Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА VII БР. 129-130, 25. ДЕЦЕМБАР 2015. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.
2016.година Европског Књажевца
Зубетинац - асфалтом у свет Зубетинац је, свечано, 23. децембра, отворио деоницу асфалтног пута дужине два километра. Акцију је организовало село, после се укључила и општина, тако да је, након 30 година, изграђена нова саобраћајница од близу седам километра. Зубетинац је сложно село воћара, пчелара и виноградара.
НОВОГОДИШЊА НОЋ НА ГРАДСКОМ ТРГУ СУСРЕТ ТОРЛАКА У БЕЛОГРАДЧИКУ
ИНФО.
СТР. 2
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
У буџету за 2016. близу 900 милиона
ДРЖАВА БИ МОРАЛА ДА ПУНИ и ЛОКАЛНИ БУЏЕТ Одборници Скупштине Општине Књажевац усвојили су одлуку о буџету за 2016. годину. Најважнији документ локалне самоуправе добио је подршку одборника владајуће коалиције, али и неких одборника опозиције. Смањење прихода градова и општина, које држава најављује, довешће у питање финансирање основних потреба грађана не само Књажевца, већ и свих
општина и градова у Србији. -Буџет је пројектован на 898 милиона динара. Највећи приходи су од трансфера и тај податак најбоље сведочи колико би за локалне самоуправе било лоше уколико би се принадлежности из републичког буџета смањиле. То би значило повећање пореза на имовину и ново оптерећење грађана, који те обавезе не би могли да сервисирају,
Општински одбор Српске напредне странке организовао је, средином децембра, акцију прикупљања сигурних гласова. -Прикупљамо сигурне гласове за предстојеће локалне изборе. Акције тече у граду, информишемо о дешавањима, делимо информаторе.
Доста људи је заинтересовано, подржавају СНС, задовољни смо - каже Кристина Марковић. Кампању ‘’Сигуран глас’’ Општински одбор СНС-а спроводи од пре недељу и више дана. Истоветна активност спроводи се и у осталим одборима у Србији.. К.И.
НАПРЕДЊАЦИ ИДУ “НА СИГУРНО”
ИЈА
ЦЕНТ АР
VE
NO
ПЈ
Р
КО
М
ЕД
БОР
М
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника; др Витомир Милић, Сара Дамњановић, Миљан Јеремић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР, 19210 Бор, Трг ослобођења 8, тел./фах. 030 422386, 458270; Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; Штампа: Графомед Бор
e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
што б довело у питање функционисање не само општине Књажевац, него и свих градова и општина у Србији – истакао је Милан Ђокић, председник Општине Књажевац додајући да је планирано преко 68 милиона динара за програме социјалне заштите, подршку деци и старима. - Предвидели смо средства, нагласио је он, за једнократне помоћи пензионерима са најнижим примањима. Чак 5.000 пензионера је са мањим примањима од 15.000 динара. Народна кухиња обезбедиће бесплатне уџебике за децу слабог материјалног стања и треће дете у породици... - И предложени буџет и образложење само су предизборна кампања. Ово је класична предизборна кампања. У 2013, 2014. и 2015. као гумицом обрисана су сва средства која су давана пензионерима, смањена социјална давања, кресало се свуда где се могло, а сада одједном другачије мишљење’ – нагласио еј Дарко Живковић, челник
опозоционг СПСа-а. -У извршењу буџета подбацило је извршење пореза на имовину које се извршава у малом проценту. Разлог за то није наше нереално планирање. Грађани су економски исцрпљени и не успевају да сервисирају обавезе. За то није крива локална самоуправа – ћуло се на седници.’ -У трошењу буџета није било домаћинског понашања. Кад неко каже да је било асфалтирања улица, да ли је за исти износ могло да буде пет, уместо три километра асфалта – упитао се Миодраг Ивковић из СНС-а. Усвојене су и одлуке о финансијској подршци породицама са децом и о буџетском фонду за повећање наталитета. Део седнице обележили су и мала “окупација” скупштинске говорнице напредњачког одборника Ивковића, коме председник Скупштине није дао реч. (Књажевацинфо)
ПЕТРОВИЋ ПРЕДВОДИ Левицу Србије У К њ а же в ц у ј е ф о р м и р а н Иницијативни одбор Покрета Левица Србије Борислава Стефановића, донедавног угледног члана и високог функционера ДС-а. Седиште књажевачког огранка Левице Србије биће у згради Тржноог центра. -Залагаћемо се за програмске принципе које је Борислав Стефановић са сарадницима обрадио у 24 тачке. То је
озбиљан програм, који у фокус ставља човека, а не капитал. Верујемо да фомирањем нове партије долазе бољи дани за грађане Србије, јер се рађа нова нада. Целу причу носиће млади који верују у програм Борка Стефановића, чији је циљ - смањене сиромаштва, брже запошљавање, подизањ стандарда средњег слоја и враћање наде у боље дане за државу и народ – изјавио је повереник, Драган Петровић.
ИНФО.
СТР. 3
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
2015 - 2016.
КЊАЗ ДОЛАЗИ... Стара година Књажевацу је подарила многе новине, од лепшег изгледа Дома културе до сеоских асфалтних саобраћајница и здања Дома здравља у Кални, преко четири престижне туристичке награде и признања из области културе и спорта до европских домета и посете америчког амбасадора Кирбија. Није лако нанизати догађаје и вредновања, пројекте и манифестације које су „Српску Венецију“ уздигле и показале свету у најлепшим бојама. Стара планина није више тако стара, постала је млађа и блиставија, свежија и питомија. Остали би дуго набрајајући помаке и ведрине које живот значе. Када би неко потражио општину која бесплатно превози грађане и у најудаљенија планинска села, тешко би је нашао у Србији, не рачунајући Књажевац. Када би неко сабрао чисте рачуне у било којој локалној самоуправи (никоме се не дугује, буџет је чист и неукаљан, доступан и свакодневно видљив и проверљив), опет би се нашао у Књажевцу. Када би се посегло за унапређењем пољопривреде, неговања и чувања светлих традиција и обичаја, сарадње са дијапором и суседима, не би требало одлазити далеко, и ту је, у уистину, неприкосновен – Књажевац. Било је, као и свуда, и недоумица, грешака на које је политичка опозиција указивала и одустајала, била и упорна, некад агресивнија, некад мирнија, зависно и од политичке атмосфере у региону и држави. Као и свака опозиција, с пуним правом може да критикује и предлаже бољитак. Књажевац је, упркос тешкоћама, и очевидном сиромаштву, остао свој, није поклекао под притисцима моћнијих, још мање - бахатих. Да је једна те иста власт „горе“ и „доле“ можда би се лакше долазило до дугорочнијих решења, можда? Опозиција је, руку на срце, ослабила последње две године тако да ни
снажни СНС у врху власти није – поготову снагом аргумената - могао да уздрма актуелну локалну гарнитуру. Година која долази обећава и значајније и квалитетније програме и пројекте. Буџет је негде на нивоу прошлогодишњег, али уз добру логистику у Београду и подршку европских асоцијација и институција – показала је и минула година – могуће је достићи и шире размере напретка у највиталнијим областима живота. Књажевац као ретко који град у земљи има људе који познају свој посао и вешто се сналазе и у најсложенијим пројектним захватима. Таквим путем треба наставити и на пољу унапређења међуграничне сарадње. Повезивање са асоцијацијама какав је РАРИС и, с утицајним владиног и невладиног сектора, пружа шансу за бржи и стабилнији привредни и културни развој. Инвестиције се не могу чекати, оне се морају „довлачити“ стварањем услова и сложнијим наступом на страни. Привреда овог дела Србије је и сад у запећку, па је и на држави да озбиљније проучи шта јој је чинити, поготову у туризму, пољопривреди и рударству. Књажевац има ресурсе и могућности да се повеже и са већим европским корпоррацијама и фирмама од угледа и утицаја у свету. Предстоји изборна година у којој ће се најбоље показати ко је ко и како се радило и шта се све урадило. Ко има снаге да чиста образа и пуна срца изађе пред народ неупрљан криминалом и неуспесима, поносан на учињено и реално планирано, нема чега да се плаши. Они који су јавно доказали колико могу и колико вреде добиће поверење грађана, па ма како се њихова партија звала – можда „Српска Сириза“, Левица Србије, или некако другачије, мање или више познатог, чак и непознатог имена. Ипак: „Књаз“ је, у односу на СПС и СНС, у огромној предности. „Књаз“ баш напредује. Не само што је Милан, свиђало се то некоме или не, неприкосновена личност године.
Књажевац и Пирот, изузетне европске дестинације
ПОТПИСАЛИ БРИСЕЛСКУ ДЕКЛАРАЦИЈУ Предс тавници т урис тичких организација две највише награђене општине у 2015. потписали су документ о сталној размени добрих примера из праксе и подстицању других дестинација да усвоје моделе одрживог туристичког развоја. У Бриселу је, протеклих дана, организован низ догађаја посвећених овогодишњем конкурсу за избор “Изузетне дестинације Европе”. Победник конкурса у Србији за 2015. годину је Општина Пирот. Овом приликом награда уручена и општини - победнику националног конкурса за 2014. и уручена Драгици Ивановић Јоцић, представници Туристичке
организације Општине Књажевац. Прошле године изостала је европска церемонија. У склопу десетог састанка Мреже изузетних дестинација Европе, представници туристичких организација Књажевца и Пирота, потписали су Бриселску декларацију. Обавезали су се на учешће у сталној размени добрих примера из праксе међу награђеним дестинацијама и подстицање других дестинација у Европи. Истовремено, усвојиће моделе одрживог туристичког развоја. На пратећој изложби представљене су туристичке публикације и сувенири. (К.И.)
Деца из Гораждевца на Старој планини
ЧАСОВИ ИСТОРИЈЕ МЕЂУ СВОЈИМА
Ученици Основне школе „Јанко Јовићевић“ из Гораждевца на Косову и Метохији боравила су средином децембра на Старој планини. Петнаестак девојчица и дечака одушевљено је првим сусретом са Старом планином, планинарским домом и гондолом на Јабучком равништу. -Захвални смо Канцеларији за Косово и Метохију и Општини Књажевац што су нам омогућили да видимо лепоте, за нас, на светуше планине.Деци ово много значи, посебно после недавних догађаја на КиМ – рекао је Видосав Гарић, наставник историје и географије. -Након што су пре десетак дана доживели трауму, када је Гораждевац нападнут од екестремиста, сматрали
смо да је добро да дођу на Стару планину, да се одморе, опораве, предахну на чистом ваздуху. Мислим да би сви у Србији требало да се потруде да у 2016. будемо солидарни, једино тако можемо да очекујемо боље дане – истакао је Марко Ђурић, директор канцеларије за КиМ.То је пиотврдио и председник Општине Књажевац, Милан Ђокић додајући да ће Књажевац увек бити солидаран са свима који су у невољи. Обилазак Бабиног зуба и Завојског језера, први часови скијања, рекреативно – забавни програми и дружење са вршњацима из књажевачких школа, испунили су пет дана боравка малих Гораждеваца у најмлађем туристичком центру Србије. (К.И.)
КУЛТУРА
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 4
Дочек на градском тргу Дом к улт уре и Општина Књажевац организују 31. децембра дочек Нове године на градском тргу. Програм почиње представама за децу, а завршава се у поноћ наступом трубача. У 18 сати деца ће моћи да погледају представу ‘’Вилењаци’’, а припремају се и новогодишња конфета журка и фаце паинтинг Деда Мраз. ‘’Веселе осамдесете’’. Нова 2016. У 20 сати наступају Single биће дочекана уз трубаче, победниLadies - Beyonce Tribute Band, у ке традиционалних овогодишњих 21:30 свираће Borderline, а потом такмичења у Гучи и на Црноречју.
Дом културе пред новогодишње празнике
“ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР” ИСПРАЋА СТАРO ЛЕТО Дом културе Књажевац припремио је разноврстан програм у сусрет дочеку Нове године. Прогам почиње 24. децембра отварањем еко-сајма Туристичке организације. У петак, 25. децембра, у великој галерији, биће отворена изложба слика Зорана Ивановића, а за 27. децембар најављена је промоција Креативног курса гитаре и концерт америчког дуа гитара W Alex.
Деда Мразов новогодишњи циркус најмлађи ће моћи да погледају 28. децембра. Истог дана је концерт фолклора ‘’Коло’’. Плесна школа ‘’ Honey’’ одржаће концерт дан касније, 29. децембра. Претпоследњег дана ове године, 30. децембра, очекује нас гостовање београдског Звездара театра са представом ‘’Чорба од канаринца’’.
Уређују кућу Аце Станојевића Завичајни музеј Књажевац приводи крају радове на делу Музеја града у кући Аце Станојевића. Уређује се доња етажа, односно прва градска галерија. Радови се обавлљају уз финансијску помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије и Општине Књажевац. -Уређује се простор сталне
поставке у кући Аце Станојевића, прве градске галерије. Увели смо видео надзор и комплетно обезбедили кућу. Радимо нове постаменте и стаклена звона - каже Милена Милошевић Мицић, в.д. директорке Завичајног музеја наглашавајући драгоцену помоћ посредством јавних радова.
МАЛИ ПАРИЗ После проласка Корзибијеа кроз варош, Књажевац су назвали Мали Париз. Пренатрпаној као Стара планина, Кажу ми осу сибирски ариш, Под теретом дрвећа што иште воду Доплових земљом у велики Париз. Европски ветар баци ме у Сену На дан два, али осетих пола живота Да из далека сним реку снену У старом крају, крај кућног плота. Сад молим Сену да ток мења, И да се, мирна, у Тимок улије да Тимок - долина пуна камења Прекрије ме, и да ме умије. Душица Милутиновић Станисављевић, Париз
ОГЛЕДАЛО
СТР. 5
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
НЕЗАБОРАВНИ СУСРЕТ ТИМОЧКИХ И БУГАРСКИХ ТОРЛАКА У БЕЛОГРАДЧИКУ
Веса Иванова чита гостима своје песме
Дочек гостију испред читалишта
ПОРОДИЦА ПУНЧЕВ ЗАГРЕЈАЛА БАЛКАНСКУ ДУШУ Пише др Дејан Крстић
Завичајно друштво Тимочана-Торлака из Минићева и Торлачко друштво „Ждрепче“ из Белоградчика већ годинама одржавају блиске пријатељске односе и представљају, чини се, значајан фактор у локалној српско-бугарској прекограничној сарадњи. Од многих сусрета (који су довели и до више личних пријатељских веза и контаката), свакако су најзначајнија гостовања делегација, по једанпут годишње, једног друштва код другог. Завичајно друштво из Минићева сваке године позива делегацију Торлачког друштва из Белоградчика поводом одржавања манифестације „Торлачко вече“ крајем марта, када се, без обзира што се „Торлачко вече“ одржава у вечерњим часовима,гостима организује целодневни програм. Торлачко друштво из Белоградчика, пак, ради враћања гостопримства, сваке године позива делегацију Завичајног друштва из Минићева у јесење-зимском периоду крајем године (друга половина октобра, новембар или прва половина децембра), када joj, такође, приређује целодневни програм. И ове године је, 12. децембра, делегација Завичајног друштва Тимочана-Торлака гостовала у Бугарској. Она је, по устаљеној пракси, бројала двадесетак људи, углавном угледних и истакнутих чланова Друштва. Kао и предходних година, предводио ју је председник Друштва, др Дејан Крстић. Овог пута у њој је било више чланова из Јаковца, с обзиром на то да Месна заједница Јаковац има велике заслуге за одржање манифестације „Торлачко вече“, која је у овом селу организована
Размена поклона на свечаном ручку у Салашу три пута. Јаковчане је предводио председник Месне заједнице Златољуб Златко Првуловић. Делегацију из Србије домаћини су, на челу са кметицом села Салаш, Румјаном Алексијевом и председником Торлачког друштва „Ждрепче“, Љубомиром Веселиновим, дочекали у овом пограничном селу, на сеоском тргу, испред Читалишта „Развитие“ (у Бугарској такозвана читалишта представљају својеврсне домове културе). Жене из Салаша, обучене у народну ношњу, по старом балканском обичају који представља знак гостопримства и добре воље, госте су послужиле погачом, сољу, медом, ракијом и вином. Затим су сви ушли у Читалиште, где су погледали малу етнографску изложбу, а затим и пребогату сеоску библиотеку са више хиљада књига и фотографијама некада богате културне активности у овом селу. Потом су гости и домаћини, шетајући новоасфалтираним тргом и главном сеоском улицом
реконструисаним у оквиру пројекта реконстукције и изградње пута ка будућем граничном прелазу Кадибогаз, отишли до недавно реновиране сеоске цркве и у њој запалили свеће. Онда су се сви вратили у једну од сала Читалишта, где су домаћини приредили свечани ручак. Ручак је почео здравицама и разменом поклона између, с једне стране, председника Торлачког друштва из Белоградчика и кметице Салаша и, с друге стране, председника Торлачког друштва из Минићева. Нови моменат ове године је и то што је је Дејан Крстић понео своју хармонику. Он и контрабасиста Слободан Дане Благојевић, као и цео оркестар из Књажевца, направили су зачас штимунг тако да се ручак, уз помоћ распеваних гостију и домаћина, убрзо претворио у весеље. После ручка, делегација из Салаша одлази у Белоградчик. Неки, који до сада за то нису имали прилике, отишли су, у пратњи домаћина, да посете чувену
Белоградчичку тврђаву, окружену још чувенијим белоградчиским стенама. Други су отишли у обилазак текстилне фабрике МИТ, чији је власник породица Пунчев, која је осведочени пријатељ торлачке прекограничне сарадње и која, на основу веза проистеклих из ове сарадње, данас у својој фабрици има двадесетак радница из Зајечара (које свакодневно путују у Белоградчик на посао). Чланови делегације су од стране власника фабрике не само угошћени, него су и добили пригодне поклоне. Пунчеви су потом делегацију из Србије угостили и у прелепом белоградчичком хотелу „Скалите“. У вечерњим часовима, по већ устаљеној пракси, у ресторану „Мислен камак“ у Белоградчику, одржани су заједничка вечера и забава представника два торлачка удружења. Пре вечере њихови председници одржали су поздравне говоре и разменили поклоне. Уз пребогату трпезу, музику, весеље и обиље позитивне енергије сви су се дружили до касних ноћних сати. Сви заједно су се веселили уз, углавном, српске песме, које су музичари свирали како у част гостију, тако и због тога што су веома популарне у овом делу Бугарске. Веселили су се и играјући темпераментна бугарска кола (мада је било и српских), које су Срби, иако нису лака, често присуствујући заједничким забавама, и те како савладали. И овог пута у најбољем светлу је тријумфовала весела балканска душа. Неки чланови српске делегације остали су да ноће код својих пријатеља у Белоградчику и околини и да пријатно дружење наставе и сутрадан.
ЗАПИС
СТР. 6
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Човек који је на ЈРТ прочитао „Умро је друг Тито“
СКРИВЕНА СУЗА МИОДРАГА ЗДРАВКОВИЋА - Рођен је у Рготини код Зајечара пре 88 година, ратовао у НОБ-у, учио у Зајечару и Београду, тешком муком постао спикер ТВ Београд, прочитао вест о Титовој смрти и – отишао у легенду. Од тог 4. маја, од 18,50 сати 1980., постао је „Човек за важне вести“, мада је и пре тог датума сатима читао информације с телепринтера о Чехословачкој 1968. или Конференцију о несврстанима у Каиру. Дуга су била и саопштења ЦК или Председништва СФРЈ, те саопштење о Кенедијевој смрти. „Умро је друг Тито“, тешка срца сам изговорио, пре тог тренутка кришом сам плакао. Десило се да је та вест прочитана, како су касније новине писале, „колико достојанствено, толико и потресно“. Није објављено да сам те ноћи стигао кући у пола три и тихо, тихо плакао. Нису ме из Редакције дирали, оставили су ме да се неколико дана одмарам.
ИЗ ДНЕВНИКА У ПЕНЗИЈУ - Више од два месеца знао сам да ћу ја да прочитам ту вест. Светолик Митић ме, након читања, упита – да ли сам хтео да заплачем,
изгледало је да сам на ивици. – Не, гледао сам у том трену гардисту како стеже усне, издржао је он, издржао сам и ја. Него, ову реченицу требало је да прочита Лазар Колишевски, тадашњи потпредседник Председништва СФРЈ. Он је пуно плакао, није имао снаге. Наш сниматељ је снимио, али није вредело. Мени је још у фебруару речено да се не удаљавам 40 километара од Београда и да сваког секунда будем при телефону. Касније сам једно деценију био и новинар, последње две, три године уредник Дневника и са 55 година отишао у пензију. Легендарног спикера
сусрећемо у родној му Рготини где проводи пензионерске дане и сабира успомене. Још је живахан и ведар, озбиљан и с господским држањем, дружи се са некадашњим познаницима из овог краја и суседима. Покаткад погледа ТВ снимак прочитане реченице о Титовој смрти и, каже, најежи се, ухвати га чудна трема.
“ОДАЛА” ГА БОЈА ГЛАСА - Понекад ми смета то што сам прочитао вест о Титовом коначном одласку. Године 1981.
читао сам документарац Крсте Шканете о Титовом животу. Данима је тај посао трајао и радило се и по десет сати дневно. И никог тај напор није занимао, а ових неколико реĉи оставило је дубок траг у мојој каријери. Те године сам репортерки ТВ Новости открио да ми је „свега доста“ и да за две године одлазим у пензију – говори некадашњи велики спикер велике ЈРТ подсећајући да је са 15 година отишао у НОБ и да је борац од 1942. Демобилисан је 1946. као ваздухопловац. После з ајечарске Гимназије требало је, по партијском задатку, у Београду да студира грађевину. Није му ишло од руке. Некако у то време познати режисер Филмских новости Аца Митровић чуо је зе млађаног Здравковића, свиђала му се боја његовог гласа. Снимили су два документарца. Убрзо одлази код чувеног лектора Радмиле Ви да к и Бр а нисла в а Сурутке. Конкуренција је била јака. Није се прославио. Ипак, Радмила и Сурутка хтели су пошто-пото да направе новог спикера. - Радмила је једног дана умало заплакала. Рекла ми је да нисам оправдао њена очекивања. Уплашио сам се, мораћу кући у Рготину, на земљорадњу. Замолио сам је
ЗАПИС
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
за још један покушај. И за недељу дана – проговорим! Како, ни сам не знам. Успео сам – објашњава спикерска легенда спомињући незаборављене уреднике Дневника, посебно Верославу Тадић која се одједном, без новинарског искуства, појавила у ТВ и захваљујући изузетној интелигенцији од сарадника постала уредник ударних информтаивних програма.
МЕЂУ СВОЈИМА У “МАЛОЈ МОСКВИ” Миле Здравковић с поносом напомиње да је у рату зарадио Медаљу за храброст, у миру Орден
заслуга за народ са сребрним зрацима. Године 1989. био је председник Пчеларског савеза Србије. Данас је међу својима у селу богате традиције српских домаћина
и револуционара, некадашњој „Малој Москви“, где на родном прагу дочекује и испраћа пролећа и зиме читајући старе и нове књиге. Када смо показали публикацију „Бакар
СТР. 7
обојен лажима и преварама“ једва је прокоментарисао: - Не могу да верујем. Онесвестићу се. Бор је био све и сја у привреди ове земље, зар тако да пропадне. Пријатељи ми данима говоре да је тешко с Бором. О том руднику сам прочитао мали милион текстова за разне документарце и репортаже и увек с оптимизмом.Одох да читам уколико будем имао храбрости, јер не могу да схватим тако нешто... Видело се: ова вест га је потресла, ако не исто, оно приближно као и најтужнија реченица о Титовом одласку... Б. Филиповић
Берићетна јаковачка година
И СОКАЦИ ПОСТАЈУ УЛИЦЕ
Овај пут је данас под асфалтом У Јаковцу је данас 70 кућа и 300 душа, од којих је младежи око 50, довољно да се не угасе огњишта и да село, као некад, живи и, из године у годину, по б ољша в а с т а ндра д сваког мештанина. Тај циљ није недостижан, напротив. Слогом и заједничким ра дом, уз подршк у Општине Књажевац, неће се заостајати, нити чекати да неко други даје празна обећања. На заједничком дружењу, 3. децембра, у присуству и Милана Ђокића, пр едс едника
Општине Књажевац, одлучено је да се Дом културе још уреди и догради како би био понос целог краја. -Дом је добрим делом реновиран, имамо савремену кухињу и мокри чвот, у 2016. постављамо нови под, ПВЦ столарију, олуке. Наставићемо асфалтирање у путева у преостала два сокака, већ смо изградили километар и по асфалта и четри километра њивских путева. Пресотаје да уредимо споменике из НОБ-а, подигли смо летњиковац у црквеној порти, са Удружењем грађана
ће општина и убудуће бити од користи колико се год више може. Јер, ово је једно од ретких села које има омла дин у везану за родни крај. -Неће само Дом заблистати, мада је сад један од најпространијих и најсређенијих. Ицело село за годину, две добити нови изглед и боље услове Уместо некадашњег макадама, живота. Зато и данас је на овој асфалтирамо и саобраћајници асфалт путеве у засеосима, свуда где има „Вајферт“ пружићемо помоћ неког у кући и на окућници. најсиромашнијима, органи- У подстицај пољопривреде зовати културне и забавне наредне године уложићемо програме – прича Златољуб 40 милиона динара, што Првуловић Паљевина, пред- је за нашу малу општину седник Месне заједнице велики залогај. Гледмао и Јаковца додајући да су већ неке ервопске пројекте да организоване три „Торлачке приближимо нашим селима. вечери“ и да је је основан Верујем у бржи резвој села стонотенисерски клуб. и останак младих на својим Милан Ђокић ј е поседима – нагласио је д о м а ћ и н и м а ч е с т и т а о Ђокић. на успеху обећавајући да П.П.
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТАНОВНИШТВO И НАСЕЉА СТАРОГ ГУРГУСОВЦА - КЊАЖЕВЦА ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1834. ГОДИНЕ ДО КРАЈА 19. ВЕКА (Тимочка крајина у 19. веку, Зборник радова Књажевац, Видосава Стојанчевић, 1988.)
ГУРГУСОВАЦ ЈЕ, све до 1884, БИО ДАЛЕКО ИСПРЕД ЗАЈЕЧАРА Етно-демографска кретања и традиционална културна обележја Акo се упореди нахија заглавска са тимочкам онда се види из горњеr прегледа да је приближна стање у погледу paтapcкe привреде, а да су у погледу сточарства гургусавачха села богатија пасиштима. Такође је виноградарство знатно развијеније у заrлавским селима, где насупрат тое нпак нема веhнх воћарских површина. Мeђутим, у тимочким селима упоредо је развијено внноrрадарство и шљиварство, односно воћарство. У капетанији заглавској запажају се као екстензивна ратарско-сточарска села, према одликама и конфнгурацијн земљишта: Градиште, Шарбановацr Штитарци, Репушншда, Јелашницаr Видајевци (као уопште неразвнјена, пасивна насеља), док је варош Гургусавац имала развијену градску пољопривреду, са атаром варошким који је имао најаише зиратннх површина, чак више и од развијеннх ратарских села Сокалавнце, Извора? Навог Хана н Ош.љана. У погледу зиратних павршина, капетавгија тимачка је имала већи број развијених ратарских села ад капетаније заглавске (као шта су села:: Бучје са преко 300 плугова орања; преко 200, Бела Рeкa и села Де6елица и Мариновац. У погледу испаше највише су имала ливада села заглавска: Корита, Нови Хан, Ошљане, Селачка- прека 200 коса ливада. У тнмочким селима испаше је било знатно више него у загланским: Бела Rека, Боровац, Валевци, Вина, Врбица, Заграђе, Кожељ, Мариновац, има.ла су преко 400 и преко 300 коса ливада. највише ливада је имала варош Гургусовац (површине са преко 600 матика) а после вароши и села: Каменица Долња (преха 600 мотика), Нови Хан (преко 400 мотика), и Штрпци (преко 500 мотика винограда). Оц тимачквгn села као развијена внноградарска села била су: Бела
Река (преко 400 мотика), Боровац {преко 300 мотика, Кожељ, Дебелица и Врбица (прека 400 мотнка), Заграђа и Мариновац(преко 400 мотика), а Бучје највише од свих преко 500 мотика винаграда. Ово је село било уопште најразвијеније воћарско село и бројало је скоро две хиљаде стабала шљива, а села Бела Peкat Ваљевци, Зубетинци и Штипина, и више од 300 и 400 стабала шљива. Село Внна било је прво шљиварско село са прехо 600 дрвета шљива. Са оваквнм пољопрнвредпим карактеристикама и еконамским стањем, нахија гургусовачка остала је све до краја прве половине 19. века, када почињу нз оснава да се мењају еконамска структура и соцнјални односи у новим
нсторијско-палитичким условима разваја тек обнављене српске кнежевине, дабијајући нстовремено основна обележја пограничне области, издвојена од залеђа које је остало у границама турских провинција у подунавском подучју и даље према североистоку (Румелији). •,У овахо кратком периоду развоја, од само једне деценије, извр_ шиле су се знатне промене у адмннистративној подели, према којој стара нахија гургусовачка постаје нстоимено окружје са новим срезовима - сврљишким и тимочкозаглавским (1844). Гургусовац постаје нстовремено и култyрно средиште области; седиште је Суда окружног, Начелства н Среза, просвете и црквене управе, Гургусавачког
протопрезвитеријата епархије тимочке. Као независна област, 1834. годнне је записано као одвојено административно-управно подручје од Зајечара и његовог залеђа. Тада Зајечар постаје еконамско н урбано средиште за црноречко окружије. Све до 1844. године Гургусовац је остао развијенији, и економски и у популационам погледу, далеко нспред Заjeчapа (бројао је те rодине 10 502 душе). Од пoчeтxa пете деценије запажа се нагли процес урбанизације и демоrрафскоr развоја Зајечара, којн прераста у развијену вараш, тако да већ почетком седме деценнје 19. века прераста Књажевац, бивши Гургусовац у.урбанам развоју и популационом порасту.
ТРАДИЦИЈА
СТР. 9
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Турска делегација на некадашњем војничком гробљу Бошево
СПОМЕНИК ЗА СЕЋАЊЕ НА БАЛКАНСКЕ РАТОВЕ
Турска делегација у Бучју је разделила саднице воћака целом селу Бошево, Липар, Асановица, три су назива за једну локацију, у атару некадашњег Џервина, недалеко од Књажевца, где су земни остаци 507 српских и око 1.800 турских војника из Блаканских ратова. Они су страдали од колере и тифуса, болести које су тих година харале Балканом. Војници су лечени у шест резервних војних болница по ободу Књажевца и довожени за сахрањивање на Бошево. Овај локлаитет, 14. новембра, посетили су представници Амбасаде Турске заједно са председником Општине Књажевац, Миланом Ђокићем. -Неопходно је уредити споменички
простор, утврдити све релевантне истине и дефинисати границе гробља како би се прибавио посабан доказ који указује на истпроисјки и културни значај локалитета. Потребно је прочешљати архиве обе државе. То ће допринети чвршој сарадњи и пријатељству наше две државе и наших народа. Ми ћемо помоћи локланој самоуправи да се простор уреди за посете турских грађана и туриста из целог света – рекао је Мехмет Барјак, координатор турске Развојне агенције ТИКА. Милан Ђокић је прихватио позив наводећи да би на целој површини од два хектара могао да се подгне
величанствени парк мира и сећања на страдале српске и турске војнике. -Насеље, ја и моја породица живимо за тај тренутак када ће се ово место уредити и средити како ваља, достојанствено и по прописима. Неопходно је да се у цео посао укључи и Завичајни музеј Књажевца како би се касније лакше добила заштита Завода у Ништу – подсетио је професор Драган Стојев, који живи на Бошеву. Драган Благојевић из Минићева годинама обилази и убеђује званичнике у Тимочкој крајини и Београду да придају већи значај Липару и одуже се српским и турским војницима. Истовремено, цео тај крај, уз природне лепоте
и традиицју виноградарсртва, могао би постати занимљив и за туристе. Тамо је, како пише у проспекту Џервина од 2000. године, саграђена виноигарадрска кућа – музеј „ коју опасује прва савремена плантажа винограда“. Ту су први пут у источној Србијии, 1955., на 40 хектара, засађене сорте афусали и хамбург. Три године касније плантажа са шумом распрострла се на 150 хектара. Данас се саде хиљаде ћокота винове лозе, виногарди и воћњаци прекрвају Липар, традиција се наставља. Кад се уреди војничко гроблке, ето нове атракције и знатижљеника не само из Турске. А.Т.
Жика Раденковић - Лепи Бренко, истакнути је естрадни уметник и свестрани чувар народног стваралаштва
ТАКАВ СЕ РЕТКО РАЂА
Жика Раденковић из Књажевца (рођен у Јаловик Извору 1935. године) још је као шестогодишњи дечак почео да пева и свира на фрули, најпре као самоук, слушајући радио, а касније учећи од других фрулаша у селу. Кларинет је почео да свира у седамнаестој години учевши код капелника Николаја Ранђеловића. Знање и умење усавршио је у Београду код Божидара Бокија Милошевића. Његов учитељ на хармоници био је Миодраг Тодоровић Крњевац, док је свирање у гајде „наследио“ од македонских гајдаша. Жика је свирао и кавал, блок флауту, гусле, тамбурицу, усну хармонику, трубу, двојнице, окарину, дромбуље, саксофон... Он је уједно и певач,
композитор (компуније песме и игре у духу народног стваралаштва). Бавио се аматерски и глмумом. Оснивач је народног саборишта „На панжур“ у
свом Јаловик Извору. Бог Најпознатије звезде естрадне сцене му је, ето, подарио слух за тога времена тражиле су да буде гост у музику и песму, такав се, ве- њиховим емисајама, посебно код Фихле у његовом крају, једанпут рете Јахић алијас Лепе Брене по којој рађа у сто година. је касниоје добио и надимак – Лепи Јуна 1966. прилмљен је Бренко. Естрада га је и пензионисала. на аудицији РТВ Београд, - Пре болести помагао је аматегде је имао сталну и “соло рима (посредством Дома културе у емисију” која је била прва Књажевцу), учествовао је на многим те врсте у Југословенској смотрама народног стваралаштва. Са радио и телевизији (ЈРТ), са естрадним уметницама гостовао је на разноврсним програмом у концертима у Аустрији, Аустралији, трајању од 45 минута. Посто Бугарској, Кувајту, Ирану, Канади, је члан групе Саве Јеремића, Немачкој... Једна дивна, незабоправна некада познатог фрулаша, уметничка душа која и данас плени где био је и водитељ програма на естра- год се појави – кажу његови сељани и ди од 1968., где постаје и члан естарде, Књажевчани. Драгић Ђорђевић Удружење естрадних уметника Србије.
СЕЛО
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 10
ПОЉОПРИВРЕДА СРБИЈЕ
ТРЕБА ЗАШТИТИ МАЛА ГАЗДИНСТВА Јовановић Живорад, дипл. инг. пољоприведе Пројект менаџер за рурални развој Агенција за развој општине Књажевац
Колико пута сте чули: „Србија је богом дана земља за пољопривреду“, „Србија има одличне услове за воћарство, повртаство, пчеларство…“, „Имамо добро земљиште и климу и потенцијала да постанемо лидери у производњи воћа, органске хране ...“, „Пољопривреда је извозна шанса коју морамо искористити“. Па даље: „ Енергија, вода и храна су три врсте робе које постају дефицитарне и које ће у будућности бити тражене и добро плаћене, и ту је наша шанса“. Или тек изјаве типа: „Једнога дана они који буду производили храну, биће у ситуацији данашњих власника нафтних поља“. Са овом последњом изјавом можемо се и сложити. Но ко ће тада производити храну? Нама је битно где смо ту Ми, где је Србија и њено становништво у свему. Изјаве оваквог типа могу се чути на свим скуповима где се говори о пољопривредној производњи. Ово су и прве изјаве, готово свих министара пољопривреде. Откривају нам нешто што сваки сељак у Србији, одавно зна. А шта је стварност? Зашто не користимо наше природне предности, које се огледају у клими и још увек здравом земљишту? Шта нас спречава да не производимо довољно квалитетног и здравог воћа, поврћа, органске хране и то извеземо? Зашто сви знамо шта би смо могли, али још ни у чему, што се тиче пољопривредне производње, не постадосмо лидери ? Не производимо довољно за извоз, а много тога увозимо што можемо далеко квалитетније да произведемо овде, у Србији. Велика фабрика, пољопривреда, не ради ни половичним капацитетом, огромне обрадиве површине зарасле у парлог. Села све више
празна и осим ретких ентузијаста обрађивање земље се свело на старачка домаћинства. Говори се да је недостатак формалног образовања домаћих по љопривре дник а, непримењивање модерних технологија, уситњена производња на малим поседима и пропало задругарство највећи проблем за бржи развој. Ово је само делимично тачно, јер нису наши пољопривредници толико необразовани, нити је уситњена производња непремостива препрека. Али организованост и удруживање јесте велики проблем. У данашњим тржишним приликама мали произвођачи, самостално, не могу конкурисати великим коорпорацијама и ланцима трговина. Услед развоја тржишта, мала газдинства обично нису конкурентна великим произвођачима јер су као производни субјекти премала да би појединачно могла наступати на тржишту као равноправни партнери, а сходно томе не могу остварити ни неопходни минимум количине и квалитете производа доступан купцима, а још мање могу осигурати континуитет испоруке производа тржишту због ограничених производних и привредних капацитета. Пољопривредним газдинствима која произведу и за продају остају само пијаце, које на сву срећу још увек имамо. Исто тако, мали пољопривредници не могу успешно и повољно набављати улазне репроматеријале за пољопривредну производњу, а ограничени су и у могућности прераде производа, увођењу савремених технологија и поступака у производњи. Ако нису уговорили производњу за познатог купца односно са велетрговинским ланцима мали пољопривредници ће тешко осигурати свој пут на тржиште, продати произведену робу и обезбедити основну егзистенцију као и средства за нову пољопривредну сезону. Но и велики трговински ланци не желе да преговарају са ситним произвођачима и обично су преговори уз разна условљавања, при чему прерађивачи и велетрговци настоје да постигну екстра профит, ослањајући се на куповину пољопривредних производа по
нижим ценама. Србија мора пре свега да повећа пољопривредну производњу да би задовољила сопствене потребе. Сулудо је увозити храну сумњивог порекла када то ми можемо да произведемо боље и здравије. Увозити у земљу месо, млеко, воће, поврће, док наши пољопривредни произвођачи производе са наше земље не могу да продају, је катастрофа. Да, увек се помиње ткз. увознички лоби који увози јефтиније пољ. производе из иностранства, јер забога, наша производња је скупа!? Ово уопште не одговара истини јер, као прво субвенције за пољопривреду у иностранству су у просеку око три до четири пута веће. И нормално да онда спусте цену испод цене коштања само да би продали и угушили вашу производњу. А друго питање је квалитет увежене хране, који је сигурно лошији него наш производ. Са здраве, незагађене земље увек постоји шанса да и производ буде врхунски. Ми још увек имамо релативно здраве, плодне њиве и то је наша велика предност и велика шанса. Но велика је опасност да то што имамо и изгубимо јер не знамо да чувамо и ценимо. Постали смо један равнодушни и незаинтересовани народ, поред кога све пролази. Нама је свеједно шта купујемо,шта једемо, шта пијемо и како живимо. У самоуслугама трпамо упаковане производе у корпе и врло ретко ко
чита декларације на тим производима. Да ли ико постави питање у месарама: Одакле је то месо? Има ли декларацију? Рок важења? Чиме је стока храњена … ? Не, постало је срамота да се тако нешто пита, изазива подсмех отупеле масе. Ми не смемо да пишемо на рекламама да купујемо домаће, али зар нам и за то треба сугестија са рекламних спотова. Надам се, желим да верујем да смо народ који још увек има своје Ја. Да би се искористили сви потенцијали које Србија има и мора се доста тога урадити. У условима жестоке конкуренције, производ мора да садржи посебност у односу на конкуренцију. Њу чине квалитет производа, као и ценовна конкурентност. За постизање ценовне конкурентности српских пољопривредних производа, неопходно је спровести укрупњавање производње. Али не укрупњавање поседа и промена власника, ка чему се данас стреми, већ спајање ситних поседа. У условима глобализације пољопривреде опстанак је могућ само оним произвођачима који су спремни да се повезују међусобно и да бољом организацијом и заједничким наступом на тржишту осигурају свој опстанак. Значи удруживање ситних произвођача је неминовност ако уопште желе да опстану и ослонити се на сопствене снаге, средства и памет. (наставак у следећем броју)
ТУРИЗАМ
СТР. 11
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Само да се планина забели
БАБИН ЗУБ ПРИЈА СВИМА
На Старој планини званично је по- бити у одличном стању кад буде било чела зимска туристичка сезона, а го- мало више снега. Сигурна сам да ћу стима је на располагању укупно 1.500 поново доћи на вашу планину - капостеља, око 110 више него претходне же Београђанка Сања Куркић.Њен сезоне. У недостатку природног снега суграђанин Ненад Буха додаје да је активирани су системи за вештачко такође први пут овде и да је пријатно оснежавање. Јер, зима још није стиг- изненађен оним што је видео. - Стара планина је спремна за нову ла на Стару планину, забелели су се тек највиши врхови, док се у нижим сезону и као такву укључили смо је у пределима зимски амбијент дочара- нашу промотивну кампању “Зима прија ва уз помоћ вештачког снега. Ипак, на свима” како би што више туриста стигзваничном отварању сезоне било је ло на Бабин зуб и Јабучко равниште гостију којима се планина и у оваквом – изјавила је Марија Лабовић, дирекиздању допада. торка Туристичке организације Србије. -Први пут сам на Старој планини И ЈП Стара планина спремно и утисци су веома повољни. Хотел је дочекује нову сезону. Званично изврстан, верујем да ће и ски- стазе отварање је организовано у сарадњи
са хотелом Фалкенштајнер и његовим оператерима. Надамо се да ће ускоро пасти снег како би се створили услови за потпуно уживање на планини - наглашава Владимир Симовић, директор ЈП Стара планина. - Према нашим информацијама, с к и ј а њ е н а Ста р о ј п л а н и н и највероватније почеће наредног викенда. Укупно је спремно 28 топова у систем вештачког оснежавања, тако да ускоро почиње уобичајено скијање. Смештајни капацитети углавном су попуњени, хотел Фалкенштајнер је распродат, реновирани и никад лепши Планинарски дом угостиће три групе књажевачких основаца
На Десетим сусретима етно удружења и асоцијација Србије, одржано је такмичење за најлепши обредни пешкир. Први пут ове године такмичило се и у прављењу обредних хлебова. Награде су уручене и одраслима и деци. Српски обредни пешкири од конопље или памука, украшени везом, или чипком, било да су за свакодневну употребу, или су намењени рођењу, свадби, слави, тек – неизоставни су део многих обичаја и пратилац човека од рођења до смрти. Јединствено у свету, такмичење за најлепши обредни пешкир, организовано је и на десетим сусретима етно удружења и асоцијација Србије.Оцењене је 51 пешкир. Победнички пешкир стигао је из Сврљига, рађен рукама Севдије Ивковић. ‘’Видела сам слику на којој млада носи пешкир преко руке. Слика је из давних времена и одлучила сам да баш
‘’Вук Караџић’’. Деца су везла пешкире, правила колаче, сувенире, логое града. ‘’Деца то раде на часовима народне традиције и то воле, нарочито код наставника који то срцем раде и желе да деци пренесу традицију да знају одакле потичу и шта значи сачувати традицију од заборава,’’ казала је учитељица Јагодинка Милисављевић, иначе чланица жирија за оцену дечијих радова. Круна Десетих сусрета етно удружења и асоцијација Србије било је потписивање повеље о посестрима кроз живот, који је јако тежак, ству између удружења ‘’Златне нити’’ прављење славских колача ми је по- из Врњачке Бање, удружења Хестија из Фекетића у општини Мали Иђош могло да одшколујем децу.’’ (К.И.) Удружење ‘’Извор’’ не треба да и Удружења за неговање традиције брине за будућност, јер је однеговало ‘’Извор’’ из Књажевца. Повељу су праву војску малих и младих чувара потписале председнице Светлана традиције. Њима су награде уручене Трифуновић, Марта Мајор и Љиљана на посебној свечаности, којој је прет- Михајловић. Како су истакле, на овај ходио музичко – сценски приказ ‘’У тми- начин потврђена је дугогодишња ни да се не заборави Основне школе сарадња и постављен темељ будуће.
и средњошколаца, као и већи број гостију из других градова. У сеоским домаћинствима имамо 110 кревета више него претходне године, тако да очекујемо испалтиву сезону – убеђен је Бобан Марковић, директор Туристички организације Општине Књажевац. Са 107 снежних дана и одличном посетом и претходна зимска туристичка сезона била је изванредна. Гостима је сада на располагању око 1.500 постеља у хотелима, планинарском дому и пансионима. Поптуно је спреман и ски центар са пратећом инфраструктуром, тако да се очекује да ова сезона, у најмању руку, буде на нивоу прошлогодишње.
НАЈЛЕПШИ ПЕШКИР НОВИНАРКЕ ЈЕЛИЦЕ
такав пешкир урадим. Било ми је потребно два месеца.’’ У друштву са пешкирима – обредни хлебови, симболи српске славе, која је део културног наслеђа човечанства. Најлепши је направила новинарка Јелица Милосављевић. ‘’Ово је љубав из детињства. Гледала сам своју тетку како то ради, касније мајку...То ме је одувек интересовало,
ЧЕСТИТКЕ
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 12
Све најлепше, Народни покрет све најбоље у 2016. КЊАЗ МИ СМО ТИМ КЊАЖЕВАЦ КОЈИ ГРАДИ И РАДИ...
Председник Савета МЗ Минићево, Славољуб Милановић Барбул
Честита новогодишње и божићне празнике грађанима Општине Књажевац, свим људима добре воље, народу Србије, Србима у дијаспори. С ВЕРОМ у боље дане и године. СРЕЋНО у 2016. У ФК КЊАЖЕВАЦ ЗАДОВОЉНИ 2015.
ПЕТЛИЋИ ЋЕ ТЕК ПОРАСТИ У ФК Књажевац, од три селекције које су укључене у лигашки систем такмичења на нивоу Фудбалског савеза региона источне , највише су показали најмлађи фудбалери - селекција петлића. Две старије селекције наступају под именом Тимочанина, док петлићи играју као екипа Књажевца. Кадети су јесенас имали солидне резултате и полусезону завршили ближе средини него зачељу табеле, за пионире је најважније било да одраде мечеве у јакој
конкуренцији, а резултати су били далеко у другом плану. Највише су, дакле, показали петлићи. Дечаци генерације 2003. већ почињу да се доказују и у лигашком такмичењу. У клубу више очекују у наредној години. -У 2016. Надамо се бољим резултатеима него у овој години. Тим пре, јер нам резултати објективно нису у првом плану. Природа младих играча је таква да увек желе да се такмиче и побеђују. – кажу у Управи клуба. (Н.К.Н.)
ОСИГУРАЈТЕ СРЕЋУ, ЗДРАВЉЕ И ЉУБАВ... и у 2016.
Ваш ТРИГЛАВ, Заступништво Бор, 030/2496-980, 030/24-96-566