Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА VIII БР. 132, 26. ФЕБРУАР 2016. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.
Београдски 38. Сајам туризма
СОБЕ НИЧУ КАО ПЕЧУРКЕ
Зоран Пантић МАРАТОНАЦ из Витковца
Милан Ђокић разговарао са представнцима 14 села
Страхиња Ђорђевић мастер филозофије таленат завидног знања
ШВАЈЦАРЦИ ГРАДЕ КАНАЛИЗАЦИЈУ У МИНИЋЕВУ
Књажевачко здравство „бол болује“...
БОЛНИЦА НА КРАЈУ – ПАМЕТИ! СТР. 11
ИНФО.
СТР. 2
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Општинско веће расправљало о пензионерима, Топлани, превозу
И у месним заједницама конурсно финасирање
ПОМОЋ КАКО ГРАЂАНИ КАЖУ НАЈСИРОМАШНИЈИМ ПЕНЗИОНЕРИМА На новчану подршку моћи -Наше грађане највише интерсује ће да рачунају сви пензионери, рад Топлане. Подсетио бих да чија примања не прелазе 15.000 се, изменама закона, наплата не динара, прецизирано је одлу- врши по квадратури стана, већ по ком о критеријумима и начину потрошњи. Станари у објектима са остваривања финансијске помоћи добром термоизлоацијом плаћаће пензионерима коју је усвојило Оп- ниже рачуне за грејање.У сарадњи штинско веће. Евидентирање пензи- са скупштинама станара започеће и онера је од 10. фабруара и трајаће до акција побољшања енергетске ефи10. марта. Посао ће бити реализован касности, како би трошкови грејања у две фазе. У првој, пензионери или били мањи, а зграде визуелно лепше чланови породице евидентираће се – чуло се на седници Већа. у Центру за социјални рад уз помоћ Општина Књажевац увешће бољу пензионог чека. На ову помоћ немају и строжију контролу превоза, како права примаоци иностраних пензија. би било што мање притужжби на Реализација ће кренути средином кашњења, нељубазност возача и наредног месеца и исплата ће друге проблеме. трајати 7 до 10 дана. С.О.К.
Најбржи интернет у Књажевцу и на Старој планини
4Г ПОКРИВА 50 градова
Најбржи Интернет на мобилном телефону, таблету и рачунару уз 4Г мтс мрежу доступан је од сада и на територији књажевачке општине, као и на Старој планини, објавио је Телеком Србије. Како би својим корисницима пружио максималан ИЈА
ЦЕНТ АР
VE
NO
ПЈ
месних заједница: први пут у Србији расписан је конкурс за такав начин финансирања. Радили смо на развојном планирању у МЗ, донели стратешке планове, тако да ће већ ове године сва средства намењена МЗ ићи на овакво финанисрање.Ово је један од начина да новац стигне до пројеката за које се управо становници месних заједница определе - каже заменица председника општине Књажевац, Љубица Николић. С.О.К.
Јавни позиви за запошљавањЕ Н а ц и о н а л н а с л у ж б а з а „Вечерње новости“ и на сајту НСЗ: www. запошљавање расписала је 17. фебруа- nsz.gov.rs. ра 2016. године, јавне позиве/конкурсе, Информације о јавним позивима у циљу реализације програма и ме- и конкурсима заинтересовани могу ра активне политике запошљавања да добију у свакој организационој предвиђених Програмом рада НСЗ за јединици НСЗ или путем Позивног 2016. годину. Јавни позиви и конкурси центра НСЗ, бесплатним позивом на Националне службе за запошљавање број: 0800/300-301. објављени су у дневном листу
ДС се спрема за изборе
ИСКЉУЧИВО ПРОТИВ ВУЧИЋА И СНС-а Општински одбор Демократске странке добио је овлашење да наредних дана може да преговара са евентуалним коалиционим партнерима. Разговараће се само са оним странкама које су недвосмислено против политике Александра Вучића и Спрске напредне странке, као и са странкама проевропске опције. -Демократска странка води
конкретну политику са видљивим резултатима. Под слоганом ‘’Мој избор је Књажевац’’ почели смо активности којима желимо да подсетимо грађане на све оно што смо урадили за развој пољопривреде, инфраструктуре, туризма. То је, на неки начин, извештај грађанима, а припремамо и предизборни програм- наглашавају у ДС.
Р
КО
М
ЕД
БОР
М
комфор и уживање у свим предностима ове технологије, мтс наставља да обезбеђује квалитетан приступ 4Г мрежи и већу покривеност, тако да је сада 4Г сигналом покривено 50 градова у Србији. К.И.
Општина Књажевац је, у сарадњи са Удружењем грађана ‘’Сретење’’ из Пожеге, почела припреме за програмско, конкурсно финансирање месних заједница. Закон о буџетском систему увео је програмско финансирање корисника, а транспарентност јавних финанисја може додатно да се обезбди. -На крају 2012. године одброници Скупштине општине Пожега гласали су за усвајање сета докумената за програмско/конкурсно финансирање
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника; др Витомир Милић, Сара Дамњановић, Миљан Јеремић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР, 19210 Бор, Трг ослобођења 8, тел./фах. 030 422386, 458270; Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; Штампа: Графомед Бор
e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
Драган Манчић о напредњацима
НЕ РАЗУМЕЈУ НИ СЕБЕ
-Мислим да Српска напредна странка као таква мора у Књажевцу мало да се консолидује и договори сама са собом који су то њени предлози, јер свакако се доводи у питање и њихова политичка порука коју ће приказати јавности.. Дакле, ако они
међусобно не могу да се договоре око теме која се зове Општинска изборна комисија, како ће се договорити око неких виталних пројеката за даљи развој општине Књажевац, јер су свакако претенденти на најодговорније функције ..
ИНФО.
СТР. 3
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Милан Ђокић разговарао са представнцима 14 села
ШВАЈЦАРЦИ ГРАДЕ КАНАЛИЗАЦИЈУ У МИНИЋЕВУ Дуго очeкивана канализациона мрежа стајаће 20 милиона динара, а новац стиже из пројeкта Европски прогрес
Дугогодишњи сан Минићева, градња канализације, изгледа, биће ове године завршена: пројекат Европски прогрес градње инфраструктуре у Србији који финансирају Швајцарци добио је зелено светло. Књажевац је једина општина у Србији чији су пројекти прихваћени. Први концепт је већ прихваћен. Ускоро ће стићи и коначна одлука. Надамо се најбољем, то је велики и одгворан посао.Вредност радове је процењена на 20 милиона динара. Ову вест саопштио је Милан Ђокић, председник Општине Књажевац разговарајући , 13. фебруара, са представницима 14 села тог атара. Ђокић је додао да је добро што председници месних заједница износе проблеме и предлоге, јер ће се на тај начин
лакше доћи до конкретних потреба самоуправе у окружењу. На пролеће није уређена и окречена последњих грађана. Зато је предложено да се за крећемо поправке свих саобраћајница. 40 година. Изречене су примедбе на свако село уради лична карта која ће Снадбевање у забаченим селима је љубазност особља у бесплатном препоказати и крупне и ситне недостатке. недовољно. Разговарамо у трговини возу. Постоје чак и покушаји наплате -Здравство јесте увек актуелна те- „Напредак“ да им купимо комби и да карата, што је осуђено с напоменом да ма. Наш Здравствени центар је у тешкој свакодневно одлазе у села и продају „нико ни случајно не плати превоз, јер финансијској муци, јер дуговања расту најнеопходнију робу. За неки дан отва- општина превознику измирује своје у милионима. Они нису у нашој, већ у рамо више омладинских центара, један обавезе“. Постављено је и питање: где државној надлежности. Раније смо ће бити и у Минићеву. Омладинци ће је и шта ради народни посланик кад се помагали, сада је то готово немогуће. помагати старијима, то је циљ. Овде је не појављује у Скупштини Србије, нити У Кални смо саградили и уреди- неопходан лекар и зубар целог дана, разговара са народом. ли најфункционалнију зграду Дома јер имате школу и обданиште, гравиДоговорено је да се 250 милиона здравља у Србији, да ли је она усељена тира око 4.000 људи. Шта вреди кад је динара за развој села равномерније још не знамо. Руководство одговара Здравствени центар отуђен, жалите се распореди, али и да из Минићева крене ресорном министарству, општина их Министарству здравља, општина ће вас петиција према Републици са захтевима апсолутно не интересује. Прошле го- подржати – нагласио је Ђокић. за потпунију и квалитетнију здравстведине изградили смо и поправили више Чуло се и то да је неопходан и ну заштиту, као и уреднији поштански (Б.Ф .) путева него неупоредиво веће локалне целодневни рад поште чија зграда саобраћај.
Књажевац је најтранспарентнији у Србији
ДАЛЕКО ИСПРЕД ОСТАЛИХ ОПШТИНА Транспарентност Србија обавила је истраживање о транспарентности локалних самоуправа у Србији. На основу добијених резултата, Општина Књажевац има индекс 55, знатно изнад просека свих јединица локалне самоуправе у земљи. У писму, које је из Транспарентности Србија стигло на адресу председника Општине Милана
Ђокића, поред осталог се наводи: ‘’Транспарентност Србија је током 2015. године обавила истраживање “Индекс транспарентности локалне самоуправе у Србији”. Реч је о пројекту који је реализован уз финансијску помоћ Амбасаде Велике Британије, а спровођење пројекта су подржали Министарство за државну управу и локалну самоуправу, Агенција за борбу против
корупције и Стална конференција градова и општина. На основу новоусвојене методологије оцењене су и рангиране све јединице локалне самоуправе у Србији. Општина Књажевац на овом рангирању у 2015. години има индекс 55. То је добар индекс, знатно изнад просека свих јединица локалне самоуправе у Србији. Транспарентност Србија планира да ово рангирање постане
редовно, годишње, и надамо се да ће Ваша општина у наредном периоду остварити још бољи резултат. У то смо, штавише, уверени, с обзиром да је сајт општине Књажевац веома добар, да је потребно само допунити поједине сегменте, или их редовно ажурирати, те да већ постоји значајн број добрих пркаси и процедура.’’ С.О.К.
ОГЛЕДАЛО
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 4
Београдски 38. Сајам туризма
СОБЕ НИЧУ КАО ПЕЧУРКЕ Туристичка организација Општине Књажевац учествовала је на 38. Међународном сајму туризма под слоганом “Где још нисте били?” одржан у Београду од 18. до 21. фебруара. Књажевац је представио потенцијале за развој активног, ловног, бањског и планинског туризма. Ипак, акценат је био на предсатављању сеоског туризма, све развијенијег у подножју Старе
планине. - Последњих годину дана имамо знатно повећање смештајних капацитета на Старој планини. Од 320 догурали смо чак до 550 постеља. Очигледно је да је приватни капитал препознао свој интерес. Штампали смо брошуру, у којој су комплетни смештајни капацитети – нагласио еј Бобан Марковић, директор ТОК-а.
КОНКУРС
На сајамском штанду предсатавило се неколико сеоских домаћинстава, за које је, сем смештаја, карактеристична и производња здраве хране. Квалитету туристичке понуде Старе планине доприносе и домаћинства, туристичке агенције, превозници и образовне установе, окупљени у Туристичком кластеру југосточне Србије ‘’Стара планина’’, који је на Сајму имао посебан штанд. -Изванредни природни и културноисторијски потенцијали Књажевца треба да буду претворени у туристички
производ у складу са потражњом - каже др Бранко Красојевић, директор агенције ‘’Саветник у туризму’’, који, у сарадњи са нашом туристичком организацијом, припрема стратегију развоја туризма Општине Књажевац. У хали 4 Београдског сајма, резевисаној за туристичке организације, представили су се туристички посленици из целе земље. Модеран и футуристички, или традиционалан нашин, прдстављена је Србија, земља у којој се људи из целог света дочекују као најдражи гости. К.И.
Скривене тајне српских ФКМС ОД МАЈА музеја У сусрет 55. Фестивалу културе младих
Удружење „Пријатељи деце“ Општине Вождовац-Београд и портала www. туристицкиклубсрбије.рс организују наградни конкурс за ученике од 5. до 8. разреда основних школа на територији Републике Србије.Тема конкурса је „Скривене тајне српских музеја“. Циљ конкурса је да учесник на свој начин истражи, проучи и опише њему интересантан предмет из музејске збирке. Конкурс се организује јавном објавом на насловној страни wеб портала www. turistickiklubsrbije.rs на следећи начин: слање и пријем радова у периоду од 1. 2. 2016. до 29. 2. 2016. године, гласање у периоду од 1. 3. 2016. до 1. 4. 2016. године и подела награда до 2. 4. 2016. године. Завичајни музеј Књажевац позива све наставнике и ученике да искористе јединствену прилику која ће инспирисати децу ка новим сазнањима, писању и такмичењу. Како су музеји чувари културног наслеђа сматрамо да је ово добар начин да се деца заинтересују за садржаје који музеји нуде. Млади ће на
различите начине презентовати своје идеје и размишљања о свом окружењу и својој земљи, а ово је могућност да још нешто науче и да се искажу. Са жељом да се прошире сазнања младих генерација и да се упознају са музејима као сведоцима снаге наше културе на један другачији начин, позивамо Вас да учествујете у поменутом конкурсу. Најбоље рангирани радови биће награђени, као и разред и школа која буде имала највећи збир освојених гласова. За све додатне информације око конкурса можете се обратити пуномоћнику организатора, адвокату Љубиши Живадиновићу путем е-маила мmiaz@afeja.com или infoturizam@afeja. com, или на тел: 063/77 67 307, сваким радним даном у периоду од 10:00 до 15:00 х и од 18:30 до 21:30х. Контакт особа Завичајног музеја Књажевац: Милица Михајловић, контакт тел: 019/731-407.
ДО ДЕЦЕМБРА
Књажевац ће ове године, по 55. пут бити домаћин Фестивала културе младих Србије. У организацију јубиларне, а по много чему јединствене смотре стваралаштва младих укључио се, ближе речено вратио, Јован Исаков, који је недавно именован за председника Скупштине Фестивала. - ФКМС једна од најзначајнијих културних смотри у Србији. Свака част осталим фестивалима, Гучи, ЕXИТУ, али ФКМС је специфичан и оригиналан. Јер, то је стециште младих глумца, музичара, сликара, филмских стваралаца, мада ће се у концепцији много тога променити – истиче Исаков додајући да ће ударни термини бити од 5. до 10. августа, са масовним програмима у Кули, на платоу, у галеријама у Дому и на отвореном. Али, одређени програми, какав је ПРКОС, књижевне вечери, ретроспективе учесника с почетка манифестације, дешаваће се
током целе године, тако да ће Фестивал почети у мају, а завршити у децембру. Млади Књажевца, који имају афинитета према медијима, шансу да уче о стварању радијског програма, добиће на фестивалском Радио Књажевцу, који ускоро почиње да емитује програм. Фестивал културе младих Србије не би опстао да нема снажну подршку локалне власти, сматра председник фестивалске скупштине објашњавајући да је некада било немале подршке Републике, медијских кућа, великих фирми. До сада је вше од 50.000 младих стваралаца представило своја уметничка остварења у Књажевцу. Готово да нема значајније личности на културној и јавној сцени која није учествовала на Фестивалу. Зато се и верује да ће убудуће држава и ресорна министарства показати много више интересовања за ову манифестацију. К.И.
ПОЛИТИКА
СТР. 5
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Левица Србије (ЛС) основана у Књажевцу. Лидер Покрета, Борко Стефановић говорио о “24 тачке за Србију”
НАШЕ БОГАТСТВО СУ ЉУДИ И ИДЕЈЕ Борићемо се за “додатну заштиту радника”, за враћање плата и пензија, за Закон о пореклу имовине, прогресивно опорезивање најбогатијих, аграрну реформу, за свако радно место и сваког човека... Очекујемо кратку и прљаву предизборну кампању – рекао је Стфановић Трибина Левица Србије – Борислав Борко Стефановић одржана је у препуној сали Дома културе у Књажевцу. Представљен је програм Левице Србије “24 тачке за Србију“. Пре оснивања Иницијативног одбора и уводних напомена и говора, присутне је, уз громки аплауз, поздравио лидер Левице Србије, Борско Стефановић. Он је појаснио – да Програм за друштвени и економски опоравак Србије у 24 тачке позива на изградњу демократске и правне државе социјалне правде, једнакости и солидарности, али и на “одбацивање модела неолибералног капитализма, штедње и сиромашења грађана и фаворизовање и богаћење олигархије”. Борислав Борко Стефановић је , том приликом, посебно нагласио: “До сада смо већ прешли седаосновали 80 иницијативних одбора у целој Србији. То је добар резултат. Пресрећан сам што сам у Књажевцу зато што је ово град некада бацао светла далеко, и град који је имао развијену индустрију и пуно људи. Сада је ситуација, нажалост, потпуно другачија и Левица Србије је од данас и званично у Књажевцу. Ту смо да дамо одговоре и пружимо наду грађанима, да им пружимо могућност да дођу до посла без партијске књижице, ту смо да пружимо перспективу кроз индустријализацију
Књажевца, и то кроз отварање за државне интервенције у привреди, кроз борбу за свако радно место, за сваког човека...То је оно што нас разликује од осталих, исто као и многе друге ствари у нашем програму”.
Најнижа цена рада у Европи -Ово је важан део Србије, драго ми је да сам овде и долазићу увек. Имамо сада нови одбор, имамо нове људе, неки од њих су се већ бавили политиком, неки нису, али су сви свакако чистих биографија, тако да грађани Књажевца најзад имају опцију за коју могу да гласају, дакле, да гласају за људе који ће се борити за сваког човека. Они се неће борити за израбљивање, бориће се да страни инвеститор не услови просечну плату у Републици, да се организује синдикат у свакој од фабрика, да људи могу преко синдиката да учествују у управљању тим фирмама.Изузетно је битан и развој пољопривреде.Желимо да спроведемо аграрну реформу, желимо да укинемо непотребне намете малим и средњим предузећима, желимо да повећамо основну цену рада у Републици која је тренутно најнижа у Европи. Ми смо брука и срамота европског континента и у том смислу Левица Србије је ту да да понуду, да да нову политику, да да нови програм и пре свега нове људе који ће бити носиоци разних идеја и који ће успети то да реализују. Јер, Општина Књажевац заслужује много боље, пре свега у домену запошљавања и социјалних
издвајања. Ово што данас имамо је све само не то. -Ово је владавина тржишта, ово је малтене присилна приватизација свега и свачега. Ово је и избацивање државе из привреде, ово су мизерне плате, мизерне пензије које су још више смањене бесправно од катастрофалне власти Александра Вучића и то ће бити прве ствари које морамо да урадимо. Вратићемо плате и пензије колике су биле пре смањења, борићемо се за додатну заштиту радног човека, мењање Закона о раду, за аграрну реформу, прогресивно опорезивање најбогатијих и многе друге ствари, рецимо за Закон о пореклу имовине. Заправо, ми смо већ Скупштини поднели предлог тог закона, али као што сте видели сви ови лажни левичари, ПУПС, СПС, Вулинова партија и партија Расима Љајића нису гласали за то, али су гласали за друге лоше ствари. Очекујемо кратку и прљаву кампању, сви причају о томе.
Србија више неће шапутати... -Левица Србије није странка коју краси било какво материјално богатство, већ богатство у људима и идејама. За разлику од Александра Вучића који има инструменте силе у својим рукама, ми ћемо се обраћати онима који су понижени, који су експлоатисани, који су изопштени из овог друштва, обраћаћемо се уништеном средњем слоју у Србији, радницима, сељацима, незапосленима који ће, ако се нешто
ускоро не промени, напустити ову земљу или ове крајеве и отићи у Београд… Ми ћемо се трудити да на овим изборима разговарамо са што више људи, да теренску кампању урадимо смишљено добро, да приђемо сваком нашем грађанину, да са сваким разговарамо. То је једини начин комуникације када с друге стране имате Српску Напредну Странку која има милионе евра на свом рачуну. Стога је јасно да на сваки наш одштампан плакат они имају педесет. Због тога гледаћемо да жива реч буде оно што ће Левица Србије представити грађанима Србије. -Иако смо најмлађа политичка организација у Србији, ми смо, по истраживањима, организација која јако брзо расте. То се види по томе што нам све више људи прилази који се учлањују у Левицу Србије. Имамо сјајне људе овде у Књажевцу. Користим ову прилику да позовем ваше суграђане који су чистих биографија, који су часни људи, људи који су се бавили својим послом да прехране своје породице, људе који нису запослени а не желе да дођу до запослења преко неке политичке везе или партијске књижице - да дођу у Левицу Србије. Ми ћемо бити Ваш глас. Србија више нема разлога да шапуће... Драган Петровић, просветни радник, изавбран је за повереника Левице Србије у Књажевцу са Иницијативним одбором од 15 чланова. Ти су млади, школовани, незапослени, честити и часни чјуди. Он је посебно позвао “све назапослене” да се учлане у Ливицу и “учествују у стврању нове, чистије и здравије Србије, и највише – свог Књажевца “ Н.Ф.
ЗАПИС
СТР. 6
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Зоран Пантић из Витковца код Књажевца због маратона смршао 45 килограма
ТРЧАЊЕ ВАЖНИЈЕ ОД старог КЛАВИРА Није веровао да ће на стазама Београдског маратона, нишког „Цара Константина“, „Црновршких бриг а да“ или подгоричких улица стећи толико самопоуздања, храбрости, истрајности. Желео је да се одрекне лоших навика и, буквално преко ноћи, чврстином карактера и урођеном упорношћу, крене у другачији, лепши и здравији свет. Онај свет који и припада млађем човеку жељном доказивања и борбе за боље, веће, сигурније. -Тек у 40 - тој години схватио сам да могу себе да победим: одлучио сам да се бавим атлетиком, свакодневним трчањем и да заувек – променим јеловник. Данас ми је 47. година, осећам се као дечак од 20,. 25 лета, лаган сам као лептир, снажнији него икад, спокојнији и безбрижнији. Чим сам, након упорног трчања путељцима и пропланцима, обалама Тимока и околним шумарцима Витковца и Минићева, скинуо прве килограме, пробудио се у
мени другачији живот. Од 125 дошао сам на 75 килограма – прича Зоран у кафани „Код Ратка“ наручујући искључиво освежавајуће напитке. Посве тио се здравом животу. У исхрани једино користи воће и поврће. Шест дана у недељи претрчи просечно десет километара, понекад и више кад се спрема за маратоне. Београдски полумаратон, 21 километар, истрчао је пре три године за сат и 48 минута, само десет минута слабије од победника Кристијана Тошића. Победио је на „Црновршком маратону“ у својој категорији, 45 до 49 година, - 21 километар; у Нишу је био трећи... -Није ми циљ победа по сваку цену. Волим да се нађем на победничком постољу, али важније је да не престајем са трчањем и здравим животом. На тај начин дајем пример млађима. Многи ме следе. Није чудно, једини сам маратонац у нашој општини. И то се цени. Има разумевања у општини, у Месној заједници Минићева, у школи „Дубрава“. Народ ме искрено воли и поштује. Не треба ми већа почаст – говори маратонац из
ТРЧАО И СА ПРЕДСЕДНИКОМ
-Трчао сам маратон са дедом, чувеним маратонцем, старим 85 година, јуначки је издржао раздаљину од споменика акцијашима на Црном врху до центра Бора .У Београду био сам раме уз раме са тадашњим председником Борисом Тадићем, упознао сам и Оливеру Јефтић, Аксића из Бора, црнце из Африке, из Етопије. Маратони здружују, оплемењују, надахњују. Да није тих дугих стаза како бих упознао свет, људе са свих континената. Зар је то мала ствар за човека из скрајнутог Вутковца у прикрајку Србије – пита се Зоран показујући албум прпеун атлатичара свих боја и – иситих, искрених, срећних осмеха.
ЗАПИС
СТР. 7
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Витковца позивајући кући у село, тамо где је основао породицу и где живи од свог рада на њиви и окућници. Ћерка је запослена у
Књажевцу, син је у Словечакој. Он је завршио средњу Техничку школу, али, вели, као и да није: више стреми о р у ж а р с ком з а н ат у и
сакупљању старина. Израђује реликвије старих пушака и револвера налик најврснијим мајсторима. И нумизматика је велика љубав. Све, све, али... - Кад истрчим неколико кругова по Витковцу и „прошетам“ минићевским улицама кући ме чакају моји златни занати.Волим и супрузи да помогнем у воћњаку и повртњаку, како би имали свега помало. Произведем за себе и своје, више ми не треба. Сви на селу живимо скромно.Убеђен сам и да је бујна природа допринела да смањим тежину и да постанем лаган као перце, окретан као видра. То ће помоћи да наставим трке у Београду, широм Србије, да се радујем сваком километру ...
Тог дана падала је ситна, зимска киша, Зоран је жарко желео да домаћински и с вољом дочека госте у свом дому у Витковцу. Да покаже гомилу страих предмета и највише – „клавир из хиљаду осамсто и неке “... Показаће се он други пут, кад огране пролеће и кад Витковац зазелени и замиришу оранице и плантаже. Можда ће онда бити и речитији, отворенији... -Клавир је бечки и некада је служио газдама у чувеној Џервиновој вили. Хоћу да га поклоним нашем, књажев ачком м у з еју. Како је и ред., мада волим старине још мало па као и – сваки српски маратон. Б. Филиповић
Цинцари прославили Светог Анастасија Великог у Београду
НУШИЋЕВИ ПОТОМЦИ СЕКЛИ КОЛАЧ
На слави свих Цинцара, Светог Атанасија Великог, 31. јануара, у Београду, у дому Нушића, у улици Мајке Јевросиме 21, окупили су се гости и поштоваоци њзнаменитијег српског комедиографа и родољуба, Бранислава Нушића из Србије и Румуније. Чланови Српског ц и н ц а р с ког д р у ш т в а „Луњина“ изводили су
песме и рецитовали стихове на цинацраском језику подсећајући се на стара добра времена и великане овог народа међу којјима је, и један од најпризнатијих, Бранислав Нушић. Организатор окупљања и домаћин био је унук Нушићев, Небојша који је с посбеним задоовљством поздравио представнике тимочких Цинцара. Они су му изнели
записе по којима су капетан Миша Анастасијевић, чувени српски задужбинар и политичар Никола Пашић од цинцарског рода. Слава је установљена 1991. године када је и основано Српско цинцарско друштво „Луњина“. У Србији се декларисало 350 особа цинацарског попрекла, мада их је, по немим проценама, близу 15.000. Највише их
је у Београду,Војводини и Крагујевцу. У Тимочкој крајини данас је око 150 Цинцара. НА Ф ОТО СИМА: Сечење славског колача у Вазнесењској цркви... Нушићев потомак Небојша Нушић имао је времена да погледа и „Нове књажевачке новине“... Снимио: Драган Благојевић
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТАНОВНИШТВO И НАСЕЉА СТАРОГ ГУРГУСОВЦА - КЊАЖЕВЦА ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1834. ГОДИНЕ ДО КРАЈА 19. ВЕКА (Тимочка крајина у 19. веку, Зборник радова Књажевац, Видосава Стојанчевић, 1988.)
ОК0 2 000 ПОРОДИЦА ЖИВЕЛО ЈЕ У ЗАДРУГАМА Етно-демографска кретања и традиционална културна обележја (Наставак из прошлог броја) У послератном развоју Књажевца и књажевачког округа у новим границама Србије после 1878. године наступиле су промене у демографском и економском развоју , у новим административним поделама. Књажевачки округ 1884. био је подељен на два већа среза: заглавски и свршљишки срез са укупно 107 сеоских насеља рапсоређених у 20 општина. На тај начин говото је удвостручена територија старог заглавског среза на рачун подручја старог зајечарског и сврлљишког среза који су бројали по двадесетак и тридесетак села. Следећи преглед насеља и становништва у попису из 1884. године приказаће промене у популационом и економском развоју књажевачког округа и у урбаном развоју Књажевца.. Сем демографских података, овај попис је, као први службени статистички попис српске државе, према међународним прописима, и може се сматрати као поуздани извор за проучавање етнодемографских, социјално-економских и културних прилика, не само у овом крају, него уопште у Србији. Са овим статиситичким пописом могу се донекле кориговати упоредним анализама и претпоставкама стари пописи, нарочито попис из 1863. године, који је био, као и они претходни после 1834. спороведен неуко, са доста произвољности и са оскудним подацима. У 14 општина, како се из прегледа може закључити, било је распоређено 72 насеља из старих капетанија старог окружија бањског, касније окружија књажевачког (заглавско-тимочког среза), уз којих (њих 70) било додато још пет села бивше (старе) капетаније бањске ( три села) и капетаније сврљишке (два села). Судећи према борју пописаних домова, села старе капетаније бањске била су нешто развијенија од тимочких и заглавских села (на пр. Бучје, Зубетинац, Балиновац, Врбица, Боровац и још нека), док су заглавска и даље
остала мање развијена, а нека чак и заосталија од бањских, а делом и од тимочких. Неусмњиво је конфигурација земљишта у књажевачком подручју била један од разлога упадљиво неравномерном броју насеља по општинама. Планинске општине, посебно оне удаљеније од комуникација, са збијеним селима и засеоцима, имале су мањи број села са већим и са малим бројем домова (преко 200 кућа: Нови хан и Петруша са 40 кућа. Однос укупног броја пописаних домова у 72 села заглавског среза 1884. године указује на постојање задружних породица, а нрочито у бањским селима која су ушла у подручје среза заглавксог (Бели поток, Божиновац, Топла), посебно у тимочким селима ( Кожељу, Манинцима, Мариновцу) и готово у свим азаглавским селима. Око 2000 породице су живеле у задружним кућама, по неколико ожењених
синова са родитељима и децом (око 29 процената пописаних домова). Услови економског развоја овог подручја на граници Србије све до краја 19. века, одређивали су динамику планинских села и токове популационог развоја књежвачког села. Као најпасивнија планинска села затечена су исте године села Дречиновац са 24 куће, Потркање и Слатина са 37 , Штитарци са 39, Шуман-Топла са 33, Каличина са 32, Грезна са 39 и Божиновац са 22 куће. За око пола века ова села су се једва нешто умножила по броју кућа и становника, што није достизало на за половину од населљености од пре педесетак година. Овоме су свакако допринели интензивнији емиграциони и депопулациони процеси у првим деценијама друге половине 19. века. Упадљив је број обудовелих лица, нарочито удовица, што је свакако била последица два узастопна рата, која
су опустошила и економски уздрмала депопулационо раслојено подручје књажевачког округа и вароши Књажевца у пограничном делу српске краљевине. Уз то су и локлане политичке борбе и нереди у тзв. Тимочкој буни били захватила и заглавска села уз цео тимочки кеај. То је је још више допринело депопулацији и раслојавању књажевачких села која су се спорје опорављала у последњој деценији 19. века. Суфицит мушког становништва у односу на укупни број женског становништва одражава у основи релативно високу стопу наталитета ( више од 20.000 пописано је недораслог становништва, неоежењених и неудатих), што чини 50 одсто популације. Попис из 1884. обухватио је и етнички састав становништва Србије, али о тоје теми писаћемо оширније у наредном броју наших новина. (Наставак у следећем броју)
СЕЛО
СТР. 9
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
РАРИС о пољопривреди и сеоском туризму
НАШЕ ВИНА И РАКИЈЕ НА ЕВРОПСКОЈ ТРПЕЗИ Регионална агенција за развој источне Србије – РАРИС, у сарадњи са Националним конвентом о Европској унији и Агенцијом за развој општине Књажевац, организовала је сатанак посвећен могућностима и обавезама домаћих произвођача вина и ракија у процесу придруживања Европској унији. Било је речи и о подршци руралном туризму кроз ИПАРД програм Европске уније. Састанак је организован у оквиру пројекта ‘’Источна Србија на путу ка ЕУ’’, који РАРИС спроводи у сарадњи са Фондацијом за отворено друштво, објавио је Књажевацинфо. - Жеља је да пољопривреда буде профитабилна делатоност, исплативија него до сада. Зато смо само ове године уложили више од 20 одсто у инфраструктуру у селима. Јер, руралног развоја без инфраструктуре нема. Развој туризма је тема не само због Старе планине, већ и због Бањице, богатог културноисторијског наслеђа, кроз изградњу конака, сеоских домаћинстава - је директор Агениције за развој Књажевца,
Драган Милутиновић наглашавајући да су у претходној години, преко Фонда за развој пољопривреде, средства пласирана у развој сточарства, воћарства, пчеларства, као и за набавку механизације. Укупно, у последње четири године, у директне субвенције
Промоција сеоског туризма
уложено је близу милион евра. -Прошле године донели смо нови закон о јаком алкохолним пићима, који је ступио на снагу 1. јануара 2016. То је произвођачима смањио производне трошкове и омогућило да буду конкурентни на заједничком европском
тржишту – рекао је Милан Ћупрић, шеф Одсека за биљну производњу Министарства пољопривреде. -Ми смо још 2009. донели закон о вину, усклађен са законском регулативом ЕУ. Али, сама ЕУ имала је реформу винског сектора, тако да то пратимо и очекујемо да и овој години донесемо нови закон. Оно на чему треба да радимо је имплементација законске регулативе - истакао је Дарко Јакшић, руководилац групе за виноградарство и винарство Министарства пољопривреде. -Иако за Европом не каскамо када је у питању усаглашавање правне регулативе, али примени морамо још пуно да радимо - сматра Драган Рогановић, председник Мреже за рурални развој и координатор радне групе за пољопривреду Националног конвента о ЕУ наглашавајући да га лично радује што Књажевац има фонд за подршку пољопривреди, јер је то добар модел и пример како треба да се ради.
Нишки аеродром на путу за Стару планину...
СВАКИ ДОМАЋИН АВИОНОМ ДО У КЛАСТЕРУ СВОГ СЕЛА
Туристички кластер “Стара планина”, у сарадњи са Агенцијом за развој, реализује пројекат “Умрежавањем до успеха”. Основни циљ пројекта је промоција руралног туризма.Одржан је први од четири планирана семинара за људе који се баве руралним туризмом на подручју Општине Књажевац. Туристички кластер југоисточне Србије “Стара планина” основан је 2010. године. Чине га, пре свега, сеоска домаћинства руралног подручја, али и туристичке агенције, образовне установе, превозници. -Кластер се до сада бавио омасовљавањем, обишли смо готово сва домаћинства која се баве сеоским туризмом, не само на Старој планини, већ на
територији целе општине. Ту су и домаћинства из Сокобање. Све то до сада било је интерно и у малом обиму, али смо писањем пројекта код Европског прогреса добили средства и могућност за представљање свих домаћинстава - каже Славиша Ранђеловић из Туристичког кластера “Стара планина”. -У претходних неколико месеци прикупили смо податке чиме се располаже на територији општине и сада смо ушли у други део конкретних промотивних активности и едукације људи који се баве руралним туризмом. Циљ нам је да учином понуду квалитетнијом, а са друге стране, да ту понуду промовишемо - каже Драган Милутиновић, директор Агенције за развој.
Ниш је прошле године посетило готово 11 одсто више туриста него 2014, што – ако се узме у обзир лоша приватизација тамошњих хотела – охрабрује туристичке посленике. Већи број ноћења Ниш бележи не само због доласка пословног света, већ и оних који тај град посећују на путу ка Копаонику или Старој планини. Коридором 10, који би почетком нардне године требало да буде завршен, у Ниш се стиже и из правца севера, али и са југа. За оне који долазе из далека, близина нишкога аеродрома је, кажу, предност. Иако има само две редовне линије, менаџмент аеродрома види развој туризма на југу и истоку земље кроз јачање нишке ваздушне луке. Отуда ће лепоте овог дела Србије
заједнички бити представљене на предстојећем Сајму туризма у Москви. Од Ниша до бројних бања које га окружују неколико је десетина клометара. Нишка, Пролом, Луковска, Врњачка, Рибарска, Сокобања … до два позната скицентра Копаоника и Старе планине само је -110 километара. На Старој планини, најмлађем ски-центру у Србији, верују да близина Ниша, као административног центра Југоисточне Србије, може и те како да помогне. Они који су решили да остану на селу, виде себи персепктиву: обнављају се куће испод Бабиног Зуба, купује земља, реновинарју локали, објављује портал Књажевац вести.
СЕЛО
СТР. 10
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
НОВА ПОМОЋ ПОПЛАВЉЕНИМА НА ИСТОКУ СРБИЈЕ Министарка пољопривреде и за- односно директну помоћ малим штите животне средине проф. др пољопривредним домаћинствима, Снежана Богосављевић Бошковић казала је Богосављевић Бошковић изјавила је да је закључно с јануаром на јучерашњој конференцији ФАО 2016. године Организација Уједињених “Представљање досадашњих ренација за храну и пољопривреду зултата и даљих планова за помоћ (ФАО) дистрибуирала значајне ко- пољопривредним домаћинствима у личине помоћи за више од 33.000 Србији”. Напоменула је да је Европска домаћинстава у 41 општини у Србији. унија у склопу друге фазе Програма Помоћ је дистрибуирана у оквиру помоћи поплављеним подручјима у два пројекта помоћи поплављеним Србији, који је започео у новембру 2015. подручјима финансирана из претпри- године, из ИПА 2014 програмског циступних фондова. клуса одобрила пројекат вредан 1,5 ми- Из претприступних фондова лиона евра у трајању од годину дана, за ЕУ ИПА 2012 програмског циклуса помоћ малим пољопривредницима на је за пројекат намењен санацији и истоку Србије. Обухваћене су следеће обнови након поплава издвојено општине и градови: Мајданпек, Не8.000.000 евра за пољопривреду, готин, Сврљиг, Зајечар, Бољевац,
МАЊЕ СУБВЕНЦИЈЕ РАТАРИМА
Уредбом Владе Србије о расподели подстицаја у пољопривреди у 2016. субвенције за ратарску производњу смањене су на 4.000 динара по хектару, односно 2.000 динара по хектару биће основни подстицај за биљну производњу и 2.000 динара по хектару регрес за минерално ђубриво, пише новосадски Пољопривредник. У новој уредби који је Влада усвојила 30. јануара наведено је да ће премије за млеко и у 2016. бити седам динара по литру. Подстицаји у сточарству у 2016. крећу се од 60 динара за родитељске кокошке до 25.000 динара по грлу за приплодна млечна и товна говеда. Уредбом су предвиђени и подстицаји за квалитетне приплодне матице шарана и пастрмке од 500 и 300 динара по јединици, а подстицаји за производњу конзумне рибе су 10
динара по килограму произведене рибе. Подстицаји за пчелиња друштва биће 600 динара по кошници. За регресирање премије осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња намењено је 450 милиона динара. Директна плаћања за подстицаје пољопривредницима, како је наведено у Уредби, износиће око 16,9 милијарди динара, од чега је за премије за млеко опредељено 3,4 милијарде, за основне подстицаје за биљну производњу и за регрес за ђубриво по око 3,5 милијарди, а за регрес за трошкове складиштења у јавним складиштима 500.000 динара. За органску производњу у овој години предвиђено је 92 милиона динара, а за очување биљних и животињских генетичких ресурса 58 милиона динара, преноси БЕТА.
Кладово и Књажевац. - Пројектом је предвиђено да ће мали пољопривредници, који су имали штету од поплава, али и других елементарних непогода, добити помоћ у виду садног и семенског материјала, ђубрива, сточне хране, пластеника, кошница, као и пољопривредне опреме и алата, прецизирала је Снежана Богосављевић Бошковић и подсетила да је сектор пољопривреде био један од најтеже погођених у катастрофалним поплавама које су погодиле Србију у мају 2014. године, али да су Влада Србије и Министарство пољопривреде и заштите животне средине, уз значајну помоћ међународних партнера и донатора, успели да у
најкраћем могућем року отклоне највећи део штетних последица насталих после ове велике непогоде. Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт казао је да је помоћ пољопривреди Србије коју је ЕУ финансирала у износу од готово 10 милиона евра део укупне неповратне помоћи од 150 милиона евра коју је Унија дала за санацију штета од поплава у Србији. Истакао је да је око 108.000 људи у Србији имало конкретну корист од пројекта који спроводи ФАО, узимајући у обзир не само носиоце већ и чланове пољопривредних домаћинстава, саопштило је Министарство пољопривреде.
Воће и поврже може да буде и опАсно по здравље
МОГУЋА СУ И ХРОНИЧНА ТРОВАЊА Воће и поврће су важан извор хранљивих материја и веома су значајни у здравој исхрани којој сви тежимо. Нажалост, некада могу бити и извор штетних материја, тзв. микотоксина. Утврђено је да микотоксине производе гљиве. Невидљиви су, немају мирис и један су од најмоћнијих природних отрова. Име микотоксин води порекло од грчке речи mykes која значи гљива и латинске речи toxicum што значи отров. То су секундарни метаболити токсигених гљива који се у току развоја гљива на воћу и поврћу излучују и контаминирају плодове чинећи их опасним по здравље људи и животиња. Микотоксини обухватају велику групу различитих хемијских једињења која код човека и животиња могу да изазову акутна или хронична тровања - микотоксикозе... Како открити да је храна контаминирана микотоксинима? Присуство токсигених гљива које припадају родовима Aspergillus, Penicillium и Alternaria може се открити на основу симптома и знакова присуства патогена, прегледом биљака и њихових плодова пред крај вегетације или у току чувања. Потпуна идентификација врсте обавља се на основу њихових морфолошких, молекуларних и серолошких метода. Присуство и концентрација микотоксина у храни могу се утврдити само осетљивим и поузданим методама.
То је због тога што су микотоксини у храни присутни у веома ниским концентрацијама и у тако ниским концентрацијама су отровни... Шта радити с контаминираном храном? Уколико до развоја токсигених гљива дође, детоксификација се може обављати физичким (одстрањивање контаминираних плодова ручно или машински), хемијским (мешање с органским растварачима као што су хлороформ, ацетон, или другим хемијским једињењима као што је сирћетна киселина, амонијак, калцијум-хидроксид) и биолошким методама (деловање ензимима - естеразе или епоксидазе, употребом квасаца Trichosporon mycotoxinvorans или bakterija Eubacterium BBSH797). У превенцији интоксикације може се спречити и инхибиција апсорпције микотоксина у цревном тракту. То се постиже применом инхибитора циклооксигеназе 2 (ЦОX-2), тритерпеноида и изотиоцијаната (купус је богат изотиоцијанатима), фенола зеленог чаја, хлорофилина, калцијумалуминосиликата (зеолит) као и пробиотских бактерија (Lactobacillus acidophilus, Bifidobacterium animalis), пише Пољопривредник. Доц. др Ивана Вицо Пољопривредни факултет, Београд-Земун
МОЗАИК
СТР. 11
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Страхиња Ђорђевић, мастер филозофије, таленат завидног знања
“КРИТИЧКИМ МИШЉЕЊЕМ” СТИГАО - ДО БРАЗИЛА Страхиња Ђорђевић је мастер филозофије, Књажевчанин, бивши студент Филозофског факултета у Нишу и Београду, сада докторанд. Питали смога - шта ће и куда после докторске дишпломе? -Свестан сам до сада завршио у предвиђеном року и надам се када окончам и ове студије да ћу пронаћи посао или ћу морати да наставим школовање негде у иностранству. Код нас је таленти и надарени, с високим порсецима студирања нису у сигурној предности. Зато и не могу ништа унапред да предвидим. Страхиња је био учесник Међународне филозофске школе “Фелиx Ромулиана” 2012., 2013. и 2014. у Зајечару и излагач 2015. године са темом „Проблем темпоралних парадокса”. Говорио је и учествовао и на првом регионалном студентском симпозијуму „Критичко мишљење“ 2014. године у Сплиту о теми „Преиспитивања редукционистичких тенденција у савременој филозофији“. Поседује напредни ниво познавања енглеског, те
Књажевачко здравство „бол болује“...
БОЛНИЦА НА КРАЈУ – ПАМЕТИ!
Дана Божићковић, на недавном састанку представника месних заједница у Минићеву, „искористила је присуство председника општине Милана Ђокића“ и – испричала свој случај критикујући понашање одгворних у књажевачкој болници. -Тек на други позив дошла је екипа из болнице да ми попгледа 90-годишњу непокретну мајку. Бака је била у коми. Констатовали су, да човек не поверује, да је добила темпретауру – због топле, прегрејане собе. Обратила сам се заштитнику пацијената, јер је моју изнемогла мајка, речју – малтетирана. Слали су је од јендог до другог, од немила до недрага. Ипак, остали смо у дневној биолници до 20 часова увече, јер је дуго, предуго чекан лекар. Бака је све време била у коми . Замислите како је мени, а тек њој било? -Не могу да помогнем, јер општина није надлежна за Задравствени центар, установа је у рукама Министарства задравља. Као грађанин могу да изађем у сусрет саветом да се рецимо обратите поментом министарству. Ми вас заиста подржавамо, али смо немоћни. -Ко је директор, где је тај човек – упитала је узнемрена Божичковићева. -Он је морао да интервенише,да се заинтерсује,
морали су баку „под хитно“ да приме у болницу. Ја сам радник те установе и није ми непознато понашање најодгворнијих, посебно актуелног директора. Има још, нажалост, сличних случајева... После састанка наглас се комантарсало лоше стање у књажевачком задравству која траје годинама. Милан Ђокић је чак рекао – да му је непознато да ли је усељена нова зграда Дома здравља у Кални. Кључеви су предати још пре више од два месеца. А реч је о најфункционалнијем објекту у Србији, каквми би се поносили чак и велики градови. Неко је приметио: да ли се сећате некада популарне ТВ серије „Болница на крају града“, е, ова наша болнице, судећи по причи госпође Божичковић, није на искрају града, него на – крају памети. Зар теко да се „бели мантили“ понашају у 21. веку, није ли ово једини директор здравства у градовима Србије који не сарађује са општином? Иста та локална самоуправа је некада бринула о опреми, о грејању у болници, о лековима. То не може да се заборави. Сад се, изгледа, више секирај уза политику него за – здравље људи. Брукамо се на цео бели свет... н.к.н.
је имао излагања и на овом језику, као, на пример, 2015., када је учествовао на Second Belgrade Graduate Conference in Philosophy and Logic sa izlaganjem “Thank goodness that might be over: did tenseless theorists understand what Prior was trying to say?”. Био је на интернационалној филозофској смотри у Сао Паолу, у Бразилу Страхиња Ђорђевић рођен је 1990. године у Књажевцу, где је завршио основну школу и гимназију са одличним успехом, потом је уписао Филозофски факултет у Нишу и на пријемном испиту био најбољи. Студије у четворогодишњем трајању завршио је о року са просечном оценом 9,53, а дипломски рад са - десетконм. Мастер студије филозофије завршио је на београдском Филозофском факултету, оцена 9,25, док је дипломски дао са оценом - девет. У новембру 2015. уписао је докторске студије у Београду, програм историја и филозофија природних наука и технологије као први на листи кандидата. н.к.н.
ШАХ
Уређује мк Милан Панић ПРОБЛЕМИ
Мат у три потеза Решење из броја 131
1. С2е3
ОБАВЕШТЕЊЕ Редакције Текстови и фотоси са потписом К.И. преузети су са портала Књажевацинфо уз неопходну редакцијску обраду.
ЛОПТА
СТР. 12
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Књажевачки кошаркаши све ближи „Б“ лиги После 17 одиграних утакмица у првој регионалној лиги исток, кошаркаши Књажевца су на добром путу да остваре сан који траје већ неколико сезона. Са 14 победа и само 3 пораза екипа Књажевца налази се на првом месту са две победе више од најближег
конкурента Куршумлије и три више од Ртња из Бољевца. Уколико не буде непријатних изненађења какво се десило у Димитровграду, књажевачки љубитељи кошарке ће имати прилику да следеће сезоне гледају своје љубимце у знатно јачој конкуренцији у Првој „Б“ лиги. Припремио С.Р.
Табела после 17.кола 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.
Књажевац 17 Куршумлија 17 Ртањ Бољевац 17 Сокобања 17 Јуниор Ниш 17 Прокупље 17 Зоне Боyс Блаце 17 Јабланица Медвеђа 17 Морава Владичин Хан 17 Димитровград 17 Младост Весна Бела Паланка 17 Радник Сурдулица 17 Радан Лебане 17 Јастребац Алексинац 17
14 3 1344:1116 12 5 1381:1310 11 6 1423:1302 10 7 1311:1287 10 7 1370:1285 10 7 1352:1307 9 8 1315:1303 8 9 1292:1290 8 9 1100:1227 7 10 1202:1246 6 11 1235:1352 6 11 1142:1182 6 11 1205:1258 2 15 1222:1429
31 29 28 27 27 27 26 25 25 24 23 23 23 19
16.коло: ДИМИТРОВГРАД - КЊАЖЕВАЦ 70:59 (20:13, 15:17, 17:13, 18:16) ДИМИТРОВГРАД: Јовановић 15, Миланов, Чолић 6, Петров 5, Живковић 6, Алексов, Андрејев 23, Лилић, Ђорђевић 3, Јовановић 5, Андоновић 7 и Иванов. КЊАЖЕВАЦ:Миленковић, Стојановић 7, Вукојевић, Миљковић 8, Здравковић 22, Пејчић 5, Ранђеловић, Живановић 10, Рашић 7 и Стефановић. 15.коло: КЊАЖЕВАЦ – РАДАН 71:50 (20:15, 22:11, 13:18, 16:06) КЊАЖЕВАЦ:Миленковић, Стојановић 1, Вукојевић, Јовановић 5, Миљковић 8, Здравковић 26, Пејчић 4, Младеновић, Мићић,Живановић 7, Рашић 20 и Ранђеловић. РАДАН:Дејановић, Мијајловић 5, Марковић, Јовић 15, Божић, Богдановић, Илић 2, Станковић 6, Денић 10, Тешовић 9 и Здравковић 3
17.коло: КЊАЖЕВАЦ - РАДНИК 64:56 (19:19, 16:19, 21:14, 08:04) КЊАЖЕВАЦ:Миленковић, Стојановић 7, Вукојевић 3, Јовановић, Миљковић, Здравковић 3, Пејчић 4, Младеновић 15, Стефановић, Живановић 11 и Рашић 21. РАДНИК:Миленковић, Пешић 1, Павловић 28, Поповић 2, Станисављевић, Стевановић 3, Станковић, Марковић 16, Николић 6 и Јањић.
Бразилска џиуџица
ВИСОК СТЕПЕН ОБУЧЕНОСТИ У суботу, 6. фебруара, у просторијама СК “Лутадор” у Књажевцу, одржан је редован годишњи семинар бразилске џиуџице који је водио главни тренер Зенитх БЈЈ Тим у Србији, Матеја Ваљаревић. Поред чланова књажевачког клуба, семинар су похађали и чланови клубова филијала Лутадор Тима из Зајечара и Ниша. Наредног дана, 7. фебруара, осморо одабраних кандидата полагало
је за појасеве - у млађим катег оријам а з а ж у ти појас Ана Михаиловић, Марта Стефановић, Нађа
Милов ановић, Пе т ар Костадиновић и Михајло Здравковић. Од сениора, за плави појас положио је Владан
Алексић, а за љубичасти Милан Николић - Поп и Милан Павловић. Кандидати су показали висок степен техничког знања и обучености, као и способност да истрају под притиском. Након полагања и доделе појасева, одржан је други део семинара. Клуб наставља припреме за такмичарску сезону, где је први у низу традиционални међународни турнир у Нишу - Ниш Опен 2016, заказан за 28. фебруар. К.И.