ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
БРОЈ 4. и 5, МАЈ-ЈУН 2019.
НАШ ЧАСОПИС У ОВОМ ДВОБРОЈУ ПРЕДСТАВЉА:
УВОДНА РЕЧ НАШИ НАЈМЛАЂИ
СВЕЧАНО НАШИ НАЈБОЉИ ПОСЕТИЛИ СМО БИБЛИОТЕЧКИ КУТАК ЂАЧКИ КУТАК
I место на такмичењу из ликовне културе, тема: ПРИЈАТЕЉСТВО Николина Радовановић VII3
СТРАНИ ЈЕЗИЦИ ИЗ ЂАЧКОГ ЖИВОТА ВАЖНО ЗА КРАЈ
НАШИ ДРАГИ ОСМАЦИ...СВАКИ КРАЈ ЈЕ ЈЕДАН НОВИ ПОЧЕТАК! СРЕЋНО!
Ближи се крај, онај прави крај, ускоро ће одзвонити и то последње звоно, завршиће се наш последњи дан школе и ми ћемо нестати заједно с њим... ...Недостајаће ми основна школа, недостајаће ми ти људи који су испуњавали сваки мој дан, којима је некад била посвећена свака моја мисао, свако моје осећање... Сад свима њима желим само да не забораве, јер туга је заборавити све оно што си рекао да никад не би. Уна Богићевић 83
СТР АНА 2.
ПРВИ БРОЈ НАШЕГ ЧАСОПИСА БИО ЈЕ ПОСЕБАН ПО ТОМЕ ШТО ЈЕ ОБЈАВЉЕН У ЕЛЕКТРОНСКОМ ИЗДАЊУ И У ЦЕЛОСТИ БИО ПОСВЕЋЕН ЈЕДНОЈ ТЕМИ — ЈЕЗИКУ! У ЗАВРШНОМ БРОЈУ ЗА ОВУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ, ЖЕЛИМО САМО ДА ВАС ДРАГИ НАШИ ЧИТАОЦИ, МАЛИ И ВЕЛИКИ, ПОДСЕТИМО — ЈEЗИЦИ НАС СПАЈАЈУ, НЕ РАЗДВАЈАЈУ! ЈЕДАН ОД ЧАСОВА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА У ОДЕЉЕЊИМА I3 (учитељица Ачександра Перић) И I4, (учитељица Јелена Ранковић) Делић атмосфере можете погледати...
https://youtu.be/05KOfQrNFgA https://www.youtube.com/watch?v=UuVRP7yPPv4
Teacher Марија Давидовић Хвала тета Љубинки што нам је омогућила да час видимо!
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 3.
7.05.2019. године, у нашој школи приређен је, сада већ традиционални, Васкршњи ручак за ученике и колектив школе. Учитељ Милан Филиповац
СТР АНА 4.
Наша ученица осмог разреда Настасија Ћосић освојила је прво место на Републичком такмичењу у певању
традиционалне песме, освојивши максималан број поена! Частитамо Настасији и њеној наставници — менторки
Весни Стешевић!
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 5.
ДУКИ Ћ “
Ана Трифуновић V2
Растко Трпковић V3
СТР АНА 6.
Ученик 61 (одељенски старешина Данијела Јанковић), Никола Мишковић,
освојио је са својим рагби тимом две златне и једну сребрну медаљу на такмичењима: Првенство Београда за кадете, Куп Београда за кадете и Првенство Београда за пионире. Честитамо!
Аутобиографија Моја аутобиографија почиње 5. септембра 2006. године. На рођењу је започела моја прва борба – за властити живот, јер су ми плућа била пуна воде. Али и то је прошло. Детињство сам имао као свако дете. Ишао сам у вртић и играо се са децом са којом сада идем у разред. Одрастао сам уз дивну природу, али је њу заменио телефон. У једном једином тренутку ми је живот постао пакао када сам изгубио мајку. Ту тугу превазилазим како знам… Концентрисао сам се на друге ствари. Још увек волим све око себе и све ме усрећује.
Никола Мишковић 61
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 7.
На првенству Србије у борбама и катама, одржаном 23. и
24.3.2019. године у Крагујевцу, ученик петог разреда, Душан Марчетић V4, одељенски старешина Кристина Тодоровић, донео je победу свом клубу у категорији Наде и тиме постао првак државе у екипној конкуренцији. У појединачној конкуренцији освојио је треће место и тим медаљама наставио одличан низ успеха. БРАВО, ДУШАНЕ!!!
СТР АНА 8.
ПРВО САМ ШАРМИРАЛА НОВУ ГОДИНУ, А ПОТОМ ОСВОЈИЛА АМСТЕРДАМ СА ЈОШ СЕДАМ ДРУГАРИЦА БРАВО КАЋА! Овако прича ученица наше школе Катарина Пејић 52, одељенски старешина Снежана Ивановић:
Компанија Алкател, у сарадњи с издавачком кућом Лагуна и књижарама Делфи, организовала је од 20. децембра 2018. до 20. јануара 2019. године још један успешан литерарни конкурс „Шармирај нову годину“. За разлику од претходног, „То је био распуст“, у коме су учествовали само малишани,
овога пута своје радове могли су да шаљу „шармери“ свих узраста. Ја сам за конкурс сазнала од љубазне продавачице из Лагунине књижаре у Тржном центру “Биг”, која ме зна, јер често свраћам тамо са мамом, а и учествовала сам у претходном конкурсу.
Стигло је више стотина радова из 40 Лагуниних књижара из целе Србије,
а
жири,
Вања Булић, Марко Шелић Марчело, Јелена Блечић и Галеб
Никачевић, је имао велики посао. Требало је прогласити победника из сваке књижаре у коју су убацивани радови, тако да сам ја победник књижаре "Добрица Ћосић" у коју сам убацила свој рад. Најтеже ми је било да смислим како бих шармирала Нову годину, знала сам да то треба да буде необично и једноставно, као на пример ВРАТА. И тако је настао рад који се свидео жирију, тачније Јелени Блечић која ми је и уручила награду. Ово је јако леп конкурс и учествоваћу и у неком следећем сигурно!
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 9.
Шармирај Нову годину Још једна у низу. Само, овог пута нисам стигла да на време напишем писмо оном веселом декици у црвеном оделу. Зато ћу пробати да шармирам лично њу, Нову годину. Желела бих нова-ВРАТА. Није то никаква необична жеља. Ја желим само обична, свакодневна, једноставна врата.
,,Катарина, зашто лупаш вратима!?`` Шта су врата у овој реченици? Објекат. Објекат би требало да служи за улажење и излажење, али кад овај доспе у моје руке, ја га користим за искаљивање беса, лупање, игру, посматрање. Понеки пут, када неко од чланова моје породице отвара и затвара врата ја то посматрам и питам се зашто ја немам ту моћ да су врата и у мојим рукама просто нечујна. Што се тиче игре, брат и ја се играмо вратима тако што их гурамо и онда крцкају, цвиле, отпада фарба са њих и Ђоле мени не да да уђем или изађем. Пошто сам ја млађа, ја често варам, зовнем маму и онда она гурне врата, дохвати Ђолета и почне рибање и предавање о бонтону. Док она предаје Ђолету, ја одем да оперем судове. Кад се заврши рибање судова, а и Ђолета, мама пређе на мене. Увек сам се питала зашто моја мама на крају каже „за тебе су сва врата код мене затворена“, када се после три минута сва њена врата опет отворе. И како то њена врата никад не лупају, само моја. И чини ми се да у последње време баш претерује с тим вратима и често буде промаја. Стварно не разумем! И зато, од Нове године желим само једна обична, свакодневна, једноставна, нечујна врата. Јер, проблем је у њима, а не у мени, зар не?
СТР АНА 10.
У Амстердам сам отишла као члан “Dance Plus” студиа за џез балет чији сам члан
већ 4 године. Већ две године сам у старијој групи девојчица (13-14 година) што ми је посебан мотив да се још више трудим и да будем још боља. Ово је прво и то међународно такмичење на коме смо учествовали. Наш кореограф, Оља Матковић је добила позив за учешће на међународном фестивалу игре “Amsterdam Dance Open”, и изабрала је баш ово такмичење јер се одржавало у једном малом позоришту, а она воли да ми играмо на позоришној сцени. Такмичење је било у више категорија, више плесних стилова, а учесници су били из различитих земаља. Било их је из Русије, Хрватске, Словеније, Малезије, Индонезије, Немачке, Румуније, Србије. Највише је било оних који су играли хипхоп, а ми смо победили у категорији мјузикл, јуниори (12-16 година). Наша кореографија је била на тему "It's a hard knock life", из мјузикла "Annie", веома брза, весела са доста реквизита (имале смо џогере, јастуке и ћебиће) и требало је да дочарамо девојчице из дома за децу без
родитеља које имају тежак живот. Требало је то и одглумити! Мислим да смо успеле чим смо биле прве!. Највише Рускиња,
која
је
ми се свидела једна
учествовала
у
разним
категоријама, али као солиста, и свуда је освојила прво место, али је стварно била савршена. Стигле смо и да обиђемо град који је на каналима, пун бициклиста, али у коме дува
јак ветар и хладно је. Обишли смо и Музеј воштаних фигура, Мадам Тисо, као и Музеј дијаманата, пијацу цвећа, сајам старих књига. У музеју Мадам Тисо смо имале прилику да се покажемо на модној писти, био је то прави "catwalk"! Једва чекамо неку следећу прилику да се покажемо јер управо спремамо праву бродвејску кореографију.
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 11.
Мајда Булут 61 освoјила је прву награду на музичком такмичењу "Млади виртуоз", одржаном 29.5. 2019. године. Честитамо!
СТР АНА 12.
Успеси Тијане Јакшић, ученице 51, у спортској гимнастици на градским и регионалним такмичењима: 1. место – I коло региона 2 – C програм, 1. место – Отворено првенство региона I коло – B програм, 3. место – Првенство Београда. Честитамo!
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА
13 .
На атлетском кросу поводом Дана изазова, одржаном 29.5.2019. године на терену изнад хале "Пионир", учествовали су и ученици нашe школе од 5. до 7. разреда. Најбољи резултат остварила је Андреа Ракић 61 - 3. место и бронзана медаља. Успешно су се пласирали и Ена Кукољац 54- 4. место, Вук Вукелић 61 - 4. место и Филип Бојовић 73- 4. место.
Јасмина Митић, наставница физичког васпитања
Јована Радоњић 61 освојила је са својим ватерполо тимом 1. место на два највећа републичка такмичења: Куп Србије у Суботици и Првенство Србије у Шапцу. Браво!
СТР АНА 14.
На јубуларном, 50. градском такмичењу "Шта знаш о саобраћају", екипа Палилуле заузела је пето место. Честитамо Ђорђу Драгосавцу 52, који је био део ове екипе, као и његовој наставници технике и технологије Марији Јовановић! БРАВО!
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 15.
Филип Перковић 81 освојио је треће место на државном такмичењу из физике! Честитамо Филипу и његовој наставници физике Снежани Ивановић!
СТР АНА 16.
Ученица Уна Богићевић 83 освојила је прво место на 47. Смотри литерарног стваралаштва "Извор живе речи", Колари, у категорији прозног стваралаштва радом "Мостови". Честитамо!
Мостови Беше некада давно једно село далеко од свега нама знаног. Беше то весело сеоце на острву ком си могао само чамцем прићи и исто тако са њега отићи. На том острву беше рођена једна девојчица, мала и крхка, сва нежна, миљеница села. Она је живела у кућици на брду изнад села. Сваког дана одлазила би у подножје брда заједно са дедом који би је нахранио и послао да се игра са децом. Наша јунакиња није имала родитеље. Мајка јој је умрла од страшне болести тек годину дана по њеном рођењу. Отац је убрзо нестао оставивши дете старцу на чување. Неки кажу да је отац умро у шуми од туге за женом, а неки, пак, да је побегао од свега заувек… Старац је девојчицу чувао, учио је да у свакој кући у селу може бити добро дошла, али ипак мора знати где јој је место. Годину дана пре девојчициног поласка у школу, стајала је са дедом и посматрала плаветнило воде око острва. Питала је деду шта то људи раде на ободу острва. Одговорио јој је да је село одлучило да направи мост који би њихово острво спојио са најближим копном. „Људи из целог света ће долазити код нас и ми ћемо ићи к њима“, објасни јој деда. „А шта ћу ја тамо?“ уплашено упита девојчица. Деда се насмеши: „Живећеш, радоваћеш се сваком новом дану, видећеш толико тога…“ Дете се радовало мосту, новим људима, истраживању непознатог. Није још ни кренула у школу, а дека ју је заувек напустио. Даље је морала сама, али сви су је волели и много јој помагали. Како је она расла и мост је растао. Свакога дана пењала би се на брдо и гледала како радови напредују.
Једног лета и градња моста се заврши, а код њих изненада изби рат. Одједном све се изокрену, промени. Девојчица је била уплашена! Људи са острва су похрлили преко моста… Кренула је са њима и слушала како им је доста свега старог, и села, и острва, желе даље, више, желе нешто боље. „Лепше и боље од мог острва не постоји! Желим и ја нови свет, али знам где ми је место! Ипак, морам да видим, само да видим другу страну и одмах се враћам кући“, мислила је девојчица. Кад угледа мост изблиза, тек тад се одушеви. Огледала се у плавој дубини воде и журила преко. Али тада црна сенка пређе преко белог камена моста. Девојчица угледа огромну гвоздену птицу и зачу крике и узвике људи праћене страшним пиштањем које је било све гласније. На крају – прасак! За свега неколико тренутака нашла се на камену, одвојеном делу моста, који је плутао плаветнилом.
Лепо је плаветнило, лепо, страшно… Са том мишљу угаси се њен живот као и животи многих који се нађоше на мосту – од малог острва и веселог села ка копну. На мостовима који воде у боље, лепше, ново… Проклета је рука гневног човека који је управљао гвозденом птицом и уништио толике животе. Проклете су руке које уништише мостове који треба да споје два света жељна да се упознају…
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 17.
Наши дечаци, узраст пети и шести разред, заузели су друго место по својим спортским достигнућима ове школске године на нивоу општине Палилула! БРАВО ЗА НАШЕ УЧЕНИКЕ И ЊИХОВЕ НАСТАВНИКЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА!
СТР АНА 18.
МУЗЕЈ ХЛЕБА „ЈЕРЕМИЈА“ Ученици млађих разреда наше школе посетили су Музеј хлеба "Јеремија", који пружа едукативни поход од земље до хлеба. Музеј је дело сликара Јеремије, налази се у селу Пећинци и настао је као резултат његовог дугогодишњег истраживачко-сакупљачког рада. У музеју се налазе три сталне збирке, збирка оруђа за обраду земље, збирка предмета који су се користили за припремање хлеба и збирка хлебова сврстаних по групама. Музејски фонд формира око 2000 музејских предмета разврстаних у етнографску археолошку и ликовну збирку. Ученици су имали прилику да од сликара јеремије чују неколико реченица: Седамдесетих година сам отишао из Београда у село, а 1995. године сам основао Музеј. То је први породични музеј код нас. Многи предмети нису конзервирани, како би на њима остали трагови људи који су их користили. Потребно је удостојити те предмете. Када се ухватите за нека од ових оруђа, као да додирујете претке - каже сликар Јеремија. Ученици су такође имали прилику да виде развојни пут рала и плугова, јармове за волове, а најзанимљивије је било слушати Јеремију како објашњава деци, процес настанка брашна и хлеба. - Некада давно док није било комбајна постојале су ове машине, ручне вршалице - прича Јеремија док демонстрира како ради стара машина за вршење. - Онда смо добијали ова мала зрнца од којих се прави брашно. Онда су људи да не би разбијали зрнца жита каменом измислили овај велики камени точак који се зове жрвањ - настављао је причу Јеремија, а ученици су се утркивали ко ће да буде ближи да види шта то ради "чика сликар". У Музеју је изложено и 96 врста различитих хлебова. Осим "алата" за припремање хлеба, Јеремија је изложио и своје слике које представљају аутентичне мотиве које је проналазио по селима у Србији, па осим уметничке, имају и етнографску вредност. Поред Музеја, ученици су остатак времена имали прилику да се забаве на пространој ливади уз различите врсте активнсти.
Учитељ Милан Филиповац
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
ПЕТИ РАЗРЕД НА ИЗЛЕТУ са својим одељенским старешинама...
СТР АНА 19.
СТР АНА 20.
ШЕСТИ РАЗРЕД НА ИЗЛЕТУ са својим одељенским старешинама...
Излет Дана 10. маја 2019. године одељења шестог разреда посетила су Природњачки музеј у Свилајнцу. Кроз више изложби могли смо на забаван начин да се упознамо са диносаурусима, мамутом Киком, биодиверзитетом Србије, животињама Африке, светом минерала, а прошли смо и геолошким времепловом. Видели смо седам скелета различитих врста диносауруса, то су биле скелетне реплике рађене по узору на оригиналне фосиле. Такође, видели смо изложбу која представља реплику мамута Кике у природној величини. Биле су ту препариране афричке животиње, али и животиње препариране посебним методама, представљене у карактеристичним ситуацијама кроз сва четири годишња доба, у различитим деловима дана. Изложба Геолошки времеплов водила нас је кроз време од настанака човека. Упознали смо се са стенама и минералима од којих је сачињена наша планета, као и небеским камењем и геодиверзитетом Србије. После изложбе могли смо да се поиграмо у парку који се налази у саставу музеја, уђемо у вулкан, поједемо сладолед или купимо сувенире. Веома смо се лепо провели и забавили, али истовремено и много научили. Нина Стефановић 62
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 21.
Манастир Манасија Манастир Манасија—Ресава један је од најзначајнијих споменика српске културе. Манастир припада Епархији браничевској, а по начину градње моравском стилу. Налази се у околини Деспотовца и задужбина је деспота Стефана Лазаревића чије се мошти чувају у манастиру. Према легенди, ако пољубите ковчег у коме се налазе мошти, испуниће вам се жеља. Многе фреске су уништене, јер је купола манастира вековима била оштећена. Сада се само чувају старе, а не осликавају нове фреске да би се задржао аутентични изглед манастира. Манастир окружују високе зидине које су представљале одбрану од непријатеља. Александар Петковић 63
СТР АНА 22.
Спомен-кућа Иве Андрића налази се на Андрићевом венцу у Београду. Ушли смо у музеј и разгледали док није дошао кустос. У првој соби све је у стаклу. У ормарима су информације о рођењу писца, какав је био у школи, Нобелова награда коју је освојио, слике са доделе, књиге које је написао, његова одела, кофери, његове белешке. Друга соба је трпезарија, има сто са столицама, неке лепе слике на зиду и занимљиве ствари из других земаља. Трећа соба је радна соба. Велика је за једну радну собу; ту је писац добио идеје за своја дела и стварао своју чаролију. Препоручујемо вам да посетите спомен-кућу Иве Андрића, ако већ нисте. Вук Вукелић 61
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА 23.
СТР АНА 24.
Обележили смо два лепа међународна празника - Дан среће (20. март) и Дан поезије (21. март)! Ученици су на заједничком паноу исписивали шта је за њих срећа, а затим су преточили своје мисли у песме, повезујући на тај начин два празника која симболично најављују почетак пролећа! О преплету среће и поезије дискутовали смо на радионици у библиотеци, анализирајући дела песника који су мотиве среће уткали у своје песме. Тимским радом ученици су сачинили и своје песме настављајући стих по стих на задату, лепу мисао или стих о срећи! Библиотекарка Марина Александра Костов Дојчиновић и Данијела Јанковић, наставнице српског језика
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА 25.
Књижевна радионица издавачке куће ProPolis Books, била је посвећена теми која је занимљива за сву децу, а то је однос са родитељима. Разговарали смо о књигама "Агенција за родитеље" и "Грозни тата", као и о делу "Кућица на дрвету", чија је тема - шта би се догодило када би све жеље могле да нам се остваре. Библиотекарка Марина
Чекамо вас и наредне школске године у библиотеци!
СТР АНА 26.
Мало подсећање на то како смо свечано и радосно обележили школску славу. Одељење 42, учитељица Бранка Вујиновић
Свети Сава
Песма о Светом Сави
Растао је Растко на двору у Расу,
Написала сам песму
најмлађи је био
о Светом Сави
међу својом браћом.
кога српски народ
као свеца слави. Волео је књиге, децу и људе
Сишао је са престола
а власт и престо
народу да служи,
оставио је за друге.
цркве и школе он нама задужи.
На Светој Гори постао је монах Сава,
Свето име
бринуо за људе
и добра дела
и стварао чуда.
по томе га памти земља цела.
Постао је светац сви га данас славе.
Сава Стефановић 42
Софија Ћосић 42
СТР АНА 27.
ОШ „ СТЕВАН ДУКИ Ћ “
Свети Сава
Кад сам била сасвим мала Свети Сава
памтим приче своје баке у Србији, Свети Сава
Некада давно, у прошла времена
родио се Растко, брат Вукана и Стефана.
то је слава за све ђаке.
Растко на Хиландар оде и постаде монах Сава.
Веран посту и Богу, побеже са двора,
а раширених руку дочека га Света Гора.
За круну није марио већ је Бога свуда хвалио.
Тамо је добио име Сава
и данас се слави као школска слава.
Градила је школе, манастире та муда глава.
Отварао је прве српске цркве и школе
А данас га прослављамо као Свети Сава.
и учио Србе да се Богу моле. Свети Сава говорио је јасно: Много ти хвала, наш Свети Саво,
„Будите добри, као сложна браћа,
поносна славо, мудра главо!
и свима ће то
добрим да се враћа.“
Дрина Мраковић 42
Катарина Видановић 42
СТР АНА 28.
TIMSS 2019 ,,Међународно истраживање образовних постигнућа ученика у области математике и природних наука“ (TIMSS). Носилац TIMSS истраживања је Међународна асоцијација за евалуацију образовних постигнућа. Ово истраживање је посвећено унапређивању наставе и учења математике и природних наука и пружа нам податке сваке четврте године о постигнућима ученика четвртог и осмог разреда основне школе, као и о образовном и породичном контексту у којем ученици уче. У истраживачком циклуцу учествује више од 60 земаља. Код нас се ово истраживање спроводи пети пут у низу. У Србији је изабран узорак школа за истраживање и нама је част и задовољство да је између осталих и наша школа одабрана као узорак за истраживање.
Тестирање је спроведено 02.априла 2019. године у трећем одељењу четвртог разреда. Овом приликом се захваљујемо ученицима који су озбиљно схватили своју улогу у овако важном пројекту и пожртвовано радили задатке. После израде задатака, временски ограничених, попуњавали су упитник везан за учење и радне навике. Захваљујемо се и родитељима који су подржали своју децу и издвојили време за попуњавање упитника намењеног родитељима Школски координатор TIMSS истраживања Олгица Демић, стручни сарадник, педагог
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 29.
СТР АНА 30.
Угледни час Дискриминација и толеранција
кроз живот и језик била је наставна јединица угледног часа одржаног у корелацији предмета
Грађанско васпитање и Српски језик, у одељењу 54.
Ученици су били активни и веома заинтересовани, о чему сведоче и њихови утисци пренесени на папир.
Наставнице: Кристина Тодоровић и Александра Ранковић
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА 31.
СТР АНА 32.
ИСТОРИЈА На часовима историје током марта и априла 2019. године, ученици су обрађивали тему Средњовековна српска држава држава Немањића. Кроз истраживања биографија најистакнутијих представника овог владарског рода, јавила се и идеја да се њихова културна делатност и дух православља истакну кроз израду макета најзнаменитијих задужбина. Радови су изложени у холу школе, тако да позивамо све ученике, родитеље и госте школе да обиђу нашу поставку. Деја Петковић Телесковић, наставница историје
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 33.
ДУКИ Ћ “
Уз стручно вођење наставнице ликовнe културе Иване Ћирић рађају се велики уметници у нашој школи!
Емилија Дупор V1
Маша Рајић V1
Огњен Савић V2
Растко Трпковић V3
СТР АНА 34.
Јована Поповић VI1
Димитрије Буквић VI1
Талиа Тошовић VI2
Јована ВукадиновићVII2
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 35.
ДУКИ Ћ “
Ивана Радосављевић VII2
Николина Радовановић VII3
Маја, Јована, Нађа, Милица,
СТР АНА 36.
КАД СЛИКЕ ГОВОРЕ ВИШЕ ОД РЕЧИ...УГЛЕДНИ ЧАС, ГЕОГРАФИЈА, 62, НАСТАВНИЦЕ РАДМИЛА МАРКОВИЋ, ГЕОГРАФИЈА И ЉУДМИЛА ПУАЧА, РУСКИ ЈЕЗИК
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 37.
Матеја Стојадиновић, Немања Мирчић, Никола Јеретин и Василије Стојковић, ученици 63, представили су своје презентације о Косовском боју у епским народним песмама. Показали су завидно знање како у изради презентација, тако и у познавању градива и повезивању историје и књижевности. Данијела Јанковић, наставница српског језика
СТР АНА 38.
У част обележавања Дана планете Земље, час географије су посетили малишани који похађају предшколски програм у нашој школи. Домаћини су им били ученици 62 разреда. Час је протекао у сјајној атмосфери. Будући прваци и старији другари су размењивали знања, а у знак захвалности за лепо дружење су нам поклонили песму, коју су саставили уз помоћ својих васпитачица. Наставница географије Радмила Габоров
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА 39.
СТР АНА 40.
Нова књижевно-језичка радионица у нашој школи!
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 41.
ДУКИ Ћ “
English corner
82 I think that I am not ready for real life (and I think that it isn’t my mistakes) but, I need to get to used to it. Filip Vasiljević I’m glad about the things I learned during these eight years and the people that I met, and with a smile on my face, I’m entering the next chapter in my life. Jovana Mladenović In primary school I have learned some very important life lessons, which made me a better person. I am very grateful for all these things. Maja Mladenović I don’t want to leave my primary school, but I have to. Đorđe Kostadinović There is a lot of things that this school has taught me but I am kind of happy to just move on in life. Mihailo Obradović I hope to learn a lot of interesting things in my life. But my goal is to choose a profession I love and make successful career. Nastasija Ćosić I don’t know what’s waiting for me in ,,real life’’, but I think what everything is better than primary school. Veljko Marković I’m very sorry that I’m leaving primary school, and I don’t know what's waiting for me. Dušan Trkulja
I think I will find my way. Or at least I'll try. I think it doesn’t matter what your job is, I think it matters what you are like as a person. Vukašin Adamović
СТР АНА 42.
English corner At the end I leave my primary school with so many memories, good ones, bad ones and for me, most important, I leave my friends. Marija Popović So, I’m a little confused, but I don’t have anything left to do but to wait and see it for myself. Strahinja Popović I am expecting a harder way to learn how life is not a happy story as we think and I must adapt that I can’t change a lot of things. Dragan Arsenijević I will miss my primary scholl and I hope in high school it will be nice . Jovan Lukić The time has come to say goodbye to the primary school teachers, friends and childhood. Milica Sali I was waiting to finish primary school and just now I want to start again. I understand I will miss this. Anja Šuvaković School needs to be a place where we learn about life, but for real, it isn’t. After long eight years, we will face many more years of school, but we will never forget our chilhood days in primary school Marija Mijović
Life has lots of surprises, and I’m excited to see what surprises it’s gonna bring to me. Also I’m very glad I didn’t give up on things I thought I would not suceed. But I did. I can say this was a journey I will never forget. Julija Stanojević
I am a little afraid of leaving primary school because there is the whole other world in front of us. I know that that secondary school will be harder but I hope it will be good as well. I am grateful to this great adventure of 8 years but now real life is coming. Nina Šarenac This school has been our second home. We laughed, we cried, we fought but now it’s time to say goodbye to all our friends and teachers because I’m starting the real life and I’m ready for it. Nađa Smiljanić
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 43.
ДУКИ Ћ “
English corner
81
Elementary school is a big part of our life but it does not matter beacuse life is short! Filip Perković We finished the half of our journey called “school”. We continue the second half just with other people.
Jovan Kosovac Primary school was amazing experience. It took great effort and persistance but it paid off. Maja Roknić For me it was nice in elementary school, but life goes on. Jovana Ilić
83 Thanks to this school I met great friends; I hope I’ll meet at least similar ones! Teodora Bjelajac I will remember this period of my life thanks to my teachers and friends, and I will miss all of them. Filip Mihailović 8 years in this school were rather interesting...and I think I will never forget this “scary” place. Goodbye. Nikola Bugarić
8 years is now 8 days! Radonja Radonjić
СТР АНА 44.
LE COIN FRANÇAIS Au revoir collège Dans l'école primaire on a appris les leçons importantes de la vie qu' ont fait de nous les meilleures personnes.Merci pour tout cela. Nous ne sommes plus seulement les amis de classe, nous ne sommes plus amoureux les uns les autres, nous sommes la famille. Mes amis de classe, quand je les ai rencontrés, je savais que nous deviendrions les amis pour toute la vie. Maja Mladenovic Bientot c'est la fete de bac. Ce sera la dernière fois qu'on sera ensemble avec notre prof principal,la dernière fois que nous chanterons et danserons et les larmes apparaitront probablement. Chaque anneée était un défi, chacune portait quelque chose de nouveau et inconnu. Bientot on se sépare et chacun de nous choisira son chemin pour réaliser ses reves. Jovana Mladenovic J'ai peur de passer à une nouvelle partie de la vie qui va etre, je l'espère aussi bonne que celle-ci.
Marija Mijovic Il y a 8 ans , notre vie scolaire a commencé et bientot il va terminer. Il y a beaucoup de beaux et mauvais souvenirs. Il y avait beaucoup d'amour,larmes,injustice. Et juste au moment quand on s'est habitué à la compagnie, à l'ecole, aux sentiments,la dernière cloche sonne. C'était une belle période de notre vie mais tout il y a sa fin et chacun de nous choisira son chemin. Il y aura toujours de nouvels obstacles qui nous porteront de nouveaux souvenirs.J'espère répondre à mes attentes personnelles et à celles de l'environnement et qu'on sera persistants pour réaliser nos idées. Lara Djilas
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 45.
ДУКИ Ћ “
Русский уголок Вот и закончилось детство. До свидания школа! Это была беззаботная и прекрасная часть нашей жизни. Первая учительница, первая книга, первая любовь – все это уже позади. Перед нами новые жизненные пути и возможности осуществить свои сны. Но мы всегда будем благодарны нашим дорогим учителям, которые учили нас быть добрыми, честными, хорошими друзьями. Учили нас любить своих родителей, которые всегда были рядом в трудную минуту. Они были для нас и останутся путеводными звездами в наших сердцах!
На крыльях нашей школьной дружбы летим в новую жизнь!!!
1. Останутся только прекрасные воспоминания. 2. Прощаемся с нашими дорогими преподавателями 3. Школу буду помнить по хорошим друзьям.
Милица Сали 82 Нађа Смиљанић 82 Душан Тркуља 82
4. Досвиданья детство, здравствуй новая жизнь!
Ања Шуваковић 82
5. Открываю новую главу своей будущей жизни!
Настасија Ћосић 82
6. Наша школа была для меня моим вторым домом. 7. Буду долго помнить своих одноклассников.
Маја Рокнић 81 Михајло Ронић 83
8. Спасибо за поддержку и доброту наших учителей. Јована Паунковић 83
9. Никогда не забуду свою школу.
Јована Илић 81
СТР АНА 46.
81
82
83
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА
47.
Пред крај стазе дуге осам година Наше другарство, школовање, добре и лоше оцене, смех, нервоза, трема пред контролни задатак, екскурзије, ближе се завршетку. Мој прелазак из вртића у школу био је заиста леп. Са мном у разреду нашли су се сви добри другари из вртића, што ми је и данас драго, јер се сви лепо слажемо. Од првог до четвртог разреда све је било лако, за нас ново и интересантно. Игра, смех и дружење били су нам најважнији. У том периоду са нама је била учитељица Душица и мислим да ћу је заувек памтити.
Пред крај стазе дуге осам година Свако од нас се у животу суочава са растанцима, они су нормална појава иако нам понекад тешко падну и учине нас тужним. Основна школа заузима одређени део нашег живота и веома је важна за нашу будућност. Доста промена нам се дешава баш у току основне школе, па смо зато везани за њу иако то неки од нас не желе да признају. Поред пријатеља, дружења, учења нових ствари, школа нам на крају донесе и растанак. Чини ми се да се у осмом разреду сви одједном боље слажемо, разумемо, као и да смо се тек сада уклопили у потпуности. Моје емоције су помешане. С једне стране жао ми је што се растајем са својим пријатељима, наставницима, док с друге стране једва чекам да видим новине које ми доноси средња школа… Претпостављам да ће ми излазак из основне школе у почетку тешко пасти и да ћу се тек временом навићи на нову школу. И поред свих несугласица у току основне школе, желим свим другарима срећу! Волела бих да се једног дана поново сретнемо! Катарина Абрамовић 81
Један од тежих периода за мене био је прелазак у пети разред. Све је било нестварно, чудно, много наставника… Били смо збуњени, али временом смо се навикли. Другарства су нам понекад личила на она из америчких тинејџерских серија, свашта се дешавало, закувавало, много лепих и драгих момената, смех, тајне и сузе. Међутим, то није лоше утицало на нас, увек смо ту били једни за друге. Недостајаће ми да будемо мирни само кад се одговара, да радимо презентације да бисмо поправили оцену, шапутање на часовима мислећи да наставници не чују.
Ближи се крај нашег пута у основној школи. Припремамо се за завршни испит. Одједном смо сви порасли, зрелији смо, градимо животни пут… Не желим да кажем да сам тужна, јер је ово искуство које морамо проћи. Морамо дати прилику ономе што долази, а све ово запамтити као лепу успомену. Јована Илић 81
СТР АНА 48.
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 49.
ДУКИ Ћ “
Растајемо се, памтићемо Живот је пролазна, мистериозна ствар. Дани брзо пролазе, а догађаји се нижу и нестају. Крај је школске године, а уз то и растанак након незаборавног осмогодишњег пута. Тај први септембар 2011. године био је дан када је све ово започето. Први кораци кроз врата, обилазак школе, упознавања са другарима и учитељицама – тренуци које ћу заувек памтити. Били смо безбрижна и срећна деца која су желела да се играју, не размишљајући о стварима које нас чекају у будућности. Једноставно, уживали смо у детињству, као најлепшем периоду живота, који је полако пролазио. Данас се присећам разних ситуација кроз које смо пролазили као одељење, првих свађа, оцена, чак и суза. Међутим, све то краси наше незаборавно дружење. Кроз године школовања, ми нисмо били одељење, већ једна велика породица. Породица ђака који су се трудили да помогну, да буду сложни, самоуверени. Памтим и оне прве страхове и треме, неизвесност. Поред тога, ту су и екскурзије, излети који су увек били пуни изненађења. Ту су и наставници, учитељице које су покушавале заједно са родитељима да нас упуте на прави пут. Наш одељењски старешина, наставница српског језика, имала је велику улогу у томе и захвални смо јој из свег срца. Сада, када нам је остало још неколико недеља до краја, пријатељство и љубав коју смо градили, нестаје. Наша велика породица се растаје и свако иде својим путем. Опраштамо се од детињства и полако се упознајемо са правим светом, препрекама и новим изазовима. Стварамо неки свој лик. Једноставно, стварамо ново поглавље у животу. На самом крају осмогодишњег школовања заувек ћу памтити проживљене тренутке, људе, и чувати их у свом срцу.
Јована Младеновић 82
Растајемо се, памтићемо Пре поласка у основну школу био сам узбуђен и нисам могао да дочекам тај први септембар. У вртићу нисам имао баш много пријатеља, јер сам га променио две године пре поласка у школу и нису ме сви прихватили онако како сам ја желео. На дан када су нас распоређивали по одељењима гледао сам око себе и видео да се скоро сви знају из вртића; то ме је растужило, али није дуго трајало. Када сам ушао у учионицу, упознао сам 29 другова и другарица. У почетним разредима сам уживао, свакога дана излазио напоље у боравку. Међутим, ту настаје мој први сусрет са правим животом, односно обавезама. Та обавеза је била домаћи задатак, али нисам са домаћим имао проблем, већ са оловком. Било ми је досадно да пишем оловком и увек сам писао бојицом. Пред крај четвртог разреда старији ђаци су нас плашили тежином петог разреда и, заиста, били су у праву. Од петог до осмог разреда било је много теже него у млађим разредима. Главна разлика је у броју предмета, наставницима, мењању учионица. Пети и шести разред сам провео размишљајући како једва чекам средњу школу, а затим и посао. Међутим, временом, схватио сам да је основна школа далеко од најгорег дела живота, сваке секунде је ту друштво из одељења и никад нико није сам. Ових осам година ме је научило да у основној школи нема ништа лоше, сем буђења рано ујутру, али морамо да се припремимо за живот.
Филип Васиљевић 82
СТР АНА
50 .
Растајемо се, памтићемо Како време лети, дан за даном, схватам да смо на самом крају. Као да трчимо маратон и да смо веома близу циља. Када бих могла да паузирам време само на тренутак и да се вратим у тај први разред… Сећам се првог септембра, када сам једва чекала да упознам учитељицу и другаре. Наравно, била сам и помало уплашена, јер је за мене то био нови свет. Али када сам угледала сву ту децу, знала сам да ћу баш овде стећи пријатеље за цео живот. Тако је и било. Ми више нисмо другари из одељења, више нисмо заљубљени једни у друге, ми смо сада једна породица. Нисмо увек били сложни и имали сјајне односе, али како време пролази схватам да су то биле само мале препреке и да сам заправо уз њихову помоћ увидела вредност живота. Била сам веома узбуђена у првом разреду, као и у сваком следећем. Свака година била је нови изазов, свака је са собом донела нешто ново и непознато. Све је изгледало тако вечно, али није. Ускоро се растајемо, све ово што смо градили годинама нестаће. Ових осам година постаће само успомене којих ћу се радо присетити. Наравно, свако од нас ће ићи својим путем да прати своје снове. Пред нама је дугачак пут, свакоме желим да пронађе себе као личност и да се изгради. Ближи се матурско вече, то ће бити последње вече када ћемо певати и плесати, последњи тренутак са разредном и вероватно ће се појавити и нека суза. У основној школи научила сам важне животне лекције које су ме направиле бољом особом. Веома сам захвална на свим овим стварима. Маја Младеновић 82
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА
ДУКИ Ћ“
51 .
Растајемо се, памтићемо Остало је само још неколико дана до завршетка школе. То је оно што смо нестрпљиво ишчекивали и мислили да неће доћи. Сада је ту! Присећам се дана када сам пре осам година била мала, уплашена девојчица која седи у првој клупи и упознаје се са новим светом. Кад се сетим свега, морам рећи да нам је било лепо! Заједно смо прошли много тога: контролне и писмене задатке, екскурзије, свађе, али и дивно дружење. Такође, опраштамо се и од школске зграде, некад нам је изгледала као тамница, сада је некако много лепша. Нисам волела наставнике и мислила сам да нас беспотребно муче, али сада знам да су само хтели да нас науче што више да би нам било лакше у животу. Опраштамо се и од школске клупе на којој је урезано срце, име, па и понека давно исписана „пушкица“. Никада нећу заборавити прелепе излете, радионице и срећу кад неки наставник није ту. Сви су нам говорили како ће осми разред брзо проћи, али ми нисмо веровали. Мислили смо да ће ова година трајати баш дуго… Али сада видим – прошла је пребрзо! Било је тако лепо и забавно да су дани само летели! Још неколико дана дели нас од одласка. Свако ће својим путем. Често се запитам да ли ћу икада стећи добре пријатеље какве сада имам, јер у животу је пријатељство веома битно. Сигурно ће нас живот одвести на разне стране, али време које смо провели у основној школи никада нећемо заборавити! Маша Челиковић 83
СТР АНА 52.
Растајемо се, памтићемо Све је у животу пролазно, па тако и најлепши део мог живота – основна школа. За мене осми разред је био најлепши, јер смо сви почели боље да се дружимо и слажемо као одељење. До тада, сваки дан у школи је био: „Само да прође још овај час, дан, школска година…“
Највише ће ми недостајати другари који су са мном провели осам година у школским клупама. Недостајаће ми наш смех, шапутање док одговарамо, задаци које не можемо да решимо, неурађен домаћи задатак и климање главом наставнику правећи се да га слушамо и разумемо. Оно што ће ми најтеже пасти је последње звоно, последњи кораци кроз ходник где смо као мали незаустављиво јурцали и падали, као и другови са којима смо провели толико година… Памтићу ове људе као једну велику породицу у којој сам провела најлепше године живота. Нико никада неће моћи да их замени! Милица Протић 83
Растајемо се, памтићемо Ближи се крај, онај прави крај, ускоро ће одзвонити и то последње звоно, завршиће се наш последњи дан школе и ми ћемо нестати заједно с њим. Наше клупе и наша места заузеће нови осмаци, па после њих, па и после њих, и после и после. И онда тако за много година нико се неће сећати генерације 2004, бар не као њихових ђака. Све што ће од нас остати биће наша сећања у која ћемо моћи да побегнемо тако ретко – чисто, ето, да се одморимо од средњошколских проблема. Памтићемо сваки онај први пут: први излазак у град, прву љубав, прва права пријатељства, прве коментаре, као и све оне лоше ствари које су с временом постале углавном шале… Први неоправдани, прва јединица, прва грдња и прва велика свађа. Временом схватиш да ништа од тога више нема смисла, да је све прошло, да више нема разлога за свађу и љутњу. Спајаће нас та сећања за која знаш да се не могу обрисати! Сетићемо се понекад свих несташлука и проблема које смо правили у школи, свих сукоба, јурњаве по ходницима, сасвим „случајних“ одлазака са часа, и тако даље, у недоглед се могу препричавати догађаји из основне. Памтићемо задиркивања, преписивања, памтиће се сви они осмеси када смо били заједно. То је једно било важно – да смо заједно! И тако временом, те мисли, та сећања на време проведено у ђачким клупама остаће једина повезаност међу нама и она ће стварати тај бол кад будемо прошли улицом једни крај других ћутећи – у заблуди да нас онај други није ни препознао, док он управо размишља исто што и ми… Недостајаће ми основна школа, недостајаће ми ти људи који су испуњавали сваки мој дан, којима је некад била посвећена свака моја мисао, свако моје осећање... Сад свима њима желим само да не забораве, јер туга је заборавити све оно што си рекао да никад не би. Уна Богићевић 83
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 53.
ДУКИ Ћ “
Овако причају учитељице... Разговор са учитељицом 81 Душанком Џуверовић 1. Како сте се одлучили да се бавите радом са децом? Одлучила сам се за овај посао првенствено због тога што волим децу. 2. Какви су Вам садашњи осмаци били као деца?
Били су добри, заинтересовани за рад. 3. Када нас видите сада, колико смо се променили? Порасли сте и постали озбиљнији. 4. Највећи несташлук који смо урадили? Највећи несташлук је био када би неко ударио друга. 5. Какво матурско вече очекујете? Очекујем да буде весело, „лудо“.
6. Да ли Вам тешко пада одлазак осмака и четвртака? Да, увек. 7. Где видите осмаке за десет година? Надам се да ћете бити врло успешни, образовани, добри момци и девојке. Разговор водиле: Маја Рокнић и Јована Илић 81
СТР АНА 54.
Разговор са учитељицом 82 Добрилом Марковић 1. Како сте се одлучили да се бавите радом са децом? Жеља се јавила још у раном детињству. Гледајући своју учитељицу како преноси знање, пожелела сам да једнога дана будем као она. 2. Какви су Вам садашњи осмаци били као деца? Увек су били насмејани, разиграни, радознали, жељни да науче нешто ново. 3. Када нас видите сада, колико смо се променили? Сада сте много зрелији, самосталнији. У млађим разредима вам је била потребнија помоћ, подршка и похвала како бисте стекли самопоуздање. 4. Највећи несташлук који памтите?
Било је много несташлука, али и дивних тренутака, тако да се несташлуци брзо забораве. 5. Какво матурско вече очекујете? Очекујем да сви буду весели, разиграни, поносни на успех који су постигли.
6. Где видите осмаке за десет година? Видим вас као младе и успешне људе, остварене, увек спремне за нове успехе. Разговор водиле: Маја Младеновић и Јована Младеновић 82
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА 55.
Разговор са учитељицом 83 Весном Дмитрић 1. Како сте се одлучили да се бавите радом са децом? Када сам била мала увек сам се играла учитељице или фармацеута. У гимназији сам и чувала једно дете, а другарица ми је радила у вртићу где је све било шарено и весело. Када бих отишла код ње, рекла би да би било лепо да и ја радим са децом. После је било Учитељски факултет или Филолошки, и на крају ипак Учитељски.
2. Какви су Вам садашњи осмаци били као деца? Били сте шарени, збуњени, уплашени, разиграни, насмејани и живахни. Све девојчице су имале неке машне у коси. 3. Када нас видите сада, колико смо се променили?
Сада сте сигурнији у себе, одлучнији, самосталнији, понекад љути. Понекад колутате очима када вам се постави неки захтев који вам се баш и не свиђа, али брзо вас прође. Имате исти онај дечји сјај у очима! 4. Највећи несташлук који смо урадили?
Просипање воде у туђи ранац „случајно“, подметнута нога другу, преврнута саксија у ходнику, поједена туђа ужина у тајности. 5. Какво матурско вече очекујете? Весело, распевано, разиграно и, пре свега, пристојно!
СТР АНА 56.
Разговор са учитељицом 83 Добрилом Марковић 1. Како сте се одлучили да се бавите радом са децом? Жеља за овим послом јавила се веома давно, још у основној школи. Одувек ми се тај посао допадао. Није било лако, али када знате шта хоћете и шта желите, онда је много лакше. Ово је посао који ме чини срећном. Радујем се када на лицима деце видим радост сваки пут када успеју да науче нешто ново. 2. Какви су Вам садашњи осмаци били као деца?
С обзиром на то да сам садашњем 8/3 била учитељица само у првом разреду, могу рећи да су као првачићи били умиљати и слатки. Увек су били весели и насмејани. Оно по чему су се истицали била је послушност и марљивост. 3. Када нас видите сада, колико смо се променили?
Много сте се променили у односу на први разред. Сада сте озбиљнији и самосталнији. Имате слободнији однос према школи, док сте као прваци били несамостални и збуњени, јер је за вас све било ново. Увек вам је била потребна помоћ, и за најситније ствари, док сада многе проблеме можете да решите сами. 4. Највећи несташлук који смо урадили? У овом одељењу заиста није било неких несташлука који су дуго памте, јер уз добру децу и највећи несташлук се брзо заборави.
5. Какво матурско вече очекујете?
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 57.
ДУКИ Ћ “
ЗА КРАЈ...И НОВИ ПОЧЕТАК
СВЕЧАНИ ДЕФИЛЕ УСПЕШНИ ЉУДИ
–
ДЕЦО,
БУДИТЕ
Последњи наставни дан за ученике осмих разреда наше школе протекао је у опраштању. Опраштали су се једни од других, од својих наставника, учитеља, али и од млађих другара који су их громогласним аплаузима наградили за све добро што су у свом осмогодишњем школовању учинили. Матуранти су у петак напустили школско двориште, иако ће их разредне старешине бодрити и храбрити све до тренутка уписа у нову школу. Драгим осмацима, колектив школе, жели, да надаље остварују све своје жеље и нижу успехе у даљем школовању, а родитељима да својој деци, као и до сада пружају подршку, указују поверење, препуштајући им све већу личну одговорност која ће им у животу много значити, волећи их највише на свету! Ваша Школа
СТР АНА 58.
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА 59.
У марту месецу ове школске године 8 наставника и учитеља, педагог и директорка наше школе позвани су да присуствују обуци наставника у области развијања предузетничких компетенција код наставника и ученика и стварању услова за реализацију предузетништва у основним школама. Након похађања обуке, задатак наше школе био је да се представимо са нашом идејом предузетничког пројекта и тако је настао пројекат „Бити сит, а и фит“. Пројекат су осмислили, у сарадњи са наставницама учесницама пројекта – Светланом Димитријевић, биологија, Јасмином Митић, физичко васпитање и Селмом Халимовић, информатика и рачунарство - учесници ове обуке. Пројекат је реализован од априла месеца до краја прве недеље јуна и веома успешно завршен уз велико залагање кључних учесника, наших петака! Браво за петаке и њихове наставнице! Циљ Пројекта био је оспособљавање ученика да препознају и функционално усвоје знање о здравим животним стиловима, да подигну ниво сопствене свести о добити коју имају активном применом истих, да знају шта је здраво, шта нездраво, шта је штетно, а шта корисно по здравље у исхрани и да могу да прате ефекте здраве исхране. На постерима изложеним у школи можете видети и упознати се са пирамидом здраве исхране, као и са предлогом недељног јеловника који...па, није само да будеш сит, већ и фит! Марија Давидовић
СТР АНА 60.
ИНТЕРВЈУ – БИТИ СИТ, А И ФИТ...РЕФЛАКСИЈА НАШИХ НАСТАВНИЦА
Каћа: Наставнице Светлана, да ли поштујете правило 3 + 2 оброка дневно? Наставница Светлана: У принципу да, као наставница биологије, знам колико је динамика здраве исхране важна за здравље човека. Уосталом, толико вам о томе говорима на нашим часовима. Ема: Наставнице Селма, да ли и колико слаткиша једете дневно? Наставница Селма: Морам да признам да обожавам слаткише. Али ипак се трудим да смањим уношење нездравих слаткиша, тако да, на пример, одаберем црну уместо млечне чоколаде. Каћа: Наставнице Јасмина, колико је здрава исхрана важна за успешно бављење спортом? Наставница Јасмина: Одлично питање! Рекла бих да је она предуслов било каквим бављења спортом...а камоли успешним! Ема: Питање за све наставнице – колико и зашто вам ја значио рад на овом нашем пројекту? Наставница Селма: Било је занимљиво, инспиративно и освежавајуће изаћи из уобичајеног начина на који радимо на часовима. Али, пре свега, драго ми је да сам учествовала у овом пројекту због вас, мојих ученика, но, морам признати, и због себе - подсетила сам се колика је важност здраве исхране. Хвала вам на томе.
Наставница Јасмина: Слажем се са Селмом и додала бих да је излажање из оквира подучавања у смислу предавања и практично ангажовање ученика у „савлађивању“ предвиђених садржаја дало одличне резултате и поносна сам на вас. Наставница Светлана: Мислим да немам много шта да додам...Ви, децо, знате колико ми је важно да имате свест о очувању здравља. Радом на овом пројекту ја сам само била водич, ништа више – сами сте изнели пројекат, показали изузетно знање на завршном квизу и тиме још једном исказали свој капацитет! Интервју водиле Каћа и Ема, петакиње
РЕДАКЦИЈА: МАЛИ: Максим Бејте 72 Уна Богићевић 83 ВЕЛИКИ:
Марина Новаковић Дукић, библиотекарка Данијела Јанковић, наставница српског језика Марија Давидовић, наставница енглеског језика
Александра Костов Дојчиновић, наставница српског језика Олгица Демић, педагог Милан Филиповац, учитељ Сарадници: ученици, наставници и учитељи наше школе.
ИЗДАВАЧ:
ОШ „Стеван Дукић“ АДРЕСА: Дантеова 52, Београд
КОНТАКТ: krilaossd@gmail.com