Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА VII БР. 128, 1. ДЕЦЕМБАР 2015. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.
Општина Књажевац предала Месној заједници у Кални нову зграду здравствене станице
ВЕЛИКИ ДАН ЗА КАЛНУ
страна 5
ДОМ ЗДРАВЉА У ВРХУ БЛОКИРАНИХ
страна 9
КАД ВРАЋАЈУ МИНИСТАРКА СТАРИ СЈАЈ (СА)ЧУВА КРАЉЕВОЈ ВАРОШИ СТАДО страна 6
страна 2
ИНФО.
СТР. 2
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
У Штипину асфалт стИже и до кућног прага
ОБРАДОВАЛИ СЕ НАКОН 40 ГОДИНА У Општини Књажевац почело је, још једно, велико спремање - асфалтирање улица у више села. Укупна вредност посла, повереног Предузећу за путеве из Зајечара, износи око 33 милиона динара. Путаре, који су радили у Штипини, обишли су председник Општине Милан Ђокић и Директор дирекције за развој, урбанизам и изградњу, Младен Радосављевић. Становници Штипине обрадовали су се “као ником” путарима – градитељима. Како и не би, многи од њих чекали су на асталт више од
Општина Књажевац и у пројекту WЕ-НЕТ
ЕВРОПСКИ УПРАВЉАТИ ОТПАДОМ
Општина Књажевац, заједно са 12 партнера из осам европских земаља, почиње пројекат “WЕ-НЕТ” у оквиру Европске године развоја, а финансира се кроз програм ‘’Европа за грађане и грађанке’’. Циљ је да се успостави мрежа општина и удружења цивилног друштва из различитих региона широм Европе, којима ће бити омогућено да размењују искуства и најбољу праксу о одрживом развоју са фокусом на управљање отпадом и рециклирање. Књажевац је у овој области већ псотигао завидне резултати, а са новим пројектом може се очекивати још већи успех. Сваки од партнера реализоваће образовне активности у својој ИЈА
ЦЕНТ АР
VE
NO
ПЈ
Р
КО
М
ЕД
БОР
М
заједници како би међу становништвом промовисали културу одрживог развоја и одговорног односа према животној средини и праксу рециклирања. Посебна пажња биће посвећена раду са младима јер су они главна циљна група за акције одлагања отпада у свакодневној потрошњи. Водећи партнер на пројекту је Општина Тиене из Италије, уз подршку наше асоцијације АЛДА, док ће подршку Општини Књажевац у реализацији пројекта на локалном нивоу пружати канцеларија Центра локалне демократије у КњажевцуНЕТ: Ка градовима образованим за одговоран однос према средини. (К.И)
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника; др Витомир Милић, Сара Дамњановић, Миљан Јеремић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић, Драган Благојевић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР, 19210 Бор, Трг ослобођења 8, тел./фах. 030 422386, 458270; Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; Штампа: Графомед Бор
e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
- четири деценије. -Пресрећни смо. Хвала свима који су обезбедили средства, ово нам је немерљива живтна потреба - каже Миливоје Савић. - Многи мештани годинама нису имали добар прилаз до својих кућа, газили су блато. Напокон су дочекали и тај дан. Штипина ће бити покривена асфалтим путевима у свим деловима села – с радођћу је изговорио председник МЗ Штипина, Дејан Томић. - Задовољство ми је да потврдим да смо ове године, када је у питању
инфраструктура, издвојили више новца него неки већи градови. Око 150 милиона динара определили смо из буџета за поправку појединих деоница и асфалтирање улица у селима. Реконструисали смо 16 километара путева. На територији града немамо неасфалтирану улицу – рекао је Милан Ђокић, председник Општине Књажевац. Нови асфалт је већ стигао у Јаковац, Дреновац и у Црном Врху, а осим Штипине, радови предстоје и у оба Зунича, Вини, Каличини и Трговишту. (К.И.)
Освећење просторија Народног покрета “Књаз”
РЕЧ МОРА ДА СЕ ДРЖИ Свештеници Цркве Светог Ђорђа , данас демотивисани и деморалисани. на празник Светог Јована Златоустог, Наслушали су се лажних обећења и приобавили су освећење просторија На- ча о бољем животу, који никако да се родног покрета ‘’Књаз’’. деси. Ми држимо до тога да све оно што -Ми смо и до сада били привржени се у предизборној кампањи обећа, мора цркви, али желимо да и на овај на- да буде и урађено. Управо то је порука чин почнемо да баштинимо српску свима који не знају за кога да се опретрадицију, да је вера и поступање у деле. Нека погледају шта је иза некога складу са Божјим и људским законима остало, шта је обећано, а шта урађено. нешто што нам је на првом месту и што Реч мора да се држи. Таквим моделом ће бити постулат и у будућем раду На- понашања придобићемо нове, младе родног покрета ‘’Књаз’’. Циљ је да ани- људе и нову енергију за Књажевац. мирамо што већи број нових људи, који Празник Светог Јована Златостог, ће помоћи да се у Књажевцу живи боље највећег проповедника и реформато– рекао је Милан Ђокић, председник ра у историји Цркве, Народни покрет Покрета наглашавајући да су грађани ‘’Књаз’’ обележаваће као своју славу.
Реч, две...
ГДЕ СУ ДАНАС МЕДИЈИ У знатном сегменту наших медија на делу је опасан процес идиотизације. Квари се ментално здравље народа и успоставља систем вредности који с хоризонта потискује основне значајке аутентичног духовног стваралаштва. Нема друге него да се према медијима који пружају гостопримство друштвеним паразитима и
личностима без дела, криминалцима, произвођачима псеудовредности и особама чији је живот у потпуном несагласју с темељним циљевима друштва, крене инструментима пореске политике (Политика, 15.новембар). Др Миливоје Павловић, професор Факултета за културу и медије Београд
ИНФО.
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 3
Данас и сутра
Проф. др Снежана Богосављевић Бошковић
КАД МИНИСТАРКА (СА)ЧУВА СТАДО Пише Брана Филиповић
ВЕСТ, ОВАКО ГЛАСИ, информација која није обишла ни Србију, ни свет, а требало је...Министарство пољопривреде и заштите животне средине поклонило је Данчету Крстићу, пољопривреднику из Штитарца и самохраном родитељу, камион пун сточне хране, којом ће током зиме прехрани стоку. Када су му временске неприлике, најпре суша, потом поплава, уништиле летину, Данче је одлучио да се за помоћ обрати Министарству пољопривреде. Њихова реакција била је брза и на кућни праг, пре снеггова и љутих мразева, стигао је камион пун балиране детелине и џакова сточне хране. -Имам 20, али планирам да троструко повећам број оваца и плански кренем у сточарску производњу. Обраћао сам се прво општини, али они нису били у могућности да помогну, па сам решио да се пишем Министарству пољопривреде, министарки др Снежани Богосављевић Бошковић. Брзо је реаговала, моје стадо може да
презими. Тренутно имам 20, али планираам да троструко увећам број оваца и кренем у робну сточарску производњу. Воду за пиће довозим из суседног села или из града, а за стоку се зими снабдевам на оближњој реици. Кад су суше одлазим чак до Тимока. И пут нам је у лошем стању – каже Крстић чије домаћинство чине остарела мајкА и ћерка, ученица седмог разреда основне школе. Крстић је, у својој кући, подно Старе планине, о плановима за унапређење производње разговарао са саветником у Министарству пољопривреде, Слободаном Вукосављевићем. x xxxxxxxxxxxx
КО СЕ ЈОШ СЕЋА СЕЉАКА ИЗ ШТИТАРЦА? Ова лепа, несвакидашња вест, нажалост, није стигла до националних медија (бар ми нисмо
ЂОКИЋ: СИРОМАШНИ “ДОБРИМ ДЕЛОМ” У БУЏЕТУ
-Данас, када су пензије и плате мале и недовољне, наредне године посветићемо пуну пажњу социјално најугороженијим суграђанима. Почели смо да ис т р ажив а њемо миш љња грађана о најважнијим инфраструктурним проблемима, како бисмо што више Књажевчана укључили у доношење одлука о утрошку буџетских пара. Подсећања ради, наши буџети у претходним годинама били су развојни. Трудићемо се да
грађанима помогнемо посредством директних и индиректних давања. На тај начин, кроз четворогодишњи период, дотакли бисмо се и инфарструктуре, пољопривреде, културе, здравства, као и социјалне политике. речју, добрим делом буџта солидарисаћемо се са најугроженијим суграђанима – изјавио је, наговештавајући буџет за 2016. годину, председник Општине Књажевац, Милан Ђокић.
приметили), а заслужује да буде у ударним терминима, рецимо националних телевизија. Сирмашан сељак, и још самохрани отац малолетне девојчице, из неког забитог и беспутног Штитарца у књажевачком крају, писао је, ето, министарки Снежани Богосављевић и она је, и њена одгворна служба, одлучно показала - како се разговара са народом. Данче Крстић није могао тако лако да допре до локалних власти, али је смогао храбрости да пресавије папир и пошаље га директно у Владу Србије. Одгвор је био више него изненађујући: стигао је камион пун сточне кране. Министарка је без административних и чиновничких заврзлама реаговала како би то учинио свако добронамеран и одговоран, па и не био на положају. А могла је да прећути, да се “вади” на мали милион пречих обавеза, да Данчета, како то неке њене колеге и те како раде, упути на локални ниво. Имала је професорка Богосављевић осећај човечности и хуманости, имала је и више од многих њених колега – струку која се ослања на село и сељака (мада их је већина потекла са села), знала је шта је и имати и немати. Неки исполитизовани моћници ових дана покушавају да смемне министарку Богосављевић, захтевају њенну оставку. Она не хаје, она је угледни професор, један од најпризнатијих у Војводини и Србији; она се, за разлику не само свих њих, сетила и Данчета из неке тамо планинске вукозабити, сетила се да је сиротињи на селу најтежа зима. Она је, зима, у тим крајевима често и сурова, и без довољно намирница и за људе и за стоку. А министрака је сачувала, не само као брижни пастир, него и као узорни српски домаћин, једно мало а велико стадо у леденој планини. Министарко, хвала ти у име
Данчете, његове мајке и ћерке, у име целог Штитарца, у име свих добрих и племенитих, и не оних који и не коракну од својих удобних фотеља и политичког маркетинга, од заљубљености у власт и понизно полтронство режиму. И то из сувих интереса, и ничег осталог. Дај Боже да овим примером крену и остали министри, и цела Влада, и да се управо тако, на тај начин, приближе народу. Јер, истом том народу је и превише њихових славопојки и празних прича и обећања са ТВ екрана. Нека најодговорнији стану пред камере и говоре истину и на делу покажу своје идеје, своју снагу ума и честитости; тек онда неће бити ни места за ријалити глупости и којеккве вашарије. Овој земљи, и овом народу, требају чисти и здрави функционери и руководиоци, стручњаци, радници и сељаци, а не политканти и преверанти. Србији насушно треба Снежана Богосављевић, и, можда исто толико, Крстићи из Штитарца. А вредна је и недавна изјава председника Општине Књажевац Милана Ђокића о неопходности да се у наредном буџету планира новац за сиромашне грађане. Није то ништа епохално, и у осталим општинама планирају буџетске фондове солидарнсоти, али је најважније да ће то “књажевачки књаз” сигурно спровести у дело. Јер, судећи по досадашњој пракси, општина колико год може више улаже у инфраструктуру и стандард становништва. Недавно је у Бучју, примерице, са страним дародавцем поклоњено 20.000 садноца воћа. И још је сличних примера; народу у Минићеву служиће и нова машина за отклањање снега и осношење отпада, тек асфалт на путевима и улицама. Управо такво посвећивање је, и данас, и још више сутра, преко потребно.
КУЛТУРА
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 4
Мемоарско завештење Симе Жикића
ТАКО ЈЕ ГОВОРИО, И ЖИВЕО, КЊАЖЕВАЧКИ ПРОТА
Народна библиотека ‘’Његош’’ представила је књигу ‘’Моји мемоари’’ Симе Жикића, 7. у едицији ‘’Завештање’’. Публици, у којој су били и потомци књажевачког проте, о аутору и књизи говорили су историчар књижевности проф.др Горан Максимовић и директорка Библиотеке ВладанаСтојадиновић. Мемоари Симе Жикића својеврсна су синтеза свега што је Народна библиотека ‘’Његош’’ у претходних шест књига књажевачког проте објавила у едицији ‘’Завештање’’ и велико сведочанство о догађајима и људима од средине XИX до средине XX века. -Ово је велика, драгоцена књига, препуна података, грађе, сведочења, описа путовања, књига, која је изазов за читање, тумачење; доноси низ података за историју српске књижевности и историју српског народа, културе, уметности. Српски народ има доста заборављених писаца и важних
личности из своје историје. Некако -Ова књига представља завичајно смо немарни, заборављамо тако важне благо. Од тренутка када смо почели личности. Пример Народне библиоте- да радимо на њенојк садржини до изке ‘’Његош’’ добар је показатељ како ласка из штампе, протекло је годину се из наши великани могу вратити и по. Био је то велики посао – истакла савременој публици и савременој на- је директорка Библиотеке, Владана уци - сматра историчар књижевности, Стојадиновић. професор др Горан Максимовић Промоцији сваке од Жикиђевих Књига садржи три дела Жикићевих књига присуствовала је његова поромемоара: протин дневник током дица. Тако је било и на представљању школовања у царској Русији и две по- “Мемоара”. Расути по Србији и свету, сви етске збирке, писане у младости. они, богату заоставштину уметнички
ПОСЛЕ КЊАЖЕВЦА, И У ЗАЈЕЧАРУ ИЗЛОЖБА „ИЗ ДУШЕ“ ЗОРИЦЕ ЦВЕТКОВИЋ
надареног претка, годинама су чували као највећу драгоценост, дочекавши да се појави пред читаоцима. -Ја сам без текста, као да је ово неки сан...И размишљам колико би наш деда био пресрећан да је макар делић овога доживео. Он је покушавао да бар неки део своје грађе одштампа, али није било пара. Деда је био пензионер, није имао довољно пара, а ни неког пренумеранта или добротвора да помоне издавање публикације- испричала је Олга Вуковић, унука Симе Жикића. -Писаћу слободно, непристрасно, желећи да на тај начин оставим траг о свом животу, по чему би моји потомци могли да знају како сам мислио, радио... Тако је говорио књажевачки прота. Пола века након његове смрти, сведоци смо, чуло се на промоцији, да је на овим просторима живео човек многоструких талената, вредан помињања и памћења.
Дела Народног музеја из Београда у нашој улици
ИКОНЕ СУ ЊЕНА ВЕЛИКА ЉУБАВ ГАЛЕРИЈА НА
Причешће апостола, Благовести, Великомученик Димитрије... само су неке од 26 икона, које је Зорица Цветковић после Књажевца изложила у галерији Историјског архива „Тимочка крајина“ у Зајечару. Љубитељи уметности у великој галерији Дома kултуре у граду на Сврљишком и Трговишком Тимоку, у уметнинама су уживали од 19-ог до 29-ог октобра. Деветнаестог новембарског дана, њена изложба отворена је у граду под Краљевицом, а може се разгледати до 14. децембра. На отварању поставке у
Зајечару говорили су Велибор Тодоров, директор Историјског архива „Тимочка крајина“, историчар уметности, Милица Михајловић и ауторка. Свечаност су уприличили хор Источно црквеног појења Св. Никодим Тисмански. Иконе уља на платну, дрвету и медијапану, Зорица је стварала пуне две деценије. До сада је урадила 50 икона. Самоуки иконописац, рођена је 1970. године.Учитељица је у школи у Минићеву, где живи и ствара. Иконе су њена велика љубав. Учествовала је на групним изложбама у Књажевцу,
Зајечару и Рачи Крагујевачкој. Њена дела налазе се у неколико цркава у Тимочкој крајини.Зоричине иконе красе и зидове установа у Србији, пословних и приватних збирки у Швајцарској, Сједињеним Америчким Државама, Бугарској. -Подржавајући византијски начин сликања, уметница оживљава неке од најпознатијих икона и фресака из српских средњевековних манастира, усвајајући традицију на свој начин, дајући лични печат свакој од њих. Византоијско-фреско сликарство сведеном палетом достиже у саме врхове узвишеног. Уметница својом уметничком визијом дочарава и обогаћује ликове на својим иконама и фрескама, сликајући у техници уља на платну и уљем на дрвету, одступајући од класичних иконописаца и сликања са јајчаним везивом на дасци служећи се сакралним и симболичким формама и мистичним бојама, слика оно за шта сматра да припада царству духа. За њу је телесно пролазно, док је права суштина узвишеног у духовно- записала је, у каталогу који прати изложбу под називом „Из душе“ Милица Михајловић, историчар уметности. Весна Рајковић
ФАСАДАМА
У Завичајном музеју у Књажевцу, 27. новембра, отворена је изложбе “Арт тур” Народног музеја у Београду. Изложба представља избор репродукција неких од најзначајних дела из збирки стране и домаће уметности. Премијерно је приказана 2011. године на улицама Београда када је центар града претворен у несвакидашњу галерију под ведрим небом. Изложба је реализована уз подршку Хјулит-Пакард-а, Теленор-а и Градске општине Стари град, а под покровитељством кнегиње Јелисавете Карађорђевић. Након приказивања у неколико градова Србије изложба ће у наредна два месеца, после Књажевца, краситии градске фасаде школа и установа културе са намером да се случајни пролазници упознају са богатим колекцијама Народног музеја и приближе актуелним музејским поставкама. Завичајни музеј Књажевац приредиће стручно вођење и тумачење изложених дела за заинтересоване суграђане. (Н.К.Н.)
ОГЛЕДАЛО
СТР. 5
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Општина Књажевац предала Месној заједници у Кални нову зграду здравствене станице
ВЕЛИКИ ДАН ЗА КАЛНУ И ЗДРАВСТВО СРБИЈЕ -Преостаје још да се нови директор Здравственог центра др Ивица Ракић уозбиљи и оберучке прихвати сарадњу и помогне месној заједници у што бржем опремању и почетку рада здравстеве станице. Несхватљиво је да се не нађе времена за један овакав догађај. Објашњење не постоји. Неопходно је
да се обавести Министарство здравља и да се одлучно крене у посао. Овакав објекат не сме ни дан да чека усељење лекара, јер реч је о несушној потреби грађана, а потом и о већ уложеном народном новцу – реклу су нам окупљени мештани који су спонтаним аплаузом поздравили примопредају кључева.
ГДЕ ЈЕ ДР РАКИЋ? Бранислав Денчић, свештеник Синиша Ђорђевић и Милан Ђокић Кална је, 27. новембра, добила велику, „да је здарвствени центар и велико дело савремену зграду Здравствене станице одогворних у општини, али није добро каквом се могу подичити и наши највећи што нас је све мање“. градови. Из руку председника Општи-Од 1. децембра имаћемо и апотеку, не Милана Ђокића кључеве је примио верујем да ће људи из Здравственог председик Савета Месне заједнице Кал- центра Књажевац схватити озбиљност не, Милош Жикић. пројекта. Јер, овакву зграду са три стана -Ово је велики дан за Калну, али и за лекара, медицинску сестру и возача, за здравство Књажевца и Србије. Око са осталим садржајима, не верујем да 2000 квадрата корисног простора и има негде у Србији. Народ је дошао, сви врхунски архтитектонски постављено су свесни значаја и неопходности поновздање могло би да буде на понос и на- ног доласка лекара у наше мало велико шим најурбанијим животним срединама. место – каже пензионисан наставник Предајемо и решење о урбанистичкој Брансилав Денчић. дозволи. То што смо, по други пут, званичМилош Жикић, председник Месне но обавештени да нико из Здравственог заједнице није крио задовољство: центра „због раније испланираних оба-Чекамо лекара као озебло сунце. веза“ не може да дође на примопредају Цело Кална је захвална, као и доктор објекта, није разлог да се овај тренутак Насер, наш некадашњи суграђанин и не уприличи како ваља. Ми смо уз овај лекар; и он може да потврди колико народ, што и данас показујемо. Са нама смо срећни... -Познајем ове људе у душу. Целих 14 је и легенда здравства у Кални др Насер, непоновљиви лекар и хуманисти и зато гоидна лечио сам их, делио и добро и му се, за све што је учинио за грађане, мање добро са сваким човеком. Они од срца захваљујемо – рекао је Милан ме и данас поштују, и зато верујем да Ђокић, председник Општине Књажевац ће будући колега наићи на апсолутно напомињући да ће са НИС-ом бити ре- разумевање и подршку. Предложио шено и отварање бензинске пупмпе. бих властима да нови лекар и особље – Руски власник даје пумпу на имају бар 20 одсто већу плату од градске коришћење од пет година, ми жели- зараде – подсетио је пензионисани др мо да је откупимо или да нам је трајно Насер и биши директор књажевачког дају. Ускоро ћемо поново имати и Здравственог центра. земљорадничку задругу, а што се тиче Здање је започето пре три, четири бесплатног превоза имамо два решења: године кад је Милан Ђокић био државили ћемо укључити већи аутобус или ни секретар у НИП-у. Држава је тад два мини-буса, додао је Ђокић. издвојила 50, а Општина десет милиона Свештеник Синиша Ђорђевић је, у динара за изградњу лепе, простране, разговору са мештанима, напоменуо домаћинске здравствене куће.
На промоцији нове зграде Здравствене станице у Кални, мимо обичаја и сваке здраве логике, није било руководства Здравственог центра Књажевац. Др Ивица Ракић, в.д. директор, два пута је уредно позиван од организатора мале свечаности (примопредаја кљуечева), али се није одазвао. Имао је наводно преча посла. Свакоме је било познато да је одбијање позива друге природе и да др Ракић, намерно или случајно, полако политизује и тако једну посве корисну акцију. Ако је неко, а тај неко је нико други до општина, умео да издвоји средства и да са државом изгради велики, функционалан, по свему савремен објекат, са одајама за све најнеопходније службе која увелико превазилазе сваку амбуланту, онда је и његово величанство в.д. директор сам или са сарадницама, могао да дође и прихвати део одговорности. Јер, без Здравственог центра (ЗЦ) немогуће је опремити и довести лекаре и особље у здравствени дом који је више него неопходан мештанима Калне и околине. Видело се да постоје неспоразуми на релацији општина – ЗЦ, и да је реч о игри нерава и политиканству које ничему не води. Онај ко не схвата да је здравље народа апослутно на првом месту, па све онда остало, тај не би ни требало да буде тамо где јесте. Од з аче тка напредњачке организације у Књажевцу не штима много тога. Да је добро не би недавно променили повереника. Нови шеф СНС-а, евидентно је, није се најбоље снашао, он, очигледно је, не може да утиче на свог изабраника у ЗЦ како би ближе сарађивао са актуелном влашћу.
Свиђали се неком ова политичка опција у општинској кући или не, представници „Књаза“ и осталих партија у коалицији – и напредују, и раде у интересу грађана. Уколико би њихову активност поредили рецимо са напредњачком у сусредном Зајечару, или Бору – тек тад би видели колико је разлика у свим областима живота и рада. У Књажевцу не може да се деси да просветари протестују испред општинске зграде или да васпитачице месецима не примају плату, или да, као у Бору, ЈП Топлана дугује 1,4 милијарде динара. Књажевац је мања, сиромашнија општина од две споменуте, али је, посебно по добијању европских пројеката, надмашила и неупоредиво развијеније локалне самоуправе. Бор који се хвали туристичким потенцијалима, није, примерице, учинио ни десет одсто у промоцији својих дестинација колико Књажевац, мада је буџет двоструко, па и више већи. А то што др Ракић, иако тек засео у фотељу, званично дописује „да је раније планирао преча посла“ помало је наивно и неуверљиво и – само је потврда да је он „нешто друго“ и да, чини се, није дорастао функцији. Зато га треба мењати, и то што пре, то – и за њега – боље. Уколико државни секретар проф. др Берислав Векић (Ракић се на њега раније позивао) није упознат са овом причом треба га најхитније обавестити, како би бар Кална била спокојнија и са здравственом заштитом какву заслужује. И ако би се испоштовале речи проф. Векића на недавном скупу у ПКС да нам је у локалном здравству „најважнија дициплина и домаћинско пословање“. (Б.Ф.)
ЗАПИС
СТР. 6
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Љибинка и Љубинко Томић из Минићева 52 године у „златном браку“ и уз – најлепши српски вез
У МИНИЋЕВУ ЦВЕТАЈУ КОСОВСКИ БОЖУРИ
-Од када знам за себе,а имам 70 година, бавим се везењем и хеклањем. У браку сам са мојим Љубинком 52 златне године, ни један дан, чини ми се, није прошао без везења. Ове булке имају више од 30, а косвски божури су наслеђени од моје баке, потичу од пре 100 и више година, смао сам их мало допунила. Данима бдим над хаклњамем и везенмјем, ове „анђеле“ радила сам десет дана и ноћи. Останем често до зоре. Деца оду у дискоклуб и дођу око три изјутра, а ја седим и везем, ни да дременем.У пола осам сам у Зајечару, на послу.Тако годинама и деценијама. Највише в олим на ш српски, косовски вез. Не трошим лекове, опуштам се уз свилени конац и моје оригиналне „мустре“. Овако тијано беседи Љубинка Томић из Минићев а показући своје вредне и драгоцене рукотворине којима се не зна број. Она
„трукује“ као да је девојчица, а собе се пуне лепотом од које уситину застаје дах. Не можемо поглед да склонимо са јелека, вечерњих хаљина са ружама и зеленим као Стара планина у лето гранчицама и бојама које пламте, цветовима који као да су сад „убрани“ и анђелима што лете директно у васиону. Овековечен је цео један живот на чипкастим и као снег белим платнима. Прекривени су кревети и фотеље, подоови, зидови, све шљашти у бојама цветних вртова и мајског бујања природе. -Док сам данас пекао ракију она је хеклала, хеклала од ране зоре... Не могу ништа да јој замерим, покаткад застанем и дуго разгледам сваки детаљ. Некако је и мени „ручни рад“ ушао у крв. Има ту детаља који враћају у родни ужички крај, у момачке дане кад смо за Ђурђевдан секли селен и китали девојачке капије. Видим, срећна је уз своје разнобојне везове, па нека тако и остане док има
упорности и воље... – одсечно говори с погледом пуним ведрине Љубинко, пет година старији од Љубинке. Поносна на својих двојицу синова, на вечитог српског војника Љубинка, на дом и своје, како да не, уметничко дело, исприча и догодовштину из своје некда друге куће, трговине „22. децембар“. Пре ове октобарске револуције Крагујевчани су, у центру Зајечара, имали велику модну кућу где је Љубинка приљежно радила не знајући за одмор. -Долази јендог дана контролор из Крагујевца по имену Томислав Николић. Био је признат по томе што ништа није препуштао случају, нити је одобравао намерну грешку, тек, не дај Боже, финансијси пропуст. Чим уђе на врата, одмах се са свима поздрави и гласно рече: -То што Буба ради, мислећи на мене, нема потребе да проверавам, она не може да погреши, нити било шта лоше да учини. А ви остали, под моју команду. Ето, шта је живот, сад је он председник Републике, ја сам у пензији са својим везовима, свако на своју страну. А мило ми је било и онда и сад што сам
имала толиког поверења од шефова, не само од Томилсава... -Она је мозак за математику и естетику – придодаде Љубинко и оде да провери је ли протекао казан. Љу бинка, од миља Буба, скокну у другу собу, донесе нове и велике везове, послужи госте и „прекори“ Љубинка што неће да се фотографише; јесте га ударило дрво док је ложио ватру у лампеку и мало нагдило лице, али шта то мари, „неће ваљда на изложбу ићи“. Ех, људи, добар је он његовој уметници, кажу Минићевци, као хлеб. И дугог века ће, уз пуни српски вез и косовске божуре, у слози и љубави, ширити доброту надалеко познатог српског домаћина. - Браћо моја, душа ме боли за Косовом и Метохијом, за Грачаницом, Газиместаном, Пећком патријаршијом... Шта могу, „засадићу“ на мојим платнима још пуно јарко црвених божура – поручи Љубинка и дозва Љубинка да настави причу из доба кад је био војно лице, и кад је „свим срцем и снагом јуначком служио отаџбини“. Б.Ф.
ЗАПИС
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 7
Свечаност у Минићеву
ВРАЋАЈУ СТАРИ СЈАЈ КРАЉЕВОЈ ВАРОШИ Месна заједница у Минићеву, 23. новембра, добила је трактор марке Солис за изношење смећа и чишчење снега, дар Општине Књажевац, како би ова стара српска варош, некадашње Краљево село, вратило стари сјај једног од најлепших српских насеља. Вредност већа од пола милиона динара није толико значајна колико воља да се крене путем напретка и бољег живота свих мештана Минићева. -Ово је једна од најуспешнијих месних заједница у Тимочкој крајини. Улажемо у инфраструктуру, крећемо са асфалтирањем пута до сеоског гробља, уређујемо и просецамо улице. Трактор је само припрема за спреман дочек зиме и снега, јер улице и тротоари не смеју да буду затрпани и неочишћени. Све је то у корист грађана који заслужују боље услове живота. Овде су прави српски домаћини, спремни да од једног направе два динара, сложни су и вредни - рекао је Милан Ђокић, председник Општине Књажевац. Славољуб Милановић Барбул није крио задовољство. Организована је и скромна свечаност. Милану Ђокићу је уручена графика „Књаз Милош у Гургусовцу“, асоцијација на лидера Покрета „Књаз“, што је прихваћено са задовољством. У другом крају Минићева, код некадашњег аеродрома, огромни багер је пробијао улицу склањајући брда земље. Нови пут ће проћи поред куће Владе Илића, радника на железници у Зајечару, чувеног механичара и конструктора старих руских џипова и трактора. -Кад овде прође асфалт, спремам
свечани ручак са најбољом музиком у крају. Нисмо далеко од главног асфалта, али добар пут уз кућу је невиђена благодет. Свестан сам значаја и зато захваљујем општини и руководству наше Месне заједнице. Минићево добија ново лице и то свако добронамеран може да види. Верујем да ћемо већ идуће године добити нове, широке и асфалтиране улице и путеве. Ради се на све стране, не верујем да је у другим местима такав и толики градитељски замах – наглашава Илић показујући велику кућу направљено од најквалитетнијег дрвета
у препознатљивом српском стилу. После смо, у главној варошком угоститељском објекту, чули да „нису наши стари тек тако посебно волели назив „Краљево село“, што ће рећи да је велико, чисто, лепо и богато“. Уколико на пролеће, дознајемо, никне и фабрички погон – о чему се не само прича, него се на томе свакодневно ради – Минићево ће постати не мала, него повећа варош с готово свим градским обележјима. У то је уверено и актуелно општинско руководство. (Б.Ф.)
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТАНОВНИШТВO И НАСЕЉА СТАРОГ ГУРГУСОВЦА - КЊАЖЕВЦА ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1834. ГОДИНЕ ДО КРАЈА 19. ВЕКА (Тимочка крајина у 19. веку, Зборник радова Књажевац, Видосава Стојанчевић, 1988.)
ЗАЈЕЧАР ЈЕ САСВИМ ДРУГАЧИЈИ ОД ГУРГУСОВЦА Етно-демографска кретања и традиционална културна обележја
(Наставак из прошлог броја) - Као што се види из наведених података пописа »попаше « из 1834. године, 3ајечар је био само једно нешто веће село и његову економску основу представљала је сточарска привреда, углавном га- јење ситне стоке. У односу на 3ајечар у то време, види се да је знатно урбано развијенији затечен Гургусовац у време ослобођења од Турака, са малом, тек основаном паланачком чаршијом, где су настањени »варошани« занатско-трговачког слоја, са знатним делом пољопривредног и мешовитоr занатско-пољопривредног популаци- оног слоја. У погледу етничке структуре, судећи по елементима патронимике и ономастичким подацима из горе наведеног поiтиса »попаше «; За- ечар је сасвим другачије структуре од Гургусовца. Док је у Гурrу- совцу основу чинило досељеничко и малобројно стариначко и старије досељеничко околно сеоско гургусовачко становништво, дотле је За- јечар имао влашkо - шопску и мањим делом досељеничку бугарску популацију, са изразитим слојем старијег српско-влашко-шопског становништва, углавном сточара. У даљем развитку знатно ће се ме- њати етно-демографска основа Гургусовца, будућег Књажевца, која ће добити претежно српска етничка и културна обележј а, док ће Зајечар у процесу урбанизације до краја прве половине 19. века остати са сложеном етничком основом, у којој ће преовлађивати српско и влашкошопско становништво, са снажним утицајима српске културне традиције. У првој и другој години по ослобођењу и успостављању српске управе у Србији, као што се види, гургусовачка сеоска насеља нису била развијена. Преовлађивала су, као већа насеља, она са 70-80 кућа (само два насеља, Горња Каменица и Доња Каменица, Нови Хан), и са 50-60 кућа (три насеља) док су остало била мања села, са 10-30 и 20 до 40 кућа. Најмањa су насеља имала 3-7 кућа (Шарба- новац, Видојевци и Градиште). Нека од села
Дар Месне заједнице Минићево Милан Ђокић са графиком “Књаз у Гургусовцу” нису била уписана као двојна насења (Горња и Доња), као на пр. Корита (нису још имала назив Долња, у 1833. rодини), била су једно насеље. Ако се поре- ске главе рачунају као ожењена лица, онда би се могло рећи да је у неким селима овај однос броја жењеник односно броја породица, према број у кућа, знатно варирао : у Алдинцима, Дејановцу, Извору, Каменици Горњој и Доњој, Мучибаби, Орешцу, Селачки, више жење- них глава живело је у једној кући, односно у овим селима су биле развијеније породичне задруrе, док су у осталим селима преовла- ђивале инокосне, раслојене породичне заједнице, индивидуална дома- ћинства, а понегде чак и дефицитарне, непотпуне породице (удови- чке, самачке), домаћинства. Према наведеним подацима, види се да већ у прве две године по ослобођењу долази до знатног демографског комешања и- раслојавања околног сеоског становништва у кретањима ка вароши Гургусовцу и у локалним помештањима из виших у нижа села, ближе ионако већ оскудним и неразвиј еним комуникациј ама у овом пограничном делу тек обновњене Србије.У овим процесима динамичних
кретања нека су се насеља чак и више развила, тако да су нпр. од ранијег старог села поста ала и два насеља истог назива (Гор. и Доње), а нека су се тек оснивала. Несумњиво је да ови први порески пописи нису могли да пруже праву демографску слику гургусовачке нахије, јер становништво није било у целини пописано, већ само део мушке популације по сваком домаћинству, док је женска популација тек од 1834. године била пописивана сумарно, у укупном збиру по сваком насељу. Уз то је, како се види из пописа 1833. године, било доста »сакривених глава « пореских и арачких, услед великог сиромаштва тамошњег сеоског живља, које је страдало у последњим ратовима за ослобођење, од првог и другог устанка, па све до буна и покрета после 1815. године до 1833: Ако се упореде популационе категорије сеоског становништва, могло би се претпоставити да је, према пореским и ванпореским кла- сама мушког дела популације, неодраслог становништва од 1-3 године старости у неким селима било више (у Ргошту, Орешцу, Мучибаби, Кренти, Црвењу,
Каменици), док је у некима било мање подмлатка (на пр. село Жлне, Папратна и још нека).То значи да су нека од наведених села, као и друга, имала знатну стопу природног прираш- таја, док су у неким од наведених села, као и у још других неколико, стопе природног прираштај а биле знатно ниже. На овај начин ови порески пописи из 1833. и 1834. године могли би се сматрати и првим демографским пописним статистикама, у којима се могу уочити основни елементи демографског развоја гургусовачких села у првим годинама живота у новим условима слободног националног развитка у годинама после 1833. године, до краја прве половине 19. века. Економско залеђе Гургусовца представљала су села капетаније заглавске и тимочке, са њиховом сточарскоратарском производњом, ексте- нзивном пољопривредом и интензивним сточарством, које је почивало претежно на raj ењу ситне стоке. У првом пореском попису нахије гургусовачке из 1833. године укупан привредни потенцијал изражен је у сумарном збиру плаћене порезе и арача по »митровском« и >ђурђевском порезу «. Тако је »митровска пореза « нахије гургусова- чке 1833. године износила суму од 49572 rроша. Каква је била економска структура насеља нахије гурrусовачке у 1834. години може се сазнати нешто више из података пописа становништва исте године, кој им је било обухваћено подручје »при- појених нахија«. Према овом попису, »Главна сума «, укупна имо вина становника (8040) у укупно 1375 домова, са 1426,25 »пореских глава«, износила је у капетанији заглавској у »имању«: 3762,5 »плугова орања« (зиратне земље), 3484 коса ливада и пасишта,6589 мотика винограда, без стабала шљива, као извозног артикла и основне воћне културе у црноречком крају, која је подлеrала порезу због извоза у Турску (највише у Босну). Како је ово »имање« било распоређено по домовима, односно породицама у сваком од села за rлавске капетаније, може се прочитати у следећем броју.
ЗДРАВСТВО
СТР. 9
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Пројектом “Здрава иницијатива” до оздрављења здравства
КЊАЖЕВАЧКИ ДОМ ЗДРАВЉА У ВРХУ БЛОКИРАНИХ Дугови болница, домова здравља и апотека гурају цело здравство у блокаду
Потраживања веледрогерија према здравственим установама у Србији од маја се сваког месеца увећавају за 250 милиона динара и достигла су износ од 10,6 милијарди динара од чега је 3 милијарде већ доспело на наплату. Због евидентног проблема у сервисирању обавеза биће неопходно што пре осмислити нови модел функционисања и финансирања здравственог система како би биле избегнуте негативне последице по здравствену заштиту грађана, оцењено је на округлом столу „Јавно приватни дијалог за одрживо здравство“, који су данас организовали Привредна комора Србије и НАЛЕД. На скупу у ПКС истакнуто је да процес децентрализације започет 2007. преношењем оснивачких права над домовима здравља, апотекарским установама и заводима за јавно здравље на локалне самоуправе није дао очекиване ефекте јер нису решени системски проблеми који генеришу нове дугове. Градови и општине са повећањем надлежности нису добили довољно средстава са републичког нивоа. – Исплата дуга од 5 милијарди динара који је 2012. претворен у јавни дуг завршава се ове године, али су у међувремену настала нова потраживања и то ствара велике проблеме привреди која послује у сектору
здравства. Такође, од 346 здравствених установа примарне заштите, 129 је у финансијским тешкоћама и следеће године ће њихов број наставити да расте. Евидентно је да ће проблем бити све већи како време одмиче и због тога су Привредна комора на челу са Групацијом веледрогерија и НАЛЕД одлучили да покрену програм „Здрава иницијатива“ који би укључио све заинтересоване стране – државу, локалне самоуправе, ресорне институције, здравствене установе, привреду и грађане – како бисмо отвореним дијалогом дошли до квалитетних решења – изјавио је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж. Идеја НАЛЕД-а и ПКС-а јесте да Влада Србије и цивилни сектор формирају радно тело у оквиру којег ће кључни актери у сектору здравства осмислити програм мера за успостављање одрживог здравственог система, као и акциони план за реализацију. Основа за израду програма биће прво свеобухватно истраживање о стању здравствене заштите у 105 градова и општина, које је спровео НАЛЕД у сарадњи са ПКС.– Резултати су показали да локалне самоуправе у просеку за здравство издвајају 0,8% буџета што је 10 пута мање у односу на општине у Европској унији. Тим новцем требало
би да покрију трошкове ангажовања додатног медицинског особља, додатну опрему и сервисирање, инвестиционо и техничко одржавање док апотекарске установе са постојећим системом маржи не могу да покрију ни своје трошкове па ни да се носе са конкуренцијом. Општине желе да учествују у сагледавању потреба пацијената, али им је потребна подршка и помоћ, као и да буду укључени у планирање ресурса – рекла је председница Извршног одбора НАЛЕД-а Весна Живковић и додала да је неодрживи здравствени систем у претходној деценији угасио 10.000 радних места код произвођача и дистрибутера лекова. У истраживању се наводи да пад цене лекова од 17% у последње три године није имао никаквог утицаја на смањење трошкова и дуговања здравствених установа. Уз то, подаци потврђују да највише проблема са дуговима имају установе у развијеним општинама што све заједно указује на проблем нерационалне расподеле средстава и потребу јачања контроле трошења новца. Представници локалних самоуправа истакли су у истраживању да је у решавању проблема неопходно почети од измене регулативе – закона о
здравственој заштити, здравственом осигурању, финансирању локалних самоуправа и јавним набавкама, као и Правилника о уговарању здравствене заштите са РФЗО, који не дозвољава преусмеравање неутрошених средстава за друге намене, а за последицу има смањење трансфера из буџета Републичког фонда за здравствено осигурање у следећој години. Као највеће препреке у функционисању здравствене заштите истакнути су недостатак новца (80% одговора), мањак медицинског особља (50%), прописи (48%) и неповољна структура лекара (32%). Свих 37 апотекарских установа у Србији дугује веледрогеријама 2,4 милијарди динара од чега се највећи део (2,3 милијарде) потражује од 10 апотека. У блокади је тренутно 15 здравствених установа у износу од 645 милиона динара (Лесковац – 180.897.374,56; Ћуприја – 170.188.015,84; Књажевац – 117.382.764,23 …) и даље доспеће дуговања за лекове и медицинска средства, као и обавеза по пресудама наговештава продубљивање финансијских тешкоћа што прети да у блокаду повуче све карике у здравственом систему и озбиљно угрози пружање услуга грађанима, оцењено је у истраживању.
СЕЛО
СТР. 10
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ КЛИМЕ НА ПОЈАВУ ШТЕТОЧИНА И ОБОЉЕЊА
ВОЋЊАЦИ ЋЕ БИТИ УГРОЖЕНИ, СЕМ У ПЛАНСКИМ ПРЕДЕЛИМА
Према до сада урађеним студијама, у нашем региону се очекују миграције термофилних инсеката на подручја с вишом надморском висином и повећање броја њихових генерација. Такође, очекује се миграција ових врста према севернијим стаништима. Процене за период до 2055. године указују на миграције у правцу севера, и то од три до 11 степени географске ширине. Услед повећања температуре, у свим подручјима доћи ће до промена присуства штеточина и обољењач што ће утицати на све јаре и озиме усеве. Такође ће доћи и до промена у обрасцима падавина, при чему ће осетљивост на штеточине (термофилне инсекте) нарочито порасти. Угроженост конкретних усева у појединим деловима Србије зависиће од површине под одговарајућим културама у сваком појединачном региону, агротехнике и плодореда. Очекује се да ће посебно бити погођени кукуруз у Војводини и Мачви, шећерна репа у Војводини и на подручју Крушевца, воћњаци у Војводини и другим деловима Србије, осим планинских области, пише новосадски “Пољопривредник”. Стрна жита - Студије указују на то да би, осим утицаја уобичајених параметара температуре и влажности на појаву штеточина и обољења стрних жита, у обзир требало узети и ефекат озона и угљен-диоксида. Последица промене климе може бити доминација патогена којима су за развој потребне више температуре, односно оних који
су у стању да се боље прилагоде условима суше. Гљивице рода Септориа спп. су већ преузеле доминантну улогу и изазивају значајну штету. Шећерна репа - До 2030. године, уз претпостављене трендове температуре и падавина, производња шећерне репе се може суочити са све већим негативним ефектима напада штетних организама којима погодују топлији климатски услови. Спорост и дуготрајност процеса клијања може довести до веће учесталости напада ларви врсте Агриотес спп... Више температуре ће утицати и на бржу акумулацију топлоте потребну за појаву репине пипе. У условима одсуства падавина и високих температура у другом делу сезоне раста, репина коренова ваш и репин мољац могу изазвати значајну штету овом усеву...
Доћи ће пре свега до повећаног присуства пепелнице и пегавости лишћа шећерне репе. Обе гљивице су изузетно деструктивне и доводе до труљења корена. Кукуруз - До 2030. године очекује се умерено повећање учесталости појаве вектора фитоплазме цикада, лисних ваши, гљивица и кукурузне златице... Јабука - До 2030. године очекује се умерено повећање присуства јабукиног смотавца на целој територији земље, а не очекују се промене интензитета напада када је у питању чађава краставост... Винова лоза - У периоду до 2030. године требало би очекивати блаже смањење учесталости појаве пламењаче, као и умерено повећање присуства цикада и гриња, и то на
целој територији земље... Кромпир - Очекиване промене климе требало би да смање свеукупну осетљивост производње кромпира на заразу пламењачом, једним од најозбиљнијих обољења кромпира. Што се тиче кромпирове златице, у северној Србији се очекује блаже, а у остатку земље умерено повећање учесталости појаве, а од средине века може се очекивати већа учесталост појаве... Парадајз - У периоду до 2030. године очекује се смањена осетљивост на заразу пламењачом, мада ће се њена учесталост касније повећавати. Осим тога, могуће је благо повећање присуства црне пегавости у периоду до 2030. године, као и умерено до значајно повећање у периоду до 2050. године, уз приметне регионалне флуктуације... Паприка - У периоду до 2030. и 2050. године очекује се повећана осетљивост паприке на све значаније штеточине као што су кукурузни пламенац, кукурузна совица, ваши и трипс... Купус - Осетљивост на пламењачу требало би да у мањој или већој мери опадне током периода до 2050. године на читавој територији земље, а осетљивост на присуство купусне муве, беле купусне мушице и купусног мољца с временом би требало да расте уз значајне регионалне флуктуације... Црни лук - Предвиђа се да ће узрочници пламењаче и трипси бити најзначајнији штетни организми за црни лук...
ФАО помаже попалвом угрожена пољопривредна домаћинства
ВЕЛИКА ПОДРШКА МАЛИМ ПРОИЗВОЂАЧИМА За помоћ могу да конкуришу пољопривредна газдинства која су током прошле године претрпела штету од елементарних непогода. Рок за достављање пријава је 11. децембар, а детаљније информације пружиће председници месних заједница и представници локалне самоуправе
Организација за пољопривреду и храну Уједињених нација почела је другу фазу Програма помоћи пољопривредницима који су прошле године претрпели штету од елементарних непогода. Општина Књажевац је једна од седам локалних самоуправа на истоку Србије у којима се овај пројекат реализује. Са представницима сеоских месних заједница недавно
је одржан састанак на коме је саопштено да је рок за пријављивање домаћинстава 11. децембар. Програм вредан милион и по евра намењен је као помоћ малим пољопривредницима који су претрпели штету од прошлогодишњих елементарних непогода. Ово је друга фаза програма помоћи подручјима погођеним елементарним непогодама.У првој фази
било је обухваћено 30 општина, укупна вредност била је 30 милиона евра, од чега је 8 милиона било намењено малим пољопривредницима. -Европска унија препознала је потребу да помогне и сада, са још милион и по евра, помаже мале пољопривреднике. Договрили смо начин попуњавања пријава. Позив је отворен за мале произвођаче који се активно баве
пољопривредом - изјавио је Александар Ментов, менаџер Програма ФАО. Реч је о укупно 23 пакета помоћи који укључују семенски материјал, ђубриво, саднице, сточну храну, опрему, док пољопривредници сами одређују приоритете. Представници локалне самоуправе обићи ће наредних дана све сеоске месне заједнице и помоћи у попуњавању пријава. (К.И.)
ПРОЈЕКТИ
СТР. 11
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Пројекат: „Локални медији за права Рома“ Истраживање о приступу Ромкиња социоекономским правима
УДАЈУ СЕ СА 13,14 ГОДИНА Праxис је спровео истраживање које има за циљ да пружи информације о приступу Ромкиња социоекономским правима, као и да истражи какав је положај жена у односу на мушкарце у ромској заједници. Истраживање је урађено у оквиру пројекта „Правна помоћ и заговарање - приступ правима и борба против дискриминације Рома“, у сарадњи са Civil Rights Defendersom и уз финансијску помоћ Шведске агенције за међународну сарадњу. Истраживање је спроведено у периоду од фебруара до августа 2015. године, а анкетирано је укупно 100 Ромкиња и 100 Рома из десет општина са југа Србије: Алексинца, Прокупља, Бојника, Бора, Куршумлије, Лебана, Лесковца, Беле Паланке, Крушевца и Књажевца. Испитанице и испитаници имали су у просеку 37 година, а 78 одсто испитаних жена и мушкараца било је у брачној или ванбрачној заједници. Просечне године за ступање у прву брачну/ванбрачну заједницу показују значајне разлике између жена и
На свечаности у Минићеву: Мирјана Најда Јовановић за воланом новог трактора мушкараца. Анкетиране Ромкиње у просеку у прву брачну или ванбрачну заједницу ступају са свега 14.7 година, при чему треба имати у виду да су најмлађе испитанице које су ступиле у брачну/ванбрачну заједницу имале 13 година и да је то био случај у четири од десет општина.
Писмо из Здравственог центра
МАЛТЕТИРАЈУ МЕ ЈЕР САМ РОМКИЊА Синдикат запослених у здарвству и здравственој заштити Здарвственог центра у Књажевцу добио је писмо помоћне раднице Данијеле Радосављевић, запослене у ЗЦ, у којем она моли за помоћ и заштиту. Писмо је прослеђено и нашој Редакцији које објављујемо у скраћеној верзији. „Више п у т а о с е ти ла с ам нетрпељивост у мојој радној средини, у књажевачком Здравственом центру (радим као помоћни службеник) само зато што сам Ромкиња. Најновији пример је од 19. новембра када ми је др Омер отворио боловање, али ме је посла тога позвала главна сестра Јелена да хитно дођем у ЗЦ, где су ми поново мерили притисак пославши ме код интернисте, др Дарка Марковића који ме је прегледао и написао рецепте. Речено ми је да не пијем лекове др Омера, него само др
Марковића. Касније ми је нови шеф техничке службе запретио да ћу, уколико он остане не том радном месту, ваљда по казни, чистити круг. Знам да све то није по закону, али јесте припрема да ми дају отказ. Схватила сам да се иживљавају. Било је ту још неких непријатних детаља...“ Због свега овога молим свој синдикат, Синдикат у здравству и здравственој заштити ЗЦ да ме заштити, јер више не могу да поднесем толико малтретирање. И здравље ми се погоршава. Ако се нисам тог дана јавила да сам отворила боловање, учинила бих то сутрадан, и зашто онда да се праве проблеми: Уосталом, ово није први пут да се према мени овако и слично поступа, али сама сама крива – ћутала сам чекајући више разумевања. С поштовањем, Данијела Радосављевић
Према резултатима истраживања, Ромкиње у 79 одсто случајева поседују здравствену књижицу, тек 40 одсто остварује право на социјалну заштиту, 35 одсто зарађује обављајући углавом сезонске послове, док је свега 30 одсто испитаница завршило основну школу. Што се тиче услова у којима живе, 92 одсто испитаница је потврдило да живе у трошним објектима од цигле, а 45 одсто да објекат у коме живе који није прикључен на канализациону мрежу. Одговори на анкете обојени су патријархалним ставовима и испитаника и испитаница, посебно у делу који се односи на улогу жене у породици. „Школовање је више важно за мушкарце јер они треба да зараде, а за жене није, јер за њих није рад, него да буду у кући са децом и обављају кућне послове.“ (М., 1986, Бор) Осим тога, показало се да испитанице најчешће не знају да препознају дискриминацију, чак ни онда када је она директна, а нарочито када је реч о прикривеном облику дискриминације. У случајевима када је препознају, недостаје знање о механизмима заштите. „Када се обратим центру за социјални рад, увек добијам одговор да не могу да остварим права и тада ми кажу да су у великој гужви и да немају времена да ми објашњавају због чега немам право на помоћ. Ово је била уобичајена ситуација кроз коју сам пролазила годинама док нисам остварила право на новчану социјалну помоћ. Никада до сада нисам добила једнократну новчану
помоћ иако сам више пута тражила.“ (Ж., 1956, Алексинац) Резултати истраживања остављају простор за то да државне институције и локалне самоуправе у будућности предузимају мере у циљу даљег побољшања приступа социоекономским правима жена у ромским заједницама, које би се односиле и на елиминисање родних разлика и ослобађање од традиционалних улога и стереотипа, што би свеобухватно побољшало њихов положај у друштву. Значај образовања и испитанице и испитаници углавном виде у описмењивању и могуцћности запослења, обезбеђивања средстава за живот, а потом и у лакшем приступу информацијама и разумевању процедура и права. „Када човек заврши школу, културније се обраћа. Ако немаш школу, ти не умеш да причаш, па неће да те слушају службеници, или не могу да те схвате, или их ти не разумеш.” (Ж., 1969, Бор) „Образовање је важно, јер сам имала проблема што сам неписмена и не умем да читам, па због тога не долазим до важних информација.” (Ж., 1969, Лесковац) Већина испитаника мисли да је школовање важно за оба пола, мада има и другачијих ставова: „Школовање је важније за женску децу, јер жене не могу да обављају тешке физичке послове који се углавном нуде лицима без стручне спреме.”(Ж., 1984, Књажевац) Прилику да се школују кроз школу за образовање одраслих искористило је свега 2 одсто жена, док то није учинио ниједан мушкарац. Међутим, због малих шанси за запослење, образовање губи на значају и међу школованим Ромкињама и Ромима. Испитаница из Бора рекла је да је раније мислила да је образовање важно, али да сада мисли да ипак није толико битно, јер „опет можеш да будеш без посла”. У служби за запошљавање су јој говорили да би могли да јој нађу посао када би имала макар завршену основну школу, па се она потрудила и завршила је ванредно. Након тога се разочарала јер тај труд није резултирао проналаском посла. Сара Дамњановић
ЛОПТА
СТР. 12
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Зајечарци победници Меморијала „Ивица Божиновић” Тријумфом полицајаца из Зајечара завршен је 10. Меморијални турнир у малом фудбалу “Ивица Божиновић”, одржан у суботу у књажевачкој хали Каплар. Као и свих претходних година, на такмичењу је у че с тв ов а ло о с ам екипа, поред полицајаца из Зајечара, Књажевца и Бора, били су ту и гости из Румуније и Бугарске, екипе полицајаца из Крајове и Белоградчика, као и екипе МУП-а, Жандармерије, књажевачке локалне самоуправе и Спортског друштва Миџор из Калне. Иако је било одређених проблема и потешкоћа, турнир је, у сарадњи са Скупштином општине, успешно организован. “Проблеми су углавном економске природе, а ту су и проблеми које имамо св акодневним ангажовањем. Некада се догоди да у једном дану
имамо више активности које морају да буду обављене. Други део односи се на обиман посао око организације једног оваквог догађаја - прихват и смешатј гостију - учесника. Међутим, у сарадњи са локалном самоуправом тај део успешно смо обавили”, каже Златољуб Стојановић, начелник ПС Књажевац. Победник 10. турнира у малом фудбалу организованог у знак сећања на Ивицу Божиновића и све припаднике Министарства унутрашњих послова који су дали животе вршећи своју дужност је екипа Полицијске управе Зајечар која је у финалу победила са 5:1 румунске полицајце из Крајове. У мечу за треће место, екипа МУП-а била је боља од књажевачких полицајаца 4:1. Награда за фер плеј уручена је екипи Полицијске управе Бор. КњажевацИнфо
Женски фудбал
Осме на крају јесени Одигране су утакмице последњег јесењег кола у Развојној фудбалској лиги у женској конкуренцији. Екипа Књажевца последњи меч ове јесени играла је у суботу на градском стадиону у Књажевцу. Ривал младим књажевачким играчицама била је екипа Росуље из Власотинца, а сусрет је завршен нерешено 0:0. Освајањем једног бода на крају јесени играчице Књажевца само
су заокружиле сасвим пристојну полусезону у којој су, иако није било никаквих резултатских императива, оствариле више него солидан учинак. У конкуренцији 13 клубова екипа Књажевца први део сезоне завршила је на осмом месту на табели са 8 освојених бодова. По завршетку зимске паузе, у првом колу наставка шампионата Развојне лиге, књажевачке фудбалерке састаће се на свом терену са Радничким из Ниша. К.И.
Резултати књажевачких спортиста КОШАРКА Регионална лига исток, 8. коло Зоне бојс - Књажевац 64:84
играно; Оснић - Миџор Кална није играно; Грлиште - Слога Минићево 3:0 Развојна лига, жене, 13.коло ЖФК Књажевац 2015 - Росуља ОДБОЈКА 0:0 Регионална лига, РИС-ове лиге млађих одбојкашице, 6. коло категорија Књажевац - Озрен одложено I пионирска лига, 17. коло Регионална лига, Шампион Наис - Тимочанин одбојкаши, 4. коло 9:4 Књажевац - Озрен 0:3 I лига петлића, 17. коло Шампион Наис - Књажевац ФУДБАЛ 1:1 Окружна лига, 15. коло Омладинац Грезна - ШСК ФУТСАЛ Штипина 1:0; ОФК Књаз Регионална лига, 6. коло - Сврљишка Топла није Академац - Гургусовац 7:1
ШАХ
Уређује мк Милан Панић ПРОБЛЕМИ
Мат у три потеза
Решење из броја 126
1. г6