Nove knjazevacke novine br. 125 by KOMPJUTER CENTAR BOR

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

Фото: Б.Ф.

ГОДИНА VII БР. 125, 15. ОКТОБАР 2015. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

ОЕБС помаже Роме у Минићеву КЊАЗ Књажевац је наша кућа ПУПС Ми смо најкориснија опозиција

ИНФО. Почела је грејнА сезона

НОВИ КОТАО ЗА ТОПЛЕ СОБЕ

Грејна сезона за ЈКП “Топлана” је почела пре неколико дана. Постројења су стартована у недељу, 11. октобра, у складу са обавезом да топлане у Србији буду приправне од првог до петнаестог октобра у случају ниских температура. Набављена је довољна количина енергената, систем је стабилан, завршена је ревитализација топловода а “Топлана” је набавила и један котао који представља последњу реч технике. Цена грајања је иста, али је зато уведен нови тарифни систем. -Дистрибуција топлотне енергије тече нормално. Постоје ситни проблеми који су везани за испустање вода из системе појединих зграда, али за петнаестак дана све ће радити

СТР. 2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

пуним капацитетом”, каже Љубодраг Тричковић, директор ЈКП “Топлана”. Дрва имамо до фебруара, али ће се набављати по потреби, као и мазут. Морали смо да одлучимо о новој цени. Раније се наплаћивало паушално по квадрату, а сада по киловат сату. Корисници ће једино морати да поведу рачуна о томе да рационалније троше топлоту. Преко програма немачке банке КФW ове године је набављен нови котао који ће у значајној мери допринети бољем и ефикаснијем грејању. Из “Топлане” још поручују да ће и ове сезоне станови бити топли и да ће квалитет услуге грејања бити за највишем нивоу. К.И.

Братислав Гашић у Књажевцу

НАСТАВИТИ УЛАГАЊА НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ

Потпредседник Српске напредне Стара планина је опште добро Србије, странке и министар одбране, Братис- Књажевца и место које својим развојем лав Гашић боравио је , крајем минуле може битно да побољша квалитет жинедеље, у Књажевцу и на Старој пла- вота овог краја. Држава ће у Стару планини.Гашић је обишао нове просторије нину улагати и убудуће. Али, то неће СНС-а на кеју Димитрија Туцовића, а са бити улагање да би појединац прокњажевачким напредњацима разгова- фитирао, него да би заједница имала рао је у седишу Општинског одбора. корист – нагласио је Братислав Гашић. Неке од тема биле су Стара планина и Он је обећао помоћ како би радрешавање проблема заосталих зарада ници ИМТ-а коначно дошли до својих и отпремнина за раднике некадашњег неисплаћених зарада и отпремнина, ИМТ-а. Значајни кораци учињени су у јер је одмах контактирао са одговорна консолидацији стања у Општинском нима у Агенцији за приватизацију одбору СНС-а. подсећајући да су радници то зарадили -’Задовољство је доћи у одбор ка- и ту нема дилеме. кав је књажевачки. Нове страначке -Српска напредна странка спремна У среду, 30. септембра, у Сава дале изузетан допринос унапређењу и просторије допринеће да будемо је за изборе, кад год они буду заказани. центру у Београду, на Петој бизнис популаризацији потенцијала туристич- ближи грађанима. СНС има пре- Можда их треба одржати што пре да конференцији о конкурентности ту- ке индустрије овог дела Европе. На- ко 500 хиљада чланова и једна је би Србија још бржим темпом кренула ристичког тржишта југоисточне Европе, граду је примио председник општине од саборнијих странака у модерној напред. Мој лични став и препорука Општини Књажевац уручена је награда Милан Ђокић, који је нагласио да је то српској историји. У Србији не могу ви- премијеру била је расписивање изБранд Леадер Аwард за најофанзивнији ‘’признање концепцији развоја туризма ше да се праве своји кружоци, еснафи, бора што пре на свим нивоима. Али, савремени туристички развој у у Књажевцу, која је спој традиције, при- да, примериеце, постанете директор ‘’он са брда много боље види, него ми Србији и региону југоисточне Европе. родних ресурса, култуно – историјског значајних туристичких центара и да ту под брдом’’. Не можемо да зауставимо Књажевац се нашао у добром наслеђа и изнад свега гостољубивости, имате само личне интересе, партијске процесе који су започети у Србији и пут друштву компанија и институција не само Књажевчана, већ свих Тимо- интересе, да запошљавате родбину, не- ка нашем општем бољитку – изјавио је из Хрватске, Босне и Херцеговине, чана, који госте дочекују као рођаке.’’ го да водите рачуна о општем добру. Гашић. К.И. К.И. Македоније, Црне Горе и Србије, које су

Књажевац лидер туризма

ЦЕНТ ИЈА АР

ПЈ

КО

ЕД

БОР

УТЕР ЦЕН

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

Вакцинација против грипа

Вакцинација против сезонског грипа за становништво општине Књажевац почела је у среду, 14. октобра у просторијама Одељења медицине рада (на I спрату Дома здравља). Партиципација за вакцину је 50 динара, а потребно

је понети здравствену књижицу. Вакцинација се препоручује хроничним болесницима, особама старијим од 65 година, здравственим радницима и осталим угроженим категоријама становништва.

ИНФО.

СТР. 3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ИНТЕРВЈУ са Браниславом Јосифовићем, Народни покрет “Књаз”

КЊАЖЕВАЦ ЈЕ НАША КУЋА

КњазПРЕСС: Уједињени региони Србије (УРС) више не постоје. Сходно томе, Књажевац је од фебруара месеца богатији за још једну политичку опцију. Ко су оснивачи покрета и какве људе очекујете у Вашим редовима? Јосифовић (КЊАЗ): - Народни покрет “Књаз” је настао из потребе људи који желе да се баве искључиво локалним темама, локалним проблемима и побољшањем услова за живот. Јесте да у Народном покрету “Књаз” јесу и људи који су били у некадашњем УРС-у, али су ту и потпуно нова лица, млади, образовани, који се до сада нису бавили политиком или нису били чланови других политичких странака. Они су у потпуно новој политичкој опцији увидели шансу да својим знањем и енергијом помогну граду у коме живе, у којем су рођени и који у будућности виде као модеран, развијен и савремен град. Да ли се и по чему Народни покрет “Књаз” разликује од других политичких актера са локалне политичке сцене? Јосифовић: - Основна разлика је у томе да Народни покрет “Књаз” није политичка партија, Народни покрет “Књаз”је група људи која жели добро свом граду, која се бави искључиво проблемима Књажевчана. Ми немамо партијске књижице, немамо централу у Београду, и једине директиве које слушамо су директиве грађана Књажевца. Шта су основе политичког програма Народног покрета “Књаз”? Јосифовић: - Наш политички

програм је крање јасан и огледа се у томе да све оно шта су потенцијали књажевачке општине ставимо у функцију развоја нашег града. Као основне развојне правце Књажевца видимо туризам, пољопривреду, развој малих и средњих предузећа. Наш програм и наша обећања нису “мртво слово на папиру”, већ се виде кроз конкретне потезе и резултате у последњих више од три године; кроз то колико људи, који су део Народног покрета “Књаз”, имају одговорност за вођење општине. Општина Књажевац је добитник ЕДЕН ( Изузетна туристичка дестинација Европе), награде Европске Комисије за 2014. годину, добитник “Туристичког цвета”, најпрестижније националне награде у овој области. Прегледом улагања у пољопривреду у последње три године Општина Књажевац је уложила више од 100 милиона динара и тиме обухватила преко 2000 различитих пољопривредних газдинстава. Само ове године је у путну инфраструктуру уложено скоро 200 милиона динара, више од било које општине и града у окружењу. Обезбеђен је басплатан градски превоз за све категорије становништва. И све ово у сврху стварања бољег амбијента и стварања услова за даљи развој Књажевца. Ваш покрет централу има у Књажевцу. Каква су искуства локалне самоуправе са републичким институцијама, односно - шта се дешава са фамозном вертикалом ка Београду? Јосифовић: - Изборна воља грађана

се види на изборима. Појам “вертикала” користе странке које учествују у републичкој власти само када на локалу желе да притиском те врсте наруше изборну вољу грађана. Све полази од способности појединца, а не од припадности некој политичкој странци, те у коликој и каквој мери ће републичке институције сарађивати са неком локалном самоуправом. Књажевац у претходих неколико година важи за пример добре праксе у нашој земљи, добитник је најзначајнијих националних признања, и док год се људи у тиму који води град не мире са просечношћу и који верују у боље сутра, Књажевац је на добром путу. У локалној владајућој гарнитури, осим заменика председника СО Књажевац, који је члан Јединствене Србије (ЈС), нема представника странака које чине републичку власт. Да ли варошки опозициони блок (СНС и СПС-ПУПС) може допринети лакшем успостављању контаката са одређеним министарствима, важним људима и сл? Јосифовић:-Не бих да својим коментаром покажем сумњу у њихове способности, већ мислим да је њихов приступ опозиционом деловању погрешан. Уместо да имамо конструктивну опозицију која се супротставља идејама, сугестијама, имамо опозицију која празним критикама не доприноси ничему у овом граду. Пример за то је коментар Дарка Живковића, председника СПС-а о томе како бесплатан јавни превоз није исплатив и како га користи само 5 одсто грађана. То је ноторна неистина, јер само 13.000 становника Општине Књажевац, по последњем попису, живи на селу, а осим тога, велики број наших суграђана живи “од села”. Млади се из Србије, а посебно из сиромашнијих делова Републике, у континуитету исељавају од 1991. године. Да ли је могуће зауставити тај тренд и како победити “белу кугу”? Јосифовић: То је једна од “рак рана” нашег друштва, целокупне неше земље. Највећи проблем је што се држава никада системски није бавила, и даље се не бави, овим проблемом. Држава која је у претходним годинама издвајала из свог буџета 0,03 одсто за младе сигурно не показује да су јој они и њихови животни интереси приоритет. Општина Књажевац, што се овог проблема тиче, издаваја озбиљан део свог буџета

директно и индиректно за младе. Кроз улагање у друштвену надградњу, школе, финансирање пројеката омладинских организација, давањем бесповратних средстава младим пољопривредницима, кроз стипендије, бесплатне уџбенике, субвенционисање ужине и цене смештаја у вртићу. Најпоноснији смо на “Центар за радно ангажовање младих”, по коме смо јединствени у Србији. За две године рада кроз Центар је прошло преко 800 младих, од којих је више од 250 било корисника програма, а њих 28 је добило стално запослење. Да ли млади Књажевца могу, а зарад опстанка и останка, превазићи страначке поделе, и своје снаге усмерити ка истом, локалпатриотском циљу - остати и живети у овом граду? Јосифовић: - Око решавања оваквих проблема не сме бити подела, већ мора да постоји друштвени консензус свих релевантих институција и појединаца. Ту нема места сујети, јер ако желимо да наш град опстане и живи, и ако желимо да млади остају и да се враћају у Књажевац, у тој борби морамо да учествујемо сви и заједничким снагама да се боримо за то. Редовни локални избори се очекују најкасније на пролеће 2016. године, док се о ванредним републичким још увек спекулише. Шта ће у свом предизборном програму НП “Књаз” понудити грађанима? Јосифовић: - Ми смо готово све из нашег предизборног програма за претходне локалне изборе испунили, и тако ћемо и наставити. Никада нисмо били они који грађанима нуде нереалне ствари, већ смо увек размишљали стратешки, развојно, иновативно. С ким, од политичких актера, Ваш покрет може сарађивати? Да ли постоји листа пожељних и непожељних коалиционих партнера, пре и после избора? Јосифовић: Свако ко мисли да Књажевац може другачије од других, свако ко се бави политиком да би допринео даљем развоју града јесте пожељан сарадник. Искрено мислим да то и јесте ситуација са великим бројем политичких актера у Књажевцу. Локална политика је најчаснији облик бављења политиком, и ту нема простора и потреба за личном сујетом већ нам је потребно јединство око стратешки битних ствари. С.Т.

ИНФО. Почела је грејнА сезона

НОВИ КОТАО ЗА ТОПЛЕ СОБЕ

СТР. 2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Братислав Гашић у Књажевцу

НАСТАВИТИ УЛАГАЊА НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ

Књажевац лидер туризма

ЦЕНТ ИЈА АР

ПЈ

КО

ЕД

БОР

УТЕР ЦЕН

ТА

Вакцинација против грипа

ИНФО.

СТР. 3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ИНТЕРВЈУ са Браниславом Јосифовићем, Народни покрет “Књаз”

КЊАЖЕВАЦ ЈЕ НАША КУЋА

КУЛТУРА

СТР. 4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

„Шипуријада”, девети пут

ЧЕКАЈУЋИ ЈУБИЛЕЈ, ЧЕКАЈУЋИ СВЕТКОВИНУ На овогодишњој “Шипуријади” излагачи из Србије, Бугарске и Словеније представили су производе од шипурка и разног воћа, као и рукотворине аутентичне за свој крај. У културно - уметничком програму учествовали су чувари народне традиције из Србије и Бугарске. Они са најбољим и најоригиналнијим производима су добили признања, а као и протеклих година организован је литерарни и ликовни конкурс о теми “Шипурак”. -Локална самоуправа подржава сваку манифестацију која промовише село и Општину Књажевац.Наставићемо да подржавамо ову манифестацију јер видимо да има користи. “Шипуријада”

ће опстати, јер има пуно заинтересованих и произвођача и гостију – рекла је отварајући “Шипуријаду”, др Љиљана Симић. -“Шипуријада” је замишљена као смотра народног стваралаштва,, презентација производа од шипурака и прилика да се бар једном мештани Новог Корита окупе и друже на једном месту. Желим да подсетим на поздрав шипка, већ знате какав је то поздрав. Тај поздрав увек користите када се сетите “Шипуријаде” – подсетио је Топлица Игњатовић, идејни творац “Шипуријаде”. - Задовољство је и част да поздравим и пожелим све најбоље

Обука за бизнис Техничка школа из Књажевца, у са- што их упознајемо са светом бизниса. радни са Регионалном агенцијом за Учили смо како се налазе и бирају бизразвој источне Србије, организовала је нис идеје, како се спема бизнис план обуку за почетнике у бизнису. Обука је - каже Бобан Констадиновић, пројект била намењена ученицима завршних менаџер РАРИС-а. година Техничке школе са циљем -Најзанимљивији нам је био трећи упознавања младих са основним дан. Научили смо доста тога корисно елементима бизниса и могућностима што ће нам свакако служити у животу. започињања сопственог посла. - Многи од нас ће се наћи у том свету”, -Идеја је да деци помогнемо да у истичу Никола ученици Техничке шкосвет одраслих уђу што спремнији тако ле. К.И.

‘’Завичајни појмовник’’ на Мамутфесту На Базару музеја и идеја, у организацији Народног музеја у Кикинди, Завичајни музеј Књажевац и Народна библиотека ‘’Његош’’ представили су образовни програм ‘’Завичајни појмовник’’. Кроз неколико радионица, едукатори су окупљеној деци и њиховим учитељима и родитељима представили ‘’Завичајни појмовник’’, подстичући најмлађе Кикинђане да покажу шта знају о свом завичају – од А до Ш. О ‘’Завичајном појмовнику’’, као моделу примењивом у осмишљавању

и реализацији едукативних програма установа културе и образовања, говорило се и током презентације музеја, учесника Базара, намењене просветним радницима Кикинде. Базар музеја и идеја одржава се у оквиру ‘’Мамутфеста’’, дечје манифестације којом Народни музеј у Кикинди обележава годишњицу открића мамута Кике, На манифестацији се представљају најуспешнији програми реализовани за најмлађе широм земље и региона. К.И.

учесницима ове прелепе манифестације. Треба да будемо што више заједно. Спаја нас Стара планина, наша два народа су пријатељска и бтрастка. Гледјамо напред – нагласио је Емил Цанков, бивши кмет Белоградчика. На тезгама је могао да се види велики број различитих производа од шипурка, као и разноврсних рукотворина од вуне и дрвета. Да није било кише и прохлчадног времена било би и више посетилаца. Наредне године биће организована јубиларна, десета Шипуријада, а организатори већ најављују занимљив и богат програм. К.И.

РАСКРШЋА

Како у Здравственом центру у Књажевцу, као нигде у Србији, тренирају строгоћу

ОДЕШ ЛЕКАРУ, ДОБИЈЕШ – ПОЛИЦИЈУ! У ову причу, по директору др Ракићу, неопходно је уплести и Министарство здравља, можда и целу Владу Србије

О конфликтима у библиотекама У оквиру програма сталног стручног усавршавања библиотечко-информационих стручњака, у Народној библиотеци „Његош“ реализован је акредитовани семинар „Управљање конфликтима у библиотекама: у сусрет стварању ефикасног радног окружења“. Кроз интерактиван метод рада, учесници едукативне радионице бавили су се разумевањем појмова конфликта на радном месту и начинима њиховог конструктивног решавања у различитим ситуацијама у односима са корисницима, колегама или надређенима.

Циљ радионице био је јачање свести библиотекара о важности добрих међуљудских односа на радном месту, који су темељ за успех и продуктивност библиотекара и библиотека. Семинару су присуствовали запослени на стручним пословима у Народној библиотеци „Његош“ и библиотекари књажевачких основних и средњих школа. Аутор и водитељ програма била је Јелена Јовин, библиотекар информатор у Одељењу за чување и коришћење публикација у библиотеци Матице српске у Новом Саду. К.И.

Фестивал европског филма У Дому културе ове недеље одржан лава’’, који ће бити приказани сутра. У је Фестивал европског филма. Под среду, 14. октобра, на програму били покровитељством Европске уније, фе- су филмови ‘’Брза храна’’ из Ирске и стивал, приказано је шест филмова са ‘’Каубоји’’ из Хрватске. Сутрадан приСтарог континента и то у организуји казани су српски филм ‘’Дестинација: ЕУ инфо кутка, Општине Књажевац Сербистан’’, као и ‘’Краљевска афера’’ и Дома културе. Фестивал почиње данско – шведске копродукције. португалским остварењем ‘’Конзул Улаз је био бесплатан. из Бордоа’’ и финским филмом ‘’Срце К.И.

СТР. 5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

“Протерали” га у Минићево: Славољуб Милановић Барбул Да су петогодишња блокада рачуна и лоши међуљудски односи још једанпут узбуркали страсти у књажевачкој некада узорној здравственој кући, сведоче и два недавна примера: једна је случај Славољуба Милановића, радника Здравственог центра (ЗЦ), други је мука и невоља Драгише Гудурића, обојица из Минићева. Први је, због наводног нарушевања реда приликом посете болеснику – добио незаконити премештај на лошије радно место иако је представник синдиката, други је, уместо разумевања за болесну супругу (шећерна болест) добио – полицију. Чудили су се и полицајци, и пацијент, цело Минићево је у „шоку“ не верујући како је могуће да се „бели мантили“ тако понашају. А понашају се као нигде у Србији, јер им се може, јер су одавно љути на власт што им, неким чаробним штапићем, неодблокира рачун, или је нешто треће у питању. Можда се баш овде, у овом ЗЦ, крију и Ивица и „Марица“ , несташлуци који могу да уздрмају чак и Владу Србије? -Написао сам у траженој писменој изјави да нсима повредио ни једну радну обавезиу и да нисам ништа крив. Наводи се да сам се недолично

понашао при посети болснику, комшпији Славољубу Првуловићу у време визите и да сам одсуствовао с посла више пута. Тражили су и полицију која ме, наводе, није затекла. Замислите, 4. маја ове године неко ме у 12,о5 сати њие видео на послу. Тог тренутка можда сам изашао у нус-просторију, а не могу ни да се сетим. И све тако, тек да ме оптуже и премесете у Минићево за помоћног службеника, мада сам годинама у Здравственом центру одговоран за хигијену . Да не спомињем детаље, суштина је у томе што се не свиђам нечелнику Интерног одељења који ми је пет годину лечио супругу Даницу. Нисам по вољи ни директору др Ивици Ракићу јер сам на састанку СНС-а био против његовог постављења за в.д. директора. – подсећа Славољуб Милановић пружајући Посебан колетивни уговор за здравствене установе у Србији, где у члану 132. пиише „да послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог за време обављања функције и по престанку функције...“ А Милановић је 15 година, до данас, председник синдиката у тој установи.

СВЕТИ ЛИ СЕ ДР ДАРКО? -Изгледа да су једва чекали да ми напакосте. Др Дарко Марковић, садашњи начелник Интерног одељења, лечио је моју супругу Даницу од тешког дијебетиса пре једно годину. Падала је у кому. Било је страшно. Нисам био задовољан, консултовао сам и ћерку лекарку на ВМА, позвао сам тадашњег директора др Рашића и он ми је изашао у сусрет. Послао је др Срђа Стефановића који се, хвала му као најрођенијем, свсрдно заложио и све је кренуло набоље. Од тада, верујем, тиња тај сукоб - каже Милановић. Милановићев адвокат Миодраг Раданчић из Сврљига затражио је од суда да се његов клијент у року од осам дана врати на ранији посао, као и да тужени с каматом палти све судске трошкове. Ваш репортер је телефоном, пред сведоцима, позвао др Ивицу Ракића желећи да закаже разговор, али господин директор је био искључив: - Немам ништа о томе да кажем. Тражили су изјаву и из РТС-а. Позовите Векића из Министарства задравља, па ако он одобри онда је то друго... Можда је боље да позовемо министра Лончара: Не, Векића... У ову причу, по директору др Ракићу, неопходно је уплести и Министарство

здравља, можда и целу Владу Србије. Јер, у здравственој кући, па макар то била и чувена по несташлуцима, и књажевачка, у којој се пацијентима прети полицијом, и с неразумевањем за сопствене раднике и синдикалне лидере, онда нешто дебел шкрипи. Није ли, в.д. директоре, потребно укључити и министра правде, па чак и премијера. Славољуб Милановић је спреман да каже и да је „др Ивица немштен од својих сарадника“, можда и јесте тако, али да толико „зависи“ од министарства, па и полиције, и да је то, изгледа, начим рада, онда је боље да се врати у лекарску оридинацију за сва времена. Ионако, каже он, нема довољно лекарског кадра. Б.Ф.

КУЛТУРА

СТР. 4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

„Шипуријада”, девети пут

РАСКРШЋА

Како у Здравственом центру у Књажевцу, као нигде у Србији, тренирају строгоћу

СТР. 5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ПРОЈЕКАТ

СТР. 6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Пројекат: „Локални медији за права Рома“ “Економско оснаживање ромских породица”

у Минићеву, сакупљање отпада и лековитог биља

НАЈВАЖНИЈИ ЈЕ ОЗБИЉАН КУПАЦ

А л е к с а н д р а Mиладиновић, извршни директор Удружења Амбасадори одрживог развоја и заштите животне средине, чији се пројекат “Екононмско оснаживање ромских породица” остварује у Минићеву, изјавила је, у овом месту, 9. октобра, да је најважније како пронаћи начин за запошљавање ромске популације, посебно ромских продица. Фокусиране су две могућности – сакупљање секундарних сировина и брање лековитог биља. Завршени су

тренинзи везани за правилно сак упљање и одлагање биља и шумских плодова и могућности одрживог сакупљања секундарних сировина и рециклажу. -Сакупљачи секундарних сировина често раде са штетним материјалима по здравље, и зато смо поделили 20 одела заштитне опреме. То је основа садашњим и потенцијалним сакупљачима како би себи обезбедили бар део пристојне зараде, нагласила је Миладиновићева. Славољуб Милановић, председник савета Месне

заједнице Минићево подсећа да се у овом месту годинама баве прикупљањем и одлагањем отпада и да је у те послове укључена ромска популација, њих 25 породица. - Циљ је да нађемо озбиљног откупљивача, који ће откупљувати секундарне сировине на обострану корист. Тако ћемо повећати и број сакупљача. Ево, данас смо ове људе позвали на разговор, иорганизовали смо ручак за њих, удостојио их је и председник општине Ђокић. Трудимо се да им се помогне колико се год може – истиче Милановић. Милан Ђокић је, у разговору са представницима ОЕБСа, као и у каснијем сусрету са ромским породицама,

наговестио нове активности када је реч о Ромима и пројекту који би требало да буде прекретница у побољшању стандарда ових људи. У питању је вредност од 100.000 евра. -Очекујемо да ће бити још оних који ће добити одела и адекватну помоћ. Нисмо могли данас свим заинтересованим да удовољимо. Требаће стрпљења, крећемо у нове акције, јер подршка и наше Владе и иностранства све је присутнија – рекла је Силвана Мариновић. Пројекат ‘’Економско оснаживање ромских породица’’ финансира ОЕБС посредством Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије. Б.Ф.

ОБУКЛИ СЕ...

Укупно 19 сакупљача секундарних сировина из Минићева добило је заштитна одела. Они су, на заједничком ручку, изразили пуну захвалност дародавцу. То су: Дејан Мариновић, Силвана Мариновић, Миљан Мариновић, Мирјана Јовановић, Радојка Демић, Сефет Јанковић, Силвана Јанковић, Мирјана Асановић, Лидија Младеновић, Арифа Младеновић, Мирослав Петровић, Слађана Ранђеловић, Зоран Ранђаловић, Милош Андрић. Саша Омеровић, Драги Ранђеловић, Ната Петровић, Далибор Асановић и Лидија Бегановић.

ЗАПИС

СТР. 7

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Видосав Стевановић, некадашњи рудар из Вине, данас пензионер и домаћин у Косовској Каменици, сећа се старих времена

ВИНА МИ ЈЕ И КУЋУ, И ДЕЦУ, ПОДИГЛА

ако је рудник угља у Кални д а в н о напуштен, остале су приче и казивања о том времену, живе успомене на једно тешко а богатије време, остала је и реч 78-годишњег рудара Видосава Стевановића из села Стрелице код Косовске Каменице. Данас је Видосав остерео, болешљив је, уморан од бремена рударских и сељачких година, али је живахан, покаткад ведар и оран за разговор. Воли да се присети Вине и надзорника са 8. хоризонта Зорана Марковића. Рударио је, копао угаљ за рекорде, од тог мукотрпног посла одгајио је три сина „ко три јабуке“, има и три ћерке, двојица синова су са њим, један је запослен у Крушевцу, има 18 унучади, имање од седам хектара плодне косовске земље. У Вини сам радио од 1968. до 1976. године, хиљаду метара под земљом. Нисам знао за боловање, у три смене и у норми, никад посустао.Знао сам да од рударског хлеба морам да издржавам целу породицу. У Стрелице сам одлазио само три недеље кад је годишњи одмор. Подигао сам две куће, куповао земљу, узгајао стоку, уздигао сам цело домаћинство. Да није било Вине никад не бих зарадио и поносио се својом кућом. Јесте, имали смо норму, али то за нас младе и снажне, вредне и здраве, није било норме – пребацивали смо сваки план – говори Видосав тихим и помало промуклим гласом као да хоће да објасни како је угљена прашима и, после толико

Добар је то народ -Док сам био рудар био сам здрав ко дрен. Да сам млад и да је зарада као некад, опет бих у Вину, тамо где су добри људи, где народ цени радника и поштеног човека. И тад је Вина била пуна винограда и подрума са вином и ракијом. А срце, срце ме још добро служи, па бих можда могао поново да одем до старог рудника. Кажем да бих могао, али од те работе нема ништа. Ко зна докле ћу боловати, хоћу ли победити астму и реуму? А штета је што тај руудник не ради. Вадили смо квалитетан угаљ, не знам зашто не покушају поново да оживе књажевачке рудокопе. Није само Вина некадашње рударско место, знам ја то још како. Волим ја тај свет... – каже наш рударски сабеседник. година, застала у старачким грудима и не миче се. Кашљуца и спомиње лекаре, бронхитис и астму, костобољу, главобољу. -Нав а лиле године и

бољке, не знам више код ког специјалисте пре да идем. Али, не дам се, мада не могу у њиву. Порадим све кућевне послове. И око стоке се нађем, да помогнем деци

док још има ово мало снаге. Није ми лако, прохујао је један буран живот. Сад ми је најтеже да обезбедим лекове. У Каменици шверцери продају лекове за евре, нема „увоза“ из Србије... –Сећа се дружења у Вини. Храна је у мензи, вели, била одлична. Рударима је следовао и по литар млека на почетку и крају смене. Становало се у становима у радничком насељу, није било телевизије, углавном смо се одмарали и спремали за нову смену. После сам отишао на железницу у Врање. Ипак, никако да заборавим Вину па и ону несрећу 1971. године кад је затрпано 12 рудара, сви са Косова. Тада су заједно Шиптари и Срби, раме уз раме, копали угаљ, издржавали породице, били смо ко браћа. И више од тога. О данашњим временима и животу на Косову и Метохији не би да расправљам. Није лако, шта друго да кажем – закључује Видосав. Растали смо се помало т угаљиво. Остао је у прикован уз парковску клупу и са неизбежном цигаретом направљеном од косовског дувана. Гутао је киселе димове стално гледајући ка вратима болнице како би се склонио од докторке Драгице која не може да смисли дуван. - Разумљиво, рече и баци поглед на ширину наоблаченог неба... -Е, нека бар кишица падне, требаће за усеве... изговори као за себе и ухвати се обема рукама за груди које су, као стари шифоњер, шкрипа ле, шкипале... Б.Ф.

ПРОЈЕКАТ

СТР. 6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Пројекат: „Локални медији за права Рома“ “Економско оснаживање ромских породица”

у Минићеву, сакупљање отпада и лековитог биља

НАЈВАЖНИЈИ ЈЕ ОЗБИЉАН КУПАЦ

ОБУКЛИ СЕ...

ЗАПИС

СТР. 7

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ВИНА МИ ЈЕ И КУЋУ, И ДЕЦУ, ПОДИГЛА

ИСТОРИЈА

СТР. 8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

историјски архив зајечар, архивско наслеђе бр. 5, зајечар, 2007.

ПИСМЕНОСТ У НАСЕЉУ АЛДИНА РЕКА Пишу Славко Лукић и Миодраг Велојић

Ђаци пешаци из Алдине Реке III. разред, школске 1956/57. На границама Старе планине, у подножју врхова Голаш (1579 м) и Орлов камен (1.737 м) у области која се некада називала Буџак, а данас општина Књажевац - смештена је Алдина река. То је типично планинско, сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа, са кућама које су појединачно или у групицама разбацане по околним узвишењима и падинама, сврстане у мање или веће засеоке до којих су путеви “колски и неприлазни”. Од суседног насеља Јања (седишта месне канцеларије, задружне продавнице и најближег аутобуског стајалишта) удаљено је 6, од Калне (седишта области Буџак) 17, а од Књажевца 48 километара. До пре неколико година имала је 16 засеока. (Село, Бара, Мала ливада, Миљков дол, Стојчин рт, Пажар, Левачки дел, Росуља, Скок, Удол, Широка падина, Ђиница, Црквиште, Барњи рт, Штирица (Белутак) и Крљине падине). Најближи засеоци били су удаљени више од једног сата хода. Ово насеље никада није имало електричну расвету ни асфалтн11 пут. Најбоље (и скоро jeдинo) превозно средство у њему биле су (и лети и зими) саоне са воловском заnрегом. Алдина река се први пут помиње 1731. године, под називом Хајдина

река (насеље са 5 кућа) у оквиру Каланске парохије. Године 1878. ослобођена је од Турака и припојена Србији. По првом попису становника (након припајања) ово насеље је (1879. године) имало 41 кyћy и yкyпно 283 становника. У то време је имало и своју сопствену општину, која се касније пpипaja општини Балта Бериловац. Почетком ХХ века (од 1903. године) Алдина Река се налази у саставу општине Јањске (заједно са насељима

Ученици I-IV разреда школске 1958/59. седи учитељ Андреја Живковић, у позадини стоји служитељ Владимир Живковић Јања и Равно Бучје) и има 56 кућа и 365 становника (по попису из 1900. године). Још у време турске владавине у оближњем насељу Балта Бериловац отворена је (1863. године) прва основна школа у Буџаку. Међутим, мало ко од Алдиноречана је првих година рада похађао ову школу. Било је деце која су полазила у школу, али су само нека од њих успела да се описмене. Попис

Фото: Б.Ф. У Алдинцу данас...

становника у Србији 1884. године је у Алдиној Реци забележио само три писмена мушка становника. Школу у Балта Бериловцу је 1889. године похађало укупно З ученика из Алдине Реке. Били су то Никола Живковић (умро 1957. год.), Акта Вучић и Јован Стојковић (обојица погинули на Солунском фронту). Развоју писмености (како у насељу Алдина Река тако и у широј околини) највише је допринело отварање основне школе (у турској кули) у суседном насељу Јања, 1890. године. Након отварања ове школе повећао се и број писмених становника у насељу Алдина Река. Прве године рада школу у Јањи је уписала 30 ученика (претежно први разред) из насеља Јања, Равно Бучје и Алдина Река. Неколико година касније, попис становништва из 1895. године у Алдиној Реци бележи 18, а 1900. године 29 писмених мушких становника. Током читаве прве половине 20. века ученици из Алдине Реке су своја прва знања стицали у основној школи у Јањи. По казивањима мештана, ову школу су 1928. године похађали следећи ученици из Алдине Реке: Миле Филиповић, Каменка Младеновић,

ОГЛЕДАЛО Живојин Миткић и Ратко Милошевић. Ученици из Алдине реке су становали у школском интернату у Јањи, ту спавали и обедовали (храну су доносили са собом понедељком за целу седмицу), јер никакве школске кухиње у то време није било. Када је године 1925. за учитеља школе у Јањи дошао Момир Ћирић, повећао се и број писмених становника у свим околним насељима. У првих годинама рада он је са успехом организовао три аналфабетска течаја које су похађали ученици из Јање, Равног Бучја и Алдине Реке (и то само мушкарци - недељом). Један од писменијих становника Алдине Реке у то време био је и Вита Милојковиh који је од 1932. године радио као општински деловођа у Јањи. Нажалост, због спаљивања архивске документације основне школе у Јањи, од стране Немаца 1941. године, недостају спискови ученика од њеног оснивања до Другог светског рата, те се на тај начин не моrу пратити ни подаци о ученицима из насеља Алдина Река. Након Другог светског рата, познато је да су се ученици из Алдине Реке описмењавали у кући Драге Ћирића (званог Ћата) у засеоку Миљћов дол, међутим број писмених из тог времена времена није могао бити утврђен, јер се настава одвијала нередовна.

СТР. 9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ Децу је учила учитељица Вера Ћурић, док је њен муж Душан Ђурић учио децу у суседном насељу Јања. Већина ученика је након ослобођења (од 1945. године) надаље похађала основну школу у Јањи (у кући Новице Тричковића). Поред рада са редо вним ученицима учитељ Душан је у јањској школи организовао и два аналфабетска течаја и тромесечни курс за описмењавање „прераслих ученика“. Кад је 1955. године отворен рудник у Алдиној Реци, на месту званом Пречац саграђена је и неколико дрвених барака. У једној бараци мештани су разбили преградни зид и направили једну повећу учионицу. Друге две мање просторије биле су стан учитеља и подрум за оставку дрва и других ствари. Школа је почела са радом школске 1956/57. године и те прве школске године у њу је уписано 17 ученика у три разреда (15 ученика из Алдине Реке и 2 из Татраснице). Тада је школа у Алдиној Реци званично започела свој рад као истурено одељење основне школе у Јањи. Први њен учитељ био је Миодраг Ранђеловић из Калне. Нажалост, он је ту остао само годину дана, тако да ова школа већ наредне године (школске 1957/58) није радила (због недостатка учитељскоr кадра). Школске 1958/59. године у Алдиној Реци

Антички накит у некрополи у Равни

-Први пут откривена током изградње пута Равна – Дебелица, некропола из касноантичког и раносредњевековног периода на локалитету ‘’Слог’’ у Равни и ове године била је предмет пажње аргхеолога, који су у истраженим гробовима пронашли златни и сребрни накит. Због недостатка новца истраживања су трајала само две седмице, али су налази занимљиви и вредни - каже др Софија Петковић, виша научна сарадница Археолошког института у Београду. - Без обзира на мали број истражених гробова могу се похвалити изузетним налазима. То су, на пример, налази касноантичког накита: пар златних и сребрних наушница. То је и потврда ранијег хоризонта средњивековне некрополе, који је констатован 2013. године. Наставижемо истраживања и следеће године, јер она се и ради да би се некропола заштитила и санирали делови угрожени ерозијом тла. Када то завршимо можда ћемо се окренути истраживању утврђења, а до тада се надам да ће конзервација испитаних делова архитектуре бар почети. Истраживања у Равни била су поверена Археолошком институту и Завичајном музеју уз подршку Министарства културе Републике Србије.

ученике је уписао Андреја Живковић. Попис у Алдиној Реци је 1971. године У четири разреда имао је 29 ученика. забележио укупно 162 становника од Александар Тошић је у Алдиној Реци којих је више од половине њих (85 стабио учитељ пуне две школске године новника) било неписмена. У историји свог развоја највећи (1959/60. и 1960/61. године). И једне и друге године у четири разреда ове број становника Алдина Река је школе било је уписано по 34 учени- имала 1961. године (у 85 кућа - 396 ка. Школске 1961/62. године 35 уче- становника.... од тога мушких 188 и женника у овој школи учио је Радоица ских 208). Од поменутог укупног броја Костић,1962/63. године 33 ученика - 121 становник је био неписмен (од 10 Божа Антић, а 1963/64. године 24 до 19 година старости био је неписмен ученика Светозар Манић. Највише се само 1 становник, од 20 до 34 година у овој школи задржала учитељица старости 16, од 35 до 64 година 80, а Биљана Петровић (4 школске године). од 65 и више година 24 становника). Школске 1964/65. године она је у че- Седамдесетих година ХХ века дошло тири разреда школе учила 27, щколске је до расељавања и до миграција на 1965/66. године 21, школске 1966/67. релацији селоград. За само двадесетак године 14, а школске 1967/68. година број становника у Алдиној Реци године 19 ученика. Наредне три се (по попису 1981. године) смањио за школске године учитељица у Алдиној 35 (од чеrа је више од половине њих Реци је била Горица Ђорђевић. Она - укупно 20, било неписмено). Године је школске 1968/69. године учила 18, 1991. у истом насељу живело је 20, а школске 1969/70. године 15, а школске 2002. године (на пописним листама) 12 1970-71. године 1З ученика. Школске (по бирачком списку) 8, а у стварности 1971/72. године 7 ученика (у четири само 5 становника. Преко три стотиразреда) школе у Алдиној Реци уче- не мештана овог насеља се у перионике је учила учитељица Миладинка ду од 1961. до 2002. године раселило Јовановић, а последње године рада у насеља Књажевац, Грљан и Зајечар. Школа је већ годинама затворена... (школске 1972/73.) 8 ученика (у четири разреда) учила је учитељица Магдале- У насељу без струје, путева и младости на Ранђеловић из Вртовца. По престан- последње своје дане проводи само 4 ку рада школе деца из овог насеља становника. Сви су старији од 60 госу похађала основну школу у Кални и дина. Њима више није важно да ли су становала су у школском интернату. писмени.

Акција доборовољног давања крви у електродистрибуцији

ПЛЕМЕНИТА “СТОТКА” ДРАГАНА ЂОРЂЕВИЋА Акције добровољног давања крви у књажевачкој Електродистрибуцији организују се од далеке 1978. године. Велики број радника увек је спреман да да крв, а поред стално запослених у акцији учествују и радници ангажовани на привременим и повременим пословима, као и преко агенција. - Овакве акције редовно организујемо два пута годишње, у пролеће и на јесен и сваки пут по четрдесетак колега да крв. Ако се има у виду да имамо 76 запослених, на годишњем нивоу сакупимо више јединица крви него што је радника - истиче Славољуб Станисављевић, повереник синдикалне подружнице Електродистрибуције Књажевац додајући да добар одзив давалаца не прати адекватна реакција државе, па се последњих година укидају поједине повољности које су ови хумани људи раније имали. Представници Службе за трансфузију и Црвеног крста увек долазе у Електродистрибуцију са великим

задовољством, јер знају да ће акција бити успешна, а одзив масован. -С обзиром да на оваквим акцијама увек буде 40-50 људи, задовољство је и њима и нама да искажемо вољу за хуманошћу. Одлично сарађујемо дуги низ година - каже Слободан Радојичић, секретар Црвеног крста Књажевац. - Међу учесницима ове акције били су и запослени у сокобањској Електродистрибуцији. Драган Ђорђевић крв је дао јубиларни, 80. пут и за то добио пригодну награду. - Крв дајем од средње школе, од своје 18. године. Осим жеље да помогнем онима којима је то потребно, већа мотивација ми не треба, а бићу добровољни давалац док год ми то здравље буде дозвољавало - каже Ђорђевић. Наредну акцију у Електродистрибуцији најављују на пролеће 2016. године. Из Црвеног крста најавили су да ће 23. октобра традиционалну акцију добровољног давања крви у Књажевцу организовати Друштво хуманиста радника Железнице Србије. К.И.

ИСТОРИЈА

СТР. 8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

историјски архив зајечар, архивско наслеђе бр. 5, зајечар, 2007.

ПИСМЕНОСТ У НАСЕЉУ АЛДИНА РЕКА Пишу Славко Лукић и Миодраг Велојић

Фото: Б.Ф. У Алдинцу данас...

СТР. 9

Антички накит у некрополи у Равни

Акција доборовољног давања крви у електродистрибуцији

СЕЛО

СТР. 10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ИЗБОР САДНОГ МАТЕРИЈАЛА ЈАБУКЕ ЗА ИНТЕНЗИВНЕ ЗАСАДЕ Установљено је да се с једногодишњим садницама с превременим гранчицама или книп садницама постижу одлични резултати у воћњацима с густом садњом

Избор квалитетног садног материјала је нарочито значајан у интензивној производњи где је неопходно рано плодоношење ради повраћаја великих материјалних средстава за подизање воћњака и целокупне производње воћа. Квалитет саднице подразумева сортну и здравствену исправност и одговарајући спољашњи квалитет. Цертификацијом садног материјала се максимално осигурава здравствена и сортна исправност садног материјала. Спољашњи квалитет садног материјала јабуке регулисан је Правилником о нормама квалитета, паковању, пломбирању и декларисању садног материјала пољопривредног биља (“Службени лист СФРЈ”, бр. 45/75, 26/79). Савремени стандарди у воћарству захтевају одабир саднице с добро развијеним кореновим системом и надземним делом с одређеним бројем превремених гранчица. Постојање превремених гранчица одговарајуће јачине и положаја на водилици представља основу за родност и формирање вретенастих узгојних форми које су стандард у савременим засадима. У периоду када је водећи узгојни облик био палмета с косим гранама, на цени су биле саднице без превремених гранчица, добро обрасле вегетативним пупољцима. Међутим, с преласком на узгојни облик витко вретено и његове модификације јавила се

потреба за садницама с превременим гранчицама. Уколико се у воћњаку примењује одговарајућа агротехника, систем гајења јабуке (густа садња, витко вретено), где се користе саднице с великим бројем превремених гранчица, исплативије је у односу на подизање засада са садницама без превремених гранчица... У Србији на тржишту постоји неколико основних типова садног материјала јабуке: деветомесечне саднице (са превременим и без превремених гранчица), једногодишње саднице (са превременим и без превремених гранчица), двогодишње книп саднице, двогодишње фруитфул саднице (лет гроњ или магнум) и саднице са две водилице (бибаум). Од наведених типова, за подизање савремених интензивних засада препоручују се једногодишње саднице с превременим гранчицама или книп саднице, али и други типови садног материјала могу успешно да се користе за подизање засада јабуке. Међутим, препоручени типови садног материјала су највише испитани у Србији. С обзиром на постојећа материјална средства, механизацију и знање воћара, установљено је да се с једногодишњим садницама с превременим гранчицама или книп садницама постижу одлични резултати у воћњацима с густом садњом. Оба типа садног материјала морају да испуне више критеријума. Садница мора бити сортно

и здравствено исправна (цертификована садница), добро сазрела и не сме имати механичка, хемијска, патолошка или оштећења од неповољних временских прилика. Калем-гранчица или пупољак морају бити окалемљени на одговарајућем месту на подлози и чврсто срасли. Висина места калемљења треба да је минимум 10 центиметара, али не више од 25 центиметара висине од земље. Коренов систем мора бити добро развијен, одговарајуће дужине. Треба да има најмање четири основне жиле минималне дужине 20 центиметара. Подземни део подлоге мора бити најмање 15 центиметара дужине. Такође, пречник саднице мора бити најмање 13 милиметара на 10 центиметара висине од места калемљења. Стабло треба да буде право, а висина саднице мора да буде најмање 140-170 центиметара висине од земље у зависности од сорте и типа саднице. Потребно је да превремене гранчице буду правилно распоређене дуж водилице. Висина прве превремене гранчице не треба да буде испод 65-70 центиметара. Минималан број превремених гранчица варира у зависности од сорте и типа саднице, а треба да је најмање пет до седам превремених гранчица. Превремене гранчице у основи треба да буду најдуже, минимум 30-40 центиметара дужине, у зависности од сорте, објављује Пољопривредник.

ВАЖНА И ГУСТИНА И У МЛЕКУ САМО 0,25 МИКРОГРАМА ДУБИНА СЕТВЕ АФЛАТОКСИНА

У Србији се још није догодило да барем 80 одсто површина буде засејано између 5. и 25. октобра, па чак ни до 10. новембра који је најтолеранији рок за солидније приносе Прва декада октобра је на измаку, али сетва озимих стрнина је тек на почетку. Променљиво време омета завршетак жетве соје и бербу кукуруза. Иако су ови усеви зрели за убирање, произвођачи нису ради да повећавају трошкове производње новим издацима за досушивање зрна. Јер, приноси соје па ни кукуруза нису онакви какве желимо, па ће финансијски салдо производње поново бити неповољан. Суша је учинила своје, а високе температуре током лета проузроковале су велике губитке влаге (евапотранспирација). Резерве влаге су добрим делом утрошене тако да је у дубљим слојевима земљишта нема. Додуше, основна обрада се обавља релативно лако и прилично квалитетно захваљујући текућим падавинама током септембра. Али, треба размишљати о зимским резервама влаге које су претпоставка за добре приносе свих култура у системима без наводњавања. Произвођачи не могу да утичу на количину падавина, али су дужни да економишу влагом у земљишту. Ова проблематика је сада веома актуелна, јер се не би смело дешавати да њиве после бербе остану без заштитне обраде или да се одмах после основне обраде не обави уситњавање

површинског слоја у који ће бити положено семе. Основна обрада и предсетвена припрема земљишта ове јесени могу бити проблематични управо због мањка падавина и због нарушене структуре земљишта. Проблем који се редовно јавља у тзв. шпицу радова (октобар) јесу жетвени остаци кукуруза, а понегде и соје и сунцокрета. Иако је штетно, а и забрањено, спаљивање кукурузовине је започело. Немоћни да лаком и ситном механизацијом савладају жетвене остатке, мањи произвођачи их често спаљују како би могли да обаве основну обраду... Време сетве је најважнији чинилац производње, јер највише утиче на принос. У Србији се још није догодило да барем 80 одсто површина буде засејано између 5. и 25. октобра, па чак ни до 10. новембра који је најтолеранији рок за солидније приносе. Ова мера не кошта ништа сама за себе, али ће много коштати оне произвођаче који закасне да на време посеју. Јер, сви остали трошкови остају исти (или се увећавају), а деле се са сигурно мањим приносом зрна... Остали аспекти сетве су такође веома важни. Пре свега густина сетве, а потом и дубина, као и распоред семена у простору...

Министарка пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је јуче приликом посете пољопривредном газдинству у Шајкашу да су произвођачи млека, посебно мали с једном до девет крава, који чине 97 одсто фарми у Србији, посебно погођени трговинским спором између ЕУ и Руске Федерације. У циљу заштите примарних произвођача, Министарство и Влада Републике Србије су увели прелевмане на увоз млека и млечних производа и интервенисали откупом тржишних вишкова млека. - На основу стручног мишљења водећих институција у области здравља и безбедности хране, пре свега Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”, радна група је предложила да дозвољени ниво афлатоксина М1 буде 0,25 микрограма, најавила је министарка Богосављевић Бошковић и напоменула да је нови ниво два пута ригорознији од међународно признатог стандарда од 0,5 микрограма који важи у три четвртине света и земљама попут САД-а, Кине, Русије, већине земаља Латинске Америке и Азије. Министарство пољопривреде и заштите животне средине и стручна радна група интензивно прате поштовање стандарда безбедности хране сталним надгледањем и контролом производа на тржишту, саопштило је Министарство.

ПЕНЗИОНЕР

СТР. 11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

РАЗГОВОР са Радомиром Вељковићем, председником Удружења пензионера и ПУПС-а Књажевац

Ми смо НАЈКОРИСНИЈА ОПОЗИЦИЈА

КњазПРЕСС: Коалиција СПС-ПУПС и СНС у Књажевцу чини опозициони блок. С обзиром да велики део становиштва у општини чине баш пензионери, колико је “захвална” позиција у којој се налазите? Вељковић (ПУПС):- Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) је све време покушавала да се понаша конструктивно. Имамо два одборника у Скупштини општине и члана Комисије за избор и именовања, награде и признања. Свој допринос смо давали критикујући оно са чиме се нисмо слагали, предлажући нека решења и изражавали своје неслагање, а све са циљем да унапредимо рад тих институција и да сви заједно дођемо до квалитетнијих решења. Нажалост, многи на политичкој сцени Србије и на локалном нивоу власт и опозицију поистовећују са непријатељством.Управо такво схватање опозиције чини њен положај веома незахвалним, јер нисте у могућност да остварите програм за који се залажете, па се и квалитетни предлози које дајете одбијају.Као илустрација односа локалне власти према опозицији могу послужити догађаји у вези изградње парка између стадиона и Тимока.Удружење пензионера је пре много година од општине Књажевац и Шумске управе добило на коришћење необрађени део земљишта на поменутој локацији са циљем да, према критеријумима социјалне потребе, одређеној категорији пензионера подели парцеле од неколио ари ради обраде и обезбеђивања повртарских производа за потребе тих пензионера, а по уговорима о закупу и унапред утврђеним критеријумима. То је функционисало све до 2013. године када је локална самоуправа одлучила да уреди тај део земљишта. Наравно да пензионери нису оспоравали ниједног момента пројекат уређења овог дела који више није био периферија града. Међутим, обавештење о томе да се одређени број парцела не обрађује, јер ће почети уређење тог дела, дошло је сада, 2. маја. С обзиром да је пролећна припрема земљишта и сетва пролећних култура већ обављена, ПУПС је преко својих одборника поставио питање надокнаде средстава уложених

у обраду парцела. Председник општине је одмах за скупштинском говорницом обећао да ће надокнада бити исплаћена свима који имају парцеле у делу земљишта које ће бити уређивано, што је и испоштовано. Али, уређење тог дела града се наставило и на другом делу земљишта, које није било најављено, којом приликом је још један број пензионера остао без својих парцела пре убирања летине. На захтев да се и њима надокнади уложено по истим критеријумима, локална самоуправа је донела одлуку да више неће надокнађивати уложена средства, па се може поставити питање да ли су пред влашћу сви једнаки, или су неки “једнакији“. Слична је ситуација и приликом конкурисања са пројектима по конкурсима локалне самоуправе, где се јавља Удружење пензионера као подносилац пројекта, а не ПУПС. ПУПС је део Владе Републике Србије. Да ли користите и на који начин фамозну “вертикалу” ка републичким институцијама? Вељковић: ПУПС јесте део власти у Републици Србији, али није део Владе Србије, нема ниједно министарство, нити има функционере на кључним местима у Влади, тако да нема те ”вертикале” о којој се тако често говори. Политичка стварност у Србији је таква да је постојање “вертикале” заиста значајно. У периоду од 2009. до 2012.годин били сте део општинске владајуће гарнитуре. Шта су ваши резултати из тог периода, а на добробит грађана, пензионера првенствено? Вељковић: Били смо део власти у општини са неколико значајних функција и одговорности. Фонд социјалног становања смо преузели у веома

МЕЂУ ВОДЕЋИМ У РЕПУБЛИЦИ

Удружење пензионера Књажевац, по причама других, сматра се једним од најактивнијих удружења, не само округа Бор и Зајечар, већ и у Републици Србији.Удружење у организационом смислу има две реонске организације и 12 месних организација пензионера са преко 5000 чланова и Културно-уметничко друштво са пет секција у којима се одвијају активности пензионера. Културно-уметничко друштво учествује у свим манифестацијама на територији општине Књажевац, на менифстацијама округа Бор и Зајечар, Лесковац, Параћин, Ниш, Нови Бечеј, на телевизији Нови Сад у емисији “Додати живот годинама” која је снимана у Књажевцу, у Републици Бугарској у Белограчику, Чупрењу и у Варни на свесловенском сабору пензионера. Свуда где су били представљају општину Књажевац, и инсистирају на припадности Књажевцу, опет по оценама других, веома успешно.

запуштеном стању са огромним дуговима од стране корисника станова, од стране купаца станова који су откупљивани у претходном периоду на кредите. Дугове смо наплатитли и увећали вредност фонда набавком нових стамбених јединица. Нова локална власт је Фонд изместила из надлежности СО и предала га на управљање ЈП “Развој”, па скупштина више нема увид у делатност фонда, практично је Фонд угашен као институција. Наш члан општинског већа је великим бројем предлога дао значајан допринос општем напретку живота у општини.Непосредном сарадњом са Црвеним крстом, Центром за социјални рад, Геронтолошким центром и Домом старих “Деметра”, а преко Удружења пензионера, значајно је унапређен социјални и културни положај старих и пензионера. КњазПРЕСС: Како коментаришете одлуку о смањењу пензија? Вељковић: ПУПС је подржао, не одлуку о смањењу пензија, већ политику владе о стабилизацији јавних финансија одређенм фискалним мерама, међу којима је само једна од мера и смањивање пензија. Генерације пензионера пре нас и садашњи пензионери су изградили ову земљу и у једном тренутку је довели у ред индустријски средње развијених земаља Европе. Неки други, који су дошли касније, успели су да све то уруше, распродају и униште.Држави је била потребна помоћ да изађе из финансијске кризе и обратила се онима који су увек били спремни да се за њу жртвују. Пензионери су то прихватили, али су у разговорима о прихватању те мере тражили да се она не односи на пензионере са просечном пензијом. На тај начин је 1.030.000 пензионера изузето из ове мере. Фонд ПИО од доприноса на плату прикупља месечно око 51одсто средстава потребних за исплату пензија. Објективно је постојала опасност да, ако држава не стабилизује јавне финасије, пензије буду исплаћиване у оном износу колико се прикупи новца у фонд. Залагање ПУПС-а надаље је да се све учини на повећању финансијске дисциплине и повећа уплата и број обвезника доприноса за пензијско осигурање, као и да се наплате заостла дуговања по том основу. КњазПРЕСС: Спекулише се да ће ПУПС, уколико буде ванредних републичких избора, напустити коалицију са Дачићем и Палмом, те да ће наступити заједно са СНС-ом? Вељковић (ПУПС): И сами у питању кажете да постоје спекулације, а о спекулацијама не вреди трошити време и речи. Политику ПУПС-а утврдјује Председништво, а спроводе извршни органи партије. Ми смо сада у коалицији која је позната, траје више година без трзавица и сукоба. ПУПС има свој програм и до садашње коалиције се дошло тако што су садашњи партнери прихватили да подрже наш програм у потпуности. Ако и када буду расписани избори, Председништво партије ће донети одлуке о даљој политичкој активности, па и о коалицијама. С.Т.

СЕЛО

СТР. 10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ВАЖНА И ГУСТИНА И У МЛЕКУ САМО 0,25 МИКРОГРАМА ДУБИНА СЕТВЕ АФЛАТОКСИНА

ПЕНЗИОНЕР

СТР. 11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

РАЗГОВОР са Радомиром Вељковићем, председником Удружења пензионера и ПУПС-а Књажевац

Ми смо НАЈКОРИСНИЈА ОПОЗИЦИЈА

МЕЂУ ВОДЕЋИМ У РЕПУБЛИЦИ

ЛОПТА

СТР. 12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Млади фудбалери у Бугарској

Две селекције Фудбалског клуба Књажевац гостовале су у Бугарској и у Монтани одиграле пријатељске утакмице са одговарајућим селекцијама Фудбалског клуба Прециз. На тај начин настављена је успешна сарадња коју су два клуба започела пре четири месеца, одигравањем пријатељских утакмица у Књажевцу. Средином јуна ове године мла ди књажев ачки фудбалери, по први пут у клупској историји, играли су међународне утакмице. На градском стадиону у Књажевцу тада су гостовале селекције Фудбалског клуба Прециз из Монтане у Бугарској. Том приликом успостављена, спортска сарадња два

клуба настављена је минулог викенда, када су у Монтани одиграна два пријатељска меча. “Утисци са гостовања у Бугарској су предивни. Одушевљени смо гостопримством и љубазношћу наших спортских пријатеља у Монтани. Једино временски услови нису били баш

најповољнији, с обзиром да је, као и код нас, и у Бугарској било хладно и кишовито време, па су играчи, који су наступали у другом по реду мечу, прилично покисли. Ре з у л т а т и н и о в о м приликом нису били претерано важни, тек реда ради помињем да је наша млађа селекција савладала домаћине

4:0, док су код старијих играчи Прециза победили 4:3. Такође, веома је важно да смо договорили наставак сарадње, па ћемо наредног лета највероватније поново гостовати у Бугарској када ће у Монтани бити организован међународни турнир младих фудбалера”, каже Крунислав Симић, спортски директор ФК Књажевац. Из Фудбалског клуба Књажевац још две информације - у наставку кадетске лиге на нивоу РИС-а јуче су на градском стадиону у Књажевцу Тимочанин и Копаоник играли нерешено 3:3. Наредног викенда настаља се Феј плеј лига Тимочке крајине, а трећи по реду турнир биће одржан у Књажевцу. К.И.

Тријумф ЧИСТА “десетка” књажевачких Књажевчанки риболоваца Женски фудбал

И г р ач и ц е Же нс ког фудбалског клуба “Књажевац 2015” наставиле су серију убедљивих победа у II лиги Југ. У оквиру 4. кола, Књажевчанке су у гостима савладале екипу Ма ј д а н п е к а р е з у л т а том 10:0. Наредни ривал

нашим представницима биће Фудбалски клуб Левач из Рековца, а меч је одигран у Књажевцу. Младе играчице, које наступају у Развојној лиги, прошлог викенда нису играле јер је њихово гостовање у Јагодини одложено. К.И.

Рукометашице донеле бодове из Врања

ПОБЕДА ЗА ВИСОК ПЛАСМАН

После стартног пораза од Наисе, рукометашицама Књажевца није требало дуго да се опораве и остваре први успех у новој сезони. Утакмицу 2. кола I лиге

Исток играле су у гостима против Врања и оствариле убедљиву победу - 31:21. У наредном колу Књажевчанке играју на домаћем терену са екипом Житорађе. К.И.

У Зајечару, на Поповој плажи, одржа но је такмичење у спортском риболову Куп Црне Реке Бољевац. Учествовало је укупно 12 екипа, а прво место освојили су чланови Организације спортских риболоваца Бели Тимок из Књажевца. Друго место

припало је зајечарском Тимоку, док је на трећем месту завршила екипа Лубнице. У саставу екипе Белог тимока били су Никола Живић, који је уједно освојио и титулу првака писте, Ивица Тошић и Саша Манић. К.И.