молимо вас да у року од 10 дана од дана оглашавања, доставите мишљење о захтеву за одлучивање о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину овом надлежном органу. ШЕФ ОДСЕКА дипл. просторни планер Љиљана Јемуовић

27

4. март 2011. Дана 05.03.2011. године даваћемо четрдесетодневни помен нашем

Четрдесет дана патње, туге и бола

Слободану Јовановићу - Слобу Твоје постојање била ја наша снага и топлина. Твоје име наш понос. Твоја смрт наша доживотна рана. Река суза је наш лек до краја живота. Твоји: мама Оливера, тата Ђорђе, сестра Сузана и зет Дејан.

Иван Шћепановић - Шћепо Слободан Јовановић – Слобо Иако време пролази, туга и бол остају. Поносни смо што смо те имали и заувек тужни што смо те изгубили. Твоји: стриц Михајло, стрина Љиљана, брат Стефан, сестре Бисерка и Анђела

05.03.2011. године навршава се годину дана од смрти наше драге

Сећање

Драги сине, Дани пролазе као вечност, а сваки је у сузама, тузи и болу за тобом. Иако те више нема, ти живиш са нама. Твоји неутешни родитељи и брат. Четрдсетодневни помен је 05. марта (субота) 2011. у 13.00 сати.

Драги наш Иво,

Добрила Баковић 04.03. 2001 – 04.03. 2011.

Десет година ниси са нама. Време пролази, а ти си увек у нашим срцима. Породица Баковић

Вере Миленковић из Београда

Увек ћемо те се сећати. Твоји Саша и Дејан са породицама

Обавештавмо родбину и пријатеље да ћемо нашој драгој и никад прежаљеној

Зашто је живот био тако суров према теби? Отео те од нас, а оставио само бол и тугу! Оплакујемо те и чувамо у нашим срцима. Твоји: тетка, течо, Вања и Дачо.

Дана 24. фебруара 2011. године преминуо је мој драги супруг

Добринки Танасковић из Жиче У суботу 05.03.2011. у 12:00 часова на гробљу у Жичи давати

Четрдесетодневни помен Позивамо рођаке, пријатеље, кумове и комшије да узму учешћа при помену. Твоји најмилији: Душан, Миланко, Милка, Гоца, Рођо, Душан, Владислав, Андрија и Бранко

Милорад Танасковић Оставио си трагове који се не бришу, сећања која не бледе. Носићу те у срцу са осећајем да си увек уз мене

Твоја Злата

28

4. март 2011.

КОШАРКА Прва српска лига група "Запад" за кошаркаше

МАШИНАЦ ПАО У ВАЉЕВУ, ПОЛЕТ ПОБЕДИО

- Мионица-Машинац 77-73, Полет-Пожаревац 90-82 у сусретима 19. кола. – „Студенти“ у Ваљеву везали трећи узастопни пораз и следи им велика борба за опстанак. – Победа Ратињана истовремено првенац новог тренера Зорана Миловановића. – Овог викенда Машинац-Слога (Пожега) (субота 17ч), Златибор (Чајетина)Полет (субота 18ч). Претходног викенда одигране су утакмице 19. кола Прве српске лиге група „Запад“ за кошаркаше. Полет из Ратине је у Краљеву победио екипу Пожаревца резултатом 90-82 (23:19, 26:21, 21:19, 20:23), док је Машинац наставио низ пораза, овога пута у Ваљеву од Мионице резултатом 77-73 (31:14, 16:18, 20:20, 10:21). Ратињани су после три везана пораза забележили важну победу која их је задржала у горњој половини табеле. Истовремено, тријумф против Пожаревљана био је и првенац новог тренера Зорана Миловановића који је пре две недеље преузео екипу. Полет је већ у првих 20 минута показао решеност да прекине низ пораза и да победом начини крупан корак ка оп-

станку у овом рангу такмичења. На велики одмор пулени Зорана „Меце“ Миловановића отишли су са вођством 49-40, а ту предност су чували и у наставку, до самог краја. Врло сам задовољан. Ово је био директан дуел у борби за опстанак у који смо ми ушли после серије пораза и најважније нам је било да победимо. Драго ми је да играчи полако прихватају нова решења у раду, трудимо се да играмо модерну кошарку, наравно, прилагођену могућностима самог тима. То су у овој утакмици, у већем делу меча, моји играчи демонстрирали, било је и атрактивних акција. Недостаје нам мало боља игра у одбрани, али радићемо на томе, јер преко ноћи ништа не успева – комен-

тар је тренера Полета Зорана Миловановића после утакмице са Пожаревљанима. У редовима Полета Никола Гаровић је доминирао са 26 поена, Никола Мемедовић је забележио 17, поен мање Ненад Стојановић, Огњен Тополовић је убацио 14, Чедомир Стефановић 11, Бјелић 4, а млади Ракоњац 2 поена.

- Потпуно смо окренути овом викенду и гостовању у Чајетини. Златибор је последњи на табели, али су везали две победе, у прошлом колу у Пожеги су савладали Слогу. Биће тешко гостовање, али можемо да играмо са њима и очекујем да забележимо тријумф којим би скоро осигурали опстанак – закључује Зоран Миловановић, тренер Полета.

Прва "Б" лига за кошаркашице

БЛАМАЖА „МАЛЕНИХ“ У БОРУ

- У мечу 19. кола ЖКК Бор-ЖКК Краљево 58-55. – Пораз од последњепласиране екипе на табели којој је ово први тријумф у лиги. – До краја првенства грчевита борба за опстанак. – Судбоносни меч са Трепчом у суботу (19:30ч) Утакмицама 19. кола претходног викенда настављено је првенство Прве „Б“ лиге за кошаркашице. ЖКК Краљево је непријатно изненадио навијаче сензационалним поразом од последњепласираног Бора резултатом 58-55 (09:10, 13:17, 18:16, 18:12). Пораз „мелених“ више боли ако се зна да је Боранкама ово био први тријумф у лиги. Екипа која је углавном служила за поправљање кош разлике, смогла је снаге да изненади краљевачке кошаркашице и доведе их у врло тешку позицију. Нису изабранице Игора Вујовића блистале, али су у првих 20 минута имале предност која је на великом одмору износила 22-27. Уместо да то буде само загревање за наставак у коме је

требало осигурати већ уписани тријумф, „малене“ су потпуно стале, дозволиле домаћину да се разигра и у последњој деоници пала је одлука. Симпатична екипа Бора, састављена углавном од младих играчица, девојчица, успела је да преокрене ток игре и резултат и на крају слави премијерну победу ове сезоне 58-55. Колико је пораз Краљевчанки сензација говори податак да су у првом делу сезоне (меч игран у јануару) „малене“ славиле 83-47! Тешко је било шта рећи после овакве утакмице и пораза од екипе која никога није победила осим нас. Подбацили смо, то је тачно. Ипак, било је и објективних разлога. Ивана Бакалић је у трећем ми-

нуту повредила зглоб, њена сестра Андреа брзо ушла у проблем са личним грешкама, а капитен Ивана Јоксимовић је колабирала пред крај првог полувремена. На све то морам да додам очајно суђење, буквално нам нису дали да играмо. Наравно, све ово није алиби за пораз, јер Краљево је боља екипа од Бора и то смо морали на терену да покажемо – каже Игор Вујовић, тренер ЖКК Краљево. „Малене“ су са скором од 5 победа и 14 пораза на 11. месту на табели, нови пораз је само потврдио грчевиту борбу за опстанак.

- Много тога није јасно. Наиме, постоји могућност да три екипе испадну из лиге, а може да се догоди да не ис-

падне ниједна. Замршена је ситуација, због младог тима Радивоја Кораћа на снази су две табеле, јер водећи тим у лиги нема право напредовања у елитни ранг где већ игра прва екипа Радивоја Кораћа. Како год, ми морамо да се боримо за што више победа. Већ овог викенда нам у госте долази Трепча, а то је директан дуел у борби за опстанак и просто морамо да победимо. Давати неке прогнозе сада је неумесно, јер после пораза од Бора ми не можемо никоме да претимо, нити са сигурношћу да тврдимо да ћемо победити – закључује Игор Вујовић. У наредном колу (субота 19:30ч) ЖКК Краљево дочекује тим Трепче из Косовске Митровице. А. Даишевић

Машинац је дошао у ситуацију у којој су били кошаркаши Полета до овог 19. кола. „Студенти“ су серију пораза продужили на три везана меча, а једино добро у неуспеху од Мионице у Ваљеву је кош разлика. Машинац је у Краљеву славио са 11 поена разлике и биће бољи у међусобном скору од екипе из ваљевског краја, што лако може и да одлучи о коначном пласману. Пулени Драгана Костића су очајно отворили утакмицу, Мионица је повела 13-0, а највећу предност имала у осмом минуту 22-5. Ништа није полазило за руком „студентима“ који су после прве четвртине губили 31-14. Краљевчани су у другом кварталу играли мало боље, стигли на 11 поена заостатка, али нова серија грешака омогућила је Мионичанима да на велики одмор оду са вођством 47-32. Иако је Машинац друго полувреме добио, било је то недовољно за потпуни преокрет. Једином расположеном играчу код „студената“ Александру Чукићу прикључили су се Милашиновић и Игровић и на два минута пре краја домаћи су имали само поен предности 70-69. Ушло се у узбудљиву завршницу у којој је рука дрхтала прво Милашиновићу, па потом и Димитријевићу у шуту за три и Мионица је славила победу 7773. На табели Прве српске лиге група „Запад“ и даље води Шабац са 17 победа и 2 пораза. Полет из Ратине је и даље 7. на табели са 9 победа и 10 пораза, док је Машинац на 10. месту са 7 победа и 12 пораза, колико имају Клик и Пожаревац, а победу мање Свилајнац. У наредном колу, Машинац дочекује тим Слоге из Пожеге (недеља 19ч) што је први од два везана меча у Краљеву, док Полет гостује Златибору из Чајетине (субота 18ч). А. Даишевић

29

4. март 2011.

КОШАРКА Кошаркашка лига Србије

СЛОГА ПРЕКО „ГРЕБИЋА“ ДО ОПСТАНКА - У „вечитом“ комшијском дербију Слога-Борац 83-81. – Слога водила и 16 разлике, а победника одлучила једна лопта. – Меч редовног 24. кола ОКК Београд-Слога игра се на Дан жена (8. марта), а овог викенда (25. коло) Краљевчани гостују Мега Визури (субота 19ч) СЛОГА - БОРАЦ 83 – 81 (17:17, 23:15, 21:23, 22:26) Хала спортова Гледалаца: 600 Судије: Чукаловић (Београд), Стефановић (Краљево) и Грујић (Смедерево) СЛОГА: Димитријевић 13 (3–2, 3–2, 4 ас), Боровчанин 5 (1– 0, 5–1, 8 ск), Мијајловић 16 (11–7, 12 ск), Тривуновић 33 (10–7, 5–4), Јаћовић, Гаврановић 8 (4–2, 2–1, 6 ск), Разић 2 (2–1, 1–0), Влаховић 6 (4–1, 2–1, 5 ас, 4 ил) Нису играли: Тополовић, Поповић, Величковић и Сићевић БОРАЦ: Дашић, Васојевић 13 (5–3, 6–2, 5 ск), Пајевић 4 (1– 0, 4–1, 8 ск), Дедијер 13 (9–6, 2–0, 5 ил, 5 ск), Тресач 24 (6–4, 6– 3, 5 ас), Радовић, Зоћевић, Тодоровић 4 (2–2), Пешаковић 23 (5–3, 7–3, 6 ас), Раковић Нису играли: Белојица и Печенковић „Вечити“ комшијски дерби Слога-Борац, одигран у краљевачкој Хали спортова у оквиру 23. кола кошаркашке лиге Србије, обележио је пре свега велики број гостујућих навијача који су давали тон атмосфери у овом мечу. И поред чињенице да су гости имали највећу и најбољу подршку у историји својих гостовања у Краљеву, по-

беда је припала спремнијем и сретнијем тиму, Слога је славила 83-81 (17:17, 23:15, 21:23, 22:26). Краљевчани су од почетка па до краја утакмице имали вођство, у једном тренутку и 16 поена предности, али су, по ко зна који пут, дозволили да утакмица уђе у неизвесну завршницу у којој је одлучивала

једна лопта. Домаћи су сјајно отворили меч, повели са 6:0 и 10:5, али само два минута касније, на семафору је стајало 12:13, што је било прво вођство гостију. У 15. минуту, после поена Тривуновића, најбољег актера утакмице, Слога је први пут стекла двоцифрену предност 32:21. Почетком треће четвртине серијом добрих контранапада и одличном одбраном Слога стиже до убедљивог вођства 49:33. Показало се да то није било довољно да се већ тада реши питање победника. У финишу ове деонице, Борац је стигао на само поен заостатка 55:54, а у уводним минутима последње четвртине Чачани су стигли и до минималне предности. Тада су ствар у своје руке преузели најискуснији играчи Слоге Марко Дими-

СКИЈАЊЕ

ГОЧ У ЗНАКУ СКИЈАША Нови хладни талас и снежне падавине највише су обрадовали најмлађе, али и људе којима је скијање у крви. Гоч се поново забелео, а то је био знак да се среде скијашке стазе и позову гости. Претходног викенда у организацији Смучарског клуба Гоч и Дечјег одмаралишта организовано је Отворено првенство Краљева у скијању и сноуборду које је окупило педесетак такмичара. У конкуренцији цицибанки победила је Ирина Чорбић испред Данице Чолић и Неде Алексијевић. У конкуренцији цицибана најбољи је био Страхиња Николић, после кога су најбоља времена имали Богдан Костић и Матија Николић. У конкуренцији

пионирки прво место је освојила Катарина Вучићевић која је за више од две секунде била бржа од Невене Влајић, док је треће место заузела Теодора Чолић. Код пионира најбољи је био Павле Здравковић испред Милана Мијалковића и Вељка Ђоровића. У најјачој конкуренцији, код сениора, прво место на подијуму припало је Марку Ђуровићу, који је за 1,53 секунде био бржи од Матије Нешовића. Треће место у овој конкуренцији заузео је Бобо Милошевић. Најмања конкуренција виђена је у трци сениора где је победила Исидора Недељковић испред Марије Ђуровић. У такмичењу сноубордера, у категорији сениорки,

победила је Тамара Пеић испред, на овом такмичењу, вечито друге Марије Ђуровић. Отворено првенство града у скијању било је добро организовано, најбољима су додељене награде, а већ овог викенда (субота 11ч) на Гочу ће поново бити организовано скијашко такмичење. Лепа прилика да нама најближа и најлепша планина буде добро посећена, да се проведе дан (или викенд) у царству нетакнуте природе, а љубитељи скијања и сноуборда још једном провере своје способности. Пријаве за такмичење примаће се пред почетак прве трке у Смучарском дому на Гочу. А. Даишевић

тријевић и Митар Тривуновић. Погађали су за три и за два поена у пресудним тренуцима овог сусрета, а тројка Димитријевића омогућила је Слоги 11. победу којом је и дефинитивно изборен опстанак у елити.

- Још један занимљив дерби препун узбуђења. А могло је и без тога, јер смо у већем делу сусрета контролисали игру, имали убедљиву предност и могли смо раније да решимо питање победника. Борац је у другом полувремену променио одбрану, та зона нам није одговарала, нисмо се снашли и на крају је одлучивао један шут, један скок. Најважније је да смо победили, тријумф нам је био императив, јер смо са овим бодовима обезбедили опстанак у елити. А то је био циљ пред почетак првенства – анализирајући дуел са Борцем говори Марко Димитријевић, кошаркаш Слоге. Победа против комшија из Чачка добија на значају ако се зна да су „бели“ имали много кадровских проблема.

- Поносан сам на играче који су наступили болесни, под температуром и без тренинга. Нисмо могли да рачунамо на Стефана Јовића који је у другом делу сезоне један од најбољих играча Слоге. Целе недеље пред утакмицу са Борцем имали смо три играча на тренингу, па отуда победа и игра мојих играча за-

служује честитке. Ова сезона ће бити упамћена и као једна од ретких у којој смо опстанак обезбедили пре последњег кола, имали смо много проблема, промена у саставу тима, али постављени циљ смо остварили – нагласио је после меча са Борцем тренер Слоге Бојан Кусмук. Слога је са 11 победа и 12 пораза тренутно 6. на табели, на време су „бели“ обезбедили и наредне сезоне играње у елити и, што је најбитније, не дотичу их приче око „чудних“ резултата у финишу сезоне.

- Видим да моје колеге често помињу чудне резултате, сумњичаво врте главом, слично је реаговао и стратег Борца. Морам да нагласим да је Слога била и увек ће бити ван тих прича, на терену смо спортски и поштено све остварили. И тако ће бити до краја лиге. Следе нам два гостовања, уместо у среду 2. марта, гостоваћемо ОКК Београду шест дана касније, а овог викенда смо гости Мега Визуре. Желимо да задржимо тренутну позицију, а то можемо само победама. Дакле, идемо на победу у сва три преостала дуела због нас, због клуба, а не туђих интереса – јасно је поручио Бојан Кусмук. Овог викенда, у сусрету 25. кола, Слога гостује Мега Визури, а сусрет у новоизграђеној дворани у Земуну на програму је у суботу од 19 часова. А. Даишевић

30

4. март 2011.

ФУДБАЛ

СТОНИ ТЕНИС Други турнир Лиге младих у стоном тенису одржан у Краљеву

РЕЗУЛТАТ У ДРУГОМ ПЛАНУ - Стонотенисери Металца победили Ариље 4-3 и изгубили од СФС Борца из Параћина 2-4. – Краљевчани убедљиво најмлађи у овом такмичењу. – Повратак пингпонга у Халу спортова са изнајмљеном опремом Краљево и СТК Металац били су домаћини другог турнира плеј аута Лиге младих регионалног стонотениског савеза Ниш. Као и на сваком турниру овакве врсте, одиграна су два кола, а Металац је победио екипу Ариља резултатом 43, док је пораз доживео од параћинског СФС Борца резултатом 2-4. Исти учинак Краљевчани су имали и на првом турниру који је одржан у Пироту, а табела показује да је Металац ближи доњем делу.

- Резултат није примаран. Металац је убедљиво најмлађа екипа у овом такмичењу, наступамо са играчима који су 1999. и 2001. годиште и потпуно је нормално што је сада наш пласман скроман. Циљ је да деца скупе искуство и наредне године нападнемо прво место, јер имамо потенцијал за тако нешто – каже Слободан Поповић, председник и тренер СТК Металац. На краљевачком турниру, где су одиграни мечеви 3. и 4. кола највише су показали

Пирот и Озрен из Сокобање, а сви учесници су јединствени у оцени да је турнир у Хали спортова на ибарском кеју одлично организован.

- Показали смо да смо сјајни организатори, иако смо имали много проблема. Наиме, Металац са четири селекције ради у тешким условима, тренирамо у подруму, а за такмичења опрему морамо да позајмљујемо, неретко и да изнајмљујемо. Тако смо за плеј аут лиге младих опрему узели из Трстеника, али не жалим, јер смо вратили пингпонг у Халу спортова и верујем да ће бити још такмичења овакве врсте у храму краљевачког спорта. Тако би и ми стонотенисери добили своје место под сунцем – нада се Слободан Поповић,алфа и омега СТК Металац. Рад, воља и таленат краси полетарце СТК Металац, али то није довољно да би се остварили и врхунски резултати. А. Даишевић

ТЕНИС - ДЕЈВИС КУП

БЕЗ ЂОКОВИЋА ПРОТИВ ИНДИЈЕ Шампион Аустралијен Опена и Дубаија тенисер Новак Ђоковић не долази у Нови Сад и неће бити у саставу репрезентације Србије у мечу првог кола Светске групе Дејвис купа против Индије од 4. до 6. марта, објављено је на званичном сајту српског тенисера. Иако без Ђоковића, наша селекција, бранилац титуле, свакако је фаворит у окршају против Индијаца, али у сваком случају изабраници Богдана Обрадовића морају бити максимално опрезни.

Очекује нас, како се наводи, атрактиван и узбудљив викенд у новосадској хали Спенс и позивају љубитељи тениса да дођу у што већем броју и подрже представнике Србије на путу до четвртфинала овог престижног такмичења. Ђоковић ће за који дан кренути пут америчког континента где га у марту очекују Мастерс турнири у Индијен Велсу и Мајамију, на којима ће напасти позицију број 2 светске ранг листе ФоНет

Припреме фудбалера Слоге улазе у завршницу

НИ СНЕГ ИМ НЕ МОЖЕ НИШТА

- Радило се врхунски, квалитетно, што говори да нема повреда – каже Дарко Дринић, један од искуснијих играча „белих“.

– Резултати у припремном периоду нису мерило, важно је како ћемо играти од 19. марта. – У недељу гост Слоге прволигаш Нови Пазар, питање је где ће се играти овај меч Тачно две недеље су остале до почетка пролећног дела првенства Српске фудбалске лиге група „Запад“. Слога је комплетан припремни период одрадила у Краљеву пркосећи зими, снегу и лошим теренима за тренинг. Ипак, задовољство је реч која је присутна у клубу из Индустријске улице.

- Није фраза, заиста смо радили врхунски. У дугој каријери ово су ми једне од најбољих припрема које сам прошао. Да се радило квалитетно говори податак да немамо повређених, ни болесних, све смо издржали стоички. Проблем нам је представљало лоше време, снег и мраз, али много већи проблем су били терени за тренинг. Нисмо попуштали, све смо подредили постављеном циљу да на лето обезбедимо повратак међу прволигаше, где нам је и место. Уосталом, како свим клубовима, тако и нама. Сви су у снегу и леду – говори Дарко Дринић, један од најискуснијих фудбалера Слоге. Током припрема „бели“ су одиграли серију контролних утакмица која би, била и дужа да због снега није одложен меч са Јавором. Резултати у контролним сусретима су „шарени“?

- Може се и тако рећи, али они нису били приоритет. Нама је било најважније да физички будемо спремни, да можемо да трчимо и парирамо сваком ривалу. У томе смо успели, а права

КАНАРИНЦИ Дарко Дринић је у Слогу стигао из Новог Сада, а ове зиме популарни „канаринци“ су ударна тема спортских медија. Криза је притисла „Детелинару“, претило је и гашење клуба?

- Невероватно је шта се преко ноћи догодило са једним од најугледнијих клубова у земљи. Нови Сад је изградио име и традицију још у време СФРЈ, али су сада спали на ниске гране. Био сам претходног викенда у Новом саду и запрепастио сам се стањем терена који је упропашћен, на стадиону нема воде, струје, играчи не тренирају. Заиста жалосно и тужно. Драго ми је да је клуб коначно добио нову управу и верујем да ће се Нови Сад вратити на позиције које је некада имао – каже Дарко Дринић, сада узданица краљевачке Слоге.

игра и резултати ће доћи. Најважније је да играмо како треба од 19. марта када крене други део првенства, да победимо Јединство и Шумадију. Све ће после тога бити лакше. Подсећам да смо летос скоро све утакмице током припрема добили, па смо стартовали поразом. Овог викенда Слога ће одиграти нову контролну утакмицу, а противник је прволигаш и комшија Нови Пазар. Како зима нема намеру да попусти, то је највећи проблем где и на ком терену ће „бели“ угостити великог ривала.

- Нама су потребне што јаче провере, а Нови Пазар се силно појачао ове зиме. Требало би да буде добра утакмица, али зависиће од терена. У сваком случају, нема назад, морамо да се прилагодимо условима, јер може да се догоди да овако време буде и на старту пролећног дела сезоне. Што се екипе тиче, имамо младе играче искусније за шест месеци, а нови играчи су се добро уклопили и заиста очекујем јако добре игре и резултате на пролеће – закључује Дарко Дринић, нападач краљевачке Слоге. А. Даишевић

ТЕНИС

УСПЕХ ЛУКЕ ИЛИЋА У КАЗАБЛАНЦИ Најбољи краљевачки тенисер Лука Илић налази се у мароканском граду Казабланци на великом ИТФ турниру за играче до 18 година. Он је изборио пласман међу 16 најбољих победом над домаћим тенисером Атиком резултатом 2-1. Лука Илић је до главног жреба овог турнира дошао кроз квалификације победама над Мароканцем Амином 6-2, 6-3, Французом Лекотром

7-6, 6-3 и Португалцем Данијелом 6-4, 4-6, 6-3. Последња вест – Лука Илић је поражен у другом колу ИТФ турнира у Казабланци. Њега је после велике борбе победио Камерунац Нукулеле 6:4, 0:6, 7:5. Краљевачки тенисер наставља такмичење у дублу, где је са партнером Марковићем стигао до четвртфинала. А.Д.

31

4. март 2011.

ЏУДО

КУГЛАЊЕ

Годишња Скупштина Џудо клуба Машинац

Појединачно првенство Србије

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ЕНТУЗИЈАЗАМ

ИВАН ТРОШИЋ ВРЛО ДОБАР ТРЕЋИ

- За 24 године постојања клуб изнедрио државне прваке, прваке Балкана и светске шампионе.

- Рад без новца, на чист ентузијазам дугогодишњих чланова. - Ове године план да мушка екипа стигне до Прве лиге Претходне седмице одржана је редовна годишња Скупштина Џудо клуба Машинац, једног од водећих спортских колектива у Краљеву. Клуб са Машинског факултета ове године слави 24. рођендан, а може се подичити историјом богатом трофејима и признањима. Средином деведесетих година прошлог века џудоке Машинца су биле међу најбољима у нашој земљи, али и на Старом континенту и планети. Љубитељи борилачких спортова још памте фантастичан резултат Марије Драговић која је постала светски шампион у самбоу, а у тој генерацији такмичара био је и садашњи тренер Владимнир Лазовић.

- ЏК Машинац ће ускоро прославити мали јубилеј, 25 година успешног рада, у врло тешким условима. И у данима највећих успеха кубурили смо са финансијским средствима, нисмо имали добре услове за тренинг, селили се са једног на друго место, где су нам давали по који термин за рад. Прошле године смо коначно, уложивши велики труд чланова и значајна финансијска средства, добили простор у центру града, направили своју салу и клупску канцеларију и то је означило нову страницу у раду и животу клуба - каже млади џудо тренер Машинца Владимир Лазовић. Причати о ЏК Машинац и не поменути Златана Чабрила скоро да је немогуће?

- Он деценијама носи овај клуб на својим леђима, све нас је "заразио" џудоом и остали смо верни овом спорту и нашем клубу. Захваљујући њему поново ради џудо школа, где најмлађи уче тајну овог лепог спорта и чланство је постало бројније. Сада у клубу ради преко 70 џудока различитог узраста, али нови чланови стално стижу. Наши циљеви и амбиције се знају, што више титула првака Србије, а ове године имамо жељу да наша мушка екипа кроз квалификације стигне до елите. Било би то први пут у историји клуба?

- Да, мушка екипа ЏК Машинац никада није била у Првој лиги, мада смо појединачно, наступајући за друге клубове осетили чари тог ранга такмичења. Подсетићу да је женска екипа

својевремено две сезоне била члан наше Прве лиге. Квалификације су у мају, марљиво се спремамо и мислим да имамо екипу да остваримо поменути циљ - закључује Владимир Лазовић, тренер ЏК Машинац. На Скупштини клуба једногласно је усвојен извештај о раду за протекли период у коме су назначене пре свега тешкоће са којима се Машинац сусреће.

- Живимо и радимо у јако тешким временима и опстајемо захваљујући ентузијазму дугогодишњих чланова и ове деце која марљиво тренира. Финансије су рак рана, део колача из буџета је недовољан, али тако је у свим спортским организацијама у граду. Ми смо имали и проблем сале за тренирање који је прошле године решен, али сада се прича да на том локалитету треба да никне зграда, што значи да све што смо улагали оде низ ветар. Док град неким клубовима сноси трошкове коришћења спортских објеката, ми све што добијемо из буџета морамо да утрошимо у ту сврху - јада се председник ЏК Машинац и декан Машинског Факултета, професор Новак Недић. И поред проблема у ЏК Машинац не помишљају да стану и одустану. Бориће се до последњег, као и на струњачама, за победу клуба и да на најбољи начин представе град из кога долазе. А. Даишевић Један део седнице Скупштине клуба био је посвећен и скоријем почетку изградње нове Хале спортова.

- И краљевачки џудисти поздрављају ову иницијативу, свесни да се тиме решава један велики и вишедеценијски проблем у нашем граду. Ипак, мислим да је требало размишљати, када се већ нова хала гради, да се уз њу (или у склопу ње) направи пар мањих сала за борилачке спортове, односно тзв. мале клубове. То би било веома значајно, подигло би интересовање деце за спорт и омогућило бољи рад, а тиме и резултате краљевачког спорта у целини - наглашава Новак Недић, председник ЏК Машинац.

Београд и Сента су претходног викенда били домаћини првог круга појединачног првенства Србије у куглању. Конкуренција је била изузетна, јер је наступило 40 најбољих српских куглаша који су покушали да изборе пласман међу 16 најбољих, који ће се 16. и 17. априла борити за титулу првака Србије. Куглаш Сенте Чонгор Барањ остварио је укупно најбољи резултат од 1290 оборених чуњева. Занимљиво да је у Београду, у првом наступу, имао тек четврти резултат, али је на домаћој куглани у Сенти све надокнадио. Ни-

коли Поповићу, куглашу Београда, припало је друго место са укупно оборених 1281 чуњем, или девет дрва мање од Барања. Куглаш Београда је у првом наступу у главном граду имао убедљиво најбољи резултат (661 оборен чуњ), али је у Сенти са 620 оборених чуњева имао тек четврти резултат. Члан КК Краљево Иван Трошић заблистао је на овом шампионату заузевши треће место са 1271 обореним чуњем. Краљевачки куглаш је у Београду имао трећи резултат са 639 оборених чуњева, док је у Сенти са 632 оборена чуња имао други

резултат, што му је свеукупно донело треће место у првом кругу појединачног првенства Србије. На овом првенству је наступио и Дејан Трифуновић, такође куглаш Краљева, који је такмичење завршио на 24. месту са 1149 оборених чуњева. **************** Овог викенда наставља се првенство Суперлиге Србије у куглању редовним 16. колом. Екипа Краљева гостује Апатину, а меч се игра у суботу од 15 часова на куглани Бање Јунаковић А. Даишевић.

Прва лига Србије група „Центар“

ИБАР ПАО У БОРУ Претходног викенда одигран је заостали меч 14. кола у коме су се у Бору састали домаћи Бакар и краљевачки Ибар. Краљевчане је победа остављала у борби за прво место, али све је остало у домену снова и лепих жеља. Бакар је забележио победу резултатом 3 119 – 3 027 оборених чуњева, а у

овом сусрету су за Ибар наступили Игор Николић 540, Марко Кочовић 509, Игор Воштинић 475, Предраг Николић 525, Никола Кочовић 494 и Љубинко Кочовић 484 оборена чуња. Бакар је остварио тек трећу првенствену победу и остао прикован за претпоследње место на табели са 8

бодова. Ибар је сада трећи са 22 бода, два мање од другопласираног Цара Лазара из Крушевца и четири мање од лидера и вероватно новог суперлигаша Водовода из Крагујевца. Овог викенда, у редовном 16. колу, Ибар на куглани на Атлетском стадиону дочекује екипу Смедерева (недеља 11ч). А.Д.

КАРАТЕ

НОВИ УСПЕХ КАРАТИСТА РЕИКОНА Четири медаље са Силвер лејк карате купа Велико Градиште било је домаћин Силвер Лејк карате купа где су у конкуренцији 250 такмичара из 23 клуба наступили и каратисти краљевачког Реикона. Освојене су 4 медаље, а најсјајнија припала је Благоју Обрадовићу у јуниорској конкуренцији, борбе до 70кг. Филип Савић (1999.годиште, борбе преко 45кг) и Глигорије Тодосијевић (1999. годиште, кате 2. ниво) освојили су сребрне медаље, док је

Јелена Радојковић освојила бронзану у борбама (1998. годиште, до 45 кг). Истовремено, Реикон је био учесник и 8. традиционалног карате купа „Шогун 2011.“ у Осечини. У конкуренцији 120 такмичара из 15 клубова краљевачки каратисти су освојили 6 медаља. Никола Бастл (1996, борбе), Андреа Веселиновић (2000, кате 2. ниво), Глигорије Тодосијевић (1999, кате 3. ниво) и Александра Тодо-

сијевић (1997, борбе) освојили су златне медаље. Глигорије Тодосијевић у борбама и Александра Тодосијевић у катама (3. ниво) освојили су сребрне медаље. Претходног викенда КК Реикон је учествовао и на 11. ИПОН Купу у Лесковцу, где је наступило 500 такмичара из 58 клубова. До одличја и то бронзаног су стигли Милена Вукосављевић (1994, борбе) и Марија Стојковић (1996, борбе). А.Д.

32

4. март 2011.

ОДБОЈКА Винер Штедише Суперлига одбојкаша

РИБНИЦА У ОДБРАНИ ПЕТОГ МЕСТА - Краљевачки одбојкаши јуче играли у Новом Саду против Војводине. – Претходни викенд обележио финални турнир Купа Србије, Црвена звезда по 10. пут победник. – Рибница двонедељну паузу искористила радно и спремна дочекује одлучујуће утакмице за одбрану петог места Претходног викенда није било првенствених утакмица у Винер Штедише Суперлиги. Разлог је финални турнир Купа Србије који је у Београду окупио четири најбоље српске екипе. Дводневни одбојкашки хепенинг у Центру за спорт и културу „Шумице“ био је изузетан у сваком погледу. Приказана је одлична одбојка, било је доста узбуђења, а сва слава припала је одбојкашима београдске Црвене звезде, који су освојили свој 10. Куп у историји.

- Јако добар турнир, можда један од најбољих у последњих неколико година. Игре четири наша најбоља тима су протекле у сенци фантастичне атмосфере и добре посете, што показује да је Београд био прави избор – почиње причу о финалном турниру Купа Србије Бошко Мачужић, тренер Рибнице који је уживо пратио дешавања у београдским „Шумицама“. Многи су склони оцени да је Ц. Звезда изненадила?

- Може се и тако рећи, мада лично мислим да су сва четири учесника финала имала шансе да освоје Куп. „Црвено-бели“ су одиграли најбољи меч сезоне у самом финалу, док је Партизан најслабије ове сезоне одиграо баш дуел за трофеј. Наравно, играш колико ти противник дозволи, па тако треба гледати и на дешавања у самој финалној утакмици. Нама Краљевчанима је посебно било интересантно финале, на једној страни Жељко Булатовић и Младен Бојовић, а на другој Милан и Синиша Жарковић. Ко год да је освојио трофеј, Крaљево би се радовало. Куп је прошао, а првенствена узбуђења се настављају. Лига улази у завршницу, па су сви искористили двонедељну паузу за квалитетан рад.

- Радили смо максимално, наравно, искористили прилику и да залечимо повреде и оздравимо. Немања Божић је био мало болестан, али опоравио се и верујем да ће нам ова пауза донети много бољих ствари. Свесни смо шта нас очекује и зато смо се припремали. Циљ је да одбранимо пето место на коме смо скоро цело првенство. За тако нешто је потребно да

победимо у последња два кола Смедерево код куће и Спартак у Љигу. Фаворити смо у тим сусретима, боља смо екипа, али на терену то мора да се покаже – наглашава Бошко Мачужић, тренер краљевачких одбојкаша. Редовно 16. коло отворено је јуче ТВ дуелом Војводине и Рибнице (Краљевчани тек други пут ове сезоне у директном преносу), данас играју Црвена звезда-Спартак (Љиг) и Партизан-Млади Радник, док у суботу Смедерево дочекује Јединство, а Железничар екипу Радничког из Крагујевца. Под претпоставком да „мускетари“ немају много изгледа у „српској

Атини“, са пажњом ће се пратити може ли Партизан да прекине низ од седам везаних победа Пожаревљана. Млади Радник има победу више и бод мање од Рибнице и једини је ривал Краљевчанима за пето место. Ако не буде неких великих изненађења, шест бодова из последња два кола Рибници доносе одбрану позиције на којој се сада налазе. То би значило да у плеј офу неће далеко путовати, јер противник ће бити Раднички из Крагујевца. Следе недеље коначног расплета у Винер Штедише Суперлиги. А. Даишевић

Прва лига Србије за одбојкашице

ПРИЈЕМ ОДВЕО У ПОРАЗ

- У сусрету 16. кола Гимназијалац-Раднички (Крагујевац) 1-3 (19-25, 19-25, 25-10, 7-25).

- Очајан пријем „шармерки“ кумовао новом неуспеху. – Краљевачке одбојкашице пет корака далеко од зоне испадања. – Овог викенда (субота 13:30ч) Визура Супер Нова-Гимназијалац И поред најаве да ће учинити све да савладају Раднички из Крагујевца, краљевачке одбојкашице су потпуно подбациле. Крагујевчанке су без већих проблема славиле победу резултатом 3-1 (25-19, 2519, 10-25, 25-7). У прва два сета, Гимназијалац је очајним пријемом сервиса лако губио минималну предност и омогућио гошћама да лако стекну недостижну. Било је приметно да су у овој утакмици подбациле оне од којих се највише очекивало. Пријем „шармерки“ никада лошији ове сезоне, лоша организација напада, очајна реализација. Када је тако, не може се победити ни далеко слабији тим него што је петопласирани састав из града на Лепеници. Раднички, кога са клупе води бивши одбојкаш Рибнице Мирко Ристовић, зналачки је користио све грешке „шармерки“ и у правом тренутку задао завршни ударац. После добре игре у трећем

сету малобројни гледаоци у дворани су помислили да ће доћи до преокрета. Испоставило се да је то био само кратак трзај изабраница Анђелке Тијанић, јер су у четвртом сету доживеле класичну бламажу и остале на само 7 освојених поена.

- Искрено, очекивала сам нашу победу у овом мечу. Много сам веровала играчицама, имале смо двонедељну паузу, добро радиле, играле пар контролних утакмица и све је упућивало да можемо да савладамо Крагујевчанке. На крају је

испало овако. Ни у једном елементу нисмо личиле на озбиљан прволигашки тим, потпуно смо подбациле и разочарале. Криво ми је и због навијача који су све време уз нас. Очекивала сам већу борбу, неизвеснију утакмицу, али ништа од тога – каже Анђелка Тијанић, тренер краљевачког Гимназијалца. Одбојкашицама Гимназијалца наруку су ишли и резултати са других утакмица у овом колу. Пораз Спартака у Љигу од крагујевачког Смеча 5 омогућио је да „шармерке“ за-

ГИМНАЗИЈАЛАЦ - РАДНИЧКИ (КГ) 1:3 (19:25, 19:25, 25:10, 7:25) Дворана: ЕСТШ „Никола Тесла“ Гледалаца: 150 Судије: А. Јовановић (Младеновац), С. Богосављевић (Ужице) ГИМНАЗИЈАЛАЦ: Раковић, Ниновић, Раденковић, Гаљак (либеро), Јаношевић, Тркуља, Андрић, Тијанић, Костић, Ђорђевић, Медаревић, Васиљевић Тренер: Анђелка Тијанић. РАДНИЧКИ (КГ): Ненадовић, Матић, И. Стевановић, Радашиновић, К. Стевановић, Марисављевић, Бановић, Лазаревић, Јовановић, Каличанин, Ђурић, Алемпијевић Тренер: Мирко Ристовић.

држе 5 бодова предности у односу на зону испадања. Краљевчанке су и даље 8. на табели са 19 бодова и, ако не буде неких већих изненађења, ту ће и остати, а то значи да ће град на Ибру и наредне сезоне гледати прволигашку женску одбојку.

- Мислим да смо заслужиле да останемо у Првој лиги. Много тога је ова екипа доживела у ових пар месеци, а није било лако, јер смо дебитанти у овом рангу такмичења. Ипак, када се погледа, кључне утакмице у борби за опстанак, оне са директним ривалима, решиле смо у своју корист и потврдиле да смо с правом на позицији која гарантује прволигашки статус – закључује Анђелка Тијанић. У наредном колу Гимназијалац гостује новобеоградској екипи Визура Супер Нова, а меч се игра у суботу од 13:30ч. А. Даишевић