24
28. јануар 2011.
ИСХРАНА Исхрана, односно нутриција, тумачи се као наука о органским процесима помоћу којих организам присваја и користи храну и течности за нормално функционисање, раст и одржавање, као и одржавање равнотеже између здравља и болести. Све до шездесетих година двадесетог века лекари су говорили својим пацијентима да исхрана има малог утицаја на њихово здравље. Данас је, међутим, јасно да исхрана представља један од најважнијих фактора за људско здравље. Сва материја у људима која чини ћелије њиховог организма (осим оних ћелија које су створене пре рођења) узета је из хране кроз систем за варење. Материја која чини отпад уклања се из организма. Истраживање у овој области мора узети у обзир стање животиње пре храњења и након варења као и хемиј ски састав хране и измета. Специфичне врсте материје (хемикалија) које тело апсорбује могу се установити поређењем хемијског састава измета са хемијским саставом хране пре конзумирања. Ефекат који апсорбована материја има на тело може се утврдити поређењем стања организма пре уноса хранљивих материја и стања организма након њиховог варења. Ефекат исхране може се прецизније установити тек након протека дужег временског периода планског уноса хранљивих материја и анализе измета. Број варијабли релевантних за ову врсту истраживања је изузетно висок. Због тога свако валидно нутриционистичко истраживање захтева време, што је и један од главних разлога зашто је наука о људској исхрани релативно млада.
Историја и скорашњи развоји Наука о исхрани се брзо развијала. Витамине је 1912. године први пут открио Фредерик Голанд Хопкинс, који је због својих заслуга у овој области добио титулу сера и Нобелову награду 1929.године. У двадесетом веку, након сагледавања природе и улоге
протеина, угљених хидрата, витамина и минерала у људској исхрани, дошло се до становишта да је дотадашње знање о хранљивим састојци ма непотпуно. На храну се гледало као на гориво и све што је било потребно је да унесемо довољну количину одређених састојака како бисмо живели здраво. Међутим, убрзо је уследила серија брзих открића, која је почела са открићем дијететских влакана, што је указало на веома велике празнине у дотадашњем знању о утицају који храна има на наше здравље и нормално фун-
БРУСНИЦА СВЕ ТРАЖЕНИЈА КАО ЛЕК Брусница, горко-киселкасто бобичасто воће пореклом са северноамеричког континента, све је популарнија у Европи, не толико као додатак печењу, као у САД, већ више као лек, захваљујући својим изузетним здравственим својствима. Због повећане тражње на старом континенту, нарочито у Великој Британији, Француској и Немачкој, амерички извоз бруснице повећан је у последњих шест година за седамдесет одсто. Деведесет одсто извоза овог воћа остварује се у форми концентрованог сока, а остатак у свежем стању, у облику конзервираног соса, или као сушено и заслађено воће које се користи као грицкалица или састојак колача. Све у свему, данас око 26 одсто америчке производње бруснице, чији је центар савезна држава Масачусетс, завршава на европском тржишту. При том се само у Немачку пласира 3,6 милиона килограма овог воћа годишње. Раст извоза допринео је да се цена бруснице у САД сада креће између 35 и 40 долара за буре од 50 килограма, док је пред крај
минулог века опала на свега 16 до 17 долара. Тренутно је брусница највреднија пољопривредна култура савезне државе Масачусетс, у којој живи четири од десет америчких узгајивача тог воћа. Плодови бруснице су изузетно богати витамином Ц и другим заштитним материјама, између осталог б и о фл а в о н о и дима, који имају снажно антиоксидативно дејство, чиме смањују ризик од канцерозних и срчаних обољења. Брусница осим тога обилује хипуричном киселином, природним антибиотиком који има изражено дејство и на гљивице. Брусница снижава и ниво шећера у крви и доприноси повећању садржаја тзв. 'доброг' (ХДЛ) холестерола. Оно због чега је брусница
ипак највише постала "хит" међу европским потрошачима је њено благотворно деловање на различита запаљења и инфекције уринарног тракта. Брусница делује и на најчешћу у најнезгоднију бактерију уринарног система - ешерихију коли, а нека новија истраживању показују да ово воће делује и на још једну опасну бактерију - хеликобактер пилори, која је најчешћи изазивач чира на желуцу.
ЛЕКОВИТО ДЕЈСТВО ПОВРЋА
кционисање. Данас знамо да постоји више хиљада фитохемикалија у нашој храни, а свака од њих има суштинску улогу у правилном функционисању нашег тела. Такође, сматра се да постоји још много фитохемикалија и других састојака хране које тек треба открити. Ту су још и ензими који играју кључну улогу у исхрани. Они представљају катализаторе који се налазе у нашој храни, али их такође производи и наш систем за варење. Играју незаменљиву улогу у одвијању метаболичких процеса у људском организму. Антиоксиданси представљају још једно скорашње откриће. Потрошња енергије у нашем организму и њен недостатак често доводе до оштећења ћелија, а поједини хранљиви састоји, као што је витамин Ц, имају кључну улогу у успоравању старења организма и смањењу негативних последица оксидирајућих процеса у организму. Одређени научни кругови су пре извесног времена довели у сумњу позитивне ефекте на здравље људи који се приписују витамину Е.
Паприка је стигла у Европу из Јужне Америке, а због својих изузетних својстава позната је и као храна и као лек, а користи се и као зачин. Црвена паприка је богатија хранљивим састојцима од зелене паприке. Поред високог састава минерала (700 мг) и витамина, богата је угљеним хидратима (8%), беланчевинама и мастима.
Најважнији састојак паприке јесте витамин Ц, кога има два пута више него у лимуну и поморанџи и налази се у врху по садржају витамина Ц, одмах иза намирница као што су шипак, боровница и першун. Од витамина значајни су витамин Б1, витамин Б2 и провитамин А. Богата је калцијумом, фосфором, гвожђем, калијумом.
Лековита својства паприке: Против атеросклерозе, упале грла и разних упала коже, опадања косе, грознице, побољшава пробаву, шири капиларе, отвара апетит и отклања мамурлук. Шаргарепа спада у најлековитије поврће, практично представља праву малу природну апотеку. Највреднији састојак шаргарепе јесте каротин, који ствара провитамин А садржи га највише од свег поврћа. Поред каротина, богата је минералима и витаминима, а у свом саставу има етерична уља, беланчевине, целулозу, скроб и шећер, јабучну киселину и пантеонску киселину, пектином, слуз, фитостерином, глутамином, галактаном, инозитолом, пентозаном, калијум и остале минерале. Од витамина су највише заступљени витамини Б групе, витамини Д групе, витамини ПП групе, витамини Е групе и витамини Х групе. Лековита својства шаргарепе: Познато је да се редовним узимањем шаргарепе може спречити појава многих обољења и да се њом лечи преко тридесет болести. Садржи основне састојке потребне за раст, развој и јачање организма, чува
и побољшава вид, спречава анемију, горушицу, отеклине од водене болести, побољшава варење, олакшава излучивање мокраће, спречава опадање косе, њом се лечи шећерна болест, реума, гихт, упала крајника, болести дисајних органа, ране и опекотине, про-
чишћава крв и одстрањује отровне материје из организма, у комбинацији са цвеклом помаже лечењу карцинома у почетним фазама, отклања умор од умног рада, може битно појачати концентрацију. Да би се сачували сви хранљиви састојци не треба је гулити, већ је добро опрати четкицом за поврће.