Dnevni list Pobjeda 03.04.2021.

Subota, 3. april 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 19892 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Od juče i vakcinacija starijih od 65 godina bez zakazivanja M.BABOVIĆ

OTKRIVAMO: Kako je prvi čovjek ANB-a Dejan Vukšić narušio proceduru saradnje sa partnerskim službama

Kršenje ,,pravila treće strane“

Za dva dana vakcinu primilo 275 zaposlenih u medijima i 250 prosvjetara STR. 6.

Izdata naredba svim domovima zdravlja u Crnoj Gori da vakcinišu starije od 65 godina svakim danom, uključujući i nedjelju i to bez prethodnog zakazivanja IZA KULISA: Ko je novi generalni sekretar Skupštine Crne Gore Aleksandar Klarić

Ključni princip međunarodne saradnje obavještajnih službi je ,,pravilo treće strane“ koje izričito nalaže da se niti jedan podatak, ni pod kakvim uslovima, ne može dostavljati institucijama, organima ili osobama van Agencije za nacionalnu bezbjednost – ukoliko prethodno ne postoji pisana saglasnost vlasnika podataka, partnerske službe. Zašto je onda Vukšić prekršio crnogorske zakone i STR. međunarodna pravila bilateralne saradnje obavještajnih službi? STR. 2. i3.

3.

UNICEF, Roditelji i Sindikat prosvjete pozvali Ministarstvo na ponovno sazivanje radne grupe

M.BABOVIĆ

Škole prve otvarati, a posljednje zatvarati

Sarađivao sa Dačićem i Vučićem, podržao Koprivicu u Nikšiću STAV

Uniprom metali tužili Montekargo

Traže 359 hiljada eura zbog kršenja ugovora

STR. 3.

Ekspertski amaterizam Analiza dinamike rada prvih 100 dana nove političke većine i njene ,,ekspertske Vlade“ pokazuje da se Crna Gora, kao nikada do sada, nakon početnog stagniranja, već nalazi u procesu zabrinjavajuće regresije u gotovo svim oblastima » Piše: Veselin VELJOVIĆ

STR. 5.

STR. 8. i 9.

NIKŠIĆ: Devetorici vatrogasaca iz Službe zaštite nijesu produženi ugovori o radu STR. 6. i 7.

Bivši premijer, ministarka ekonomije i vlasnik Uniprom KAP-a reagovali na najavu predsjednika borda EPCG da će protiv njih podnijeti krivične prijave

Sekulić: Milutin Đukanović Inspekcija naložila proglašava krivičnim otkaze, načelnik ubijeđen djelom nešto što ne razumije da neće ostati bez posla STR.4.4.ii5.5.

STR.

STR. 12.

2

Politika

Subota, 3. april 2021.

Reagovanja na izjavu ministra Spajića o podjeli pomoći uoči lokalnih izbora u Nikšiću

Milojko Spajić

DPS i Liberali traže da tužilaštvo preduzme mjere PODGORICA – Iz Demokratske partije socijalista saopšteno je da je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić priznao da je Vlada Crne Gore zloupotrebom budžeta pomagala svoju koaliciju uoči lokalnih izbora u Nikšiću koji su održani 14. marta.

- Jesmo dijelili tu pomoć, jedini način da je dijelimo jeste da to uradimo iz budžetskih re z e r v i . Ve l i ka ra z l i ka između naše i prethodne Vlade je što će svako davanje iz budžetske rezerve biti potpuno transparentno – rekao je Spajić, gostujući u emisiji ,,Načisto“ na TV Vijesti u četvrtak veče.

On je najavio da će kroz novi veb sajt biti poznata lista svih onih koji su dobili novac.

- Nijesmo bili selektivni i nijesmo dijelili socijalu po tome kako su ljudi glasali. Mi smo dijelili penzionerima, svima koji imaju ispod 222 eura - rekao je Spajić.

Na pitanje da li smatra krajnje neprimjerenim što je to Vlada činila tokom izborne kampanje, Spajić je odgovorio: ,,Mi smo ekspertska Vlada, nismo dio te kampanje”.

Povodom tih ministrovih izjava, Demokratska partija socijalista je pozvala nadležne institucije da u što kraćem roku preispitaju da li u pomenutoj izjavi postoji krivična odgovornost i da, u skladu sa tim, preduzmu dalje radnje.

- Nesvjestan što izgovara, očito nedorastao da bude službenik za javne finansije ni na nižim nivoima vlasti, ministar Spajić, na koga školovanje i boravak u inostranstvu izgleda nijesu ostavili mnogo traga, sinoć je gostujući na vladinom TV servisu, samo potvrdio ono što je javnost u Nikšiću, a i šire, znala: Vlada Crne Gore dijelila je budžetska sredstva kao socijalnu pomoć uoči izbora u Nikšiću. To je nečuveno, i bilo bi skandalozno i da Vlada i njeni članovi nijesu učestvovali u izbornoj trci. A oni su, naprotiv, na čelu sve sa premijerom, bili veoma aktivni u podršci jednoj izbornoj listi - navode iz DPS-a.

Iz te partije ističu da je, nakon ,,tajnog i organizovanog“ zaduživanja države, nove kompanije od ,,nula eura“ na koju su do danas - iako faktički ne postoji - utrošene desetine miliona eura, poslije uplitanja u mrežu neistina povodom budžeta, gotovo izvjesno prekršene najave kako će ove

godine prestati sa zaduženjima, ministar Spajić još jednom je otvoreno priznao čime se on zapravo bavi.

- Pritom je neupućenost u oblast javnih finansija i budžetske potrošnje dodatno potcrtao tvrdnjom kako su, kao takozvana ,,ekspertska vlast“, oni imali pravo da dijele sredstva uoči izbora u Nikšiću, ,,jer nijesu bili dio te kampanje“, što je ruganje zdravom razumu. Nadamo se da je građanima Crne Gore sve jasnije kakvi su dometi aktuelne vlasti i njenih najistaknutijih ,,eksperata“, koji više ne prave skandale na dnevnoj osnovi, već iz časa u čas. Takođe, nadamo se da ovakvi njihovi potezi neće prolaziti bez pažnje međunarodnih partnera, kojima se svakodnevno zaklinju u posvećenost evropskim integracijama i standardima - stoji u saopštenju DPS-a.

I Liberalna partija je pozvala nadležne pravosudne organe da, zbog krivičnog djela koje se goni po službenoj dužnosti, hitno preduzmu mjere iz svoje nadležnosti povodom tvrdnji ministra finansija.

Spajić je, kako su naveli iz LP, potvrdio da je Vlada masovno dijelila pomoć, i to iz budžetske rezerve, nekim slojevima stanovništva pred izbore u Nikšiću. Kažu da je takvo postupanje strogo zabranjeno po Zakonu o izboru odbornika i poslanika, Krivičnom zakoniku, ali i po Ustavu, jer nije moglo doći do slobodno izražene volje građana na demokratskim izborima.

- Sad je bjelodano jasno kako su koalicija Krivokapića i Bečića ,,Mir je naša nacija“ i Abazovića ,,Crno na bijelo“, kupovali volju birača. Izgleda da je u potpunosti došla do izražaja najava premijera Krivokapića, čiju izjavu Tužilaštvo još, navodno, istražuje za prodaju glasova. Podsjećamo da je on javno pozvao da: ,,Ako vam neko, građani Nikšića, nudi pare, uzmite ih, a glasajte za najbolje. Ti najbolji sigurno nijesu oni koji su do sada, do 30. avgusta bili na vlasti, to nijesu oni - navode iz Liberalne partije.

Najnovija afera aktuelne Vlade, kako su dodali, pokazaće može li crnogorsko pravosuđe da se bori sa korupcijom na najvišem nivou ili će to, nažalost, biti priča ostavljena za neka bolja, demokratskija vremena.

R.U.-I.

OTKRIVAMO: Kako je prvi čovjek ANB-a Dejan Vukšić narušio procedur

Kršenje ,,pravila tre Ključni princip međunarodne saradnje obavještajnih službi je – ,,pravilo treće strane“ koje izričito nalaže da se niti jedan podatak, ni pod kakvim uslovima, ne može dostavljati institucijama, organima ili osobama van Agencije za nacionalnu bezbjednost – ukoliko prethodno ne postoji pisana saglasnost vlasnika podataka, partnerske službe. Zašto je onda Vukšić prekršio crnogorske zakone i međunarodna pravila bilateralne saradnje obavještajnih službi?

PODGORICA – Iako je tokom parlamentarnog saslušanja vršilac dužnosti direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić pokušao da sebe abolira od odgovornosti, zakoni i striktna pravila saradnje sa partnerskim službama dokazuju da je prvi čovjek ANB-a nesumnjivi krivac za odavanje tajnih podataka.

Prema saznanjima Pobjede, Vukšić je u srijedu pred članovima Odbora za bezbjednost i odbranu ukazivao da je samo potpisao informaciju o tajnoj službenoj zabilješci proslijeđenu poslanicima koju je prethodno sačinila njegova bliska saradnica.

Shodno tom objašnjenju, prvi čovjek Agencije je tek bio nesmotren, dok bi krivica mogla da se pripiše saradnici koja je sve to, kako je istaknuto, uradila nehatom, što bi podrazumijevalo disciplinsku odgovornost.

mijerskom satu – nema zakonsko utemeljenje i ne može tek tako ,,otresti“ od odgovorsnosti prvog čovjeka ANB-a.

U članu 26. Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost izrekom je naznačeno ovlašćenje ali i obaveza direktora ANB-a ,,da se stara o zaštiti sredstava, metoda i izvora podataka od neovlašćenog pristupa“.

Vukšić je, dakle, bio prva osoba u lancu odgovornosti zbog otkrivanja identiteta agenata CIA u Crnoj Gori. I nije mogao, shodno Zakonu o tajnosti podataka, da potpiše informaciju o službenoj zabilješci a da ne pročita njen sadržaj prije slanja članovima Odbora.

Osim toga, iskusni pravnik na mjestu prvog čovjeka ANB -a morao je da zna

Sjedište Agencije za nacionalnu bezbjednost

za član 26. Zakona o tajnosti podataka kojim je naloženo da samo tri predsjednika – države, parlamenta i Vlade – mogu imati pristup tajnim podacima druge države.

To je samo dio problema sa kojim će se suočiti Dejan Vukšić.

,,KRAĐA TUĐEG VLASNIŠTVA“

Slučaj otkrivanja identiteta agenata CIA teško je ogrešenje o najvažniju proceduru - takozvano ,,pravilo treće strane“ – u međuna-

PRAVO I PRAVDA

Čak i letimičan pogled na dva ključna zakona – o ANB-u i tajnosti podataka – ukazuju da će se priča koju je plasirao Vukšić, a prije njega premijer Zdravko Krivokapić na pre-

Dejan Vukšić

rodnoj saradnji partnerskih tajnih službi.

Razmjena podataka sa partnerskim službama obavlja se na dva načina: pismeno, uz podrazumijevajuće korišćenje sistema zaštićene komunikacije ili usmeno, tokom susreta ili sastanaka agenata, kada je dužnost agenta ANB-a da o razgovoru napravi službenu zabilješku.

Za aktuelnu priču o curenju informacija iz ANB-a, ključna činjenica je da svi tajni podaci, do kojih naša služba dođe od kolega iz inostranstva – ostaju u vlasništvu strane službe.

Glavni princip međunarodne saradnje obavještajnih službi je – ,,pravilo treće strane“ koje izričito nalaže da se niti jedan podatak, ni pod kakvim uslovima, ne može dostavljati institucijama, organima ili osobama van Agencije za nacionalnu bezbjednost – ukoliko prethodno ne postoji pisana saglasnost vlasnika podataka!

Zahtjevi takve prirode se u praksi rijetko dostavljaju, po pravilu samo kada postoji hitna potreba da se, uz dodatne informacije

Bivša pregovaračica za poglavlja 23 i 24 ocjenjuje da aktuelnoj Vladi nije prioritet integracija C

Zanemarene obaveze iz oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije

Marijana Laković-Drašković

PODGORICA – Dokaz da se aktuelna Vlada deklarativno, a ne suštinski bavi procesom evropskih integracija je upravo usvojeni, dugo očekivani, Program rada Vlade za 2021. godinu, koji je, u želji autora da bude metodološki drugačiji od prethodnih, prilično konfuzan i neusaglašen sa, takođe

U Programu rada Vlade nema ključnih aktivnosti na koje se država obavezala u cilju realizacije privremenih mjerila za poglavlje 23 kao što su: prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Sudskom savjetu i sudijama u cilju unapređenja odredbi koje se tiču disciplinske odgovornosti sudija – kaže Marijana Laković-Drašković dugo očekivanim Programom pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, za period 2021-2023 – kazala je za Pobjedu bivša pregovaračica za poglavlja 23 i 24 Marijana Laković-Drašković.

Ističe da se to posebno odnosi na oblast pravosuđa i borbe protiv korupcije, koje spadaju

u poglavlje 23.

- U Programu rada Vlade nema ključnih aktivnosti na koje se država obavezala u cilju realizacije privremenih mjerila za poglavlje 23 kao što su: prijedlog zakona o izmjenama i dopunama zakona o Sudskom savjetu i sudijama u cilju unapređenja odredbi koje se tiču disciplinske odgo-

vornosti sudija – kaže ona.

Podsjeća da je unapređenje ovog zakonskog teksta jedna od preporuka GRECO-a (Grupa država za borbu protiv korupcije).

- Radnu verziju izmjena je Vlada prethodnog saziva finalizovala u intenzivnoj komunikaciji sa ekspertima Savjeta Evrope i Evropske komisije

Politika

Subota, 3. april 2021.

ru saradnje sa partnerskim službama

3

IZA KULISA: Ko je novi generalni sekretar Skupštine Crne Gore Aleksandar Klarić

eće strane“ Za aktuelnu priču o curenju informacija iz ANB-a, ključna činjenica je da svi tajni podaci, do kojih naša služba dođe od kolega iz inostranstva – ostaju u vlasništvu strane službe

iz inostranstva, razbije neka međunarodna organizovana kriminalna grupa ili je riječ o raskrinkavanju međunarodnog terorizma. Čak ni u tim slučajevima, ma koliko hitni bili, ANB ne ustupa – policiji ili tužilaštvu, svejedno – tajne podatke druge službe bez njihove pismene saglasnosti.

Ova striktna procedura bila je preduslov za ostvarivanje bilateralne saradnje ANB-a sa partnerskim službama država NATO-a, ali i za učlanjenje u međunarodne obavještajne organizacije.

Sada je sve to prekršeno, a struktura Agencije kompromitovana.

PRIČA O ALIBIJU

Kao što je i kompromitovana ,,odbrana“ Dejana Vukšića i razotkriven pokušaj prebacivanja vlastite krivice na drugu osobu.

Jer, pProcedura slanja klasifikovanih informacija podrazumijeva da je isključivo direktor Agencije za to nadležan: načelnici sektora nemaju ovlašćenje da samostalno pošalju dokument van zgrade ANB-a u Bulevaru revolucije.

Nakon pripreme informacije,

sektor ANB-a čija je to nadležnost dostavlja direktoru prijedlog da ga koriguje i odobri, ili u nekim izuzetnim slučajevima, kada nije zadovoljan sadržajem, ne odobri slanje informacije.

Nakon konačne verifikacije od direktora, načelnik ili načelnica sektora lično, sa svog računara, odštampa završnu verziju i dostavi saradniku koji je zadužen da je fizički upakuje, u skladu sa zakonom, i pošalje po kuriru.

Dakle: samo dva čovjeka – direktor ANB i načelnik sektora – imaju puno saznanje o sadržaju dokumenta koji se šalje! Što znači da je 19. marta osim famozne, za sada anonimne saradnice, samo Dejan Vukšić imao ,,bliski kontakt“ sa informacijom o službenoj zabilješci koja je poslata Odboru za bezbjednost.

Više državno tužilaštvo u Podgorici otvorilo je izviđaj zbog afere curenja tajnih podataka partnerskih službi i valja sačekati definitivan tužilački nalaz. Biće zaista zanimljivo pratiti hoće li postupajući tužilac biti kadar da uoči očigledno - odgovornost Dejana Vukšića. Ili će, pod političkim pritiskom iz Vlade Crne Gore prebaciti krivnju na pleća njegove najbliže saradnice.

A možda će, ipak, sve biti proglašeno za jedan trivijalan propust, a pisanje medija, kako to nedavno reče koordinator svih službi bezbjednosti Dritan Abazovović, ,,hiperbolisanje jednog incidenta“?

Draško ĐURANOVIĆ

Klarić na osnivanju Centra sa Dačićem

Zajednička fotografija sa Vučićem

PODGORICA - Novi generalni sekretar Skupštine Crne Gore Aleksandar Klarić osnovao je 2015. godine u Beogradu nevladinu organizaciju Centar za međunarodnu javnu politiku koja je tijesno sarađivala sa državnim vrhom Srbije uključujući sadašnjeg predsjednika Skupštine Ivicu Dačiću, ali i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, pokazuju podaci do kojih je došla Pobjeda.

Saradnja je išla i preko Arnoa Gujona francuskog desničara koji je u Vladi Srbije zadužen za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Njegova NVO je bila jedna od rijetkih na koju su Dačić i Vučić gledali blagonaklono. Većina NVO u Srbiji koje su kritičari režima nijesu u milosti ovih političara.

Uoči dolaska tada američkog potpredsjednika Džozefa Bajdena u Srbiju 2016. godine, u razgovoru za Novi magazin Klarić je rekao da je posjeta tada odlazećeg potpredsjednika SAD politički događaj od prvorazrednog značaja za Srbiju.

- Iako teme razgovora koje će Bajden obaviti s političkim vrhom Srbije nijesu saopštene na dnevnom redu, akcenat će svakako biti stavljen na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Očekuje se da će dolazak drugog čovjeka američke administracije pomjeriti pregovore s mrtve tačke, a u cilju dalje implementacije Briselskog sporazuma, čije obaveze Priština odlaže da preuzme.

Opstrukcija sporazuma je produkt nestabilne političke situacije na Kosovu i Metohiji i Bajdenov dolazak će sigurno doprinijeti nalaženju kompromisa i nastavku procesa izgradnje održivog mira na Balkanu - rekao je tom prilikom Klarić.

Centar za javnu politiku je kroz korišćene terminogije zvaničnog Beograda očigledno slijedio politiku Srbije prema Kosovu pa su mediji zabilježili da je ta NVO čak i dijelila humanitarnu pomoć na Kosovu.

Predstavnici Centra su tako

Sarađivao sa Dačićem i Vučićem, podržao Koprivicu u Nikšiću

IMIDŽ

Centar za međunarodnu javnu politiku je, kada je na njegovom čelu bio Klarić, slijedila državnu politiku Srbije kada je u pitanju odnos prema Kosovu ali i saradnja sa državama Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama, a u javnosti profilisala je proevropski imidž.

Klarić je rođen u Kotoru.

Proglašen je za đaka generacije u OŠ „Stefan Mitrov Ljubiša“, a nosilac je diplome „Luča“ gimnazije „Danilo Kiš“ u Budvi za izuzetne rezultate u učenju.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na smjeru međunarodna politika. Od 2017. godine studije nastavlja na master programu Evropska politika i upravljanje krizama na Univerzitetu u Beogradu. Master rad pod na-

Crne Gore u Evropsku uniju još u septembru 2020. godine – dodaje Laković-Drašković.

Ukazuje da nema ni prijedloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o upravnom sporu koji je isto u septembru 2020. godine prošao fazu javne rasprave, a rađen je uz intenzivnu saradnju i podršku eksperata SIGMA. - U prethodnoj godini je počeo i rad na izmjenama i dopunama Zakona o zaštiti od nasilja u porodici, koji se takođe u Programu rada Vlade ne nalazi. Nema ni plana racionalizacije pravosudne mreže, čije usvajanje vodi ka realizaciji jednog od ključnih privremenih mjerila iz poglavlja 23 – rekla je naša sagovornica.

Ni u jednom od ova dva programska dokumenta, dodaje ona, nema prijedloga izmjena i dopuna zakona o sprečavanju korupcije koji bi trebalo

zivom „Značaj i uloga lokalne samouprave u Evropskoj uniji danas“ uspješno je odbranio 2018. godine sa ocjenom deset (10). Od 2018. godine školovanje nastavlja na doktorskim studijama politikologije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Na funkciju generalnog sekretara Skupštine je imenovan nakon što je par mjeseci bio savjetnik predsjednika parlamenta Alekse Bečića.

NA OSNIVANJU NVO GOVORIO DAČIĆ

Mediji u Srbiji su zabilježili da je 2015. godine kao glavni govornik na osnivačkoj skupštini Centra, na kojoj je Klarić predstavljen kao predsjednik, govorio i tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Dačić je tom prilikom rekao da Srbija mora da igra otvorenih karata u svijetu u kom svi svoje karte kriju.

- Srpski narod ima dva uva, na jedno sluša radio London, a na drugo radio Moskvu. Treba igrati otvorenih karata u svijetu, koji svoje karte krije. Ali to je jedini način da ne upadnemo u konfuziju, da ne znamo na koju ćemo stranu. Ko stoji nasred puta, postoji velika šansa da ga neko zgazi - rekao je Dačić dodajući da je država najbolji međunarodni položaj imala za vrijeme Josipa Broza Tita.

Da je Klarić tijesno sarađivao sa državnim vrhom Srbije svjedoči i zajednička fotografija sa

2018. godine posjetili sva četiri manastira koja se nalaze pod zaštitom UNESCO-a.

- Na ovaj način zaokružena je akcija koja je započeta gostovanjem francuskog humanitarca Arnoa Gujona na Fakultetu političkih nauka i tada je prikupljen veliki dio novčanih sredstava za kupovinu pomoći, prenijeli su mediji saopštenje Klarićeve NVO.

ODNOS PREMA CRNOJ GORI

Kada je u pitanju odnos prema Crnoj Gori Klarić je nedavno, na društvenim mrežama, javno podržao Moma Koprivicu pred izbore u Nikšiću.

Zanimljivo da je u aprilu prošle godine Centar za međunarodnu javnu politiku sa sjedištem u Beogradu i Aleksandar Klarić pozvao sve građane Crne Gore koji se nalaze na teritoriji Srbije da im se obrate za bilo koju vrstu pomoći, preuzimajući na taj način posao koji bi trebalo da radi naša Ambasada u Beogradu.

- Naši volonteri, koji dežuraju 24 časa dnevno, će u najskorijem roku pronaći način da obezbijede neophodne informacije i pomoć koja je potrebna svim crnogorskim državljanima na teritoriji Republike Srbije, navodi se u saopštenju.

Njihovi timovi, kako je kazao Klarić, na raspolaganju su svim ugroženim građanima kao i svim nadležnim institucijama Nenad ZEČEVIĆ Srbije.

Vicepremijer tvrdi o mogućoj rekonstrukciji Vlade u Briselu da kineski kredit za da se usaglasi sa novom Direktivom EU o zaštiti zviždača (osoba koje prijavljuju nepravilnosti i nezakonitosti).

Podsjeća da je za ovu godinu, programom pristupanja EU, bio planiran i prijedlog novog zakona o lobiranju, ali ga u Programu rada Vlade nema.

- Uz sve ovo, novom sistematizacijom Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava ukinut je i Direktorat informaciono komunikacionih tehnologija i bezbjednosti podataka (sveden na nižu organizacionu jedinicu-službu), koji je bio ključni nosilac i koordinator obaveza izrade informacionog sistema pravosuđa. Taj sisitem je bio prepoznat kao sistem od posebnog značaja za državu, pa s tim u vezi pod stalnom je pažnjom naših evropskih partnera, a koji treba da bude instrument u službi jačanja

administrativnih kapaciteta pravosuđa, povećanja efikasnosti, kako u pružanju podataka i usluga institucijama i građanima, tako i na polju efikasnije saradnje sa drugim pravosudnim sistemima, institucijama Evropske unije, njenih članica i međunarodnim organizacijama – ističe Laković-Drašković.

Podsjeća da je, u skladu sa novom metodologijom na koju se Crna Gora obavezala, uslov za zatvaranje drugih poglavlja upravo realizacija privremenih mjerila iz poglavlja 23 i 24.

- Činjenica da Vlada ne planira ključne aktivnosti iz integracionog procesa koje se tiču pravosuđa i borbe protiv korupcije jasno ukazuje da aktuelnoj Vladi integracija Crne Gore u Evropsku uniju definitivno nije prioritet – zaključila je naša sagovornica.

K. K.

Abazović: Neće moći da neko nametne samo ono što njemu odgovara PODGORICA - Potpredsjednik Vlade Dritan Abazović kazao je da razgovori o rekonstrukciji Vlade neće moći da se vode na način da neko nametne samo ono što njemu odgovara. Odgovarajući na pitanja novinara u Herceg Novom on je istakao da cilj Crne Gore ne može biti samo završetak 43 kilometra auto-puta, već da moramo imati političku viziju.

Abazović, koji boravi u službenoj posjeti Opštini Herceg Novi, kazao je da je bio protiv rekonstrukcije

Vlade zato što je i premijer Zdravko Krivokapić bio protiv toga.

- Što se u međuvremenu desilo, ne znam. Nikad, ni u jednom slučaju nisam izbjegavao dijalog, neću ga izbjegavati po bilo kojem pitanju, pa ni pitanju o rekonstrukciji Vlade.

Međutim, svima treba da bude jasno da ukoliko uđemo u razgovore o tome, ti razgovori ne mogu da se vode na način što će neko nametnuti samo nešto što njemu odgovara - kazao je Abazović.

Komentarišući svoju izjavu

auto-put čini trećinu ukupnog duga Crne Gore i da na taj način NR Kina obezbjeđuje očito neželjeni, maligni uticaj, on je poručio da to nije bilo usmjereno protiv partnera iz Kine.

- Moja izjava ni na koji način nije usmjerena protiv naših partnera iz Kine ili Rusije, ali mi moramo da znamo što je naša politička orijentacija. Jedini način da nam se pomogne u ovim lošim vremenima je da nam se omogući finansijska podrška. Finansijska podrška za projekte i za održavanje našeg budžeta. Ja to smatram krajnje odgovornim i kada sam malo prije govorio o tome kako treba da imamo neku viziju, smatram da cilj Crne Gore ne treba samo da bude da završi 43 kilometra puta, jer taj auto-put bez druge dvije dionice ne može da dobije potpuni smisao - poručio je Abazović.

R.P.

4

Ekonomija

Subota, 3. april 2021.

Bjelopoljci revoltirani prijedlogom budžeta, traže amandmane

Bivši premijer, ministarka ekonomije i vlasnik Uniprom predsjednika borda EPCG da će protiv njih podnijeti kr

Sekulić: Milutin Đ proglašava krivič nešto što ne razu Žičara ski centra Cmiljača

Hoće da Vlada završi ski-centre na Bjelasici BIJELO POLJE - Iz Savjeta MZ Ravna Rijeka navode da Vlada prijedlogom budžeta nije predvidjela sredstva za nastavak radova na ski centrima Cmiljača i Žarski na Bjelasici, koji su u završnoj fazi.

- To je dovelo u pitanje najvažniji infrastrukturni projekat u Bijelom Polju, što je naišlo na revolt građana, koji su očekivali da valorizacijom Bjelasice ostvare svoje započete biznis planove - navodi se u saopštenju dostavljenom Pobjedi.

Uz podsjećanje da je prethodna Vlada ugovorila projekte za izgradnju dalekovoda od Ribarevina do Cmiljače, gdje je Opština Bijelo Polje riješila sve imovinsko-pravne odnose, ugovorila izgradnju prve faze vodovoda od Bardovog dola do baznog naselja Cmiljače, te da je izgrađena i trafostanica na lokalitetu Govedarica u neposrednoj blizini ski-staze, navodi se da se žičara ne može pustiti u rad bez struje.

- Tražimo da se hitno amandmanski djeluje na budžet kako bi se nastavila realizacija projekta koji nam je osnov opstanka na ovom prostoru i budući izvor egzistencije brojnih porodica koje

izražavaju protest, što treba da uradi i svaki dobronamjerni građanin - poručuju iz Savjeta MZ Ravna Rijeka i ističu da su mnogi od njih planirali da se bave turizmom i da je već prodato 200 placeva na Bjelasici, kao i da je ugovorena izgradnja dva velika hotela stranih investitora, što je neizvjesno zbog sporne Vladine odluke.

Kolegijum SO Bijelo Polje je na inicijativu gradonačelnika Petra Smolovića za utorak zakazao hitnu sjednicu lokalnog parčlamenta sa jednom tačkom dnevnog reda – priprema amandmana na prijedlog zakona o budžetu, kojim traže da se obezbijedi veći iznos u kapitalnom budžetu za Ski centar Cmiljača i Đalovića pećinu, jer su ti projeklti od suštinskog značaja za razvoj Bijelog Polja i zaustavljanje iseljavanja.

Iz Demokratske CG su kazali da su zabrinuti zbog namjere Vlade da trenutno stopira realizaciju projekata Cmiljače i Đalovića pećina, jer su svjesni da je to posljedica nenamjenskog trošenje budžetskih sredstava prethodne vlade.

-O tome će se odbornici izjasniti na sjednici SO Biojelo Polje, koja je zakazana za utorak 6. April B.Č.

– naveli sui z stranke.

Kompanija ToMontenegro ponovo raspisala konkurse

Ovaj put radnike traže preko Zavoda za zapošljavanje PODGORICA - Avio-kompanija ToMontenegro raspisala je juče preko Zavoda za zapošljavanje konkurse za više radnih pozicija. Iste konkurse raspisane preko portala zaposli.me morali su poništiti, jer se kao državna firma po zakonu moraju oglašavati preko

Nagrade Privredne komore za prošlu godinu

Dodjela 21. aprila PODGORICA - Okov, CGES, Jugopetrol, NLB, Amplitudo i izvršni direktor pljevaljskog Rudnika uglja Slavoljub Popadić laureati su za nagradu PKCG za prošlu godinu.

Nagrade će biti uručene na svečanosti povodom Dana PKCG, 21. aprila.

S.P.

Zavoda za zapošljavanje.

I na ovaj konkurs je reagovala grupa radnika Montenegro erlajnza koji predstavljaju Miljan Perović, Valeri Đekić i Srđan Habić.

- Interesantno je da je oglas u trajanju od tri dana za 93 iz-

vršioca. Svi oglasi za radna mjesta raspisani su na određeno vrijeme u trajanju od tri mjeseca. Pitamo se da li ugovor o radu na tri mjeseca zadovoljava uslove za imenovanje postholdera, odnosno odgovornih lica sa posebnim ovlašćenjima za dobijanje AOC-a (potvrda vazdušnog operatora) i OL (operativni listing) - kaže se u saopštenju rdanika MA. Oni konstatuju i da greška povodom povrede odredbe člana 24. Zakona o radu nije ispravljena na ,,meritoran način iako je zakonska forma ispoštovana“.

S.P.

Ministar finansija opet putuje kroz vrijeme

Utvrdio cijenu cigareta za prošlu godinu PODGORICA – Ministar finansija Milojko Spajić utvrdio je juče ponderisanu maloprodajnu cijenu cigareta za 2020.

Godinu, konstatovao je član GO DPS Arsenije Boljević.

- Ministarstvo finansija i socijalnog staranja donijelo je pravilnik o utvrđivanju prosječne ponderisane maloprodajne cijene cigareta. I to ne bi bilo ništa neobično, da ministar Spajić nije utvrdio prosječne cijene cigareta za - 2020. godinu. Da nije posrijedi naivan pokušaj putovanja kroz vrijeme ili makar omaška u izradi dokumenta, govori i to kako je u pravilniku na dva mjesta potvrđeno da je zaista riječ o odredbama koje se tiču 2020. Godine – naveo je Bpoljević i konstatovao da je ovo Spajiću drugi put da putuje kroz vrijeme. Prvi put je to uradio kad je posljednjeg dana marta predstavio budžet, za koji je naveo da treba da počne da se primjenjuje u prošlosti - i to čitava tri mjeseca unazad.

R.E.

Iz Uniproma navode da svaki besplatno dodijeljeni emisioni kredit pripada Uniprom KAP-u i EPCG, a kome treba više, neka kupi, kako se radi u cijelom svijetu PODGORICA - Predsjednik borda EPCG Milutin Đukanović proglašava krivičnim djelom nešto što nažalost očigledno ne razumije, tvitnula je bivša ministarka ekonomije Dragica Sekulić, komentarišući njegovu najavu da će podnijeti krivičnu prijavu protiv nje, bivšeg premijera Duška Markovića i vlasnika Uniprom KAP-a Veselina Pejovića. Đukanović je u video izjavi koju je medijima u četvrtak dostavio DF, kazao da su Marković i Sekulić dali Pejoviću besplatne emisione kredite CO2, koje je on kasnije prodao EPCG za 17 miliona eura.

- Ljudi sa kojima sam pobrojana su EPCG donijeli takve rezultate, koji će Milutinu i ekipi ostati nemoguća misija. Od ovakvih senzacija i krivičnih

Milutin Đukanović

Dragica Sekulić

prijava se lako braniti - zaključila je Sekulić.

Marković je podsjetio da je u njegovom mandatu EPCG vraćena u državno vlasništvo i pokrenut najveći investicioni ciklus u energetskom sektoru u posljednjih 50 godina, a EPCG za to rijeme ostvarila 100 miliona eura profita.

- Lakše je konstruisati afere i

smišljati medijske nastupe, nego raditi ozbiljno i posvećeno. Ne bi Milutin imao ni vremena, a ni resursa za senzacije, da mu nijesmo ostavili snažnu kompaniju u vlasništvu Crne Gore i podebeo saldo na računima - poručio je Marković na Tviteru.

Pejović je naveo da Uniprom KAP šest godina funkcioniše isključivo na tržišnim principima, a proizvodnju osavremenjava i prilagođava sve strožijim ekološkim z a h t j e v i m a . Po t p u n a j e besmislica, dodaje, da je zakonskim rješenjem iz 2019. godine proizvodnja aluminijuma u Crnoj Gori na bilo koji način favorizovana, a posebno u odnosu na proizvodnju električne energije iz uglja.

- Za razliku od subjekta čiji najviši predstavnik upućuje klevete, Uniprom KAP je svo-



U slučaju Đukanovića ostaje dilema da li je osim političkog i lični revanšizam u pitanju, jer je u Unipromu dobio raskid poslovanja prije manje od deceniju, poručili iz kompanije

Vrhovni sud odbacio reviziju Uniproma u sporu sa KAP-om u stečaju

Nedostajala potvrda o pravosudnom ispitu PODGORICA – Vijeće Vrhovnog suda predsjednika Branimira Femića i sutkinja Snežane Aleksić, Dušanke Radović, Vesne Begović i Radojke Nikolić odbacilo je kao nedozvoljenu reviziju Uniproma na presude kojima je utvrđeno da je KAP u stečaju ispunio obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

Razlog za to je, kako je navedeno u odluci, što je zahtjev za reviziju podnijela pravnica zaposlena u Unipromu, koja nije priložila uvjerenje o položenom pravosudnom ispitu. Zakonom o parničnom postupku reviziju može izjaviti advokat ili pravnik sa pravosudnim ispitom.

Tužbom koju je Uniprom podnio prije četiri godine, traženo je da se uzurpirano zemljište u Botunu, Dajbabama i Cijevni oslobodi od lica i stvari te da ova kompa-

nija bude isključivi vlasnik na kupljenim nepokretnostima.

Traženo je i da im KAP preda upotrebnu i dozvole za rad te da im obezbijedi podsticajne mjere za ulaganje u biznis zonu kako bi bili oslobođeni plaćanja poreza, komunalija i ekoloških taksi za period od 30 godina.

Apelacioni sud je bio saglasan sa stavom sutkinje Privrednog suda Milice Popović da je KAP imovinu prodao u viđenom stanju te da nije njegovo da obavlja poslove iz nadležnosti drugih organa.

Ispravnim je ocijenio zaključak prvostepenog suda da je KAP pokretanjem postupka za iseljenje bespravno naseljenih lica na prodatom zemljištu ispunio svoju obavezu, naglašavajući da je spor izgubljen krivicom Uniproma, jer KAP zbog prodaje više nije bio aktivno legitimisan, nakon što se Uniprom povukao iz parnice. Navedeno je

da je KAP predao tehničke i upotrebne dozvole, a zahtjev za obezbjeđenjem integrisane dozvole ocijenio nezakonitim, jer Uniprom posluje pod svojim imenom i dužan je da je sam pribavi, jer KAP više nije vlasnik postrojenja.

Sudovi su stava da je KAP obezbijedio da se Uniprom oslobodi naknada za komunalije u slučaju dogradnje postojećih objekata i za zaštitu zagađivanja za 30 godina, kao i da se okolna zona proglasi biznis zonom, o čemu je Vlada donijela uredbu krajem 2015. godine kojom su definisane podsticajne mjere za zapošljavanje lica.

Uniprom je za KAP ponudio 28 miliona eura, ali je ovaj iznos umanjen za 6,98 miliona eura zbog nemogućnosti da se vlasništvo nad 233 hiljade kvadrata prenese bez tereta i ograničenja. Predsjednik Privrednog suda Blažo Jovanić potvrdio je da je Uniprom isplatio kupoprodajnu cijenu, a Savjet za privatizaciju je prije dvije godine pretvorio pravo korišćenja u pravo svojine na 2,65 miliona kvadrata.

M.Lk.

Ekonomija

Subota, 3. april 2021.

5

Uniprom metali tužili Montekargo

m KAP-a reagovali na najavu rivične prijave

Đukanović čnim djelom umije

Duško Marković

Veselin Pejović

je emisije u odnosu na baznu 1990. godinu višestruko smanjio i dao konkretan doprinos ispunjavanju međunarodnih obaveza. To što je Uniprom KAP-u besplatno dodijeljeno manje od polovine emisija iz bazne godine, a EPCG-u čak dvije trećine, jasno govori ko je favorizovan. I nemamo problem sa tim. Mi smo modernizovali proces, pa nam je i ovo dovoljno. A novom predsjedniku borda EPCG je bolje da se pozabavi pripremom kompanije koja mu je dopala da je vodi, za sve oštrije ekološke uslove EU, nego što lamentira nad nepravednim zadovoljenjem ,,potreba“ - ističe se u saopštenju i navodi da se nigdje u uređenom svijetu resursi ne dijele prema potrebama, nego prema tome koliko kome pripada u pravičnoj raspodjeli.

- Svaki do sada besplatno dodijeljeni emisioni kredit CO2

prema svim zakonima i logici, apsolutno pripada i Uniprom KAP-u i EPCG-u. A kome treba više, neka kupi. Tako se to radi u cijelom svijetu – poručili su iz Uniproma i podsjetili da su od 2014. godine isplatili neto zarada 28,6 miliona eura i 9,2 miliona doprinosa, a u državni i budžet državnih kompanija pola milijarde.

- Jasno je da je cilj strateških napada na Uniprom grupu urušavanje poslovanja i imidža. U slučaju gospodina Đukanovića ostaje samo dilema da li je, osim političkog i lični revanšizam u pitanju, s obzirom da je u našoj kompaniji dobio raskid poslovanja prije manje od deceniju. No dobro, neke niske strasti znaju da potraju, a mi nemamo vremena da se bavimo prošlošću, okrenuti smo isključivo prosperitetnoj budućnosti - zaključeno je u S.P. saopštenju.

Traže 359 hiljada eura zbog kršenja ugovora PODGORICA - Kompanija Uniprom metali Veselina Pejovića tužila je Montekargo i traži 359.370 eura zbog neispunjavanja obaveze o prevozu boksita do Luke Bar iz ugovora potpisanog 4. oktobra 2016. godine.

U tužbi se navodi da je Montekargo prekršio ugovor tako što je neblagovremeno, neprofesionalno i neadekvatno prevozio rudu u neodgovarajućim vagonima bez mogućnosti da iskrca teret bočnim okretanjem vagona oko njegove uzdužne ose.

- Vagone tužioca su istovarali lučki kranovi, ali očigledno nikada u cjelosti iako je tuženi naplaćivao tužiocu ukupne iznose za utovarenu rudu navedeno je tužbi.

Dodaje se i da je Uniprom u četvrtak izvršio kontrolu ,,praznog“ voza koji je došao na utovar i pronašao 18.550 kilograma rude koja uopšte nije istovarena od prethodne pošiljke, a pripadala je transportu upućenom ka Luci Bar. - Prostom računskom radnjom za oko 20 tona na 3.267 tura tužilac je platio prevoz i istovar 65.340 tona što pomnoženo sa 5,5 eura čini

Iz Uniprom metala su obavijestili Montekargo da prekidaju saradnju i prevoz rude dok nadležni organi ne utvrde sve činjenice

Vagoni Montekarga sa neistovarenom rudom

iznos od 359.370 eura. Za taj iznos tužilac je oštećen jer tuženi nije istovario rudu - naglašeno je u tužbi podnesenoj Privrednom sudu.

Uniprom metali su u četvrtak obavijestili izvršnog direktora Montekarga Dragana Kljajevića da su mediji na osnovu njegove izjave objavili da je Uniprom oštetio tu firmu, zbog čega je podnesena krivična prijava, a o svemu obaviješteno Ministarstvo

kapitalnih investicija.

- Informacijom da su Uniprom metali izbjegavali plaćanje obaveza i nanijeli štetu Željezničkoj infrastrukturi, a često dovodili živote ljudi u opasnost, nanijeta je nemjerljiva šteta ugledu i kredibilitetu Uniprom metala – navodi se u dopisu u koji je Pobjeda imala uvid.

- Odmah prekidamo saradnju i obustavljamo prevoz rude, kako se ne bi „šteta“ za koju

Okrugli sto o budućnosti Termoelektrane ,,Pljevlja“

Bojanić pregovara o dodatnim satima

Ponuda kompanije M:tel za nove korsinike m:SAT TV

Popust na pretplatu i otključani svi kanali PODGORICA - Kompanija M:tel nudi satelitski prijem m:SAT TV za sva domaćinstva koja nemaju tehničkih mogućnosti za kablovski priključak, saopšteno je iz te kompanije.

- Svi koji zaključe ugovor na 24 mjeseca za neki od m:SAT TV paketa mogu da izaberu jednu od dvije mogućnosti za plaćanje pretplate u promotivnom periodu: šest mjeseci po euro ili 12 mjeseci 50 odsto sniženu pretplatu. Po isteku promotivnog perioda prelaze na važeći cjenovnik– kaže se u saopštenju.

Navodi se da će im, osim popusta na pretplatu, šest mjeseci biti otključani svi kanali, a omogućena je i gratis usluga na drugom TV uređaju, 12 mjeseci. U promociju nijesu uključeni paketi Zadruga i HBO. - U ponudi su dva paketa: m:SAT PLUS paket, koji sadrži do 130 TV kanala i mjesečnu pretplatu od 10,9 eura i m:SAT MAX paket sa preko 140 TV kanala i pretplatom od 18,9 eura. Uz m:SAT pakete korisnici mogu aktivirati i internet putem Surf elastik paketa ili kupovati TV uređaje na rate od šest,12,24 ili 48 mjeseci.

S.P.

Kursna lista USD

1.17460

CHF

GBP

0.85195

AUD

JPY 130.03000

CAD

1.10990 1.55000 1.47870

tvrdite da je nanosimo multiplicirala. Ovaj prekid da bude na period koji je potreban da se utvrde sve relevantne činjenice, detaljne analize proteklog perioda saradnje, koje bi nesumnjivo ukazivale na oblik, visinu i način „nastajanja“ štete – poručili su iz Uniproma.

Naveli su da im je Montekargo od 2016. godine fakturisao ukupno 3,23 miliona tona prevezene rude, za šta su im platili 15,05 miliona eura.

- Stiče se utisak da se u neobuzdanoj potrebi da se po svaku cijenu ugrozi poslovanje Uniproma, pribjegava svim mogućim neetičkim manevrima. Pitanje je zašto zbog ličnih netrpeljivosti i sumanute potrebe da nanosite nama štetu, nastavljate da nanosite štetu državi koja ima konstantne prihode od Uniproma, ali i građanima.

Mi ćemo nastaviti poslovanje u skladu sa svim pozitivnim pravnim praksama, a nadležnim organima ostavljamo da rade svoj posao – poručeno je S.P. iz Uniproma.

Okrugli sto

PODGORICA – Ministar kapitalnih investicija, Mladen Bojanić, trenutno sa Evropskom zajednicom pregovara o dobijanju dodatnih radnih sati za Termoelektranu ,,Pljevlja“ - rekao je generalni direktor za energetiku i energetsku efikasnost Vladimir Durutović.

- Sa crnogorske strane je dostavljen zahtjev za dobijanje dodatnih sati i trenutno nemamo nijedan odgovor. EZ mož-

da nema ovlašćenje da odobri produženje, nego to mora ići na viša tijela EU. Čim dobijemo nešto konkretnije garađani će biti obaviješteni - rekao je Durutović na okruglom stolu o budućnosti TE, koji je organizovala NVO Eko-tim.

TE je krajem prošle godine potrošila 20.000 sati, koji su joj bili dozvoljeni u periodu od 2018. do 2023, a ekološka rekonstrukcija još nije urađena. Durutović je kazao da je taj postupak u nadležnosti EPCG. Objasnio je da

2050. godine Crna Gora prestaje da koristi ugalj

crnogorska strana u pregovorima sa EZ ima neke olakšavajuće okolnosti, kao što je pandemija korona virusa.

Projektna menadžerka u NVO Eko-timu Diana Milev-Čavor

kazala je da je Crna Gora prošle sedmice dostavila evropskoj Agenciji za zaštitu životne sredine informaciju o broju potrošenih sati TE, a da trenutno TE radi mimo ekoloških standarda i bez poštovanja integrisane dozvole koja joj je 2018. godine izdata privremeno.

- Moramo znati koje se godine očekuje prestanak korišćenja uglja u našoj zemlji, jer se bliži se vrijeme kada će postati nekonkurentan u odnosu na ostale izvore energije - poručila je Milev-Čavor i dodala da što prije treba početi planiranje procesa energetske tranzicije.

Državni sekretar u Ministarstvu ekologije Danilo Mrdak ukazao je da problem TE ima i ekološku i socijalnu dimenziju.

- Moramo da razmišljamo o pravednoj tranziciji, odnosno ljudima koji rade u tom sektoru. To je stvar jednog sveukupnog pristupa koji mora donijeti Vlada – rekao je Mrdak i podsjetio da se Crna Gora obavezala da će do 2050. godine imati ekonomiju koja nije zavisna od uglja, a s tim se poklapaju i rezerve u Rudniku uglja.

Predstavnik EPCG Ivan Mrvaljević je kazao da je EPCG 2018. godine počela novi investicioni ciklus u kojem će prioritet imati obnovljivi izvori i podsjetio na projekte VE Gvozd, solarnu elektranu Briska gora i HE Komarnica. N.K.

CKB nudi zajam malim i srednjim preduzećima

Mikro krediti za elektronsku fiskalizaciju PODGORICA - U skladu sa projektom koji Uprava prihoda sprovodi u saradnji sa svim privrednim društvima u cilju elektronske fiskalizacije, CKB je pripremila kredit namijenjen malim i srednjim

preduzećima za nabavku potrebne opreme, saopšteno je iz te banke.

- Kredit se odobrava od 500 do 25.000 eura, sa rokom otplate od 12 do 36 mjeseci. Uz svaki odobreni kredit CKB poklanja CKB

GO servis bez naknade za mjesečno održavanje prvih 12 mjeseci otplate - izjavila je izvršna direktorica Sektora za poslovanje sa fizičkim i pravnim licima CKB-a Sandra Kordić.

S.P.

Društvo

Subota, 3. april 2021.

M. BABOVIĆ

Od juče i vakcinacija starijih od 65 godina bez zakazivanja

Red za vakcinaciju ispred Muzičkog centra

Izdata naredba svim domovima zdravlja u Crnoj Gori da vakcinišu starije od 65 godina svakim danom, uključujući i nedjelju i to bez prethodnog zakazivanja

Za dva dana vakcinu primilo 275 zaposlenih u medijima i 250 prosvjetara

PODGORICA – Osobe starije od 65 godina od juče mogu da se vakcinišu protiv korona virusa bez zakazivanja.

prijavile 83.164 osobe.

Iz podgoričkog Doma zdravlja Pobjedi su rekli da je u glavnom gradu vakcinu do sada primilo 8.856 građana, od čega njih 2.756 starijih od 80 godina.

Vakcinisana je i 1.261 osoba od 75 do 79 godina, zatim 1.658 od 70 do 74, kao i njih 189 od 65 do 69 godina.

U četvrtak je u Muzičkom centru počela i imunizacija zaposlenih u medijima, prosvjeti, policiji, kao i javnoj upravi, dok se vojnici vakcinišu u vojnom medicinskom centru.

Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Podgoričani vakcinu mogu primiti na punktu u Sportskom centru Morača ili u Muzičkom centru, dok će se u ostalim gradovima imunizacija obavljati na postojećim punktovima.

Građani sa sobom treba da ponesu samo zdravstvenu knjižicu i nije bitno da li su se do sada prijavili i čekaju poziv.

- Ministarka zdravlja dr Jelena Borovinić-Bojović izdala je naredbu svim domovima zdravlja u Crnoj Gori da vakcinišu starije od 65 godina svakim danom, uključujući nedjelju i to bez prethodnog zakazivanja, od 08 do 20 sati – piše u saopštenju.

PODGORICA

U Crnoj Gori do sada je vakcinisana 21.195 osoba, dok je drugu dozu primilo njih 3.808.

Do sada su se za vakcinaciju

MEDIJI, VOJSKA, PROSVJETA

Za prva dva dana zabilježen je veliki odziv, tako da je vakcinu primilo 275 zaposlenih u medijima i 250 prosvjetara, dok je vakcinisano oko 150 vojnika.

Poziv za vakcinaciju na istom punktu, juče je upućen i zaposlenima u Muzičkom centru, Kinoteci, ali i glumcima Crnogorskog narodnog pozorišta i Gradskog pozorišta.

Ministarka zdravlja dr Jelena Borovinić-Bojović najavila je u

četvrtak da se oko 20. aprila očekuje veći kontingent vakcina. Tada bi trebalo da se krene i sa masovnom vakcinacijom, jer se očekuje oko 200.000 Sinofarmovih vakcina, a trebalo bi da stigne i 40.000 ruskih Sputnjik V vakcina od dogovorenih 50.000. Očekuje se i još jedan kontingent Astra Zeneke vakcina kao i Fajzerovih. Šefica Svjetske zdravstvene organizacije Mina Brajović je nedavno poručila da su sve vakcine bezbjedne. Komenatrišući negativne komentare oko Astra Zeneke ona je istakla da su SZO i Evropska agencija za ljekove nedvosmisleno potvrdili da je ona bezbjedna iako ima slučajeva određenog oblika tromboze oni su na nivou očekivanog.

Epidemiolog u penziji dr Novica Vujošević za Pobjedu je ranije rekao da proces imunizacije ne smije da se oteže te da do aprila protiv kovida treba vakcinisati svo rizično stanovništvo koje je u riziku od obolijevanja, a kojeg u našoj zemlji ima oko 30 odsto.

Sl.R.

Istraživanje NVO Multimedijal Montenegro u Bijelom Polju

Školi ne prijavljuju vršnjačko nasilje PODGORICA – Većina anketiranih đaka u Bijelom Polju istakla je da se upravi škole ne prijavljuje svako nasilje koje se desi u toj ustanovi.

Razlog tome je uglavnom strah da će još više biti maltretirani i zlostavljani, kao i prijetnje od osobe koja je počinilac nasilja.

To je, između ostalog, pokazalo istraživanje o vršnjačkom nasilju nevladine organizacije Multimedijal Montenegro, u kom se navodi da su se učenici požalili da ne prijavljuju nasilje, jer se plaše da će i oni biti kažnjeni iako nijesu krivi.

Iz ove NVO objašnjavaju da je

grupa volontera antektirala 78 đaka, uzrasta od 15 do 19 godina – uživo i putem internet upitnika.

- Na pitanje da li su mladi imali problem sa vršnjačkim nasiljem u školi ili van nje, 13 učenika je odgovorilo potvrdno, dok je njih 64 odgovorilo da nije imalo taj problem. Kao odgovor na pitanje, koji je najčešći uzrok nasilja među vršnjacima, preovladalo je mišljenje da su različitosti najčešći inicijalni faktor nerazumijevanja i diskriminacije. Za različitosti koje su uzrok međusobnog uznemiravanja, naveli su uglavnom: oblačenje, izgled,

imovinsko stanje i vjeru. Takođe, većina je navela da problem izaziva porodično (ne) vaspitanje – saopštila je volonterka Ena Pušija.

Od ukupnog broja ispitanika, 17 je odgovorilo da je zastupljenije psihičko nasilje, dok je njih osmoro ukazalo na fizičko nasilje.

- Ostatak učenika se složio da su uglavnom oba vida nasilja veoma zastupljena. I to dosta često, čak i svakodnevno – rekla je volonterka Anela Međedović.

Volonterski tim NVO MMNE, kako kažu, zbog zabrinjavajućih rezultata koje su dobili, pokrenuo je kampanju #SaNamaNaKafi gdje će u direktnoj komunikaciji sa mladima, u prostorijama ove organizacije, detaljnije razgovarati o problematici vršnjačkog nasilja. N.Đ.

Identifikovana 333 novooboljela od korona virusa

Preminulo dese od posljedica ko

PODGORICA – U Crnoj Gori od posljedica infekcije korona virusom juče je preminulo deset osoba, dok je broj novooboljelih 333, pokazao je posljednji presjek Instituta za javno zdravlje.

Oporavile su se 552 osobe.

Laboratorije Instituta za javno zdravlje Crne Gore, druge javne i privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije novog korona virusa su vršile analizu i Institutu dostavile rezultate za 1.712 uzoraka na novi korona virus - saopšteno je iz IJZ. Najviše novozaraženih je u Podgorici 109, Nikšić ima 60

novih slučajeva zaraze, Pljevlja 22, Bijelo Polje i Danilovgrad po 21, Bar 19, Berane 17, Herceg Novi, Kolašin i Cetinje po devet, Kotor osam, Mojkovac sedam, Budva i Ulcinj po pet, Andrijevica četiri, Rožaje i Žabljak po tri, Tivat i Plužine po jedan slučaj.

- Od jučerašnjeg presjeka In-

stitutu je prijavljeno 10 smrtnih ishoda povezanih sa kovidom-19 i to kod pacijenata iz sljedećih opština: Podgorica (4), Nikšić (2), Pljevlja (2), Bijelo Polje (1) i Berane (1) od kojih je najmlađi imao 57, a najstariji 87 godina starosti navodi se u saopštenju Instituta za javno zdravlje.

Ukupan broj preminulih po-

UNICEF, Udruženje Roditelji i Sindikat prosvjete pozv Cilj je da sve zainteresovane strane daju podršku završavanju tekuće školske godine na najbolji mogući način u postojećim okolnostima, kao i da se podrži kvalitetna i pravovremena priprema naredne školske godine u korist svih učenika PODGORICA – UNICEF je juče apelovao na nadležne da osiguraju da škole uvijek budu ustanove koje se posljednje zatvaraju, a prve otvaraju. Ova međunarodna organizacija je sa Udruženjem Roditelji i Sindikatom prosvjete pozvala na ponovno sazivanje radne grupe kroz koju predstavnici različitih zainteresovanih strana blisko sarađuju sa donosiocima odluka iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta.

-UNICEF, Udruženje Roditelji i Sindikat prosvjete Cr-

Škole prv a posljed UNICEF CG - DUŠKO MILJANIĆ

6

ne Gore pozivaju na kontinuirane konsultacije sa svim zainteresovanim stranama, naročito nastavnicima, učenicima i roditeljima, kako bi se tekuća školska godina privela kraju na najbolji mogući način i kako bi sljedeću školsku godinu pripremili da bude što kvalitetnija - navodi se u zajedničkom saopštenju. Šef predstavništva UNI-

Učenici devetog razreda od ponedjeljka u školama Učenici devetog razreda osnovne škole u svim opštinama u Crnoj Gori od ponedjeljka će nastavu pohađati u školama, dok će javne i private obrazovno-vaspitne ustanove redovno raditi samo u opštinama Plav, Gusinje, Petnjica, Herceg Novi, Žabljak, Tivat, Kotor, Plužine, Budva, Tuzi, Rožaje, Danilovgrad, Bar i Mojkovac, saopšteno je iz Ministarstva prosvjeta nauke, kulture i sporta.

Kako su kazali u ostalim opštinama u Crnoj Gori javne i privatne

predškolske ustanove neće raditi, dok će osnovne i srednje škole i visokoškolske ustanove nastaviti sa realizacijom onlajn nastave, sa izuzetkom učenika devetog razreda osnovne škole.

Ovakva odluka je, dodaju, donešena u cilju dodatne podrške učenicima devetog razreda, uzimajući u obzir da će se eksterna provjera znanja učenika na kraju trećeg ciklusa osnovne škole obaviti 13, 14. i 15. aprila 2021. godine.

Iz Ministarstva su kazali

CEF-a u Crnoj Gori Huan Santander kazao je da se najkvalitetnije obrazovanje, u svakom kontekstu, pa i u kontekstu globalne pandemije, postiže kroz kontinuirani dijalog i saradnju sa svim zainteresovanim stranama.

- Poruke i potrebe nastavnika, učenika i roditelja treba redovno uzimati u obzir prilikom donošenja odluka i da se provjera znanja, izrada testova, kontrolnih i pisanih zadataka može, po potrebi, realizovati u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji Crne Gore u skladu sa preporukama koje se odnose na prevenciju i sprečavanje epidemije.

Odluka je donešena u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom i mjerama koje je donijelo Ministarstvo zdravlja, navodi se u saopštenju i dodaje da će o daljim koracima u organizaciji nastave, koji će se preduzimati u skladu sa epidemiološkom situacijom, škole i javnost biti blagovremeno obaviješteni.

S. VASILJEVIĆ

et osoba ovida-19 vezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 1.296.

- Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 6.023. Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj regi-

strovanih slučajeva infekcije novim korona virusom u Crnoj Gori je 91.906 - zaključuju iz Instituta.

Iz Kliničkog centra Crne Go-

re juče su saopštili da je u toj ustanovi hospitalizovano 145 pacijenata sa kovid-19 infekcijom od kojih su 62 žiK. J. votno ugrožena.

vali Ministarstvo na ponovno sazivanje radne grupe

ve otvarati, dnje zatvarati Nije uočena uzročno – posljedična veza između otvaranja škola i širenja korona virusa

politika u oblasti obrazovanja. Upravo iz tog razloga, pozivamo na ponovno uspostavljanje dobre prakse koja je prethodila otvaranju škola u januaru, odnosno ponovno sazivanje radne grupe kroz koju predstavnici različitih zainteresovanih strana blisko sarađuju sa donosiocima odluka iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta. Cilj je da sve zainteresovane strane daju podršku završavanju tekuće školske godine na najbolji mogući način u postojećim okolnostima, kao i da se podrži kvalitetna i pravovremena priprema naredne školske godine u korist svih učenika - rekao je Santander.

U zajedničkom saopštenju UNICEF-a, Udruženja Roditelji i Sindikata navodi se

Svaka promjena mora biti obazrivo uvođena i mora pratiti potrebe djece u granicama maksimalno mogućeg

da, prema Globalnom izvještaju UNICEF-a i UNESCO-a, koji se temelji na podacima iz 191 zemlje svijeta, do sada nije uočena uzročno – posljedična veza između otvaranja škola i širenja korona virusa.

Takođe, prema podacima o transmisiji kovida-19 u Crnoj Gori koji se odnose na vrtiće, osnovne i srednje škole, najveći broj zaraženih nastavnika i učenika nalazi se u opštinama sa najvećom stopom infekcije. Ovi podaci ukazuju na to da su škole bezbjedne i da ne doprinose širenju korona virusa ukoliko se u njima poštuju sve preventivne mjere. Iz tog razloga, UNICEF apeluje na sve da poštuju mjere #DistancaRukeMaska i da škole budu posljednje ustanove koje se zatvaraju i prve koje se otvaraju tokom mjera zaključavanja.

Iz Udruženja Roditelji su ukazali na potrebu za poboljšanjem kvaliteta obrazovanja tokom pandemije, što je u najboljem interesu djece, roditelja i nastavnika.

Oni su saglasni sa predstavnicima Sindikata prosvjete Crne Gore da nastavnicima treba omogućiti besplatan pristup internetu i novim tehnologijama, kao i obuku iz digitalne i informatičke pismenosti, kako bi se poboljšao kvalitet obrazovanja tokom pandemije.

Udruženje Roditelji takođe poziva na pružanje mogućnosti svakoj školi da samostalno donosi odluke o najboljim načinima za organizovanje kvalitetnog i inkluzivnog obrazovanja tokom pandemije i to na osno-

7

Društvo

Subota, 3. april 2021.

vu sveobuhvatne procjene rizika i mogućnosti kojima škola raspolaže.

- I djeci i roditeljima je važno da u vremenu prepunom neizvjesnosti imaju bar malo sigurnosti i da znaju šta mogu da očekuju. Računaju na veću fleksibilnost sistema, u skladu sa aktuelnom situacijom i vođenje računa o osnovnim obrazovnim potrebama, koje su pred velikim izazovima. Svaka promjena zato mora biti obazrivo uvođena i mora pratiti potrebe djece u granicama maksimalno mogućeg - kazala je izvršna direktorica udruženja Roditelji Kristina Mihailović.

Sindikat prosvjete Crne Gore skrenuo je pažnju i na značajan porast opterećenja nastavnika, neadekvatnu psiho-socijalnu podršku i potrebu za poboljšanjem socio-ekonomskog statusa prosvjetnih radnika u društvu.

- Skoro 13 mjeseci zaposleni u vaspitno-obrazovnim ustanovama u Crnoj Gori rade u izmijenjenim uslovima, koristeći jedine moguće metode. Pritisnuti strahom od novog virusa, ipak, puni entuzijazma i profesionalne odgovornosti, prenose znanje i održavaju sistem obrazovanja. Priličan broj prosvjetnih radnika je bio ili je trenutno pozitivan na kovid-19, dok neke kolege nijesu uspjele da dobiju bitku sa ovom pošasti. Biće potrebna adekvatna psiho–socijalna podrška njima i njihovim porodicama. Dobro je da svi zajedno vučemo poteze za sveobuhvatno poboljšanje.

Socio-ekonomski status prosvjetnih radnika zaslužuje poboljšanje. Naime, potrebno je valorizovati opterećenje i dodatni rad. SPCG će kao i uvijek, kroz socijalni dijalog, prezentovati indikatore iz obrazovnog sistema poručila je Slavka Bošković, v.d. predsjednika SPCG. Učenici devetog razreda u svim gradovima redovno D.M. pohađaju nastavu

Izvještaj o radu inspekcijskih službi u posljednje dvije sedmice

Kazne za kršenje mjera u vrijednosti od 34.600 eura

PODGORICA – Inspektori Uprave za inspekcijske poslove su u prethodne dvije nedjelje, zbog nepoštovanja mjera protiv korona virusa propisali najmanju kaznu od 350 eura i najveću u iznosu od 5.350 eura, rečeno je Pobjedi iz te institucije.

Iz Uprave za inspekcijske poslove juče su kazali da se prema procjenama inspektora mjere u zatvorenim prostorima uglavnom poštuju.

- Tržišna inspekcija je u prethodne dvije nedjelje izvršila više od 2.200 kontrola i pronašla jednu nepravilnost, dok kontrola javnih površina nije u nadležnosti ove uprave, a upravo su trgovi i parkovi mjesta gdje se ovih dana može steći utisak veće opuštenosti građana - ističu u odgovorima.

Inspektori u Upravi za inspekcijske poslove, kontrolišu trgovine, zanatstva, ugostiteljske i turističke objekte, kladionice...

Ove inspekcije su u posljednje dvije sedmice marta uradile 8.673 kontrole u kojima su utvrdile 27 nepravilnosti.

- Izrečena su 32 prekršajna naloga u vrijednosti od 34.600 eura, a za veće prekršaje u dva slučaja podnijet je zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim sudovima koji određuju visinu kazne za počinioca - ističu iz Inspekcije.

Zakonom je propisano da inspektor može propisati na licu mjesta samo minimalni

Sa funkcije smijenjena Biserka Bulatović

Inspektori su u dva slučaja, zbog nepoštovanja mjera protiv korona virusa, podnijeli zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim sudovima koji određuju visinu kazne iznos kazne u predviđenom rasponu, a samo sud može da odredi i veći iznos.

Iz Uprave podsjećaju da su Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, iz jula prošle godine, propisane visoke kazne za nepoštovanje epidemioloških mjera.

- Ovim zakonom je predviđeno da kazna koju na licu mjesta može izreći inspektor za fizičko lice iznosi 100 eura, a inspektor može pokrenuti i zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka pa sudija određuje visinu kazne koja može biti od 100 do 2.000.

Kazne su u rasponu od 2.000 – 20.000 eura za pravno lice i od 200 – 2.000 eura za odgovorno lice u pravnom licu, a za preduzetnika od 350 – 6.000 zaključuju iz Inspekcije.

Vlada je predložila Skupštini izmjene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kojima se uvodi pečatiranje i zatvaranje privrednih objekata od tri do 30 dana, povećanje kazni i do četiri puta i uključivanje komunalnih inspektora u kontrolu sprovođenja mjera za suzbijanje epidemije virusa korona.

Međutim, te zakonske izmje-

ne koje bi trebalo da obezbijede efikasniju kontrolu poštovanja propisanih epidemioloških mjera, u najdramatičnijem periodu kovid krize do sada, iako su predložene za usvajanje po hitnom postupku, čekaju već duže od dva mjeseca.

Predloženim zakonom je propisano da se u privrednim društvima i objektima gdje se priprema i služi hrana obavezno radi mikrobiološka kontrola čistoće.

Izmjenama zakona propisano je da se novčanom kaznom u iznosu od 30 eura kazni za prekršaj osoba ako: ne poštuje mjeru fizičke udaljenosti, ne koristi propisanu ličnu zaštitnu opremu masku ili maramu tokom boravka na otvorenom javnom mjestu prilikom čekanja u redu na neposredno pružanje usluga ispred državnih organa, organa državne uprave, organa lokalne samouprave i lokalne uprave, javnih ustanova i drugih subjekata koji vrše javna ovlašćenja, pravnih lica i preduzetnika u kojima se pružaju usluge građanima, priređivanje igara na sreću i slično.

K. J.

Vujisići pokazali humanost

Porodica preminulog dječaka donirala IBD-u internet i TV paket Kenan Erović

Kenan Erović novi direktor Opšte bolnice u Bijelom Polju BIJELO POLJE - Novi direktor Opšte bolnice u Bijelom Polju biće doktor Kenan Erović. Tu informaciju za Pobjedu je potvrdio Erović, ističući da će na funkciju stupiti u utorak, 6. aprila.

Doskorašnja direktorica (u dva mandata), doktorka Biserka Bulatović, razriješena je sa te funkcije prije nekoliko dana.

Kako prenose lokalni portali, prema raspodjeli partija na vlasti, ova funkcija je pripala Građanskom pokretu URA. B.Č.

PODGORICA – Porodica sedmogodišnjeg dječaka Bogdana Vujisića koji je preminuo prije godinu umjesto godišnjeg pomena donirala je internet i TV paket Odjeljenju hematologije i onkologije sa dnevnom bolnicom Instituta za bolesti djece (IBD).

Predmet donacije je finansiranje korišćenja dva Extra Trio L paketa (kablovska t e l ev i z i j a , o p t i č k i internet) sa četiri dodatna resivera na 24 mjeseca.

Iz Kliničkog centra zah-

valili su porodici Vujisić na humanom činu koji će, kako su kazali, najmlađim pacijentima učiniti njihov boravak u bolnici ugodnijim i što manje stresnim.

- Veliki gubitak porodicu Vujusić nije spriječio da i u ovim teškim trenucima za njih, pokažu svoju humanost i brigu o svoj djeci koja se liječe u našoj ustanovi i vrijednom donacijom mališanima omoguće da uz zanimljive dječije programe zaborave makar na trenutak zdravstrvene probleme koji ih muče - naveli su iz KCCG. Sl.R.

8

Društvo/Povodi

Subota, 3. april 2021.

Zaštitnik ljudskih prava i sloboda izradio izvještaj o posjeti Specijalnoj bolnici za psihijatriju Dobrota

Benzodiazepin ne smije biti hronična terapija

PODGORICA – Ombudsman je zatražio od Specijalne bolnice za psihijatriju Dobrota da preispita korišćenje benzodiazepina kao hronične terapije kod pacijenata, jer dugotrajna upotreba tog lijeka može da dovede do stvaranja zavisnosti, a mogući su i neželjeni efekti na kognitivnu funkciju, fizičko i mentalno zdravlje.

Predstavnici zaštitnika ljudskih prava i sloboda, između ostalog, došli su do saznanja da se kod jednog broja pacijenata na sudskom odjeljenju ovaj lijek daje kao hronična terapija, odnosno u dužem vremenskom periodu. Poručili su da tu terapiju treba svesti na najmanju moguću mjeru.

IZVJEŠTAJ ZAŠTITNIKA

Ombudsman obavlja poslove i Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM) u cilju prevencije mučenja i drugih oblika surovog, nečovječnog ili ponižavajućeg postupanja prema licima lišenim slobode, te su predstavnici tog tijela posjetili ovu bolnicu prošle godine, 24. i 25. juna, a sada su izradili i izvještaj. Nakon razgovora sa pacijentima i upravom, sagledali su dokumentaciju kako bi otklonili eventualne nepravilnosti i prevenirali torturu. Ovaj izvještaj potpisali su ombudsman Siniša Bjeković, glavna savjetnica zaštitnika za NPM Mirjana Radović i savjetnik zaštitnika za NPM Mensur Bošnjak.

BEZ REDOVNE KONTROLE

Od čelnika bolnice zatražili su, takođe, da pacijentima koji se

Zapazili su da na pojedinim odjeljenjima, usljed prekobrojnosti pacijenata u odnosu na raspoložive kapacitete, umjesto kreveta koriste se dušeci koji se nalaze na podu liječe antipsihotikom klozapinom ažurno prate vrijednosti bijelih krvnih zrnaca, jer su ustanovili da se to ne radi.

– Da bi se mogla na vrijeme spriječiti eventualna pojava potencijalno smrtonosnog neželjenog efekta ovog lijeka. U vrijeme posjete tima NPM samo je jednom pacijentu akutno uključen klozapin kome je na prijemu urađena laboratorijska analiza krvne loze. Pacijentima koji su bili duži vremenski period na ovoj terapiji kontrolisani su leukociiti na 3-4 mjeseca, što ukazuje da sistemsko praćenje leukocita kod pacijenata koji uzimaju ovaj lijek nije redovno – poručili su oni.

Ukazali su i na podatak da su kapaciteti sudskog odjeljenja 21 krevet – sedam trokrevetnih soba. U trenutku njihove posjete boravila su 22 pacijenta, a četiri su bila na vikendu. Načelnik im je ispričao da broj sudskih pacijenata uglavnom prevazilazi postojeće kapacitete, te da ih je ponekad i po 70 do 80, pa su prinuđeni da ih rasporede na druga odjeljenja.

UMJESTO KREVETA STAVLJAJU DUŠEKE

Sagledavajući ukupne smještajne kapacitete, predstavnici ombudsmana su konstatovali da je i dalje aktuelan problem

Fizičko sputavanje pacijenata nije trajalo duže od dva sata Vitalni parametri – temperatura, krvni pritisak, puls – mjere se na svakih pola sata, međutim, ovi parametri se samo sporadično evidentiraju u svesci fiksacije.

NPM preporučio je Specijalnoj bolnici za psihijatriju Dobrota da se kod mjera fiksacije pacijenata na sudskom odjeljenju precizno i ažurno evidentiraju svi podaci o vitalnim parametrima u ,,svesci fiksacije“.

Na sudskom odjeljenju sprovode se mjere fizičkog sputavanja u slučaju kada pacijent ispoljava psihomotorni nemir i agresivnost opasnu po sebe i druge.

Fiksacija se obavlja kožnim kaiševima, u 2019. ova mjera izvedena je devet puta, a 2020. zaključno sa datumom obilaska NPM, samo jednom. U izvještaju su istakli da nijedna fiksacija nije trajala duže od dva sata.

brojnih takozvanih ,,socijalnih pacijenata“ koje bolnica nije u mogućnosti da otpusti, najčešće iz razloga zato što porodica odbija njihov prihvat ili nemaju gdje da odu - nemaju ni porodicu ni smještaj. Zapazili su da na pojedinim odjeljenjima, usljed prekobrojnosti pacijenata u odnosu na raspoložive kapacitete, umjesto kreveta koriste se dušeci koji se nalaze na podu.

– Zaštitnik kao NPM napominje da su ovo višegodišnji problemi na koje se stalno ukazuje i da je konačno potrebno pristupiti njihovom sistemskom rješavanju. Određene aktivnosti su već sprovedene u cilju utvrđivanja sveobuhvatnih porodičnih finansijskih i imovnih prilika svakog pojedinačnog socijalnog pacijenta kako bi se u saradnji sa lokalnom zajednicom počelo rješavati njihovo adekvatno zbrinjavanje.

Međutim, do dana izrade ovog izvještaja nije primljena informacija da je ijedan ovaj pacijent otpušten iz bolnice i zbrinut u porodoičnom ili drugom okruženju u lokalnoj zajednici – istakli su u izvještaju.

Zatražili su od Specijalne bolnice za psihijatriju i da se za svakog pacijenta na sudskom odjeljenju sačini individualni plan liječenja i uloži u istoriju bolesti. Pregledom istorija bolesti na sudskom odjeljenju NPM je utvrdio da nijedna ne posjeduje individaulni plan liječenja i rehabilitacije. Preporučili su i da se obezbijedi adekvatna oprema za primjenu ograničenja kretanja, te da se formira poseban protokol za sve umrle pacijente u bolnici sa bližim podacima navedenim u izvještaju.

Sudsko odjeljenje formirano je 2005. godine odlukom Vlade kao privremeno rješenje za smještaj takozvanih sudskih ili forenzičkih pacijenata kojima je izrečena mjera bezbjednosti obaveznog psihijatrijskog liječenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

N. Đ.

STAV

Eksperts

Piše: Veselin VELJOVIĆ

Formiranje nove Vlade pod okriljem mraka, crkvenih odaja, uz posredovanje vjerskih velikodostojnika, razotkrilo je prvu prosrpsku, anticrnogorsku, jednonacionalnu, vjersko-religijsku tvorevinu koja sebe naziva Vladom.

Brojne afere za svega stotinak dana pratile su dnevni ritam dešavanja i rađale se jedna za drugom a nova vlast se ponašala kao da se ništa ne dešava, bez opterećenja odgovornosti ili makar grižnje savjesti. Reagovali su pojedinci sporadično, kritički glasovi su tanani, slabašni u odnosu na kolaps sistema u kom se svi nalazimo.

Beznađe ,,spržene zemlje“ koju eksperti ostavljaju za sobom je očigledno, samo ga ne vide oni opterećeni političkim i nacionalnim predznakom.

SPISAK AFERA

Podsjetimo se nekih značajnijih afera nove ekspertske vlasti: neovlašćeno i nezakonito zaduženje države od gotovo milijardu eura, bez skupštinske rasprave i znanja javnosti; gašenje nacionalne avio kompanije kao prepoznatljivog crnogorskog brenda; povlačenje diplomatskih predstavnika kao da smo država Saharske Afrike; prodaja dijela elektroenergetskog sektora zainteresovanoj Srbiji koja je to jedva dočekala…

Pa u isto vrijeme: osvajanje Univerziteta prosrpskim kadrovima koji potiru crnogorsku državu i negiraju crnogorski nacionalni identitet; neodmjerene izjave državnika oko Kosova i entiteta Republika Srpska koje remete regionalnu stabilnosti i dobrosusjedske odnose; revanšizam i nepotizam na svim nivoima, kada zakoni, kriterijumi i principi ne znače ništa; neusvajanje budžeta i nezakonito finansiranje budžetskih potrošačkih jedinaca.

Istovremeno je uslijedio otvoreni atak na Fakultet za crnogorski jezik i književnost; ukid a n j e s t e č e n i h p r av a i državnih nadoknada zaslužnim pojedincima, onima koji su pronijeli slavu kulture i umjetnosti naše države.

UNIŠTAVANJE SISTEMA BEZBJEDNOSTI

Brojne afere urušavaju crnogorski, civilni i vojni sistem bezbjednosti, počev od ,,slučaja“ Stevana Simijanovića, lažnog diplomate.

Mnoga pitanja ostala su bez odgovora: zašto je došao i po čijem nalogu, zašto nije krivično-pravno procesuiran zbog falsifikovanih dokumenata, kako je napustio Crnu Goru, kako je po skraćenoj proceduri dobio crnogorska dokumenta… I ne manje važno: sa kime je u Crnoj Gori obavještajno bezbjednosno djelovao, za čije ciljeve i interese?

Ignorisanje donacija samo zbog Đukanovića, izgubljena kontrola u borbi protiv kovida-19 Iako to nova vlast ne želi da prizna, potpuno je izgubljena kontrola u borbi protiv kovida-19 i svjedoci smo kolapsa zdravstvenog sistema.

I sve to uz vidljivu nesposobnost da se nabave vakcine. Pa se onda - ponižavajuće po vlast i državu – organizuje čekanje Vučićeve milostinje. I to, gle čuda, baš u vrijeme lokalnih izbora u Nikšiću, kako bi se poslala poruka - ,,bratska Srbija je opet uz vas“.

A prethodno je odbijena donacija desetine hiljada vakcina koje je obezbijedio predsjednik države Milo Đukanović, koje bi sačuvale do sada stotine života i kojima bi se smanjio procenat smrtnosti i inficiranosti jer smo po tim pokazateljima najgori u Evropi.

Paralelno sa tim, svjedočili smo da su odavani klasifikovani NATO podaci trećim stranama, što se nije desilo od obnove nezavisnosti.

Mnogobrojni skandali, iz dana u dan, potresaju Agenciju za nacionalnu bezbjednost, ali i vojnu obavještajnu službu, odnosno Obavještajno-bezbjednosni direktorat Ministarstva odbrane.

Istovremeno se zapošljavaju tajno novi kadrovi prosrpske orijentacije u Agenciji za nacionalnu bezbjednost, dok se javno afirmišu evroatlantske integracije i članstvo u NATO. Očito je urušavanje obavještajno-bezbjednosne zajednice koja je postala servis drugih interesnih politika.

POLITIKA UNIŠTENJA

Nikada kroz istoriju politika, koju simbolizuju Garašanin, Pašić, Ćosić, Šešelj i njihov podmladak Vučić nije bila iskrena i bratska, osim ako to nije odgovaralo velikosrpskoj nacionalističkoj i hegemonističkoj politici koja je u kontinuitetu imala uslužne snage i posrbice u Crnoj Gori.

Nakaradna je kadrovska politika nove vlasti u kojoj su uhljebljnje našli i nasilnici ozloglašenog Sedmog bataljona kojim se željela disciplinovati Crna Gora. Kako objasniti činjenicu da je ,,ekspertskoapostolska“ vlast zaposlila oko 300 novozaposlenih - gotovo jednonacionalnog sastava, bez manjina i gotovo bez Crnogoraca.

Neljudski i ponižavajući odnos nove vlasti prema Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi i vjernicima.

Zagađena je i medijska scena klerofašističkim, šovinističkim stavovima polusvijeta iz Srbije kao što je izvjesni Raković koji iz Beograda, kao dio ,,srpskog sveta“ šalje poruku da su Crnogorci ljudi sa felerom i greškom i da će nas kao Crnogorce, baš on, taj politički mediokritet, ispravljati?

Pojedini portali, kao In4s, kao obavještajno glasilo po nalozima stranih službi Gebelsovskim manirima širi mržnju prema svemu crnogorskom.

Jasno je da taj portal kontrolišu srpske sluzbe i mediji koje njihove službe sponzorišu -

Povodi

Subota, 3. april 2021.

ski amaterizam kao akademik Kostić, predsjednik SANU, na koju kukavički ćute SPC, aktuelna srpska vlast i sam Vučić. Ekstremisti često kažu ,,veseli se srpski rode“ u pokušaju okupacije Crne Gore ili istini o izgubljenom Kosovu. Gotovo svakodnevno aktuelna srpska vlast i produžene medijsko-bezbjednosne horde pokušavaju Crnu Goru kriminalizovati i vlastite kriminalce - a nekada bliske njihove saradnike - gurati u crnogorsko dvorište.

Interesantno je uporno ćutanje NVO sektora i nedostatak kritičkog mišljenja makar onih predstavnika koji aktivno učestvuju u procesima EU integracija.

CIVILIZACIJSKI KRUGOVI

Analiza dinamike rada prvih 100 dana nove političke većine i njene ,,ekspertske Vlade“ pokazuje da se Crna Gora, kao nikada do sada, nakon početnog stagniranja, već nalazi u procesu zabrinjavajuće regresije u gotovo svim oblastima kao što su Kurir i Informer, ali i drugi iz prepunog tržišta srpske žute štampe.

MEĐUNARODNA UPOZORENJA

Sve su to rezultati 100 dana nove ekspertske Vlade. Činjenica je da su stali svi razvojni projekti koji su generisali ekonomski rast i razvoj ekonomije. Na sceni je ,,bezidejna ekonomija“ koja državu vodi u nova zaduženja i bankrot.

Nikada u Crnoj Gori nijesu bile veće protivurječnosti, nestabilnosti, antagonizmi i mržnja, a ekspertska vlast je upravo generator novih podjela, napetosti i uvoda u predvanredno sta-

Nikada u Crnoj Gori nijesu bile veće protivurječnosti, nestabilnosti, antagonizmi i mržnja, a ekspertska vlast je upravo generator novih podjela, napetosti i uvoda u predvanredno stanje. Narušen je multietnički sklad, multikonfesionalni mir, iako se svakodnevno čuje floskula ,,prva demokratska Vlada u posljednjih 30 godina“

nje. Narušen je multietnički sklad, multikonfesionalni mir, iako se svakodnevno čuje floskula ,,prva demokratska Vlada u posljednjih 30 godina“.

Više diplomatskih šamara ekspertima su učinile izjave diplomatskih predstavnika u Crnoj Gori ali i značajnih adresa u Briselu i Vašingtonu oko zabrinjavajuće politike nove vlasti, a posebno Venecijanska komisija oko tuzilačkih zakona.

Urušavanje sistema zdravstva i prosvjete – vitalnih oblasti za svaku porodicu – došlo je do dna, do samih temelja institucija. Samozvani eksperti, osim neznanja i nekompetentnosti, pokazuju nedopustivu improvizaciju i amaterizam, što je posljedica nedostatka vizije i strategije u mnogim oblastima od značaja za život građana.

Ono što posebno zabrinjava je ćutanje nadležnog Tužilaštva, to govori o razgradnji sistema.

Ipak, apsolutno sam siguran da

će doći vrijeme utvrđivanja odgovornosti - političke i krivično-pravne, eksperata i njihovih, s kolca i konopca skupljenih saradnika.

VAZALNI ODNOS

Na sceni je vazalni odnos nove vlasti, situacija u kojoj se glavne odluke kreiraju izvan Crne Gore, pa se iz Beograda kreira budućnost Crne Gore. Kako drugo shvatiti izjavu predsjednika Vučića ,,da će auto-putem spojiti Srbiju i Berane“: da se nazrijeti da je srpskom predsjedniku teško i da izgovori – država Crna Gora.

Iz zvanične Podgorice na sve to – muk. Ekspeti rijetko kada kažu nešto promišljeno, ali kada kažu, to je prizemna socijalno demagoška priča za lakovjerne ljude i ličnosti bez integriteta.

Stidljivo se govori o činjenici da je Kosovo susjedna država i da je najbolju istinu o tome izre-

A jasno je da postoji proevropski, evroatlantski civilizacijski krug kojem je Crna Gora nekada pripadala. Posebno u vrijeme knjaza Danila koji je Crnu Goru okrenuo u pravcu zapada i to platio svojim životom, nakon zavjere srpske crkve i politike.

Drugi civilizacijski krug koji ne baštini ove vrijednosti, postavlja u prvi plan nacionalno ispred građanskog, dozvoljava zloupotrebu i radikalizaciju vjere i mnogo toga još što nije evropska vrijednost. Iznenađen sam da pojedine licnosti koje poznajem, a pripadaju navodno građanskom konceptu, pristaju na poniženje vlastite države za rad šake vlasti, iako su se nekada borili za građansku Crnu Goru i njene vrijednosti.

Aktuelna nacionalna politika ekspertsko-izvršne vlasti, očigledno se vodi i dominantno kreira u centrima izvan Crne Gore, na adresama u centrali Srpske pravoslavne crkve i kabinetima beogradskog autoritarnog režima. Izvjesno je, takođe, da ovo nije crnogorska Vlada već izvođači radova koji služe tuđim interesima. Da li je cilj nove vlasti da se sve obezvrijedi - od ekonomije, politike, društva ili kulture - pa da se ,,spas“ potraži pod okriljem kolonijalne zavisnosti od velikog brata?

Zamislite državu u kojoj pop SPC u skarednoj kolumni kritički govori o ,,novoj crnogorskoj naciji“, a da se niko od zvaničnika ne oglasi ili reaguje.

Došljak, izvanjac i stranac u Crnoj Gori osporava postojanje crnogorske nacije u Drzavi koja ga je prihvatila i udomila.

Eto, i to izgleda može u ,,oslobođenoj“ Crnoj Gori!

ALTERNATIVA

Nova vlast nije reagovala pa je njihovo ćutanje znak saglasja

9

Znak jednakosti između DPS-a i nove Vlade je opasna zamjena teza Zabrinjavajuće zvuče kritike pojedinih procrnogorskih i građanskih inicijativa koje - umjesto realnog sagledavanja suštine dešavanja - sa istim žarom napadaju Demokratsku partiju socijalista, stavljajući tako znak jednakosti između državotvorne stranke i nove ekspertske Vlade.

To je opasna zamjena teza i nedopustiva greška jer se te kategorije ne mogu porediti.

Tokom višegodišnje vladavine DPS je imao grešaka; moglo bi se prigovoriti za nezakonito ponašanje pojedinaca, zloupotrebu ovlašćenja i druga krivična djela konkretnih pojedinaca.

Kreiranju brojnih afera doprinijeli su pojedinci iz dijela vlasti, svojim slabostima i propustima, i time nanijeli nesagledivu štetu DPS-u, ali i državi Crnoj Gori. To je već pitanje krivične i moralne odgovornosti svakog pojedinaca.

Međutim, licemjerno je, neistinito, poistovjetiti državotvorni DPS sa kriminalom i korupcijom, jer je upravo u toj političkoj partiji na desetine hiljada časnih ljudi, odgovornih i uvaženih ličnosti sa znanjem i integritetom, ličnim i profesionalnim vrijednostima, ljudi spremnih da se bore za građansku Crnu Goru.

Mržnja prema DPS-u i pojedincima koji personifikuju tu partiju, može biti veća od proklamovanih ciljeva EU i ostalih vrijednosti - ali je sve to onda na štetu i protiv interesa svih građana.

Uostalom, upravo je Demokratska partija socijalista bila stožer crnogorske državnosti, očuvanja multinacionalnih, konfesionalnih i antifašističkih vrijednosti. Nije moguće poreći činjenicu o visokim kadrovskim i stručnim potencijalima znanju i kompetencijama brojnih ljudi iz DPS-a i koalicionih partnera u svim fazama djelovanja. To se sada, kada su ,,eksperti“ došli na vlast, možda još bolje uočava. Činjenica je da su ostvareni izvanredni rezultati u procesima Evropskih i NATO integracija. Svih ovih godina DPS je, skupa sa koalicionim partnerima, doprinio očuvanju mira i građanske stabilnosti, multinacionalnoj harmoniji, unapređenju vladavine prava, ekonomskom rastu i razvoju, rastu plata i penzija, smanjenju stope nezaposlenosti, ekonomskom prosperitetu i finansijskoj stabilnosti i najbrže rastućoj ekonomiji regiona…

eksperata i popova SPC, kao tuđe crkve, tuđe države u funkciji tuđih interesa. Kuda će državu odvesti i na šta će društvo ličiti ako se konzerviraju ili političkim sljepilom razvijaju neprijateljstva, antagonizmi, mržnja, podjele? Kome sve ovo odgovara?

Mora postojati alternativa. I ona postoji: iskorak je donošenje vizionarskih odluka koje podrazumijevaju nacionalni konsenzus, neophodne kompromise i mnogo veći stepen saglasja i tolerancije u očuvanju države i crnogorskog nacionalnog i građanskog identiteta.

Prevazilaženje isključivosti, primitivizma, ostrašćenosti kojom obiluje bezidejna i bezvizijna politika pojedinih aktera sa političke scene potrebno je radi moralne obnove društva. Samo mržnja prema DPS nije politika već politikanstvo: takvo političko sljepilo samo šteti, blokira akciju države i društva u odnosu su na aktuelne izazove. Profilisanje dva bloka političkih snaga, kao u razvijenim demokratijama, spriječilo bi aktuelno političko šarenilo i upliv gotovo marginalih, ne mnogo bitnih, političkih subjekata koji, izvjesno je, nemaju budućnost.

Vratimo se Crnoj Gori kao zajedničkoj kući, ne služimo tuđinima i tuđim interesima, čuvajući dostojanstvo i nacionalni identitet i integritet građanske države. Jedni drugima smo najpotrebniji u suštinskom razumijevanju, zajedništvu, solidarnosti i rješavanju brojnih problema u cilju progresa zajednice, svakog građanina i porodice.

Vjerujem da se možemo okupiti oko zajedničkih vrijednosti kao alternative sadašnjem nazadovanju u svim oblastima, jer poniženje nacionalnog identiteta i dostojanstva zaslužuje prezir svih progresivnih snaga. Ako je ovo stvarni izbor građana - posljedice će biti nesagledive.

Zamislite državu u kojoj pop SPC u skarednoj kolumni kritički govori o ,,novoj crnogorskoj naciji“, a da se niko od zvaničnika ne oglasi ili reaguje. Nova vlast nije reagovala, pa je njihovo ćutanje znak saglasja eksperata i popova SPC, kao tuđe crkve, tuđe države u funkciji tuđih interesa Otpor i pritisak crnogorskih građana, svih nacija i vjeroispovijesti, mora uslijediti radi očuvanja države, da bi se spasilo ono što se još može spasiti.

Inače ovaj politički i religijski radikalizam, a stvarni ekspertski amaterizam, može proizvesti sukobe i tragične posljedice.

Zbog svega navedenog, klauzula balansa u pregovorima sa EU je realna opcija kao posljedica izostanka rezultata - ali prije svega znanja i sposobnosti u upravljanju procesima evropskih integracija. Aktuelnim trendom dešavanja ugrožena je nacionalna bezbjednost i suverenitet države uz činjenicu da institucije nemaju sposobnost i kapacitet da zaštite vitalne vrijednosti crnogorskog građanskog društva i nacionalne interese bezbjednosti.

Vrijeme će pokazati da li će crnogorske i građanske snage zajednički znati da odbrane i sačuvaju državu ili ćemo, kao beskičmenjaci, izgubiti državu i ostaviti u nasljeđe mladim generacijama novo breme odgovornosti.

(Autor je predavač na predmetima Nacionalne i Međunarodne bezbjednosti)

10

Hronika

Subota, 3. april 2021.

Na Debelom brijegu uhapšena jedna osoba

Zaplijenjeno 39 kilograma marihuane

HERCEG NOVI – Ivan Ulama (41) uhapšen je na Graničnom prelazu Debeli brijeg nakon što je u njegovom automobilu pronađeno 39 kilograma marihuane.

- Službenici Sektora granične policije, Sektora za borbu protiv kriminala i Uprave carina su u četvrtak oko 9.20 časova, sprovodeći višemjesečne aktivnosti na suzbijanju krimjumčarenja droga, na Graničnom prelazu Debeli brijeg zaplijenili oko 39 kilograma marihuana – naveli su iz policije.

Pripadnici Uprave policije i Uprava carine su prilikom detaljnog pregleda automobila kojim je upravljao Ulama u dorađenom specijalnom dijelu, tzv. bunkeru u podu automobila pronašli 36 pakovanja sa sadržajem za koji se sumnja da je marihuana.

Mjerenjem je utvrđeno da se u pakovanjima nalazilo ukupno 39,1 kilogram marihuane.

Ulama je uz krivičnu prijavu za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga priveden u Više državno tužilaštvo u Podgorici.

B. R.

Viši sud potvrdio prvostepenu presudu zbog skrnavljenja spomenika

Vojvodiću pola godine zatvora PODGORICA - Viši sud u Podgorici potvrdio je presudu sutkinje Osnovnog suda Larise Mijušković-Stamatović kojom je krajem prošle godine osudila osamnaestogodišnjeg Luku Vojvodića na šest mjeseci zatvora zbog skrnavljenja spomenika na Ravnom Lazu u Piperima.

- Dana 23. maja 2020. godine, oko 22.30 časova, u mjestu Ravni Laz - Piperi, glavni grad Podgorica, svjestan svog djela čije je izvršenje htio, znajući da je njegovo djelo zabranjeno, oštetio spomen-obilježje na način što je čekićem polomio dvije mermerne ploče na spomeniku podignutom u čast 08. jula 1941. godine, kada je održan sastanak Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandžak i donešena odluka o podizanju ustanka 13. jula 1941. godine, a na kojim pločama su bila ispisana imena boraca NOR-a – navodi se u presudi sutkinje Mijušković-Stamatović.

Vojvodiću će u kaznu zatvora od šest mjeseci biti uračunato vrijeme hapšenja od 26. do 27. maja prošle godine, a moraće da plati i 325 eura za troškove postupka.

Sud nije prihvatio odbranu Vojvodića u kojoj je sporio da je učinio ovo krivično djelo, navodeći da je izjava data pred tužiocem iznuđena nakon što su ga zlostavljali službenici policije. Stava je da je takva odbrana sračunato data u cilju izbjegavanja krivice, ocjenjujući nelogičnim navode da spomenik nije ni vidio niti znao bilo šta o njemu, s obzirom na to da je deset dana boravio u mjestu Ravni Laz radeći na placu.

- Apsolutno je neprihvatljiva odbrana okrivljenog da je u po-

liciji prvo jednom bez bilo kakvih pritisaka ispitivan na okolnosti ovog događaja, te da je tu izjavu potpisao, nakon čega je izašao ispred Centra bezbjednosti gdje je od strane nekog policijskog službenika, kog je tu očigledno po njegovom kazivanju slučajno sreo, vraćen kako bi dao izjavu na okolnosti drugog događaja, gdje je ponovo ispitivan na okolnosti predmetnog događaja, nakon čega su policijski službenici tek tada počeli da vrše pritisak na njega, u smislu da ga šamaraju, hvataju za majicu, bacaju o zid i slično, te da mu prijete da će biti 30 dana zatvoren ako ne prizna, kao mu i obećali da će dobiti uslovnu osudu za ovo krivično djelo, zbog čega je u konačnom i pristao da potpiše drugu izjavu koju su ovi policijski službenici sastavili – stoji u presudi.

Neosnovani su navodi Vojvodića da je bio povrijeđen te da je odustao od pregleda jer mu je ujak kazao da mu te povrede ne bi konstatovali, imajući u vidu da bi time bilo dokazano navodno postupanje policajaca prema njemu, smatra sutkinja.

- Takođe je nelogično i zbog čega okrivljeni, kada ga je državna tužiteljka pitala da li su tačni navodi krivične prijave, isto nije sporio, već je čak i zapisnik na koji nije imao primjedbi, svojeručno potpisao. Dakle, ovakva odbrana okrivljenog, data na glavnom pretresu, je za ovaj sud neprihvatljiva i sračunato data u cilju izbjegavanja krivice, s obzirom na to da su svi naprijed navedeni dokazi dovedeni u međusobnu vezu, ovaj sud upućuju na nesumnjiv zaključak da je okrivljeni u svemu postupio na način kako mu je to i stavljeno na teret - zaključuje se u presudi. M. Lk.

Istraga o planiranju likvidacije srpskih državljana u Tivtu

Belivuk i Miljković t da se nijesu osjeća ugroženo u Crnoj G PODGORICA - Srpski državljani Veljko Belivuk, poznatiji kao Velja Nevolja, i Marko Miljković su krajem januara prilikom saslušanja u Specijalnom tužilaštvu u Podgorici ustvrdili da se ne osjećaju ugroženo i da nijesu imali saznanja da im se u Crnoj Gori sprema likvidacija, saznaje Pobjeda.

Oni su saslušani u svojstvu svjedoka u predmetu protiv Radovana Stanišića i Mila Jovanovića, koji se terete za pripremanje njihove likvidacije u Tivtu.

Belivuk i Miljković su naveli da tokom njihovog boravka u Crnoj Gori ništa nije ukazivalo da bi mogli biti ubijeni.

Prije povratka u Beograd, kako su ustvrdili, cijeli dan su proveli, u kotorskim lokalima, na otvorenom prostoru.

Oni su ocijenili da je neko htio da ih ubije to bi učinio

dok su se kretali po gradu, jer su bili lake mete, a ne na tivatskom aerodromu koji je zasigurno obezbjeđeniji od bilo koje kafane u Crnoj Gori.

Belivuka i Miljkovića nakon dokaska u Crnu Goru ugostio je vođa kavačkog klana Radoje Zvicer.

Kako je riječ o bezbjednosno interesantnim osobama, ovaj trojac našao se na meti policijskih kontrola.

Oni su privedeni u zgradu kotorske policije odakle su nakon ispitivanja o kretanju ubrzo pušteni jer kod njih nije pronađeno ništa sumnjivo.

Međutim, policija je nastavila danonoćno da ih prati a 22. januara u Tivtu spriječena je likvidacija Belivuka i Miljkovića.

Tada je su stavljene lisice na ruke članovima kriminalne grupe koja je spremala ovaj zločin.

Prema podacima crnogor-

Veljko Belivuk

skih istražitelja, plan je bio da u njih pucaju dok stoje u redu za čekiranje karata u

zgradi aerodroma u Tivtu.

U akciji crnogorske policije uhapšeni su Radovan Stani-

Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv četvoročlane grupe koja se tereti za

Ristić po nalogu Paovića predao falsifikovano punomoćje za transakcije

PODGORICA – Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv grupe Cetinjanina Moša Paovića koja je uz pomoć falsifikovane dokumentacije pokušala da sa bankovnih računa kompanija Bemaks i Agro Mont prisvoji 199.291 euro, dok je sa računa preduzeća Neregelija uspjela da skine 11.869,59 eura.

Optužnica na kojoj se pored Paovića nalaze Enes Fetahović, Miloš Knežević i Marko Ristić dostavljena je Višem sudu u Podgorici na ocjenu dokaza koja će biti zakazana u zakonskom roku, saopšteno je iz Višeg suda.

Prema navodima optužnice, Ristić je 21. decembra prošle godine u Budvi, po nalogu Paovića, predao Fetahoviću falsifikovano punomoćje kojim ga izvršni direktor kompanije Bemax ovlašćuje da u svoje ime i za račun ovog preduzeća vrši prenos novčanih sredstava.

Fetahović je istog dana otišao u budvansku filijalu NLB-a i uz lažne naloge za prenos naložio šalterskoj službenici da sa računa Bemaksa na njegovo ime prebaci 11.333 eura, na račun Telenora 889,90 eura, kompaniji Sejkuriti Monetenegro 945

Vi[i sud

eura i Crnogorskom telekomu 1.123 eura.

-Službenik banke ovjerio je pečatom naloge koje mu je predao Fetahović radi dalje realizacije plaćanja. Fetahović je napustio banku, ali do prenosa novca i isplate u ukupnom iznosu od 14.291 eura po navedenim nalozima nije došlo, jer je otkriveno da se radi o falsifikovanim dokumentima i nalozina – navodi se u optužnici.

Dva dana kasnije u Podgorici, Ristić je ponovo po nalogu Fe-

tahoviću predao falsifikovano punomoćje na njegovo ime i ugovor o djelu sa kompanijom Neregelija.

Fetahoviću su tom prilikom uručeni i nalozi za prenos novčanih sredstava sa računa kompanije Neregelija na račune EPCG (540,56 eura), Crnogorskog telekoma (212,20 eura), Telenora (521,05 eura), Službenog lista (18 eura), Sekjuriti montenegro (12,54 eura). Fetahović je preuzeo i nalog kojim je sa računa Neregelije na nje-

gov račun trebalo da se prenese 9.311 eura.

Po istom scenariju, Fetahović je otišao u podgoričku filijalu NLB-a i sa računa Neregelije na svoj račun i navedenih kompanija transferisao ukupno 11.869,59 eura.

Fetahović je izašao iz banke ali su mu ubrzo stavljene lisice na ruke jer je sebi i drugim preduzećima pribavio protivpravnu imovinsku korist.

Pošto je Fetahović završio iza rešetaka, Paović je naložio Ri-

Hronika

Subota, 3. april 2021.

tvrdili ali Gori

šić, Mile Jovanović, Goran Marković. Pritvor je određen Stanišiću i Jovanoviću,

a prevare stiću da Milošu Kneževiću preda falsikovanu dokumentaciju kojom se on imenuje za izvršnog direktora nikšićke kompanije Agro Mont. Kneževiću je predato i pet naloga kojim bi se sa računa Agromonta na njegov bankarski račun transferisalo ukupno 185.000 eura.

-Knežević je po uputstvima dobijenim od Paovića pošao u Centralni registar privrednih subjekata i predao lažnu dokumentaciju na osnovu kojih bi se on evidentirao kao izvršni direktor Agro Monta sa svim ovlašćenjima na osnovu kojih bi mogao raspolagati novčanim sredstvima na računima ove kompanije – navodi se u optužnici.

Međutim, do izmjena nije došlo jer su Kneževića u tom naumu spriječili policijski službenici.

Paović se tereti za prevaru putem podstrekavanja, Fetahović za produženo krivično djelo prevara, Knežević za prevaru u pokušaju a Ristić za prevaru putem pomaganja.

Tužilac je predložio da se Kneževiću i Ristiću nakon podizanja optužnice produži pritvor.

Specijalno tužilaštvo tereti Paovića da je pripadnik 23-člane grupe Radovana Mujovića i Vasilija Rafailovića koja je planirala ubistva više osoba, kao i prebijanja, paljenja vozila i bacanje eksploziva na kuće osoba koje su im bile meta.

Paović se tereti da je početkom juna prošle godine sa nekoliko pritvorenika učestvovao u napadu na Ranka Radulovića.

Paović se tereti da je učestvovao u organizaciji i likvidaciji Bogdana Milića sredinom juna 2019. godine na Cetinju.

B.R.

dok je Marković pušten da se brani sa slobode.

Kao organizatore ove kriminalne grupe tužilaštvo je označilo Janka Vukadinovića, koji se nalazi u UIKS-u i još jednu za sada neidentifikovanu osobu. Od Vukadinovića je oduzet kriptovani telefon kojim je komunicirao sa osumnjičenima. Inspektori se nadaju da će nastavkom aktivnosti na ovom slučaju doći do osobe koja je angažovala Vukadinovića za likvidacije.

Kao članovi Vukadinovićeve grupe označeni su i Momčilo Milić (40), Hasan Turković (33) i Dušan Ivanović (41) iz Bara koji su prema podacima istražitelja planirali da 22. janura ubiju Slobodana Kašćelana, bliskog saradnika Radoja Zvicera.

Kašćelan je trebao da bude ubijen 22. janura, prilikom dolaska u podgorički Viši sud gdje mu je bilo zakazano suđenje.

Istražitelji su prikupili dokaze da je neposrednim izvršiocima likvidacije Kašćelana trebalo da bude isplaćeno 500.000 eura, dok su za zločin u Tivtu trebali da budu isplaćeni sa 700.000 i 1.300.000 eura.

Belivuk i Miljković su 30. januara ujutro napustili Crnu Goru a na beogradskom aerodromu ih je dočekala policija koja ih je sprovela direktno na saslušanje.

Tamošnje vlasti zanimalo je što su ova dva bezbjednosno interesantnih lica radila u Crnoj Gori i sa kim su se sastajali.

Belivuk i Miljković su pušteni na slobodu a nekoliko dana kasnije, 4. februara uhapšeni zbog sumnje da su organizovali kriminalnu grupu koja je izvršila niz najtežih krivičnih djela, skrivajući se iza Parizanove navijačke grupe ,,Principi“.

Pored njih, tada je uhapšeno još 20-ak pripadnika grupe, a Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo istragu protiv 22 osobe.

Belivuk iza sebe ima poduži dosije zbog različitih krivičnih djela, a najčešće je riječ o krivičnim prijavama za nasilničko ponašanje i nanošenje teških tjelesnih povreda.

Vođstvo navijačke grupe ,,Janjičari“ preuzeo je nakon likvidacije Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, koji je ubijen 2016. godine nedaleko od Centralnog zatvora.

Sudilo mu se zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu karatiste Vlastimira Miloševića, a koje se dogodilo na šinama u centru Beograda, međutim, on je pravosnažno oslobođen sumnji za pomaganje.

Bezbjednosne službe označavaju ga kao bliskog saradnika ,,kavačana“ i glavnog organizatora poslova i neposrednog izvršioca na terenu, desnu ruku Radoja Zvicera, vođe ove kriminalne grupe.

Operativci tvrde da je upravo Belivuk imao značajnu ulogu u organizovanju ubistva vođe škaljarskog klana Igora Dedovića i Stevana Stamatovića u Atini početkom prošle godine.

B. R.

U Beranama uhapšen osumnjičeni za više krivičnih djela

Terete ga da je uz prijetnju otimao torbice i provaljivao u objekte

BERANE - S. B. (22) sa prebivalištem u Beranama uhapšen je prekjuče u popodnevnim časovima nakon višemjesečne potrage zbog sumnje da je tokom februara i marta na teritoriji užeg gradskog jezgra opštine Berane počinio više krivičnih djela iz oblasti imovinskih delikata.

Osumnjičeni je saslušan zbog sumnje da je od 2. februara do 31. mart 2021. godine na teritoriji opštine Berane počinio dva razbojništva i produženo krivično djelo teška krađa.

Nakon saslušanja osumnjičenom je određeno zadržavanje do 72 časa.

Kako je saopšteno iz Uprave policije, sumnja se da je S. B. 2. februara, dok je boravio u prostorijama jednog privrednog subjekta, uz prijetnju nožem,

od zaposlene ukrao torbicu sa novcem. On je, kako se sumnja, 8. marta, uz upotrebu fizičke snage otvorio prozor na kiosku, a zatim sa šanka ukrao novac i mobilni telefon.

Osumnjičeni S. B. je 15. marta izvršio krivično djelo krađa na način što je iz pomoćnog objekta vlasništvo jednog fizičkog lica, otuđio motornu testeru.

Istog dana S. B. je, kako se sumnja, izvršio još jedno krivično djelo krađa. On je iz otključanog vozila, iskoristivši nepažnju vlasnika, otuđio torbicu u kojoj se nalazilo oko 200 eura i lična dokumenta.

U jutarnjim časovima 31. marta S. B. je, sumnja se, presreo ženu i uz upotrebu fizičke snage od nje ukrao novčanik u kojem se nalazilo oko 200 eura, te je na taj način izvršio krivično djelo razbojništvo.

C. H.

Saslušan osumnjičeni za krijumčarenje 150 kilograma skanka na Graničnom prelazu Ilino brdo

Vojinoviću pritvor do 30 dana PODGORICA – Puniši Vojinoviću (65), koji je uhapšen kada je preko Graničnog prelaza Ilino brdo pokušao da prokrijumčari 150 kilograma skanka, određen je pritvor do 30 dana.

Njega je saslušao sudija za istrage i donio rješenje o pritvoru.

On je upravljao vozilom u kojem je prevozio robu za izvoz – kovani čelik u vrijednosti od 25.637 eura za kupca iz Njemačke.

U tovarnom dijelu vozila, pored uredno prijavljene robe za izvoz, pronađeno je 53 pakovanja sa sadržajem opojne droge skank ukupne težine 150 kilograma. Vojinović je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

A. R.

11

12

Crnom Gorom

Subota, 3. april 2021.

Regionalni vodovod sprovodi naučna istraživanja izvorišta ,,Bolje sestre“

PODGORICA – Regionalni vodovod sprovodi naučna istraživanja, u saradnji sa EBRD i fondovima EU, vrijednosti oko 500.000 eura, sa ciljem zaštite i unapređenja kapaciteta izvorišta ,,Bolje sestre“ sa kojeg se vodom za piće snabdijeva Crnogorsko primorje.

Zoran Stevanović iz firme Geoprojekt, koja rukovodi projektom, nada se da će, uz određene vještačke intervencije, moći da rehabilituju vodoizvorište i da mu obezbijede stabilnu funkcionalnost.

- Ovaj projekat i ovo izvorište često nazivamo projekat koji je promijenio Crnu Goru, koji je označio ekonomski i turistički razvoj ne samo Primorja, već Crne Gore. Zbog toga, zaista mora da se uloži veliki napor da, kroz ova istraživanja i saradnju sa ekspertima koji vode Regionalni vodovod, možemo da garantujemo da će proširenje izvorišta biti moguće - naveo je Stevanović za agenciju Mediabiro.

ISTRAŽIVANJE

On vidi prostor i za sistemsko proširenje, obuhvatanjem još nekih izvorišta u širem prostoru.

-To je zapravo i bio cilj današnje faze – da se utvrdi stanje ostalih lokaliteta na širem prostoru i vjerujem da će kroz analize biti formirane i kvalitetnije podloge za buduće opredjeljivanje oko novih tehničkih rješenja - poručio je Stevanović.

Dio podataka koji su do sada prikupljeni u okviru prekograničnog Interreg – IPA CBC Ita-

MEDIA BIRO

Podzemnih voda manje zbog vađenja šljunka iz Morače ČOVJEK UTIČE NA IZDAŠNOST I KVALITET VODE: ,,Bolje sestre“

PROCJENA

Vladimir Beličević

lija – Albanija - Crna Gora programa, a koji se odnose na Studiju monitoringa, kontrole i zaštite izvorišta ,,Bolje sestre“, ukazuju na uticaj ljudskih aktivnosti na vodoizvorište i na količine vode na tom prostoru.

Istraživačke i sveukupne aktivnosti, u vrijednosti od 300.000 eura trajaće još 14 mjeseci, kada se i očekuju konačni rezultati koji treba da pruže podlogu za buduće racionalno i održivo upravljanje kompletnim izvorištem.

Stevanović kaže kako se nekad smatralo da uzrok negativnih uticaja mogu biti klimatske promjene ili varijacije ali da prikupljeni podaci ukazuju da

Zoran Stevanović

nekontrolisano vađenje šljunka iz aluviona Morače, na prostoru Grbavci i na ušću Cijevne, predstavljaju jedan od faktora koji je uslovio opšte opadanje nivoa podzemnih voda na cijelom prostoru i ugrožavanje hidrauličke veze između aluviona rijeke Morače i karsteizdeni, koja je imala dugotrajno procjeđivanje i filtracije u pravcu ,,Boljih sestara“.

- Sa remećenjem hidrauličkih odnosa, ubrzavanjem toka rijeke Morače, došlo je do situacije koja ima za posljedicu da nam je neophodna sanacija i zaustavljanje svih daljih aktivnosti koje remete prirodno stanje i prirodni režim isticanja – objasnio je Stevanović.

U okviru 160.000 eura vrijednog projekta pod nazivom „Upravljanje i master plan za Regionalni vodovod“, firma Energoprojekt hidroinženjering je sa svojim partnerima dobila zadatak da uradi plan upravljanja resursima ,,Boljih sestara“. Vladimir Beličević iz te kompanije je naveo da osnovni problem kojim se bave jeste smanjenje izdašnosti vodoizvorišta ,,Bolje sestre“.

- U okviru tog projekta radiće se ocjena i procjena klimatskih promjena, ali i uticaj drugih faktora, antropogenih prije svega. Pored toga, brinućemo i o preporukama koje na osnovu analiza treba da damo Regionalnom vodovodu vezano za eksploataciju i za zadovoljenje potreba u ovom prelaznom periodu jer jedan od sljedećih koraka svakako jeste dopuna same količine izvorišta - naveo je C. G. Beličević.

DANILOVGRAD: SO usvojila izvještaj o radu lokalne uprave u 2020.godini

Korona nije omela kapitalne projekte DANILOVGRAD - Većinom glasova odbornici su usvojili izvještaj o radu predsjednice Opštine i njenih organa i službi. Zaključak vladajuće strukture je da negativni efekti pojave kovida- 19 nijesu omeli realizaciju kapitalnih investicija, naprotiv, ostvareni su zapaženi rezultati u svim oblastima života i rada zahvaljujući odličnoj saradnji opštinskih i državnih subjekata.

Kako je istakla predsjednica Zorica Kovačević uz maksimalnu štednju i brigu o svakom euru, uspjeli su uredno da servisiraju obaveze prema zaposlenima, kreditorima i dobavljačima, tako mogu biti zadovoljni realizacijom važnih projekata.

-Među važnijim završena je prva faza rekonstrukcije zgrade Umjetničke kolonije i objekta Crvenog krsta, zatim rekonstrukcija Hidroelektrane Glava Zete te nastavljeni radovi na izgradnji saobraćajnice od Podgorice do Danilovgrada, stambene zgrade za potrebe Vojske, sanaciji martinićkog puta, asfaltiranju i nasipanju lokalnih puteva kao i izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju putnog pravca Danilovgrad – Markovina Čevo - kazala je Kovačević.

Ona je podsjetila da je IRF u privredene projekte investirao oko 6,5 milona eura, dok je Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja kroz IPARD program podržalo osam domaćinstava sa 720.000 eura, za premije i subvencije isplaćeno 872.000 eura bespovratnih sredstava.

Ona je istakla da je Opština podržala i projekte ženskog

NIKŠIĆ: Devetorica vatrogasaca Službe zaštite štrajkuju glađu jer im nijesu produženi ugovori o radu NIKŠIĆ – Devet vatrogasaca, koji su po nalogu Upravne inspekcije dobili otkaz, od juče štrajkuju glađu ispred Službe zaštite i spašavanja.

Oni su imali ugovor na određeno vrijeme, nekima je ugovor istekao a neki su trebali da rade još mjesec.

Inspekcija uručila otkaze, načelnik ubijeđen da neće ostati bez posla Ovi ljudi ispunjavaju sve uslove da rade kod nas, završili su kurseve, pojedini i položili stručne ispite, tako da ne vidim razlog da ne budu angažovani.

Očekujem pozitivan odgovor ministarstva, pogotovo što je ovo specifična služba, a znamo da je korona i dalje aktuelna. Politike ovdje nema i jasno je da momci ispunjavaju uslove. Uvijek sam za to da se angažuju mladi i sposobni ljudi, svjestan da nam je loša starosna struktura. Stojim iza njih i ubijeđen sam da oni ne smiju ostati bez posla - pojasnio je Gardašević.

ZABLUDA

Vatrogasci štrajkuju ispred objekta jer im nije dozvoljno da protestuju u prostorijama. Marko Marojević kaže da je potpisao ugovor na četiri mjeseca, te da je trebalo da radi do kraja aprila.

- Bez osnova smo ostali bez posla. Nijesmo mogli dobiti ni u lokalnoj upravi valjan razlog zbog čega nam se prekida radni odnos, a među nama ima i vatrogasaca-spasilaca koji rade više mjeseci, pa i godina na određeno. Sad smo svi u istom košu i angažovali smo advokata. Očigledno dovedeni smo u zabludu kad je riječ o ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, jer izgleda da nijesmo smjeli da budemo angažovani za ove poslove zbog specifičnosti profesije. Tražimo da nam se omogući da nastavimo raditi, a angažovani smo zbog pandemije, jer se zna da je mnogo zaposlenih u Službi zaštite i spašavanja bilo zaraženo koronom - riječi su Marojevića.

Marojević ističe da su svi imaju porodice, neki su i podstanari.

- Najtužnije je što smo potrebni službi,

ČEKAJU ODGOVOR MINISTARSTVA FINANSIJA: Vatrogasci ispred Službe zaštite

a i bliži se ljetnja požarna sezona. Profesionalci smo, odgovarali smo svim zadacima i poslije svega završili smo na ulici - pojašnjava Marojević.

Zanimljivo je, kako kaže Marojević, da sindikat nikšićke Službe zaštite i spašavanja nije stao iza njih.

- Imamo podršku 95 odsto zaposlenih, načelnik Veselin Gardašević tvrdi da smo mu potrebni, a od nas devet šest su obavljali poslove vatrogasca-spasioca, imamo i vozača, magicionera...

- kaže Marojević.

Vuku Nikoliću je ugovor isticao 28.

aprila, ali mu je saopšteno kako je inspekcija naložila da dobije otkaz, ali bez valjanog objašnjenja.

Načelnik Službe zaštite i spašavanja Veselin Gardašević kaže da su dobili nalog inspekcijskih organa da se svi ugovoru raskinu posljednjeg dana u martu.

- Poslao sam zahtjev Ministarstvu finansija kako bi nam izašli u susret da bi te momke mogli angažovati. Njihova radna mjesta su predviđena i sistematizacijom, sredstva za zarade su planirana i budžetom lokalne uprave.

OPŠTINA

Iz lokalne uprave su pojasnili da je u decembru 2020. godine Služba zaštite i spašavanja zaključila pet ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, u skladu sa Zakonom o radu.

- Potreba da se ugovorima o obavljanju privremenih i povremenih poslova angažuju pet izvršilaca bila je hitna i obrazložena je činjenicom da je u periodu oktobar -novembar veliki broj zaposlenih (skoro čitava smjena) u isto vrijeme bio zaražena virusom kovid-19 i moralo se preći na tzv. dvobrigadni način rada, koji je dovodio do

preduzetništva u iznosu od 20.000 eura i napomenula da je prošle godine otvoren hipermarket Voli, stavljen u funkciju prehrambeni pogon kompanije „Nemesis“, i da su počeli radovi na izgradnji nove benzinske pumpe i logističkog centra Tehnokolor kao i obnova hotela ,,Zeta“ .

Na pitanje koliko je stanje opštinskog duga Kovačević je rekla da on na 23. marta 2021. godine iznosi nešto više od 6,2 miliona eura a da je do sada otplaćeno oko 3,6 miliona eura.

Međutim, opozicioni odbornici Duško Stijepović (Demokrate), Ratko Đurišić (PzP) i nezavisni odbornik Darko Dragović su ocijenili kako je izvještaj štur i nepotpun, te da je ,,skup brojki i cifara, bez konkretnih pojašnjenja ko je za pojedine projekte uložio sredstva, Opština ili Vlada“, te da to treba pojasniti na nekom narednom zasijedanju.

Ipak, oni su pohvalili činjenicu da je finansijska disciplina na zavidnom nivou i da se nije štedio novac za nabavku udžbenika, nagrađivanje najboljih osnovaca i gimnazijalaca kao i stipendije.

Nije bilo primjedbi na izvještaj o sprovođenju strateškog plana razvoja opštine za period od 2019. do 2023. godine sa akcionim planom za tekuću godinu. Na tu temu potpredsjednica Opštine Nataša Drašković je navela da je u izvještajnom periodu realizovano 59 projekata ukupne vrijednosti od 37 miliona eura i da je planirano da se realizuje još 46 u ovoj godini za koje će biti potrebno oko 26 miliona eura.

B. KADIĆ

iscrpljenosti zaposlenih. Takođe, komandir Službe zaštite i spašavanja informisao nas je da postoji i određeni broj slobodnih radnih mjesta utvrđenih Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Službe zaštite i spašavanja od 2019. godine, koja nijesu popunjena zbog poštovanja Plana optimizacije javne uprave 20182020 – naveli su iz lokalne uprave.

Opština je, pored važećih zakonskih uslova, u obavezi da prilikom svakog novog zapošljavanja obezbijedi pozitivno mišljenje Ministarstva finansij.

- Kako je Služba zaštite i spašavanja od posebnog značaja za sve građane, popuna slobodnih radnih mjesta predviđena je kadrovskim planom za 2021. godinu, obezbijeđena su finansijska sredstva Odlukom o budžetu Opštine za 2021. godinu, na koji način su se, pored navedenog da je radno mjesto utvrđeno aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji i da nije popunjeno, stekli svi uslovi utvrđeni Zakonom o lokalnoj samoupravi za donošenje odluke o pokretanju postupka za popunu radnog mjesta. Da bi mogao donijeti takvu odluku komandir Službe zaštite i spašavanja je 22. marta uputio zahtjev za novo zapošljavanje Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, u kome je molio za hitnost u postupanju. Zahtjev je primljen 23. marta o čemu kao dokaz postoji i povratnica sa tim datumom - navode između ostalog iz lokalne uprave.

R. PEROŠEVIĆ

Crnom Gorom

Subota, 3. april 2021.

PLJEVLJA: SO usvojila izvještaj o radu predsjednika Opštine u 2020. godini

13

Borci antifašisti iz Nikšića i Danilovgrada posjetili spomenik na Zagorku

Odbornici opozicije napustili sjednicu POŠTOVATI TEKOVINE REVOLUCIJE: Juče u Zagorku

PLJEVLJA – Opozicija (Demokrate, DF, SNP i Pokret za Pljevlja) napustila je jučerašnju sjednicu lokalnog parlamenta prije usvajanja dnevnog reda. Demokrate su tražile odgađanje sjednice uz obrazloženje da je veći broj njihovih odbornika odsutan iz zdravstvenih razloga.

Vladajuća koalicija (DPS, SD i BS) im nije izašla u susret pa su Demokrate, sa kojima su se solidarisali i odbornici ostalih opozicionih partija, napustili sjednicu.

Iz DPS-a su podsjetili da u sličnim situacijama odbornici opozicije nijesu imali razumijevanja za njih i uskraćivali su im kvorum.

Na sjednici je, između ostalog, razmatran izvještaj o radu predsjednika Opštine i radu organa lokalne uprave i službi Opštine za 2020. godinu.

Predsjednik Opštine Igor Golubović kazao je da je epidemija uslovila odlaganje planiranih projekata, ali su u drugoj polovini godine aktivnosti intenzivirane.

- U protekloj godini Pljevlja su doživjela potpunu transformaciju uređenjem centralnog gradskog jezgra, usvojen je Strateški plan razvoja opštine, ulagalo se u selo, sport, mlade, asfaltirane su brojne gradske saobraćajnice, radilo se na poboljšanju vodosnabdjevanja grada, stabilizovale su se finansije, izvršila optimizacija lokalne uprave, transparentnost rada podigla na veći nivo, a budžet je realizovan u rekordnom procentu. Došlo je do preseljenja svih javnih ustanova u Dom kulture. Nije zaborav-

Velika borba Druge dalmatinske brigade

OPOZICIJA TRAŽILA ODGAĐANJE: Juče u gradskom parlamentu

ljena ni briga o starima - kazao je on.

Danijel Živković (DPS) konstatovao je da su u uslovima epidemije koji su uslovili smanjenje prihoda, imali najveće punjenje budžeta u procentu od 81 odsto i smanjili dug za 2,4 miliona.

- Nijesu zaustavljeni projekti koji su započeti – kazao je Živković.

U nastavku sjednice su usvojeni između ostalog i informacija o stanju životne sredi-

ne za 2019/2020 , odluka o obezbjeđivanju alternativnog smještaja, zatim odluka o godišnjoj naknadi za korišćenje prostora za bespravne objekte, odluke o razrješenju i rješenja o imenovanju članova odbora direktora u DOO Vodovod i DOO Grijanje, te izmjene rješenja o imenovanju savjeta biblioteke i Centra za kulturu, kao izmjene odluka o imenovanjima u više radnih tjela Skupštine opštine A. S.

Premijer u čestitki povodom Dana opštine Ulcinj

Pospješiti izuzetni privredni potencijal PODGORICA/ ULCINJ Premijer prof. dr Zdravko Krivokapić čestitao je u ime Vlade i u svoje ime, Dan opštine Ulcinj, predsjedniku Opštine Aleksandru Daboviću, predsjedniku Skupštine

opštine Haxhiju Sulejmaniju, odbornicima i svim građankama i građanima.

- Vlada Crne Gore posvećena je napretku opštine Ulcinj, a konkretnim projektima pospješiće njen izuzetni privredni

potencijal. Uprkos epidemiji korona virusa, država priprema razvojne planove koji se tiču infrastrukturnih projekata, ali i trajne sanacije ključnih ekoloških problema, poput erozije plaže na Adi Bojani. U planu je i nalaženje održivog rješenja za ulcinjsku Solanu, koja ima potencijal da postane proizvodni i turistički zamajac opštine – naveo je premijer u čestitki.

Vlada je, podsjeća Krivokapić, usvojila brojne mjere za pomoć privrednim društvima kako bi se lakše izborila sa problemima izazvanim pandemijom kovida-19, ali su nam sada neophodni strpljenje i odgovornost u poštovanju mjera da bi Ulcinj, ali i sve druge primorske opštine, zaštitile zdravlje građanki i građana i što spremnije dočekale ljetnju turističku sezonu.

Dan Ulcinja je, prema Statutu opštine, prva subota u aprilu.

C. G.

NIKŠIĆ - Predstavnici UBNOR-a i antifašista Nikšića i Danilovgrada sa predsjednicima Slobodanom Mirjačićem i Budom Brajovićem položili su cvijeće na spomen-obilježje na Zagorku.

To spomen-obilježje posvećeno je poginulim borcima Druge dalmatinske brigade, onima koji su stradali u borbi sa Njemcima i četnicima na jučerašnji dan prije 77 godina. Uspomenu na taj događaj evocirao je Radovan Damjanović, član Predsjedništva UBNOR-a i antifašista Nikšića.

On je podsjetio da se na Zagorku spajaju nikšićka i danilovgradska opština, a da je tu borbu, prije 77 godina, vodio Treći bataljon Druge dalmatinske brigade.

- Ovaj bataljon je izvojevao pobjedu i tom prilikom izgubio sedam hrabrih boraca među kojima je bio i komandant bataljona Jovo Četnik i njegov zamjenik Radomir Marković. Bila je to jedna od bitaka koju je Druga dalmatinska brigada sa II i III bataljonom imala na području Pješivaca, a u sklopu plana vojne komande o obezbjeđenju komunikacija Nikšić – Danilovgrad.

Tri bataljona ove brigade bili su popunjeni i sa 150 boraca iz Crne Gore tako da je brigada brojila 915 boraca i starješina. Inače, Druga dalmatinska brigada za vrijeme izvođenja ratnih operacija u Crnoj Gori tokom 1943. i 1944. godine stekla je veliki ugled kod crnogorskog naroda kako zbog ispoljenog junaštva njenih boraca tako i zbog ljudskog i korektnog odnosa prema narodu i njegovoj imovini kada su imali velikih teškoća u prehrani ljudstva brigade. Crnogorci su uvijek najviše cijenili junaštvo, hrabrost i poštenje, vrijednosti koje su krasile i borce Druge dalmatinske – kazao je Damjanović.

Po njegovim riječima prvih dvadeset dana aprila 1944. su vođene danonoćne borbe protiv Njemaca i četnika u kojima je na obje strane bio veći broj mrtvih i ranjenih.

-Samo 2. aprila Treći bataljon je u napadu na neprijateljske snage koje su brojale 70 Njemaca i 120 četnika imao sedam mrtvih i 12 ranjenih. U toj žestokoj borbi, u jurišu sa bombama, partizanski bataljon je iznenadio neprijatelja i nanio mu gubitke od 25 mrtvih i više od 30 ranjenih - podsjetio je Damjanović.

On je naglasio da se mora stalno ukazivati i suprotstavljati ideologijama koje počivaju na klero-nacionalizmu, fašizmu, ideologijama koje promovišu nepoštovanje ljudskih sloboda, demokratskog razvoja društva i opravdavaju gaženje ljudskog i nacionalnog dostojanstva.

-Zato budimo ujedinjeni oko ideje antifašizma, ideje koju baštini napredno čovječanstvo. Tim činom ćemo na najbolji način cijeniti i poštovati i ove žrtve pred čijim spomenikom stojimo i one brojne širom Crne Gore koje su se borile i izborile za današnju slobodnu i nezavisnu Crnu Goru - poručio je Damjanović. Ra. P.

HERCEG NOVI: Potpredsjednik Vlade u posjeti Herceg Novom HERCEG NOVI - Herceg Novi zaslužuje mnogo bolji i kvalitetniji tretman kao istaknuta turistička destinacija Crne Gore, jer je u zadnje tri decenije, neopravdano izostavljen a njegovi resursi nijesu dovoljno iskorišćeni - poručio je potpredsjednik Vlade Dritan Abazović nakon sastanka sa predsjednikom Opštine Herceg Novi Stevanom Katićem i njegovim saradnicima.

Abazović je kazao da je Herceg Novi grad velikih mogućnosti, grad koji ima veliku istoriju te

Grad velikih mogućnosti da bi trebalo da se Vlada sa puno pažnje odnosi prema njemu.

Cilj posjete, kako je rekao, je i da se grad što kvalitetnije pripremi za turističku sezonu.

- Prošle godine smo izgubili turizam, i to je preveliki luksuz za naše ukupne prihode, nadam se

DPS: Predizborna posjeta o trošku građana - Abazovićevim obilaskom Herceg Novog, otpočela je kampanja koalicionih partija koje čine Vladu. Sigurni smo da će takvih funkcionerskih posjeta našem gradu, u susret majskim lokalnim izborima, biti sve više - ocijenili su u Opštinskom odboru Demokratske partije socijalista Herceg Novi.

U toj partiji ističu da ,,Abazovića ne interesuju građani

Žabljak

Herceg Novog, već samo poboljšanje lošeg izbornog rezultata od poraznih pola mandata koliko je imao na prethodnim izborima“.

Jasno je, kažu u DPS-u, iz kog razloga je Abazović posjetio Institut ,,Dr Simo Milošević“.

- Sigurni smo da će ovakve i buduće besmislene predizborne dolaske naši građani kvalifikovati kao potrošnju državnih resursa, od goriva,

da će ove godine situacija biti drugačija, mi imamo obavezu da uradimo sve što je do nas, da se svi ljudi koji su odlučili da posjete Crnu Goru osjećaju sigurno, bezbjedno i da dolaze na destinaciju koja neće imati izražene epidemiološke mjere preko obezbjeđenja, do toga da se ne rade važni državni poslovi zbog čega ispaštaju građani Crne Gore - naglašeno je u saopštenju OO DPS-a.

Smatraju da će građani Herceg Novog uvidjeti da naprasno interesovanje Abazovića predstavlja klasično predizborno politikanstvo.

- Ovim predizbornim marketinškim izletom Abazović se oglušio i o preporuke OEBS-a i ODIHR-a koje se odnose na ispravljanje takve prakse o čemu je u svojim opozicionim nastupima često govorio zaključeno je u saopštenju.

KVALITETNO SE PRIPREMITI ZA SEZONU: Abazović sa rukovodstvom Herceg Novog

- kazao je Abazaović.

On je rekao da je „boljka“ Herceg Novog, ali i svih gradova na primorju infrastruktura, posebno saobraćajna.

Predsjednik Opštine Stevan Katić očekuje da se kako je kazao ,,poslije 30 godina koliko je trajala prethodna vlast Crne Gore, prekine maćehinski odnos koji je bio prema Opštini Herceg Novi“.

- Bilo je i riječi o lošim privatizacijama i ostalim problemima kada je u pitanju infrastruktura. Upoznali smo potpredsjednika Abazovića sa našim viđenjem, kako bi se Herceg Novi konačno oslobodio tog tereta prošlosti i svega što nas je mučilo. Očekujemo od Vlade da se ti problemi što

brže rješavaju - kazao je Katić.

Potpredsjednik Vlade je, odgovorajući na pitanje da li je upoznat da je blokiran račun Instituta „Dr Simo Milošević“ kazao kako je tragedija da je ta institucija došla u tu situaciju .

- RF je podržao Institut i to je bila jedina varijanta kako da se servisiraju lični dohoci zaposlenih. Situacija se sigurno neće riješiti preko noći, ali vjerujem da niko ne može da umanji značaj i ekonomsku vrijednost koju lokalitet, objekat i ukupni sadržaji Instituta „Dr Simo Milošević“ mogu da obezbjede - kazao je Abazović.

On je rekao i da su se stekli uslovi za raskid ugovora za Vektra Boku. Ž.K.

Hitna pomoć dobila vozilo ŽABLJAK - Bugarska razvojna pomoć (ODA) donirala je Opštini Žabljak opremljeno vozilo hitne pomoći za potrebe lokalne zdravstvene stanice.

Donaciju vrijednu 28.698 eura uručila je predsjedniku Opštine Veselinu Vukićeviću ambasadorka te države u Crnoj Gori Meglena Pulgčijeva.

O p št i n a i re g i o n a l n a zdravstvena stanica imali su na raspolaganju do sada samo jedno vozilo.

U posljednje dvije godine u Crnoj Gori je šest projekata u ukupnom iznosu većem od 200.000 eura, finansira ODA sa prioritetom za sektor zdravstva.

C. G.

14

Kultura

Subota, 3. april 2021.

Đuro Beli Prijić poklonio rad Narodnom muzeju

Krsto Andrijašević za Pobjedu povodom izložbe u podgoričkoj Galeri

Apstrakciji je „odzvo kada su laici počeli Očev reljef otkupio na crnom tržištu

PODGORICA - Crnogorski umjetnik Đuro Beli Prijić poklonio je Narodnom muzeju Crne Gore reljef u bronzi, rad njegovog oca, poznatog crnogorskog umjetnika Aleksandra Aca Prijića. Reljefna bronzana ploča je nekada bila dio spomen-obilježja postavljenog u Titogradu povodom otvaranja željezničke pruge Nikšić – Titograd, 13. jula 1948. godine.

Prema riječima Đura Belog Prijića, reljef koji je uradio njegov otac otkupio je na crnom tržištu i najvjerovatnije je otuđen sa spomen-obilježja.

- Moja prvobitna namjera je bila da ga vratim Željeznici Crne Gore, ali sam u međuvremenu došao do informacije da nadležni u tom javnom predu-

zeću nijesu čak ni konstatovali da nedostaje, pa sam odlučio da ga poklonim Narodnom muzeju Crne Gore kao najozbiljnijoj ustanovi za očuvanje kulturnih dobara, što ovaj rad neosporno jeste – kazao je Prijić.

Iz muzeja je saopšteno da će ovim poklonom Narodni muzej obogatiti svoj fond umjetničkih djela Aca Prijića, pored većeg broja ulja na platnu koja se čuvaju u toj ustanovi.

- Narodni muzej je 2020. godine, povodom 100 godina od rođenja, planirao da izda monografiju i organizuje retrospektivnu izložbu Aleksandra Aca Prijića, ali je projekat zbog pandemije korona virusa i njenih posljedica koje su se reflektovale na rad institucije odložen – saopšteno je iz Narodnog muzeja.

R. K.

Obilježavanje značajnih jubileja u Istorijskom institutu

Pripremaju izložbu o kralju Nikoli PODGORICA – Istorijski institut Univerziteta Crne Gore će, odlukom Naučnog vijeća, obilježiti značajne datume, među kojima i godišnjicu smrti kralja Nikole Petrovića. U drugoj polovini godine će biti organizovana izložba fotografija i dokumenata posvećena njegovom životu i radu.

Takođe, tokom 2021. godine navršava se 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Crne Gore i Grčke i 310 godina od uspostavljanja političkih veza između Crne Gore i Rusije. Istorijski institut u saradnji sa crnogorskim ambasadama u Atini i Moskvi, kao i ambasadama Republike Grčke i Ruske Federacije u Crnoj Gori, dogovoriće način obilježavanja ovih godišnjica. Grčka je bila među prvim državama koja je nakon Berlinskog kongresa uspostavila diplomatske odnose sa Crnom Gorom i postavila poslanstvo na Cetinju.

Molio sam Boga da mi da neku ideju. I dao mi je ovo. Palo mi je na pamet da napravim izložbu apstraktnih dezena kao apstraktno slikarstvo – rekao je Andrijašević PODGORICA - Uramljivanjem gotovih, serijski proizvedenih tkanina sa različitim paternima, umjetnik Krsto Andrijašević propituje status apstraktne umjetnosti. Na izložbi, naslovljenoj ,,Dezeni kao apstraktno slikarstvo“, koja se do 20. maja može pogledati u Galeriji „Art“, umjetnik se predstavio sa 22 rada nastala 2019. godine. Kustoskinja izložbe je istoričarka umjetnosti Ljiljana Karadžić.

Radi se o naizgled netipičnim radovima za Andrijaševića, svojevrsnom radikalnom

M.BABOVIĆ

Reljef nekad bio dio spomen-obilježja

Likovni umjetnik Krsto Andrijašević juče na izložbi u Podgorici

iskoraku u odnosu na njegovu prepoznatljivu poetiku.

oD CRTEŽA Do DEZENA

Andrijašević je za Pobjedu kazao da je prije ove izložbe napravio veliki broj crteža.

- Izložio sam 250 u galeriji ,,Dado“ na Cetinju, 50 u Nikši-

ću u galeriji ,,Šobajića“ i 30 u ,,Nikoli I“. Iscrpio sam se i jedno vrijeme nijesam radio. Molio sam Boga da mi da neku ideju. I dao mi je ovo. Palo mi je na pamet da napravim izložbu apstraktnih dezena kao apstraktno slikarstvo – rekao je Andrijašević.

Umjetnik je istakao da je ova izložba potpuno drugačija u odnosu na ono što je radio godinama unazad i po čemu je prepoznatljiv.

- Ova izložba je drugačija. Zavolio sam ove radove. Taman kao da sam ih slikao – kazao je Andrijašević.

In memoriam: Ibiš Kujević (1947–2021), poznati etnograf i koreograf Piše: Amer RAmusović

Zvanični diplomatski odnosi između Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Grčke trajali su do 1918. godine. Ove godišnjice će se najvjerovatnije obilježiti izdavanjem prigodnih publikacija i organizovanjem tematskih izložbi.

Na sličan način, shodno dogovoru sa ambasadorom Republike Francuske, organizovala bi se i izložba radi obilježavanja godišnjice smrti Napoleona Bonaparte.

O načinima realizacije ovih aktivnosti Istorijski institut će blagovremeno obavijestiti akademsku javnost.

B. B.

Počeo PIR festival dječjeg pozorišta

„Mala sirena“ na Jutjubu PODGORICA - Predstava Gradskog pozorišta Podgorica ,,Tri praseta“ Stevana Koprivice, u režiji Aleksandra Jovanovića, otvorila je u četvrtak veče drugo izdanje Prvog internet regionalnog festivala teatra za djecu PIR 2.

Najmlađi su ovu predstavu imali priliku da vide na Jutjub kanalu Gradskog pozorišta, a sinoć je na repertoaru bila predstava „Snežana i sedam patuljaka“ Pozorišta „Boško Buha“ iz Beograda, u režiji Snežane Trišić. Za večeras, u 18 sati, u planu je emitovanje predstave ,,Mala sirena“ (6+) Gradskog kazališta ,,Žar ptica“ iz Zagreba. Podsjetimo, PIR festival nastao je prošle godine, usljed pandemije korona virusa, a iniciralo ga je Gradsko pozorište iz Podgorice. Od 1. do 9. aprila na Jutjub kanalu Gradskog pozorišta biće prikazane najbolje predstave za djecu pozorišta iz cijelog regiona. Festival je takmičarskog karaktera, a pobjednika odlučuje publika putem lajkova.

R. K.

PODGORICA - U 74. godini preminuo je Ibiš Kujević, poznati kulturni svaralac, etnograf i koreograf koji je cijeli svoj život posvetio sakupljanju narodne baštine svih naroda Crne Gore, a posebno Bošnjaka-Muslimana.

On je ličnost koja je pružila neizmjerni doprinos kako bi otrgnuo od zaborava kulturu i tradiciju, sačuvao je i prezentovao diljem svijeta više od pola vijeka, a potpuno se posvetio zavičaju i kulturnoj baštini svih naroda Crne Gore.

Ibiš Kujević je rođen 1947. godine u Rožajama u brojnoj i uglednoj porodici Kujević. Završio je Višu pedagošku školu u Novom Sadu 1968. godine, a Višu koreografsku školu u Zagrebu 1982. godine. Utemeljivač je KUD-a „Vrelo Ibra“ i dobitnik brojnih nagrada i priznanja iz oblasti kulturne baštine, muzičkog i folklornog stvaralaštva.

ČuvAo oD ZABoRAvA

Godinama je obilazio sela i gradove, zapisivao i snimao sada već izumrle običaje, te narodno stvaralaštvo Bošnjaka-Muslimana. Njegova namjera bila je od potpunog zab o rava s a č u va t i b o g a t u baštinu, kao što su narodni običaji i igre, nošnje, djevojački i muški običaji, ali i brojne građevine koje su kroz istoriju nestale. Bio je ponosan, kako je isticao, u posljednje vrijeme,

Život posvetio sakupljanju narodne baštine

što se situacija po pitanju očuvanja kulturne baštine polako mijenja i što mladi ljudi prepoznaju vrijednost svojih pjesama, folklora, običaja...

Govorio je da je svako mjesto koje je obilazio posebno, da svako ima svoje specifičnosti, naglašavajući primjetnu razliku između gradskih i seoskih sredina.

Nažalost, po njegovim riječima, mnoštvo običaja, igara, pjesama koje su bile karakteristične za bošnjačko stanovništvo Crne Gore nestalo je tokom decenija, a upravo dio tih običaja Ibiš je nastojao sačuvati sa folklornim izražajem Kulturno-umjetničkog društva „Vrelo Ibra“, kojeg je zajedno sa Delijom Kurpejovićem formirao daleke 1970. godine, a koje je dugi niz godina bilo prepoznato kao jedno od najuspješnijih u Crnoj Gori, ali i regionu Zapadnog Balkana.

Iste godine, na međurepubličkoj smotri narodnog stvaralaštva u Novoj Varoši, povodom

Dana državnosti SFRJ, osvojili su prvo mjesto. To je imalo snažan odjek u svim sredstvima informisanja i bilo povod da se 16. januara 1971. organizuje osnivačka skupština na kojoj je zvanično formirano Kulturno-umjetničko društvo pod nazivom „Vrelo Ibra“, što čini punih pet decenija od osnivanja tog uspješnog društva. Ono je 50 godina uljepšavalo manifestacije i obogaćivalo turističku ponudu Rožaja i Crne Gore, kao čuvara tradicije i promotera kulture svoga kraja, bivše Jugoslavije i Crne Gore. Osvojili su brojne nagrade na festivalima folklora širom svijeta, od Tunisa, preko Grčke, Španije, Poljske do Crne Gore i Rožaja kojeg su uvijek predstavljali na dostojan način.

Na čelu KUD-a „Vrelo Ibra“ bio je godinama, sa kojim je proslavio Rožaje i Crnu Goru širom svijeta, predvodeći taj folklorni ansambl na brojnim svjetskim festivalima i osvajajući mnogobrojna priznanja.

Ističu se ona za doprinos razvoju bratstva i jedinstva u tadašnjoj Jugoslaviji, zatim „Grand prix“ 1986. – najveće svjetsko priznanje iz oblasti narodnog stvaralaštva, ali i Zlatna statueta „Kosta Abrašević“ – najveće priznanje iz Narodne umjetnosti Jugoslavije i mnoga druga.

PRoŽimANJE KuLTuRA

Prilikom uručenja nagrade – Specijalne plakete časopisa „Komuna“, koju je dobio za očuvanje, promociju i valorizaciju kulturne baštine Crne Gore, Ibiš Kujević je autoru ovih redova tada uručio seharu sa šest dokumentarnih filmova iz kulturne baštine Bošnjaka sjeverne Crne Gore.

Riječ je o zbirci sedmosatnog filmskog materijala kulture i tradicije Bošnjaka pod nazivom „Ispod vela zaborava“, koja je rezultat Ibišovog 40-godišnjeg istraživanja i sakupljanja. Pored toga, ovu kolekciju činili su i muzički CD sa terena i knjiga epske poezi-

Kultura

Subota, 3. april 2021.

Folklorni ansambl KIC-a vratio se sa festivala „Dani kulturnog nasljeđa“ u Šardži

iji „Art“

vonilo“ od da je vole Izložba nosi naziv ,,Dezeni kao apstraktno slikarstvo“.

- Svaka čast avangardi, Mondrianu, Kandinskom. Oni su bili pravi inovatori. Ali ovo sve poslije, apstrakcija, me podsjeća na dezen. Kada mi je ova ideja pala na um, rekao sam: ,,To je to“. To je to apstraktno slikarstvo. Tačno se ukopilo u apstraktno slikarstvo kao i druge slike. Od kada su laici počeli da vole apstraktno slikarstvo, mislim da mu je „odzvonilo“.

Imao sam nekoliko slučajeva, kažu laici: ,,Mi hoćemo apstraktno slikarstvo“. Pravo je čudo da laici baš vole apstraktno slikarstvo – kazao je on.

Tkanine je nalazio u različitim prodavnicama i gdje god je naišao na platna sa lijepim šarama – kupovao ih je.

- Zategao sam ih na jedan dobar karton i odnio da se urame i evo ih sada pred publikom.

Boju obožavam. Izložbu sam uspio da organizujem uz pomoć prijatelja, prvenstveno istoričarke umjetnosti Ljiljane Karadžić i advokata Novice Jovovića – kazao je Andrijašević.

FASCINACIJA BOJOM

Ljiljana Karadžić je kazala da novi radovi Krsta Andrijaševića predstavljaju ,,izlet“ u sferu apstrakcije.

- Da slučaj bude zanimljiviji,

15

radovi nijesu izvedeni, naslikani, već je umjetnik odabrao komade tkanine sa različitim šarama, tzv. dezene i uramio ih kao slike. Tako se na mašinski proizvedenim tkaninama/ slikama pojavljuju različiti paterni, od geometrijskih, preko lirsko-apstraktnih, pa do monohromnih, koji bi u umjetnosti mogli imati uporište u djelu Mondriana, Kandinskog i Maljeviča, začetnika apstrakcije – rekla je Karadžić.

Prema njenim riječima, imajući u vidu isključive stavove umjetnika o čistoj apstrakciji kao dekorativnoj umjetnosti, a sa druge strane upotrebu jarkih boja i izvanumjetničkih materijala u njegovim skulpturama, jedan od mogućih poriva za novu seriju radova bi se mogao naći u njegovoj fascinaciji bojom i njenom izvanrednom izražajnom snagom, kao i ljepotom dezena samom po sebi.

- Intuitivno, umjetnik uvodeći u praksu dekorativni ornamentizam i savremene umjetničke postupke poput aproprijacije i konkretizacije, konceptualizuje radove – istakla je Karadžić.

Tokom trajanja izložbe biće upriličeno javno vođenje kroz izložbu, uz poštovanje preporučenih epidemioloških mjera.

A. Đ.

Najljepše boje kulture svijeta PODGORICA - Članovi prvog ansambla folkloraša KIC-a „Budo Tomović“, sa koreografom Eminom Đečevićem, održali su 25 koncerata u okviru prestižnog Festivala „Dani kulturnog nasljeđa“ (Sharjah Heritage Days) u Šardži.

Riječ je o svjetskom festivalu koji organizuje Institut za očuvanje kulturnog nasljeđa Šardže (Sharjah Institute for Heritage), a u okviru njegovog osamnaestog izdanja Crna Gora je imala čast da bude počasni gost.

Od 20. marta, kada je festival svečano otvorio šeik Fahim bin Sultan Al Qasimi i predsjedavajući Odjeljenja za Vladine odnose emirata Šardža, iz noći u noć smjenjivale su se stotine raznovrsnih koncerata, prezentacija, promocija kulturnog nasljeđa, dok je u paviljonima predstavljana baština 29 zemalja učesnica među kojima su: Turska, Holandija, Francuska, Španija, Sudan, Maroko, Indija, Tunis, Irak, Bjelorusija, Sjeverna Makedonija, Tadžikistan, Saudijska Arabija, Kuvajt, Maldivi, Italija, itd. Predstavnici Crne Gore nastupali su kako na glavnoj festivalskoj sceni, tako i na trgovima festivalskog grada, ispred paviljona država.

Utisci unutar ansambla su još uvijek jaki.

- Stasiti momci i lijepe djevojke privlačili su pažnju brojnih posjetilaca – kako prelijepom crnogorskom narodnom nošnjom, tako i poskočicama, orom, ali i Bokeškom i Ciganskom igrom, a u pratnji KICovog orkestra pod vođstvom

Sa jednog od koncerata folklornog ansambla KIC-a

Aleksandra Saše Magovčevića. Nekoliko večeri zablistala je i mlada interpretatorka tradicionalnog melosa Anđela Ulićević – navodi se u zvaničnom saopštenju KIC-a „Budo Tomović“.

Uz veliku podršku ambasade Crne Gore u UAE, ali i prijatelja KIC-a, na štandovima crnogorskog paviljona promovisani su i autentični crnogorski proizvodi: med, maslinovo ulje, kozji sir, čajevi, suveniri, ručni radovi, turističke promo brošure i flajeri, a posebna su atrakcija za turiste bile lutke u crnogorskoj nošnji s kojima su se posjetitelji fotografisali, kao i umjetničke fotografije crnogorskih ljepota podgoričkog umjetnika Damira Murseljevića.

Boravak u emiratu Šardža, cr-

nogorska delegacija, koju je predvodila direktorica KIC-a Snežana Burzan-Vuksanović, iskoristila je i za nekoliko bilateralnih razgovora sa direktorom Festivala i Instituta za očuvanje kulturnog nasljeđa Šardže, gospodinom Azizom Al Musalamom, za srdačan susret sa crnogorskim otpravnikom poslova u UAE Dragišom Dragnićem, kao i niz sastanaka sa predstavnicima zemalja učesnica Festivala.

Iz KIC-a vjeruju da će ovi susreti doprinijeti daljoj saradnji i povezivanju, i među ansamblima i institucijama, ali i državama, navodi se u saopštenju. Članovi ansambla su gostovali i u lučkom gradu Hor Fakanu u Omanskom zalivu, na drugoj strani emirata Šardža, te na ceremoniji otvaranja novog dije-

la tog grada koji čini nekoliko muzeja kulturnog nasljeđa (Khorfakan Heritage Area).

- Čast je i pravo životno bogatstvo bilo učestvovati na ovako prestižnom festivalu i predstavljati svoju zemlju. Sigurna sam da je sve nas u delegaciji Crne Gore ovaj festival oplemenio, ispunio najljepšim bojama kultura svijeta, da smo puno naučili jedni od drugih, ali i promovisali Crnu Goru na sjajan način, i igrom i pjesmom, i najreprezentativnijim proizvodima naše zemlje, naglašavajući svim zainteresovanima da će ih „Wild beauty“ uvijek dočekati otvorenog srca – istakla je Burzan-Vuksanović.

U narednih deset dana Crnu Goru će na ovom festivalu predstavljati KUD Njegoš sa Cetinja.

D. E.

Narodna biblioteka i čitaonica u Baru nastavlja da podiže kvalitet usluge

Dostupan novi sistem pretrage BAR - U ponudi Narodne biblioteke i čitaonice „Ivo Vučković“ od prije nekoliko dana je nova usluga – veb aplikacija COBISS+, kao i verzija prilagođena mobilnim uređajima mCOBISS. Princip rada ovih aplikacija je jednostavan, a korisnicima nudi brojne benefite.

- Korisnici biblioteke su i do sada, zahvaljujući COBISS OPAC-u, imali mogućnost pretraživanja građe i kopiranja zapisa za svoje potrebe, uz poštovanje propisanih uslova.

A od sada, pored mogućnosti detaljnog pretraživanja po mnogim parametrima (autor, naslov, ISBN, ISSN...), pregle-

da zaduženja, produženja datuma pozajmice, pregleda istorije pozajmice, izrade spiska knjiga koje tek planiraju da posude, prikaza lokacije biblioteke, korisnici imaju i mogućnost očitavanja bar kodova (ISSN, ISBN) kao najednostavnijeg načina pretrage.

Na primjer, ako u knjižari naiđe na neku knjigu koja ga zanima, može da skenira kod, te na taj način provjeri da li biblioteka posjeduje tu publikaciju i odluči da li će je kupiti ili posuditi – objasnila je rukovoditeljka Sonja Lalević.

Knjižni fond biblioteke dopunili su krajem prošle godine.

Na odjeljenju za odrasle je oko 62 hiljade, a na dječjem

Ibiš Kujević nakon uručenja nagrade časopisa „Komuna“

je ,,Kliče vila sa londže zelene“ i lirske poezije „Kliče vila sa vrh Koma“.

Inače, u toj zbirci filmskog materijala Kujević se pokazao kao antropolog, antropogeograf, etnograf, etnolog i etnomuzikolog, pa ovo njegovo djelo pripada svim ljudima koji se bave kulturom na tlu Balkana.

Specifično je po tome što je Kujević u njemu pokazao prožimanje kulture Crnogoraca,

Bošnjaka-Muslimana, Srba, Albanaca i drugih naroda, ukazujući na zajedničke korijene koji se nalaze tu negdje, a mi ih danas zaboravljamo.

Na kulturnim poslenicima ostaje obaveza trajnog poštovanja Ibišovog djela, a na svima nama amanet da u vječnom sjećanju čuvamo neprolazne vrijednosti njegovog stvaralaštva. Neka mu je vječna slava i hvala.

Rukovoditeljka Narodne biblioteke i čitaonice „Ivo Vučković“ Sonja Lalević

odjeljenju oko 11 hiljada naslova.

- Akcenat smo krajem prošle godine stavili na obnavljanje fonda knjiga za djecu. Od sopstvenih sredstava i značajne donacije preduzeća „Putevi“ iz Bara, kao i zahvaljujući entuzijazmu gospodina Enesa Bande iz „Euromix-a“, uspjeli smo u namjeri da taj dio sadržajno obogatimo, ali i da vizuelno bude atraktivan djeci – istakla je upravnica biblioteke.

U planu za naredni period je obogaćivanje knjižnog fonda za odrasle.

- Veliko je interesovanje za djela iz istorije i psihologije.

Traže se i knjige o Baru – o istoriji, životu i običajima, ar-

heologiji, etnografiji... Istražuju se Stari Bar, Krajina, Crmnica, Spič... Nažalost, često se traže knjige koje mi još uvijek, zbog nedostatka sredstava, nismo nabavili. Izdavačka produkcija je ogromna. Nastojimo da pratimo i da izdvojimo sve ono što je interesantno za naše članove. Ne uspijevamo u tome uvijek, zato što nemamo plansko izdvajanje sredstava i kontinuiranu nabavku, ali se trudimo da što više budemo u toku – naglasila je Lalević.

Sljedeća faza rada na osavremenjevanju poslovanja je digitalizacija zavičajne zbirke biblioteke.

- Svjesni smo složenosti ovog, za naše uslove prilično skupog, projekta, ali smo, ipak, započeli pripremu. Vrši se odabir građe za digitalizaciju, prikupljaju se podaci o potrebnoj opremi, proučava se zakonska regulativa u vezi sa autorskim pravima i svim neophodnim procedurama. Nakon konsultacija sa kolegama iz Nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ sa Cetinja, angažovanim na projektu Digitalne biblioteke Crne Gore, u toku je izrada detaljnog plana koji će uskoro biti predstavljen rukovodstvu Kulturnog centra – kazala je Lalević.

Godišnja članarina je deset eura za odrasle, pet za djecu a dva i po za kolektivna učlanjenja. Radno vrijeme je od 8 do 18 sati, a subotom od 8 do 12 sati.

V. K. V.

16

Hronika Podgorice

Subota, 3. april 2021.

Gradonačelnik Vuković sastao se sa ambasadorom Francuske

Ustanova ,,Podgorica“ na Kakarickoj gori u uslovima epidemije realizovala predavanja na četiri teme

Onlajn kampanjom podsjetili na probleme zavisnosti Javna ustanova za smještaj, rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci ,,Podgorica“ realizovala je onlajn kampanju ,,Probudi se, pričamo o zavisnosti“, u okviru koje su kroz predavanja obrađene četiri teme iz oblasti zavisnosti - ,,Upoznajmo bolesti zavisnosti“, ,,Bolest zavisnosti kod muškaraca“, ,,Bolest zavisnosti kod žena“ i ,,Porodica i zavisnost“. Zainteresovani građani imali su priliku da prate predavanja iz sale KIC-a ,,Budo Tomović“ i uživo putem Instagram stranice, kao i da postavljaju pitanja.

- Cilj kampanje bio je skretanje dodatne pažnje na uvijek aktuelne probleme bolesti zavisnosti. U fokusu predavanja bile su četiri teme koje su izabrane kao najaktuelnije u ovoj oblasti u odnosu na dugogodišnje iskustvo rada sa zavisnicima i zavisnicama – kazala je za Pobjedu direktorica ove ustanove Dijana Milošević.

Aktuelne teme privukle su zainteresovane građane, koji su predavanja pratili

iz sale KIC-a ,,Budo Tomović“, kao i putem Instagram stranice ,,Javna ustanova Kakaricka gora“.

Milošević je istakla da su zadovoljni odzivom.

- Predavanja u okviru kampanje realizovana su u multimedijalnoj sali KIC-a , a predavači su bili stručna lica iz Javne ustanove, članovi stručnog tima sa dugogodišnjim iskustvom u grupnim i individualnim psihoterapijama. S obzirom na situaciju u zemlji i aktuelni problem sa epidemijom kovida-19, predavanja su ralizovana pod posebnim mjerama gdje je postojalo ograničenje broja prisutnih osoba i možemo istaći da smo jako zadovoljni bez obzira na ograničenja – istakla je Milošević.

Svima koji su bili zainteresovani za navedene teme bilo je omogućeno da uživo postavljaju pitanja.

- Najčešća pitanja bila su vezana za funkcionisanje tretmana, mogućnost prevencije bolesti zavisnosti kod mladih, kao i adekvatnog odgovora porodica na prisustvo zavisnosti u njihovim sistemima – istakla je Milošević.

Nj. B.

Gradonačelnik Ivan Vuković razgovarao je juče sa ambasadorom Francuske Kristijanom Timonijeom, prilikom njegove prve posjete glavnom gradu.

Naglašavajući tradicionalno partnerstvo Crne Gore i Francuske i vrlo dobre političke i ekonomske odnose dvije države, Vuković je istakao da očekuje nastavak uspješne saradn j e u d i j e l u re a l i z a c i j e zajedničkih aktivnosti i projekata u različitim oblastima.

Vuković je ocijenio da postoji dosta prostora za intenziviranje saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, kao i realizacije razvojnih projekata, te je podsjetio na dobru komunikaciju koja je uspostavljena sa Francuskim kulturnim centrom u Podgorici i naglasio da postoji sve veće interesovanje za učenje francuskog jezika.

Gradonačelnik je ambasadora Timonijea upoznao i sa projektima koje Glavni grad realizuje sa Francuskom razvojnom agencijom, a koji su usmjereni na održivi razvoj i primjenu najboljih rješenja iz koncepta ,,Smart siti“.

Ambasador Timonije istakao je punu podršku reformskim procesima Crne Gore na evropskom putu, naglašavajući da je u tom dijelu izuzetno važna saradnja sa lokalnim upravama i Glavnim gradom.

Kako je najavio Crna Gora i Francuska će u tom cilju uskoro potpisati međuvladin sporazum koji podrazumijeva podršku malim i srednjim preduzećima u visini od 50 miliona eura. To će, navodi se dodatno podstaći razvoj malog

Osnažiti tradicionalno partnerstvo

Kristijan Timonije i Ivan Vuković

i srednjeg biznisa u Podgorici.

Ambasador Timonije informisao je gradonačelnika Vukovića o interesovanju renomiranih francuskih kompanija za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici i saopštio da će u narednom periodu sa upravom Glavnog grada partnerski

raditi na intenziviranju saradnje u oblasti turizma, zelene ekonomije, zaštite životne sredine i realizacije projekata ,,Smart siti“. On je istakao i značaj realizacije projekta dvojezičnog odjeljenja u Gimnaziji „Slobodan Škerović“ u Podgorici, s obzirom na veliko interesovanje i tradiciju učenja

francuskog jezika.

Ambasador Timonije je zahvalio gradonačelniku Vukoviću na tome što će gradska uprava podržati inicijative i biti pokrovitelj manifestacija koje se planiraju povodom početka francuskog predsjedavanaja Evropskom unijom od 1. januI. Kr. ara naredne godine.

Hronika Podgorice

Subota, 3. april 2021.

17

Pogrebne usluge dobile dozvolu za gradnju od Ministarstva ekologije za investiciju vrijednu pola miliona eura

Počinju gradnju poslovne zgrade na Čepurcima Objekat će biti izgrađen po svim savremenim standardima koji se odnose na energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, na površini oko 800 kvadratnih metara. Pored kancelarija za zaposlene, imaće prodavnicu pogrebne opreme, cvjećare, magacinski prostor i šaltersku salu za prijem i rad sa građanima Gradnja poslovne zgrade na Čepurcima vrijedne pola miliona eura za potrebe gradskog preduzeća Pogrebne usluge počeće u po-

nedjeljak ili utorak. Kako je za Pobjedu najavio direktor Pogrebnih usluga Srđan Miljanić, dozvolu za gradnju izdalo je Ministarstvo

Budući izgled upravne zgrade Pogrebnih usluga

ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, čime su se stekli svi uslovi za po-

Uređenje platoa ispred Gimnazije ,,Slobodan Škerović“

četak radova.

- Dobili smo od Ministarstva ekologije dozvolu, odnosno

zapisnik o građenju, tako da sad trenutno radimo na preseljavanju radnika i pripre-

U toku gradnja trafostanice ,,Velje brdo“, vrijedne više od milion eura

Bolje napajanje strujom za oko 1.600 korisnika Radovi na izgradnji trafostanice 35/10 kV ,,Velje brdo“, vrijedni million i 16 hiljada eura, započeti krajem prethodnog mjeseca, teku planiranom dinamikom.

Iz Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS)

najavljuju da izgradnjom ovog objekta oko 1.300 korisnika sa područja Rogama, Veljeg brda, Vranićkih njiva, Miletinih njiva, Drezge, Radeće, dijela Zagoriča i Pirepa, kao i oko 300 korisnika sa područja Stare Zlatice, Smokovca i Doljana, mogu očekivati direktno

Radovi ispred Gimnazije

Grad dobija još jednu mirnu, zelenu oazu

Uređenje platoa ispred Gimnazije ,,Slobodan Škerović” u završnoj je fazi. U toku je pokrivanje pješačkih staza štampanim betonom, granitnim kockama i kaldrmom.

Riječ je o projektu kojim će dvorište škole postati prirodna cjelina sa nedavno izgrađenom parkovskom površinom, čime će grad dobiti još jednu mirnu, zelenu oazu.

Nj. B.

mnim radovima. U ponedjeljak ili utorak počećemo izvođenje radova - najavio je Miljanić.

Početkom naredne nedjelje uslijediće rušenje postojećih objekata, a potom kopanje temelja za novu zgradu i ostali radovi. Izgradnja zgrade, po riječima Miljanića, trajaće šest mjeseci.

Pogrebne usluge izdvojile su pola miliona eura za izgradnju poslovne zgrade (413.250 miliona eura, bez PDV-a).

- Objekat će biti izgrađen na površini od oko 800 kvadratnih metara, po svim savremenim standardima koji se odnose na energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine. Pored kancelarija za zaposlene, imaće prodavnicu pogrebne opreme, cvjećare, magacinski prostor i šaltersku salu za prijem i rad sa građanima – kazao je Miljanić.

On je naglasio da se na ovaj način stvaraju pretpostavke za racionalizaciju, efikasniji rad ovog privrednog društva i viši nivo usluga građanima Nj. B. Podgorice.

Gradilište buduće trafostanice ,,Velje brdo“

poboljšanje kvaliteta u napajanju električnom energijom..

- Infrastrukturna važnost nove trafostanice je posebno izražena imajući u vidu višegodišnji trend povećanja broja korisnika distributivne mreže na navedenim područjima, a otvara se i mogućnost za razvoj 10kV mreže i priključenje novih individualnih i stambeno-poslovnih objekata – naveli su iz CEDIS-a.

Projekat podrazumijeva izgradnju novog objekta trafostanice, ugradnju 35kV i 10kV vazduhom izolovanih postrojenja, zatim ugradnju transformatora i uklapanje trafostanice u postojeću mrežu.

Izvođač radova je ,,Eminent“ iz Podgorice sa podugovaračima, kompanijama ,,Eurozoks“ i ,,GEOTIN MNE“.

Puštanje objekta u pogon je planirano za kraj tekuće godine.

H. P.

Donijeta odluka o izboru najpovoljnijeg izvođača radova za rekonstrukciju dijela Ulice Miodraga Bulatovića

Najpovoljnija ponuda firme ,,Met&alu plast“ Oblačno s kišom, do 16 stepeni Za danas je najavljeno pretežno oblačno, povremeno kiša ili pljusak i grmljavina, naročito tokom drugog dijela dana. Vjetar umjeren, južnih smjerova, u popodnevnim satima u skretanju na sjeverni i sjeveroistočni, u pojačanju. Jutarnja temperatura oko 13 stepeni, najviša dnevna do 16.

H. P.

Agencija za izgradnju i razvoj izabrala je firmu ,,Met&alu plast“ iz Danilovgrada kao najpovoljnijeg ponuđača za rekonstrukciju

dijela Ulice Miodraga Bulatovića u zahvatu DUP-a ,,Konik - Stari aerodrom“.

Ponuda danilovgradske firme iznosila je nešto manje

od 150.000 eura.

Firma ,,Met&alu plast“ učestvovala je na tenderu sa podizvođačima ,,Akva inžinjering“ (izvođenje građevinske vrste radova, dijela hidrotehničkih instalacija), ,,Geo invest“ (izvođenje geodetskih radova i izrada projekata geodetskih radova) i ,,Putevi Bar“ (izvođenje građevinskih radova u saobraćaju).

Rekonstrukcija Ulice Miodraga Bulatovića obuhvatiće zasijecanje asfalta na vezi postojeće i nove kolovozne konstrukcije, kao i betona na vezi sa ogradama duž trase, zatim rušenje postojećeg trotoara, ivičnjaka, izradu pješačke staze od betona.

Ulica će nakon rekonstrukcije imati novu saobraćajnu signalizaciju, hidrotehničke instalacije, fekalnu, atmosfersku kanalizacija, kao i LED rasvjetu.

Nj. B.

Juče u Zavodu za transfuziju

Krv dali članovi udruženja ICT Korteks Članovi udruženja ICT Korteks juče su prvi put organizovali akciju dobrovoljnog davanja krvi. U prostorijama Zavoda za transfuziju krv je doniralo 25 zapošljenih u firmama Logejt, Bild studio, Kodingo, Koinis i Data dizajn.

Zavod za transfuziju krvi zahvalio je organizatorima akcije i davaocima krvi i pozva druge društvene subjekte da slijede ovaj primjer i pomognu u obezbjeđivanju stabilnih zaliha krvi.

H. P.

18

Svijet

Subota, 3. april 2021.

Oružani obračun u Ilinoisu

Policija ubila dječaka

Sa mjesta pucnjave

ČIKAGO – Policija Ilinoisa pucala je na 13-ogodišnjeg dječaka tokom, kako je saopšteno, oružanog

obračuna u Litl Vilidžu. Dječak je preminuo odmah nakon što je ustrijeljen. Žrtva je identifikovana kao

Adam Toledo iz Litl Vilidža čiji je nestanak njegova majka, kako javljaju američki mediji, prijavila prošlog četvrtka.

Trinaestogodišnji Toledo upucan je u prsa i preminuo je na licu mjesta. Obdukcijom je utvrđeno da je preminuo od rane na grudima.

Za sada nije poznato da li je on učestvovao u pucnjavi.

Policajac koji je upucao dječaka suspendovan je na 30

dana dok se ne utvrde okolnosti pod kojima je došlo do pucnjave.

Iz policije je, kako navode američki mediji, saopšteno da su reagovali na poziv oko dva sata iza ponoći i da su na ulici zatekli dva muškarca.

- Jedna naoružana osoba je pobjegla. Policija je privela i podnijela prekršajnu prijavu protiv 21-godišnjeg Rubena Romana zbog opiranja prili-

kom hapšenja – naveli su iz policije.

Nadzornik čikaške policije Dejvid Braun izjavio je kako pucanje na maloljetnika smatra svojim „najvećim strahom“.

- Svaki gubitak života je tragičan, posebno kada se radi o mladosti. U ime cjelokupne policijske uprave u Čikagu izražavam saučešće porodici maloljetnika, kojeg je polica-

Željeznička nesreća na Tajvanu

Viktor Orban i Mateuš Moravicki sklopili dogovor sa Mateom Salvinijem

Formiraju savez desno orijentisanih Nastradalo 48 putnika konzervativaca

BUDIMPEŠTA - Premijeri Mađarske i Poljske Viktor Orban i Mateuš Moravicki postigli su sa liderom italijanske krajnje desnice Mareom Salvinijem dogovor o novom savezu desno orijentisanih konzervativaca u Evropi.

Nakon sastanka koji je održan u Budimpešti, mađarski premijer pozdravio je, kako je naveo, prvi korak dugog zajedničkog puta.

- Dogovorili smo se da ćemo nastaviti sa radom. Sastaćemo se ponovo u maju u Rimu ili u Varšavi, a tačan datum zavisi od pandemije korona virusa izjavio je Orban na zajedničkoj konferenciji za medije.

Lider italijanske Lige Mateo Salvini poručio je kako tim dogovorom „počinje put koji će biti nastavljen u nekoliko etapa u raznim evropskim prijestonicama, uz proširenje grupe“.

- Mi smo istorijska i temeljna jezgra tog saveza, a cilj nam je da budemo prvi u Evropi - kazao je Salvini i obećao „nadu poslije najmračnijeg razdoblja

TAJPEJ – Najmanje 48 osoba je nastradalo, dok ih je više od 60 povrijeđeno u željezničkoj nesreći na istoku Tajvana.

Do nesreće je, kako prenosi agencija Rojters pozivajući se na lokalne zvaničnike, došlo kada je voz, u trenutku dok je prolazio kroz tunel sjeverno od Hualijena, iskočio iz šina.

Voz se kretao na relaciji Tajpej- Taitung. Vatrogasna služ-

Kontrole su već pooštrene i oni koji se nađu na ulici bez valjanog razloga plaćaju kaznu od 400 eura, navode italijanski mediji.

U dane praznika dozvoljeno je posjetiti jednu porodicu, ali za razliku od godina prije pandemije, nema izleta u prirodu niti velikih porodičnih ručkova u restoranima.

Italija se ipak sa 3.607.083 registrovanih slučajeva korona virusa nalazi na 42 mjestu u svijetu po broju oboljelih na milion

ba Tajvana saopštila je da se u trenutku nesreće u vozu nalazilo 490 putnika. Nakon što je iskliznuo iz šina vagoni voza su udarili u zidove tunela.

Iz prvih nekoliko vagona evakuisano je između 80 i 100 osoba, a vagoni između petog i osmog su deformisani i teško im je pristupiti, naveli su iz vatrogasne službe.

Na snimcima i fotografijama sa mjesta nesreće vidi se prednji dio voza koji je ispred tunela.

Ovo je najgora željeznička nesreća u toj zemlji u posljednjih 40 godina, prenosi agencija Rojters.

Napad u blizini Kapitol hila

Salvini, Moravicki i Orban nakon sastanka u Budimpešti

nakon rata“.

Premijer Poljske Mateuš Moravicki naveo je kako će taj savez predstavljati širok spektar ljudi i mišljenja. On se založio za „evropsku integraciju koja poštuje nacionalni suverenitet, porodicu, hrišćanstvo i o d b ra n u t ra d i c i o n a l n i h vrijednosti“.

Orban, Moravicki i Salvini juče su se prvi put sastali od kada je

Orbanova partija „Fides“ napustila Evropsku narodnu partiju (EPP).

Zajedničko im je protivljenje Evropskoj komisiji po pitanju pravne države i poštovanja prava na azil, a sada i nepripadnost EPP-u, prvoj stranci u Evropskom parlamentu.

Dok je 12 članova Fidesa sada neregistrovano, Salvinijevi i Moravickijevi poslanici dio su

Italijanska vlada uoči predstojećih praznika pooštrava anti - kovid mjere RIM – Predstojeće uskršnje praznike Italijani će i ove godine, kako prenose tamošnji mediji, dočekati u „blindiranoj atmosferi“. Ministarstvo unutrašnjih poslova Italije naložilo je da 70 hiljada policajaca, tokom praznika, nadgleda poštovanje strogih anti - kovid mjera.

jac fatalno pogodio – saopštio je Braun.

Policija preminulog dječaka tvrdi kako je njegova smrt rezultat „nerazumnog ponašanja policajca iz Čikaga“.

- Adam je bio učenik sedmog razreda. Volio je sport i bio je dobro dijete. Nije zaslužio da umre onako kako je umro. Porodica Toledo traži pravdu za ovaj zločin - navodi se u izjavi porodice.

Uskrs dočekuju u blindiranoj atmosferi

Širom Italije raspoređeno 70 hiljada policajaca

stanovnika.

Najviše oboljelih na milion stanovnika ima Andora sa ukupno 12.053 registrovana slučaja, a na drugom mjestu je Crna Gora sa 91.906 oboljelih.

Slijede Česka, San Marino, Gibraltar, Slovenija, Luksemburg,

Sjedinjene Američke Države, Izrael, Aruba, Bahrein....

Kada je riječ o zemljama našeg regina, nakon Crne Gore, najviše oboljelih po glavi stanovnika ima Srbija koja se našla na 24. mjestu u svijetu.

Slijede je Hrvatska na 29, Sje-

dvije odvojene parlamentarne grupe u Strazburu.

Odmah nakon susreta, lider Evropske narodne partije Donald Tusk ocijenio je na Tviteru kako je „Rusija mobilisala svoje snage oko Ukrajine“.

- Moravicki u Budimpešti sa Orbanom i Salvinijem organizuje pro-Putinovski politički blok. To nije prvoaprilska šala – napisao je Tusk. verna Makedonija na 37, Bosna i Hercegovina na 50. i Albanija na 62. mjestu u svijetu.

Njemačka je juče na listu regiona sa visokim rizikom zaraze od korona virusa stavila hrvatske županije Istarsku i Bjelovarskobilogorsku, čime je cijela Hrvatska svrstana u tu kategoriju.

Njemački državni epidemiološki institut „Robert Koh“ je zbog rastućeg broja novozaraženih posljednje dvije hrvatske županije koje nijesu bile na popisu, proglasio rizičnim područjima.

Ova odluka stupa na snagu u subotu. To znači da će sve osobe koje iz Hrvatske dolaze u Njemačku morati u roku od 48 sati da prilože negativan test na korona virus i da budu u karantinu 10 dana nakon dolaska iz te zemlje.

Kako se navodi, samoizolaciju je moguće prekinuti nakon pet dana sa novim negativnim testom.

Poginuli policajac i osumnjičeni VAŠINGTON — Dvije osobe su poginule u napadu u kome je vozilo udarilo u barikadu nadomak kompleksa Kapitol hil u centru Vašingtona, objavila je policija na konferenciji za medije.

-Živote su izgubili jedan policajac Kapitol hila i osumnjičeni koji je automobilom naletio na barikadu, pri čemu su povrijeđena trojica policajaca. Dvojica povrijeđenih policajaca su prebačena u bolnicu. Napustio je vozilo sa nožem u ruci i potrčao ka pripadnicima policije Kapitol hila. Policija je na osumnjičenog otvorila vatru, rečeno je medijima na konferenciji.

Navedeno je i da osumnjičeni nije bio u policijskoj bazi podataka i da nema poznatih veza sa članovima Kongresa.

Gradske ulice koje okružuju kompleks Kapitol hila su pod blokadom uz brojno policijsko prisustvo – u trenutku policijske intervencije zbog incidenta u kom je jedno vozilo naletjelo na dvojicu policajaca.

Nacionalna garda je saopštila da je posle incidenta rasporedila snage za hitnu reakciju u kompleksu Kapitola da bi pomogle policiji.

Tokom posljednjih sedmica počelo je uklanjanje spoljneg bezbjednosnog prstena koji se sastojao od visoke ograde na čijem vrhu se nalazila bodljikava žica. Mjere obezbjeđenja su pojačane nakon upada hiljada pristalica bivšeg predsjednika Donalda Trampa u danu kongresne potvrde izborne pobjede aktuelnog predsjednika Džozefa Bajdena.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Subota, 3. april 2021.

Marketing

19

20

Arena

Telekom 1. CFL

Podgorica dočekuje Rudar, koji već 11 utakmica ne zna za poraz

Lješkopoljci rješavaju pljevaljsku enigmu

PODGORICA - Podgorica je bila na pragu brejka protiv Sutjeske, koji bi je potpuno vratio u borbu za Evropu. Ali već danas Lješkopoljci imaju novi derbi - Podgorica dočekuje drugog direktnog konkurenta u borbi za visok plasman, ekipu Rudara! Ukoliko najmlađi prvoligaš želi da sačuva evropske snove, jasno je da mora trijumfovati, sve drugo ostavlja sve manje prostora za istorijski uspjeh…

Svjesni su toga svi u taboru Podgorice, tako da se radilo naporno tokom prethodne dvije sedmice, za vrijeme pauze u šampionatu zbog obaveza naših reprezentativnih selekcija. Ali svjesni su da ih čeka jedan od najtežih poslova - na ,,DG arenu“ stiže Rudar, koji je već 11 mečeva bez poraza (nakon sedam vezanih pobjeda, sada je vezao seriju remija).

- Nakon razočaravajućeg remija protiv jedne od najboljih ekipa u Crnoj Gori, Sutjeske, gdje smo zaista pokazali da imamo kvalitet, ali gdje igra nije ispratila rezultat, očekuje nas novi derbi. U goste nam dolazi Rudar. Svi su već dobro upućeni da to nije Rudar sa početka sezone, da je to sada mnogo jača ekipa i prije svega ekipa koja je u naletu - objasnio je Andrija Kaluđerović, vezista Podgorice.

Iskusni Cetinjanin, nosio je dres Rudara i odlično zna vrline i mane današnjeg protivnika Lješkopoljaca.

- Napravili su određene promjene na polusezoni. Igraju sjajno predvođeni reprezentativcem Zečevićem, tako da znamo da nas očekuje težak meč - dodao je Kaluđerović.

Podgorica je već neko vrijeme sa dosta kadrovskih problema, a i iako će tako biti i danas, cilj je jasan.

- Želimo tri boda. Pauza nam je dobrodošla da se vrate igrači koji su bili povrijeđeni ili u izolaciji zbog virusa. Zaista smo bili oslabljeni na nekoliko utakmica, a uz sve to nedostaje nam napadač Kordić. Međutim, daćemo sve od sebe da neke greške otklonimo i dođemo do PODGORICA - Petrovcu je ostalo još 10 kola nade u spas, deset utakmica žestoke borbe za izbjegavanje direktnog ispadanja iz elite. ,,Nebo-plavi“ su pred posljednje kolo trećeg prvenstvenog kruga posljednji na tabeli, sa četiri boda manje i utakmicom više od Titograda. Alarm je odavno upaljen, a slijede teški izazovi - dueli sa Dečićem i Sutjeskom, rivalima iz vrha Telekom 1. CFL. Može li Petrovac kod kuće da krene u spasonosnu seriju?

- Iza nas je 15 dana dobrog rada i spremanja da pokušamo da se iščupamo iz ove situacije. Kad smo mi u pitanju, niti ima boljeg ili lošijeg rasporeda, niti boljeg ili lošijeg protivnika. Moramo svakoga da poštujemo, ali i protiv svakoga da probamo da izvučemo maksimum. Prvi na redu je Dečić, koji je favorit, ali igramo kod kuće i bodovi su nam neophodni. Očekujem borbenu, tvrdu utakmicu, s obzirom na to i protiv kakvog protivnika igramo - kazao je trener Nenad Vukčević.

I pored rezultatskog imperativa,

Podgorica

Rudar

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: DG Arena. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: M. Bošković. Pomoćnici: V. Todorović i D. Dević. Početak: 13 časova Ivezić Živković M. Vukčević Kato Sentoku

Čelebić

Čavor

Kaluđerović Maraš

Jovanović Krivokapić Striković Zečević

Živković Macui

Zakaria

Golubović

Merdović

Kašćelan Vukotić

Kartal Baltić

Trener Milorad Peković

Trener Vuko Bogavac

trijumfa, koji bi nam mnogo značio - naglasio je Kaluđerović.

RUDAR ŽELI NASTAVAK SERIJE

Rudar ulazi u sedmicu nakon koje će imati jasniji put do kraja sezone - da li će biti konkurentan za Evropu ili borba za opstanak bez baraža ostaje primarni cilj.

Kako Pljevljaci igraju od kraja jesenje polusezone, kakvu su seriju rezultata uhvatili - bliži su vrhu tabele.

- Pred nama su tri utakmice u osam dana, možda i ključne za dalji tok prvenstva iz našeg ugla. U tom mini-nizu igramo protiv konkurenta za Evropu, ali i ekipa koje se bore za opstanak. Ukoliko nastavimo sa pozitivnim rezultatima, možemo da borimo za izlazak na međunarodnu scenu - rekao je Nemanja Kartal, koji nastavlja: - Povezali smo 10 mečeva bez poraza, a u toj seriji ostvarili smo sedam pobjeda i tri remija.

U dobrom smo ritmu. Pokazali smo da možemo da se nosimo sa najjačim ekipama iz lige, a vjerujem da ćemo biti zadovoljni i nakon gostovanja u Lješkopolju. Za nas je bod prihvatljiv, ali ne bježimo ni od borbe za sva tri - ističe defanzivac prvoligaša sa sjevera.

Podgorica je na startu prvenstva bila prva, ali sada je Rudar bolje plasiran - izabranici Vuka Bogavca su četvrti, dok su Lješkopoljci šesti, sa tri boda manje.

- Okolnosti su se promijenile u odnosu na neke naše prethodne duele. Podgorica je prošla blagu krizu, a mi smo se podigli.

Naravno, respektujemo rivala, riječ je o odlično vođenoj sa klupe, kvalitetnoj ekipi, čiji učinak uglavnom zavisi od napadača Kordića. Ipak, gledamo sebe. Bez obzira što tokom pauze nijesmo bili kompletni, spremni smo za meč. Za tim konkurišu svi, osim Pejovića kojeg očekujemo uskoro - zaklR.P. - D. K. jučio je Kordić.

Subota, 3. april 2021.

BUDUĆNOST NAREDNE SEDMICE MOŽE DA OVJERI TITU

Podgoričan rezervisali za

PODGORICA - April je rezervisan za šampionsko slavlje Budućnosti - pitanje je samo još koliko utakmica će biti dovoljno lideru da teoretski odbrani titulu.

U najboljem slučaju sve može da bude gotovo naredne sedmice, možda čak i u srijedu ukoliko ,,plavi“ večeras pod Goricom (18 h) savladaju Zetu, a potom u vanrednom kolu dobiju Dečić.

Kako god - od jesenas je jasno da će Podgoričani postati prvi domaći klub sa pet šampionskih trofeja.

Dileme tek nema na ,,plus 22“

u odnosu na najbližeg pratica…

- Matematika je matematika, ne treba da budemo nestrpljivi. Titula će se desiti prije ili kasnije. Bitno je da mi utakmicu protiv Zete odradimo na najbolji način i da odigramo dobro, jer nijesmo dugo bili na okupu. Međutim, to ne može da nas poremeti, jer vjerujem da će 11 igrača koji istrče pod Goricom pružiti kvalitetnu partiju i upisati novu pobjedu - rekao je trener Mladen Milinković.

Na najvećem stadionu igra se derbi, u pravom smislu riječi, bez obzira što Golubovčani

dugo ne mogu da pariraju Budućnosti u borbi za prvo mjesto.

Rivalitet je ostao i obično su to utakmice drugačije od ostalih…

- Zeta je neugodan protivnik, utakmica sa tom ekipom je u prošlosti donosila veliki rivalitet, a i dan-danas je tako. Dobili smo prethodna tri međusobna duela, ali nije bilo lako. Zeta ima kvalitet, ali vjerujemo u sebe - jasan je Milinković.

Budućnost je u seriji od 23 uzastopna meča bez poraza u ligi. Pomjerila je sopstveni rekord, ali ne želi na tome da stane.

Petrovac pod imperativom protiv Dečića

Bez srljanja do tri boda Vukčević ističe da ne bi bilo pametno od starta krenuti svim silama u napad.

- Moramo da idemo na pobjedu, ali to ne znači da ćemo srljati ,,grlom u jagode“ i dozvoliti protivniku da nas ugrozi iz kontre.

Moramo biti strpljivi, čvrsti, disciplinovani i pametnom igrom tokom svih 90 minuta doći do željenog rezultata - najavio je Vukčević, koji ne može da računa na Igora Vukčevića, Rjoju Tačibanu i Adnana Bašića.

NEMA POTCJENJIVANJA

Pauza u šampionatu vjerovatno nije baš u idealnom momentu došla za Dečić. Tuzani su nakon mini rezultatske krize ušli u top ritam - savladali Sutjesku, Podgoricu i Titograd (uz samo jedan primljeni gol), ali bez obzira na sve, u Dečiću se nadaju da će i nakon pauze nastaviti u istom

ritmu.

Tuzani će šansu za to tražiti danas pod Malim brdom, ali iako igraju protiv Petrovca koji je odavno na začelju, u timu Dečića vrlo su oprezni i svjesni da ne smije biti opuštanja.

- Znamo da neće biti lako, tako da nas neće zavarati pozicija Petrovca na tabeli. Uostalom, kao i svaki meč, tako i ovaj vjerujem da će biti težak i da će odlučiti sitnica - objasnio je štoper Dečića Adrijan Ru-

dović.

Stameni Ulcinjanin bio je član Petrovca, mada pod Malim brdom nije dobio pravu šansu, a onda je u polusezoni kao član Bokelja pokazao o kakvom je igraču riječ. Sada će pokušati da pomogne Dečiću da nastavi dobar niz, kako bi sačuvao ,,plus četiri“ u odnosu na Sutjesku i bio siguran na drugom mjestu.

- Petrovac ima dobru ekipu, tako da ne gledamo tabelu. Kvalitet lige je takav da nema velike razlike između timova iz vrha i opasne zone, tako da smo vrlo oprezni. Moram istaći da smo dobro radili tokom pauze i da smo je zaista iskoristili. Osvježili smo se, radili i spremali za nastavak, a posljednja tri meča treba da nam budu primjer kako treba da izgledamo. Imamo težak raspored, tako da je sada svaki bod bitan. Ali mislim da,

Petrovac

Dečić

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion pod Malim brdom. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: M. Šćepanović. Pomoćnici: M. Paunović i D. Vujović. Početak: 15 časova Đurović Bumbar

Mikijelj

Savović

Marković Đurđević

Bracanović

Mijušković Zvrko

Ivanović Rudović Camaj Vuljaj

Pešukić Božanović

An. Rudović Marković

Prenkočević

Drešaj Tući

Ad. Rudović Popović

Trener Nenad Vukčević

Trener Edis Mulalić

ako budemo pravi i igrali našu igru, možemo da se vratimo sa sva tri boda - poručio je Rudović.

Ne. K. - R. P.

Arena

Subota, 3. april 2021.

21

Telekom 1. CFL

ULU: ,,Plavi“ sa najvećim ambicijama večeras dočekuju Zetu Raspored i tabela

ni april za slavlje

PODGORICA: Podgorica - Rudar (13h) PETROVAC: Petrovac - Dečić (15h) PODGORICA: OFK Titograd - Sutjeska (16h) DANILOVGRAD: Iskra - Jezero (17h) PODGORICA: Budućnost - Zeta (18h) 1. Budućnost 26 2. Dečić 26 3. Sutjeska 26 4. Rudar 26 5. Podgorica 26 6. Iskra 26 7. Zeta (-1) 26 8. Jezero 25 9. OFK Titograd25 10. Petrovac 26

21 11 10 11 9 8 9 7 5 3

3 11 10 4 7 10 6 5 6 8

2 4 6 11 10 8 11 13 14 15

48:18 33:20 39:28 30:35 28:26 22:23 23:27 15:23 17:38 20:37

66 44 40 37 34 34 32 26 21 17

LISTA STRIJELACA 13 - Marković (Sutjeska) 11 - Božović (Budućnost) 10 - Vuljaj (Dečić), Kordić (Podgorica), Striković (Rudar) 9 - Camaj (Dečić) 8 - Zarubica (Budućnost)

Budućnost

Zeta

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion pod Goricom. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: R. Pajović.

Pomoćnici: M. Đukić i A. Đikanović.

Početak: 18 časova Dragojević Adžić

Babić

Milić

Ćetković

Božović

Terzić Ivanović

Vučić

Grbić

Zarubica Mi. Lambulić

Vukčević

Burzanović

Kalezić

Milojko

Sopo Đinović

Milić Simović

- Želimo da nastavimo naš niz i da što prije potvrdimo titulu.

Pauza nam je dobrodošla jer smo se odmorili i napunili baterije za samu završnicu. Nijesmo bili kompletni, radili smo sa 14 - 15 igrača, ali smo priključivali omladince, tako da smo vježbali neometano.

Kompletirali smo se i što se tiče povreda, mada se na posljednjim treninzima par fudbalera požalilo na neke sitnije smetnje. Vidjećemo ko će biti u startnoj postavi - poručio je Milinković.

ZETA SE NEĆE BRANITI

Zeta želi da odgodi šampionDANILOVGRAD - Od utakmice sa Podgoricom u 22. kolu, kada je Iskra slavila minimalnim rezultatom, ,,crveno-bijeli“ nijesu osjetili slast pobjede - tačnije tri su odigrali neriješeno i jednu izgubili, pri čemu nijednom nijesu zatresli protivničku mrežu. Sada je došao trenutak da izabranici Aleksandra Nedovića više nemaju pravo na grešku, naročito u onim okršajima u kojima imaju nezahvalnu ulogu favorita.

Tim koji želi da nastavi borbu za mjesto koje garantuje izlazak na evropsku scenu u meču sa Jezerom mora da razmišlja samo o pobjedi.

- Prednost na papiru treba ovjeriti i na terenu. Opekli smo se u više navrata i najmanje desetak bodova je otišlo u nepovrat.

Nema više rasprodaje i za nas u ovoj situciji sve osim pobjede bio bi veliki neuspjeh. Zato se moramo svi maksimalno angažovati kako bi popravili učinak u protivničkom šesnaestercu - rekao je Nedović, ko-

sku promociju Budućnosti, ali prije svega da popravi utisak koji je ostavila od starta druge polusezone. ,,Vukovi“ nijesu blistali, nalaze se na sedmoj poziciji, a to nije mjesto koje ih zadovoljava.

- Naš cilj je plasman u Evropu i moramo što prije da vratimo priključak za vodećima. Poštujemo Budućnost, rezultati koje su ostvarili ove sezone govore o tome kakav kvalitet posjeduju i koliko su dominantni. Ne plašimo se, ipak, nikoga i siguran sam da možemo da im se suprotstavimo - poručio je kapiten

Ceklić Aković

Trener M. Milinković

Trener R. Dostanić

Goran Milojko.

Kakvu će taktiku izabrati Zeta za duel na najvećem crnogorskom stadionu?

- Sigurno se nećemo braniti.

Imamo igrače koji mogu da naprave probleme odbrani Budućnosti. Želimo otvorenu borbu sa domaćinom i nadam se dobroj utakmici.

Zeta se neće povlačiti, želimo pobjedu protiv lidera dodao je Milojko.

D. K. - Ne. K.

OFK Titograd protiv Sutjeske otvara seriju mečeva na svom terenu

Kreće odlučujuća bitka za spas

PODGORICA - OFK Titograd je već četiri kola bez pobjede, ali je na četiri boda viška u odnosu na ,,fenjeraša“ (uz meč manje), dok je na čak 12 bodova zaostatka za Zetom, koja je prva ,,iznad crte“.

Jasno je da se Titograd ne može izvući bez baraža, a u preostalih 11 mečeva mora prije svega obezbijediti baraž pa tek onda drugu godinu uzastopno u kvalifikacijama nastojati da spasi prvoligaški život. Baš zbog toga svaki meč do kraja je od izuzetnog značaja. Ono što je dobro, jeste da Titograd sada očekuju čak tri vezana meča na svom terenu - protiv Sutjeske, Podgorice i Rudara.

Već danas protiv Sutjeske Titograd želi da pokaže da ima tim koji može da pomrsi račune i koji nije za Drugu ligu.

- Pauza u šampionatu zbog obaveza naših reprezentativnih selekcija dobro nam je došla da se spremimo za finiš sezone. Iza nas su utakmice u kojima smo odigrali dobro, ali nas rezultat nije ispratio. Ali to ne smije da nas pokoleba. Nadamo se da ćemo u narednim mečevima osvojiti što više bodova, koji su nam prijeko potrebno u borbi za prvoligaški život - istakao je kapiten Titograda Ivan Novović.

Titograd nije savladao Sutjesku u posljednjih šest među-

VRIJEME ZA BREJK

OFK Titograd

Sutjeska

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: Titograda. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: Miloš Savović.

Pomoćnici: N. Radulović i S. Jovanović.

Početak: 16 časova.

Joksimović

M. Roganović

Muzurović B. Roganović

Alić

Novović Šimokava

Brnović Škrijelj

Popović Bojović Marković Ćetković

Vuković

Raičević Mihelič

Pajović Janjić

Grivić Bulatović

Cicmil Ličina

Trener Nikola Rakojević

Trener Miljan Radović

sobnih mečeva, a zanimljivo je da je posljednji trijumf u ulozi domaćina tim sa Starog aerodroma protiv Nikšićana ostvario 5. maja 2018. godine, kada se klub zvao Mladost.

- Sutjeska ima sjajan tim, na svakoj poziciji odlične igrače i biće teško igrati protiv njih. Nijesmo u poziciji da biramo utakmice, moramo dati sve od sebe kako bi došli do pozitivnog rezultata - naglasio je Novović.

Već tri kola Nikšićani nijesu slavili, ali tvrde da su dobro iskoristili prvenstvenu pauzu i da su spremni za povratak na pobjednički kolosijek, a na njemu će se morati i zadržati ukoliko budu željeli i narednog ljeta da igraju na evropskoj sceni.

Gostuju mladoj ekipi Titograda, a većinu „plavo-bijelih“ fudbalera odlično poznaje Nikola Rakojević, jer nije tako davno napustio klupu kraj Bistrice.

Dakle, Sutjesku, ipak, očekuje težak zadatak, a to je uoči meča najavio i Miljan Radović. Ipak, prvotimac Novica Eraković obećava osvajanje sva tri boda na ovom gostovanju.

- Prijala nam je ova reprezentativna pauza, pogotovo što joj je prethodio niz naših loših partija. Znamo i da nas očekuju tri meča za kratko vrijeme, a danas moramo slaviti. Nećemo biti kompletni, jer neki od standardnih prvotimaca su kažnjeni, pa ipak vjerujemo da će momci s klupe odgovoriti zadatku i da nećemo imati problema. Titograd ima mlad sastav, puni su poleta i znamo da neće biti lako, ali svjesni smo svojih kvaliteta i znamo gdje želimo biti na kraju šampionata, riječi su Erakovića.

Zbog kartona, neće danas u Podgorici nastupiti Giljen, Šofranac ni Brazilac Augusto, ali je povredu zaliječio Osmajić.

R .P. - Ra. P.

Iskra bez prava na grešku protiv Jezera, ukoliko želi da očuva evropske snove

Pobjeda jedina opcija Petrović, Šahman i Borićić.

- Oni su u punom trenažnom procesu, tako da ćemo biti mnogo jači za njihovo iskustvo, borbenost i znanje kada je najpotrebnije. Mislim da imamo kvalitetniji sastav, ali razliku u klasi treba potvrditi i tokom 90 minuta - istakao je Nedović.

Trener Iskre Aleksandar Nedović

BORBA ZA SVAKI BOD

ji ne može da računa na dva igrača Račića i Markovića ispod 21. godine, te povrijeđenog Kumburovića i centarfora

Milića koji mora da razduži žute kartone.

Ipak, za njega je olakšavajuća okolnost što se u ekipu vraćaju

Nakon reprezentativne pauze Jezero ima tri vezana gostovanja.

Prvo je danas protiv Iskre…

- Borimo se za opstanak i važan nam je svaki bod. Biće mnogo teško u Danilovgradu, što zbog kvaliteta protivnika, a dijelom i zbog najavljenog lošeg vremena koje će narušiti uslove za igru. Ipak, izgovora nema. Uradićemo sve da ostanemo neporaženi, ali i da ,,napadnemo“ tri

boda ako se ukaže prilika - rekao je Meldin Drešković, defanzivac Plavljana, koji su u zoni baraža. Što može da presudi?

- Pitanje je kako će se utakmica odvijati. Mnogo je faktora koji mogu da utiču na rezultat, a nadam se da će neki od ključnih biti na našoj strani. Treba da budemo strpljivi, greške da svedemo na minimum, a u z av r š n i c i d a p o k a ž e m o konkretnost. Za nas je hendikep neigranje Dedića, ali vjerujem da će svi koji istrče na teren pružiti maksimum - odgovorio je kapiten Jezera.

Drešković je zimus bio povrijeđen, ali se u međuvremenu oporavio, vratio se u tim, komanduje zadnjom linijom.

- Povreda me usporila tokom priprema, ali sada je sve u redu.

Iskra

Jezero

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: ,,Braća Velašević”. Igraće se bez prisustva publike. Sudija: M. Milačić. Pomoćnici: V. Đuranović i J. Došljak. Početak: 17 časova Kordić Obradović Jovanović

Drinčić

Malešević

Boričić

Šahman Petrović

Luković

Šaletić

Vuković Mujeci Mendi

Isljami

Vukčević

Đurković

Matanović Vuković

Radunović Dedić

Drešković Asanović

Trener Aleksandar Nedović

Trener Milija Savović

Pomoći ću klubu koliko god mogu. Nadam se da ćemo ostvariti cilj, a to je opstanak u eliti - zaključio je Drešković. B. K. - D. K.

22

Sportski miks

Arena

Subota, 3. april 2021.

Novo odlaganje u ABA

Korona liga: Zvezda ne ide u Ljubljanu!

PODGORICA - Takmičenje u ABA ligi trebalo je da donese uzbudljiv finiš, jer baš u završnici u međusobnim duelima treba da se definitivno odluči borba za plej-of, ali i na začelju. Međutim, kako vrijeme odmiče, sve je više odloženih utakmica, pa regionalno takmičenje polako postaje korona liga!

Nakon Mornara, koji je prijavio novi slučaj korona virusa u ekipi, isto je uradila i Crvena zvezda. Samo dan nakon pobjede nad Makabijem u Evroligi, beogradski klub saopštio je da ne može da ide u Ljubljanu na duel Cedevita OIimpiji.

Shodno protokolu Evrolige sve ekipe su dužne da testiraju igrače dan poslije mečeva, a na testiranju nakon pobjede nad Makabijem utvrđeno je postojanje pozitivnih testova.

Meč u Ljubljani trebalo je da bude odigran u neđelju, a ABA

liga je najavila da će novi termin biti određen u najskorijem roku.

– Košarkaški klub Crvena zvezda mts obavještava javnost, da su redovna PCR testi-

ranja prvog tima, stručnog štaba i menadžmenta kluba, koja su obavljena u četvrtak pred put na utakmicu ABA lige sa ekipom Cedevita Olimpije u Ljubljani, identifikovala četiri

Duško Ivanović najavio veliku borbu Baskonije u završnici evropske elite

Možemo u Top 8 Evrolige Duško Ivanović vjeruje u prolaz njegovog tima, španskog prvaka Baskonije, u Top 8 fazu Evrolige.

NBA: Nagitsi bolji od Klipersa u derbiju dana, Bruklin silan bez Hardena

Denver grabi ka vrhu Zapada Denver Nagitsi pobijedili su direktnog konkurenta za treće mjesto Zapadne konferencije Los Anđeles Kliperse 101:94, i to na njihovom terenu.

Ekipa iz Kolorada igra izuzetno, sada ima učinak 3018, a Klipersi 32-18. Ovog puta ,,grumenje“ je odigralo izuzetnu timsku partiju, u kojoj je najefikasniji bio bek Džamal Marej sa 23 poena, uz osam skokova.

Slavni centar Nikola Jokić je pored 14 poena imao po sedam skokova i asistencija, Porter je ubacio 20, Barton 19, novajlija iz Orlanda Gordon po 14 poena. Sveukupno pobjeda je bila zaslužena u meču u kom nije bilo neizvjesnosti u završnici.

Kliperse je predvodio Kavaj Lenard sa 24 poena uz 12 skokova i četiri asistencije. Man je dodao 18 a Džordž 17 poena. Rondo, Beverli i Ibaka nijesu nastupili za tim iz Los Anđelesa.

Lider Istoka Bruklin pobijedio je lako Šarlot na svom

terenu 111:89. Izostanak velike zvijezde Hardena, zbog lakše povrede zadnje lože, nije se osjetio, kao ni to što dugoročno na terenu nije superstar Djurent.

U ovom meču Džef Grin je ubacio 21, Irving i Džonson po 15, Šamet 17, Braun 14 a novajlija, veteran i slavni centar Lamarkus Oldridž 11 poena uz devet skokova i šest asistencija. Bila je to izuzetna timska partija uz odlična izdanja rezervista Netsa, koji sada imaju skor 34-15.

Netse na vrhu Istoka prati Filadelfija, koja je u gostima pobijedila Klivlend 114:94. Siksersi sada imaju skor 33-15. Rezervista Šejk Milton predvodio ih je sa 27 poena uz pet skokova i četiri asistencije.

Slavni centar Hauard dodao je 18 poena uz čak 15 skokova, a Kari je ubacio 19 poena. I bez startnog centra i prve zvijezde Embida, koji je u završnoj fazi oporavka, Siksersi su potpuno dominirali pod košem u ovoj utakmici. R. A.

Ekipa iz Vitorije, koju sa klupe predvodi slavni Bjelopoljac, ima skor 18-15 kolo prije kraja.

U direktnoj borbi za osmo mjesto su Real (18-14), Valensija (17-15) i Zenit (17-14). Baskonija je u četvrtak veče u produžetku dramatičnog meča poražena od Efesa.

- Propustili smo veliku priliku da napravimo možda i odlućujući korak ka plasmanu u Top 8 fazu, ali ono što je dobro u ovom trenutku, možemo do cilja i dalje. Da smo pobijedili Efes bili bi u dobroj poziciji, ali bi ponovo morali da savladamo Valensiju u gostima. Meč protiv Efesa su riješili detalji.

Dozvolili smo rivalu da postigne dvije trojke u momentu kada smo imala prednost od dva poena, a nijesmo bili u bonusu. Međutim, nema vremena za tugovanje. Okrećemo se duelu sa Valensijom, uložićemo i poslednji atom snage da stignemo do pobjede, a da li će to biti dovoljno za mjesto u četvrtfinalu, ostaje da se vidi – rekao je Ivanović.

Baskonija će 8. aprila gostovati španskom rivalu Valensiji u posljednjem 34. kolu regularR. A. nog dijela Evrolige.

pozitivna nalaza na virus kovid-19. U skladu sa zdravstvenim mjerama, svi sa pozitivnim nalazima, prema proceduri, stavljeni su na mjere kućne izolacije, a o novonastaloj situaciji, uz priloženu medicinsku dokumentaciju hitno je obaveštena i ABA liga.

KK Crvena zvezda mts zbog novonastale situacije neće biti u mogućnosti da otputuje u Ljubljanu na utakmicu 24 .kola ABA lige sa Cedevita Olimpijom, koja je na programu u neđelju, a o stanju oboljelih, i daljim aktivnostima prvog tima blagovremeno ćemo obavijestiti javnost - stoji u saopštenju beogradskog kluba.

Zanimljivo je da Zvezda i Cedevita Olimpija ove sezone nijesu igrali, jer je meč 11. kola, koji je trebao da se odigra u Beogradu odložen, a sada i duel 24. kola.

Kada nas čeka rasplet u ABA ligi, ostaje da se vidi...

R. P.

Barani već dogovorili nastavak saradnje sa sjajnim šuterom

Marko Jeremić još dvije godine u Mornaru

PODGORICA - Iako ih tek očekuju najveći izazovi i odlučujuća borba za plej-of ABA lige, Mornar je počeo da sklapa kockice za narednu sezonu. Sigurno je da će Marko Jeremić (1991, 192 cm) ostati u Mornaru još dvije sezone. To je potvrdio i njegov agent Davor Ristović.

Jeremić je u Bar stigao prošlog ljeta poslije trogodišnjeg boravka u FMP iz Železnika i odmah je postao jedan od najboljih šutera ne samo tima, već i ABA lige. Trenutno u ABA ligi ima 8,4 poena po meču (45,9 odsto za šut za tri), dok je u Evrokupu imao prosjek od 6,4 poena po utakmici.

Jeremić je debitovao za nacionalni tim Srbije u kvalifikacijama za Eurobasket kod selektora Igora Kokoškova.

R. P.

Završni turnir Kupa Crne Gore za košarkašice u ,,Bemax areni“

Podgoričanke jure 10. uzastopni trofej Kupa PODGORICA - Košarkašice Budućnost Bemaxa imaće priliku 12. aprila da osvoje 12. pehar Kupa, čime bi 10. godinu zaredom bile pobjednice ovog takmičenja.

Košarkaški savez potvrdio je da će i ove godine finalni turnir Kupa Crne Gore za seniorke biti održan u ,,Bemax areni“ i to 11. i 12. aprila. Za razliku od prethodnih sezona na završnom turniru neće biti Lovćena, koji je bio redovni finalista, a prvi put učesnik je novoformirani klub - ŽKK Podgorica. Međutim, zanimljivo je da je na klupi Podgorice

Cetinjanin Petar Stojanović, koji je prošle godine Lovćen doveo do finala.

Polufinala su na programu 11. aprila, a od 15 sati i 30 minuta na teren će podgorički klubovi - BKM i Budućnost Bemax, a

od 18 sati sastaće se Primorje i Podgorica.

Finale je 12. aprila od 18 sati.

Trofej brane košarkašice Budućnost Bemaxa, koje su prošle godine u finalu savladale Lovćen (77:50).

R. P.

Prva liga za rukometaše (17.

Korona od Tivtu borb

Veliko pojačanje za ABA ligaša

Dragan Milosavljević stiže u Megu

Dragan Milosavljević (31), doskora bek-šuter španske Unikahe, do kraja sezone igraće za beogradsku Megu.

ABA ligaš dobiće veliko pojačanje za završnicu sezone. Košarkaš iz Kruševca neće imati pravo nastupa u regionalnom takmičenju, ali će igrati u srp-

skoj KLS ligi. Tokom karijere Milosavljević, bek visok 198 centimetara, igrao je za Partizan, Albu i kragujevački Radnički. Dvostruki je ABA šampion, četvorostruki šampion Srbije i osvajač Kupa Njemačke.

Na Eurobasketu 2017. godine, u dresu Srbije, Milosavljević je osvojio srebrnu medalju. R. A.

Derbi 17. kola Prve lige za rukometaše između Komova i Lovćena, umjesto ovog vikenda, igraće se u drugom terminu.

Duel andrijevačkog i cetinjskog tima odgođen je zbog nekoliko slučajeva korona virusa u ekipi sa sjevera Crne

Arena

Subota, 3. april 2021.

Rukomet

23

,,Plave“ u prvom meču četvrtfinala LŠ dočekuju petostrukog šampiona i prvog favorita za trofej

Bez pardona na šampiona PODGORICA - Impresivni Đer stigao je u Podgoricu petostruki šampion Evrope, bez vidljivih slabosti najavljuje pohod na završni turnir i osvajanje šestog trofeja LŠ.

Na putu je Budućnost. Oslabljena, ranjiva zbog silnih okolnosti koje su ih od septembarskog starta LŠ uvele u turbulentnu sezonu. Na izmaku snage, u traženju prave igre, iznalaženja rješenja na raznim pozicijama (usljed serije povreda) naše šampionke ipak su uspjele početkom januara da se konsolidiju. Faktor iznenađenja odbranom ,,5-1“ i inat da željom prevaziđu sopstvene mogućnosti uveli su ih u dobar ritam. Na čelu kolone sa Bojanom Popović ,,padali“ su favoriti. Posljednji u osmini finala - mađarski FTC. Nekada proslavljena rukometašica unijela je šmek u igri Budućnosti. Dodala je milion začina i opustila ekipu na način da se ništa ne mora i da je sve moguće. Igračicama je vratila nadu, a one uzvratile na način koji bi mogao da obeća neke lijepe stvari u prvom četvrtfinalnom meču Lige šampiona.

NEMA PREDAJE

- Suvišno je trošiti riječi o Đeru. Trebalo bi mi baš puno vremena. Jasno je da su dominantni posljednjih deset godina, na svakoj poziciji imaju po nekoliko kvalitetnih igračica - nosioci igre svojih reprezentacija - napomenula je Popović.

Impozantna je serija mađarskog velikana u Ligi šampiona - 53 utakmice bez poraza! U sistemu koji je ,,naštelovao“ španski stručnjak Ambros Martin, a nastavio mađarski Gabor Dani, sve se zna, niko ne odstupa od zadatog i zanimljivo, ko god da obuče dres, prilagodi se igri. Zato je opisati igru Đera najlakše, kao što se najteže odbraniti.

Klikovac i Jauković ,,love“ F 4 Crnogorske reprezentativke Andrea Klikovac sa Bukureštom i Đurđina Jauković u dresu Bresta boriće se sa svojim ekipama za plasman na završni turnir Lige šampiona.

Vicešampion Rumunije danas će od 16 sati ugostiti debitanta u društvu najboljih - CSKA, a u francuskom derbiju, u istom terminu, Brest će biti domaćin Mecu.

6.368 golova postignuto je na dosadašnjih 116 mečeva – u prosjeku 55,05



Posljednjih 15 sezona Đer je učesnik četvrtfinala LŠ

VEČERAS U BEMAX ARENI (18h): Budućnost - Đer

17.

53 150

put Budućnost će igrati četvrtfinale LŠ po čemu je najuspješnija (Đer 15, Bukurešt 7, Rostov i Mec 5, Brest 3, Vajpers i CSKA 1)

je impresivna brojka bez poraza Đera u LŠ (45 pobjeda i osam remija), posljednji je bio 26. januara 2018. godine od Budućnosti u Pogorici (28:22)

Akcenat je na tranziciji, strpljivom napadu koji vode sjajne norveške reprezentativke Kristijansen, Oftedal i izuzetna Francuskinja Minko. Odlični su finteri i šuteri, mijenjaju ritam brzinom i na taj način lome odbrane. I naravno, tu je legenda kluba Amorim - neko ko je u svakom začinu mađarske ekipe.

I ostale pozicije su odlično pokrivene - Bratset i Edviž su na crti, sa najboljim mađarskim krilima, te

izuzetnim golmankama i najiskusnijom Lejno.

- Znamo sve o Đeru i upravo mečeve sa ovakvom ekipom doživljavamo kao nagradu.

Ovakvi dueli se igraju bez opterećenja i bilo kakvog pritiska. Nemamo pravo bilo šta da očekujemo, želimo da igramo najbolji rukomet, jer smo zaslužili. Đer je veliki favorit, imamo to u svojim glavama, a bez obzira na takav kvalitet, ulazimo otvorenog srca, spremni da se borimo

7. kolo)

dgodila derbi, u ba za peto mjesto

golova postigle su najefikasnije Norvežanka Kristijansen (76) i Francuskinja Minko (74)

do posljednjeg minuta.

Unaprijed se nikad ne treba predavati. Treba sanjati, jer pravi igrači ne izlaze na teren da izgube meč sa manjom razlikom - poručila je Popović.

ODBRANA KAO SAT

Ne tako davno Popović je pričala da je lakše pripremati bekove Đera od bekova FTC-a, pa je pojasnila tu izjavu: - Đer je drim tim - mašinerija

Gore.

Zbog toga bi najzanimljiviji duel današnje runde trebalo da se odigra u Tivtu, između Partizana 1949 i Mornara 7.

Barani su na petoj poziciji, posljednjoj koja vodi u Mini ligu za prvaka, sa tri boda i utakmicom

14 10 10 9 6 6 4 2 0

0 1 0 1 0 0 1 1 0

0 3 4 5 8 9 8 11 13

458:345 394:359 436:352 400:366 379:406 406:416 318:350 353:462 316:404

28 21 20 19 12 12 9 5 0

više od domaćina.

U konkurenciji za Mini ligu za prvaka je i Rudar, koji će dočekati Danilovgrad.

Budvanska rivijera je veliki favorit na gostovanju Jedinstvu.

U ovom kolu slobodno je Berane 1949.

Ne. K.

šteđeti, ali zbog manje rotacije, problem zamora u napadu (reflektovalo se kroz veliki broj dvocifrenih tehnički grešaka u prethodnim mečevima) je nešto što brine pred prvi četvrtfinalni okršaj. Uz sve to, Budućnost ne može da računa na kapitenku Majdu Mehmedović, pauzu je napravila srednji bek Itana Grbić (danas završava sa injekcijama), a pitanje je, i pored dobre volje, hoće li Tatjana Brnović biti spremna, u kratkom periodu, da pomogne ekipe.

- Itana od poneđeljka nije na treninzima. Teška situacija jer je jedini srednji bek, pored dvije djevojke od 18 godina.

Bez Itane se bilo teško pripremati, ali ćemo probati da je ubacimo u sistem. Ne vjerujem da ćemo sa Tanjom rizikovati i pored velike želje.

Možda bude dio tima, a za n a re d n u n e đ e l j u ć e m o razmisliti. Mislim da treba slušati struku.

A. MARKOVIĆ

Izuzetno sam motivisan i počastvovan

17.00 - Partizan 1949 - Mornar 7 17.00 - Rudar - Danilovgrad 18.00 - Jedinstvo - B. rivijera Odgođeno Komovi - Lovćen Slobodno je Berane 1949 14 14 14 15 14 15 13 14 13

Đer ima 11 internacionalki četiri su norveške reprezentativke

NA NOVOM ZADATKU: Dragan Adžić imenovan za selektora Slovenije

Raspored i tabela

1. Lovćen 2. Komovi 3. B. rivijera 4. Berane 5. Mornar 6. Rudar 7. Partizan 8. Danilovgrad 9. Jedinstvo

sa druge strane. U važnim mečevima spremniji su da odgovore pritisku od igračica iz FTC-a. U tom dijelu su neprikosnoveni. Imaju manju rotaciju od FTC-a, ali i sa time čime raspolažu imaju šta da pokažu. U svakom slučaju, spremali smo ih kao što smo se spremali za FTC. U prethodna dva meča grupne faze Lige šampiona Đer je bio bolji od Budućnosti. U Mađarskoj je u trijumfu od 34:29 Minko završila meč bez promašaja devet od devet, a Oftedal je šutirala 11-10.

U Podgorici (21:26) ponovo je francuska reprezentativka dominirala sa šest, a sa golom manje meč završila Kristijansen. Brojke pokazuju da se sve vrti oko bekova i to oko trougla pred kojim će odbrana ,,plavih“ morati da djeluje kao sat. Od Nikoline Vukčević puno će zavisiti, a veliki teret i opterećenje kasnije za napad biće na Alison Pino i Emu Ramusović. U defanzivi se Budućnost ne smije

33 

gola po utakmici učinak je mađarske ekipe

PODGORICA - Dragan Adžić novi je selektor Ženske rukometne reprezentacije Slovenije.

Crnogorski stručnjak na klupi reprezentacije Slovenije, debitovaće 17. aprila protiv Islanda u prvom meču baraža za odlazak na Svjetsko prvenstvo.

Adžić je u novembru prošle godine podnio ostavku na mjesto trenera rukometašica Budućnosti. U januaru 2010. godine Adžić je naslijedio Đula Žigu i iste sezone osvojio Kup pobjednika kupova. Najuspješniji je trener u istoriji podgoričkog kluba, sa kojim je dva puta osvojio Ligu šampiona -

2012. i 2015. godine. Vodio je žensku rukometnu reprezentaciju Crne Gore od 2010. do 2017. godine. Osvojio je zlato na Evropskom prvenstvu i srebro na Olimpijskim igrama.

- Vođenje slovenačke reprezentacije donosi veliki izazov. Izuzetno sam motivisan i istovremeno počastvovan.

Kao dobar prijatelj mnogih slovenačkih stručnjaka sa kojima sam sarađivao u prošlosti, imam puno informacija o vrhunskom radu

izabranog tima posljednjih godina. Potrudiću se da se nastavi priča na izuzetno kvalitetnim temeljima i da zajedno postižemo željene rezultate. Biće važno svakodnevno da radimo i podignemo individualni nivo sposobnosti igračica i da ih podstaknem da pokažu svoj pravi karakter i kvalitet.

Istovremeno gradeći homogenu ekipu koja će biti još konkurentnija ostalim najboljim nacionalnim timovima - kazao je Adžić. A. M.

24

Arena

Sportski miks

Subota, 3. april 2021.

Jadran i Primorac od 18 sati stavljaju tačku na drugi krug prvenstva za vaterpoliste

Počelo polufinale plej-ofa za odbojkašice

,,Galebice“ povele trku

POLUFINALE UVERTIRA ZA PLEJ-OF

PODGORICA - Jadran i Primorac danas od 18 sati odigraće posljednji, zaostali meč drugog kruga domaćeg prvenstva. Utakmica nema rezultatski značaj, jer su Kotorani pred polufinalnu seriju osigurali startnu poziciju. Jadran je drugi, Budva treća, a Kataro četvrti. Novljani su 29. i 30. marta savladali Budvu (14:5) i Kataro (8:6), takođe u zaostalim mečevima.

Polufinalni dueli se igraju na dvije pobjede, a terminu su 10/11. i 14/15. april, a eventualne majstorice su 17. aprila. Finalna serija počinje 28. aprila, igrće se sa tri pobjede, a za treće mjesto termiA. M. ni su 21, 24. i eventualno 27. april.

Galeb Albatros

3 0

BAR – Dvorana: ,,Topolica“.

Odigrano bez prisustva publike: Sudije: Mitrović, Vučinić. Rezultat po setovima: 25:22, 25:14, 25:15.

GALEB: Bojić 8, Krivokapić 1, Dragojević 1, Đurašić, Labović (libero), Petranović 12, Knežević, Kovačević, Tuševljak 6, Vukčević 20, Mašanović (libero), Medin, Vlaović 3.

ALBATROS: Trajković 4, Ćirović, Bijelović, Lisičić,

Večeras u Budvi muško polufinale

Druga utakmica drugog polufinala plej-ofa za odbojkaše, između gradskih rivala Budve i Mediterana, igra se večeras od 18.30 časova u dvorani Sportskog centra ,,Rea“ u Budvi. U prvom susretu Budva je slavila 3:0 i opravdala ulogu favorita.

U finale se već plasirala Budućnost volej, koja je u dva susreta bila bolja od Mornara.

Dragović, Ćirović (libero), Dragović (libero), Obradović 7, I. Samardžić Pecelj 2, M. Samardžić Pecelj 7.

Galeb je napravio prvi korak ka novom finalu u ovoj sezoni – aktuelni osvajač Kupa Crne Gore je na svom

terenu porazio Albatros sa 3:0 i opravdao ulogu favorita na startu polufinalne serije plej-ofa za odbojkašice.

Drugi meč serije do dvije pobjede igra se u utorak u Herceg Novom (19 sati).

Eventualna majstorica bi se igrala ponovo u Baru.

Danas se u Baru igra prvi meč drugog polufinala, od 16 sati se sastaju Luka Bar i Morača. ,,Sirene“ su dobile oba duela u ligaškom dijelu, u Podgorici sa 3:1, a u Baru sa 3:2.

S. J.

Rubljov Grend slem džudo turnir u Antaliji i Hurkač Gardašević za finale zaustavljen u Majamija prvom kolu Ruski teniski talenat Andrej Rubljov pobijedio je Amerikanca Sebastijana Kordu 7:5, 7:6 u dramatičnom meču četvrtfinala mastersa u Majamiju.

Rival u polufinalu biće mu Poljak Hubert Hurkač. Teniser koji je na mastersu 26. nosilac je iznenadio izrazitog favorita Stefanosa Cicipasa. Protiv drugog nosioca uspio je da izbori trijumf 2:6, 6:3, 6:4.

PODGORICA - Nebojša Gardašević u prvom kolu završio je nastup na Grend slemu u Antaliji.

Crnogorski džudista je na startu takmičenja u kategoriji do 81 kilogram, gdje je nastupilo 47 takmičara, poražen od Muse Šimšeka iz Turske. Turski borac već u narednoj rundi eliminisan je od Moldavca Dorina Gotonoage.

Danas, posljednjeg takmičarskog dana na tatami će Novo Raičević do 90, Danilo Pantić do

Barti u finalu Majamija Ešli Barti, prva teniserka svijeta, slavila je u polufinalu WTA turnira u Majamiju protiv Eline Svitoline 6:3, 6:3.

Slavna Australijanka odigrala je odlično, budući da se borila sa povredom mišića stomaka od početka duela. Protiv Ukrajinke Svitoline prethodno je pobijedila samo jednom u šest mečeva.

Naredna rivalka za Barti, koja je u usponu forme, biće pobjednica duela Andreesku – Sakari. U Majamiju prva igračica na planetarnoj WTA listi osvojila je titulu 2019. godine.

100 i Jovana Peković do 78 kilograma.

U trećem kolu prvog dana je eliminisan Jusuf Nurković u kategoriji do 66 kilograma, nakon pobjeda protiv Nejtana Kaca iz Australije i Argentinca Tala Almoga.

U trećoj rundi takmičenja poražen je od osvajača zlatne medalje, Španca Alberta Martina Gaitera.

R. P.

IN MEMORIAM

Melanija Meke Erdevički Juče je u 80. godini preminula Melanija Meke Erdevički (rođena Andrić).

Otišla je jedne od najboljih plivačica u istoriji PVK Jadran. Poznata ,,prsašica“, državna rekorderka i reprezentativka velike Jugoslavije, bila je članica čuvene Jadranove ženske štafete 4 x 100 mješovito.

Mekini i rezultati njenih drugarica su u to vrijeme, krajem 50-ih i početkom 60ih godina prošlog vijeka bili nedostižni i one su dominirale na prostorima bivše Jugoslavije. Bila je član Jadranove plivačke ekipe koja je osvojila titulu prvaka Jugoslavije u Kranju 1959. godine.

Uvijek skromna i nasmijana,

zaljubljena u vodu i plivanje ostala je do posljednjih dana svog života. Svakodnevno jutarnje plivanje, ljeti u moru, zimi u bazenu, ispunjavalo je i činilo srećnom.

U njenom Jadranu odlazak Erdevički primili su sa velikom tugom i istakli da ostaje velika praznina, za plemenitom i primjernom osobom, vrhunskom plivačicom, počasnim članom kluba. Klub će njegovati uspomene i sjećanja na izuzetnu plivačicu i izražava veliku zahvalnost za sve što je učinila, a učinila je mnogo za naš i njen Jadran.

Sjećanje

Godina od smrti Miška Markuša Prije godinu, poslije teške bolesti, u 66. godini umro je Mihailo Miško Markuš, nekadašnji vrhunski sportista Crne Gore.

Markuš je bio višegodišnji prvotimac Džudo kluba

Budućnost iz Podgorice, koji je nastupao u saveznoj ligi SFR Jugoslavije. Njegov doprinos rezultatima ovog kluba i razvoju džudo sporta je veliki.

Uvijek primjeran sportista,

pripadao je generaciji koja se ovim sportom bavila isključivo iz ljubavi.

Ostaju nezaboravni utisci, lijepa sjećanja i zahvalnost za njegov doprinos razvoju džudoa.

Feljton

Subota, 3. april 2021.

25

17.

SRPSKO KIDISANJE NA CRNU GORU

Bogu ne trebaju anarhističke organizacije – u ime naroda Pseudo-oslobodilačko i prevrtljivo južnoslovensko „ujedinjenje“ okončalo se rigidnom srpskom monarho-fašističkom despotijom: „Pre ću dozvoliti rasturanje Jugoslavije, nego jugoslovensku federaciju“ otvoreno se inatio srpski diktator. Zbog toga su 1928. u Skupštini Kraljevine, za vrijeme zasijedanja „odstrijeljena“ trojica vodećih hrvatskih zastupnika!

» Piše: Čedomir DRAŠKOVIĆ Srbija tradicionalno lako mijenja percepciju, i brzo se „šalta“. Kad to i urodi „plodom“, to su mahom privremene i opsjenarske „dobiti“. Neiskrenost kao politički marifetluk, spontano klizi u zlobu, a ona i samom (do)nosiocu – uporno (kao rđa gvožđe) razjeda dušu.

Neizvjesne, ali uglavnom dramatične smjene dominantnih uticaja velikih sila, za takvu politiku znači i automatsko žrtvovanje često ključnih ideologa i političkih autoriteta (poput I. Garašanina, N. Pašića, V. Đorđevića, a dugo svemoćni operativac Dimitrijević-Apis je čak zvanično strijeljan). I opet, kao da se ništa suštinski nije desilo, što šteti osnovnoj rodoljubivoj „energiji“ Srbije: da ne odustaje od tutorisanja pa i dugoročnog terorisanja većeg dijela Balkana.

Stalno treba isticati, i ponavljati uporno (maltene automatizovano) „srpsko srljanje u prošlost“. Počevši, recimo, od olakog junačenja – uzaludnog zalijetanja Srbije 1876. godine da oslobađa Bosnu. Pa imperijalne diobe teritorijalnog „plijena“ sa dojučerašnjim saveznicima Bugarima (u II balkanskom ratu). Te srpskim zavjerenicima „crnorukcima“ – izmanipulisanim „mladobosancima“ za onakav zločinački početak I svjetskog rata. Preko pseudo-oslobodilačkog i prevrtljivog južnoslovenskog „ujedinjenja“ u rigidnu srpsku monarho-fašističku despotiju: „Pre ću dozvoliti rasturanje Jugoslavije, nego jugoslovensku federaciju“ otvoreno se inatio srpski diktator. Zbog toga su 1928. u Skupštini Kraljevine, za vrijeme zasijedanja „odstrijeljena“ trojica vodećih hrvatskih zastupnika! Dalje, ideolozima „srpskog sveta“ je 1991. (kao naručena) došla i ona „nerazjašnjena“ pogibija srpskog svata na sarajevskoj Baš-čaršiji. Poslije čega je gru-



U Crnoj Gori odavno traje jedna od najgorih međuljudskih kvalifikacija: „Uzeli žito, obraz izgubili!“ Dešavalo se, znači, i ranije: za „bagaš“, ili „star“ žita – izgubili obraz. Izdali Crnu Goru!

Tada je to uglavnom bilo zbog nemaštine, najvećeg krvnika za opstanak crnogorskog naroda!

Dio Njegoševe biblioteke



Bilo bi nam mnogo bolje kad bismo više znali o Tolstoju, Dostojevskom, Njegošu. Jer bi nas vrlo ubjedljivo uputili u (nažalost) sumornu istinu o crkvi: kao izvještačenoj i odnarođenoj instituciji! „Učenje crkve je laž, praznovjerje, i vradžbine…

Sve tajne smatram niskim, grubim vradžbinama, koje nijesu u skladu sa pojmom boga i hrišćanskih učenja“, govorio je (između ostalog) nedostižni duhovni džin iz Jasne Poljane

nuo priželjkivani i pripremani (sve)srpski pogrom na SFR Jugoslaviju. Pa gaženje i komadanje Bosne i Hercegovine. I „osveta“ Kosova – Kosovu? „Desilo se“, čak, da je bio organizovan i tzv. Sedmi bataljon u Crnoj Gori…

I danas sve te „elite“ – počev od predstavnika vlasti (listom i opozicije), SPC, vojske, zatim medijske i palanačke čaršije, do vrlo evidentnog dijela pseudo kulture i kvazi nauke – ponašaju se veoma angažovano, potpuno iracionalno. Bez odgovornosti, mimo istine! Bez savjesti, i bez moralnog „uzemljenja“. Rezultat neshvatljivo konfuzan, i gotovo tragičan.

Kad se narod dugo i planski pretvara u „šikaru bića“, u „kolektivno nesvjesno“, u etički i etnički bašibozuk – dočeka se ono najsloženije i najneizvjesnije: kako taj narod vratiti u mentalnu normalu!? Kako mu resetovati moralno zdravlje?

Kako ga vratiti izvornoj du-

hovnosti i zdravoj vjeri, koja počiva na ličnom miru i toleranciji, suzdržanosti i (hrišćanskom) poštovanju drugog!

Kako se distancirati i spasiti od religije obmane, udružene sa državnom politikom beskonačnih vašarskih „iluminacija“, „mađioničarskih“ trikova, i običnih društvenih prevara i podvala? Naročito u ovoj zadnjoj fazi vulgarizovanja javnosti, i tragične pandemije – crkvenjačke i ukupne velikosrpske inferije po Crnoj Gori, sve su mi prisutnije riječi jednog od vodećih srpskih intelektualaca, koji je (preneražen ukupnom društvenom i političkom situacijom u Srbiji) svojevremeno zaključio: „Bog me je prosvetlio da u njega – zbog njegovih ovozemaljskih pastira – ne verujem“.

Klovnovska vlast, i njen duhovni satelit – uglavnom rade po inerciji, rutinski, a dominantno: „Napamet lažu“!

Listom podržavani od javnih

Dragutin Dimitrijević Apis (peti s desna ) sa Crnorukašima

medija, dijela kulture, nauke…

Najmudriji kažu da „bogu ne treba ništa osim istine“! Ni velika „vještina“ i moć „Velikog poglavice“, ni naklonjeni mu sveti duh, ni tušta i tma – „vjernoga naroda“. Niti gungula po ulicama, ni onoga licemjernoga praktikanskoga svijeta na litijama SPC. Uglavnom, bog je najdalji upravo od onih – ideološki odlutalih i politički „potopljenih“ duša. Bogu ne trebaju anarhističke organizacije – u ime naroda? Ni politička religija, kao posebna drama apsurda. Za dobrog boga treba samo strpljenja, nesebičnosti, i iskrenog nadanja. I vjerovanja u sebe. I u komšiju… Ovih dana, jedno veliko (bivše) sportsko ime Beograda, hoće valjda da se pošto-poto zadrži u društvenoj eliti, ili jednostavno „ćera modu“. Počeo da se prenemaže na nekom TV kanalu, kako – uporno „traži boga u sebi“. Kao da je teško spoznati da je ideja boga – ideja dobra! I ko traži boga, prvo treba da dođe do čovjeka u sebi.

Bilo bi nam mnogo bolje kad bismo više znali o Tolstoju, Dostojevskom, Njegošu. Jer bi nas vrlo ubjedljivo uputili u (nažalost) sumornu istinu o cr-

kvi: kao izvještačenoj i odnarođenoj instituciji! „Učenje crkve je laž, praznovjerje, i vradžbine… Sve tajne smatram niskim, grubim vradžbinama, koje nijesu u skladu sa pojmom boga i hrišćanskih učenja“, govorio je (između ostalog) nedostižni duhovni džin iz Jasne Poljane.

A Njegoš ne samo što je svega 2 – 3 puta godišnje „ulazio u crkvu“, što nije nosio (ne mantiju, nego!) „crkvene aljine“, što je prevashodno (zbog crnogorske sirotinje, i skromnijeg „bira“) – „pritezao popove u pristojnosti“, što je ovjekovječio – upravo onakvog – popa Mića (ne kao jedinku, već kao pojavu i dio „institucije“). Što je još od 1838. godine živio u svom dvorcu, Biljardi (prvoj takvoj građevini na Cetinju, poslije dvorca I. Crnojevića), a ne u Cetinjskom manastiru.

Te što je samo svjetovne knjige izdvojio iz bogate Manastirske biblioteke, i prenio ih u Biljardu. Zar nije pogranično problematične i „nerentabilne“, poznate manastire Maine i Stanjeviće prodao Austriji (koji su ranije bili povremeno i posebno važni zbog bogatih okolnih ispaša, za vladiku Savu naročito). Sve to, i još mnogo drugog, suštinskog – jer je njegova genijalna duhovnost bila ovozemaljska, poetska i filozofska, a ne crkvena, religijska i metafizička.

„DUPLJACI“ SU PREVRTLJIVI I NEPOUZDANI; A JOŠ KAD SU I „DEŠNJACI“ – ETO ZLIH I NAOPAKIH LJUDI

Manastir i Biljarda sredinom 19. stoljeća

Ljudi su poput mrava! Lako se uzvrpolje u svom mravinjaku…

Ali ljudi haotičnije gube „horizont“, i sopstvenu stvarnost!

Na mrave se ne može uticati.

Niti im se mijenjati „istina“, navike, obaveze (osim razvaljivanjem mravinjaka). Mravi nemaju „dušu“, pa ni (ne)iz-

vjesnog (ne)prijatelja. Sićušni su, a ne upadaju u klopku „sudbine“? Najljepše što može da se kaže za dvonogo „savršenstvo“ je: „Vrijedan kao mrav!“ Koje će, nažalost, često gubiti ovaj „dvoboj“ – jer je: „Grabljiv kao jazavac“…

U Crnoj Gori odavno traje jedna od najgorih međuljudskih kvalifikacija: „Uzeli žito, obraz izgubili!“ Dešavalo se, znači, i ranije: za „bagaš“, ili „star“ žita – izgubili obraz. Izdali Crnu Goru! Tada je to uglavnom bilo zbog nemaštine, najvećeg krvnika za opstanak crnogorskog naroda! Glad i „gladna vremena“ bila su najsloženija i najteža socijalna priča Crne Gore. Zbog čega je ovaj prostor jedva opstajao, na biološkom minimumu – odlivan brojnim iseljavanjima, i iseljeničkim talasima. (I danas socijalni i sociološki oportunizam sa razlogom usporava i banalizuje razvoj crnogorskog društva).

Nekad, već dosta davno, kad bi, skadarski paša (planski) isturio žito na granicu prema Crnoj Gori, zvanično Cetinje bi „zabavio o velikom jadu“. Zaborave mnogi ondašnji gladni mučenici ( još lakše sadašnji prpošni „mekinjaši“) – na lični ponos i ljudsko dostojanstvo.

Ne dotiče ih se izdaja otadžbine, iako je to bila najveća, istorijska sramota. Mada, grijeh je upoređivati ondašnje „puke“ siromahe – bez „oke“ žita u kući, sa „novovjernim“ razularenim duhovnim praznovima, kojima je vazda i svega malo.

- Najteže je majci sa đecom – oko prazne trpeze!

Danas hara pustolovna obijest, sebičnost, inat. I „tehnićki“ usavršena, vješto dozirana „patriotska“ galama. Uz teatralnu podršku „kanonske“ strasti ispražnjenih duša… I paradnu rasprodaju skorojevićkih „mahlija“ – labudovog leta moralnog.

(Nastavlja se)

26

Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

CRNA GORA JAVNI IZVRŠITELJ VIDAK LATKOVIĆ Bajova 127, ulaz 1/stan 5, Prijestonica Cetinje tel: 041241315, mob: 067041144, email: vidak.latkovic@t-com.me, RAD SA STRANKAMA: 09,00 – 12,00 Pos. Br. I.br.2475/2020

Na osnovu člana 24, i 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl.list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine OPŠTINE BAR

Na osnovu člana 336, 337, 341 i 342 Zakona o svojinsko pravnim odnosima (“Službeni list Crne Gore” broj 19/09) Javni izvršitelj Vidak Latković, u pravnoj stvari hipotekarnog povjerioca ERSTE BANK AD PODGORICA, ul. ARSENIJA BOLJEVIĆA 2A, Podgorica, koga zastupa AOD “ČVOROVIĆ, MINIĆ I RADUNOVIĆ”, adr. Studenska bb, City kvart lamela 3/5, broj 27 , protiv kreditnog dužnika MARKO VUJOVIĆ, BAJOVA 49, Cetinje i hipotekarnog dužnika VUJOVIĆ ZORKA, DONJE POLJE 34, Cetinje radi naplate novčanog potraživanja, vr.spora: 33.796,56 €, dana 30.03.2021. godine, objavljuje

OBAVJEŠTENJE O VANSUDSKOJ PRODAJI Prva vansudska prodaja nepokretnosti hipotekarnog dužnika VUJOVIĆ ZORKA, DONJE POLJE 34, Cetinje , održaće se putem javnog nadmetanja dana 17.05.2021.godine, sa početkom u 12:00 časova, u prostorijama Javnog izvršitelja Vidaka Latkovića koje se nalaze na adresi Bajova 127, ulaz 1/stan 5, Prijestonica Cetinje.

Predmet vansudske prodaje su nepokretnosti upisane u LN 198, KO Cetinje I, PJ Cetinje, i to : kat.parcela br. 4425/1, broj zgrade 1, potes Gruda, pomoćna zgrada, površine 27 m2; kat.parcela br. 4425/1, potes Gruda, njiva 5 klase, površine 121 m2; kat.parcela br. 4426/1, potes Gruda, pašnjak 6 klase, površine 318 m2; kat.parcela br. 4426/10, potes Gruda, građevinska parcela, površine 4 m2 sve upisano u A list nepokretnosti, svojina Vujović Zorke u obimu prava 1/1; kat.parcela br. 4425/1, broj zgrade 1, pomoćna zgrada,prizemna zgrada, površine 27 m2, sa PD1- nestambeni prostor, prizemlje, površine 20 m2, sve upisano u V list lista nepokretnosti, svojina Vujović Zorke u obimu prava 1/1. , na kojim nepokretnostima je u korist Hipotekarnog povjerioca konstituisana hipoteka osnovom Ugovora o hipoteci II OV.BR. 22/11 OD 17.06.2011.godine, radi obezbjeđenja potraživanja Hipotekarnog povjerioca prema kreditnom dužniku osnovom Ugovora o kreditu br.

LD/09229/00065 od 19.08.2009.godine. sa anexom br. 01/11. od 17.06.2011.godine.

Procijenjena vrijednost i početna prodajna cijena navedenih nepokretnosti iznosi 22.000,00€.

Ukupan iznos novčanog potraživanja po navedenom ugovoru o kreditu iznosi 33.796,56€ uvećan za zakonsku zateznu kamatu počev od 26.12.2020.godine pa do konačne isplate.

Procijenjeni realni troškovi prodaje i drugi izdaci nastali od početka postupka namirenja iznose 1.500.00€.

Pravo da učestvuju na javnom nadmetanju imaju lica koja prije početka postupka prodaje uplate depozit za učešće na javnom nadmetanju u iznosu od 10% od početne prodajne cijene nepokretnosti sa svrhom uplate “depozit za učešće u javnom nadmetanju” na račun javnog izvšitelja 520-13573-96 kod Hipotekarne banke AD Podgorica. Učesnici javnog nadmetanja su, uz prijavu, dužni da dostave dokaz o uplati depozita i lične podatke, i to za fizička lica: ime i prezime, adresu stanovanja, matični broj i kopiju lične karte, a za pravna lica: naziv, sjedište i izvod iz CRPS-a. Prijave se podnose javnom izvršitelju Vidaku Latkoviću na adresi Bajova 127, ulaz 1/stan 5 Cetinje, najkasnije dva dana prije dana prodaje. Prijave moraju biti zapečaćene uz naznaku “za javno nadmetanje - ne otvaraj”. Prijave pravnih lica moraju biti ovjerene pečatom i potpisom njihovog ovlašćenog lica. Lica čija su prijave neblagovremene i neuredne ne mogu učestvovati u javnom nadmetanju. Smatraće se da su uslovi za javnu prodaju ispunjeni ako se u naznačeno vrijeme prijavi makar jedan učesnik koji ponudi iznos početne cijene.

Predmetne nepokretnosti prodaće se licu koje na javnom nadmetanju ponudi najvišu cijenu. Najbolji ponuđač-kupac je dužan da u roku od 15 dana od dana prodaje položi cjelokupnu cijenu za koju je kupio nepokretnosti u depozit na račun javnog izvšitelja 520-13573-96 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, nakon čega je javni izvršitelj ovlašćen da u roku od 8 dana od dana isplate cjelokupne kupoprodajne cijene u ime Hipotekarnog dužnika potpiše ugovor kojim se svojina na nepokretnostima opterećenim hipotekom prenosi na kupca i da ovjeri svoj potpis na tom ugovoru.

Ukoliko najbolji ponuđač-kupac ne isplati kupoprodajnu cijenu u propisanom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu ili ne zaključe Ugovor o kupoprodaji sa Hipotekarnim povjeriocem u navedenom roku, javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. Depozit ponuđača sa kojim je zaključen ugovor o kupoprodaji se zadržava i uračunava u kupoprodajnu cijenu, a ostalim ponuđačima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime depozita nakon zaključenja nadmetanja.

Troškovi prenosa nepokretnosti (porez, takse i ostali troškovi prodaje) padaju u cjelosti na teret kupca.

Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti od ovlašćenog lica koje sprovodi postupak vansudske prodaje-javni izvršitelj Vidak Latković , ul. Bajova 127, ulaz 1/stan 5 Cetinje, ili putem telefona: 041241315, mob: 067041144, email: vidak.latkovic@t-com.me.

U Cetinju, dana ¬30.03.2021. godine Ovlašćeno lice JAVNI IZVRŠITELJ Vidak Latković

OBAVJEŠTAVA ZAINTERESOVANU JAVNOST - Da je Mušović Ćazim, Črvanj bb, Bar, i Zlatičanin Veljko, Sutomore, donjeto Rješenje br.UPI -14-322/21-4 od 02.04. 2021god. kojim je data saglasnost na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje Hotel 4*, investitora Mušović Ćazima, i Zlatičanin Veljka koji se planira graditi na urbanističkoj parceli UP 97, odnosno kat. parcele br.2226/2, 2226/4, 226/5, i djelovi kat. parcela br.2223/2, KO Sutomore, Dup-Zelen, opština Bar. U sprovedenom postupku procjene uticaja na životnu sredinu utvrdjeno je da Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za projekat »Hotel 4*,« koja se planira graditi na urbanističkoj parceli UP 97, odnosno kat. parcele parcele br.2226/2, 2226/4, 2226/5, i djelovi kat. parcela br.2223/2, KO Sutomore, Dup-Zelen, opština Bar, urađen u skladu sa Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu i da sadrži definisane mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu.

Rješenjem o davanju saglasnosti utvrđena je obaveza nosioca projekta da projekat za »Hotel 4*,« realizuje u svemu prema mjerama zaštite životne sredine utvrđenim u Elaboratu procjene uticaja, a koje se odnose na: - Mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja u toku izvođenja radova, u toku funkcionisanja projekta, u slučaju akcidenta i - Program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu.

U vezi sa navedenim možete izvršiti uvid u gore navedeno Rješenje u prostorijama Sekretarijata za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, Bulevar Revolucije broj 1, kancelarija broj 263, II sprat, radnim danima od 11 do 15 časova.

Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Glavnom Administratotu Opštine Bar u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obavještenja. Žalba se ulaže preko ovog Sekretarijata.

Na osnovu član 13. Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl.list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine OPŠTINE BAR

OBAVJEŠTAVA ZAINTERESOVANU JAVNOST da su »Mušović Ćazim i Zlatičanin Veljko« iz Bara, podnijeli zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Elaborata za projekat - Hotel 4*, II faza, investitora Mušović Ćazim i Zlatičanin Veljko, koji se planira graditi na urbanističkim parceama UP 96, i 97, odnosno kat. parcele br.2223/3, 2226/4 i djelovi kat. parcela br.2223/2, 2226/2, i 2226/5 Dup Zelen, KO Sutomore, opština Bar. U vezi sa navedenim pozivamo Vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Sekretarijata za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, Bulevar Revolucije broj 1, kancelarija broj 263, II sprat, radnim danima od 11 do 15 časova.

Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, je 5 radnih dana na adresu Sekretarijat za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine, od dana objavljivanja obavještenja u dnevnom listu koje izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem ovog projekta.

Ivm.br.1122/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Hodžić Dželala iz Ulcinja, ul.26.novembra bb, na osnovu vjerodostojne isprave - mjenice, donio je dana 01.04.2021.godine

I.br.1213/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Pelinku Fadila iz Ulcinja, na osnovu izvršne isprave, donio je dana 01.04.2021.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI

ZAKLJUČAK O PRODAJI

I ODREĐUJE SE osma prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Listu nepokretnosti br.5352 KO Ulcinj, označene kao kat.parc. br.3820, livada 2.klase u pov. od 129m2; kat.parc.br.3820, šume 4.klase u pov. od 109m2; kat.parc.br.3820 br. zgrade 1, porodična stambena zgrada u pov. od 50m2; kat.parc. br.3821/1, šume 4.klase u pov. od 591m2; kat.parc.br.3821/2, šume 4.klase u pov. od 36m2, kat.parc.br.3821/3, šume 4.klase u pov. od 20m2; kat.parc.br.3823/2, šume 4.klase u pov. od 54m2; kat.parc.br.3823/3, šume 4.klase u pov. od 45m2; kat.parc.br.3823/4, šume 4. klase u pov. od 995m2, kat.parc.br.3823/5, šume 4.klase u pov. od 37m2.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 26.04.2021.godine u 11,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova.

III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je rješenjem lvm.br.1122/15 od 09.10.2019. godine i iznosi ukupno 317.200,00 eura.

IV Na ovom ročištu za prođaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod iznosa duga. Stranke i založeni povjerioci mogu se sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja, pred kojim teče postupak izvršenja, da se nepokretnost može prodati putem javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 510-87619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.04.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I ODREĐUJE SE dvadesetosma prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Ln.br.3239 KO Ulcinj, označene u A listu kao kat.parcela.br.6830, neplodno zemljište u pov. od 460m2, kat.parc.br.6830 br. zg.1, porodična stambena zgrada, površine 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, površine 135m2 - V listu kao kat.parcela br.6830 br.zg.1, stambeni prostor, PD1, površine P 97m2, kat.parc. br.6830 br.zg.1, stambeni prostor, PD2, površine P1 83m2.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 26.04.2021.godine u 14,30 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova.

III Vrijednost predmetne nepokretnosti utvrđena je na iznos od ukupno 311.000,00 eura.

IV Na ovoj prodaji za prodaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti ali ne ispod iznosa duga.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 510-87619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.04.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

Mali oglasi

I.br.1688/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnih povjerilaca Živanović Ilije, Čapunović Ljiljane i Živanović Ivane iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Vukoslavčević Esme iz Ulcinja, radi diobe prodajom nepokretnosti, na osnovu izvršne isprave-rješenja Osnovnog suda u Ulcinju Rs.br.27/08 od 03.07.2009.godine, donio je dana 01.04.2021.godine

NEKRETNiNE PRODAJEM kvalitetan stan od 32 m2, prizemlje (ekstra bašta 35 m2, i avlija 30 m2 koja se otvara za parkiranje kola plus šupa napravljena kao kuhinja).

Ulica Georgija Dimitrova 58. Konik.

Tel. 068/040-754 1

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE pedesetdruga prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti koje su upisane u Ln.br.4048 KO Ulcinj, označene u A listu kao: kat.parc.br.2788 po kulturi dvorište u pov. od 135m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 1 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 128m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 2 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, po kulturi pomoćna zgrada u pov. od 23m2; te posebnih djelova objekta evidentiranih u V listu kao:kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 979, spratost P1 u površini od 128m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 1, spratnost P u pov. od 50m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD2, spratnost P1 u pov. od 86m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 2 PD 979, spratnost P u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 2, PD1 spratnost P u pov. od 18m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, PD982, spratnost P u pov. od 23m2, II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 26.04.2021.godine u 10,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je zaključkom od 01.08.2016.godine i iznosi 246.375,00€.

IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod ½ te vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.04.2021.godine

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

I.br.1687/17 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901.godine AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koga zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, ul.Moskovska 169, protiv izvršnog dužnika Rudović Zefe iz Ulcinja, Donji Štoj, na osnovu izvršne isprave - presude Osnovnog suda u Ulcinju P.br.379/10 od 28.04.2011.godine, čije izvršenje je određeno rješenjem Osnovnog suda u Ulcinju I.br.161/12 od 04.09.2012. godine, donio je dana 01.04.2021.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE osma prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u: - Listu nepokretnosti br.2456 KO Donji Štoj, označene kao : kat.parc.br.486/7, livada 5.klase u pov. od 1.521m2; kat.parc.br.486/8, livada 5.klase u pov. od 399m2, kat.parc. br.486/10, nekategorisani putevi u pov. od 697m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova, procijenjene vrijednosti 108.205,00 eura (na istoj je upisana hipoteka poreskog potraživanja) - Listu nepokretnosti br.2560 KO Donji Štoj, označene kao: kat.parc.br.2083/2, dvorište u pov. od 42m2; kat.parc.br.2083/3, dvorište u pov. od 24m2; kat.parc.br.2083/4, nekategorisani putevi u pov. od 17m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih procijenjene vrijednosti 3.825,00 eura; - kat.parc.br.2084/4, njiva 5.klase u pov. od 349m2; kat.parc.br.2084/53, njiva 5.klase u pov. od 332m2; kat.parc. br.2084/54, njiva 5.klase u pov. od 72m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 41.850,00 eura; - kat.parc.br.2084/28, njiva 5.klase u pov. od 403m2; kat.parc.br.2084/44, njiva 5.klase, u pov. od. 1.117m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 75.150,00 eura; - kat.parc.br.2084/30, njiva 5.klase u pov. od 1.116m2, kao susvojina izvršnog dužnika Rudović Zefe u obimu prava ½ idelanih djelova procijenjene vrijednosti 60.300,00 eura.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 26.04.2021.godine u 12,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 18.01.2019.god. i od 28.04.2020.godine.

IV Na ovoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.04.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

27

PRODAJEM plac na Grahovu 783m2 u blizini centra Tel.067/393-583 2 IZDAJEM nov jednosoban namješten stan ul.Ksenije Cicvarić iza salona namještaja Doktaša.

Nalazi se na 3 spratu, klimatizovan sa parking mjestom.

Tel.068/336-516 3

RaZNo PRODAJEM dušek za dekubitus sa kompresorom i sobno biciklo.

Tel: 069/070-151 4 POKLANJAM 50 kamiona kvalitetnog zagaračkog tvrdog kamena.

Tel.068/040-754 5

AD „CENTROJADRAN“ BAR Broj: 153/3 Bar, 31.03.2021. godine Na osnovu čl. 56 Statuta ad „Centrojadran“ Bar, Odbor direktora na sjednici održanoj 31.03.2021. godine jednoglasno je donio

ODLUKU I Vanredna Skupština akcionara AD „Centrojadran“ Bar održaće se dana 05.05.2021.godine sa početkom u 14.00 časova u prostorijama Društva u Baru, sa sljedećim Dnevnim redom: 1.Upoznavanje prisutnih sa jedinstvenim spiskom akcionara koji se vodi kod CDA i izbor ovjerivača zapisnika 2. Razmatranje i usvajanje predloga izmjena i dopuna Statuta AD „Centrojadran“ Bar II Zadužuje se Sekretar Društva da sprovede postupak oko zakazivanja Skupštine i materijala za istu.

Predsjednik Odbora direktora, Pajković Goran

Javni Izvršitelj Dejan Čogurić Ul.Slobode,Bijelo Polje Iv.br.118/2021 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja, ul.Slobode br.10,u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca MFI”MONTE CREDIT”DOO Podgorica,Ul.Dalmatinska br.2 protiv izvršnih dužnika Marko Milošević i drugi,svi iz Bijelog Polja,a radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u novčanom iznosu od 2.322,00 eura,u smislu čl.45 ZIO-a,donio je dana 02.04.2021.godine,

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Milanu Đukiću sa poslednjom poznatom adresom Petra II Petrovića Njegoša br.42 Bijelo Polje i izvršnom dužniku Dejanu Janjuševiću sa poslednjom poznatom adresom Banje Selo bb Bijelo Polje vrši se dostavljanje pismena:Rješenje o izvršenju Iv.br.118/2021 od 19.01.2021.godine sa prilozima.

Izvršni dužnici Milan Đukić i Dejan Janjušević mogu se obratiti Javnom Izvršitelju Dejanu Čoguriću na adresi ul.Slobode br.10 u Bijelom Polju i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja pismena.Ukoliko izvršni dužnici u ostavljenom roku ne preuzmu pismena,ista će se istaći na oglasnoj tabli nadležnog suda.

Upozoravaju se izvršni dužnici da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ,nakon što je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

U Bijelom Polju,dana 02.04.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ

Javni Izvršitelj Dejan Čogurić Ul.Slobode,Bijelo Polje Iv.br.244/2021 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja, ul.Slobode br.10,u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca DOO”SI-ING”Nikšićki put bb Mareza,Podgorica protiv izvršnog dužnika DOO”RASADNIK-CO”Bijelo Polje,Ul.Milorada Šćepanovića bb,PIB:03192288 a radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca,u smislu čl.45 ZIO-a donio je dana 02.04.2021.godine, ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršni dužnik DOO”RASADNIK-CO” iz Bijelog Polja sa poslednjom poznatom adresom Ul.Milorada Šćepanovića bb vrši se dostavljanje pismena:Rješenje o izvršenju Iv. br.244/2021 od 12.02.2021.godine sa prilozima,Rješenje o troškovima postupka Iv. br.244/2021 od 29.03.2021.godine.

Izvršni dužnik DOO”RASADNIK-CO”Bijelo Polje može se obratiti Javnom Izvršitelju Dejanu Čoguriću na adresi ul.Slobode br.10 u Bijelom Polju i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja nevedenih pismena.

Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ,nakon što je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

U Bijelom Polju,dana 02.04.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ

PRODAJEM umjetničke slike i kupujem umjetničke slike, filateliju okupaciju Crne Gore, ćemer, medalje, knjige o staroj Podgorici . Kolekcionar Beli Tel. 069/051-526 6

ZaNaTsKE UslUgE KUĆNI SERVIS OTČEPLJENJE kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550 , 067/579-709 7 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

POVOLJNO. Vukčević Tel. 069/991-999, 067/000-008 8 VODOINSTALATER-adaptacija kupatila i sitne popravke Podgorica Tel. 069/ 759 - 055 9 RUŠENJE pregradnih zidova skidanje keramike sa odvozom šuta Tel. 069/ 759- 055 10

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

Ivm.br.1214/16 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore-Osnovana 1901.godine AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Pelinku Fadila iz Ulcinja, na osnovu vjerodostojne isprave, donio je dana 01.04.2021.godine ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE jedanaesta prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Ln.br.3239 KO Ulcinj, označene u A listu kao kat.parcela.br.6828/2, voćnjak I klase u pov. od 186m2, kat.parc.br.6830, dvorište, površine 500m2, - V listu kao kat.parcela br.6830 br.zg.1, porodična stambena zgrada, spratnost P1, površine P 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, PD1, spratnost P, površine 119m2.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 26.04.2021.godine u 14,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova.

III Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem l.br.1214/16 od 01.03.2019. godine, i to: A list kat.parcela.br.6828/2, voćnjak I klase u pov. od 186m2, kat.parc.br.6830, dvorište, površine 500m2, na iznos od 64.500,00 eura.

- V list kat.parcela br.6830 br.zg.1, porodična stambena zgrada, spratnost P1, površine P 91m2, kat.parc.br.6830 br.zg.2, poslovne zgrade u vanprivredi, PD1, spratnost P, površine 119m2, na iznos od 97.000,00 eura.

IV Na ovoj prodaji za prodaju usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod iznosa duga.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 510-87619-53 koji se vodi kod CKB banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.04.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović I.br.1687/17 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore – Osnovana 1901.godine AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koga zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog Rudović Zefe iz Ulcinja, Donji Štoj, na osnovu izvršne isprave - presude Osnovnog suda u Ulcinju P.br.379/10 od 28.04.2011.godine, čije izvršenje je određeno rješenjem Osnovnog suda u Ulcinju I.br.161/12 od 04.09.2012.god., dana 01.04.2021.godine

I - 980/2017 Javni izvršitelj Budva, Darko Rajković, Jadranski put bb, u predmetu izvršnog povjerioca PRVA BANKA CRNE GORE AD PODGORICA, BULEVAR SVETOG PETRA CETINJSKOG 141, PIB: 02096099, koga zastupa advokat ĐUKANOVIĆ DRAGOLJUB, PODGORICA, ul. MOSKOVSKA BR.169 protiv izvršnog dužnika DRAGO DRAGOJLOVIĆ, KOTOR, nepoznate adrese radi namirenja potraživanja u skladu sa članom 45 ZIO radi namirenja novčanog potraživanja donosi

JAVNO OBJAVLJUJE

ZAKLJUČAK

Da se izvršni dužnik Rudović Zefa u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručio zaključak o prodaji od 01.04.2021.god.

Ukoliko se izvršni dužnik Rudović Zefa ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

Da se izvršni dužnik DRAGO DRAGOJLOVIĆ KOTOR rođen 15.09.1969. u roku od tri dana, od dana objavljivanja ovog pismena, u periodu od 10-14 h javi Javnom izvršitelju Darku Rajkoviću ul. Jadranski put bb u Budvi, radi uručenja Zapisnika o ročištu za II prodaju nepokretnosti uz zaključak kojim se se oglašava nesupješnom i Zaključka o III prodaji nepokretnosti koja se zakazuje za dan 22.04.2021. u 10.45 h u kancelariji ovog javnog izvršitelja, sve Posl.broj I 980/2017 od 30.03.2021. jer mu se nije moglo uručiti na adresi iz spisa predmeta uz upozorenje na posledice neodazivanja ovom pozivu, a koje se ogledaju u tome da ako se izvršni dužnik, ne javi Javnom izvršitelju smatraće se da mu je ovom objavom izvršeno uredno dostavljanje danom posljednjeg objavljivanja.

Ovo objavljivanje izvršiće se jednom u dnevnom listu Pobjeda.

Javni izvršitelj Darko Rajković Budva, dana 02/04/2021 godine

Ulcinj, 01.04.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

Posljednji pozdrav

ZORAN – TOTA RAIČEVIĆ Zoko brate, zauvijek će te nositi u srcu ujna i tvoje sestre. Čeka te Miki raširenih ruku da te zagrli najjače.

Počivaj u miru.

Ujna MIRA, sestre SANDRA, LJUPKA i SLAĐANA

29

Posljednji pozdrav dragom

BRANKU MITROVIĆU Porodici iskreno saučešće.

185

RAJKO i RADA BUŠKOVIĆ sa porodicom

Četrdeset je dana od smrti mog strica

215

Тужним срцем јављамо да је дана 2. априла 2021. послије кратке и тешке болести преминуо у 68. години живота наш вољени

SRETA P. RUDOVIĆA Dragi brko, kroz uspomene koje ne blijede pamtiću te po svim onim lijepim osobinama koje su te odlikovale.

213

VESKO

Dana 4. aprila navršava se šest mjeseci od kada nije sa nama naš voljeni

СЛОБОДАН – ЗЕКО Велишин ЉУТИЦА Услед епидемиолошке ситуације, сахрана ће се обавити у кругу уже породице дана 3. априла у 13 часова на сеоском гробљу Подгор – Овточићи. Кућа жалости – Маџарица бб, Бар Ожалошћени: супруга БРАНКА, син МИЛОРАД, ћерка МИРЈАНА, снаха МАРИНА, унучад: ВЕЛИМИР, ВАСИЛИЈЕ, ЛУКА, УРОШ и ЛУЦИЈА, браћа РАДОВАН и МИЛОВАН са породицама, сестре: МИЛИЦА ВУЈАЧИЋ, НЕВЕНКА ЛЕКИЋ и ЗОРИЦА ЂУКОВИЋ са породицама и остала многобројна родбина ЉУТИЦА 216

RATKO B. LEKOVIĆ

Već pola godine otkako više nijesmo djeca.

Kada roditelji odu zauvijek, ostaje praznina koju ispunjavaju sjećanja.

Tvoje veliko srce i plemenita duša čine da bol i tuga ne prestaju.

Tvoji: TEA i IVAN sa porodicama

211

Pola godine

RATKO LEKOVIĆ

Ako je tvoj život morao stati moja ljubav i sjećanje na tebe trajaće vječno.

Supruga SNEŽANA 212 Majki i babi

MILEVI LONČAR Godina je dana od kako nijesi sa nama, a svakog dana pomislimo na tebe.

Nedostaju nam svi trenuci provedeni sa tobom, radost, toplina, mudre riječi,...

Dok živimo, živjećeš u nama.

214

Ćerka MOMIRKA sa porodicom

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

Dana 1. aprila 2021. u Beogradu u 80. godini, umro je

Dana 1. aprila 2021. u 69. godini umrla je

Dana 1. aprila 2021. u 85. godini života preminuo je naš dragi

LJILJANA pok. Vojina VUKOVIĆ

VELJKO Milanov ZVICER

rođena Kapičić

MILETA Krstov NIKOLIĆ Sahrana će se obaviti 3. aprila na mjesnom groblju u Glibavcu, u krugu najuže porodice.

Zbog novonastale situacije, sahrana je obavljena na mjesnom groblju u Ozrinićima u krugu uže porodice 2. aprila.

Ožalošćeni: sin MILOŠ, sestre OLGA i SENKA, snahe JULIJANA, EVGENIJA i ALEKSANDRA, bratanići MILAN i IVAN, braća od strica NIKOLA, MILETA i RADOMIR, unuk ALEKSANDAR, sestrići, sestrične, porodica ZVICER i ujčevina ĆIROVIĆ

Ožalošćeni: supruga CMILJANA, sinovi VOJISLAV i DRAGAN, sestra DRAGINJA, unučad ALEKSANDAR i AURIKA, brat od strica DRAGOMIR – MIĆAN, sestra od strica RADOJKA, snahe JULIJA, OLGA i VELIKA, sinovci, sinovice i ostala rodbina 189

181

Zbog novonastale situacije sahrana se obavila 2. aprila u 13 časova na mjesnom groblju Bijela Rudina, Bandići.

Ožalošćeni: sinovi DANILO i ANDRIJA, ćerke OLIVERA i ALEKSANDRA, braća PETAR i DRAGAN, sestra ZORICA, snahe MILEVA i ANĐA, unuci ĐURAĐ, VOJIN, VUK, unuke JANA, ITANA, UNA, HANA i ĐINA, jetrva RUŽA, zaova DARA, bratanići i bratanične, sestrići i sestrične i ostala brojna rodbina VUKOVIĆ i KAPIČIĆ

203

Посљедњи поздрав драгом ђеверу и стрицу

NIKOLA i JULKA RADETIĆ

ВЕЉУ ЗВИЦЕРУ

Ima na svijetu mirnih, dobrih ljudi, što kroz život nečujno i tiho gaze, kao da nogom stupaju po pamuku...

Nećemo vas zaboraviti !

Хвала ти што си био дио наших живота. ЋАНА, РАТКА, ДУШАНКА и МИРЈАНА ЋИРОВИЋ 205

PEĐA, ANA i DEJA

MAJKO Cijeli svoj život si posvetila porodici, naročito djeci.

Cijelo tvoje biće je bilo za nas i zbog nas. Svaki uzdisaj, svaka suza, svaki osmijeh samo naš i zbog nas. U trenu sam ostao bez bezuslovne ljubavi i podrške, a taj tren meni ostavi vječitu želju da me ponovo dočekaš raširenih ruku i da čujem tvoj glas.

200 Sin DANILO, snaha MILEVA, unuk VOJIN, unuke UNA i HANA

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragima 207 Voljena naša majko

VELJKU ZVICERU

NIKOLI i JULKI RADETIĆ

Počivaj u miru.

206

Tvoji Ćirovići: CVIJETA, RATKO i DEJAN

Porodicama iskreno saučešće

LJILJO

NIKOLA STANKOVIĆ sa porodicom

Dana 1. aprila 2021. godine umro je 202

Bila si uvijek naš oslonac i podrška za sve što smo ikad uradili, nesebično dajući sebe, nama, tvojoj đeci i našoj đeci.

Ostaćeš upamćena kao veliki borac jer si samo jednu bitku izgubila.

Mnogo, mnogo ćeš nam nedostajati.

Vole te tvoji ANDRIJA, ANĐA, VUK i ĐINA

Dana 1. aprila 2021. u 83. godini života preminuo je naš dragi 208

NIKOLA Josipov RADETIĆ 1951-2021.

Posljednji pozdrav majci, babi i tašti

Sahrana je obavljena 2. aprila 2021. godine na Ljubotinju.

PETAR – PERO Vojinov NOVAKOVIĆ Ožalošćeni: supruga JULKA, brat PREDRAG - DRAGAN i ostala rodbina

150

Zbog novonastale situacije, sahrana je obavljena 2. aprila u 14 časova u krugu porodice na mjesnom groblju Moračko Trebaljevo.

LJILJANI VUKOVIĆ

Ožalošćeni: supruga VINKA, sin SLOBODAN, ćerka KSENIJA, snahe GORDANA i NEVENKA, unučad i ostala rodbina

Ostaćeš upamćena po svojoj dobroti, plemenitosti i čistom srcu, puna ljubavi za sve.

Zato si i bila voljena. Tvoj odlazak za nas je veliki gubitak. Živjećeš dugo u našim sjećanjima i uspomenama.

Tužno sjećanje na naše drage Tvoji: SAŠA, JANA, ITANA, ĐURAĐ i SERGEJ

188 Posljednji pozdrav dragom

209 Dragoj majci

SRETO RUDOVIĆ

SAVO RUDOVIĆ

40 dana

55 dana

Počivajte u miru carstva nebeskog, u zagrljaju roditelja i sestre Ljubice.

S ljubavlju, tugom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na vas.

Zet KRSTO, sestrične VESNA, TANJA, SANJA i DRAGANA 204

JOVANU KRIVOKAPIĆU LJILJI VUKOVIĆ

ROBERT i DANIJELA ZINDOVIĆ sa porodicom Trebala si mi još...

201

e-mail: oglasno@t-com.me

210

Tvoja OLJA

Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

Oči moje jedine, rano moja neprebolna, brate moj jedini

ZORAN TOTA RAIČEVIĆ

Sunce moje, što me ostavi, što mi rani srce i razori dušu, blago moje, moj melemu, moje sunce, moje sve, kako me ovako ostavi...

Kako ode bez pozdrava, bez poljupca, bez zagrljaja, brate moj. Što me ne zva da ti boli ublažim, da tvoje bolesno srce zamijenim, da ti dam srce da živiš.

Rano moja, ostavio si punu kuću, a opet si sam otišao ispod one ledene ploče. Je li ti teška, oči moje? Možeš li na prsa da je trpiš sunce moje? Boli li te srce, blago moje. Dok sam živa ostaćeš mi živa rana, brate moj jedini, moj neprebolu.

Najbolji tata

Dana 1. aprila 2021. u 58. godini napustio nas je naš

Nastavićemo đe si stao i radićemo sve kako si želio i kako si nas naučio. Čuvaćemo jedni druge. Bio si najbolji čovjek, otac, prijatelj, snaga, podrška i ljubav. Naše najbolje srce, hrabro i zlatno.

Poštovaćemo tvoje „Glavu gore i nema predaje“.

Volimo te najviše i zauvijek.

Sinovi ĐORĐIJA, VANJA i MATEJA i ćerke TINA i MIA 171

ZORAN – TOTA Đorđijev RAIČEVIĆ Sahrana je obavljena istog dana u krugu uže porodice na groblju u Tološima.

Kuće žalosti: Sadine BB, Tološi i Gornji Vranići 22 – Đoko Raičević

Posljednji pozdrav mom šuraku, mom bratu

Ožalošćeni: supruga MILICA, djeca TINA, ĐORĐIJE, VANJA, MIA i MATEJA, otac ĐORĐIJE - BARBA, majka NADA – BEBA, sestre LJILJANA, MILIJANA, ZORKA i MILICA, stric MILAN, strina DOBRINKA, braća od stričeva, sestra od strica, brat od ujaka, sestre od ujaka, sestrići i ostala rodbina RAIČEVIĆI i STANIŠIĆI

Tvoja neutješna sestra bezbratnica LJILJA - tvoj LJIŠO

165

ZORAN TOTA RAIČEVIĆ

Dragom kumu

31

Otišao si iznenada i ostavio mi prazninu i bol u duši. Četrdeset godina smo bili prijatelji i braća bez tajni.

Tužan do bola što sam te izgubio kao prijatelja, šuraka i brata.

Ponosan i srećan što sam te poznavao i živio uz tebe.

161 Posljednji pozdrav dragom kumu

VASKO SIMONOVIĆ

BUJU BRAJOVIĆU Posljednji pozdrav za sve provedene godine života.

ZORAN TOTA RAIČEVIĆ

162

Ostala sam bez velike podrške i prijatelja. Hvala na svemu i počivaj u miru!

Moj brate

MLADENKA i MIŠKO KALEZIĆ

TOTI

LIDIJA RAIČEVIĆ 172

163

TOTA Posljednji pozdrav dragom bratu

MIRA i VANJA Bilo je kvalitetno, veselo i nezaboravno.

MARKO PAVLOVIĆ

BUJU

MIJOVIĆ SPASOJE sa porodicom

184

160

Opraštamo se od našeg dragog komšije

S tugom se opraštamo od

186 Draga

ZORANA – TOTE

ZORANA – TOTE RAIČEVIĆA

Tvoju prijateljsku pažnju i poštovanje koje smo imali od tebe trajno ćemo čuvati.

S ponosom što je bio naš a mi njegovi.

VESNA

Bila si naša Reina, vrhunski profesionalac, a prije svega čovjek.

Ostaćeš vječno u našem sjećanju.

BRANO, SEKA, JAGOŠ i BOŠKO

KOMŠIJE IZ ULAZA UL. JOVANA TOMAŠEVIĆA 1 191

166

Opraštamo se od našeg dragog

Tvoj iznenadni odlazak nas je duboko potresao

Koleginice iz Agencije: MILICA RAIČEVIĆ, GORDA BAKIĆ, TATJANA MARKOČ, BILJANA POPOVIĆ, IRENA ŠOĆ i SVETLANA STIJEPOVIĆ

ZORANA - TOTE 183

ZORANE – TOTE

Uvijek ćeš živjeti u našim najljepšim uspomenama.

Tužni smo što nijesi više sa nama.

AKO, SLAVKA i ALEN 168

RADOJE i MARTA 167

e-mail: oglasno@pobjeda.me

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

Iznenada nas je napustio nježni i brižni roditelj

TUŽNO SJEĆANJE 3.4.1996 – 3.4.2021.

LJUBO ČOLOVIĆ

DOBRAŠIN JELIĆ književnik 28. 8. 1946 – 29. 3. 2021.

VESNE PRELEVIĆ

Njegov život i djelo nas čine ponosnima, a sjećanje na njega ostaje Blagoslov.

Nek počiva u miru njegova plemenita duša.

rođ. Šćepović

Živiš u našim srcima.

Ne postoje ni riječi, ni djela, dovoljno jaki da opišu bol koji osjećamo za našim Talem, Didom, Dobrim.

Nedostajaće nam njegova bezuslovna ljubav i budna podrška, ogromna pozitivna energija, vrcavi i znatiželjni um, naši nikad dovoljni susreti i nepresušni razgovori.

Tvoji DULE i DRAGANA 195

Prošlo je 40 dana punih tuge i bola od kada nas je zauvijek napustila naša voljena majka, ćerka, sestra i baba

S ljubavlju, kćerka IVANA, unuka SAVA i zet DRAGAN 173

VERA Petrova MARTINOVIĆ rođena Nježić

Posljednji pozdrav đeveru i stricu

MIHAILU NIKOLIĆU

Četrdeset dana je od smrti naše voljene

Njenim odlaskom ostala je velika praznina u našim životima.

Naš dom više nikada neće biti kao prije, jer nas neće grijati njena nesebična ljubav i toplina. Nedostajaće nam njen mili, blagi i topli pogled, koji nam je pružao sigurnost i beskrajnu ljubav.

Počivaj u miru, doba dušo, zauvijek voljena i nikada zaboravljena.

Nezaboravno hvala svima koji nam izjaviše saučešće i onima što pružiše od srca nesebičnu pomoć njenoj djeci i unuci.

OŽALOŠĆENA PORODICA

193

Najdraža Vele naša, najveća ljubavi, podrško i osloncu naš.

Preteško je živjeti bez tebe. Tužan mi je svaki dan a tek noć nikako da prođe. Znala si koliko te volimo a ne znaš kolika je tuga za tobom, ženo velikog srca i čiste duše. Naučila si nas što je porodica i kako kroz život ići, hrabro i dostojanstveno.

Kroz našu đecu i unučad ćeš živjeti vječno, a đe si ti stala mi nastavljamo jer znamo da nas gledaš i da si ponosna na nas.

Tvoj život se nastavlja u našim srcima, mislima i sjećanjima.

Postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne liječi.

Volimo te najviše, naša najmilija. Hvala ti za najljepših 45 godina provedenih sa tobom.

Ovim putem zahvaljujem se svima koji uputiše telegrame, pozive i poruke povodom smrti naše voljene. Posebnu zahvalnost dugujemo dr Milošu Raspopoviću iz KCB Beograd koji sve uradi da produži njen život uz veliku brigu i pažnju. Takođe smo zahvalni dr Miroviću kao i dr Žanki Cerović, koji su nam se našli kada joj je god bilo potrebno.

U subotu, 3. aprila u 10 časova posjetićemo njenu vječnu kuću na groblju u Tološima.

Tvoj MOĆUN sa unučadima UROŠEM, VIKTOROM i NEDOM

Četrdeset dana je od smrti moje

Opraštamo se od naše voljene tetke Od MIŠA, BORA i RADOJKE 151

VELICE

Umrla je naša

DARINKE – DARE ULIĆEVIĆ rođene Martinović

MILEVA Vojova NENADIĆ rođ. Brković Čuvaćemo te od zaborava.

Puno lijepih trenutaka provedosmo sa tobom i tvojom porodicom, mnogo pametnih i odmjerenih riječi čusmo od vas i veliku ljubav, pažnju i nježnost osjetismo od tebe, naša draga tetka Dare.

Bila si i ostala primjer gospodske žene i oličenje crnogorske odive.

Hvala ti na svemu.

MIJO MARTINOVIĆ, STANKA KALUĐEROVIĆ i SENKA SEKULIĆ sa porodicama 194

Do sad je lako bilo živjeti. To što si predstavljala u mome životu ne može niko da zamijeni i tu će zauvijek ostati velika praznina.

Smatram sebe srećnim čovjekom jer si mi baš ti bila majka. Hvala ti na životu, mudrosti i drugarstvu, humoru, toplini i neizmjernoj ljubavi.

Ne opraštam se od tebe nikad.

Do gledanja, Tvoj jedinac MIHA 198 Četrdeset dana je od smrti naše voljene

RADOSAV MILIĆ sa porodicom Tužno sjećanje

159 Напустио нас је наш вољени брат и шура

VESNE PRELEVIĆ rođ. Šćepović

FUAD ŠANJO HADŽIMUHOVIĆ Voljeni brate, mnogo mi nedostaješ.

МИЛЕТА Крстов НИКОЛИЋ Тужан је овај поздрав, драги брате. Остају нам лијепа сјећања на твој племенити лик да са поносом чувамо успомену на заједнички проведене тренутке. Чувамо те од заборава.

157

Sestra BEKA sa porodicom

179 Dragom

Voli te tvoja JECKA

ДРАГИЊА и ВЛАДО

POMENI Prošle su dvije godine od kada nijesi sa nama

Srećo moja, sve što jesam i što želim da budem – dugujem Tebi.

Biti tvoja kćerka je privilegija, a život proveden sa tobom je najljepša bajka. Uvijek ćeš biti moj ponos, podrška, najveći borac i najbolja babica.

Vrijeme mi ne liječi rane jer sjećanje na tebe, živote, nikada ne blijedi. Živjećeš sve dok živim i ja. Nosim te sa sobom, Ružice moja jedina.

197

FUADU ŠANJU HADŽIMUHOVIĆU

Četrdeset dana je od smrti moje

Nedostaješ...

180

NINO, AZRA i BODIN

VESNE PRELEVIĆ rođ. Šćepović

MILENKO FILIPOVIĆ U našim si srcima. Volimo te.

Majkice moja, izvoru ljubavi, snago i najiskreniji prijatelju.

Teško je pomiriti se sa ovolikim bolom i tugom.

Spavaj mi mirno, ljepoto i dobroto moja, najbolja na svijetu.

Bićemo onakvi kako ste nas učili da budemo sa velikim srcem i dobrom dušom.

Ostaješ u mom srcu, mislima, svakoj priči, suzi i uzdahu.

Tvoji: NEVENKA, FILIP, ANA i MILICA sa porodicama 190

TVOJA TACKA 192

Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naš voljeni

Navršava se četrdeset tužnih dana od kada nas je zauvijek napustila naša draga kuma

33

Navršava se godinu dana od kako nije sa nama naša

VJERA Gojkova DRAKULOVIĆ

VLADIMIR VLADO ĐURIČKOVIĆ

Hvala ti za svu ljubav, pažnju, požrtvovanost koju si nam pružao da bi nam život bio ljepši, bolji i ugodniji.

Bio si nam velika sigurnost, podrška, oslonac... S tobom smo bili jaki, ponosni i srećni, a bez tebe beskrajno tužni.

Uvijek ćeš biti u našim srcima i mislima, voljen i nikad zaboravljen.

Zahvaljujemo se svima koji nam putem telegrama, telefona i ličnim prisustvom izjaviše saučešće.

U nedjelju, 4. aprila u 10 časova, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću u Spužu.

Tvoji voljeni: supruga VESNA, sinovi PREDRAG i GORAN, snaha SANDRA i unuk DANILO

VESNA Momova PRELEVIĆ Ona je sada u raju među anđelima, na mjestu koje je u ovozemaljskom životu zaslužila svojom čašću i poštenjem, svojom plemenitošću i širokom dušom u kojoj je bilo mjesta za sve poznate i nepoznate.

Nezaboravni su trenuci provedeni sa njom, a bilo ih je mnogo, uvijek sa samo njoj svojstvenim širokim osmijehom i veselim raspoloženjem, koje je prenosila na sve oko nje... U našim teškim trenucima bodrila je i nas i njenog dragog kuma da ne posustane u svojoj borbi, a i sama je tada vodila tešku borbu za svoj život. Počivaj u miru i spokoju naša draga kumo, naša Vele, a mi te nikada nećemo zaboraviti.

Voljena naša majko, Vrijeme prolazi, ali nikada neće izbrisati tvoju dobrotu i ljubav koju si nam pružila.

Sjećanje na tebe nam daje snagu za sve što je prošlo i sve što će doći.

Hvala ti na svakoj riječi, djelu, na svemu što si nas učila i naučila. U svakome si od nas, živiš u nama.

Tvoji: MAJA, MILENA i RADONJA sa porodicom 175 Mila moja

Sa tugom i zahvalnošću,

Porodica njenog pok. kuma KINA RAIČEVIĆA 178

146

Četrdeset je tužnih dana od smrti naše drage

Navršava se 40 dana od prerane smrti našeg dragog

VJERA Ostavila si veliku prazninu u našim srcima, ali ljubav koju smo osjećali prema tebi, usađena je duboko u našim srcima i ostaće da živi zauvijek u nama!

Tvoji: sestra LJILJA, sestrične DRAGICA i SNEŽANA, sestrić MLADEN sa svojim porodicama

VELIKE Blažove VUKOVIĆ

177

Sjećanje i ponos na tebe ostaju u srcima onih koji te vole i ne zaboravljaju, a naša bol nikad neće proći. Počivaj u miru u zagrljaju tvoje braće i najmilijih.

SAŠE

Snaha LJUBICA sa porodicom

Sjećanje na blagost tvog pogleda, širinu tvoga srca i snagu blistavog uma nepresušna je inspiracija i naša utjeha koja nas čini beskrajno ponosnim na život koji smo zajedno stvarali.

Zahvaljujemo se svima koji su nam putem poruka, poziva, telegrama ili lično uputili izraze saosjećanja. Posebnu zahvalnost dugujemo osoblju Instituta za onkologiju i svim ljekarima KCCG, koji su nam nesebično pomagali tokom Sašinog liječenja.

Porodica će u nedjelju, 4. aprila 2021. godine u 10 časova, obići Sašin grob na gradskom groblju Čepurci. Umjesto pomena, u znak sjećanja na Sašinu plemenitost, doniraćemo novčana sredstva Dječjem domu „Mladost“ Bijela.

143 Dana 8. aprila navršava se četrdeset dana od smrti našeg dragog

Godina je od smrti naše voljene

VJERE Bol za tobom ne može da prođe i ne umanjuje se.

Praznina je sve veća kako vrijeme prolazi. Iako nijesi prisutna, ti si sa nama u svakom trenutku.

Tvoji: BRANKA, ZORICA i DRAGAN

PORODICA LEKIĆ

DRAGANA BATA VIDAKOVIĆA

Ne prestaje misao da si još uvijek sa nama. Lišeni tvoje bezrezervne ljubavi, ne prestaje ni tuga. Hvala ti što si nas naučio kako biti istrajan, hrabar, požrtvovan, kako biti čovjek.

Bio si dobar otac, muž, sin, brat, ali titula najboljeg dede pripada tebi.

Ljubav, rezervisana samo za tebe, će te čuvati od zaborava zauvijek.

Počivaj u miru, mili naš, u zagrljaju svojih voljenih.

182

SJEĆANJE na našu dragu braću

176 Navršava se godina od smrti naše drage majke, babe i svekrve

Tvoji BOSA, BUDO, BORIS i ISIDORA

MILKE M. MIJUŠKOVIĆ Hvala ti za svu pažnju i dobrotu koju si nesebično pružala svojoj porodici.

Počivaj u miru kod svojih najmilijih.

170 Prošlo je 40 dana od smrti našeg

149

četrdeset dana

9 mjeseci

11 mjeseci

STANKO

LJUBOMIR

PETAR

STRUGAR

Tvoji: sin NIKOLA, ćerke DRAGICA, NADA, CVIJETA i DANKA sa porodicama Čuvaće vas od zaborava: Brat PAVLE, sestre VIDOSAVA i KSENIJA sa porodicama

Posljednji pozdrav najdražem prijatelju 164

BATA

3. 4. 2014 - 3. 4. 2021.

Bio si prostranstvo velike duše, skromnih vidika i tople riječi.

Oprostili smo se od tebe sa tugom ali i sa ponosom što si bio dio nas.

Porodica GOJOVIĆ

Zbogom Batimire. Iz milošte sam te zvala Talijanu moj. Zaborav ne postoji, samo lijepa sjećanja na ljudinu velikog srca. Hvala ti za sve.

Počivaj u miru, nikada te neću zaboraviti.

148

BORKA PEJAKOVIĆ rođena Gojković

BEBA sa porodicom

Prolazi vrijeme, ostaje tuga i sjećanja.

Nedostaješ...

153

e-mail: oglasno@t-com.me

VOJO, FILIP, OLJA, BOJANA 154

34

Oglasi i obavještenja

Subota, 3. april 2021.

Navršava se 40 tužnih dana od smrti našeg dragog

BOŽIDAR BRALETIĆ iz Spuža Voljeni moj jedini brate Boško, Tvojim odlaskom otvorio si mi veliku ranu u srcu, koja me svakim danom sve više peče i boli.

Bratske rane mnogo bole, željo vječna, neprebolu moj.

U tuzi, patnji, bolu i suzama za tobom.

Neutješna sestra SLAVKA BRALETIĆ

MIODRAGA – MIŠKA BOJANIĆA

147 Pola godine otkad nije sa nama moj jedini brat

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Ovim putem se zahvaljujemo svim prijateljima na izrazima saučešća.

BOŽIDAR BRALETIĆ iz Spuža Bole, Ti si prećutni vrisak u noćima, vječna rana u srcu, neprebolu moj.

Ne znaš i više nikad nećeš saznati da ne prođe dan da na tebe ne pomislim. Da si mogao da živiš koliko sam te voljela živio bi vječno.

To što znam da sada nijesi sam, već u zagrljaju naših roditelja i sestre Vesne je jedina utjeha od bolnih rana. Neka ti Bog podari carstvo nebesko.

Tvoja sestra DESA sa porodicom 152

PORODICA

Navršava se 40 dana od smrti

187 SRETA Pajovog RUDOVIĆA Dana 3. aprila 2021. godine navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog supruga i oca

Dana 7. aprila 2021. godine navršava se godina od smrti našeg dragog Uvijek ćemo se sjećati tvoje topline, ljubavi i dragog osmijeha koji si nam pružao.

Bio si pouzdan suprug, dobar i pažljiv otac, svekar i đed.

Počivaj u miru pored tvog brata, a mi ćemo vas čuvati od zaborava.

TVOJA PORODICA

MIRAŠA Đurovog TOMOVIĆA

NOVAKA STANIŠIĆA

Poslije tvog odlaska više ništa nije isto. Otišao si i odnio dio nas. Živiš i uvijek ćeš živjeti u našim srcima i mislima, voljen i nikad zaboravljen.

U nedjelju 4. aprila porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na gradskom groblju u Beranama u skladu sa novonastalim mjerama.

Dana 4. aprila navršava se četrdeset tužnih dana od smrti naše mnogo voljene i svima nama drage

Ožalošćena porodica: TOMOVIĆ 142

JOVANKE Đurove BATRIĆEVIĆ

Posljednji pozdrav dragim Tvoje: RADMILA, MARIJA, ANA i MILICA

158

ZORKI

i

VOJISLAVU

ŽARKOVIĆ Četrdeset je dana od smrti naše najdraže

174

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomene na vas.

U ovim danima od kada te je smrt otrgla od nas spoznajemo koliko si nam značila i koliko nam nedostaješ. Svega toga smo uskraćeni i u nevjerici da te više nema.

Ovim putem zahvaljujemo se svima koji su lično, putem telegrama i telefona izjavili saučešće.

Veliku zahvalnost dugujemo medicinskom osoblju kovid odjeljenja Medicinskog centra Cetinje koji su do posljednjeg dana brinuli o Jovankinom zdravlju.

U neđelju 4. aprila u 10 časova uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

OŽALOŠĆENA PORODICA 155 Četrdeset dana je od smrti

DRAGAN, SONJA, STEFANELA, NIKOLAJ i BODIN 144

DRAGICE - DADE TRKLJA

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

Dacka, naš najveći i najiskreniji životni druže, zašto nas napusti tako rano, tako mirno i tiho, baš onako kako si ti znala i umjela.

Hvala ti na jednom predivnom braku i svemu što si doprinijela u njemu za mene, našu djecu, unuka i snahu.

Nema više divnog životnog leta sa tobom, jer naša krila su slomljena tvojim odlaskom.

Nijesi nas ostavila, zauvijek si tu. Spavaj mirno, anđele naš!

Vole te i nikad te neće zaboraviti tvoji najdaraži: 169

Suprug SVETO, sin MILOŠ, ćerka MILICA, unuk PETAR i snaha DIJANA

VOJISLAVA VOJA ŽARKOVIĆA Tvoje dobro srce i plemenita duša zaslužuju vječno sjećanje.

145

MIHAILO sa porodicom

JOVANKE - ROKO BATRIĆEVIĆ Voljena sestro, Tvojim odlaskom svi naši susreti i doživljaji postali su uspomene, koje me obavezuju da ih sa ponosom čuvam od zaborava, kroz trajno sjećanje na tvoju plemenitost, mudrost i djela kojima si upotpunila moj život. Previše topline i ljubavi je sa tobom pošlo. Nadam se da si sada na boljem mjestu gdje te ništa ne boli. Uvijek ćeš biti voljena i nikad zaboravljena u našim srcima.

Počivaj u miru.

STANKA JOVANOVIĆ sa porodicom 156

TV program

Subota, 3. april 2021.

Dnevni list

FILM

SERIJA

RTCG 2 23:00

35

RTCG 1 20:05

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Operacija Hromit

Katarina Velika

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom)

07:00 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 08:05 Jutarnji program 10:05 Gavejn, crtani film 10:40 Tjelohranitelj, r.

11:35 Meridijani, r.

12:05 Tv arhiv 13:05 Sat tv, r.

14:05 Agosaznanje, r.

15:00 Lajmet 15:10 Muzika 15:30 Dnevnik 16:00 Dokumentarni program 17:00 Zapis, r.

17:30 Montenegro all in one, e.

18:00 Dokumentarni program 19:00 Program za djecu i mlade 19:30 Dnevnik 2 20:05 Katarina Velika, s.

21:00 Mlada Viktorija, film 22:40 Dnevnik 3 23:10 Sportski dnevnik 23:25 Blato, film 01:25 Zapis, r.

01:55 Tv arhiv, r.

02:45 Koncert

06:20 06:35 07:00 08:30 12:00 12:50

15:00 16:00 17:00 17:50

19:30 20:05 21:00 22:00 22:30

23:00 01:00

02:30

04:00

NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice)

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1

Glas Amerike, r.

Muzika E sport Dnevna soba, r.

Zagonetni slučajevi doktora Blejka, r.

Fudbal: Podgorica – Rudar, CFL, 27. kolo, direktno Zagonetni slučajevi doktora Blejka, r.

Koncert, r. Šetland III, r.

Rukomet (ž): Budućnost – Đer, LŠ, četvrtfinale, direktno Dnevnik 2 Šetland IV, s.

Skrivena kamera, e.

Muzika ABS – automobilizam, bezbjednost, saobraćaj Operacija Hromit, film Rukomet (ž): Budućnost – Đer, LŠ, četvrtfinale, snimak Fudbal: Podgorica – Rudar, CFL, 27. kolo, snimak E sport

07:30 09:30 10:30 14:00 15:30 17:00 17:05 19:00 19:30 20:00 21:00 00:30

Igra sudbine, r.

Zvjezdice, e.

Muzički program Povratak Lukasa, r.

Urgentni centar, r. Žurnal Pogled s neba, film Žurnal Slatke muke, r.

Slobodna zona, e.

Muzički program Nije kraj, film

NOVA M 06:00 07:20 07:25 07:40 08:10 09:00 11:00 11:50 12:50 13:00 13:15 14:20 15:00 15:25 15:30 16:30 18:00 18:40 19:45 21:00 22:00 23:40 23:45 01:25

VIJESTI 07:00 07:40 08:50 10:15 12:00 12:06 12:40 13:10 13:35 14:00 14:07 16:00 16:30 16:45 17:55

Centralni dnevnik, r.

Sportisimo, r.

Kapital, r.

Zoom, r.

Zdravo misli, r.

Nakit tv Vijesti Balkanskom ulicom, r.

Pare ili život, r.

Vijesti Pare ili život, nastavak Dva smo svijeta različita, s.

Vijesti Sportisimo Domaćinske priče, e.

Veče sa Ivanom Ivanovićem, r.

Centralni dnevnik Pare ili život, s.

Dva smo svijeta različita, s.

24 minuta sa Zoranom Kesićem, e.

Zasjeda, film Sportisimo, r.

Van Vajlder, film Susret sa zlom, r.

18:30 19:10 20:00 22:00 22:15 22:30 00:00 01:40 02:40

A1 TV

Nuki i prijatelji, r.

Pčelica, e.

Snovi, kuća, dom, r.

Kao prah maslačka, r.

Vijesti Život sa morem, r.

Biljana za vas, r.

Za volanom, r.

Moja polisa, magazin Vijesti Reflektor, r.

Pčelica, e.

Vijesti Muzički program Snovi, kuća, dom, magazin Vijesti Biljana za vas, e.

Fort Mekoj, film Vijesti Sport, e.

Roba: Živi brzo – prodaj brzo, film Čvor, r.

Muzički program Za volanom, r.

07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:30 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

Dječja TV Jelena, r.

Vikend film, r.

Igra i struktura, r.

Auto šop Neđelja u petak, r.

Dokumentarna serija Zvjezdice Prč u petak sa Miljom Radojičićem Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Auto šop Zvjezdice Dokumentarna emisija Al Jazeera news Kapadokija, r.

Jelena, r.

JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

RTV BUDVA

PINK M 06:45 11:15 13:15 15:10 17:30 19:10 21:00 22:15

Novo jutro Zadruga, uživo Amidži šou, r.

Zadruga, uživo Magazin In Film Zakletva, s.

Zadruga, pitanja novinara 23:00 Zadruga, pitanja novinara

Urednica

07:05 08:30 09:35 10:05 11:00 12:00 13:00 14:00 14:30 15:00 17:00 18:25 19:00

Muzički program Sesil i Pepo, s.

Družina Plavi delfin Celebrity Bandolera, r.

Bandolera, r.

Bandolera, r.

Perspektiva Muzički program Filmski program Naše ljeto, r.

Muzički program Polis

777 19:35 Sportski program 20:00 Dokumentarni program 21:00 Kuhinjica 22:00 Polis 23:00 Film 00:55 Koncert

07:00 12:00 14:00 14:30 14:45 15:00 15:15 15:45 16:00 16:10

JOVANA ĐURIŠIĆ

Jutarnji program Boško Buha, film Muzika Servisne informacije Skrinja – Dusan Vukotić Ljepote i legend Crne Gore Hrana kao lijek 13 jul, dokumentarac Zanimljiva hronika svijeta Ljepote i legende Crne Gore

16:25 17:00 19:00 19:30 20:00 20:15 20:30 20:45 21:15 21:30 21:45 22:00 01:30

Muzika modernija Sutjeska, film Aktuelno Muzika 13 jul, dokumentarac Ljepote i legende Crne Gore Skrinja – Ljubo Ćupić Muzika Skrinja – Sava Kovacevic Ljepote i Legende Crne Gore 13 jul, dokumentarac Neretva, film Muzika

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Vremenska prognoza

Crna Gora

prognoza za 03. 04. 2021.

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ

Temperatura Crna Gora / danas

KULT

Andrijevica Bar Berane Bijelo Polje Budva Cetinje Danilovgrad H. Novi Kolašin Kotor

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

7° 12° 8° 8° 9° 10° 12° 11° 7° 12°

10° 18° 12° 12° 18° 13° 16° 17° 10° 16°

Nikšić Plav Plužine Pljevlja Podgorica Rožaje Šavnik Tivat Ulcinj Žabljak

10° 8° 7° 7° 13° 7° 8° 12° 11° 5°

13° 10° 10° 11° 16° 9° 9° 17° 16° 6°

Nedjelja 04. 04. 2021.

PROGNOZA VREMENA ZA SJUTRA: IZLAZAK SUNCA

6.21 sati

ZALAZAK SUNCA

19.11 sati

Sjutra u južnim i centralnim predjelima promjenljivo oblačno, uglavnom još tokom jutra ili prijepodneva mjestimično kiša ili pljusak i grmljavina a krajem dana i tokom noći razvedravanje. Na sjeveru umjereno do potpuno oblačno, povremeno sa snijegom. Više uslova za padavine tokom prvog dijela dana. Vjetar sjeverni i sjeveroistočni, umjeren do jak. www.meteo.co.me

Ponedjeljak 05. 04. 2021.

36

Marketing

Subota, 3. april 2021.

3. април 2021. | година II | број 57

ЕКСТРЕМИЗАМ ПОГЛЕД У РЕАЛНО

ЂЕ ЈЕ ДАНАС ЉЕВИЦА? РАЈКО РАДОВИЋ

ISSN 2704-5226

ЈОВАНА МУГОША

Б

удимо реални, тражимо немогуће - био је слоган једне револуције која није успјела. Ова чувена парола, графит и поклич студентског револта из маја 1968. постао је преко ноћи покретачка снага и reason d’etre субверзивног отпора са барикада Париза, али и другдје гдје су грађански немири узели маха и оставили трага, будећи, при том, вјеру у човјека не само какав је био и јесте, већ и у онаквог какав би у свој својој људскости могао да буде. Али мај 1968. је дошао и прошао. А пала је и крв. Јан Палах, чешки студент историје и политичке економије, спалио се на крају прашког прољећа у знак протеста због војне интервенције снага Варшавског пакта. А тенкови нијесу само изорали улице Палаховог Прага као да су посриједи асфалтне њиве, већ и дјелове Вашингтона по наређењу Линдона Џонсона. Полиција није имала милости, ни обзира ни према коме, а нарочито не према онима обојене коже или нападно младалачког изгледа. Радиле су палице, фијукали меци. И плакало се исто толико од сузавца, колико из бијеса. Догматски Исток и демагошки Запад су одједном препознали заједничког непријатеља – освијешћеног и слободног појединца - грађанина и ујединили су се без потребе да се слажу да сличним насилним методама згазе тај пупољак бунтовништва без разлога прије него што је постао дивљи цвијет праве револуције. Али, зар сва та енергија субверзије и промјене чији је врхунски језички израз био онај слоган са почетка овога текста није био, исто тако, и излив аутентичног екстремизма? Али екстремизма са љевичарским предзнаком, са предзнаком радикалне наивности и живота самог као бајколиког чина другачијости, самосвојне посебности и пркоса спрам мрака, умирања, компромиса, догми и догматизма. Те 1968. младост једнога времена излила се на улице. А кренуло је све из студентских клупа и амфитеатара универзитета, од оних пробуђених клинаца који још нијесу сасвим стасали, огуглали на неправду и прошли кроз симболичку машину компромитујуће социјализације. Почело је нагло, преко ноћи, са бунтовним повицима и држањем за руке, са пољупцима и црвеним паролама у масовном протесту против културе конзумеризма и америчког империјализма. А затварање кампуса Парис Нантере универзитета изазвало је, потом, ланчану реакцију. Прво су

ТЕ 1968. МЛАДОСТ ЈЕДНОГА ВРЕМЕНА ИЗЛИЛА СЕ НА УЛИЦЕ... ПОЧЕЛО ЈЕ НАГЛО, ПРЕКО НОЋИ, СА БУНТОВНИМ ПОВИЦИМА И ДРЖАЊЕМ ЗА РУКЕ, СА ПОЉУПЦИМА И ЦРВЕНИМ ПАРОЛАМА У МАСОВНОМ ПРОТЕСТУ ПРОТИВ КУЛТУРЕ КОНЗУМЕРИЗМА И АМЕРИЧКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА. А ЗАТВАРАЊЕ КАМПУСА ПАРИС НАНТЕРЕ УНИВЕРЗИТЕТА ИЗАЗВАЛО ЈЕ, ПОТОМ, ЛАНЧАНУ РЕАКЦИЈУ... студенти са Сорбоне у знак подршке својим колегама изашли на улице. А лоше одмјерена реакција полиције изгледа да је била толико брутална да је измамила, врло брзо, и радничке синдикате напоље, у штрајк солидарности. У једном тренутку, на врхунцу немира, француска држава је била потпуно паралисана, а тадашњи француски предсједник Шарл де Гол је тајно пребјегао из Француске у Њемачку.

УВИЈЕК СЛОБОДА И одједном, све оно што је иначе под нормалним околностима и у смислу друштвене акције дјеловало тако немогуће, постало је у трен ока реално. Јер идеалистичној младежи из маја ’68. одједном се указала прилика каква се више никада поново неће указати ни једној новој генерацији. У измаглици од сузавца, послије пендрека, водених топова и испаљених метака отворио се нагло слободан простор, процјеп у времену и један поглед у реално иза онога номиналног. Тада и само ту на улицама Париза једна младост је себи могла да приушти луксуз кројења сопствене капе по својој мјери, да буде шта јој падне на памет и да читав свијет перципира као чисти лист папира на коме ће она, ако јој се прохтје, да напише историју својим ријечима или својом крвљу није битно, али увијек и само на свој начин. И тако је ту тражење оног „немогућег“ из па-

радигматичног слогана студентских немира постало, заправо, знак новог реализма, реализма не дате реалности, већ реализма Реалног, са оне стране симулакрума збиље. Али, студенти су, исто тако, у тој магли усред немира набасали и на још један аспект стварности који раније нијесу видјели, а то је она застрашујућа симетрија појавног свијета о којој говори Вилијам Блејк у својој пјесми „Тигар“, питајући се да ли је иста она бесмртна рука која је дала ватрени вид звијери у ноћној шуми, исто тако ослијепила код очију јагње на пољу апсолутне рањивости. И баш зато оно питање о екстремизму можда треба формулисати на други начин и из другог угла. Шта се, заправо, десило са радикалним дјеловањем на политичкој сцени од те бурне 1968. на овамо? И гдје је нестао сав тај младалачки, полетни, екстремно-љевичарски бунт? Ад хок, одговор би био у глобалној пустињи Реалног, у оној зони овоземаљског беспућа гдје би ријалити који иначе, сада, живимо требао да прерасте у неки будући амерички сан на јави и неку врсту научне фантастике, било да се ради о квантним компјутерима, НАСА путу на Марс или bitcoin виртуелној валути. Али оно на шта се наша стварност, данас, заправо, свела и на шта се своди, њен најнижи заједнички именитељ у друштвеном смислу је нешто много ближе матриксу из култног филма под истим

именом браће Вачовски из 1999. У овом дистопијском ремек-дјелу агенти холограми патролирају супер урбанизовани метрополис будућности који, у ствари, не постоји, али је свим зависницима од матрикса, односно највећем дијелу људске популације претекле након некаквог нуклеарног холокауста, усађен као cyborg software директно у мозгове да буде врста антидота за реалност, нужна илузија за опстанак у свијету лишеном сваке људске вриједности. Из наше транзиционе перспективе Матрикс би могао да буде виђен и као нека врста терминалне фазе либералног капитализма, диктатура конзумеризма доведена до свог апсурдног краја на микробиолошком нивоу контроле крвотока и можданих ћелија потрошача путем јаких доза виртуелне реалности. Али оно што је овдје за нас од посебне занимљивости је то да је једини смислени отпор систему Матрикса могућ само кроз екстремизам мале групе посвећених појединаца, терористичку ћелију аутентичне јуродивости предвођену хакером Неом у тумачењу Киану Ривса.

БЕЗНАЂЕ И ХАОС Филм нам овдје сугерише оно што је стварност већ потврдила. Након грубог гушења студентских и радничких протеста из 1968. услиједиле су чистке и то на глобалном нивоу и по систему завади па владај. На Истоку,

иза такозване Гвоздене завјесе, тај процес је био грубљи, крвавији, али и трапавији. Запад је боље инсценирао убиства сумњивих лица и знао како да љевичарски покрет маргинализује кроз инфилтрацију агената провокатора из безбједносних структура. И док се Љевица распадала по шавовима беспомоћно каскајући за временом, загледана у себе, уплашена, ретроградна и деморалисана, Десница је свој тајни екстремизам уткала у развој нових технологија и оригиналних начина богаћења на брзу руку. Тај десничарски пројекат, чији су медијски промотери били Маргарет Тачер и Роналд Реган, у епохи постмодернизма сталне субституције сваког аутентичног садржаја његовом дискурсивном анализом, довео нас је овдје гдје смо сада. Погледајте, док читате ове редове око себе и реците ми, молим вас, шта то видите. Ако сте искрени – празнину, безнађе и хаос. Дакле, крајње резултате једног невидљивог екстремизма који крије своје наказно лице похлепе и лажи иза шарених лажа од рекламних билборда, излога радњи и шопинг молова. Цијели људски род је, заправо, сведен тако на неку врсту технолошког вишка и то на глобалном нивоу кроз развој нових технологија комуникације и роботизацију сваког рада. А тероризам који све више гледамо данас не долази више са Љевице, већ из подземља долазећег фашизма као терминални симптом немоћи десничарског естаблишмента да обузда самог себе. Од бјелоруског гушења мирних протеста уз помоћ руских агентура, преко радикализоване руље на Капитол Хилу, у Вашингтону, све до оргијања војне хунте која убија дјецу по улицама градова Бурме, ми смо свједоци застрашујуће моћи конзервативног екстремизма. Јер, зар исти метак који је ономад испалио Змија на српског премијера Зорана Ђинђића 2003. није залутао у аутоматско оружје Андерса Беринга Брејвика пар година касније, када је маскиран у полицајца и под утицајем наркотика ушао у камп љевичарске омладине у Норвешкој да их све побије другима за примјер? И зар тај исти десничарски, баждарени метак не видимо у лудилу серије недавних масовних убистава у САД? Зар, на крају, тињајући идентитетски сукоб у Црној Гори између просрпских партија спонзорисаних из Београда и Кремља са разједињеним проиндипендистичким фронтом грађанске оријентације, заправо, није дио те исте глобализоване слагалице геостратегијског позиционирања десничарског екстремизма наспрам љевичарске интернационале која више не зна за себе? 

2

3. април 2021.

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

Б

ДО

а тражили испуњење још недефинисаних захтјева. Био сам и ја недефинисани учесник. Било ми је јасно да не знам шта да тражим а толико тога нијесам имао. Окле? Четворица студирамо из исте радничке породице о трошку домовине и још у различитим универзитетским центрима. Какав луксуз... Иако ништа немаш осим могућност да студираш. Придружио сам се протесту ,,да је више војске“... А у суштини, имитирали смо Париз ђе је Данијел Кон Бендит дигао праву студентску револуцију. Сви за њим и ако појма нијесмо имали куда и како. Исток близу. Запад далеко. Студенти заглављени код подвожњака на Новом Београду. Ту сам схватио да нам нема пута у илузију Запада. Запали смо у уско грло. Главна магистрала на путу са Истока на Запад

и наших Yugo снова одвијала се кроз тај подвожњак ширине једва 8 метара. Уз то, у вријеме киша пунио се водом а стално био препун саобраћајних чекања. У вријеме студентских демонстрација све је стало, а студенти застали. Нијесу могли према Теразијама да побуне стари Београд. Нови је био тада само конфекцијско насеље на периферији за официре и државне чиновнике, од Фонтане до Студентског града. Видио сам и један манифест демонстраната као руље. Једног угојеног пролазника са узвиком ,,Уа дебели!“ угнали у неки улаз и више га није било. Бесмислено. Бесмисленија је била само парола ,,Хоћемо посао!“ Како, окле... из пркна? Који посао за несвршене студенте. Режим је тукао с реда свакога. Батине је добио и придружени професор који је викао са чела протеста ,,Туците мене а не сту-

денте!“ Изашли су му у сусрет. Пребили су га ка мачку... Изнијели су га. То је био једини јасно дефинисани захтјев, испуњен на лицу мјеста. Једина утјеха режиму, која тада за разлику од сада, била је да нико неће на Исток к Русима. Они су били отписани још ‚48. Брозовим ,,Њет“ Стаљину. А Руси су свакога, у свом забрану, коме је и на ум пао Запад осудили на вјечити Исток. Е то се десило Чехословачкој кад и нама студенти ‚68. Онда је наступио релакс. Идемо на ту страну у интернационализам а против руске инвазије, са притајеним страхом и да се Русима не спотакне у памет да обрну овамо ако им добро крене тамо. Ректор Београдског универзитета др Драгиша Ивановић на Тргу Маркса и Енгелса у центру Београда је громко Његошем, дао подршку Чесима и Словацима осуђујући руску ин-

praguereporter.com

ио је Хладни рат. Руси су ‘ладно ушли у Чешку. Окупирали је под изговором војних маневара Варшавског пакта. Екстремизам прве врсте, али се то тада тако није звало. Окупатор се звао Совјети (СССР), али то су били Руси у сваком погледу. Кад Рус хоће да ти помогне, он уђе у тебе до џигерица... да те раздере. Император без милости. Двадесет копнених дивизија за један дан, без иједног губитка,1968. покорили су једну двоимену земљу. На небу су имали још двије летеће дивизије са десантним јединицама. Сви су се у исти мах и дан сручили на мирни народ. Земља се тресла. Ушли су и у Словачку, али је важно било ући у Праг, пријестоницу Чешке и Чехо-Словачке. Истовремено се затресла и наша земља, али не од Руса, већ од унутрашњег непријатеља студената. Побунили су се у Студентском граду на Новом Београду. Кренули су без правог повода,

У ЈЕДНОМ СЕЛУ ЗВАНОМ ДО, У КРАЈУ МОГ ПОРИЈЕКЛА, УСТАЛИ СУ ДА СЕ СУПРОТСТАВЕ ДАЛЕКОЈ АГРЕСИЈИ... КРИВУДАВИМ ПУТЕВИМА УДАЉЕНОЈ БАР ХИЉАДУ МИЉА. СЕЛО ЈЕ БИЛО ЗАТУРЕНО, ЗАПУШТЕНО, ОДСУТНО. ПОСТОЈИ САМО НА ЛОКАЛНОЈ МАПИ. С МАЛО КУЋА И С МАЛО ВИШЕ УКУЋАНА. НИ РАДИО ГЛАСА НИТ ТВ ОГЛАСА

Јан Палах се самоспаљује на Венцеславовом тргу 16. јануара 1969. у знак протеста због совјетске инвазије на Чехословачку

вазију: ,,Крв је људска ‚рана наопака!“ те да се окупатор пази ,,чешких кнедли“ које могу у грло да им западну. Ректор је имао понта. Научник међународног имена и народни херој нашег презимена. Трг је одјекивао препун. На све стране су разносили поруке YU медији а инострани их преносили. Далеко се чуло. У једном селу званом До, у крају мог поријекла, устали су да се супротставе далекој агресији... кривудавим путевима удаљеној бар хиљаду миља. Село је било затурено, запуштено, одсутно. Постоји само на локалној мапи. С мало кућа и с мало више укућана. Ни радио гласа нит ТВ огласа који су поваздан засипали јавност подршком Чесима и позивима на отпор. Чеси нијесу знали за те подршке. Били су глуви у блоку под окупацијом, а нијеми на улицама. Руске тенкове су третира-

wikimedia.org

ТУ СМО…

Спомен плоча Јану Палаху Венцеславов трг у Прагу

Црногорац с Дола XIX вијек

ИСКУШЕЊА НОВОГ ДОБА

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Ј

едан од највећих историчара нашег доба, славни Британац јеврејско-њемачког поријекла Ерик Хобсбаум, XX вијек је прогласио „добом екстрема“. Он је сматрао да је тај „кратки“ вијек трајао од 1914. и избијања Првог свјетског рата до 1991. и избијања новог грађанског рата на простору бивше Југославије. За све своје теорије имао је добро потковано научно објашњење. Но, то није једино доба у историји које је обиловало екстремима. Чак су многи примјери екстремизма или екстремних поступака нарочито били памћени и одјекивали као примјери кроз будуће генерације. И ти примјери нијесу увијек били сматрани за нешто лоше, већ су многи од њих слављени као херојски поступци. У том смислу, тешко је не сјетити се великог примјера браниоца тврђаве Масаде, током јеврејског устанка против Рима 75. године наше ере. Малена зелотска група устаника, као посљедњи чин отпора надмоћним Веспазијановим легијама, извршила је колективно самоубиство, заједно са женама и дјецом, како не би пали у руке непријатељу. Њихов примјер јунаштва и пркоса насупрот немогућем положају, памћен је до дана да-

НЕГИРАЊЕ ГЕНОЦИДА МАДА СМО ВЕЋ ОДАВНО ОГУГЛАЛИ НА РАЗНЕ КЛОВНОВЕ СА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА, КОЈИ НИЈЕЧУ И ПРЕПРАВЉАЈУ И НАШУ И СВАЧИЈУ ИСТОРИЈУ, КАДА ТАКВИ ЕКСЦЕСИ ДОЛАЗЕ ОД СТРАНЕ ЗВАНИЧНИКА, ТО ПОЧИЊЕ ДА ИЗАЗИВА НЕЛАГОДУ И БРОЈНА ПИТАЊА. ЕКСТРЕМНИ СТАВОВИ И ПАРОЛЕ ПОСТАЈУ ДИО НАШЕ СВАКОДНЕВИЦЕ И ДИО ЗВАНИЧНЕ ПОЛИТИКЕ нашњег, не само у јеврејском народу, него и шире. Данашња безбједносна агенција Израела Мосад носи своје име управо према њима и у част сјећања на њихову жртву. Или, слично њима, остао је примјер крајњег отпора завојевачу и борбе за своја увјерења, опсада тврђаве Монсегир у Лангдоку, данашња Јужна Француска. Наиме, на крају крсташког рата против катара, 1244, пад утврђења Монсегир у Пиринејима, остаће упамћен као примјер екстремизма на обје стране. Јер су и катарски браниоци, као и бранитељи Масаде 12 вјекова прије њих, добровољно отишли у смрт, вјерујући да својим примјером најбоље бране своје право на слободу и религијско увјерење и својим чином уписали се у анале бесмртних. Са друге стране, крсташка француска војска и уз њу папски инквизитори, основани специјално за ту прилику из реда монаха Светог Доминика, показали су свој сурови екстре-

мизам током цијелог трајања рата. Остаће заувијек запамћена реченица папског легата приликом заузимања гра-

да Каркансона: „Побијте их све, Бог ће препознати своје!“ Сурово прогањање наводних јеретика, Инквизиција, као

Лични предмети депортованих у концентрациони логор Аушвиц у Пољској на жељезничкој прузи која је водила до улаза у камп, око 1945.

папски суд, ће од тада, наставити и у наредним вјековима, све док је званично не угаси Наполеон 1808. године. Тешко је замислити већи примјер екстремног понашања од дјеловања инквизитора. Овај црквени суд током свог вјековног постојања осудио је на смрт више хришћана него сви римски цареви заједно. Прогони јеретика,

3

3. април 2021.

вјештица и других, нијесу били само одлика католичког дијела Европе, јер се и у протестантским земљама јављају сличне појаве, које ће кулминацију доживјети средином XVIII вијека у Салему у Масачусетсу, тада британској колонији у Сјеверној Америци. Двадесетак младих жена невино је страдало у наводном покушају заштите и очувања чистоће пуританске заједнице. Било је кроз историју још многих примјера екстремних поступака на којима су се будуће генерације училе, надахњивале или одбацивале их као лоше и начине како не треба поступати. Ни наша историја није без таквих примјера. Многи ће, гледајући са стране судити као о екстремном, безразложном поступку, када на Граховцу седморо браће погине носећи црногорски барјак. И да су екстремистички чин салве јуриша на утврђене положаје на Тарабошу и Бардањолту, које нијесу донијеле никакве користи сем узалудне жртве. Или да су екстреми били они црногорски пролетери који су остали да бране свој положај на Љубином гробу пред надмоћним Вермахтом. Ипак, њихова слава и жртвовање за слободу овог народа остаће и мора остати у сјећању док год живи овај народ. Њихови подвизи донијели су славу и признање црногорском народу много шире

ну трга. Ту је излио бензин на себе. Уждио шибицу и спалио се ка жишка, пред својим мирним Чесима уснулим под окупацијом. Није знао другог начина да их пробуди. Спаљени у име протеста, прочуо се као Јан Палах. Припадао је генерацији 68. Вршњак. Исте те године 1969. након Палаховог самоспаљивања сам успио да уђем у Чехословачку. Прошао сам ту узорану границу-ораницу са караулама, митраљеским гнијездима и жичаним оградама. Била је широка као ауто-пут а пролаз тијесан као процијеп. Провукао сам се послије дуге контроле. Отишао сам, с чешким пријатељима студентима, право на Намјести Св. Вацлава испред Нацоналног музеја. Поклонио се плочнику на коме није било ознака од спаљивања. Режим је сваки траг затро. Музеј је личио на решето од руских куршума… Тенкови су се касније повукли, али окупација је остала. Ваздан смо обилазили озлијеђени Праг, пријешли Влтаву два пута Карловим мостом, попели се на Храдчане резиденцијални кастел чешких а понекад и окупационих владара. На крају смо пили чешко пиво надомак зграде општине и Астрономског часовника. Да би ме дочекали с привидом слободе, увече су ме одвели у Табаринбар у дну Намјести Св. Вацлава, ђе се љепотице ноћи испољавају у стриптизу. Осрамотио сам се. Заспао сам на свлачењу. Нијесу ми замјерили чешки пријатељи за преспавани, тако репрезентативан провод. С́утрадан су ме одвели на гробље Олшани ђе је Јан Палах покопан, потајно и анонимно. Једини знак је било цвијеће и безимена хумка, једва изнад тла још незатрављене земље. Након спаљивања, рекли су ми - завршио је у болници са једином шансом да заврши са животом. Сажегао је 85 посто себе. И тако спржен смогао је само једну једину и посљедњу реченицу: ,,Постоје моменти у повијести кад морате нешто учинити!“ 

од граница наше државе. Међутим, њихово насљеђе иако живи у нама и треба га се сјећати, не треба понављати. Доба екстрема је за нама и из њега треба извући поуке. Чини се да ће то бити прави цивилизацијски изазов пред генерацијама које надолазе. Суочавање са прошлошћу јединствени је задатак који нас све чека и не може се сакрити. У томе нам не може помоћи ни ово беспредметно играње екстремне демократије, јер циљеви се морају испунити. Зато се не смију омаловажавати жртве, прекрајати историја и затварати очи пред евидентним злочинима. А, на жалост, баш ових дана у Црној Гори то проживљавамо. Мада смо већ одавно огуглали на разне кловнове са друштвених мрежа, који нијечу и преправљају и нашу и свачију историју, када такви ексцеси долазе од стране званичника, то почиње да изазива нелагоду и бројна питања. Екстремни ставови и пароле постају дио наше свакодневице и дио званичне политике. Негирање геноцида, како самог холокауста (и то нам се десило!) тако и оног у Сребреници, данас се чини официјелни став Владе. Управо је то оно с чим морамо да се суочимо, што морамо да сасијечемо у коријену како не би тровало будуће генерације. Иначе смо у позицији да нам се понављају неке нове Масаде! 

У ПРЕДВОРЈУ ПРАВНЕ НЕСИГУРНОСТИ

ЦРНОГОРСКЕ СТРАНПУТИЦЕ deviantart.com

ли ка домаћу марву. Нијесу се по нашки, главом без обзира, одупирали. Шетали су мирно као да им се није десио удес, дотурајући пођекад и по који цвијетак оклопљеним Русима. Што се дешава у свијету, у нашем Долу се не чује... Може само да се начује. Начули су да су Руси упали у братску Чешку. Нијесу знали ни да је са њом Словачка. Били су углавном умировљени преостали устаници из 13. јула од прије четврт вијека. Заборављени у дубодолини испод планине. Иако у дну свијета и при дну живота огласили су свој став за отпор. Састали се ђе су могли и оглас написали за јавност. Закључак описаних и отписаних из Дола је отприлике гласио овако... Да До осуђује срамни и непријатељски руски напад на пријатељску чешку земљу... Да До изричито тражи да се Руси, сви до посљедњег, повуку са окупиране братске територије у најкраћем могућем року. Што прије то боље. И на крају ударни закључак... били су изричити: Да уколико се случајно не повуку Руси, у року од неђеље дана, састанак је унапријед заказан, на истом мјесту, за седам дана. Руси се нијесу повукли у, из Дола, запријећеном року а да ли су се Дољани опет састали то само До зна. Но, свеједно, порука је стигла на све стране и чуло се за затурене Дољане. Чеси су упорно били мирни ка за инат руским очекивањима. И тако пола године, никако да се пробуде и одупру. Онда их је разбудио један мирни студент филозофије са Карловог универзитета из неког њиховог дола, села близу Прага. Миран као и сви Чеси. Узео је воз из свог села до своје пријестонице једног јануарског дана 1969. Искрцао се око подне мирно у Прагу. У некој ауто гаражи купио канистер бензина. Однио га са собом на централни трг Намјести Св. Вацлава. Стао у врху стрмих намјести испред националног музеја који затвара читаву једну стра-

ВЛАСТ БЕЗ КОНЦЕПЦИЈЕ, БЕЗ ИКАКВОГ СИСТЕМА, СА КОМПРОМИСОМ РОГОВА У ВРЕЋИ, ЗАСНОВАНА НА ГОЛОМ ИНТЕРЕСУ, БИЛО ДА ЈЕ У ПИТАЊУ ОДРЖАЊЕ НА ВЛАСТИ ИЛИ ПОТПУНО УНИШТЕЊЕ ПОЛИТИЧКОГ ПРОТИВНИКА ОКО КОЈЕГ СЕ ФОРМИРАЛА ПРЕТХОДНА ВЛАСТ, УВЕЛА ЈЕ ЗЕМЉУ У СТАЊЕ ПОТПУНЕ ДИСОЛУЦИЈЕ, НЕФУНКЦИОНАЛНОСТИ И ХАОСА

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

Д

руштвене противрјечности, супротности и различитости интереса и вриједности, било да су у питању националне или идеолошке, те схватања одређених друштвених група да своје циљеве треба да остваре без обзира на средства, од сваких избора у Црној Гори праве својеврсни референдум за опстанак модерне, грађанске Црне Горе, Црне Горе као дијела западне цивилизације и система вриједности. Никада до краја деконструисане, идеолошке матрице које су се деведесетих успоставиле и у двијехиљадитим настављају да егзистирају, и у теорији и у друштвеној пракси, као континуитет екстремизма империјалног и национал-шовинистичког типа. То је политичка матрица која је у самом зачетку као главни инструмент за остварења својих циљева имала насиље, јер се национални концепт који је заговарала могао остварити само путем насиља. Идеологија која је Црну Гору виђела деведесетих као дио великодржавног политичког концепта Београда, који се данас еуфемистички зове „српским светом“, остала је вјерна агресивним методама у остварењу својих циљева и понашању према другим националним заједницама, инсистирајући на трагању за историјским периодима на којима се може конструисати пожељна представа наводно досљедне повезаности са „традицијом“ - како је они виде. Након обнове независности 2006. власт се конституисала уз учешће и подршку свих мањинских заједница и отвореним позивом онима који се осјећају као припадници српске нације да прихвате уставни концепт грађанске државе и узму учешћа у власти. Припадници српског народа су се скоро плебисцитарно одредили и, уз корифејство СПЦ и нескривену подршку Србије, опредијелили за наставак политике искључивости у остварењу већ описаног концепта који се заснива на националној конститутивности и националном карактеру државе, у складу са својим виђењем њеног хабитуса. Промјеном власти 2020. Црна Гора

је добила власт која би, да су се у Црној Гори политичке партије истински конституисале на декларативним програмским принципима, представљала политички бастард. Као неприродан спој између двије наводно или, боље речено, лажно грађанске коалиције и коалиције која инсистира на националном карактеру државе или, како њен политички покровитељ из Београда заговара, као државу конститутивних народа, по угледу на Сјеверну Македонију. И то је само једна од огромних политичких и стратешких међусобних разлика, ако им је вјеровати. Власт без концепције, без икаквог система, са компромисом рогова у врећи, заснована на голом интересу, било да је у питању одржање на власти или потпуно уништење политичког противника око којег се формирала претходна власт, увела је земљу у стање потпуне дисолуције, нефункционалности и хаоса. Као свака популистичка и насиљу у политици склона власт, прибјегло се недемократским средствима, узурпацији власти путем доношења недемократских и узурпаторских закона, увођењем махом некомпетентних партијских кадрова у све институције система и завођења страха путем отказа, пријетњи истрагама, хапшењима. Друштво се тако увело у стање правне несигурности и дефицита професионалног и независног одлучивања у државним институцијама задуженим за сповођење правде и принуде. Валтазар Богишић пише да је правди највећи противник насиље. Сем што је октроисаним измјенама одређених закона велики дио територије Црне Горе преписан у власништво институцији из друге државе, уништења националне авио-компаније, катастрофалних здравствених прилика и несхватљиво великог броја жртава због пандемије короне, срозавања безбједносних структура, већ јасно упропашћене туристичке сезоне и уопште стања безперспективности и безнађа и одсуства стратегије одржања у условима кризе, владајући тројни пакт је као приоритет поставио идеолошко и национално истријебљење свега што има примјесе црногорског националног хабитуса, мултиконфесионалног и међунационалног склада и антифашистичке традиције. Наравно, избјегавајући

у отвореним јавним наступима изјашњавање на тај начин. Системом мр. Џекила и мр. Хајда, у стварности се не либе јасне манифестације онога што јесу, док се на јавној сцени и пред очима међународне јавности шмира политичка коректност. Грађански дио Црне Горе, претежно заступљен у припадницима црногорске нације и мањинским народима, несклон насиљу и радикализму, мада му се покушавају подметнути та кукавичја јаја од оних који и побједе славе насиљем према другима, будући да се не сналази у ситуацији отворене агресије, нема адекватан одговор на њу. Мартин Лутер Кинг је на једном скупу рекао да „из искуства знамо да тлачитељ никада слободном вољом не даје слободу, дакле она мора бити захтјев потлачених“. Вријеме је најмање савезник Црне Горе. Што постојећа ситуација буде дуже трајала, то ће посљедице бити теже и теже исправљиве. Наговјештаји да ће Влада, усљед своје неспособности, свој опстанак бранити уступцима коалицији српских странака под контролом Београда, само још више упозоравају да живимо у временима у којима је што прије нужан одговор свих оних којима је 2006. идеал била независна, грађанска Црна Гора као дио евроатлантског свијета и вриједности. Суштина демократије је постојање сагласности да онај ко добије на изборима већинску подршку неће је злоупотријебити да би спријечио нову опозицију у намјери да се бори за власт или стицање утицаја у будућности. Нажалост, у Црној Гори је на дјелу бескрупулозна намјера уништења политичких субјеката који су изгубили на изборима са циљем онемогућавања било каквог политички организованог отпора неспособној власти демократским и легалистичким путем. Без снажних политичких представника политичке несугласице се најчешће разрјешавају на улици. То је пут којим се урушава друштвена стабилност и друштво се, умјесто да се бави напретком, константно бави само собом. Заборавих чија је мисао да никада неће мањкати аргумената против употребе насиља, али да ће увијек требати аргумената за његову употребу. Разумна власт их не даје својим грађанима. 

4

3. април 2021.

ХРОНИКА ЗАОШТРАВАЊА

ДА ЛИ ПРЕДЊАЧИ ВЛАДА? РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Е

кстремно је, чак крајње екстремно да Владу бира црква која је, посебно у задњој деценији протеклог вијека, показала свој недвосмислено фашистички карактер. Екстремно је да предсједник Владе не говори истину поводом поступка челника АНБ који је намјерно одао повјерљиве податке. Екстремно је да се Влада реконструише уз нови прилив доказаног шовинистичког екстремизма Демократског фронта. Екстремно је да немамо посебна министарства за просвјету, па науку, па културу, а башка спорт у коме смо најуспјешнији. Екстремно је да предсједник Владе иде на сахрану доказаном противнику властите државе и то ван граница своје земље. Екстремно је да се при том, и он и пратећи министри, не држе никаквих мјера за заштиту здравља сопствених становника. Екстремно је што ће на први миг из Србије предсједник Владе задовољно и пресрећно потрчати у Београд да захвали за сталну и упорну борбу Србије противу његове отаџбине,

ЕКСТРЕМНО ЈЕ ШТО ЋЕ НА ПРВИ МИГ ИЗ СРБИЈЕ ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЗАДОВОЉНО И ПРЕСРЕЋНО ПОТРЧАТИ У БЕОГРАД ДА ЗАХВАЛИ ЗА СТАЛНУ И УПОРНУ БОРБУ СРБИЈЕ ПРОТИВУ ЊЕГОВЕ ОТАЏБИНЕ, ПРИ ТОМЕ СЕ ЗАКЛИЊУЋИ ДА МЕЂУСОБНО ЧВРСТО ПРИЈАТЕЉСТВО И БРАТСКУ СЛОГУ ИЗМЕЂУ ДВИЈЕ ДРЖАВЕ НИКО НЕ МОЖЕ НАРУШИТИ при том се заклињући да међусобно чврсто пријатељство и братску слогу између двије државе нико не може нарушити. Екстремно је што уопште оваква влада постоји, а да се још није спотакла о сопствене препреке? Екстремно је, чак идиотски глупо да се на чело АНБ постави особа која се једном, као члан ДФ, јавно изјаснила да није за сарадњу са НАТО, због тога била високи функционер у општини, да би, разумије се, данас дошла у прилику да одавањем тајних података чланство Црне Горе у НАТО обилно обезвриједи и компромитује. Да је онај који је поставио Вукшића на чело АНБ имао зрнце памети, из редова Демократског фронта, ако би отуда био притиснут, само би за тако осјетљива безбједносна мјеста могао изабрати особу из Медојевићеве Групе за промјене. Што се Дритана тиче, он се заплео као пиле у кучине. Сарадњу са екстремним српским национализмом, у облику Си-

мијановића, ничим не може оправдати. Сад је тек јасно због чега је господин Дритан метанисао и богорадио у наводно српским црквама и манастирима при формирању овако накарадне владе. Није искључено да, због каквог таквог одржања ове владе, није спреман да се и замонаши? Што је са оним Вучуровићем? Њега треба ставити на чело АНБ, јер је сигурно да неће злопотријебити повјерене му тајне податке, тим прије што је довољно спреман и одлучан да прије тога НАТО изгори једном шибицом. Треба, очигледно, у насталој конфузији око одавања тајних података, да наступи домаће тужилаштво којег, због тежње да се укине, нема, а нема ни потребних инспектора који би морали дјеловати. Нема ничега, посебно не разума и логике. Влада је изгубила тло под ногама. Да не говоримо колико ће јој даље вјеровати НАТО? Ко је, уопште, могао замислити да ће Влада, коју бира једна шовинизмом компромитована црква, искрено ради-

ти са Западом и демократским свијетом? Треба даље очекивати да ће НАТО од сада овој влади, бар за дуже вријеме, нудити само „тајне“ податке које НАТО жели да протури Русији. Има за то, очигледно, довољно поуздан канал. Да мало уозбиљимо ствар: како, заиста, ова влада мисли да успостави довољно поуздане кадрове у изузетно осјетљивом сектору Безбједности? Чак и она зна да не долазе у обзир представници клеросрпских странака, дакле Демократског фронта и Демократа, ових других још и са њиховим пионирским слоганима. Остаје Ура, колебљива, недефинисана, подијељена и сићушна. Рјешења, уколико тријумвират партија и коалиција, које чине парламентарну већину, може од Српске цркве, Београда и омиљене Русије, бар за тренутак ослободити мозак - на чело АНБ може поставити Божену Јелушић. Струка, наравно, није адекватна, али је особа довољ-

но разумна и довољно нормална да јој никада неће пасти на памет да повјерљиве НАТО податке ода ни Београду ни Москви. А што више од тога тражити? Мања мјеста у сектору Безбједности могу, како Хрвати кажу, обнашати и по рангу ситнија чељад, али само да се не примичу осјетљивим материјалима. Што са оном двојицом, већ постављеним на одговарајућа мјеста у, (замислите?), сектору Безбједности? Ништа мање него Кнежевић и Вучуровић? Таман посла. Колико цијене актуелну владу, ДПС би јој баш ову двојицу за та мјеста радо препоручио. Кад је бал, нек’ је бал! На крају знамо што је предсједник Кривокапић лукаво смислио поводом најављене реконструкције Владе. Понудиће једно или два мјеста Демократском фронту, а најмање два мањинским народима и њиховим партијама. Хоће да нас шокира. Смије ли то, забога, од његове омиљене цркве? Да видимо! 

КАКО ЧИТАТИ ДРУШТВА ДОСЉЕДНА ПОЛИТИЦИ ЦЕНЗУРЕ

ДАЛЕКО ЈЕ САВРЕМЕНОСТ Е

кстремизам је још један од кључних феномена данашњице, посебно након 11. септембра 2001. године. Од феномена о коме смо говорили појединачно или као изолованим случајевима у различитим временима и просторима, постао је глобална тема. Тема различитих стратегија борбе или, уз тероризам и фундаментализам, обиљежје наше стварности. И то све на темељима културе и религије. Било би наивно везивати га само за исламски екстремизам или говорити о екстремизму других као реакцији на рушење њујоршких кула Близанаца. У пољу културе памтимо његове најрадикалније манифестације, попут Кристалне ноћи у организацији националсоцијалиста, али исто тако и изложбе Дегенерисана умјетност, одржане у Минхену 1937. године, као најгорег облика организоване политичке манипулације умјетничким дјелима у историји умјетности. Такве екстремне културне политике нијесу биле само обиљежје Трећег рајха, сличне екстремизме доживљавали су умјетници и у вријеме стаљинизма, који је био екстремни поредак социјалистичких друштава, која су опстајала и након његове ере. Друштва досљедна политици цензуре. Цензуре против које се најупорније борила Француска бранећи право на дјеловање свог сатиричног магазина Шарли Ебдо. Освојено право на слободу мишљења, за које не постоји ни један ауторитет довољно снажан да би ту слободу укинуо, била је

линија одбране права њиховог дјеловања и поред масакра у редакцији тог часописа 2015. године за коју је одговорност преузела Исламска држава. Редакција је прошле године поново објавила спорну карикатуру пророка Мухамеда уз став да цртежи „припадају историји и да историја не може да се мијења нити брише“. Да Црна Гора није Француска, потврдили смо и за вријеме једног од чувених

Цетињских бијенала, када је након протеста СПЦ повучена (затворена) изложба Нова икона. Тадашњи новински извјештаји гласили су: Свештеници су однели 14 икона и репродукција, радове руских уметника Куликова и Огањана, а у пећини до Цетињског манастира уништили су рад Анке Бурић и спалили изложбу београдских и француских студената архитектуре, наводи се у саопштењу. (Наша Борба, 27. септембар 1997)

Умјетничка слобода у обради религијских тема и религијских ауторитета било које религије, најбољи је лакмус зрелости друштва да живи своју слободу. Свештеници су, заправо, имали проблем јер нијесу разумјели да публика на изложби не гледа иконе, већ су то била умјетничка дјела, слике и инсталације. Дјела која су имала свој излагачки живот у многим другим срединама, ништа мање религиознијим од Црне Горе.

pulse.rs

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ЛИНИЈА КОЈА СЕ ПРЕЛАЗИ ИЗ ПОЛИТИКЕ НАЦИОНАЛИЗМА У ПОЛИТИКУ ЕКСТРЕМИЗМА ЈЕ ПРИЛИЧНО ТАНКА. НАЦИОНАЛИСТИМА ЈЕ ПОТРЕБАН ЕКСТРЕМИЗАМ ЈЕР ОН ЈАСНО УКАЗУЈЕ НА ЊИХОВУ ПОТРЕБУ ИСТИЦАЊА РАЗЛИКА. РАЗЛИКА КОЈЕ ДОВОДЕ ДО ПОТИРАЊА ИЛИ УНИШТЕЊА ДРУГИХ

Отварање изложбе Entartete Kunst (Изопачена умјетност) у Трећем Рајху, 1938.

Не заборавимо ни Сатанске стихове Салмана Руждија и његову цијену слободе. Линија која се прелази из политике национализма у политику екстремизма је прилично танка. Националистима је потребан екстремизам, јер он јасно указује на њихову потребу истицања разлика. Разлика које доводе до потирања или уништења других. Злоупотреба сопствене културе, злоупотреба припадништва одређеној вјероисповијести или нацији, злоупотреба патриотизма, манипулација и производња моралне панике само су нека од обиљежја повишених страсти и страха од другога. Истакнимо само један од тих елемената, патриотизам. Њега словеначки пјесник и публициста Алеш Дебељак дефинише да он у најбољем сценарију значи спознају о недовршености и могућности моделирања људске душе, да он исто тако укључује репертоар различитих могућности, док национализам слободан избор посматра сумњичаво – или си један од нас или нијеси. Дегенерисана умјетност као кураторски и политички концепт злоупотребе умјетности за вријеме нацизма није поновљен тако радикално у савременој историји, али је концепт или метод који се другачијим средствима итекако производи до дана данашњег. Мање или више суптилно сваки пут када национализацију прошлости темељимо на дјеловању националиста и традиционалиста опсједнутих националним митовима и митоманијама које наш живот удаљавају далеко од савремености. Савремености у којој су људска права темељни постулат заједнице. 

5

3. април 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

Е

кстремизам је негативна категорија. У политици посебно. Политички екстремизам је на корак од тероризма и најчешће је кроз историју био увод ка тоталитарним друштвима и уређењима, екстремно не поштује друго и другачије. Чак су и екстремни спортови радикални. И радикализам је такође термин који се крије иза конзервативног, традиционалног, а у ствари је искључив, ако не постоји јак баланс, на корак до екстремизма и... тероризма, и укидања слободе. Јер слобода, по једнима, није слобода. И у кафанском друштву када чујете да је неко екстреман, од њега се бјежи. Јер никада не знате шта може да вас сачека. Попут екстремних спортова, који захтијевају озбиљну физичку припрему, дисциплину и искључивост, недостатак било чега другог у животу, екстремно у друштву, заједници, укида постепено, док не крене брзо, сваки садржај, јер друштво је заједница. У заједници имамо ниске, високе, мушкарце, жене, дјецу... мршаве, дебеле... и немогуће је да сви исто мислимо, сви једнако волимо, пошто је екстремизам тема – сви једнако мрзимо. Иако екстремизам подразумијева мржњу. Први корак до екстремизма је укидање права на различитост. Ја увијек полазим од претпоставке да смо ми мали, и када смо били екстремни, били смо то у име неког другог и због других. Не знам да ли постоји термин екстремизам у име другог. Али он се увијек реализује у име неке невидљиве силе, претпоставке, идеје... Неко би рекао да су све идеје невидљиве, идеја и мисао укључују разум. Ум би требао да подразумијева логику, али све екстремне идеје настале су онда када је престала логика, да не кажем разум. Јер дозвољавам да сам и ја неразумна. По кући ми то често кажу. Јер не само данас, него одувијек, живимо у друштвима у којима је најразумније ћутати. А ако ћутимо како да се зна да ли смо будаласти, зли, агресивни... И најчешће се агресивни сакрију иза великих идеја – традиције, кафанске историје, цркве, породице, мјеста у друштву... позиције

БРАТУ УНИФОРМА НЕ ТРЕБА ЦРНА ГОРА ДАНАС ЈЕ ЕКСТРЕМНО ПОДИЈЕЉЕНА НА БРАЋУ И НЕБРАЋУ. СЕСТРЕ СУ УЗ БРАЋУ. СВАКИ ДАН МИСЛИМ ДА НЕ МОЖЕ БИТИ ТЕМЕЉНИЈЕ ПОДИЈЕЉЕНА, А ОНДА У ПОСЉЕДЊИХ ПОЛА ГОДИНЕ, А ПОЛА ГОДИНЕ НИЈЕ МАЛИ ПЕРИОД, ВИДИМ НАШЕ И ЊИХОВЕ, ВИШЕ ЊИХОВЕ, ПОВРЕМЕНО НАШЕ, ПО УЛИЦАМА, ПО РАЗНИМ ТВ КАНАЛИМА, ИСКАЧУ СА ВАЈБЕРА И ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА, КАКО ЕКСТРЕМНО ЗБОРЕ

жене, мањина, другачијих. Јер то се зна. Зна се шта коме приличи. Зна се ко је окле и ко смо ми. А то искључује и оно - мислим дакле постојим. Код нас је независно од система, најчешће оно, постојим док за мене мисле други. Поготово у Црној Гори. Јер смо мали. Али мали је и Ватикан, није добар примјер... Ватикан је специфична симболичка мала држава, али мала је и Андора, и такође је у планинама, па је бесцаринска зона, јер је мислила и на себе... За Енглезе, историјски, мала је и Шкотска, за Русе мала је и Пољска, и за Трећи рајх такође... Тако да идеја о величини нема много основе у димензијама. Некад је, а посљедице тога су и данас присутне, Европа као један од најмањих континената утицала на цијели свијет. Данас није тако. Тако да ако укључимо логику - тренутно размишљање да мало тога можемо сами, као и оно да нам је братска помоћ неопходна негира цијелу историју, књижевност, у којој је брат најчешће ишао на брата, ако није послушан. Из такве историје сестре су искључене. Иако нам се често обраћају са „браћо и сестре“ - такође екстремно. Сви смо у школи имали најбоље другове, ортаке, другарице, док су нас наши „смарали“, а онда би се са њима често посвађали око тестамента.

Црна Гора данас је екстремно подијељена, на браћу и небраћу. Сестре су уз браћу. Сваки дан мислим да не може бити темељније подијељена, а онда у посљедњих пола године, а пола године није мали период, видим наше и њихове, више њихове, повремено наше, по улицама, по раз-

када у цркву улази и, да, како ко тумачи филиокве, чак ми је више кул да Св. Дух потиче и од Сина, а не само од Оца... баш ме брига и ако неко у цркву не улази, знам да смо доброг духа, мени најближи онај из цртаних који се звао Артур, неповратно изгубили. А када се изгуби доброта у име живота - нормалног, обичног, на сцену ступа екстремизам. Као контра од умјереног. А неумјереност... у било чему, ви сви екстремни, један је од смртних грехова. И није све то скупа ништа ново, али увијек сам мислила да смо превише мали, да би га тако јако у свакодневном обичном животу... осјећали. Грешка... осим оног мислим, екстремизам укида и осјећам. И када је истински екстреман... води до уништења, најчешће оног ко га је покренуо. То такође пише у књигама и филмовима, чак и оним светим... које нијесте прочитали док се екстремно за исте борите. Не само код нас малих, велики су опаснији, а мали опстану само ако су видљиви. А ми екстремном брзином постајемо невидљиви. Као и браћа и сестре близанци које су родитељи некада једнако облачили, па их ни сами нијесу разликовали. Јер је неко погрешно рекао да тако треба... Да не отварам причу о другим екстремним униформама, мене боле сваке, а туђе још и више. И „оне братске“... јер брату униформа не треба.  favim.com

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

ним ТВ каналима, искачу са Вајбера и друштвених мрежа, како екстремно зборе. Ја не волим оне који ми се обраћају са „браћо и сестре“. Брат је био не тако давно синоним за криминалне кланове, филмове, серије... на, извините ме користим нетачан појам, југословенском језику. А сада ми - браћо и сестре говоре сви. А почело је као условно борба са криминалним групама. Не сјећам се да су „криминалне групе“ икада користиле термин ,,браћо“. А користили су га кланови. По традицији, треба да смо браћа и да је што више браће, а опет се враћам блиској ми области, у свакој бајци... отац је волио само једног брата, али би најмањи брат, често и слуга, потчињени, потлачени, негдје горе поменутим разумом... зезнуо оца и систем. Као да нијесмо одрасли на таквим бајкама. Као да смо у времену које искључује разум. А да, екстремизам укида разум. Било који, било када, било гдје. Екстремизам ме плаши, иако сам на ић, могу лако да се камуфлирам, посједујем довољно маркетиншког знања и знања о јавном наступу... или, како ме добро намјерно савјетују, понекад и прећутим. Али ако сви будемо ћутали у име борбе... не знам више са чим, корупцијом, крађом и борбе за православље... да ли су ми Копти ближи од католика из Котора, свакако нијесу, баш ме брига како ко ритуално поставља шаку

САСВИМ ЛИЧНО

ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ

К

ад од тврде гуме и дрвета направиш праћку, поставиш мету, почетничка срећа уради своје па погодиш право у центар мете, амбиције порасту, осилиш у секунди, сада више не желиш само да погодиш у мету, већ и да надмашиш самог себе, да утврдиш своју моћ, сада већ желиш мету и да пробијеш, натежеш гуму све јаче и јаче, спремаш се за пуцањ, али мислиш може још, па је још више натегнеш до сопственог ока, гума пукне снажно и опали те по лицу, пецкалица умјесто мету погоди око, е то је екстремизам којег увијек побиједи ако не логика и разум, оно закон силе, пардон физике. Наша земља је збир природних екстрема, код нас је могуће да си у стотињак километара на скоро 3000 метара надморске висине, као и 50 метара испод нивоа мора. Екстремно дубок, најдубљи у Европи а други у свијету кањон је Таре, уз њега је ту највиши маузолеј на свијету, и баш

ГОРКИ ТАЛОГ ИСКУСТВА код нас се налази ријека која пркоси науци и логици и једина на планети која тече и супротно екстремно узводно, екстреман број плажа, екстремна дужина једне, екстремно баштињење разних култура и екстремно улагање труда да се све ово поништи. Екстремно постаје колективно шизофрено, али не брините, све је у реду, питање је само тренутка када ће закон физике учињети своје. Од ослободиоца до издајника, од вјере до невјере линије су танке, а ако почивају на заблудама онда си екстремна будала којој ни физика не помаже. Као израз екстремизам означава дјела и идеологије које излазе из друштвено прихватљивих оквира, посебно занимљиве су оне из моралних разлога. Политички екстремизам познајемо по појмовима екстремна љевица или десница, најзанимљивији је вјерски фундаментализам, а готово по правилу они који сли-

једе ову идеологију или покрет себе никада не називају екстремистима, често користе ријеч радикали или радикалне промјене, како би извршили благу замјену теза, но, ситуација је таква да је радикализам само еуфемизам за екстремизам.

Него, све ово је можда и компликовано написано ако узмемо као примјер нашу свакодневицу, екстремизам је на свим каналима од парламентарног до локалног, сакривен под плаштом глуме, вике, пренемагања, махања ручицама, пријетећи прстом, праћено уз много лапсуса (lapsus linguae, lapsus memoriae, lapsus manus,...) који су ништа друго до слика незнања, елементарне неписмености и некултуре у функцији зла. Као што Данило Киш каже у ,,Горком талогу искуства“ - свака тоталитарна идеологија разара људскост, а историјско искуство поучава да човјек у условима неслободе развија радикалније, егоистичније механизме за спрово-

У ЉУДИМА КОЈИ СУ ПРИНУЂЕНИ ДА ЖИВЕ ПОД ВЛАДАВИНОМ ТОТАЛИТАРНИХ СИСТЕМА, КАКО НАВОДИ ДАНИЛО КИШ, РАЗВИЈАЈУ СЕ КВАЛИТЕТИ И ВРИЈЕДНОСТИ КОЈИ СЕ БЕЗ ПРИТИСКА ЕКСТРЕМНИХ СИТУАЦИЈА НИКАДА НЕ БИ РАЗВИЛИ ђење и очување својих интереса. У људима који су принуђени да живе под владавином тоталитарних система, како наводи, развијају се квалитети и вриједности који се без притиска екстремних ситуација никада не би развили. Киш даље појашњава, то значи: одређени негативни и позитивни квалитети виде се у пуној мјери само у условима екстремног притиска. Па да закључим са Кишом који додаје да ми можемо поћи од тога да нарочито јака форма тлачења деформише и на крају укида човјекову способност за људскост - што је неђе и циљ наших екстремиста, али како и сам Киш додаје, код неких буди неслућене снаге отпора, побуне. Дола-

зи до неке врсте ,,процеса хемијског преображаја“. И тако се свакодневно она дебела гума праћке све више и више натеже, бијели трагови затезања на гуми се јаче назиру, све су дубљи и изборанији, али може то још јаче и боље, запињање до крајњих граница издржљивости, мета је на нишану у мислима већ освојена, пробијена, и тек кад помислите да испалите пројектил као симбол коначне побједе и њеног формалног крунисања, не заборавите на законе природе који ће учинити своје, а ви натежите што јаче можете па да видимо колико је потребно запети да би дошло до ,,процеса хемијског преображаја“ о којима говори Киш у Горком талогу искуства. 

6

3. април 2021.

ШТРПЦИ: УБИСТВА НЕВИНИХ ЉУДИ И ВРХ ЕКСТРЕМНОГ ЛИЦЕМЈЕРСТВА

НАД СЈЕНИМА СТРАДАЛИХ САИТ Ш. ШАБОТИЋ

С

родица 20 отетих и ничим кривих путника воза бр. 671 званог Ловћен, који је саобраћао на линији Београд – Бар, чије је путовање у Штрпцима, малој жељезничкој станици близу Прибоја, заувијек завршено 27. фебруара 1993. године, дуга је 28 година, дакле скоро пуне три деценије или читав један живот, један пâс, како би то казали етнолози. Свака прича о том догађају увијек је отварање старе ране која, код оних најближих, никада неће зацијелити. Зато, када се ова тема макар и помене, од свих њих увијек треба затражити опрост.

ЗЛОЧИН ОТМИЦЕ У добу екстрема, које је у најновијој историји Балкана започело са ратом у Босни и Херцеговини, одиграле су се колективне и индивидуалне драме које, све и да су хтјели, не би могли осмиimpulsportal.net

правом се једна млада поетеса у једној својој пјесми запитала да ли се о тузи може писати без гњева. Док се године нижу и сами се питамо да ли је могуће пронаћи формулу одолијевања осјећају бесмисла живљења, који на површину исплива нарочито када постанемо сасвим свјесни екстремних случајева безумља који нас окружују. Када је човјек млађи, вјероватно причу о националшовинистичким и другим екстремним идејама свјесно тјера од себе, јер не жели да вјерује у њих, али већ у зрелом добу, оне се саме наметну и тада их је немогуће не сагледавати. Ипак, суочавање са прошлошћу, колико год да је болно, поразно, тешко и нужно, увијек је и дио катарзе уз коју се терет прошлости, о коме ће бити писана историографска дјела, мора прихватити као дио сопствене историјске вертикале. Туга по-

ЈЕДНА ОД ТРАГИЧНИХ ДРАМА БИЛА ЈЕ И ЗЛОЧИН ОТМИЦЕ 20 ПУТНИКА У СТАНИЦИ ШТРПЦИ КОЈИ НИКАДА НИЈЕСУ СТИГЛИ СВОЈИМ КУЋАМА. ОД КИДНАПОВАНИХ, ЊИХ 18 БИЛО ЈЕ МУСЛИМАНСКЕ КОНФЕСИЈЕ, ЈЕДАН ЈЕ БИО ХРВАТ, И ЈЕДАН ЦРНАЦ ЧИЈА ЈЕ СУДБИНА ОСТАЛА НЕПОЗНАТА ДО ДАНАС

Споменик настрадалима у отмици у Штрпцима

Пријепоље, Србија

слити ни највјештији драматурзи. Једна од тих трагичних драма била је и злочин отмице 20 путника у станици Штрпци који никада нијесу стигли својим кућама. Од киднапованих, њих 18 било је муслиманске конфесије, један је био Хрват, и један црнац чија је судбина остала непозната до данас. Отмица је извршена уз знање МУП-а Србије и Војске Југославије, а извршили су је припадници српске паравојне јединице Осветници, којом је командовао ратни злочинац Милан Лукић. Воз који је саобраћао својом редовном линијом, мимо реда вожње заустављен је у Штрпцима, након чега је група цивила изведена из воза. Киднаповани су потом одведени до школе у селу Прелово код Вишеграда, гдје су опљачкани и претучени, па пребачени у село Мушићи, код Вишеградске Бање, гдје су у фискултурној сали основне школе поново пребијени. Након тога су везани жицом, поново убачени у камион и одвезени у село Сасе, поред Вишеграда. У гаражи једне од спаљених кућа, на самој обали Дрине, Милан Лукић и Бобан Инђић убили су све путнике отете у Штрпцима. Најстарији је имао 59, а најмлађи 16 година. Њих осам су били држављани Црне Горе. У службеним забиљешкама жељезничара на станицама у Бијелом Пољу, Мојковцу, Колашину, Подгорици и Бару, констатовано је само да је воз број 671 стигао са закашњењем од 137 минута. Екстремизам, мало је рећи. Врх екстремног лицемјерства. А Иљаз Личина, један од отетих

путника, запослен у предузећу „Ратко Митровић“ у Београду, носио је својој петочланој породици – незапосленој супрузи са четворо дјеце, синдикални пакет са џаком брашна и намирницама. Са непуних двадесет година, Есад Капетановић се са посла у Београду упутио на породичну прославу сопственог одласка на одслужење војног рока са одредиштем ВП 7325 – Сремска Митровица. Звјездан Халитов Зуличић, избјеглица из Сарајева, из Новог Сада, гдје је са братом и мајком Милком привремено боравио, упутио се у Никшић, у посјету ујацима, Ђикановићима... И тако редом, тужне људске судбине, неостварени снови, недовршене жеље, прекинуте љубави... Ових неколико детаљнијих редака о тројици страдалих, обавезују нас да остале не заборавимо. Њихова имена су: Исмет Бабачић, Сенад Ђечевић, Фехим Бакија, Шећо Софтић, Рифат Хусовић, Јусуф Растодер, Халил Зупчевић, Адем Аломеровић, Расим Ћорић, Фикрет Мемовић, Февзија Зековић, Нијазим Кајевић, Сафет Прељевић, Џафер Топузовић, Мухедин Ханић и Тома Бузов.

ПРЕЛИВАЊЕ НЕСРЕЋЕ Након извршеног злочина, Слободан Милошевић је дошао у Пријепоље 15. марта 1993. године и унесрећеним пoродицама обећао да ће преврнути небо и земљу да нађе отете путнике. Још три пута је, након тога, примио породице отетих: једном је рекао да би дао десну руку да зна гдје су.

Туга међу члановима породица отетих путника увећавала се и након извршеног злочина отмице. Шта више, тај злочин је односио и друге жртве. Син отетог Иљаза Личине, свршени студент медицине, млади љекар, није могао да преболи смрт свог оца и послије извјесног времена се убио. Иљазова сестра доживјела је нервни слом. Неизвјесност је непрестано расла. Породице су тражиле да им се омогући да своје најмилије достојно сахране. Тијела, међутим, није било. Посмртни остаци Расима Ћорића и Јусуфа Растодера пронађени у језеру Перућац. Некомплетни остаци трећег путника Халила Зупчевића су такође пронађени у језеру Перућац. За преосталих 16 тијела још увијек се трага. Иако се злочин десио у доба екстрема, за почињено се морало одговарати. Држава је морала стати иза својих грађана и држављана. Родбина отетих и Комисија Скупштине Црне Горе за прикупљање података о отмици истрајно је, и поред бројних опструкција, радила свој посао. Крајем јуна 1996. године услиједио је почетак расплета, јер се појавио један од кључних свједока, који је својим изјавама допринио да се круг око главних извршилаца полако почне сужавати. Након претходно обављених одговарајућих правних предрадњи, виши тужилац Милан Радовић, уз кривичну пријаву МУП-а Републике Црне Горе, поднио је захтјев за спровођење истраге против окривљених Небојше Ранисављевића из Деспотовца и Бобана Инђића из Вишеграда. Након дугог истражног поступка и судског процеса, Не-

ИБ И ЦРНА ГОРА

О

д краја Другога свјетског рата унутрашњи живот у Југославији био је посвећен копирању совјетскога модела друштвених односа. Стаљин је представљан као најгенијалнији од свих учитеља, а западни политичари често су Југославију карактерисали као највјернијег совјетског сателита. Ипак, југословенски су комунисти водили колико-толико независну спољну политику – помагали су грчке комунисте у грађанском рату мимо Стаљинова одобрења, покушавали Албанију у потпуности везати за себе, предузимали непромишљене демонстрације према Западу обарањем америчког авиона који је повриједио југословенски простор итд. Толико независне иницијативе сметало је Совјетима у зачетку хладноратовске атмосфере те су Стаљин и Молотов 27. марта 1948. године упутили критичко писмо Титу и југословенској партији оптужујући их да скрећу с пута марксизма-лењинизма. Пошто се југословенска страна није повукла, кроз неколико мјесеци овај ће разлаз прерасти у право непријатељство. Током јуна на састанку Комунистичког информационог бироа (ИБ) у Букурешту све комунистичке партије чланице упутиле су Резолуцију у којој су изнијете те-

ДОБА ЕКСТРЕМА

ЛОГОР ГОЛИ ОТОК НАЈТАМНИЈА ЈЕ МРЉА ПОСЛИЈЕРАТНЕ ВЛАСТИ У ЈУГОСЛАВИЈИ. ОНО ШТО НАЈВИШЕ ПАДА НА ТЕРЕТ ТАДАШЊЕ ВЛАСТИ СВАКАКО ЈЕ ПРИТВАРАЊЕ ВЕЛИКОГ БРОЈА НЕДУЖНИХ ГРАЂАНА КОЈИ СУ ЗБОГ НАЈМАЊЕ ДЕНУНЦИЈАЦИЈЕ БИЛИ ИЗЛАГАНИ ТОРТУРИ шке оптужбе на рачун југословенских комунистичких лидера. Одговор у име Централног комитета КПЈ на ове оптужбе писао је Милован Ђилас. Резолуција ИБ изазваће огромне друштвене потресе. Атмосфера међусобног сумњичења довешће друштво до тешке психозе и страха коју је сијала Унутрашња државна безбједност. Знајући да се у најважније безбједносне, војне и политичке структуре инфилтрирало подоста совјетских агената и људи вјерних Стаљину, Тито и комунистичко вођство уплашили су се унутарпартијског преврата те су провјерени кадровници тајне полиције отпочели чистку и провјеру свих сумњивих елемената. Многи се комунисти у томе нагломе преокрету ситуације нијесу успјели снаћи. Четири године рата и три године мира те период прије рата комунисти су индоктринирани да су Стаљин и Совјетски Савез непогрешиви. Сада је КПЈ захтијевала да се преко ноћи одрекну својега дотадашњега става. Црну Гору, ђе је идентификација с Русијом

била двовјековно укоријењена, Резолуција око ИБ-а највише је погодила. Југословенски комунисти борили су се против стаљинизма екстремним методама. Они који су се изјаснили за ИБ одвођени су у затвор на вишегодишње преваспитавање. Југославија тада добија и логор за политичке заробљенике, усамљено острво у хрватском Јадрану, Голи оток. У Црној Гори је, према званичним подацима, осумњичено 5.007 лица што је било 1,3% од њене укупне тадашње популације регистроване пописом из 1948. Колико је тај постотак велик свједочи податак да је у Србији било осумњичено 0,59%, а у Словенији 0,05%. Од броја осумњичених у Црној Гори, њих 3.349 ухапшено је и притворено. Они су долазили из свих структура црногорске власти – и из Политбироа КП Црне Горе која је основана 1948. године, када се КПЈ трансформисала у Савез комуниста, и из Централног комитета, највиших партијских и републичких функционера, али и из редова непартијаца за које би се

претпоставилио да су сумњиви. Логор Голи оток најтамнија је мрља послијератне власти у Југославији. Оно што највише пада на терет тадашње власти свакако је притварање великог броја недужних грађана који су због најмање денунци-

јације били излагани тортури. У тадашњим друштвеним условима изолација опасних стаљиниста може се посматрати и као настојање да се заустави даља тоталитаризација земље и претварање Југославије у совјетску марионету без става и кичме. Но, то свакако не оправдава радикализам мјера које су у самоме затвору спровођене, нити притварање људи који нијесу имали екстремистичке намјере. Генерал Јово Капа, истакнути црногорски револуционар, партизан и дипломата, једном је казао – да није било Голога отока, цијела Југославија би постала Голи оток. Раскид са Стаљином Хана Арент

insh.world

БОБАН БАТРИЋЕВИЋ

7

3. април 2021.

ХРОНИКА ПОСРНУЋА

бојша Ранисављевић је за злочин отмице у Штрпцима 2002. године осуђен на 15 година затворске казне. Инђићу се суди у Србији.

ГРИЈЕСИ ЦАРА ЈУНАКА

СПОРА ПРАВДА

је виђела овако: „Чини се да је Југословен Тито једини изузетак; можда је он раскинуо с Москвом схвативши да би тоталитарни методи по узору на руске могли да га коштају великог процента југословенског становништва“. Заокрет у односу на Стаљинов концепт и проповиједање „сопственог пута у комунизам“ умногоме ће олакшати живот под комунистичким системом у Југославији, након што је траумитични период око ИБ-а окончан. Анатемисана и екскомуницирана из источног лагера, Југославија ће се окренути Западу што ће довести до постепене либерализације друштва и попуштања партијских стега. Добијање повољних кредита превасходно од Сједињених Америчких Држава те огромне количине помоћи у храни и наоружању које су стигле са Запада, помоћи ће Титу да се одржи на власти, али и дати крила развоју земље. За разлику од осталих земаља источнога лагера, у Југославији ће се развити специфичан вид комунизма на које је руководство било нарочито поносно те се знало хвалити како Југославија у свијет „извози идеје“. Отклон од СССР-а утицаће у потпуности на живот у земљи, почевши од слободе кретања и одласка у иностранство до много повољније материјалне ситуације него у земљама лагера. 

НА САМОМ КРАЈУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА НИКОЛА УПУЋУЈЕ ПРОКЛАМАЦИЈУ ЈУГОСЛОВЕНИМА, УЗ ЖЕЉУ ДА РАВНОПРАВНО СА ОСТАЛИМА ЦРНА ГОРА УЂЕ У ЈУЖНОСЛОВЕНСКУ КОНФЕДЕРАЦИЈУ. САМО МЈЕСЕЦ ДАНА НАКОН ТОГА, ВРАТИО СЕ У ПРИРОДНО СТАЊЕ СТВАРИ, ТАМО ЂЕ ЈЕ ЈЕДИНО И ВАЗДА СПАДАО. ПОЗВАО СЕ НА ЦРНОГОРСТВО, КАО ИСТИНСКУ И ЈЕДИНУ КОНСТАНТУ ТРАЈАЊА И ОПСТАНКА ЦРНЕ ГОРЕ. САМО, БИЛО ЈЕ КАСНО И ЗА ЊЕГА, А ПОГОТОВО ЗА ЦРНУ ГОРУ

ДРАГАН ПЕРОВИЋ

С

авременом човјеку вјероватно је на помен екстремизма прва помисао везана за дјеловање радикалних вјерских и политичких група, уз тероризам као манифестациони облик. Наравно, основно значење се претежно везује за дјеловање које одскаче од прокламованих друштвених и моралних поставки. Лутање у ставовима може понекад одвести човјека из једне крајности у другу. Као добар примјер за таква тумарања може послужити судбина краља Николе и са њим Црне Горе. Своје нереалне амбиције о запосиједању трона Јужних Словена, односно „српства“, Никола је скупо платио, а отрјежњење је дошло сувише касно. Пријетворно потхрањиване од Русије, његове жеље су се сурово разбиле на реал-политичким односима и закулисним радњама. Од пјесничког, политичког и империјалног српства, касно се ćетио црногорства. Иако је рано ступио на пријесто, уз подршку оца, великог војводе Мирка, показивао је велику државничку и војну мудрост. Није случајно носио епитет „цар јунака“. Међутим, надигран је од „браће“, без обзира што је реално процјењивао с ким има посла. Тако је на примјерку уговора о сарадњи између Србије и Црне Горе, потписаног 1866. године, Никола написао – „Лажови стари!“ Своје ирационалне великодржавне претензије Никола је 1867. уобличио у пјесми „Онамо, ‘намо“, снијевајући о запосиједању царског пријестола, да ли Бодиновог или Душановог, сасвим је свеједно. Црногорски студенти и завјереници у својим памфлетима писали су да он није аутор те пјесме, већ Марко Миљанов. Врхунац бесмисленог ангажовања на „заједничкој“ ствари било је авантуристичко улијетање у балканске ратове, а потом у Први свјетски рат. У првим прогласима он позива на спас „српства“ и нуди жртвовање Црногораца за слободу других. На самом крају Првог свјетског рата упућује прокламацију Југословенима, уз жељу да равноправно са осталима Црна Гора уђе у јужнословенску конфедерацију. Само мјесец дана након тога Никола се вратио у природно стање ствари, тамо ђе је једино и вазда спадао. Позвао се на црногорство, као истинску и једину константу трајања и опстанка Црне Горе. Само, било је касно и за њега, а поготову за Црну Гору.

УНУКОВИ МЕМОАРИ Да је Никола добро знао да је оно, што је јавно прокламовао и у својим пјесмама истицао, практично „политичко србовање“, најбоље показује једно ćећање Николиног унука, принца Ђорђа Карађорђевића. У својим Мемоарима, принц Ђорђе Карађорђевић, којега ће интригама млађи брат

Александар замијенити и касније постати краљ Југославије, пише о данима које је као дјечак провео на Цетињу. Ту говори о болном ćећању када се сукобио са ђецом на Цетињу која су рекла да он није Црногорац. Ђорђе је ђеду Николи рекао да ће постати Француз пошто учи француски. Онда слиједи опис разговора ђеда и унука: „Деда се насмешио, извадио шаку бомбона и помиловао ме по коси. Увек и свагда показивао ми је своју љубав. Остао је доследан ономе што је за мене осетио приликом мога рођења.

— Нећеш бити Француз, али ћеш моћи да разговараш са правим Французима.

— Остаћу Црногорац и даље, је ли, деда? Сада када је деда говорио о овоме пружила ми се прилика да преко њега лично испитам своје порекло. – Свађа са децом и даље ме је тиштала.

— Црногорац? Не, ти ниси Црногорац.

— Нисам Црногорац, то кажу и моји другови. А ти си Црногорац и бака је Црногорка. Како то, деда?

— Ми смо Црногорци, јер смо рођени овде, а родитељи су нам били Црногорци.

— И ја сам рођен овде, а мати ми је Црногорка. Деда не зна како да ми објасни ову загонетку... Не би хтео да ме растужи. Зна да сам, иако мали, поносит на црногорско порекло и да се осећам Црногорцем и по крви и по рођењу, чему је свакако допринео мали кнез Мирко својим причама о Црногорцима, њиховом јунаштву и добрим делима.

- А можда је деда чуо и да сам се баш на овом питању разишао са свим својим друштвом и да ме је то оборило на постељу.

— Рођен си овде и мати ти је била Црногорка, али ти је отац Србијанац, па си ти Србијанац. Мора бити да сам изгледао врло разочаран овим сазнањем јер ме је деда поново помиловао по коси.

— Треба да будеш поносит што си Србијанац и Србин. Српски народ је добар и храбар. Твоји преци су гинули за Србију.“

ОМЛАДИНСКА ЕМИГРАЦИЈА Уз Николино помјерање из једног екстрема у други, ако се тако може назвати повратак у природно стање, ваља поменути и дјеловање стварних екстремиста, оличених у црногорској омладинској емиграцији тога доба. Црногорска омладина имала је почетком XX вијека (занимљиво, као и почетком XXI вијека) у Србији „права као и домаћи синови: бесплатно школовање, стипендије, потпору“. Тада су приступали разним тајним друштвима. Једно од њих, основано послије убиства српског краља Александра Обреновића и Драге Машин 1903. било је „Словенски југ“. У њиховом „Револуционарном статуту“ у припремама за револуцију били су недопустиви терористички акти у свим југословенским земљама.

Profimedia / wikimedia.org

Процес правде није заустављен на тој тачки. Крајем маја 1998. године опуномоћени адвокати родбине отетих, вишем тужиоцу у Бијелом Пољу, поднијели су и кривичну пријаву против Милана Лукића из Вишеграда. Лукићу је, након хапшења, суђено у Хагу. Он је проглашен кривим за прогоне, убиство, истребљење, окрутно поступање и нехумана дјела, као злочине против човјечности и ратне злочине, у вези са шест одвојених инцидената у којима су страдале 132 особе муслиманске конфесије. Правда је, кажу, спора. Али, она никада не заборави да покуца на врата оних који су нечовјечно поступали и тако другима чинили неправду. Отмица невиних цивила у Штрпцима нема сличног примјера у историји. Зато се надати да ће права правда бити лична савјест свих оних који су своје руке окрвавили невином крвљу. О отмици у Штрпцима написано је већ неколико књига, двије драме, мноштво пјесама. Сваки од тих аутора имао је правду као водиљу и осуду екстремизма. У Бијелом Пољу је 2016. године подигнут споменик страдалима у овом злочину, док у Подгорици постоји заједничко спомен обиљежје свим цивилним жртвама ратова у бившој Југославији 1991-2001. године. Смрт, може се рећи, јесте рам нашег живота, али признаћемо да је важније размишљати и посветити пажњу ономе што ће бити урамљено, него самом раму. Заборав је неминован као и смрт, али се и против њега треба борити. Породицама невино страдалих, по отмици у Штрпцима, остало је да се лијепих тренутака са својим најмилијима, којих више нема, сјећају у тузи. То могу само они који су побиједили страх и који храброст налазе у неочекиваним околностима.

Краљ Никола I Петровић Његош

Једино у „Црној Гори организација ће наступити свом снагом и терористичком акцијом у борби против старог режима“. Први покушај десио се током познате „Бомбашке афере“. Стварне размјере „терористичке акције“ биће видљиве након окупације Црне Горе послије 1918. године. О једном дијелу учињених злочина од стране бјелаша раније смо писали. Овом приликом издвојићемо пар примјера који су и у временима рата и диктатуре били екстрем и изазивали невјерицу да ли је нешто тако могуће. Све изгледа као да је неким времепловом у прошли вијек пренешено писање цијењеног новинара Драгана Бурсаћа о злочинима учињеним у Босни током деведесетих година и распада Југославије. Само што су ови злочини рађени током настајања дуго сањане Југославије, када су се снови претворили у кошмар. Из књиге Неколико страница из крвавог албума Карађорђевића преносимо: - 2. фебруара 1920. био је рањен у борби поручник црногорске војске Никола Николић, усташ, али пошто се није хтио ни рањен предати србијанским властима, упалио је бомбу и ставио је под пазухо, гдје је експлодирала, нанијевши смрт овом хероју. Поручник Николић био је сахрањен код цркве на Броћанцу (област никшићка). Србијанци, ради застрашивања становништва, ископали су га из гроба и мртва га из плотуна „на прописан начин“ стријељали.

- 16. октобра 1919. Србијанци су ухватили усташа Радула Бошковића из Богмиловића (област никшићка), који је био праћен једним дјечком од 14 година. Упућени су под стражом у Никшић, међутим, они су обојица, још успут,

били прободени бајонетима, послије чега их је један војник приклао ножем.

- 6. августа 1919. пали су у руке србијанских власти као рањени усташи: Антоније Бојовић, кандидат права београдског универзитета, Милета Андијевић, правник, Томаш Марковић, гимназист, водник Блажо Бојовић и четници Машанић и Симоновић. Ови несрећни млади људи уморени су тада на најгрознији начин. Да би их приморали да им дају обавјештења о устаницима, србијанске власти су их и рањене мучиле најстрашнијим мукама: откинули су им носеве, уши и језике, па им најпослије очи извадили.

- Шест удовица: Марија жена Баја, Стане жена Николе, Станица жена Грујице, Стана жена Радована, Велика жена Николе и Јована жена Новака, све из породице Никчевића из Пјешиваца (област никшићка) затворене су у Никшићу само зато што нијесу хтјеле положити заклетву краљу Србије. Дјеца ових удовица остала су без старатеља и хранитеља, пошто су њихови очеви погинули још 1913, у рату с Турцима, при опсади Скадра.

- Перо Б. Булатовић и Радивоје Р. Булатовић предали су се на часну ријеч Србијанцима, да им неће ништа учинити. Међутим, чим су се предали, Србијанци су их почели мучити, хотећи их приморати да казују гдје су се склонили усташи. У 24 сата четири су их пута вјешали, гвозденим шипкама испребијали су им ноге и руке, па им живим са тијела кожу скидали. Свој извјештај о страдањима Булатовићи су закључили сљедећом изјавом: „Ропство под Аустро-Угарском спрам оног под Србијом је пријатна успомена“. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

3. април 2021.

КРАЉИЦА ЕКСТРЕМИЗМА У УМЈЕТНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВИЈЕКА: ТАМАРА ДЕ ЛЕМПИЦКА

СТРАСНЕ ВЕДРИНЕ БАРОНИЦЕ С КИЧИЦОМ

ПРАВО У СРЦЕ Одлази у далеки, водени сумрак Петрограда, далеко, у Русију, у родну земљу њеног оца. Петроград у леду боје бијелог меда, наликује на Еден. Тамо упознаје Тадеуша Лемпицког, адвоката, чини јој се да његова кожа мора имати чист, млијечни укус, а његова одјећа је тамни тусор, риједак, драгоцјен. Скуп. Она ни не зна да му већ личи на анђела из Сијене и да од бљеска њеног гипког тијела, њему трепери читава соба магнезијумским бљеском. Одијева се у сељанчицу и на повоцу води гуску и тако ушета на бал. ,,Ви се храните сунчевом свјетлошћу. Гдје станујете?“, пита је. ,,Сваке ноћи лежем у ваше срце“, одговара шапатом, стежући у руци бијели канап. ,,Морамо се вјенчати, брзо, одмах“, тихо јој одвра-

dhgate.com

У

четири ујутру почео је бљесак кише, молске, музикалне, мајске. Њену мајку је тада пробудио бол, низ кичму и кроз трбух, јасан као звук виолончела. Рекла је на пољском мужу: ,,Мислим да долази…“ Неколико сати касније, у зору, у болничкој соби са прозорима налик на плаве олтаре, рођена је дјевојчица. Сунце је засијало, жежено јаје у шампањској чаши небеса. Била је средина маја 1898 (она ће заувијек вољети силу златног пресјека). Мајка Пољакиња и отац Рус лако су пронашли одговарајуће име за тај смотуљак чежње, који бијаше нова нада да ће метафизичка самоћа у којој су живјели бити прекинута - Тамара. Нико није претпостављао да је рођена краљица екстремизма у умјетности двадесетог вијека. Рођена је у Варшави пуној шарених цријепова, који су изјутра дрхтали под косим прелетима вјетра. У зору су кубета цркава свијетло сањарила. Памти да су се часовници каткад у августу заустављали, као заглављени густим ароматом лета. У небеској књизи славних, заувијек ће остати забиљежена као Тамара де Лемпицка. И њено дјетињство, као и сва друга, чинило се стендаловски бескрајним. Расла је љубећи порцеланске лутке обољеле од лаке меланхолије. Као и сва интелигентна дјеца - бесконачно се досађивала. ,,Људе нагони на умјетност самоћа коју сте осјећали у дјетињству“, рећи ће касније. Када је мајка одведе као дванаестогодишњакињу код сликара да наслика њен портрет, бива опчињена кичицом, као плесачем, дугим, медитативним сатима проведеним крај сликара у чију је концентрацију потонула као у дубоку воду. Осјећа да је њена судбина ријешена. Наједном осјећа да је могуће досегнути метафизичку свеукупност једном кутијом водених боја. Непрекидно понавља да је болесна. Родитељи је шаљу са баком на опоравак у Италију. Излијечиће је универзални еликсир – сјај ренесансе. Сљедећа станица је свијетла, дрхтава Лозана, подигнута као мјехур од сапунице у блага небеса. Ту наставља школовање. Али, када са шеснаест година сазна да су се родитељи развели, а мајка поново удала, нема снаге да се у Варшаву врати. Тај град постаје њена болница.

ИАКО СЕ ИЗА ЊЕНИХ ЛЕЂА ГОВОРКА ДА „СЛИКА ЛАКОМ ЗА НОКТЕ, А СЛИКЕ ФИКСИРА ЛАКОМ ЗА КОСУ“, ОНА ПОСТАЈЕ НЕЗАОБИЛАЗНА У ВИСОКИМ КРУГОВИМА. ИЗА ЊЕ СУ ДАНИ КАДА ЈЕ ПОКУШАВАЈУЋИ ДА НАСЛИКА МРТВУ ПРИРОДУ С КОЛАЧИМА ОДУСТАЛА ЈЕР ЈЕ КОЛАЧЕ, ВЕОМА ГЛАДНА – ПОЈЕЛА. СВИХ ОСАМ која ће је прославити – насликала је случајно. Уредница њемачког lifestyle магазина за жене Die Dame љетовала је у Монте Карлу. Заслијепљена сунцем, учинило јој се да је загледану крај мора, лица као обасјаног пожаром заласка, угледала чувену глумицу Грету Гарбо. Тек када се приближила замишљеној умјетници уроњеној у тишину, уредница је схватила да је пред њом сликарка пољског поријекла, Тамара де Лемпицка. Сарадња је одмах договорена.

МОДЕРНА ВЕНЕРА

СПАВАЧИЦА Тамара де Лемпицка, 1932.

ћа Тадеуш Лемпицки. Вјенчање је обављено у Москви, у јануару, кад је снијег - рој ситних, сребрних лептирова лебдио је око старозавјетних, црквених прозора. Заклели су се на вјечну вјерност у – Капели малтешких витезова. Први мјесеци пролазе у идили. Понекад Тамара умјесто воде по читав дан пије шампањац. ,,Није важно шта ми говориш, у љубави је пресудна боја гласа. Твој тоналитет је баршунасти це мол“, каже му. Око њих се спрема револуција. Али – они шетају по дубоким опкопима око Москве, одмарају се на лежаљкама на високим терасама хотела и не виде оно што не желе да виде. Када јој једне ноћи ухапсе супруга, Тамара добија високу температуру. Љуби чаршав још топао од његовог нагог тијела. Заклиње се у себи да ће се убити ако га не изведе на слободу. Одлази у канцеларију шведског конзула, одјевена у љубичасто, блиједа као опатица, спремна на све. Успијева да га ослободи из смртног загрљаја ЧЕКЕ. ,,Спасла си ми живот“, каже јој кад уђе у кућу. ,,Нијесам имала са ким да играм карте“, покушава да се нашали.

ПУТ КА УСПЈЕХУ Бијег из Русије она памти као безброј нијанси бијелог. Сипао је непрекидно крупан снијег, згрушано млијеко. Уточиште налазе у Паризу, као и толико других руских избјеглица. Станују у јефтином хо-

телу, њој се чини да више никада неће пробати палачинке пуњене павлаком и кавијаром. Тадеуш је сасвим сломљен, очајан јер нема посао. Пије. Спава. Пије. Гледа кроз прозор у црну, влажну масу људи, која хита некуда. Тамара је трудна, ноћу сања Италију и Ђотове фреске, како јасно сијају жутим и кармин црвеним одбљесцима. Схвата да ће одмах по порођају кренути са сликањем. Сада јој се живот у Русији чини као комбинаторика четири ријечи: пустош, смрт, бијело и – наслада, која бјеше на почетку. Пред сам порођај сања литургију под морем, инструменте који се покрећу под водом и таласе пуне музике. Рађа Кизету под наркозом, све вријеме јој се чини да је у Варшави и да снажно миришу липе. Кизета је још беба, а Тамара саопштава да се враћа сликању. Уписује се на двије сликарске академије. Жели да успије, а за њу је успјех – прекрити дијамантима руку све до лакта. Лажно се представља, тајанствена је, труди се и да њена љепота буде са тајном, а наступи у друштву театрални. Крије да има дјевојчицу, да је удата. Често се са ноћних сједељки враћа иза поноћи, а онда, под свјетиљком, слика до јутра. Кокто, Андре Жид, Жорж Брак, Исидора Данкан, само су дио друштва којим је окружена. Слава долази. Године 1925. учествује на првој ,,арт деко“ сликарској изложби у Паризу. Слику famouspainters.net

САЊА ДОМАЗЕТ

Тамара де Лемпицка

Годину дана касније, 1929. на насловној страни часописа Die Dame осванула је једна од Лемпицкиних слика, урађена посебно за ову намјену. Та слика постаће једно од најпознатијих и најчешће репродукованих дјела Лемпицке, Аутопортрет у зеленом бугатију. Због ове слике Лемпицка је добила надимке баронесе са кичицом и модерна Венера. Лемпицка је насликала себе замишљену, тајанствену, за воланом спортског аутомобила, са кожним рукавицама за возаче и шеширом попут малог шљема. Дјеловала је ексцентрично, елегантно и екстравагантно. Када су јој рекли да је постала мадона међуратне Европе, кратко се насмијала и одвратила: ,,Двополна“. Ова femme fatale двадесетих година, никада није посједовала зелени ,,бугати“ у којем се представила на слици. Она је заправо возила мали жути ,,рено“, који јој је једне вечери украден, док је плесала са друштвом у тада чувеном париском локалу Ротонда, на Монпарнасу. Лемпицка носи шал, попут несрећне Исидоре Данкан, којој је исти такав донио смрт у Заливу анђела. Приближавајући се начелима Футуристичког манифеста Филипа Маринетија, Лемпицка љепоту и снагу брзе вожње на свом аутопортрету представља усковитланом драперијом шала који слици даје естетску акцелерацију. Живот Тамаре де Лемпицке се убрзава. Иако се иза њених леђа говорка да ,,слика лаком за нокте, а слике фиксира лаком за косу“, она постаје незаобилазна у високим круговима. Иза ње су дани када је покушавајући да наслика мртву природу с колачима - одустала јер је, колаче, веома гладна – појела. Свих осам. Излаже у Милану, лута градом, под руку са Габријелом д’Анунцијем, ужива у провидним љетњим ноћима у жагору множине. Све чешће, пажљиво посматра жене и кратко каже: ,,Велики духови су двополни“. На улици налијеће на жену дугопрсту и са снијежним погледом. Позива је да јој позира на дивану. Нага. Тако настаје чувени акт лијепе Рафаеле, који савременици називају једним од највеличанственијих актова двадесетог вијека. Тадеуш и она више не дијеле тајанствену земљу љубавника. Развод је неминован. Она слика његов опроштајни портрет. Са слике је намјерно изостављена шака на којој се налази бурма. Њена смјелост је њена снага. Адама и Еву слика међу облакодерима, њен рај је са обиљежјима метрополе, Адам је снажно и атлетски

грађен, а Ева у руци са налакираним ноктима држи јабуку.

ДРУГИ ПУТ Другог мужа упознала је случајно. Позвао ју је да наслика његову драгану. Барон Раул Куфнер, велепосједник многих имања у Аустроугарској, у својој богатој колекцији већ је имао њене слике. Када он остане удовац, врло брзо ће постати младожења. Вјенчање је обављено брзо, а Лемпицка је наставила да слика у стилу ,,меког“ кубизма. Тврдила је да њене слике имају астрономски високе цијене, јер их купци без страха могу окачити на зидове, без бојазни да ће преплашити госте, што се може десити ако се посјетиоцима изложе слике неких других сликара. Мислила је на Брака и Пикаса. Када у ваздуху осјети мирис опасности, схвата да ће доминијум Европе бити ускоро под оклопом нацизма. Бјежи са супругом у Америку. Но, у Америци је није сачекао успјех који је доживјела у Европи. Америка је, наиме, била тако слична њој – нарцисоидна, егоцентрична, шармантна, али често без истинске дубине. И ту о њој говоре као о ,,шармантној бароници која слика занимљиво“. Али – Тамара де Лемпицка Куфнер жељела је много више од тога. Памтила је младалачке снове у којима са пријатељима од Лувра ,,прави гробље“. Доживљава неуспјех, Њујорк карактерише као ,,паразитску гљиву ноћи“, а себе као краљицу која је изгубила и престо и владавину. Утолико се више радује повратку Европи, седамдесетих година. Излаже у Луксембуршкој галерији у Паризу, том граду тако осјетљивом на еротизам и словенски шарм самоувјерених жена. Када је новинари питају сјећа ли се бурних година младости, мирно, равним гласом одговара: ,,Само сам радила“. Слике су јој толико скупе да су се слабо продавале. Али, Лемпицку то није поколебало. Одлучује да сада живи у Мексику и у мјесту Куернавако уређује вилу у свим нијансама лаванде. Ту ће једне ноћи и уснути небо у тихом љуљању безброј птица, које су говориле људским гласовима. Једна од њих, полако и дубоко ставила јој је црни бисер у срце. Ујутру ју је кћер пронашла, смирену и непокретну. По жељи Тамаре де Лемпицке, ћерка Кизет је из изнајмљеног хеликоптера просула њен пепео у вулкан Попокатепетл. Вода води, прах праху, ватра ватри, огањ огњу… Тамара де Лемпицка није дочекала да погледа представу постављену на основу њеног живота, гдје је њу играла Анђелика Хјустон. Бароница Лемпицка није дочекала ни да види милионске суме које за њене слике јавно дају пјевачица Мадона или глумац Џек Николсон. Њена најдража слика остао је акт лијепе Рафаеле, пронађен крај њеног преминулог тијела, а запамћена је као ,,богиња са очима боје челика“, у ери аутомобила, џеза и бога Ероса. Говорила је да ће вјечито да сања модре сњегове Петрограда, а да и смрт, баш као и живот, пролази. Вјечне су само страсне ведрине. 