ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ, ЈУН 2019.
НАШ ЧАСОПИС У ИЗДАЊУ ПОСВЕЋЕНОМ ВАМА ОСМАЦИМА ПРЕДСТАВЉА: УВОДНА РЕЧ – КАЖЕ УНА... ВАША ПРИЧА ПРИЧА НАС КОЈИ СМО ИМАЛИ ЧАСТ ДА ВАС УПОЗНАМО ЗА КРАЈ...ВАША ШКОЛА
VIII1
...Недостајаће ми основна школа, недостајаће ми ти људи који су испуњавали сваки мој дан, којима је некад била посвећена свака моја мисао, свако моје осећање... Сад свима њима желим само да не забораве, јер туга је заборавити све оно што си рекао да никад не би. Уна Богићевић 83
НАШИ ДРАГИ ОСМАЦИ...СВАКИ КРАЈ ЈЕ ЈЕДАН НОВИ ПОЧЕТАК!
VIII2
СРЕЋНО!
VIII VIII33
СТР АНА 2.
Настасија Ћосић, 82, освојила је прво место на Републичком такмичењу у певању традиционалне песме, освојивши
максималан број поена! Частитамо Настасији и њеној наставници — менторки Весни Стешевић!
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 3.
Филип Перковић 81 освојио је треће место на државном такмичењу из физике! Честитамо Филипу и његовој наставници физике Снежани Ивановић!
СТР АНА 4.
Ученица Уна Богићевић 83 освојила је прво место на 47. Смотри литерарног стваралаштва "Извор живе речи", Колари, у категорији прозног стваралаштва радом "Мостови". Честитамо Уни и њеној наставници Данијели Јанковић!
Мостови Беше некада давно једно село далеко од свега нама знаног. Беше то весело сеоце на острву ком си могао само чамцем прићи и исто тако са њега отићи. На том острву беше рођена једна девојчица, мала и крхка, сва нежна, миљеница села. Она је живела у кућици на брду изнад села. Сваког дана одлазила би у подножје брда заједно са дедом који би је нахранио и послао да се игра са децом. Наша јунакиња није имала родитеље. Мајка јој је умрла од страшне болести тек годину дана по њеном рођењу. Отац је убрзо нестао оставивши дете старцу на чување. Неки кажу да је отац умро у шуми од туге за женом, а неки, пак, да је побегао од свега заувек… Старац је девојчицу чувао, учио је да у свакој кући у селу може бити добро дошла, али ипак мора знати где јој је место. Годину дана пре девојчициног поласка у школу, стајала је са дедом и посматрала плаветнило воде око острва. Питала је деду шта то људи раде на ободу острва. Одговорио јој је да је село одлучило да направи мост који би њихово острво спојио са најближим копном. „Људи из целог света ће долазити код нас и ми ћемо ићи к њима“, објасни јој деда. „А шта ћу ја тамо?“ уплашено упита девојчица. Деда се насмеши: „Живећеш, радоваћеш се сваком новом дану, видећеш толико тога…“ Дете се радовало мосту, новим људима, истраживању непознатог. Није још ни кренула у школу, а дека ју је заувек напустио. Даље је морала сама, али сви су је волели и много јој помагали. Како је она расла и мост је растао. Свакога дана пењала би се на брдо и гледала како радови напредују.
Једног лета и градња моста се заврши, а код њих изненада изби рат. Одједном све се изокрену, промени. Девојчица је била уплашена! Људи са острва су похрлили преко моста… Кренула је са њима и слушала како им је доста свега старог, и села, и острва, желе даље, више, желе нешто боље. „Лепше и боље од мог острва не постоји! Желим и ја нови свет, али знам где ми је место! Ипак, морам да видим, само да видим другу страну и одмах се враћам кући“, мислила је девојчица. Кад угледа мост изблиза, тек тад се одушеви. Огледала се у плавој дубини воде и журила преко. Али тада црна сенка пређе преко белог камена моста. Девојчица угледа огромну гвоздену птицу и зачу крике и узвике људи праћене страшним пиштањем које је било све гласније. На крају – прасак! За свега неколико тренутака нашла се на камену, одвојеном делу моста, који је плутао плаветнилом.
Лепо је плаветнило, лепо, страшно… Са том мишљу угаси се њен живот као и животи многих који се нађоше на мосту – од малог острва и веселог села ка копну. На мостовима који воде у боље, лепше, ново… Проклета је рука гневног човека који је управљао гвозденом птицом и уништио толике животе. Проклете су руке које уништише мостове који треба да споје два света жељна да се упознају…
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 5.
ДУКИ Ћ “
82
I think that I am not ready for real life (and I think that it isn’t my mistakes) but, I need to get to used to it. Filip Vasiljević I’m glad about the things I learned during these eight years and the people that I met, and with a smile on my face, I’m entering the next chapter in my life. Jovana Mladenović In primary school I have learned some very important life lessons, which made me a better person. I am very grateful for all these things.
Maja Mladenović I don’t want to leave my primary school, but I have to. Đorđe Kostadinović There is a lot of things that this school has taught me but I am kind of happy to just move on in life. Mihailo Obradović I hope to learn a lot of interesting things in my life. But my goal is to choose a profession I love and make successful career.
Nastasija Ćosić I don’t know what’s waiting for me in ,,real life’’, but I think what everything is better than primary school. Veljko Marković
I’m very sorry that I’m leaving primary school, and I don’t know what's waiting for me. Dušan Trkulja I think I will find my way. Or at least I'll try. I think it doesn’t matter what your job is, I think it matters what you are like as a person.
Vukašin Adamović
СТР АНА 6.
At the end I leave my primary school with so many memories, good ones, bad ones and for me, most important, I leave my friends. Marija Popović So, I’m a little confused, but I don’t have anything left to do but to wait and see it for myself. Strahinja Popović I am expecting a harder way to learn how life is not a happy story as we think and I must adapt that I can’t change a lot of things. Dragan Arsenijević I will miss my primary scholl and I hope in high school it will be nice . Jovan Lukić The time has come to say goodbye to the primary school teachers, friends and childhood. Milica Sali I was waiting to finish primary school and just now I want to start again. I understand I will miss this. Anja Šuvaković School needs to be a place where we learn about life, but for real, it isn’t. After long eight years, we will face many more years of school, but we will never forget our chilhood days in primary school Marija Mijović
Life has lots of surprises, and I’m excited to see what surprises it’s gonna bring to me. Also I’m very glad I didn’t give up on things I thought I would not suceed in. But I did. I can say this was a journey I will never forget. Julija Stanojević
I am a little afraid of leaving primary school because there is the whole other world in front of us. I know that that secondary school will be harder but I hope it will be good as well. I am grateful to this great adventure of 8 years but now real life is coming. Nina Šarenac This school has been our second home. We laughed, we cried, we fought but now it’s time to say goodbye to all our friends and teachers because I’m starting the real life and I’m ready for it. Nađa Smiljanić
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 7.
ДУКИ Ћ “
81
Elementary school is a big part of our life but it does not matter beacuse life is short! Filip Perković We finished the half of our journey called “school”. We continue the second half just with other people.
Jovan Kosovac Primary school was amazing experience. It took great effort and persistance but it paid off. Maja Roknić For me it was nice in elementary school, but life goes on. Jovana Ilić
83 Thanks to this school I met great friends; I hope I’ll meet at least similar ones! Teodora Bjelajac I will remember this period of my life thanks to my teachers and friends, and I will miss all of them. Filip Mihailović 8 years in this school were rather interesting...and I think I will never forget this “scary” place. Goodbye. Nikola Bugarić
8 years is now 8 days! Radonja Radonjić
СТР АНА 8.
Au revoir collège Dans l'école primaire on a appris les leçons importantes de la vie qu' ont fait de nous les meilleures personnes.Merci pour tout cela.
Nous ne sommes plus seulement les amis de classe, nous ne sommes plus amoureux les uns les autres, nous sommes la famille. Mes amis de classe, quand je les ai rencontrés, je savais que nous deviendrions les amis pour toute la vie. Maja Mladenovic Bientot c'est la fete de bac. Ce sera la dernière fois qu'on sera ensemble avec notre prof principal,la dernière fois que nous chanterons et danserons et les larmes apparaitront Aleksandra Ugarković, professeur de français probablement. Chaque anneée était un défi, chacune portait quelque chose de nouveau et inconnu. Bientot on se sépare et chacun de nous choisira son chemin pour réaliser ses reves. Jovana Mladenovic J'ai peur de passer à une nouvelle partie de la vie qui va etre, je l'espère aussi bonne que celle-ci. Marija Mijovic
Il y a 8 ans , notre vie scolaire a commencé et bientot il va terminer. Il y a beaucoup de beaux et mauvais souvenirs. Il y avait beaucoup d'amour,larmes,injustice. Et juste au moment quand on s'est habitué à la compagnie, à l'ecole, aux sentiments,la dernière cloche sonne. C'était une belle période de notre vie mais tout il y a sa fin et chacun de nous choisira son chemin. Il y aura toujours de nouvels obstacles qui nous porteront de nouveaux souvenirs.J'espère répondre à mes attentes personnelles et à celles de l'environnement et qu'on sera persistants pour réaliser nos idées. Lara Djilas
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 9.
ДУКИ Ћ “
Вот и закончилось детство. До свидания школа! Это была беззаботная и прекрасная часть нашей жизни. Первая учительница, первая книга, первая любовь – все это уже позади. Перед нами новые жизненные пути и возможности осуществить свои сны. Но мы всегда будем благодарны нашим дорогим учителям, которые учили нас быть добрыми, честными, хорошими друзьями. Учили нас любить своих родителей, которые всегда были рядом в трудную минуту. Они были для нас и останутся путеводными звездами в наших сердцах! На крыльях нашей школьной дружбы летим в новую жизнь!!!
1. Останутся только прекрасные воспоминания.
Милица Сали 82
2. Прощаемся с нашими дорогими преподавателями Нађа Смиљанић 82 3. Школу буду помнить по хорошим друзьям.
Душан Тркуља 82
4. Досвиданья детство, здравствуй новая жизнь! Ања Ш уваковић 82 5. Открываю новую главу своей будущей жизни! Настасија Ћосић 82 6. Наша школа была для меня моим вторым домом. 7. Буду долго помнить своих одноклассников.
Маја Рокнић 81 Михајло Ронић 83
8. Спасибо за поддержку и доброту наших учителей. Јована Паунковић 83 9. Никогда не забуду свою школу.
Јована Илић 81
СТР АНА 10.
81
82
83
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА
11.
Пред крај стазе дуге осам година Наше другарство, школовање, добре и лоше оцене, смех, нервоза, трема пред контролни задатак, екскурзије, ближе се завршетку. Мој прелазак из вртића у школу био је заиста леп. Са мном у разреду нашли су се сви добри другари из вртића, што ми је и данас драго, јер се сви лепо слажемо. Од првог до четвртог разреда све је било лако, за нас ново и интересантно. Игра, смех и дружење били су нам најважнији. У том периоду са нама је била учитељица Душица и мислим да ћу је заувек памтити.
Пред крај стазе дуге осам година Свако од нас се у животу суочава са растанцима, они су нормална појава иако нам понекад тешко падну и учине нас тужним. Основна школа заузима одређени део нашег живота и веома је важна за нашу будућност. Доста промена нам се дешава баш у току основне школе, па смо зато везани за њу иако то неки од нас не желе да признају. Поред пријатеља, дружења, учења нових ствари, школа нам на крају донесе и растанак. Чини ми се да се у осмом разреду сви одједном боље слажемо, разумемо, као и да смо се тек сада уклопили у потпуности. Моје емоције су помешане. С једне стране жао ми је што се растајем са својим пријатељима, наставницима, док с друге стране једва чекам да видим новине које ми доноси средња школа… Претпостављам да ће ми излазак из основне школе у почетку тешко пасти и да ћу се тек временом навићи на нову школу. И поред свих несугласица у току основне школе, желим свим другарима срећу! Волела бих да се једног дана поново сретнемо! Катарина Абрамовић 81
Један од тежих периода за мене био је прелазак у пети разред. Све је било нестварно, чудно, много наставника… Били смо збуњени, али временом смо се навикли. Другарства су нам понекад личила на она из америчких тинејџерских серија, свашта се дешавало, закувавало, много лепих и драгих момената, смех, тајне и сузе. Међутим, то није лоше утицало на нас, увек смо ту били једни за друге. Недостајаће ми да будемо мирни само кад се одговара, да радимо презентације да бисмо поправили оцену, шапутање на часовима мислећи да наставници не чују.
Ближи се крај нашег пута у основној школи. Припремамо се за завршни испит. Одједном смо сви порасли, зрелији смо, градимо животни пут… Не желим да кажем да сам тужна, јер је ово искуство које морамо проћи. Морамо дати прилику ономе што долази, а све ово запамтити као лепу успомену. Јована Илић 81
СТР АНА 12.
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 13.
ДУКИ Ћ “
Растајемо се, памтићемо Живот је пролазна, мистериозна ствар. Дани брзо пролазе, а догађаји се нижу и нестају. Крај је школске године, а уз то и растанак након незаборавног осмогодишњег пута. Тај први септембар 2011. године био је дан када је све ово започето. Први кораци кроз врата, обилазак школе, упознавања са другарима и учитељицама – тренуци које ћу заувек памтити. Били смо безбрижна и срећна деца која су желела да се играју, не размишљајући о стварима које нас чекају у будућности. Једноставно, уживали смо у детињству, као најлепшем периоду живота, који је полако пролазио. Данас се присећам разних ситуација кроз које смо пролазили као одељење, првих свађа, оцена, чак и суза. Међутим, све то краси наше незаборавно дружење. Кроз године школовања, ми нисмо били одељење, већ једна велика породица. Породица ђака који су се трудили да помогну, да буду сложни, самоуверени. Памтим и оне прве страхове и треме, неизвесност. Поред тога, ту су и екскурзије, излети који су увек били пуни изненађења. Ту су и наставници, учитељице које су покушавале заједно са родитељима да нас упуте на прави пут. Наш одељењски старешина, наставница српског језика, имала је велику улогу у томе и захвални смо јој из свег срца. Сада, када нам је остало још неколико недеља до краја, пријатељство и љубав коју смо градили, нестаје. Наша велика породица се растаје и свако иде својим путем. Опраштамо се од детињства и полако се упознајемо са правим светом, препрекама и новим изазовима. Стварамо неки свој лик. Једноставно, стварамо ново поглавље у животу. На самом крају осмогодишњег школовања заувек ћу памтити проживљене тренутке, људе, и чувати их у свом срцу.
Јована Младеновић 82
Растајемо се, памтићемо Пре поласка у основну школу био сам узбуђен и нисам могао да дочекам тај први септембар. У вртићу нисам имао баш много пријатеља, јер сам га променио две године пре поласка у школу и нису ме сви прихватили онако како сам ја желео. На дан када су нас распоређивали по одељењима гледао сам око себе и видео да се скоро сви знају из вртића; то ме је растужило, али није дуго трајало. Када сам ушао у учионицу, упознао сам 29 другова и другарица. У почетним разредима сам уживао, свакога дана излазио напоље у боравку. Међутим, ту настаје мој први сусрет са правим животом, односно обавезама. Та обавеза је била домаћи задатак, али нисам са домаћим имао проблем, већ са оловком. Било ми је досадно да пишем оловком и увек сам писао бојицом. Пред крај четвртог разреда старији ђаци су нас плашили тежином петог разреда и, заиста, били су у праву. Од петог до осмог разреда било је много теже него у млађим разредима. Главна разлика је у броју предмета, наставницима, мењању учионица. Пети и шести разред сам провео размишљајући како једва чекам средњу школу, а затим и посао. Међутим, временом, схватио сам да је основна школа далеко од најгорег дела живота, сваке секунде је ту друштво из одељења и никад нико није сам. Ових осам година ме је научило да у основној школи нема ништа лоше, сем буђења рано ујутру, али морамо да се припремимо за живот.
Филип Васиљевић 82
СТР АНА
14 .
Растајемо се, памтићемо Како време лети, дан за даном, схватам да смо на самом крају. Као да трчимо маратон и да смо веома близу циља. Када бих могла да паузирам време само на тренутак и да се вратим у тај први разред… Сећам се првог септембра, када сам једва чекала да упознам учитељицу и другаре. Наравно, била сам и помало уплашена, јер је за мене то био нови свет. Али када сам угледала сву ту децу, знала сам да ћу баш овде стећи пријатеље за цео живот. Тако је и било. Ми више нисмо другари из одељења, више нисмо заљубљени једни у друге, ми смо сада једна породица. Нисмо увек били сложни и имали сјајне односе, али како време пролази схватам да су то биле само мале препреке и да сам заправо уз њихову помоћ увидела вредност живота. Била сам веома узбуђена у првом разреду, као и у сваком следећем. Свака година била је нови изазов, свака је са собом донела нешто ново и непознато. Све је изгледало тако вечно, али није. Ускоро се растајемо, све ово што смо градили годинама нестаће. Ових осам година постаће само успомене којих ћу се радо присетити. Наравно, свако од нас ће ићи својим путем да прати своје снове. Пред нама је дугачак пут, свакоме желим да пронађе себе као личност и да се изгради. Ближи се матурско вече, то ће бити последње вече када ћемо певати и плесати, последњи тренутак са разредном и вероватно ће се појавити и нека суза. У основној школи научила сам важне животне лекције које су ме направиле бољом особом. Веома сам захвална на свим овим стварима. Маја Младеновић 82
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА
ДУКИ Ћ“
15 .
Растајемо се, памтићемо Остало је само још неколико дана до завршетка школе. То је оно што смо нестрпљиво ишчекивали и мислили да неће доћи. Сада је ту! Присећам се дана када сам пре осам година била мала, уплашена девојчица која седи у првој клупи и упознаје се са новим светом. Кад се сетим свега, морам рећи да нам је било лепо! Заједно смо прошли много тога: контролне и писмене задатке, екскурзије, свађе, али и дивно дружење. Такође, опраштамо се и од школске зграде, некад нам је изгледала као тамница, сада је некако много лепша. Нисам волела наставнике и мислила сам да нас беспотребно муче, али сада знам да су само хтели да нас науче што више да би нам било лакше у животу. Опраштамо се и од школске клупе на којој је урезано срце, име, па и понека давно исписана „пушкица“. Никада нећу заборавити прелепе излете, радионице и срећу кад неки наставник није ту. Сви су нам говорили како ће осми разред брзо проћи, али ми нисмо веровали. Мислили смо да ће ова година трајати баш дуго… Али сада видим – прошла је пребрзо! Било је тако лепо и забавно да су дани само летели! Још неколико дана дели нас од одласка. Свако ће својим путем. Често се запитам да ли ћу икада стећи добре пријатеље какве сада имам, јер у животу је пријатељство веома битно. Сигурно ће нас живот одвести на разне стране, али време које смо провели у основној школи никада нећемо заборавити! Маша Челиковић 83
СТР АНА 16.
Растајемо се, памтићемо Све је у животу пролазно, па тако и најлепши део мог живота – основна школа. За мене осми разред је био најлепши, јер смо сви почели боље да се дружимо и слажемо као одељење. До тада, сваки дан у школи је био: „Само да прође још овај час, дан, школска година…“
Највише ће ми недостајати другари који су са мном провели осам година у школским клупама. Недостајаће ми наш смех, шапутање док одговарамо, задаци које не можемо да решимо, неурађен домаћи задатак и климање главом наставнику правећи се да га слушамо и разумемо. Оно што ће ми најтеже пасти је последње звоно, последњи кораци кроз ходник где смо као мали незаустављиво јурцали и падали, као и другови са којима смо провели толико година… Памтићу ове људе као једну велику породицу у којој сам провела најлепше године живота. Нико никада неће моћи да их замени! Милица Прокић 83
Растајемо се, памтићемо Ближи се крај, онај прави крај, ускоро ће одзвонити и то последње звоно, завршиће се наш последњи дан школе и ми ћемо нестати заједно с њим. Наше клупе и наша места заузеће нови осмаци, па после њих, па и после њих, и после и после. И онда тако за много година нико се неће сећати генерације 2004, бар не као њихових ђака. Све што ће од нас остати биће наша сећања у која ћемо моћи да побегнемо тако ретко – чисто, ето, да се одморимо од средњошколских проблема. Памтићемо сваки онај први пут: први излазак у град, прву љубав, прва права пријатељства, прве коментаре, као и све оне лоше ствари које су с временом постале углавном шале… Први неоправдани, прва јединица, прва грдња и прва велика свађа. Временом схватиш да ништа од тога више нема смисла, да је све прошло, да више нема разлога за свађу и љутњу. Спајаће нас та сећања за која знаш да се не могу обрисати! Сетићемо се понекад свих несташлука и проблема које смо правили у школи, свих сукоба, јурњаве по ходницима, сасвим „случајних“ одлазака са часа, и тако даље, у недоглед се могу препричавати догађаји из основне. Памтићемо задиркивања, преписивања, памтиће се сви они осмеси када смо били заједно. То је једно било важно – да смо заједно! И тако временом, те мисли, та сећања на време проведено у ђачким клупама остаће једина повезаност међу нама и она ће стварати тај бол кад будемо прошли улицом једни крај других ћутећи – у заблуди да нас онај други није ни препознао, док он управо размишља исто што и ми… Недостајаће ми основна школа, недостајаће ми ти људи који су испуњавали сваки мој дан, којима је некад била посвећена свака моја мисао, свако моје осећање... Сад свима њима желим само да не забораве, јер туга је заборавити све оно што си рекао да никад не би. Уна Богићевић 83
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 17.
ДУКИ Ћ “
Разговор са учитељицом 81 Душанком Џуверовић 1. Како сте се одлучили да се бавите радом са децом? Одлучила сам се за овај посао првенствено због тога што волим децу. 2. Какви су Вам садашњи осмаци били као деца?
Били су добри, заинтересовани за рад. 3. Када нас видите сада, колико смо се променили? Порасли сте и постали озбиљнији. 4. Највећи несташлук који смо урадили? Највећи несташлук је био када би неко ударио друга. 5. Какво матурско вече очекујете? Очекујем да буде весело, „лудо“.
6. Да ли Вам тешко пада одлазак осмака и четвртака? Да, увек. 7. Где видите осмаке за десет година? Надам се да ћете бити врло успешни, образовани, добри момци и девојке. Разговор водиле: Маја Рокнић и Јована Илић 81
СТР АНА 18.
Разговор са учитељицом 82 Добрилом Марковић 1. Како сте се одлучили да се бавите радом са децом? Жеља се јавила још у раном детињству. Гледајући своју учитељицу како преноси знање, пожелела сам да једнога дана будем као она. 2. Какви су Вам садашњи осмаци били као деца? Увек су били насмејани, разиграни, радознали, жељни да науче нешто ново. 3. Када нас видите сада, колико смо се променили? Сада сте много зрелији, самосталнији. У млађим разредима вам је била потребнија помоћ, подршка и похвала како бисте стекли самопоуздање. 4. Највећи несташлук који памтите?
Било је много несташлука, али и дивних тренутака, тако да се несташлуци брзо забораве. 5. Какво матурско вече очекујете? Очекујем да сви буду весели, разиграни, поносни на успех који су постигли.
6. Где видите осмаке за десет година? Видим вас као младе и успешне људе, остварене, увек спремне за нове успехе. Разговор водиле: Маја Младеновић и Јована Младеновић 82
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА 19.
Разговор са учитељицом 83 Весном Дмитрић 1. Како сте се одлучили да се бавите радом са децом? Када сам била мала увек сам се играла учитељице или фармацеута. У гимназији сам и чувала једно дете, а другарица ми је радила у вртићу где је све било шарено и весело. Када бих отишла код ње, рекла би да би било лепо да и ја радим са децом. После је било Учитељски факултет или Филолошки, и на крају ипак Учитељски.
2. Какви су Вам садашњи осмаци били као деца? Били сте шарени, збуњени, уплашени, разиграни, насмејани и живахни. Све девојчице су имале неке машне у коси. 3. Када нас видите сада, колико смо се променили?
Сада сте сигурнији у себе, одлучнији, самосталнији, понекад љути. Понекад колутате очима када вам се постави неки захтев који вам се баш и не свиђа, али брзо вас прође. Имате исти онај дечји сјај у очима! 4. Највећи несташлук који смо урадили?
Просипање воде у туђи ранац „случајно“, подметнута нога другу, преврнута саксија у ходнику, поједена туђа ужина у тајности. 5. Какво матурско вече очекујете? Весело, распевано, разиграно и, пре свега, пристојно!
СТР АНА 20.
Разговор са учитељицом 83 Добрилом Марковић 1. Како сте се одлучили да се бавите радом са децом? Жеља за овим послом јавила се веома давно, још у основној школи. Одувек ми се тај посао допадао. Није било лако, али када знате шта хоћете и шта желите, онда је много лакше. Ово је посао који ме чини срећном. Радујем се када на лицима деце видим радост сваки пут када успеју да науче нешто ново. 2. Какви су Вам садашњи осмаци били као деца?
С обзиром на то да сам садашњем 8/3 била учитељица само у првом разреду, могу рећи да су као првачићи били умиљати и слатки. Увек су били весели и насмејани. Оно по чему су се истицали била је послушност и марљивост. 3. Када нас видите сада, колико смо се променили? Много сте се променили у односу на први разред. Сада сте озбиљнији и самосталнији. Имате слободнији однос према школи, док сте као прваци били несамостални и збуњени, јер је за вас све било ново. Увек вам је била потребна помоћ, и за најситније ствари, док сада многе проблеме можете да решите сами. 4. Највећи несташлук који смо урадили? У овом одељењу заиста није било неких несташлука који су дуго памте, јер уз добру децу и највећи несташлук се брзо заборави. 5. Какво матурско вече очекујете? Очекујем да сви буду расположени и весели. Важно је да будете задовољни собом и другима, јер је то дан ког ћете се увек радо сећати. 6. Где видите осмаке за десет година? За десет година видим вас као успешне, младе људе који су остварили неке своје снове и налазе се на новој раскрсници, спремни да и даље нижу успехе. Разговор водиле: Уна Богићевић и Јелена Миљанић 83
ОШ „ СТЕВАН
СТР АНА 21.
ДУКИ Ћ “
Драги моји,
Имала сам задовољство да будем ваша учитељица у првом разреду. За вас имам само речи хвале - паметни, радознали, вредни, насмејани, дивни... Сада се налазите на раскршћу. Пред вама је ново животно поглавље. Знајте да успех не долази сам, већ морате ићи ка њему. Будите сигурни у своје снове и усудите се да их остварите. Верујем у вас! Срећно! Учитељица Наташа Зечевић Драги матуранти, срећан лет у нова пространства! Ширите крила храбро и достојанствено! Учитељица Јелена Ранковић Драги осмаци,
Честитам на истрајности, марљивости и упорности! Будућност припада онима који верују у себе и своје снове, зато вам желим повољан ветар и јаке струје које ће вас пратити до врха. Раширите једра и пловите храбро ка свом циљу. Само напред, и борите се да једног дана постанете оно што желите. Ваша учитељица Добрила Марковић Срећно у даљем школовању! Верујем да ћете постати добри, успешни и поштени људи. Не учите за оцене, већ за живот! Уживајте у годинама које су испред вас! Учитељица Душица Џуверовић
СТР АНА 22.
Нек вам од сунца буду сви путеви. Желим вам лепо, срећно и насмејано будуће школовање. Учитељица Весна Дмитрић
Драги и дивни моји ђаци, иако сам вам била учетиљица само у другом разреду, ви сте се врло брзо увукли у моје срце и у њему остали. Налазите се на раскрсници и пред мноштвом изазова. Искрено верујем у вас, ваше изборе и успехе. Надам се да ћете и даље бити добри другови и сачувати пријатељства. Срећно, дивно VIII2! Учитељица Бранка Вујиновић
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 23.
Драги ђаци, Борите се да једног дана постанете оно што желите! Наставница техничког и разредна VIII1 Марија Јовановић Драги осмаци, Одрастали сте пред нама. Испратили смо сваки ваш корак, Настојали смо да вам пре свега будемо подршка, неко ко вас не подучава само већ ко у вас и верује. Ваша лепота, младост, осмех су наша крила. Били смо ту да вас оснажимо да верујете у себе, у остварење снова. Школу чините ви, наша деца, јер шта би биле клупе да није вас који у њих седате; какви би били ходници да нису украшени вашим радовима, испуњени вашом грајом; кога би звоно обавештавало о почетку и крају часа? Раширите крила, крените даље! Оно, што ме, поред туге што одлазите, чини срећном јесте истина да идете даље. То даље нека вам буде увек обасјано сунцем! Срећно! Ваша наставница српског језика и разредна VIII2 Александра Костов Дојчиновић Драги наши осмаци, Увек будите своји, изразите себе, имајте вере у себе! Будите сигурни у своје снове и усудите се да их остварите јер они могу постати стварност уколико имате храбрости да их следите. Срећно!
Наставница француског језика и разредна VIII3 Александра Угарковић
СТР АНА 24.
Будите упорни и храбри, истрајни и борбени. Верујте у себе, јер можете много! Негујте пријатељства, јер она су драгоцена. Пуно се смејте, јер је смех лековит за душу. И на крају оно најважније: Будите људи! Пуно вас све воли ваша наставница историје! Деја Петковић Телесковић Следи своје снове, храбро иди ка циљу и постићи ћеш оно што желиш. Све најбоље!
Наставница руског језика Људмила Пуача Разлика између могућег и немогућег јесте у томе што је за немогуће увек потребно имати мало више вере.Зато вам желим да увек будете истрајни у својим намерама и да постигнете оно што нико до сада није успео. Срећно! Наставница руског језика Зорица Гилдедовић Желим да вас срећа, љубав и мудрост прате кроз цео живот. Да будете стрпљиви, толерантни али и одлучни у остваривању својих жеља и циљева! Верујте у себе и све ће бити могуће! И нигде без музике... Наставница музичке културе Весна Стешевић
Гле радости и среће, за наше ђаке највеће! Готова је школа ова, страница се окреће нова. Нека књига мало дрема, за славље се сада спрема. Лепо смо се дружили и заједно расли, Понекад се љутили, због учења мучили; тајне чували, знање скупљали. Шалама се смејали, стварали и певали. Све успомене лепе када се скупе, Памтићемо дуго из наше школске клупе. И још више радости у вашој младости! Нек вам расте само лепота, то вам желим од живота.
Наставница ликовне културе Ивана Ћирић
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 25.
Поштована децо, На крају овог првог периода вашег школовања, ми бисмо да вам од срца пожелимо много среће јер је она веома битан сапутник, да вас охрабримо да будете истрајни и вредни јер ћете на свом путу наилазити на много препрека - важан су део одрастања и да вас замолимо да останете онако дивни и вредни нашег поштовања какви сте били свих ових година. Желимо вам све најбоље! Наставница математике Катарина Ивановић и наставник математике Љубиша Младеновић Драги осмаци, читајте књиге, волите људе, следите своје снове! Отворене путеве и сунчане дане жели вам наставница српског језика Данијела Јанковић Драги осмаци,
У време нашег растанка желим вам срећу да у будућности одаберете и радите оно што волите! Наставница биологије Светлана Димитријевић Драги матуранти, Желим вам да будете у свему најбољи како доликује нашој школи. Сви снови могу да се остваре ако се истраје и не одустаје. У вас, наше ђаке, никада не треба сумњати! Срећно! Наставница енглеског језика Татјана Домановић Стојев Драги осмаци, једном вашем путовању је дошао крај. Нека вас на новим, срећа прати у бескрај! Наставница географије Радмила Марковић Драги осмаци, На самом крају ове етапе вашег живота и школовања желим вам да одрастете у добре, поштене и образоване људе. Надам се да ћете, када се у будућности сретнемо ви бити задовољни својим животом, а ми, ваши наставници поносни што смо учествовали у вашем одрастању и образовању.
Наставница српског језика Александра Ранковић
СТР АНА 26.
На крају, драги моји пјуплз - рећи ћу вам исто оно што сам вам рекла на почетку нашег заједничког „одрастања“ и понављала свих ових осам година – мислите својом главом и дајте све од себе! За вашу тичер јесте и увек ћете бити у много чему ПРВИ! Била ми је велика част и зато - ХВАЛА ВАМ Д тичер Марија Давидовић
Поред свих обавеза, наши осмаци су научили и палачинке да праве... здравље и срећа нека вас прате,срећнооо! Тета Љубинка
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ“
СТР АНА 27.
Наши велики дечаци и девојчице Свака генерација осмака, нешто нам ново за успомену остави, са сваком генерацијом се Стеванка поноси! Поносне на вас теткице смо ми, са нама одрастате осам година ви. Док са прозора гледамо ваш одлазак ми, са поносом испраћамо VIII1, VIII2 и VIII3. Велики дечаци и девојчице наше, искрено вас воле све теткице ваше!
Свим осмацимa који се опраштају од основне школе и једва чекају да страшно дугим корацима оду у свет , желимо да забораве све јединице и контролне задатке, да никад не забораве падеже, прочитају, заиста, све оне књиге које су само носили у ранцу, да од свих важних дефиниција запамте најбоље, оне које ће им помоћи да одрасту, а не само порасту, желимо да постану бољи, срећнији, здравији и паметнији људи којима ћемо се поносити. Библиотекарка Марина Драги матуранти, верујући да сте довољно тога добили у школи, очекујемо од вас да будете успешни, пре свега као људи. Да племенитост и доброта, која је, сигурни смо уткана у вас, буде и водиља ваших живота. Настојте да будете набољи и уз најбоље. Следите себе и своју тежњу да достигнете најбоље и не дозволите да вас на путу ка највишем циљу обесхрабре ма које препреке. У мору нових лица, не заборавите на она стара. Стичите пријатеље, али оне старе, проверене, из школске клупе и са другог краја учионице чувајте као очи у глави. Не будите сами ни када сте тужни, ни када сте срећни. Живот је једна предивна бајка. Директорка школе Мр Вида Милојковић
СТР АНА 28.
СВЕЧАНИ ДЕФИЛЕ УСПЕШНИ ЉУДИ
–
ДЕЦО,
БУДИТЕ
Последњи наставни дан за ученике осмих разреда наше школе протекао је у опраштању. Опраштали су се једни од других, од својих наставника, учитеља, али и од млађих другара који су их громогласним аплаузима наградили за све добро што су у свом осмогодишњем школовању учинили. Матуранти су у петак напустили школско двориште, иако ће их разредне старешине бодрити и храбрити све до тренутка уписа у нову школу. Драгим осмацима, колектив школе, жели, да надаље остварују све своје жеље и нижу успехе у даљем школовању, а родитељима да својој деци, као и до сада пружају подршку, указују поверење, препуштајући им све већу личну одговорност која ће им у животу много значити, волећи их највише на свету!
ОШ „ СТЕВАН
ДУКИ Ћ “
СТР АНА 29.
РЕДАКЦИЈА: МАЛИ: Максим Бејте 72 Уна Богићевић 83 ВЕЛИКИ:
Марина Новаковић Дукић, библиотекарка Данијела Јанковић, наставница српског језика Марија Давидовић, наставница енглеског језика
Александра Костов Дојчиновић, наставница српског језикаМилан Филиповац, учитељ Сарадници: ученици, наставници и учитељи наше школе.
ИЗДАВАЧ:
ОШ „Стеван Дукић“ АДРЕСА: Дантеова 52, Београд
КОНТАКТ: krilaossd@gmail.com