ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
БРОЈ 6, НОВЕМБАР 2021.
НАШ ЧАСОПИС У ОВОМ БРОЈУ ПРЕДСТАВЉА:
УВОДНА РЕЧ
НАШИ НАЈМЛАЂИ
НАШИ НАЈБОЉИ
Растко Трпковић 83
„ БИБЛИОТЕЧКИ КУТАК
У НАШОЈ ШКОЛИ
ДАН ШКОЛЕ
ЗА КРАЈ
Петра Андрић 53
“
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 2.
Драги наши,
Драго нам је да смо поново са вама. Уводну реч у овом броју посвећујемо једном од наших највећих књижевника, Иви Андрићу. Пре шездесет година наш писац Иво Андрић је добио Нобелову награду за књижевност, највећу коју је могуће освојити за стваралаштво. Нобелов комитет је ову одлуку донео вреднујући, не само дело "На Дрини ћуприја", већ и дела "Травничка хроника" и "Госпођица" због "епске снаге којом је обликовао теме и приказао судбине људи током једног значајног историјског периода своје земље."
Хроничар касаба и мостова, пре свега је био хроничар људске душе у коју је проникнуо дубље од свих и разумео боље од многих.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 3.
СВЕЧАНИ ПРИЈЕМ ПРВАКА Све нас скупе, па у клупе!
На резреде нас разреде! Смиримо се све по двоје. Ћућоримо. Школа то је. Учитељи баш нас воле: прваци смо целе школе. Ова школска година почела је у свим школама широм Србије, а и код нас. Први пут су у школске клупе сели и наши ђаци прваци. За њих је приређен свечани пријем, уз пригодан програм и поклоне. После поздравног говора директора школе Марине Мунитлак, присутнима се обратила и члан већа Градске општине Палилула, Софија Марковић. Програм је настављен игром и песмом који су приредили ученици петог разреда, а затим је уследила прозивка и сваки ђак првак је са својом учитељицом похитао у учионице на упознавање. Сви ученици су од Општине Палилула добили ранчеве, девојчице црвене, дечаци сиве, а од Министаства просвете науке и технолошког развоја бојанке “Наша Србија”. Школа је првацима поклонила мајице са логом школе.
Цео колектив ОШ “Стеван Дукић” жели свим ђацима успешну наступајућу школску годину.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 4.
ФУДБАЛ Хуманитарни турнир у малом фудбалу "Петар Вујичић", у организацији општине Палилула Ученици наше школе Лазар Бисенић, Матеја Милић и Михајло Прерадовић, 11 Душан Паноски и Богдан Пејчић, 12 ФК Империал освојили су 1. место. Браво дечаци!
СТРАНА 5.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
ПЛИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ ЈЕСЕЊИ КУП СУБОТИЦЕ МЕЂУНАРОДНО ТАКМИЧЕЊЕ XV ЛЕСКОВАЧКИ ПОБЕДНИК ЗИМСКА ЛИГА БЕОГРАДА Маша Хоџић 52 Браво Машо!
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 6.
КАРАТЕ БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК 2021.
ПРВЕНСТВО БЕОГРАДА У КАРАТЕУ Душан Марчетић, 84 Браво Душане!
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 7.
АТЛЕТИКА
69. УЛИЧНА ТРКА ПОВОДОМ ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА БЕОГРАДА Стефан Животић 12 Браво Стефане!
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 8.
ПРВЕ НАГРАДЕ НА ОПШТИНИ
ТЕМА "МОЈ СВЕТ ЗАИСТА ЈЕ ЛЕП"
Растко Трпковић 83
Петра Андрић 53
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 9.
ЛИКОВНИ КОНКУРС ,,МОЈ БЕОГРАД“ 2021. ОШ,,СТЕВАН ДУКИЋ“ УЗРАСТ 1-2. РАЗРЕД 1. МЕСТО: ИВА БИРМАНЧЕВИЋ 23 УЗРАСТ 3-4. РАЗРЕД 1. МЕСТО: УРОШ РЕНДУЛИЋ 42 УЗРАСТ 7-8. РАЗРЕД 1. МЕСТО: РАСТКО ТРИПКОВИЋ 83 Честитамо, драга децо!
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 10.
ЦРТЕЖОМ ДО СРЕЋЕ Наградни конкурс организовала је „Roma Company”, поводом обележавања 30 година рада и израде хуманитарног календара. Наша школа учествовала је са 31 ученичким радом које је „Roma Company” донирала по 100 РСД у хуманитарне сврхе Националној организацији за ретке болести Србије за набавку апарата – Cough Assist, који ће Лени Јанковић, осмогодишњој девојчици која болује од ретког обилка спинално мишићне дистрофије, омогућити лакши и безбрижнији живот. Поносни смо на све ученике, учеснике овог конкурса. Један рад се издвојио од осталих, рад наше ученице СОФИЈЕ КАВАЗОВИЋ, 62, стручни жири “Roma Company” прогласио је за један од 12 најбољих радова. Њена награда је звучник - Bluetooth JBL ZVUČNIK GO 3 BLACK. Рад ученице биће део хуманитарног календара за 2022. годину, који ће “Roma Company” поклонити ауторима награђених радова и својим пословним партнерима широм Србије. Овај конкурс је имао вишеструки циљ. Поред помоћи за Лену Јанковић, допринео је развоју креативности, али и хуманости код наших ученика.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА
11.
Моје искуство у Петници Крајем прошле школске године, сасвим случајно сам сазнала да могу да се пријавим за семинар у Научној истраживачкој станици Србије, Петници. Отишла сам на сајт Петнице и сазнала шта ми је све потрeбно да бих се пријавила. Имала сам мало времена да напишем пријаву, јер сам сазнала за ту могућност пар дана пре рока за слање. Написала сам два есеја, попунила одређени формулар, добила препоруку из школе и послала Истраживачкој станици. У августу сам била пријатно изненађена писмом које је стигло на моју адресу. То је био позив за учешће у семинару Летње научнe школе. Семинар је одржан у Ваљеву, почетком ове школске године и трајао је недељу дана. Пре свега, упознала сам моного деце мог узраста из различитих делова Србије и околних земаља. Цео програм семинара је био врло динамичан , али и напоран. Целоднени програм био је испуњен активностима и предавањима из различитих области. Највише ми се свидело што смо сви имали прилику да све испоробамо. Најинтересантније су ми биле посете лабораторији. Иако нисам очекивала да ћемо заправо вршити неке експерименте, доказало се супротно. Учествовала сам у пројекту из хемије и сама сам, уз надзор ментора, извела титрацију. Развила сам свест о томе колико је наука заправо обиман појам. Ментори и руководиоци програма били су људи заљубљени у науку, који су кроз ових седам дана покушали да нас упознају са различитим наукамa. Сви су били веома отворени за сарадњу. Циљ овог семинара, поред тога да сазнамо које науке и њихове дисциплине нас интересују, био је да схватимо колико се заправо науке међусобно преплићу и како нам је потребно знање из различитих области како бисмо проучавали једну, одеређену. Ово је моја прича коју пишем како бих мотивисала моје вршњаке да се такође пријаве и доживе ово незаборавно искуство. Ена Кукољац 84
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 12.
ПРЕДШКОЛЦИ У БИБЛИОТЕЦИ Дружење предшколаца са књигом донело је нова искуства будућим читаоцима, а садашњим слушаоцима, али и васпитачици и библиотекарки. Од будућих читалаца смо сазнали какве су бајке, које их плаше, да ли је боље имати будилник или принца, кога да послушамо, да нам поручују и неочекивано- да људи не треба да поједу друге људе, да диносауруси можда и постоје, али да вук, ипак, не може у једном залогају да прогута баку. Старији ученици, који похађају часове веронауке, имали су прилику не само да се подсете какав су значај имали библијски јунаци Јосиф и Мојсије, већ и да искажу своје поимање десет заповести и њихову актуелност и у савременом свету. Часовима у библиотеци су присуствовали ученици VI и VII разреда.
Библиотекарка Марина
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
КВИЗ ЗНАЊА У библиотеци наше школе одржан је квиз знања у коме су учествовали ученици трећег и четвртог разреда, а у организацији Ученичког парламента. Победници, као и сви учесници добили су похвалнице за учешће у квизу и слаткише. Александра Угарковић Марина Новаковић Дукић
СТРАНА 13.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 14.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЕВРОПСКОГ ДАНА ЈЕЗИКА 26. септембар је Европски дан језика и обележава се од 2001. године широм Европе. Савет Европе је 6. децембра 2001. године прогласио 26. септембар за Европски дан језика. То је учињено крајем године, коју су Савет Европе и ЕУ, прогласили Европском годином страних језика, са циљем да се људи широм Европе охрабре да уче стране језике и да се упознају са богатом језичком и културном разноликошћу Европе, које морају бити очуване и неговане. Тиме би се остварио циљ – побољшање комуникације и разумевања међу европским народима. Европски дан језика се обележава сваке године све масовније и све разноврсније, а све те манифестације наглашавају важност разноврсности језичког знања, наглашава се предност вишејезичности, указује се на неопходност превазилажења језичких препрека, које онемогућују зближавање људи исте друштвене средине. Тежи се побољшању комуникације и разумевања припадника малих и великих, матерњег и нематерњег језика. Eврoпa je бoгaтa jeзицимa – пoстojи прeкo 200 eврoпских jeзикa кao и мнoги други jeзици кoje гoвoрe грaђaни пoрeклoм из других зeмaљa. Jeзичкa рaзнoликoст je вaжнa кoмпoнeнтa eврoпских културa и oнa сe мoрa oдржaвaти и нeгoвaти. Још је стара латинска пословица “Колико језика говориш, толико људи вредиш.” (Quot linguas calles, tot homines vales.) јасно говорила о важности познавања страних језика. И овог 26. септембра подсетили смо се да учење и знање више језика отвара више могућности за друштвени и економски ангажман људи, руши предрасуде и баријере међу људима, што доприноси лепшем и квалитетнијем животу свих грађана. Идеално би било када би сваки човек уз свој материњи језик познавао барем још два страна језика. Један од њих би требало да буде енглески језик, који је данас готово неопходно познавати, невезано за узраст, професију или друштвени статус. Познавање енглеског језика у савременом свету све више постаје потреба, попут употребе универзалног језика. То је језик Интернета, језик компјутера, без њега се не могу обављати многи послови. Енглески језик је језик пословних људи, језик комуникације у свету, језик који може скоро свако разумети.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 15.
ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА у 42 Овога пута, истраживачки задаци су били речи и реченице блиске свакодневном говору. Проговорили су Шпанци, Италијани, Французи, али и један азијатски народ, Јапанци. Час је био сјајан захваљујући мојим вредним ђацима. Фотографије говоре више од речи. Уча Милан Филиповац
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 16.
Традиционално Европски дан језика обележен је на часовима енглеског језика, руског језика и француског језика кроз пројекат „Европски дан језика 2021“
СТРАНА 17.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
ДЕТЕ ЈЕ ДЕТЕ, ДА ГА ВОЛИТЕ И РАЗУМЕТЕ
Од 4. до 10. октобра широм Србије обележава се Дечја недеља. За мото овогодишње манифестације изабрани су стихови Љубивоја Ршумовића: „Дете је дете, да га волите и разумете”. Наша школа је првог дана Дечије недеље угостила све предшколске установе са Карабурме. Годинама уназад, наша школа има лепу традицију да сви ПРЕДШКОЛЦИ, буду гости. Ове године манифестацију смо одржали у школском дворишту. А како jе протекло дружење деце предшколског узраста и млађих основаца, уверљиво ће вам дочарати фотографије. Уча Милан Филиповац
СТРАНА 18.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС ЈА САМ САМО ДЕТЕ ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ НАГРАЂЕНИ РАДОВИ УЧЕНИКА ОД 1. ДО 4. РА3РЕДА
Девојчице Девојчице ће ми доћи главе, Некад црне, некад плаве.
Ја сам само дете од главе до пете Целог дана у парку
Увек мисле да су снажне,
код куће само мало,
И често се праве важне.
играм се стално.
Лепотице су оне праве,
Из куће у парк,
Од њих знају да нас боле главе.
стално само трчим. Нећу да се смирим,
Две ме много воле,
хоћу да се играм,
па ми је занимљиво на путу до школе.
јер сам само дете од главе до пете.
Из задње клупе ме једна гледа, И често ми мира не да.
Мама ме грди, Стално јурим.
Када видим браон очи,
Другари смо, трчимо,
Моје срце одмах скочи.
Стално се играјмо!
Учитељица ме опомиње:„ Вељко, природа ти запиње!“ Природа и љубав могу да се сложе само не сме да се лаже. Девојчице имају своје тајне, које често нису сјајне. Вељко Бјелица 43, 1. НАГРАДА
Андријана Митровић 42, 2. НАГРАДА
СТРАНА 19.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
Ја сам само дете од главе до пете Ја сам само дете од главе до пете. Када ме боли глава мени је страва.
Све док мама не сазна Неће бити добро, а кад дође мама, престаће да ме боли глава! Хана Огризовић 31, 3.НАГРАДА
НАГРАЂЕНИ РАДОВИ УЧЕНИКА ОД 5. ДО 8. РА3РЕДА
Ја сам само дете одглаве до пете Кад је школско звоно стало,
Тако кренем у неком новом смеру,
све се радовало,
Вртим се, вртим,
па и ја, дете велико – мало.
Смејем, плачем или трпим.
До куће скакутаћу,
И не знам шта ме снађе,
На сав глас певаћу
Јер сам само дете млађе.
И около гледаћу Ма ја сам дете од главе до пете Одједном ко фрајла бечка
не дам ништа у томе да ме омете.
угледах једног дечка. А симпатија кад зачара Од девојчице створи месечара.
Анђела Симић 84, 1.НАГРАДА
СТРАНА 20.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
Ја сам само дете од главе до пете Као сва друга деца
Детињство тако тече,
Пишем ово да не добијем кеца.
Морам учити свако вече.
Састави су све тежи и тежи,
Извршавам и друге обавезе,
писање ми баш не лежи.
од којих су неке баш безвезе. Тата баш и не воли
Математика ми је омиљен смер,
кад попустим у школи.
желим бити програмер.
Чека ме страшна казна она,
Још када би оцењивали игрице,
остајем без телефона!
Тата каже да бих имао све петице!
Стефан Максимовић 52,2. НАГРАДА
Дете је дете од главе до пете Кад ми кажу слушај,
Велика баш нисам
Ја их не разумем.
Да толико знам,
Онда кажу покушај
Схватите ме људи
Мислим да не умем.
И није ме срам.
Нема више таблета,
Разумете, молим,
Стално ми то прете.
Играти се волим.
Доста је глупирања,
Ја сам само дете
ниси више дете!
Од главе до пете! Хана Кошпић 52, 3. НАГРАДА
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 21.
Мурал
Наша талентована бивша ученица Ирена Гвозденовић је својим идејним решењем оплеменила простор школе, а предшколцима и будућим првацима увеселила боравак и сам улазак у школу. Ученици 84 су јој свесрдно помагали и учествовали у реализацији мурала, Анђела Симић, Константин Јовановић, Ана Стојановић. Хвала драги ђаци што сте били вредни и долазили и викендом радили, лепо смо се дружили. Нашој Ирени честитамо упис на Факултет примењених уметности и желимо пуно среће даље у стварању и креативном раду. Проф. ликовне културе Ивана Ћирић
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
Основна школа „Стеван Дукић“ основана је 16. септембра 1964. године, а усељена је у данашњу зграду 6. фебруара наредне године. Име је добила по радничком лидеру и комунисти, Стевану Дукићу, који је постхумно, 1953. године проглашен народним херојем. Стеван Дукић је рођен у селу Рогољима код Босанске Градишке, 16.11.1912. године у сиромашној породици која је успела да му омогући основно образовање и занат ливца. Као веома млад, Стеван Дукић је почео да се залаже за бољи положај експлоатисаних радника у тадашњој Југославији и убрзо постао прави раднички лидер који је организовао штрајкове, демонстрације и борио се свим средствима против актуелне власти.
Услед окупираног Београда, 1941. године из руку Гестапоа ослободио је Александра Ранковића тада значајног члана Комунистичке партије Југославије. У једној од акција ослобађања другова из затвора, био је ухапшен и после страшног мучења, убијен је 21.6.1942. године. Због своје храбрости и јуначког држања током рата, постхумно је проглашен народним херојем 1953. године. Упркос свим историјским и политичким променама, наша школа није мењала своје име, поштујући прошлост сопственог народа колико и лик и дело народног хероја Стевана Дукића чије име носи.
СТРАНА 22.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
Ко завири у школски Летопис сазнаће да су гости наше школе били Душан Радовић и Бранко Ћопић, родитељи и ћерке Стевана Дукића, да су у клупама седели познати глумци и новинари, научници и музичари, а и какви су ђаци били неки данашњи чланови Владе и министри.
СТРАНА 23.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 24.
КРИЛА Ако хоћеш да одлетиш склопи очи и све јаче веруј. Веруј као никад у све оно што је чудно. Немој да ми смешно машеш као глупе ветрењаче сваком ветру, свакој птици брзоплето, узалудно. Свако дете има крила само мора да се сети где му расту сакривена и моћи ће да полети.
Лете људи и ногама. Лете људи и језиком. Лете људи од невоље. Лете људи од параде. Неком мама крила свеже. Неком мама крила среже. Неко оде за птицама. Неко падне чим се вине. Ал’ дивно је, ал’ најтеже кад у глави нађеш крила и облетиш маштом само за тренутак све висине.
Неко нађе своја крила у татином новчанику. Неко прода своја крила. Неко увек туђа краде.
И сви мисле: ту си била. А ти си на небу била. Мирослав Мика Антић
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 25.
Имамо крила Завидим вилама, чаробњацима и свим крилатим створењима на томе што имају крила, што могу да лете и упознају се са новим пределима овог шареноликог света. Када бих имала крила, летела бих изнова и изнова, никада ми не би досадило. Волела бих да видим, сазнам како друга деца живе, шта раде, како се понашају. Летела бих из државе у државу, упознала њихову културу и обичаје. Замислите да вам је јако хладно, а ви једноставно одлетите у Египат . Одувек ме је занимало где птице одлете. Већина каже да су то топлији крајеви, а ја верујем да је некакав чаробни свет у коме су облаци од чоколаде, реке и мора попут сокова, а куће налик јагодама. Летела бих, летела до Париза, Ајфеловог торња, Дизниленда, уживала у укусу багета и других посластица. Имамо крила, а крила може имати свако , свако ко поседује позитивну енергију, љубав и знање. Ми имамо крила! Маша Хоџић 52
СТРАНА 26.
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
Имамо крила Имамо крила када спавамо,
када сањамо и маштамо. Имамо крила када учимо када се смејемо. Имамо крила када идемо у школу. Ниједан човек не може да има крила ако то не жели. Вишња Татић 32
Кад порастем желим да будем Била једна девојчица која је свирала виолину. Одувек је волела да свира. Једног дана позвали су је на такмичење из виолине. Одговорила је да жели да учествује. Сутрадан је отишла на такмичење. Када је стигла била је у исто време и узбуђена и стидела се. Дошао је ред и на њу да одсвира оно што треба пред публиком. Свирала је као анђео.
Када су сви одсвирали , прогласили су победника. Иако то није била она, једно је било важно – то што је учествовала. Није важно да ли си победник, важно је да се потрудиш и учествујеш! Мила Павловић 32
ОШ „СТЕВАН ДУКИЋ“
СТРАНА 27.
Драги наши мали и велики, За крај желимо да вам кажемо колико смо поносни на све вас, на ваш труд, залагање, храброст и разумевање у овом изазовном времену у којем смо и даље ученици, учитељи, наставници, библотекари, педагози, психолози, теткице и сви они без којих школа не може да буде школа. Овај број започели смо сећањем на нашег писца Иву Андрића па је некако ред да са речима великана наше књижевности и завршимо. „Будите радосни кад год вам се за то пружа могућност, и кад год за то налазите снаге у себи, јер тренуци чисте радости вреде и значе више него читави дани и месеци нашег живота проведени у мутној игри наших ситних и крупних страсти и прохтева. (Њихова пропињања су ћудљива и нездрава, њихова задовољења несигурна и краткотрајна, сама себи циљ и сврха!) А минут чисте радости остаје у нама заувек, као сјај који ништа не може замрачити. “ Иво Андрић, Знакови поред пута
До наредног читања...
РЕДАКЦИЈА: УЧЕНИЦИ, НАСТАВНИЦИ И БИБЛИОТЕКАРКА НАШЕ ШКОЛЕ
ИЗДАВАЧ: ОШ „Стеван Дукић“ АДРЕСА: Дантеова 52, Београд КОНТАКТ: krilaossd@gmail.com