Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА VI БР. 89, 16. ЈАНУАР 2014. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

С “Књажевачким”, у Нову 2014.

СРЂАН ЈЕ ЈЕДАН ЈЕДИНИ

фото: Б. Филиповић

Некада су српске вароши и градови имали колпортере, „новинаре“ који су раним јутром, пре одласка радника на посао, излазили на улице латећи се свог посла: продавали су новине од човека до човека. Улазили су у кафане, поштовали своје сталне муштерије које су у строго тачно врме послуживали најсвежијим дневним и осталим издањима. Књажевац, град и ОПШТИНА ВИЦЕШАМПИОН локалног развоја у Србији, имају свог уличних продавца штампе. У главној улици, код Туристичког, већ деценију, вредно и уредно, на малој тезги, Срђан Марјановић излаже најсвежије, тек пристигле, новине.. -Није ми тешко, вели. Радим и лети и зими, сваки дан. Може да се заради за живот. Више ми не треба. Највише се продају таблоиди, али мени је најдраже кад ми затраже „Књажевачке“... Срђан је једини колпортер у целој Тимочкој крајини.

ЗДРАВСТВО

операција ‘’без реза’’ стр. 4 дебелица на студеној води

стр. 8


ИНФО.

СТР.  2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ДСС Књажевац, УЗ КАФУ, РАЗГОВОРИ О ПОЛИТИЦИ

БУДИМО РЕАЛНИ, СРБИЈА ЈЕ УГРОЖЕНА!

У центру Књажевца локални ДСС организовао је акцију окупљања чланова Општинског одбора, симпатизера, гостију и грађана, где су, уз кафицу, разговарали о актуелној политичкој ситуацији. Саговорници Књажевчанима били су Донка Бановић, народна посланица и Дамир Шимпрага,

саветник председника ИО ДСС-а, као и предсеник Општина Лозница. Наког овог корисног и занимљивог сусрета, посланица Бановић дала је интервју Књажевацинфу. -Нас често називају евроскпетицима, али ми смо еврореалисти. И остале странке требало би више да држе до

На конкурсу НАЛЕД-а и РТС-а

Књажевацвицешампион

Општина Књажевац понела је вицешампионску титулу на конкурсу ‘’Шампиони локалног развоја’’, који су покренули Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Радио телевизија Србије. На церемонији, одржаној 26. децембра, у Југословенској кинотеци у Београду, признање је примио председник општине Милан Ђокић. Књажевац је понео титулу вицешампиона у категорији сервис грађана за формирање Центра за радно ангажовање младих. Министру привреде у Влади Србије Саши Радуловићу и в.д. директору Пореске управе Ивану Симичу уручена су ЦЕНТ ИЈА АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

признања ‘’Реформатор године’’ за, како се наводи, поправљање пословног амбијента у земљи и реформу пореског система. За шампионе и вицешампионе локалног развоја проглашено је још десет општина и градова Србије. Циљ конкурса, који су НАЛЕД и РТС спроводили од 16. децембра, био је да препозна и промовише примере најбоље праксе у раду локалних самоуправа на које друге општине и градови у Србији могу да се угледају. Награда за сваког од победника је репортажа о локалној самоуправи која ће се емитовати на јавном сервису и промоција у оквиру гледаних програма РТС-а. О.К.

УТЕР ЦЕН

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

реалности и да виде шта ЕУ доноси, а шта односи Србији. Много је уцена и уступака. Јер, све ово што нам се дешава води ка путу независности КиМ. А у нашем Уставу је КиМ део Републике Србије. То не смемо да рушимо на било који начин. Наша економска политика је – катастрофа. Све се заснива на обећањима. Основа је ослањање на сопствене снаге. Зато је наша порука: водимо политику неутралности, јер су угрожени национални интереси, привреда је у колапсу, чак и територија је нападнута – нагласила је Бановићева. Драган Петровић се, претходно,у разговору осврнуо на рад Општинског одбора ДСС-а, учешће и допринос у локалној власти, али и на актуелна дешавања на политичкој сцени,

завршивши цитатом Васе Чубриловића који је о ситуацији у Србији крајем 19-ог и почетком 20-ог века писао : ‘’ Стешњена споља, притиснута толико да је осећала како скоро губи дах гледајући пред собом затворене све излазе, она је патила и од унутрашњег раздора. Затворена у тесан простор изгледала је као земља у којој су људи, пометени и само узајамно гризу...У извесним часовима и људи и природа као да траже да се накупи што више негативног, да би могло после катастрофе да дође до олакшања и да се почне изнова, све на другој основи ‘’. А та олуја која ће проветрити политичку маглу у Србији ,,дубоко сам убеђен, зваће се Демократска странка Србије. ‘’ Н.К.Н.

У Агенцији за развој одржана је презентација “Интернационализација малих и средњих предузећа путем пројекта Европска мрежа предузетништва”. Овај пројекат представља највећу мрежу за пружање подршке пословању, јер је присутна у више од 50 држава и окупља више од 600 партнерских организација. -Наступамо са 15 фабрика које запошљавају 300 радника и имају

промет од 300 милиона динара. Уз овакве програме подршке лакше је обезбедити већу производњу и повећати запосленост, што су основни циљеви. Наша општина је и лани издвојила субвенције за развој пољопривреде, посебно воћарства, тако да стварамо услове за улазак у европску мрежу малих и средњих предузећа-подсетио је Драган Милутиновић, директор Дирекције за развој Књажевца.

Европска мрежа предузетништва

Ухапшени бивши директори “Тине”

Припадници криминалистичке полиције Полицијске управе у Зајечару ухапсили су и задржали бившег генералног директора „Тине“ у Књажевцу Владу Васиљевића и бившег комерцијалног директора тог предузећа Милинка Николића. Они се терете за извршење

више кривичних дела злоупотреба положаја одговорног лица и утаје пореза, остваривши тиме корист од око 150 милиона динара. По истеку задржавања Васиљевић и Николић ће уз кривичну пријаву бити предати Вишем јавном тужилаштву у Зајечару, објавио је Курир.


ИНФО.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Конференција за медије о завршетку Пројекта прекограничне сарадње Видин-Зајечар-Бор „Стара планина-Нова мрежа“

НАУКА ДОПУЊУЈЕ БАЗУ ЗНАЊА

Иако се крајем јануара завршава Пројекат прекограничне сарадње Видин-Зајечар-Бор „Стара планина-Нова мрежа“ база знања настала ангажовањем стручњака две регије из две суседне земље, Србије и Бугарске, биће стално допуњавана, тако да се неће стати на већ урађеном и прихваћеном. Главни носиоци пројекта: Факултет за менаџмент Зајечар, Обласна администрација Видин и РАРИС – Регионална Агенција за развој источне Србије Зајечар и убудуће окупљаће стручњаке из области инфраструктуре, пољопривреде, животне средине и туризма и наставити са „унапређењем капацитета региона са обе стране границе“. Ово је новинарима, 9. јануара, на завршној конференцији за медије, саопштио Владан Јеремић, директор РАРИС-а. Европска унија је кроз ИПА програм прекограничне сарадње Бугарска-Србија исфинансирала цео пројекат, али се на томе неће стати. На сајтовима РАРИС-а и Факултета за менаџмент стручњаци ће бити обавештени о наставку сарадње на овом пројекту чији је циљ и побољшање међусобних односа две суседне државе. Новина је да се могу јавити сви заинтересовани стручњаци, не само они који су већ радили на прикупљању материјала за базу знања. -База знања састоји се од три под-базе података: прво, планских и развојних докумената из региона (разни планови, студије, акциони и мастер планови), друго, сачињена је „књига“ о профилима стручњака из најважнијих развојних области и треће: прикупљене су истраживачке студије које су сада углавном биле у универзитетским центрима. Овај посао јесте званично окончан, али остаје огроман простор да се настави у истом правцу. Иако је било планирано да се прикупи 200, дошло се до 320 студија и планова. У целом послу учествовало је више од 430 људи, одржано је 11 промотивних радионица, осам секторских развојих програма, 16 примера добре праксе међуграничне сарадње, 36 организација, фирми и институција потписало је уговор о сарадњи, док су се четири организације обавезале да ће да

наставе заједничко вођење базе знања-речено је на конференцији. Представници Обласне администрације Видина нагласили су да је пре конкурса заједнички сачињена стратегија и анализа о све четири области, тако да се касније спремно наступило пред инвеститором. -Прошле године није нам прошао пројекат бициклистичких стаза преко Старе планине, али смо спремни за нове кокурсе за пројекте прекограничне сарадње са Бугарском. Реч је о пројектима до 2020. године - подсетио је Јеремић. Представници Факултета за менаџемент из Зајечара потвдили су да ће и у предстојећим пројектима задржати главну улогу и већ су ангажовани сви ресурси да се истраје у новим, заједничким пословима од виталног инетерса и за Србију и за Бугарску. МЦБор

Тимочки клуб

„Грађански агент 019-030″

Гергана Владимирова, Видин Књажевачки Тимочки клуб је, на конференцији за медије у борском „Медија центру“ , саопштио резултате пројекта „Грађански агент 019-030“ којим су обухваћени Бор, Бољевац и Сокобања. Према речима директора Тимочког клуба, Снежане Павковић, на пример, грађани борске општине, у 2013., нису задовољни нивом зоо хигијене и одржавањем улица и путева. У више од 400 урађених упитника, у различитим деловима општине, грађани би у наредном периоду желели бољу сарадњу са локалном заједницом, као и бољи рад инспекцијских служби. Циљ пројекта јесте и подизање свести грађана, али и побољшање транспарентности рада јавних служби. Наша обавеза је, наглашава Паковићева, дасе сви резултати представе и властима, тако да се очекује побољшање квалитета услуга којима грађани нису задовољни. Пројекат „Градски агент 019-0030“, уз подршку Центра Улоф Палме из Шведске, Невладина организација Тимочки клуб, реализовала је у сарадњи са локалном самоуправом. Партнер у Бору била је невладина организација Кокоро. Н.К.Н.


ОГЛЕДАЛО

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

БАДЊАК ИСПРЕД ДОМА КУЛТУРЕ

Општина Књажевац и Црква Светог Ђорђа организовали су шестог јанура налагање бадњака на платоу Дома културе. Бадњој вечери у Књажевцу присуствовао је велики број грађана, које су, традиционалним поздравом ‘’Христос се роди – ваистину се роди’’, поздравили председник општине Милан Ђокић и архијерејски намесник Миладин Самарџић. Они су поручили да светлост бадњака, треба да испуни наша срца љубављу према ближњима, пријатељима, граду у коме живимо и отаџбини. У ломљењу божићне чеснице учествовали су најмлађи, а највише среће у потрази за златником и сребрњацима имали су Романа

Стефановић, Лука Илијић и Ђорђе Марјановић. Председник општине присуствовао је и вечерњој служби у Цркви Светог Ђорђа. Црква Светог Ђорђа наставила је и ове године традицију даривања болесне деце за божићне празнике. Дарове је добило троје малишана који се лече на дечјем одељењу књажевачке болнице. Уручујући поклоне, архијерејски намесник Миладин Самарџић пожелео им је брз опоравак, уз жељу да наредни празник проведу у својим домовима, и са најближима. Он је пожелео и срећу и успех грађанима општине Књажевац уз жељу да се обичаји и богата традиција никад не заборављају. К.И.

Божић у Књажевцу

Књажевчани представили ПРИРУЧНИК О ДИЈАЛИЗИ историју фотографије Др Љубинко Тодоровић

У галерији Студентско – културног центра у Београду 14. јануара отворена је изложба фотографија „ЕX – Еxперимент анд Еxплоре“ . И з л ож б а ј е з а с н о в а н а н а фотографијама из фундуса Фото савеза Србије, који броји преко 2.000 оригиналних радова из периода 1946 - 2000 године. Представљене су различите тенденције у историји српске фотографије, са посебном

пажњом усмереном ка иновативним и неуобичајеним приступима фотографском медију. На изложби, која је и едукативног карактера, посетиоцима су предочени јединствени радови од краја педесетих до касних осамдесетих година XX века, као и радови аутора из република бивше Југославије. Аутори изложбе су млади Књажевчани Јелена Мицић и Жарко Алексић.

У Књажевцу 4.300 незапослених

Од 14.000 незапослених на подручју Зајечарског округа, половина је у Зајечару, а остатак у Књажевцу (4.300), Сокобањи (1.500) и Бољевцу (око 1.000). Према подацима зајечарске филијале Националне службе за запошљавање, на подручју Зајечарског округа је преко 14.000 незапослених. Највише од тог броја – половина – је

у Зајечару. У Књажевцу је евидентирано 4.300 незапослених, у Сокобањи 1.500, а у Бољевцу око хиљаду лица. Од укупног броја незапослених, око 800 на посао чека преко 10 година, док је њих 1.300 на евиденцији више од 5 година. Највише је незапослених који на радно место чекају од једне до 5 година. НСЗ

Др Љубинко Тодоровић, рођен у селу Штрбац, на Старој планини, лекар у Здравственом центру Бор, написао је и објавио књигу “Приручник за блолеснике на дијализи”. Издавач је Удружење бубрежних болесника на дијализи у Бору, тираж 1.000 примерака, штампарија Терција, Бор. Већ у предговору истиче се да је “добра дијализа резултат добре сарадње болесника и здравствених радника.

Улога болесника је најзначајнија, јер грешка пацијента није могуће исправити. Зато је неопходна сарадња, где ће болесник добијати довољно информација од свог лекара и особља”. У приручнику се полази од дефиниције и историјата дијализе (први опис хемодијализе објављен је у Лондону 1013.) до стручних прилога и практичних савета. Б.Ф.

Књажевац

Прва операција ‘’без реза’’ Лапароскопска хирургија, хируршка техника ‘’без реза’’ којом се оперише под надзором видеокамере, од почетка ове године примењује се и у Књажевцу. -Опоравак је лак, за један дан све се завршава. Нема хирушког захвата, нити ране која често ствара проблеме. Пацијент је слободан и на дан операције, сутрадан се подвргава ултра звуку и ако је све у најбољем реду, одлази кући. И економски моменат је битан: употребљава се мање

лекова, мање је болничких дана, а код млађих особа и естетски део није занемарљив.Овај метод се примењује од осамдесетих година, ми мало каснимо једино због материјалних разлога. Имамо и младе лекаре који ће већ на пролеће бити спремни да самостално раде-рекао је проф. др Мирослав Стојановић, начелник Одељења за хирургију јетре, панкреаса и жучи, један од најбољих стручњака на Балкану. К.И.


ОГЛЕДАЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  5

Скупштина Локал преса у Крагујевцу: Звонко Дамњановић, Брана Филиповић , уредници Нових Књажевачких новина и Снежана Милошевић, секретар Удружења Локал преса

У Удружењу штампаних и независних локалних медија Локал прес данас је 36 чланица из целе Србијре, највише је општинских и приватних недељних и 15-дневних новина. Ова асоцијација имала је, крајем новембра, у Крагујевцу, 18. годишњу Скупштину. -Када смо основани 1995. по идејни крагујевачког новинара Павла Ћировића било нам је неупоредиво лакше него данас, јер је све мање донатора и све је теже добити пројекат ма мколико био квалитетан. Захваљујући Фонду за отворено друштво одржавмо Скупштину, помаже нам и ОЕБС, биле су ту и амбасаде, наше невладине организације, државне институције.

Иницијативе

Дом војске уступити младима

Иницијатива Центра за културу и уметност КО 19 и Омладинског културног центра ОКЦЕ, уз подршку Центра за креативни развој и Зелене зоне, од изузетне је користи и зато наилази на општу подршку. Од недавно започето је прикупљање потписа за петицију како би се већ руинирано здање некдашњег Дома војске преуредило у Дом омладине. На тај начин, верују Књажевчани, зауставило би се пропадање објекта и избегла неизгледна слика рушевине у средишту града. Колико би нови простор значио младима не треба посебно објашњавати. Мишљења да ће ова идеја тешко бити остварена, не би требало да буду и исправна, јер са војском може да се разговара и преговара. Држава Србија би могла боље да искористи и остале војне касарне и зграде на граници са Бугарском и у још неким местима, пример је и Алдинац. Најгоре је да та имовина наочиглед свих пропада и никоме не служи. С. Ранђеловић

Локал прес оснива новине

Суочевамо се са превише медија у Србији, сада их је „Врањанских“ и председник НУНС-а, упознао је колеге 1.300 и зтао је тешко обезбедити новац и опстати на са идејом за оснивање недељника у чијем саставу би тржишту. Постоје и још неке прпреке у локланим сре- биле и локалне новине. динама и зато је и уводно излагање названо „Локални -То је можда и једини начин да се превазиђе криза, медији у време кризе“. Највише пара из општинских постигну уштеде, зантноп увећа тираж и обзбеде своје буџета за медије одлази за плате запослених, негде и новине на нивоу целе Републике. На тај начин лакше сто одсто. И оглашивача је све мање, тако да се намеће би се дошло до огласивача, а поратсао би и друштвени питање бољег заједничког организовања-нагласила утицај-нагласио је Обрадовић је Снрежана Милошевић из Локал преса. Наредних дана биће основан колегијум који ће Након дводневних разговора и конференције конкретно дефинисати права и обавезе чланица Локал за новимаре поводом одржавања седнице Савета преса које подржавају ову идеју и које ће учестовати за штампу, Вукашин Обрадовић, главни уредник у пројекту. М.Панић


ЗАПИС

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ФОТО ОКО 2013. (2)

РГОШТЕ ПОД КРОВОМ

Средина марта била је под снегом, хладно и суво време оковало је цео тај крај. У Ргошту, на Бањици, сјатило се пуно људи да прославе завршетак балон сале на отвореном базену. Књажевац је тог дана добио и базене са топлом водом “под кровом”, и не само то: створени су услови и за професионалније бављење пливањем и ватерполом. Базен на Бањици, у новом руху, отворио је прослављени ватерполо ас Александар Шоштар, председник Спортског савеза Србије. Говорио је и Милан Ђокић, председник Општине Књажевац нагласивши да је реч о историјском догађају који ће помоћи и бржи развој туризма.

СЛАДОЛЕД КРАЈ СПОМЕНИКА Спомен-парк у центру Књажевца јесте јединствен и драг не

само грађанима ове вароши него и гостима из земље и света. У њему је смештен највећи део историје овог народа, али има и места за предах, од красне фонтане до клупа за седење и простора за разговор. Ова девојчица, 8. августа, склонила се од јаког сунца. Освежење је сладолед и предах у зеленилу и хладовини са свих страна. Њен благи, искрени поглед само што није посведочио да овде, у загрљају завичаја, драге воље проводи цео летњи распуст.

КЊИГА О ПРОМЕНАМА

Средина марта биће упамћена у Књажевцу и по промоцији једне (не) обичне књиге у Дому културе којој су присуствовали углавном старији Књажевчани. О аутору књиге, Божину Јовановићу, говорили су рецензенти и његови пријатељи и другови. На промоцији виђен је и Моша Јовић, дугогодишњи директор Џервина и Привредне коморе Зајечар са синовима, Милан Милосављевић, некадашњи директор ИПМ-а, актуелни и ранији политичари, културни радници и прегаоци привредног и друштвеног развоја града на три Тимока. Овај млађи посетилац с посебним задовољством је желео снимак са Божиновом књигом, јер се са старим Јовановићем некада сусретао у његовом родном Новом Кориту. А Божин је заживота посебно волео младе и помагао им када год је могао.

ВИОБРАН и ПРОФ. ЗЕЧЕВИЋ

Када се 8. августа окончала традиционална свечаност на устаничком Караџину, двојица најстаријих, старих другова и бораца, одјурили су до Спомен-парка у срцу Књажевца. Шетали су и Књажевцем, као некад у Београду, док су били “ у снази”, др Миодраг Зечевић, директор Архива Југославије и професор на Правном факултету, сада председник СУБНОР-а Србије, и Виобаран Станојивић, министар полиције Србије (сваког лета је у родном Штрпцу) и сећали се некадашњих времена. Снимили смо их у срдачном разговору у вароши књажевачкој, мада смо могли да одаберемо и фотос сусрета истог дана пре подне у Виобрановој кући у Штрпцу. Они ионако неће замерити, једино су пожелели да им “Књажевачке” достављамо на – београдску адресу, где проводе зимске месеце.

ЛЕПЕ КУЋЕ НЕСТАЈУ

Наш репортер је застао на летњој спарини у Јаковцу. Имао је вазда тога да забележи фотоапаратом, али изабрао је стару, напуштену кућу испред које, у корову, избијају чокоти винове лозе. Ту је неко живео или је чешће долазио протеклих година. На крају је напустио огњиште и некада значајно здање какво су могли да имају само ретки, вредни домаћини. Напуштена села и заборављена родна огњишта, очевина и дедовина, наша су стварност која је, нажалост, посебно изражена на Старој планини.


ЗАПИС

СТР.  7

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

НАЈДАН РИСТИЋ НАКА Најдан Ристић Нака (83), народни песник и сељак из Штрпца подно Старе планине, иако је обневидео још пре шест деценија, и није у могућности да напише своје стихове о људима и догађајима из свог краја, напамет их говори пријатељима, суседима, на сеоским светковинама и културним програмима широм

књажевачке општине. Не објављује своје песме, носи их у срцу, а тек недавно их је даривао Новима књажевачким новинама. У овом броју објављујемо његову заветну стиховницу “Караџине, добар дан...”, а ускоро ће новинари нашег листа сачинити и докуменатарни филм о деда Наки. На тај начин његово усмено благо биће сачувано.

КАРАЏИНЕ, ДОБАР ДАН Караџине, добар дан, дошли смо на твој рођендан. Није важно који ми смо, важно да те заборавили нисмо. Караџине ти си она полазна тачка, код тебе су се први борци сабрали сас срца јуначка, и кренули у бој да ослободе народ свој. Ја морам још да причам, немог да сам миран, Овде је први српски партизански одред формиран. Људи мора да се гине, мора да се ратује, за бившу Југославију краљевину то је време било страшно, Надничар код газду копа цео дан за паницу брашно. Овај наш партизан првоборац Бисић Рода, убили су му фашисти и оца и деду. Караџине, чуј те људи из нашега краја, наш Караџин је од великог значаја. Кој би реко да то није тако, овај споменик није дошо лако. Благо оном који се борили, благо оним који су их хранили...

Нака са комшиницама на Караџину

Благо овим који се сетили те се овај спомен направили. Направили да верују мали да су наши овде ратовали. И други су људи овде долазили, али као главни Штрпчани су били. Кад Бугари једном одред појурили, две су куће у Штрбац спалили. Једна кућа коју одред био, друга кућа кој их хранио. Док су њини кровови падали, сви су мужје код одред сабрали, па и онда редом пребројали Све у реду један Бугар вели, мотке узму па редом по челу. Били су и били све до миле воље, ћуте наши ништа не говоре. Туј су наши много храбри били, тад ни једног нису оптужили. само двоје за имана њина. Да кажем на имена за тија двојицу, То је Милетић Радомир и Биса из Воденицу. А остали људи опет постројили, И у њи су пушке уперили.

Па са стране један Бугар вели, ово одма све да се застрели. Боже мили ти на помоћ буди, жал је да се стрељају оволики људи. Боже мили и велико чудо, ал да видиш десило се друго. Кој је мајор Бугарин водио, срећа наша ОН је Србин био. Он је онда на ноге остао, Наређење на Бугаре дао: -Нема више тако да се бије, можда кривица међу њима није. Кад је бугарска војска стала, А онај је тајно шапутала: -Мајор Србин, он Бугарин није, треба сад да се убије. Није прошао био ни дан цели, чета Бугари живот му одузели. Тако мајор живот изгубио, стотинама, хиљаду Срба је спасио. НЕ сумњајте млади да се ово лаже, Има људи живи мож да се докаже. Све сам реко као што је било, дабогда се никад не вратило.


ИСТОРИЈА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  8

НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА КЊАЖЕВАЧКОГ КРАЈА

дебелица на студеној води Маринко Станојевић, ТИМОК, Београд, 1940., Српска краљевска академија, књига 29

(Наставак из прошлог броја)

Кућe су у долини Дебеличке Реке (потока), на десетак минута од ушћа њеног у Тимок. У средини села Дебеличка Река прима с десне стране потока Студену Воду. Дебеличка Река на којој има око двадесет воденица поточара, извире у мањиначком хатару. Између Студене Воде и Дебеличке Реке уздиже се блага висораван Поље, која се пружа и даље под разним именима (Попуша, Забел итд.) у западном правцу. Северно од села је огорела коса Страње, а с јужне Дел, која улази у село. На овај начин село Дебелица ужлебљено је између коса, а куће су припете уз доста стрмене речне долине. Више их је на левој, присојној страни, неголи у осоју. Најгушће су куће где утиче Студена Вода у Дебеличку Реку. Студена Вода је плаховитија од Дебеличке Реке, али ни једна ни друга не чине селу никакве штете, јер су речна корита дубока. Испод села Дебеличка Река „заројава” (засипа) сеоске градине. У селу се пије и изворска и бунарска вода. Извори су: Џерџински Кладенац и Перило, оба на ушћу Студене Воде у Дебеличку Реку. Има и мањих извора, али они пресахњују за време лета. Вез ових извора могло би сада село опстати, јер се све више у селу копају бунари. Сеоски је хатар или „синор“ врло мали. Источни део је раван, а западни брдовит. Равни део је у долини Тимока и он је врло родан. Ту особито добро роди кукуруз, а и пшепица. Западни је крај брдовит, али и он врло добро рађа пшеницу и сва стрмна жита. Највише земље за обрађивање има у овим местима: Поједнику, Мепишору, Вировима, Јерчиници, ‘Гимоку, Падини, Лешју и Јесењу. Најудаљеније место далеко је око пола часа. Шуме има врло мало. Има нешто сеоске шуме у Поједнику, Менишору или Венишору (где су раније били виногради) Утрине сеоске врло мало има у Стрању, Пољу, Попуши, Камену и на Тимоковим спрудацима, те се стока (овце) слабо гаји. Село је збијеног типа, али је Дебеличком Реком и Студеном Водом подељено у три дела, краја, који

немају нарочитих имена. Највећи и (3 к., Св. Ђорђе). — Тажљичи (3 к., Св. зна се из кога села. У околини иајзбијенији је крај на левој (присојној) Ђорђе). — Томичи (18 к., Митровдан). овога села прича се да су неки Власи страни Дебеличке Реке. Кроз овај део Зову се једни од њих Пушаци, други имали своје винограде, које су они пролази пут из Мањинаца, те су куће Поповичи. — Петковци (1 к., Св. Ђорђе). обрађивали и, кад дође време, збираправилно поређане и с једре и с дру- — Перичи (1 к., Св. Ђорђе). — Писарци ли плод, па се враћали својим кућама. ге стране пута. Ту су насељени многи (5 к., Св. Алимиије). Од њих су, вели се, заостали ови Грмородови. Други је део на десној обали Досељенички родови. — Радоњичи долци. Има и једна „падина“ по имену Дебеличке Реке и Студене Воде. Мањи или Гаџаманци (10 к., Св. Јован Зла- Влашка Падина. -- Павличковци (15 к. је од првога, а у њему су настањени тоуст), доселили се, веле, из Равне Св. Никола) су пореклом из Црвене десет родова. Трећи, најмањи и (Заглавак) због великих турских на- Јабуке, у нишком округу (из „Арнаутнајнонији крај села је онај што се на- мета. Од њих има у Равни, а они та- лука“). Први је дошао деда Павличко, лази између Дебеличке Реке и Студене мо, у Равни, веле да су из Дебелице. чији су праунуци живи. —Лештарци (31 Воде. И у овом делу станују породице Биће да се ова породица још рано, к., Св. Лрханђео). Доселили су се давно разних родова. Поред ове поделе чују приликом сасељавања, поделила у из Равне. Прозвани су Лештарци по се називи Горњи Крај и Доњи Крај, али двоје, па је једна отишла у Дебелицу, Лешју, месту где неки од њих живе и где се називи дају и по појединим родо- а друга у Равну. Деда Радоња, предак им је највећи део имања. Из ове је повима који су јаче заступљени. њихов, имао је седам синова: Ранђела, родице био и чувени обор- кнез Иван Не зна се постанак имена селу, нити Јанка, Благоја, Петка, Радојка, Стојана Стојковић.— Николичи (8 к., Св. Јован) се зна да се икада друкчије звало. Док и Јанкулу. — Крившичи (14 к., Св. Јован су се доселили из Знепоља, из Бугарје, прича се, село било у Студеној Води, Златоуст) су разгранат и врло стар род; ске. — Поповичи (4 к., Игњатовдан) су знало се Мрамор. Можда је име селу доселили се, веле, са Косова. Од њих из истоимене породице у Трновцу, у дошло што је оно уопште имућно, „де- има у Равни. Неки су од њих познати Срезу тимочком. Предак им дошао као бело”, јер има плодну земљу. Дебелица као: Младеновичи-Млаџичи, Тувичи уљез. — Бранковичи (2 к., Св. Ђорђе) је старије село. Отприлике четврт часа и Косаци. — Милојинци (14 к., Ми- су из истоимене породице у Трновцу, у уз Студену Воду су два селишта, дебе- тровдан) су старином из Приштине, Срезу тимочком. — Магличи (3 к., Петличко и раванско. Прича се да су на из вАриаутлука“. Доселили су се пре ковица) су такође уљези из Трновца. овим селиштима била села: Дебелица сто педесет година. Познати су неки — Цицијичи (1 к., Јован Златоуст) су из и Равна. Пошто су оба сеселишта врло од њих и као Гмитровци (прозваги по истоимене породице у Равни, Срезу близу изгледа да су то била два краја слави), Цу- пунци и Серљинци. Зна се заглавском. Уљези су. — Антић (1 к., села Мрамора. Доњи крај се спустио да су се и од њих неки, у време Првога Аранђеловдан) се доселио као домазет наниже и образовао село Дебелицу, устанка, селили у „Мораву“, па се из Равне отскора. — Милојковић (1 к., горњи пак крај образовао Равну. И у опет доцније вратили на своју баштину. Св. Ђорђе) дошао као уљез из Лепене. једноме и у другоме селу има истих — Луковци (18 к., Св. Јован) су дошли — Симеоновић (1 к., Никољдан). Уљез је породица (нпр.: Косовци, Радоњичи). још у Карађорђево време из Лукова из Бучја у Заглавском срезу. — Грци (1 к., На овим селиштима палазе се кома- у Сврљигу. Причају да им је тамо био Св. Ђорђе) су породица која је дошла ди црепова, ћерамида, судова итд. велики намет, па су од субаше добегли с Југа, не зна се из кога места. Виђали су стари људи овде и јаме од овле, јер је овдашњи субаша, веле, био Старинци су у мањини према кућа „кривуљача”. Била је ту и једна блажи. — Лоселци (14 к., Св. Стеван) досељеницима. Пада у очи већи број чесма, али је пресахла. Село се, колико су прбегли из Алдинаца, опет због досељеника из „Арнаутлука“. Из Бусе зна, полако сасељавало наниже, док великих пореских намета, „од данак“. гарске је мањи број, а из Румуније није добило данашњи облик. Дошли су крајем осамнаестога века. га и нема. Становништво се множиСтановништво се можс полелити Први се доселио деда Стојан, чији су ло најпре, пре ослобођења, наглим на „старовременске“ (староседелачке) данас праунуци живи. Они су из по- досељавањем, а после прираштајем. Изнад села налази се место Батеја. родове и на „доселце” (досељенике). родице Божиноваца или Деспотоваца Староседелачки родови. — Ђокићи у Алдинцима. — Газибарци (10 к., Св. Ту су две жене (Стевана Вана и Мара) (8 к., Св. Ђорђе). Њихови прадедови Никола и Аранђеловдан) су старином откопале неку црквину. Северно од Ђока и Гаврил су се у доба Првог устан- из Валеваца, у Срезу заглавском. Први села, у Белборовској Падини, је Рука селили у „Мораву“ са породицама и је „доселац”, дошао као уљез, „накалам- салиско гробиште. Има ту некаквога тамо се бавили извесно време, па се ковац“, пре једнога века. Једна се грана крстатога камења, али се не зна ко се вратили на своју баштину. — Јеличи њихова зове Тричковци. — Џерџичи ту сахрањивао. (4 к., Св. Ђорђе). — Романовци (5 к., (25 к., Никољдан). Доселили су се из Заветине: Пророк Јеремија, РусалСв. Арханђео). Једни се од њих зову Бугарске, из трискога краја. — Власи ница, Св. Арханђео. Гробље села Дебелице удаљено је Кошанци, други Џуркичи. — Велики- или Грмодолци (4 к., Св. Ђорђе) су руод села 2 км. чи (20 к., Св. Архаиђео). Њих има и у мунскога порекла, како гласи народно Трновцу и у Дреновцу. — Велковци предање. Доселили су се са севера, не (Наставак у наредном броју)


СЕЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  9

лепа земља добрих људи-Књажевац и стара планина

свако на свом брежуљку

Пројекат “Србија плус - лепа земља добрих људи” је истраживачко-документаристички, непрофитни пројекат, посвећен местима у Србији и људима, који тамо живе и које срећемо на путовањима кроз Србију. Србија је стварно лепа земља, у којој живе добри људи и која припада баш тим добрим људима. Зато је идеја аутора да на интернет адреси www.srbijaplus.net, као део пројеката, представи и лепу земљу и добре људе. Сарадник на пројекту је била и Туристичка организација Књажевца. У овом и наредним бројевима настављамо текстове о лепим и помало заборављеним селима из општине Књажевац.

У Влашком Пољу свака кућа Бучја. Место је подигнуто ван главног има свој осунчани брежуљак, пута, што је сасвим логично ако се с погледом на остатак села и зид Ту- узме у обзир историја места. Наиме, пижнице . место је настало крајем XВИИИ века, кућа, а данас око 50. Тренутно, се- широк поглед на Тупижницу и остаВ л а ш к о П о љ е с а м п о с е - насељавањем влашког становништ- ло припада старијим становницима. так села. Преуређена је породична т и о у а в г ус т у 2 0 1 1 . го д и н е . ва, које је из Злота и Подгорца бежа- Није искључено да се бивши ђаци кућа и обезбеђен је пуни комфор Налази се на око 26км од Књажевца. ло од Турака. Тако, назив села Влаш- влашкопољске школе ускоро врате у гостима и домаћинима. Сређено је и велико двориште. Осим делова с У Влашко Поље може се стићи ре- ко Поље, настао је комбиновањем своје село. гионалним путем број 247, који во- конфигурације терена (заталасана Наши домаћини у Влашком Пољу цветним аранжманима, на дну дводи од Књажевца за Бољевац. Пут од висораван) и пристиглог становништва. били су Гордана и Будимир Вељковић. ришта је мањеж с егзотичним, ниским Књажевца пролази кроз Каличину, У међувремену, искрчене су букове Дочекали су нас у лепо уређеном коњима. Около шета украсна живина. Валевац, Лепену, Доњу Соколовицу шуме и дивље крушке, по којима је дворишту, са малом, сеоском баштом Право и потпуно изненађење је веи Бучје. Реч је о древном путу, који је крај био познат. Нестало је и влашко испред куће. Након освежавајућег лики, отворен базен, с погледом на коришћен још од римског периода. становништво – могуће је да се вратило послужења и приче о селу, кренули околне ливаде и шуме – прилика Пут је трасиран долином Валевачке у свој стари крај. Остао је само прво- смо у обилазак. Посебно у августу, на да пар дана имате само свој базен. реке, па затим води поред Лепене, битни назив села, који до сада никоме око 36 степени, снажан утисак оставља Не знам како кућа економски послује. Бучјанске реке и коначно, долином није засметао. озидана, сеоска чесма, обрасла махо- Више ми се чини да је део неких младаВлашкопољске реке. По последњем Већ на уласку у село осећа се вином. Вода је доведена из Брданца. лачких жеља домаћина. Ако је то тачно, Мало даље су лепа сеоска школа и остварене су на најбољи могући начин. попису становништва из 2011. године, ширина. Село је разуђеног типа, Влашко Поље има 172 становника и 54 куће су саграђене у оквиру вели- школско двориште, све у хладу старих Влашко Поље најбоље је посетиких, груписаних имања. Чини ми ораха. Школа је затворена 2004. године, ти сунчаним данима, у периоду од домаћинства. маја до октобра, или зими. Посету Конфигурација терена, којим се се да свако домаћинство има само кад су учитељи остали без ђака. свој брежуљак. Тако, из било ког депролази, брежуљкаста је и заклоњена У школском дворишту је и спо- препоручујем искључиво љубитељима од ветрова. Плодно тле, заједно са ла села, види се остатак села, затим меник мештанима, погинулим у природе, тишине и шетњи. У Влашповољном микро климом, омогућило Тупижница (1160 мнв) са ТВ релејем Балканским и светским ратовима. ком Пољу нема продавница, кафића је успешно гајење винове лозе, вишања на североистоку, а врхови Слемена Откривен је 4. јула 1984. године. На и дискотека. Има чистог ваздуха и и малина. Зато и не чуде некадашњи (1099 мнв) на југозападу. Село се на- списку са спомен плоче налази се 60 чисте, хладне воде. Около села су лиуспеси „Џервина“ из Књажевца и ква- лази на око 780 мнв и препуно је сунца. имена – превише за овако мало село. ваде, четинарске и листопадне шуме. литет „Џервинових“ сокова. Жао ми је За разлику од већине места, која сам Споменик је подигнут у време ка- Због лепог погледа, може се отићи на што сам током  овог путовања, уместо посетио у источној Србији, у Влашком да партијске директиве више нису неки од врхова Слемена. Одатле се прууређених, видео напуштене плантаже. Пољу нема примера старе, традици- представљале обавезу, па самим тим, жа широки поглед на Јастребац и Ртањ, Надам се да је само питање времена оналне архитектуре. Садашње куће овако исказано сећање на погинуле, па на другој страни на Сокобању, Тупижкада ће прорадити неки нови „Џервин“ подизане су почев од шездесетих годи- делује врло искрено. ницу, Бованско језеро и Стару планину. и када ће бити подигнути нови засади на XX века, у време када је било доста Пролазим даље селом. С једне До Влашког Поља може се стићи аутом – ако још увек буде искусних воћара и новца. Мештани су радили у новоотво- стране пута су ливаде с групама чети- – највише сат времена лагане вожње од виноградара у околним селима. реном руднику „Влашко Поље“, лепо су нара и бреста, у чијем хладу су план- Књажевца. Нисам пробао, али чини ми Попут винограда и воћњака, на- зарађивали од сточарства, а поменути дишта за стоку. С друге стране пута је се да је лепше бициклом. Преноћиште пуштени су и познати рудници угља: „Џервин“ добро је и на време плаћао малињак, на чијем крају је лепа, бела не представља проблем. Фино је под Вина, Влашко Поље, па мало даље купину, малину и вишњу. кућа, с вињагом и погледом на Тупиж- шатором, мештани ће вас радо примиПодвис и Ртањ. Не знам колике су До села су стигли асфалтни пут ницу. Идем ка супротном крају села, с ти у свој дом, а ако желите пуни комфор, резерве, али сигуран сам да ће би- и струја, изграђена је нова школа, намером да посетим нову етно кућу: на располагању је предивна етно кућа ти нових геолошких истраживања. сељаци су купили тракторе и оста- „Фарма колиба“. „Фарма колиба“, с великим, отвореним Скретање за Влашко Поље, са пута за лу пољопривредну механизацију. Кућа се налази на породичном базеном и погледом на зелене, проБољевац, неколико километара је од У то време, у селу је било око 70 имању, на брежуљку с кога се пружа цветале ливаде.


ЗДРАВЉЕ

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

МЕД: ХРАНА И ЛЕК, ДОБРО ЗА СРЦЕ (1) Пише Сања Радовановић, фармацеут, Књажевац Мед је одличан регулатор крвног притиска, доприноси нормализацији рада срца и јача срце, али је важно и да срчани болесници не смеју конзумирати мед од липе. Мед лечи малокрвност, појачава апетит, смањује психичку исцрпљеност.  Мед помаже и лечење штитне жлезде, акутних и хроничних обољења органа за дисање, а код обољења јетре је незаменљива храна и лек. Једна кашика меда растворена у 200 мл топле воде одличан је природни лек за опстипацију (затвор).  Багремовим    медом, под надзором лекара, веома успешно се лечи повишен ниво шећера у крви, јер мед    делује попут инсулина; по једна кафена кашичица рано ујутру, затим у 10 сати, у 16 сати и пред спавање, уз правилну исхрану, помоћи ће вам да ниво шећера у крви држите под контролом. Препоручујемо упоредно коришћење

Др Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Да ли је бино да и у току зиме будемо физички активни? Наравно, одговор је ДА !!! Већина људи у току зимских месеци буде мање физички активна. Наравно ту су славе, свињокољи и друге прославе где се обилно и ,,добро“ једе масна храна. Такође, зимске вечери се често проводе уз тв-програм уз ,,грицкалице“, седећи поред рачунара. . . У животу треба бити умерен у свему, па и у храни и пићу. Такође, требали

матичног млеча, који обнавља ћелије могуће, омогућује бољу циркулацију панкреаса (гуштераче), као и термички крви у мозгу, олакшава умни напор, необрађена, свежа храна. поспешује раст деце, побољшава вид,  Дневна доза  меда за одрасле је 60- доприноси сузбијању болести срца и 100 грама, а за децу 30-50 грама.  Мед   крвних судова, помаже у лечењу проје најбоље узимати пластичном или стате, повећава хемоглобин у крви, дрвеном кашиком, растворен у топлој побољшава виталност и опште здравводи или чају расхлађеном до 45 сте- ствено стање организма. За лечење пени, три пута дневно и пред спавање, простате поленов прах се користи у на празан стомак или три сата после комбинацији са медом, прополисом и јела, а након тога 45 минута не узимати матичним млечом, а овај препарат се другу храну. Уколико се у организам у узима 3 пута дневно по 1 супена кашика току 24 сата унесе 200 гр меда и више, и једна кришка поморанџе. просечможе доћи до озбиљне алергије на мед.                     на доза употребе је 6 тегли од једног килограма.  

ПОЛЕНОВ ПРАХ

Поленов прах садржи све хранљиве састојке који су потребни организму.  Користи се за лечење хроничних обољења и запаљивих процеса где антибиотици и сулфа препарати не помажу. Полен не делује као антибиотик, он не убија патогене микроорганизме, већ јача имунитет, храни ћелије нашег организма и помаже им да створе заштиту од инфекција или да је брже и лакше савладају. Полен   садржи велику количину рибонуклеинске киселине без које дугорочно памћење не би било

који се рекреативно или професионално баве спортом. Матични млеч је “супер храна” за људски организам и веома је цењен у медицини као драга   цен фактор опоравка од сваке болести. Матични млеч је производ секреције млеч регенерише (обнавља) ћелије и жлезда младих пчела, млечне је боје, природни је анаболик и регенератор карактеристичног, пријатног мириса читавог организма; јача мускулатуру, и укуса. Млеч има зачуђујућу моћ да повећава апетит, побољшава опште трансформише ларву обичне пчеле у стање изнурених и депримираних осоматицу која живи 30-40 пута дуже од ба, побољшава здравствено стање у пчеле радилице. Матични   млеч има целини, повећава физичку и менталанаболичко дејство, али нема штетних ну снагу. помаже лечење дијабетеса и дејстава на људски организам, па је за- мултиплекс склерозе. то незаменљив додатак исхрани свима (Наставак у наредном броју)

бисмо сви да правилно дозирамо и физичку активност како би она очувала наше здравље, и поправила га тамо где је оно нарушено. . . Физичка активност коју може свако да конзумира је ШЕТЊА. Без имало пара, уз мало добре воље, свако може да шета у току зиме и води рачуна о свом здрављу. По препорукама Светске здравствене организације потребно је да одрасле особе бар 30 минута сваког дана имају неку умерену физичку активност. Ту поред шетње може и да се вози бицикл, трчи, а када пада снег санкање, скијање, клизање имају повојнан утицај на наше здравље. Приликом обављања физичке

активности, слојевито се облачите. Узимајте двољну количину течности (воде пре свега ), правилно се храните , узимајте довољну количину витамина, воћа поврћа.Ако сте на већој надморској висини, због већег УВ-индекса, на откривеним деловима тела мажите креме са заштитним УВ-фактором ( да, да, иако је зима) и носите наочаре за сунце чија стакла исто штите од штетних УВ зрака. ЗАШТО ЈЕ БИТНО ДА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ СПРОВОДИМО И У ТОКУ ЗИМЕ? Има повољан утицај на здравље Утиче на смањење телесне тежине Самим тим утиче на регулисање крвног притиска

МАТИЧНИ   МЛЕЧ

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТОКом ЗИМЕ

Регулише ниво холестерола, триглицерида, глукозе (шећера ) у крви Повољно утиче на зглобномишићни систем Има повољно дејство на циркулацју Има антидепресивно дејство Код деце утиче на правилан психофизички развој Утиче на јачање имунитета . . . МАЛО ДОБРЕ ВОЉЕ ЈЕ ДОВОЉНО ДА САЧУВАМО ЗДРАВЉЕ АКО СМО ОДГОВОРНИ ПРЕМА СЕБИ. КАДА СМО ЗДРАВИ И СРЕЋНИ, СРЕЋНИ СУ И ЉУДИ ИЗ НАШЕ ОКОЛИНЕ. . . ШИРИТЕ ДОБРУ ЕНЕРГИЈУ. . .ПОКРЕНИТЕ СЕ ИЗ ТОПЛИХ СОБА ЈЕР ЈЕ ШЕТЊА ПО ЧИСТОМ ВАЗДУХУ ВЕОМА ЗДРАВА. . . ПОБЕДИМО БОЛЕСТИ-ОЈАЧАЈМО ЗДРАВЉЕ !!!


МОЗАИК

СТР.  11

ча

пр и

на

ш а

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Сара Дамњановић

Успаванка Обећала сам једном дечаку да ћу написати причу само за његов језик, за његов додир и његов слух. Тај дечак можда више и не чека на причу. Можда се сакрио далеко од обећања која треба испунити, па ови редови и не могу да стигну до њега. Али можда се, склупчан, далеко од света што га може повредити, тамо негде ипак нада. И своје последње дане користи очекујући реч. А та реч се може рећи само на једном језику и ниједном другом. Нека ово буде бајка за „лаку ноћ“ којом пуштам дечака да мирно заспи и не брине што ће то учинити. Дечаче, године су злато које добијамо сви на поклон. Тим златом купујемо све драгоцености овог света. А свет заиста јесте пун драгоцености, знаш? Треба знати како да га волиш, јер

ШАХ

Уређује мк Милан Панић Почео је први велики турнир ове године Tata Steel chess у Wijk aan Zee-u (Холандија). Главни А турнир окупио је 12 играча које предводи Ароњан, други играч света. Почетак турнира облежила је лоша форма Гељфанда, бившег изазивача првака света, и порази у прва два кола. 1. д4 Сф6 2. ц4 е5 3. д:е5 Сг4 млади мађарски велемајстор и велика нада светског шаха познат је да се не плаши необичних отварања и гамбита. У првом колу је покушао са 1. б3 а сада примењује Будимпештански гамбит, који уопште није наиван али не ужива топ репутацију. 4. Сф3 Лц5 5. е3 главни и амбициознији потез је Лф4. Тако је играо Ароњан против Иванчука на задњем турниру кандидата за првака света. 5... Сц6 6. Сц3 О-О 7. Ле2 Сг:е5 8. С:е5 С:е5 9. О-О а5 овде се сматра бољим Те8 како игра Мамеџаров да би направио место за ловца на ф8. 10. Кх1?! сумњив потез са идејом ф4, али то прави слабост на е3. Прави потез је

само ће тако и он волети тебе. А ја не сумњам у тебе и знам да си своје злато трошио ваљано. И верујем ти. Имам потпуно поверење у твоје мисли. Знам, видео си пуно лепог и још много лепшег си „купио“ и знам, такодје, да све оно што ниси, остављаш мени. И хвала. Дечаче, ја сам те гледала како си се борио са змајем. И дивила сам се твојој упорности и храбрости. Изгледао си неустрашиво са оним гордим осмехом у очима. А памтим када си ми причао како си летео на ветру. Свака кап кише те је могла бацити са висина, али ти си их све присвојио спустивши их на своју кожу. Мораш да знаш да злато које си добио, трошењем узима онолико колико и даје. И твој детињи лик лако је одрастао сам за себе, не питавши те за дозволу. Можда је управо тај нови изглед заварао змаја, па је превише грубо кренуо у напад. А ти си био дете кише и ветра и већ си тада знао да се са облака на облак мора скакати опрезно. И сећам се када си схватио да твој ветар само распирује змајеву ватру, а да су кишне капи недовољно јаке да је зауставе. Био си неизмерно

тужан тих дана, да ни једна играчка није могла да ти врати рупице на образима. Размишљао си пуно. Покушавао да спознаш законе физике, да израчунаш помоћу претешких математичких образаца, како ћеш победити ту злоћудну звер. И схватио си да ти никаква наука не може помоћи и да мораш припитомити змаја како би га уништио. Ја не знам како се десило да змај припитоми тебе. Ваљда су змајеви довољно вешти у томе. И све своје злато предао си њему на чување, вероватно мислећи: „Па он је змај, ко ће га боље чувати од њега?“ Али, дечаче, змајеви не умеју да чувају злато. Украшће ти га и одлетети даље. Мали мој, уморни, дечаче тужних очију, остао си празних руку са жељом једино да заспиш. То се увек деси када се злато потроши, знаш? Просто заспиш. Без бриге, душо, мирно спавај, ја се нећу љутити. Сањај како убијаш змаја на облаку који носи ветар. И да уместо кишице крене јак пљусак, што може да угаси његову ватру. И сањај да си далеко, у белој кући на обали мора. И да је сутон. И сањај, понекад, али само понекад... мене. Лаку ноћ

Гељфанд, Борис 2777–Рапорт, Ричард 2691 [А52] Wijk aan Zee (2) 12.1.2014 10. Са4! да узнемири ловца. потез црног а5 има идеју да понекад Т са а8 преко а6 предје на краљево крило. После Са4 то не би било могуће. 10... д6 11. ф4 Сц6 12. б3 Те8 13. Тф3 Лф5 већ би се могло више преферирати позиција црног. Слабост на е3 га спречава да игра Лб2. 14. Тг3 Те6! одличан потез са више идеја. Брани краљево крило и спрема удвајање по е линији ради притиска на е пешака. 15. Лд3 Л:д3 16. Д:д3 Сб4 17. Дд2 Де7 18. е4 Дх4! са опасном претњом 19. Тф3?! [19. Лб2 ?? Д:г3!] Овде је бели морао да игра 19. ф5! 19... Сц2 [19...ф5! је било још боље. долази до изражаја слабост првог реда белог.] 20. Тб1 Де1+ 21. Д:е1 С:е1 22. Тг3?! боље је 22. Тх3 да се спречи измена топова, јер бели топ спречава скакача да додје на поље д3. 22... Тг6 23. Сд5?! боље је [23. Т:г6 х:г6 24. Лд2 Сд3 25. г3 са шансама белог да преживи.] Т:г3 24. х:г3 ц6! 25. Ле3 [25. Сц3 Сд3] (види дијаграм) 25... Сд3 26.Л:ц5 ц:д5 27. Л:д6 д:е4 моћан скакач на д3 и е слободњак

46. Кф1 Кф4 47. Та1 Тф3+ 48. Кг1 Тг3+ 49. Кф1 Тф3+ 50. Кг1 Кг4 51. х6 Сф4 52. х7 са 52. ц5 бели је могао да отежа црном реализацију 52... Тх3 53. Кф2 Кф5 54. б4 Сд3+ 55. Ке2 Ке4 56.Та8 Тх2+ 57. Кд1 Т:х7 58. Кд2 С:б4 59. Кц3 Сц6 60. Те8+ Те7 0-1 лепа победа црног и добар повратак после пораза у првом колу.

ПРОБЛЕМИ одређују јасну предност црног 28. Кг1 ф5 29. Кф1 Та6 30. Лц7 Кф7 31. г4 Тц6 32.Л:а5 Та6! леп маневар црног да активира топа 33. Лц3? ово одмах губи јер пушта црног топа у игру. Бели је морао да игра [33. б4 б6 35. г:ф5 б:а5 36. б5 са надом за белог јер има контраигру захваљући пешацима.] 33... Т:а2 34. г:ф5 е3 35. г3 Тц2 36. Ле1 Кф6 37. г4 х5 38. Лх4+ Кф7 39. г:х5 Тх2? пропушта директан добитак [39...е2! 40. Кг1 Тд2] 40. Ле1 Кф6 41. Кг1 Те2 42. Лц3+ К:ф5 43. Л:г7 К:ф4 44.Лх6+ Кг3 45. Л:е3 Т:е3

Мат у три потеза Решење из прошлог броја

1. Сб6


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ЖРК КЊАЖЕВАЦ, Прва лига – Исток: ЖИКА БОЖИНОВИЋ

ИГРАЈУ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ГРАДУ Рукометашице ЖР Књажевац које се такмиче у Првој лиги – Ис ток, после првог дела првенства, заузимају пето место. По речима тренера Жике Божиновића“ овај резултат би био и бољи да екипу нису задесили проблеми са повредама неких играчица, тако да Књажевчанке готово ни један

пласман у виши ранг такмичења. Као и у осталим спортовима и књажевачки женски рукомеч нису играле у комплетном мет је принуђен да се ослања саставу. Припреме за пролећни искључиво на сопствене снаге, део сезоне почеле су већ 3. јануара јер због лоше финансијске и циљ је да се ове сезоне афир- ситуације није у могућности да мишу неке младе играчице које доведе појачања са стране која су поникле у књажевачкој школи би подигла квалитет екипе и допринеле бржем напредовању рукомета. - Ова екипа требало би да ка најквалитетнијој лиги Србије. праве резултате пружи тек Играчице које сада наступају за следеће сезоне када ће се умешати клуб играју без икакве надокнаде, у борбу за сам врх табеле и из чисте љубави према рукомету

и - свом граду. Надамо се да ће и женски рукомет добити пуну подршку локалне самоуправе, какву имају неки други клубови у Књажевцу, јер то по квалитету и раду свакако заслужује.“- каже Жика Божиновић, први тренер. Други део првенства почиње 9. фебруара. Књажевачке рукометашице у првом колу гостују у Прокупљу екипи Топличанина. С.Ранђеловић

РК Књажевац: Мишел Николић

ТАЛЕНТИ ПУНЕ САЛУ

Председник РК Књажевац Мишел Николић у разговору за „Нове књажевачке новине“ нагласио је да је задовољaн прошлогодишњим учинком: -Морамо да будемо задовољни оним што смо успели да урадимо у протеклих годину дана од када је ово руководство дошло на чело клуба. Успели смо да клуб поставимо на здраве ноге, најважније је да смо покренули и рад са млађим категоријама. Поред првог тима имамо још пет

селекција разних годишта које окупљају велики број младих играча. Што се тиче првог тима, успели смо да вретимо неколико наших момака који су играли у другим клубовима тако да сада на располагању имамо 24 играча. Највећи успех је што се публика поново вратила на рукометне утакмице - играмо пред пуном салом. У првом делу сезоне заузели смо четврто место што је видан напредак у односу на ранију сезону. Очекујемо да у пролећном делу, у марту,

Далибор Илијић, Power lifting клуб Књажевац

БЛИЗУ СМО И СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА

У разговору са најуспешнијим српским такмичарем и освајачем бројних медаља на државним, балканским, европским и светским првенствима и

савезним селектором у powerliftingu Далибором Илијићем о завршеној години и плановима књажевачког клуба и репрезентације за ову сезону, дознајемо да је минула сезона

остваримо све победе на свом терену и да уз неколико бодова на страни ухватимо прикључак са водећим екипама и тако се укључимо у борбу за највиши пласман и прелазак у виши ранг такмичења. Припреме за наставак сезоне већ су почеле. Крајем фебруара очекује се

наставак квалификација у млађим категоријама. Играчи 2000.годишта, 25. фебруара, у Врању, играју квалификације за првенство Србије и сви у клубу очекујемо успех. Имамо изузетно талентовану гене-рацију. С.Р.

била врло успешна. -Постигли смо одличне резултате, били смо и организатори Европског првенства у ПЛ и бенч-пресу, где се Књажевац показао као добар домаћин, што је наш Савез препоручило за добијање организације Светског првенства у ПЛ и бенчпресу 2016. године у Нишу. У овој сезони очекују нас бројна такмичења од којих издвајамо Балканско првенство у powerliftingu које ће се одржати 22. и 23. марта у Књажевцу. Наш клуб учествоваће и на државном

првенству у Параћину, а од 2-7. јуна очекује нас Европско првенство у ПЛ и бенч пресу у Чешкој. Имамо тренутно 20 регистрованих такмичара и једну такмичарку који уз помоћ локалне самоуправе и Спортског савеза имају солидне услове за тренинг и такмичење. Од важних такмичења у овој години посебно бих истакао Светско првенство у Аргентини у октобру и на коме ће моја маленкост учествовати као једини представник Србије.

Nove knjazevacke novine 89  

knjazevacke, novine

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you