Nove Knjaževačke novine br. 193.

Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА XII БР. 193, 10. ЈУН 2021. БЕСПЛАТАН ПРИМЕРАК

ОСНОВЦИ И ПОКРЕТ ГОРАНА У АКЦИЈИ

страна 4-5

ОШ ”ВУК”

У ПОСЕТИ “ЏЕРВИНУ” страна 6-7

Пратите нас и на Радију и Телевизији М

ОШ ”ДУБРАВА”


ИНФО.

2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ДАН ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

Тимочки крај се од вековне Турске владавине ослободио тек 1833. године, на 17. мај, када је народ одлучио да после 437 година дигне устанак и збаци турску власт. Турци се нису противили Милошевој регуларној војсци предали су се 17. маја и отишли, једни у Пирот, а други у Ниш. Срби су преузели шанац Гургусовачке куле и од тада, некадашњи Гург усовац, данашњи Књажевац, заувек је био ослобођен од Турака. У лето 1833. године кнез Милош успоставља прве редове нове цивилне власти, након чега Гургусовац ДИЈА ЦЕНТ А

ПЈУ

ТА

VE

NO

К

О

М

БО

Р

Р

МЕ

почиње убрзано да се развија на просветном, културном и економском плану. Овај се датум обележава од 1994. године и од тада се признаје као дан општине Књажевац. Данашњи дан обележава се радно, свечаном седницом Скупштине општине Књажевац, доделом признања, културним, спортским и другим манифестацијама. На мало измењеној седници Скупштине општине Књажевац, присуствовали су чланови општинског већа, као и људи који су својим радом и трудом добили ту част да им буде уручено јавно

признање, мајска награда. “Седамнаести мај је израз оданости народа Тимочког краја да слободно и равноправно живи у својој држави са својим српством. Овај датум уписан је у историју наше општине и са правом тај дан зовемо својим даном, даном општине Књажевац. – рекао је председник Скупштине општине Књажевац Марко Стојановић Ове године дан општине прослављен је и обележен на другачији начин. Због епидемиолошких мера, пандемије корона вируса, без свечане академије и многобројних активности. Након обраћања председника Скупштине општине Књажевац, са говорнице, већницима, Књажевчанима, обратио се председник општине Милан Ђокић. Председник је у свом говору посебну пажњу обратио на све пројекте који

ТЕР ЦЕН

Р

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; УРЕДНИК ДОПИСНИШТВА: Анђела Петровић; РЕДАКЦИЈА: Милена Спасић, Ања Раденковић, Ирена Спасић, Милан Петровић, Сара Дамњановић, Миљан Јеремић, Златко Јеленковић, Драган Благојевић, Влада Ђурић, Брана Филиповић; Секретар Редакције: Александра Дамњановић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР, 19210 Бор, Трг ослобођења 8а, тел./фах. 030 422386, 458270; Милоша Обилића 6, (зграда РТВ М) 19350 Књажевац; Телефон: 062/361231 Штампа: Brainstrade d.o.o., Књажевац e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

063/80-60-278

се тренутно реализују у нашој општини, на реализоване пројекте, као и солидарност и марљивост Књажевчана усред пандемије коронавирусом. “ У о в о ј го д и н и н а иницијативу председника општине и Спортског савеза, јавно признање мајска награда додељује се Здравственом центру Књажевац за поштован и мукотрпан рад у спречавању ширења вируса Ковид19 и пружање здравствене неге свим становницима наше општине. “ – изјавио је председник Скупштине општине Књажевац Марко Стојановић . Сем Здравственог центра, награду је добила и Полицијиска станица Књажевац, за своја успешна залагања у протеклом периоду. Награду је примио командир полицијске станице Миљан Видојковић.


ИНФО

3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

МЕДИЈИ: КО ЋЕ КЊАЖЕВЧАНЕ (И ЗА КОЈЕ НОВЦЕ) ИНФОРМИСАТИ

НАЈВИШЕ ПАРА ЗА ТЕЛЕВИЗИЈЕ ИЗ МАЈДАНПЕКА И НЕГОТИНА На основу пре д лога Комисије за оцену пројеката поднетих на Конкурс за суфинансирање пројеката производње ме дијских садржаја у области јавног информисања на територији општине Књажевац за 2021. годину, највише новца свих грађана, по 2.000.000 динара, добиле су „Т1” телевизија из Мајданпека и ТВ „Транс” из Неготина. Нешто мање од милион, тачније 945.000 РСД припало је новооснованом Регионалном туристичком центру ДОО Књажевац за штампани медиј

под називом „Књажевачка хроника”, а за исту фирму, овога пута у форми портала. 600.000 динара. У свом називу РТЦ носи име Књажевац, али се као власник и заступник појављују лица из Неготина, од које је једно повезано са већ споменутом телевизијом из тог града. Што се изворно књажевачких медија тиче, на конкурсу се НЕ појављује „Књажевацинфо”, са кабловском ТВ и порталом, који је недавно престао са радом. Ранијих година, ово локално гласило је

важило за најомиљенији извор информисања и у складу са тим је највише средстава добијао на конкурсима. Енигма је и изостанак ФКМС радија, који је и даље у етру, али без радника који би производили програм. Овај радио је, у форми градског и фестивалског гласила, до Нове године емитовао информативно-музички програм, за кога се сматрало да има лепу будућност. Онда је, из тотално непознатих разлога, све стало. Да све не прође без „домаћих снага”, побринули су се портал „Књажевачке вести”

и регионални радио „Naxi M”. По 800.000 динара за ове медије, предлог је стручне комисије на овогодишњем конкурсу. Остали новци грађана, у распону од 100 до 600 „црвених” отићи ће порталима, радио и ТВ станицама из Ниша, Зајечара, Београда, Сврљига и Бора. За овогодишњи конкурс намењен медијима локална самоуправа је, из буџета општине, определила 11.495.000 динара. Саша Тодоровић


КУЛТУРА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

4

МУЗЕЈ ГРАДА, 17. МАЈ, ДАН ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

НОВА ПОСТАВКА У ДОЊОЈ ЕТАЖИ КУЋЕ АЛЕКСЕ АЦЕ СТАНОЈЕВИЋА

Отварању музеја присуствовао је и председник општине Књажевац Милан Ђокић, са сарадницима и заменицима. Аутори поставке су Милена Милошевић Мицић, музејска саветница историчар уметности, Јелена Куртић, кустос етнолог и Драгослав Живковић, ликовни уредник музеја. Ауторка дизајна поставке и визуелног решења је Оливера Николић. Ауторка илустрација едукативних елемената је Сања Младеновић, илустратор и дизајнер, док су дидактичка средства и едукативне елементе израдиле чланице удружења Етно центар из Књажевца. “Данас је у једном од

објеката Завичајног музеја Књажевац у кући Аце Станојевића, отворен доњи део поставке. Отворена је нова поставка у доњој етажи музеја града. “Оно што је за нас било важно је да уважимо и испоштујемо постављене стандарде и критеријуме када је овај музеј формиран. Да се надовежемо на прекрасну причу и поставку коју је колегиница Душица Живковић урадила пре 30 година. Искористили смо простор и направили један модеран приступ музејској поставци. Ово је простор који ће живети и који ће се мењати. Поставка је урађена по принципу отвореног депоа. Изложени предмети су у највећој

мери поклон, дар или ле- музејска саветница, историгат старих књажевачких чарка уметности, Милена породица и значајних Милошевић Мицић. Књажевчана. - истакла је

ПОТПИСАНА ДВА УГОВОРА ВРЕДНА 25,5 МИЛИОНА ДИНАРА

Општина Књажевац протекле недеље потписала је два уговора вредна укупно 25,5 милиона динара. У Министарству трговине,туризма и телекомуникације постписан је Уговор о изградњи рехабилитационог и велнес центра вредан 25.000.000,00 динара. Комплекс ће како је предвиђено, бити изграђен на “Бањици” и ово је једна од капиталних инвестиција у нашој Општини. Уговор о реализацији пројекта “Дигитално партнерство – Општина и млади” вредан је 479.360,00 динара. Ово је вид подршке ресорног министарства у стварању бољег амбијента за младе, како наводе на званичној страници Општине Књажевац.

5.ЈУН – СВЕТСКИ ДАН ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 2021

ОСНОВЦИ И ПОКРЕТ ГОРАНА У АКЦИЈИ

Пети јун обележавамо у време када се већина земаља напреже да превазиђе ударац који вирус КОВИД -19 и његове последице имају на здравствени систем, превоз, производњу и широк распон услуга. На Светски дан животне средине, људи, организације, институције и компаније користе прилику да делују или појачају напоре да се цивилизација врати у хармонију с планетом. Будући да је пандемија вероватно резултат штете коју природа трпи од људске активности, економски опоравак мора бити заснован на зеленим решењима. Загађење животне средине, земљишта, воде и ваздуха

на ободима шума па и у самом градском подручју најчешћи је узрок загађења земљишта. Загађење животне средине присутно је у свим сеоским насељима, а посебно у насељима збијеног типа, због нерегулисаних отпадних вода из септичких и ђубришних јама и неодговорног и неправилног одлагања комуналног отпада, хемијских средстава и њихове амбалаже. ОШ ”ДУБРАВА” Грејање на дрва, мазут и угаљ, индивидуалне котларнинастаје углавном из локалних, свакако је један од кључних це и лоша енергетска ефикасали и из дифузних извора, разлога загађења земљишта. ност, као и велики број старих преношењем путем ваздуха и Посtојање великог броја возила узроци су повећане атмосферских падавина. дивљих депонија уз свако емисије гасова стаклене башНеадекватно одлагање насеље, на ободима града, по- те (CO2, CH4, N2O ...) што доотпада на нашем подручју ред путева и железничке пруге, приноси локалном, а самим


КУЛТУРА тим и глобалном загревању. Напред наведени проблеми узрокују климатске промене. Климатске промене препознате су као један од приоритета у активностима на заштити животне средине, а то подразумева оснаживање прилагодљивости адаптивних капацитета на ризике климатских промена, унапређење образовања, подизање нивоа свести, као и људских институционалних капацитета у вези са ублажавањем и смањењем утицаја климатских промена. Општи проблем: Низак ниво еколошке свести о животној средини, недовољна едукација о животној средини и неадекватно учешће јавности у одлучивању. Општи ниво свести о значују заштите животне средине је веома низак, што се огледа, пре свега у неразумевању хитности решавања проблема. Грађани не поседују основно знање о штетности појединих радњи које неконтролисано упражњавају (спаљивање отпада,п лас тике,г уме и сл. Одлагање орпада из домаћинства на местима која нису за то одређена, неконтролисана сеча шума трошење воде,енергије...) што указује на недостатак основног еколошког образовања на свим нивоима. Учешће јавности је процес који је незаобилазан у сваком сегменту спровођења закона из области заштите животне средине. Покрет горана Књажевац основан је 1974.године, као непрофитна друштвена организација са циљем да окупи грађане свих узраста ради пошумљавања голети и озелењавања насеља. Данас се удружење бави пошумљавањем голети, озелењавањем урбаних животних и радних средина, едукацијом деце, омладине и осталих грађана о значају шума и заштите животне средине. Пошумљавање голети је најважнији задатак Покрета горана Књажевац. Од оснивања до данас Покрет горана Књажевац пошумио је више од 800 ha у државној

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ и приватној својини, али у општини Књажевац постоје велике површине које нису пошумљене. Још већи проблем су девастинане напуштене површине пољопривредног земљишта нижих бонитетних класа у својини грађана, које може бити жариште ерозије. Озелењавање насеља врши се непосредно и континуирано у парковима и другим зеленим површинама и посредно поделом садница. П о с е б н у п а ж њу П Г Књажевац посвећује едукацији младих за заштиту животне средине и у ту сврху организује едукативне радионице, расписује наградни конкурс за ликовне и литералне радове,, а организује и друге промотивне активности. У сарадњи са Предшколском установом „Бајка“, основним и средњим школама, Покрет горана општине Књажевац обележио је светски дан заштите животне средине. Тим поводом у поменутим образовним установама организован је пригодан програм: -додела награда најуспешнијим учесницима на Конкурсу ПГ Србије за ликовне и литералне радове и -садња одређеног броја садница у школским двориштима и зеленим оазама у граду. За све ове активности Покрет горана има скромну финансијску подршку локалне самоуправе. ПОКРЕТ ГОРАНА КЊАЖЕВАЦ Владислав Ђурић

5

“Овај еколошки празник, Међународни дан заштите животне средине, у нашој школи не слави се само 5. јуна. Обележавамо га тако што увек засадимо неку нову садницу, која ће да улепша наше лепо двориште. Еколошке акције спроводимо врло често, почевши од свакодневног учења да је природа јако битна, да без ње не можемода опстанемо и да треба да је чувамо.” - истакла је учитељица основне школе “Дубрава” Данијела Јеленковић.

ОШ ”КАПЛАР”

ОШ ”КАПЛАР”


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

6

“ЏЕРВИН” НА СВЕТСКОМ НИВОУ

В

иноградарско-земљорадничка задруга основана је 27. марта 1927. године. Већ две године касније задруга је располагала укупним капацитетом од 100 тона, када је и примила прву количину грожђа на прераду. Годину дана касније прерађена је 5 пута већа количина грожђа. Одмах након рата задругари Виноградско-земљорадничке задруге почињу са доградњом подрума на 3,500 тона. Доградња је трајала до 1953. године. Виноградарско-земљорадничка задруга била је трећа по величини у Србији.

Задругу је наследило предузеће “Џервин”. Године 1960. долази до интеграције Виноградарско-земљорадничке задруге и Пољопривредног добра „Тимок“ у Задружни подрум „Џервин“ Књажевац, предузеће за производњу и промет алкохолних и безалкохолних пића и других воћних производа које под тим именом постоји до средине 1961. године, када мења име у Пољопривредни комбинат „Књажевац“. Крајем исте године комбинат је преименован у Пољопривредни комбинат „Џервин“ Књажевац. Године


ЗАПИС 1970. извршена је интеграција и радне организације „Тимофлоре“, која се као самостално предузеће бавила прерадом поврћа и шумских плодова. Наредне године комбинат мења име у Пољопривредно прехрамбени комбинат „Џервин“, а исте године завршава се и изгрдања хладњаче која је најпре имала капацитет од 5.500 тона, а данас он износи 8.000 тона. Током 90-их година долази до стагнације, а затим и драстичног пада производње. У првој деценији овог века десило се неколико неуспешних покушаја да се фабрика покрене, искористе капацитети примарне пољопривредне производње која постоји у овом крају и понуде производи за којима постоји реална потражња. Нови инвеститор „Ауторитас Инвестментс“ из Новог Сада поново је 2013. године покренуо производњу са намером да од “Џервина” направи респектабилну компанију са значајном сировинском базом, стабилним и одрживим развојним планом од значаја за читав регион. У свом саставу “Џервин” има примарну производњу коју чине плантаже у укупној површини од 239 хектара.

ВИНА У виноградима “Џервина” заступљене су беле сорте Италијански Ризлинг, Рајнски Ризлинг, Совињон Блан, а од црвених сорти Франковка, Каберне Совињон, Мерло, Пино Ноар и Мускат Хамбург. Подрум тренутно располаже са три различите врсте вина. Дубравка је суво бело вино из бербе 2016. године, а направљена је од Рајнског и Италијанског ризлинга. “Једно од првих вина које смо флаширали у премијум сегменту и прошле године смо на балканском такмичењу вина за њега освојили сребрну медаљу. Сматрам га перспективним. Ризлинзи из овог краја дају веома добре резултате на светском нивоу.” - рекао је Иван Вукелић, један од власника. Росе Романса је розе, такође суво вино, а направљена је од Мускат Хамбург-а и Пинот Ноир-а. Црвени деспот је црвено вино из бербе 2016. године, проценат алкохола нешто је већи него у претходна два вина. Направљен је од Франковке и Мерло-а. Једно од првих вина које смо флаширали у премијум сегменту и прошле године смо на балканском такмичењу вина за њега освојили сребрну медаљу. Сматрам га перспективним. Ризлинзи из овог краја дају веома добре резултате на светском нивоу.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

УЛАГАЊЕ У ВОЋЊАКЕ “Ја сам у Kњажевац дошао 2013. године пре свега као представник и власник капитала који је приватизовао “Џервин ” који је пре тога био у стечају 12 година. Међу првим нашим инвестицијама није била ни винарија, нити виногради. Пре свега смо се посветили подизању нових воћњака, покретању производње у хладњачи, као највећем делу тадашњег “Џервин”-а. Већ прве године подигли смо нових 80 хектара винограда, воћњака и наредних година смо наставили тим темпом. Виноград који смо затекли био је потпуно запуштен, лоза је лежала по земљи, а стубова више није било. Истовремено смо у живот почели да враћамо и подрум. Стара опрема је већ била у лошем стању и није одговарала новим технолошким захтевима модерне производње вина. Прву производњу вина са почетних 20 хектара винограда имали смо 2016. године. “- казао је Вукелић. Како би своје производе приближио Књажевчанима, “Џервин” је у сарадњи са Д.О.О. “Деметра” Књажевац отворио продавницу-винарију.

7


МЕДИЈИ

8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА СРБИЈЕ ЗА ПРЕДСЕДНИКА ИЗАБРАЛА ЖИВОЈИНА РАКОЧЕВИЋА

У НОВОЈ УПРАВИ И ДВОЈЕ ТИМОЧАНА На Скупштини новинара Србије, одржаној крајем маја у Београду, за новог председника изабран је Живојин Ракочевић, члан новинарског удружења са Косова и Метохије, а након другог гласања, изабрана је и нова управа од 40 чланова међу којима су и новинари из Тимочке Крајине, Јованка Стефановић Станојевић из Неготина и Даринка Михајловић из Зајечара. Скупштина је протекла у напетој атмосфери међу 600 делегата, највише до сада. Највише узбуђења било је око предлога за председника, како би најзад било одлучено да се на гласање изађе са двојицом кандидата. Ракочевић је победио са 23 гласа разлике досадашњег председника Радомировића. Због двојних гласачких листића у два случаја, сутрадан је поновљено гласање за нову управу, Надзорни одбор И Суд части. Један број делегата сматрао је да се у нову управу и на функционерска места могу једино да бирају кандидати – професионални новинари, а не они којима је то споредна

Сарадници РТВ “М” – Књажевачких новина са новим председником Удружења, Живојином Ракочевићем (трећи сдесна). Снимили: М.Здравић и З.Дамњановић делатност. Мислило се, пре Неготина и Књажевца. Звонко свега, на Живојина Ракочевића, Дамњановић, власник Медија управника Дома културе центра Бор и главни уредник у Грачаници и на Јованку Књажевачких новина предСтанојевић, управницу Дома ложио је да се нова управа, културе у Неготину. Преовла- због ефкасности у раду, понодало је мишљење да они нису во бира за годину дана. Ипак, преовладало је мишљење да у сукобу интереса. У раду Скупштине из Тимоч- се поново гласа другог даке Крајине највише је учестова- на рада Скупштине. Тако је у ло новинара из Бора, Зајечара, нову управу изабрано двоје

новинара из источне Србије, што је први пут у последњих неколико деценија. Ге н е р а л н и с е к р е т а р Удружења, Нино Брајовић у ру ч и о ј е н о в и н а р с к е легитимације новинаркама радио телевизије “М”- Нових Књажевачких новина, Анђели Петровић и Ањи Раденковић. Брана Филиповић


МОЗАИК

9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

УДРУЖЕЊЕ ОБОЛЕЛИХ ОД МУЛТИПЛЕ СКЛЕРОЗЕ ЈЕ ЊИХОВ ДРУГИ ДОМ

У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ ОКО СТОТИНУ ОБОЛЕЛИХ Циљ овогодишње кампање, под слоганом “невидљивост МС-а” био је да се подигне свест јавности о озбиљним проблемима који муче оболеле од ове тешке болести која најчешће угрожава младе људе. Процењује се да у општини Књажевац према незваничним подацима има око 100 грађана који се боре и живе са овом болешћу. Неки од њих утеху, разумевање и нову сврху живота проналазе у Удружењу Мултипле склерозе, која је, како кажу, њихов други дом. Председница Ана Ранђеловић каже: “Удружење се бори за једнакост и подизање свести суграђана, за другачији поглед на инвалидност.” У Србији тај здравствени проблем има око 9.000 пацијената. Ана износи : “Пружамо подршку члановима и њиховим породицама, боримо се за своје место у друштву и мало више разумевања. Оболели од Мултипле склерозе имају заиста лош третман. Живе од инвалидске пензије, лечење је скупо. У нашој држави се још не користи терапија која би зауставила МС и довело до ниског степена инвалидитета. Бањско лечење је прескупо и није о трошку фонда“. Оболели очекују да им постане доступна

савременија и ефикаснија терапија”, наводи се у писму Удружења оболелих од Мултипле склерозе. Мултипле склероза је неизлечива болест, а њен ток је непредвидив. Подршка породице и шире заједнице неопходна је овим пацијентима, чије интересе акитвно заступа Друштво мултипле склерозе Србије. Мултипла склароза напада углавном између 20 и 40 године живота, али се може манифестовати и у било ком животном добу. Жене оболевају три пута чешће, а болест није увек код свих видљива па је у

толико и тешка. Локална самоуправа подржава активности које доприносе подизање квалитета живота особа са инвалидитетом. На изложбама су представљени производи из радионица МС удружења који су трајног карактера. Куповином неког од предмета, грађани Књажевца помажу оболелим од Мултипле склерозе. На креативним радионицама чланови удружења МС Књажевца сликају и стварају мала уметничка дела од флаша, чаша и рециклажног материјала.

На зах тев Удру жења МС обележена су места за коришћење у центру града и уклоњени ивичњаци на тротоарима. Обезбеђен је приступ у просторијама пензионера, Матичне библиотеке и Дома културе путем рампе, а у плану су и још места која су важна за ова лица. Купљен је и већи комби који служи за превоз старих, слабо покретних и деце с циљем стварања услова за њихво активно и равноправно учешће у свакодневном животу заједнице. Драгић Ђорђевић


ОГЛАСИ

10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

860

06

2-3 0/42


РАСКРШЋА

11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

У КЊАЖЕВЦУ МЛАДИ НЕ ХАЈУ ЗА СТАРЕ ЗАНАТЕ

ОПАНАКА НИ ЗА СУВЕНИР

Према попису из 1866. године, Књажевац је имао 358 занатлија у 29 врста заната: грнчари, гуњари, ткачи, кројачи, ковачи, бојаџије, столари, поткивачи, воскари, кожари, котлари, јорганџије. Радње опанчара, израђивача српске традиционалне обуће, појавиле су се у граду на обалама Сврљишког и Трговишког Тимока у другој половини 19. века, а до тада су сељаци сами себи израђивали опанке од свињске или говеђе нештављене коже. У самом граду било је 15 опанчарских радњи, занат је био заступљен и по селима, све до појаве индустријске обуће 30-их година двадесетог века. Од тада се број оних који се баве опанчарством знатно смањује. У циљу заштите заната и заједничког пласмана опанчари 1945. године оснивају своју задругу, која је радила наредних 10 година (до 1955.

године). Производили су се мушки опанци са великим врховима, женски са ситним везом, без врхова, разни каишеви, миниатурни опанци као сувенири. До 1995. године своје опанчарске радње имали су Живојим Нешић Мандрда и Драгослав Ристић Гаја. Од тада Књажевац нема више опанчарских радњи , али има опанчара. Последњи опанчар овог града Томислав Станковић Вискуљ (рођен 1950. године у Кални) бави се сродним занатом. Има обућарску радњу. Опанчарски занат је учио од оца још као седмогодишњак, када је радио мање сложен посао. Године 1972. запошлљава се у фабрици обуће “Леда” у Књажевцу, где је радио наредних 10 година, када отвара приватну обућарску радњу (продаја опанака у то време јењава). Господин Станковић каже да млади не желе да

раде овај занат, који се гаси и додаје: “Опанке радим само по наруџбини, а производим и сувенире у виду малих опанака.” Слична је ситуација и са обућарским занатом. У

Књажевцу поред радње господина Станковића, постоји још једна радња за израду и поправку обуће. Драгић Ђорђевић

БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА

Постоји пуно тумачења, али сматра се да је Богородичина црква задужбина Михајла Анђеловића, великог војводе деспота Лазара Бранковића. Смештена је у Источној Србији, у селу Доња Каменица, код Књажевца. Црква се налази на левој обали Трговишког Тимока, на војном путу који је повезивао Пирот и Видин. Подигнута је у првој половини 14. века, малих је димензија, али веома занимљиве архитектуре. Има основу облика неправилног крста, на западној се страни налази припрата са спратом над којим се уздижу две симетричне куле звонаре. Сматра се да су на спрату насликани Михајло и његова супруга са њихова три сина. Црква је под заштитом Републике Србије од 1985. године, као споменик културе од великог значаја и о њој се сада старају мештани села Доња Каменица. Кубе и део олтарског простора био је у рушевинама од 1923. године, а црква је почела да пропада још 1932. године. Конзерваторски радови на архитектури и живопису цркве завршени су 1958. године.


СПОРТ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

12

ШАМПИОН СРБИЈЕ TAEKWONDO-A 2021, МИША ЦВЕТКОВИЋ дете, веома темпераментно, са невероватном енергијом, које има срце тигра у борби и нежног и чистог срца и добре душе у основи.” Тренер се захваљује свом ученику и такмичару Миши, који је први успео да се вине до првака Србије у борбама након толико успешних победа, а да се први пут појавио на државном првенству. Разлог је врло разумљив, јер Мали Миша Цветковић по- нешто што се не може не при- је он поновио резултат свог ново је заблистао у пионирској метити, као и начин борбе који тренера као карате такмичаконкуренцији у борбама -33кг, се разликовао од устаљеног ра из 1981. год. Једноставно, и постао Шампион Србије. обрасца на такмичењима. По прошлонедељни наговештај Његов пут до Златне медаље речима његовог тренера и да се на Мишу треба озбиљно био је врло трновит, али на учитеља Радоша Савића: “Ми- рачунати, када је у Зрењанину том путу се витешки изборио. ша није дечак за устаљене био први у борбама, сада је то Дух за борбом који поседује је обрасце рада. Он је посебно сасвим потврдио на Државном

Првенству, поставши Шампион Србије 2021. Треба напоменути да је такмичење почело у 9 часова, а да је он прву борбу имао тек око 17часова на борилишту 7, као и другу и трећу, док финалну четврту око 20,30 часова на борилишту 8. Цветковић Миша је почео са вежбањем од своје пете године. Значи, тачно након три године марљивог рада успео је да се вине на победничко постоље и окити златном медаљом – Шампиона Србије 2021 у борбама. Иначе, он је ученик I/2 ОШ “Каплар” – Књажевац. На овом Првенству наступиле су: Илијић Лана и Цветковић Јована на ревијалном мечу у борбама А класе за јуниорке. Ово Првенство је имало директни интернет пренос спортског догађаја.

POWERLIFTING КЛУБ ИЗ КЊАЖЕВЦА ЗАСИЈАО ЈЕ НА ЈОШ ЈЕДНОМ ТАКМИЧЕЊУ су и освојиле златне медаље Трифуновић Тијана, Живковић Ивана и Ракић Марија. У категорији јуниора први пут се на такмичењу појавио Михајло Марковић и освојио сребрну медаљу. Прво место у bench press-у, у категорији особа са инвалидитетом, освојио је Срђан Ристић. На отвореном првенству Београда у бодyбуилдингу,

Књажевачки спортисти Powerlifting клуба “Књажевац” ни овог пута се у родни град нису вратили празних руку. Powerlifting и bodybuilding спортски клуб “Књажевац” наступио је на државном првенству у Powerlifting-у у Зајечару 29. и 30. маја на отвореном првенству Београда у Bodybuilding-у, Fitness-у и Bodyfitness-у. Испред књажевачког клуба наступило

је 12 такмичара од којих је једна особа са инвалидитетом. Наступило је укупно 130 такмичара из тридесет клубова. Четврто место освојили су Денис Алексић, Стефан Илић и Александар Зивковић, док је Стефан Милосављевић био на VI месту. Сребрну медаљу у клуб донео је Јован Милосављевић. Другог дана такмичења у женској категорији наступиле

фитнесс-у и бодyфитнес-у наступили су за клуб Дина Јовановић и Ћирић Александару. Дина је у јакој конкуренцији освојила сребрну медаљу, док је Александар успешно дебитовао у категорији тешкаша у Bodybuilding-у преко 90 кг. остваривиши изузетан успех освајањем сребрне медаље у сениорској конкуренцији.

КЊАЖЕВЧАНИ “ПОКИДАЛИ” РЕЗУЛТАТОМ 6:0 “Тимочанин” је оквиру 37. кола Прве Српске лиге Истог одиграо утакмицу на градском стадиону у Књажевцу против екипе “Моравa” из Владичиног Хана, у недељу 30. маја, са почетком од 17:30х. До краја кола “Тимочанин”-у је остала још једна утакмица против

“Топличанин”-а из Прокупља. Последња утакмица на домаћем терену у овом колу “Тимочанин”-у је донела победу. Резултат на крају првог полувремена био је 3:0. “Тимочанин” се борио до краја, убедљиву победу постигао је резултатом 6:0.