Issuu on Google+

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА IV БР. 61, 15. СЕПТЕМБАР 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

фото: Б.Филиповић

МИНИЋЕВО, 8, СЕПТЕМБАР 2012.

ТИХА ОФАНЗИВА МИЛАНА ЂОКИЋА .3

р ст


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  2

Џервин и Џерси стају на ноге У ИМТ, највероватније, средином идуће године долази италијански Фијат, али највише неизвесности је код „Бранке Динић“

-За оздрављење некадашњих узданица књажевачке, па и тимочке привреде, комбината Џервин и фабрика Џерси и ИМТ имамо план и подршку Републике. Џервин ће „овако или онако“ релативно брзо да крене, није битно ни ко ће да буде титулар. Јер, изузетно је важан пласман пољопривредних производа овог краја, превасходно воћара. И то је један од разлога што ћемо бесплатно поделити седнице, највише вишања које су и најрентабилније. Предвиђен је воћањак од укупно 200 хектара и улагање од 20 милиона динара. Џервин јесте у стечају, али за опорaвак имамо више модела. У стечају је и Џерси (било је 13, 14 неуспелих продаја), али пронаћи ћемо стратешког партнера и то ће бити добро. У први

мах упослићемо 100 радника. Неће то да их подржимо. Идеја ићи лако и брзо. Ипак, многи нам нису је стварање Општинског веровали и да ћемо подићи велелепни гарантног фонда који хотел и скијалишта на Старој плани- би обезбеђивао јефтине ни- рекао је у студију Књажевацинфо кредите. Тај модел телевизије Милан Ђокић, председ- успешно функционише ник Општине Књажевац додајући да у окружењу. Најтеже је у за Џерси већ постоји конкретан план, „Бранки Динић“. Тамо су као и идеја за ИМТ који би, након данас радници власници стечаја, добио јаког партнера, рецимо фабрике. Намеравамо да италијански Фијат или неког други у заштитимо имовину радсарадњи са Министарством привреде. ника. Покушаћемо да от-Посао око консолидовања ИМТ купимо њихову имовину трајаће дуже, највероватније до сре- и уступимо је привреддине идуће године. Нећемо забора- ницима како би створивити и мала и средња предузећа која ли нову вредност. Овако су у претходном времену била стуб је могуће да се догоде и наше привреде и запошљавала један лоши потези-нагласио је број радника. Зато ћемо све учинити Ђокић.

У ПЕТАК СЕДНИЦА

СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ фото: М.П. Драган Манчић, председник Скупштине општине Књажевац заказао је за петак, 14. септембар, скупштинско заседање. До закључења овог броја нисмо добили дневни ред. Неоспорно је да ће седница протећи Р

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЈА ЦЕНТА

БОР

М

И ЕД

у врућој атмосфери, јер је нова власт, очигледно је, спремна на корените промене у руковођењу општином, њеним службама, јавним и друштвеним предузећима. Н.К.Н.

УТЕР ЦЕН

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

фото: С. Ранђеловић

„Извор“ и рурални туризам

СЕЛО ПОД КРОВОМ СРБИЈЕ

Седмог септембра, у великој на старим инструментима, Љиљана галерији Дома културе, одржана је зав- Ћирић, етно- певач и блех оркестар ршна конвенција пројекта „Одрживи „Тимочки весељаци“, овогодишњи туризам у функцији руралног развоја носиоци 3. места у Гучи, у категорији – Под кровом Србије“, које је реализо- младих оркестара. Посетиоци су уживало Удружење за неговање традиције вали и у модној ревији етно хаљина „Извор“ из Књажевца. Пројекат је оста- ручно рађених, названој „Завештање верен под покровитељством УНДП и уз за будућност“. финансијску подршку шпанског Фонда На штандовима су сеоска домаза постизање миленијумскох циљева. ћинства, регистрована за бављење После поздравног говора Љиљане туризмом, изложила пропагадни Михајловић, председнице Удружења, материјал и домаћу храну. Локална присутнима се обратио и Милан Ђокић, Туристичка организација представила председник Општине, наглашивши је своја нова издања „Туристички водич значај туризма и почетка реализације општине Књажевац“ и „Тајне старих ревишедеценијских жеља и планова. У цепата“, сачињена у оквиру истог прокултурно- забавном програму уче- грама и уз финансијску потпору Светствовали су Јордан Васиљевић, свирач ске туристичке организације. С.Т.


ИНФО.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Дан ослобођења Минићева

На изложби о Брашанцу: Ј. Дамњановић, С. Игњатовић

СТАРА ВАРОШ ХЕРОЈА МИЛУНА

Извињење председника Ђокића

-Хвала свима што су дошли, а и онима који се нису сетили, а позвани јесу. ДаТекст саопштења... Поштовани, у име руководства Општине Књажевац и у своје лично име, најсрдачније вам захваљујемо на позиву да присуствујемо нас ћемо отворити Споменсобу посвећену фудбалској обележавању Дана МЗ Минићево и уједно се извињавамо што због раније легенди Минићева и уговорених обавеза нисмо у могућности да присуствујемо овој свечаности. Србије, Војиславу БраСвим мештанима и вама лично честитамо Дан МЗ Минићево и желимо пуно шанцу, погледаћемо и стауспеха у даљем животу и раду. Срдачан поздрав, председник Општине Милан ри, очувани и прилагођен Ђокић и председник СО Драган Манчић. новој техници филм о хероју Минићу и Минићеву. Сетићемо се ослободилаЗачудо, нови општински челници нису, изгледа, имали адекватне замене, ца овог краја и положити бар неког од начелника да пошаљу у оближње Минићево на, за то место, важан цвеће и венце на споменидогађај. Зато су стигли Бугари, Борани, Зајечарци... Новој власти у Књажевцу, ке у оба светска рата-рекао на челу са бившим државним секретаром, Миланом Ђокићем, чини се, није је званицама Славољуб тешко да кореспондира са највећом месном заједницом у општини посредством Милановић, председтелеграма. Није Ђокић удостојио разговора ни Славољуба Милановића који ник Месне заједнице га је писмено молио за пријем и разговор о проблемима Минићева. Човек је, Минићево кога мештаето, био у Бољевцу на обележавању Дана ослобођења код страначког колеге ни, с пуно пажње, зову и Марјановића, али, претпостављамо, није му пријало „неурсовско“ и „недеесовсвојим градоначелником. ско“ Минићево. Занимљив почетак једног, рецимо могућег манира. Ђокићу је, претходних недеља, било тешко и да поприча са уредницима „Књажевачких Јер, Минићево је некад било општинско место у новина“, јер је имао друга прека посла, можда и да се на другачији начин посрезу Зајечар са одликама свети информисању. Није лепо то што за „своје новине“ не налази времена варошког живота. или неће да нађе простора. Време, и то брзо, показаће колико је у праву и Драган Благојевић, да ли треба избегавати људе који су близу четири последње године предано сак упљач с тарина и правили „Књажевачке“. За утеху, нама није послат ни телеграм (саопштење!) иницијатор музејске пос било каквим разлозима, мада, не само Ђокић, већ и цела његова екипа са ставке у згради код железничке појачањима и није у обавези. Овде је све кристално јасно, и то је врло добро. станице, отворио је сталну изложбу фотографија и докумената посвећену незнања, исекли многа стабла. Оста- признања припала су Жарку Петровићу, свом месту и Воји Брашанцу који је, ло је још понеко дрво, али доста је и секретару Окружног одбора СУБНОРакасније, дружећи се са гостима, испри- младих самониклих ораха крај старог Бор, рођеном у Ошљану и Миодрагу чао како је београдском Синђелићу коловоза-подсетио је Јеврем Јеша Кокелићу, филмском и ТВ режисеру на једној утакмици дао седам голова. Дамњановић, још једна, али нови- из Бора. Божину Јовановићу, привредХет-трикова било је вазда. нарска легенда овог краја. Он је годи- нику и прегаоцу послератне изградње, -Склопићемо и причу о јединственом нама био главни уредник и директор постхумно је указана захвалност. Венце и цвеће на споменике ослоспоменику овог народа, о посађеним „Илустроване политике“ и „Експрес политике“ и с пуно елана објављивао је орасима, после 1920. године, дуж обе бодиоцима положиле су делегације стране пута од Прахова до Ниша преко текстове из Тимочке крајине, поготову села, СПС-а Књажевца, окружних Зајечара и Минићева до Књажевца. То приче великог репортера, Неготинца, одбора СУБНОР-а Бора и Зајечара и је тај мало знани споменик српским родом из Рајца, Десимира Миленовића. бугарског Белоградчика. Делегације ратницима у Првом светском, ВелиНа свечаности у Дому културе Општине Књажевац није било, предком рату. Када је измештана траса најзаслужнијима и сарадницима седник Општине Милан Ђокић послао пута Зајечар-Књажевац путари су, из додељене су захвалнице. Посебна је телеграм. Б. Филиповић

Телеграфски јасно

Осми септембар је традиционално велики дан за варошицу Минићево, место које је у својој дугој историји постојања пет пута мењало име. У програму манифестације, традиционалног обележавањa Дана ослобођења у Другом светском рату и сећања на народног хероја, пореклом из Прељине код Чачка, погинулог у Ошљану, Милуна Минића, записанао је: „Минићево је једно од ретких насеља које има пет вашара, пет кафана и пет пута је мењало име“. Био је још 1718. Јени Хан, па и Нови Хан, Краљево село, Андрејевац и најзад Минићево по народном хероју Милуну Минићу које је радио као судија у овом лепом, тимочком месту.


РЕПОРТАЖА

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

БОГ ТЕ ВИДЕО, БАРСЕЛОНО МОЈА Владимир Станковић, спортски новинар светског гласа, од МОНТЕВИДЕА до родне ЈЕЛАШНИЦЕ

На базену: Саша Тодоровић, Ден-Тана, Мирољуб Михајловић, Владимир Станковић

Спортски новинар Владимир Станковић, рођен је 1949. године у Књажевцу. Деда по оцу је из књажевачког села Јелашница, где Владимир данас воли да дође и одседи неко време. Основну и средњу школу завршио је у Зајечару, а у Београду Филолошки факултет. – У новинарству сам од 1969. године, тада као студент друге године Филолошког факултета. Десет година био сам дописник загребачког „Вијесника“, а од 1979. до 1991. своје „ухљебљење“ нашао сам у „Борби“, па „Нашој Борби“, „Времену“, а паралелно и у „Вечерњим новостима“ и „Спорту“. Од априла 2010. године радио сам у НИН-у, пишем

хонорарно и за „Блиц“, с обзиром да с обзиром да су тада, због бојкота се ради о истом власнику. Имао сам играча из Хрватске, на терен истрчасвојевремено и своје пројекте, листове ли само српски фудбалери, и то из БСК, „Тим“ и „Кош“ – каже за „Књажевачке“ „Југославије“ и Фудбалског клуба „Соко“. Станковић, који већ 21 годину живи у Друга прекретница за наш фудбал је Барселони. свакако Чиле, 1962. године, када смо – Повод за одлазак у Шпанију ни- играли у полуфиналу Светског првенсу била надолазећа ратна времена. ства – напоменуо је Станковић. Али, Главни мотив била је Олимпијада у вратимо се Уругвају и причи о томе Барселони, 1992. године. Барселона шта је иницирало аутора да напише је град мог живота и лепо ми је у њему баш ту књигу. – напомиње Станковић, чија је књига – У Москви сам живео кратак пе„Монтевидео, Бог те видео“ послужила риод, 2006/7. године. Гледао сам с Дукао „мустра“ за снимање истоименог дом Ивковићем неки амерички филм, филма. Прву „рецензију“, онако од ока, посвећен учешћу америчке фудбалске урадио је Ден-Тана, који је у њој одмах репрезентације 1950. у Бразилу, када су препознао и елементе филма и будућег успели да победе фудбалску силу каква сценарија. је Енглеска са 1:0. Дошли су из земље у – Књигу сам завршио 2009. године, којој се фудбал само аматерски играо, али пуно сам времена потрошио и „с конца и конопца“ су сакупљани игратруда уложио у истраживању оскудне чи, и гледајући све те перипетије, сетио документације. Идеја је била да 2010. сам се да би и ми, с пуно богатијом фудгодине, пред Светско првенство у балском историјом, требало да имамо Јужној Африци, филм изађе у јавност. један такав филм. Паралела између Мало се закаснило, па је премијера 1930-те и наступајуће 2010. године била децембра те године. Свакако учинила се као одличан подстрек за је та 1930. била прва прекретница писање књиге о 70 година учешћа на у српском, односно југословенском светским првенствима. Тако је и бифудбалу. С правом истичем ово прво, ло – сећа се Владимир, напоменувши

да се и његов отац, некадашњи главни уредник листа „Тимок“ из Зајечара, сећа тих дана и еуфорије која је владала око одласка наше репрезентације у Уругвај. Тада је имао девет година. Филм, снимљен по роману нашег саговорника, аутору се у принципу свидео. Додуше, има неких елемената на које има замерке, али му је речено да су то драматуршке потребе и да је тако морало бити. Ден-Тана је, гледајући филм, заплакао. Владимир Станковић, у миру куће у Јелашници, пише о животу Ден-Тане, али и завршава збирку прича „Задња пошта Тимок“. – Без икакве намере да документујем то време, пишем о свом личном искуству и животу у Зајечару крајем педесетих и у првој половини шездесетих година. То је носталгична прича и осврт на сећање, изласке, игранке и забављање. Имам и нешто слика из тог периода, а описао сам и легенде Зајечара, боеме, уметнике и пијанце, у најпозитивнијем смислу – рекао нам је Станковић, уз напомену да промоцију књиге очекује за двадесетак дана. Саша Тодоровић


ТРАДИЦИЈЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Догодило се јубиларно 30. дружење Новокорићана

СТР.  5

Наставити Божиновим путем

Дружење у Гамзиградској бањи: Дружење је овековечено заједничком фотографијом, а беседили су Славољуб Живковић, Крунислав Јовановић, др Љубиша Рајковић, Душан Иванић и Горан Алексић. Огласио се и чувени „бреговићевац“, гајдаш Бокан Станковић. Када је 1982.године, пре три деценије, у Новом Кориту основан Завичајни клуб, чинило се да ће ово погранично село, у атару књажевачке општине, лако зауставити убрзано исељавање становништва и – кренуту у обнову. Баш темпом какав је био три деценије раније, без премца у књажевачком и тимочком крају. Али, очигледно, не иде како се очекивало. На управо завршеном 30.јубиларном дружењу Новокорићана у Гамзиградској бањи, код Зајечара, председник Удружења Новокорићана Славољуб Живковић и званично је саопштио да у овом селу, у подножју Старе планине, сада у 63 домаћинства има само 112 житеља, претежно времешних и немоћних. А било је овде у прошлом веку 1.435 становника, 90 трактора, 150 мото култиватора, 22 комбајна, мноштво телефона, електричних уређаја . . .И око 50 000 оваца и готово 3 000 говеда. Сеобе, очигледно, нису заустављене. Само у минулих годину дана догодиле су се 22 сахране. Одавно нема уписа у матичне књиге рођених, одавно је затворена и сеоска школа, проредила су се и омалила стада у планини. Ништа ни од обећаног граничног прелазу на Кадибогазу у атару Новог Корита. Прошле године остало је Ново Корито и без Божина Јовановића. Најпознатијег и најупорнијег међу Новокорићанима. Оног што је био најактивнији међу њима, што је предњачио идејама, подстицао и друге, и оставио иза себе, поред више других, и „Књигу о Новом Кориту“. То је онај човек који је узорно, као нико у Србији, водио акцију изградње задружних домова у књажевачком и тимочком крају, па руководио тимочким рудницима угља и борским комбинатом бакра . . . Име Новог Корита, захваљујући том човеку, остало је сачувано и у два документарна филма (из 1988. и 2006.године) и мноштву новинских написа и телевизијских емисија. Тако је овековечена и успомена на војводу Живојина Мишића који је из овог села

1876.године кренуо у своју прву битку против Турака. Окупљени у Гамзиградској бањи одали су почаст Божину Јовановићу минутом ћутања. Нису се, међутим, изричито изјаснили да ће следити његове идеје. Можда и због тога што су криза и суша притисли на све стране. Ипак, треба очекивати да ће Божиновим путем наставити и његов син Родољуб, братанац Крунислав и сестрић Драгослав. И многи други из удружења Новокорићана. Вероватно на обећану помоћ у обнови Новог Корита није заборавио ни Божинов син Мића, власник Мегатренд универзитета, ни десетине других утицајних и моћних људи који воле Ново Корито, Божина Јовановића и своје претке из овог села. Има услова за развој сточарства и туризма. Посебно, ако се убрза изградња граничног прелаза преко Кадибогаза. И изградња великог туристичког центра „Бабин зуб“ на Старој планини. И ако сви својски помогну да се реализује идеја Корићанина Топлице Игњатовића о израстању Новог Корита у туристички град. Зашто да не? Ако је у томе успело планинско село Олимје у Словенији, где Игњатовић већ десет година успешно ради као дизајнер и декоратер академац, зашто неби успело и Ново Корито? Уосталом, пре две године Игњатовић је, заједно са Божином Јовановићем, у Новом Кориту, у време четврте „Шипуријаде“, положио камен темељац будућег града. Зашто Ново Корито не би следило Олимје? Зашто се не присетити да су Римљани на истом овом простору пре 2 000 година имали две стотине радионица за производњу накита од сребра и злата. Зашто сада овде не би радиле Игњатовићеве радионице за производњу и продају уникатних уметничких предмета од порцелана и стакла. И неке друге радионице. Треба светковати, али и радити. И треба се заветовати. И наставити Божиновим путем. Стојан Тодоровић


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  6

Ненад Цорељ, сликар књажевачки

ЗАВИЧАЈ У АКВАРЕЛУ

Акварел као изворна сликарска техника заокупља у ме тнике з б ог св оје тајновитости, транспарентности и непоновљивости, заправо, уметник улази у своју виртуозност као ходач по жици, јер, сваки потез избор боје мора брзо и мајсторски да буде нанет на папир. Ненад Цорељ као вет: препознатљив сликар акварелиста, доказао се својим квалитетним акварелима и свом изражајном стилу конструктивном приступу стварања акварела. Веома добро познаје цртеж и композициони улаз у избор мотива преносећи видљиве партије које добро уочава и која му служе као идеја водиља за настајање акварела. Трагајући за сопственим изразом, Ненад Цорељ је пронашао себе у сликарској

техници акварела, сликарска техника која најр е чи тије г ов ори о с амом аутору и његовом сензибилитету. Спознао је да изворност настајања акварела се поистовећује са треперењем лисца, трептају полетарца и жубору воде, да једино добар је акварел са изразитом чистотом, звонким валерским тоновима и дубоким светлосним пространством. Као што вода тече истим током, на исти начин ствара се и слика аквар��ла, понесена са духовним стањем аутора и природним стањем настајања слике у оквиру акварелног виртуозног споја боје, воде и потеза. Настала слика је тренутак духовног надахнућа и представе на папиру по принципу вилиног коњица којем је дан читав живот а акварел има свој тренутак настајања да би живео читаву вечност. Ово је у уводу за каталог једне од Горељевих изложби написао Милић Петровић, академски сликар и професор Ликовне академије Еко арт у Нишу. Ненад Цорељ, рођен је у Књажевцу 1960. године. Самосталне изложбе: 1999. у Књажевцу, 2000. у Неготину, Нишу, Зајечару. У Дољевцу, Нишу, Прокупљу и Сокобањи

2001. године. 2 0 0 3 . у К њ а ж е в ц у, 2004. у Новом Бечеју, 2007. Сокобањи, 2008. у Нису и 2012. у Turn Severinu (Ру м у нија). Члан је ликовног удружења ЛУНА Ниш. Групне изложбе: Краљево 19 85 , З а ј е ча р , Н и ш и Мајданпек 2001, Пирот и Ниш 2002, Књажевац 1991, 1995-2006. године, Ниш 2007, Зајечар 2005, Смедерево 2006,2007. у Београду, 2009. Balaton, Мађарска i Kiallitas Homorodszentrnarton ( Р у м у н и ј а ) . Unt e r w ar t (Аустрија) 2009. Komarno (Словачка) 2010: Zalaegerseg, Vonyarcvashegy, Blalatongyorok, Keszthelv, Esztergalyhorvati (Мађарска) 2009. 2010, Београд 2010, Komarno (у Словачкој) 2010, ,,Ajt6” kiallitas - Tapolca (Словачка), 2011. Goteborg (Шведска), 2011. i Gvenesdias (West Balaton) (Мађарска) 2011. Награде: Краљево 1985. I награда, Ниш, 2004. III награда за акварел, Ниш, 2005. I награда за акварел, Ниш, 2006. награда за акварел, Ниш, 2007. I награда за акварел. Reference: Галерије: “Градска” - Нови сад; “Кафе галерија 86-98” - Сокобања, “Спектар” - Херцег Нови, “Мики” - Подгорица и Бар,

“Рамс” - Београд, ”Moricz” Zalaegerseg, Мађарска, Ниш - галерија .Expectra”, галерија “Галерија 2б” - Загреб, Ровињ, галерија .Jdeja”, Београд Критике: Професор Милић Петровић, Нишки културни центар, 2008; Ревија „Лидер”, Москва, 2009; Професор др Каменко М. Марковић публикација “Мајстори акварела 1, Пејзажи”, 2009; Професор др Каменко М. Марковић публикација “Мајстори акварела 2, Мртва природа и портрет”, 2010; Професор др Даница Радуловић Столић, Ниш, 2010. Публикације: (2009. година) Мајстори акварела 1, Пејзажи, Мајстори акварела 2, (2010. година) Мртва природа и портрет. Велики бр ој слика рађених у акварелу стално су изложене у просторијама Инфо-центра Туристичке организације општине Књажевац, у улици Књаза Милоша број 37.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  7

КАД ЗАПЕВАЈУ САЊИНЕ ПТИЦЕ О ПЕСНИКУ САЊИ РАДОВАНОВИЋ... С а ња Ра дов а новић, фармацеутски техничар, водитељка, глумица и песникиња, рођена је 2.августа 1983. године у Књажевцу. Завршила је Књажевачку гимназију и Медицинску школу у Зајечару. Шампионка је Србије у bench-pressu. Прву песму написала је са осам година. Члан је Књижевног клуба „Бранко Миљковић“ из Књажевца. Пише на српском, енглеском и шпанском језику. Бави се апитерапијом, воли природу, а птице имају посебно место у њеним песмама у којима глорификује племенитост, ду ховност, искреност, правду, доброту, а критикује

све присутније површне и пролазне ствари, дволичност, похлепу, лаж, пороке, ниске страсти, гордост. Експресивни испламсаји и препознатљив тон Сањиних песама, исписани су нотом сензуалности која њену поезију доводи у везу са читаоцем, побуђујући код њега поистовећивање. Готово архетипски, Радовановићева гради сопствени израз у сложеније везе, док главна тема бива окренута вољеном бићу. Мисаона представа изграђена је као чин чистог размишљања, што никако не представља препреку стваралачкој имагинацији овој лирској поезији препуној скривеним значењима. К.Н.

Ако сањаш

Као твоје име као топле зиме, као слатки нектар, као јужни ветар, као звезда у тами, као мелем на рани и мом срцу је лек твоја љубав заувек! Ако ме ноћима сањаш или не можеш да спаваш, ако ти очи засветле и стреле срцем пролете, ако ме и даље волиш као кад си био дете - реци ми то! Године лете...

У смирај дана Светло плаво небо, понека блистава звезда и прелепи Месец, вечити господар ноћи; топло вече и хладан поветарац... Мириси цвећа и воћа, необично лепа тишина, ласте у гнезду и мачак који преде... У оваквом смирају дана увек долазиш код мене!


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Етнографски допринос Јована Мишковића описом Књажевачког округа 3 (одломак) мр Дејан Крстић

ВРЕДНИ И ПРИВРЖЕНИ ЗЕМЉИ Књажевачки округ Јована Мишковића, едиција Записи о завичају, књига 2 Народна библиотека „Његош“ (2011)

Из области духовне културе можемо издвојити следеће податке. О доњокаменичкој цркви се данас, на основу каснијих истраживања, доста зна, али подаци које је Мишковић у овом раду дао о њој, први су у нашој науци. Значајни су и подаци о црквишту на месту Ждрело у Кожељу, које више не постоји, посебно препис натписа на латинском језику који сведочи о њеној старини из античких времена. Овај крај је особен по великом континуитету култних места. У истом смислу вредност имају и подаци о старој кожељској цркви, посебно предање о закопаним предметима поред ње, које се у овом крају везује и за остатке других старих цркава. Посебан значај има запис легенде о летењу Милетине цркве, и то из три разлога. Прво, што је овај тип легенде, иако га има и у другим крајевима, веома карактеристичан за горњи и средњи Тимок (па је за овај крај значајан и културолошки и туристички), друго, што је ово први запис овог типа легенде у овом крају, и треће, што области Заглавка и књажевачких тресибапских села по овом питању нису систематски истражене, те се овим записом допуњује невелики фонд легенди овог типа записаних на овом подручју. Чини ми се да податком par excellеnce можемо сматрати податак о окупљању на летњег Светог Николу на зидинама средњовековног Сврљига, јер он највероватније сведочи о постојању празника типа заветине још у средњем веку и о његовом вишевековном континуитету на овим просторима. Интересантан је један податак који, чини ми се, до сада није записао ниједан други истраживач – да на свадби и девојке могу да носе свадбене барјаке. Нажалост, Мишковић није одредио ближу локацију овог обичаја. Подаци везани за социјалну културу такође су везани за свадбене обичаје. Реч је о обичају удаје старијих девојака за младе момке, који је већ регистровао Мачај и који има своју вредност као сведочанство о једној појави у одређеном времену, као и о неколико обичајних, данас општепознатих свадбених поступака. Фолклористички подаци из Мишковићевог описа Књажевачког округа веома су значајни. Поменути

Јован Мишковић (1844–1908)

Генeра л Јован Мишковић (1844–1908) један је од најученијих и најумнијих људи, најзначајнијих војних стручњака и најсвестранијих научника Србије XIX века. И у војсци и у науци, доспео је до највишег положаја – министра војног и председника Српске краљевске академије. Његово обимно научно дело и богата писана заоставштина незаобилазан су извор за изучавање историје Србије и српског народа. Иако стручњак пре свега за природну и војну географију, с подједнаком страшћу бавио се националном и војном историјом, тактиком, етнографијом, археологијом, народном медицином и ботаником, бележио народно усмено стваралаштво. Мишковић је пропутовао читаву Србију и дао описе многих области. Свакој теми приступао записи легенди, поред тога што су део комплекса обичаја и веровања везаних за култна места, могу се третирати и као фолклористички материјал. После Милићевића, Мишковић је први истраживач који даје записе народних песама. Мотиве ових песама препознајемо и у каснијим записима, али је познато да свака варијанта има своју особеност и вредност. Посебно су значајни Мишковићеви помени народних

је мултидисциплинарно, дела писао на основу својих географских, историјских, етнографских и других бележака, па се многа од њих не могу сврстати само у једну научну област. Осим што је овде службовао, Јован Мишковић је неколико пута обишао књажевачки крај свестрано га истражујући. Прикупљене податке током тих боравака касније је користио да напише неколико радова о Књажевцу и његовој околини. Боравећи службено у књажевачком крају 1877, написао је студију „Књажевачки округ“, објављену 1881. године. „Књажевачки округ“ прво је дело научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац. Како је у време његовог борављења и истраживања књажевачки крај био гранично подручје према Турској, Мишковић га описује пре свега као војни стручњак, за потребе упознавања терена из војностратешких разлога, дајући у исто време географско-топографску слику округа, те се сматра и првим српским катографом овог краја. Податке о старинама књажевачког краја касније је објавио и у Старинару Српског археолошког друштва, у студијама „Две старе цркве у Књажевачком округу“, у којој даје опис цркве Манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, и „Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији“, где значајно место посвећује Равни и Кожељу. инструмената гајди и гусала. За етнокореологију као део фолклористике значајно је регистровање и опис особене игре катанка, која се до половине XX века губи из уобичајног играчког репертоара овог краја. Етномедицински подаци у овом раду нису многобројни. Мада то већ знамо из Мачајевог описа Књажевачког округа, Мишковић сведочи о постојању болести вренга, посебно у сврљишком

крају, дајући и њене народне називе и начин лечења. Ови подаци имају значај због времена у којем су записани, а називи и поступци лечења такође су леп прилог познавању етномедицине овога краја. У научном маниру свога, а и каснијег (антропогеографска школа) времена, Мишковић даје и етнопсихолошка запажања. Етнопсихологија је оспоравани и у националним пропагандама злоупотребљавани део етнологије, међутим, чини се да је до данашњег дана остало неоспорно да етничке групе, односно њихови припадници, живећи у особеним друштвеним условима, имају неке психолошке особине које можемо сматрати колективним. Мишковић потврђује велику приврженост земљи и велику вредноћу, посвећеност раду, становника тадашњег Књажевачког округа. Он наглашава и изразиту послушност, покорност и лојалност властима. У Мишковићевом опису Књажевачког округа има и дијалектолошког (етно - језичког) материјала. Мишковић даје топонимију округа, али исцрпније, систематичније и коректније записану него што су то учинили Вук Караџић, Ставан Мачај и Милан Милићевић. Она је три и по десетлећа била најбољи и најпоузданији топономастички извор за овај крај. Када је реч о етно-језичком материјалу, треба нагласити да су лична имена која је Мишковић објавио, иако их нема много, први објављени материјал ове врсте за подручје тадашњег Књажевачког округа, мада доста личних имена имамо у повременим пописима становништва и црквеним књигама из XIX века. Мишковић говори о културним позајмицама између Срба и Влаха, доноси закључке о карактеристикама личних имена и да су узроци масовне појаве веома ране женидбе и веома касне удаје економски, региструје и посебно описује две зоне распрострањења народне ношње, а кроз цео рад врши компарацију између Тимочана и Шумадинаца (даје закључке о разликама у личним именима, етнопсихологији, привреди, типу села, односу према оделу, играма, певању уз гусле).


РАСКРШЋА

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ИСТОРИЈА НА ОБАЛИ ТИМОКА Стара књажевачка чаршија - споменик културе

Књажевчани су сачували своју стару чаршију, „Циганску малу“, како је зову, поред кеја на Сврљишком Тимоку. Прибијен уз брдо, оријентисан према реци, овај низ зграда, различитих по функцији и форми, изграђивали су годинама, занатлије и трговци којима је ово место обећавало добар посао и лепу зараду. Ту је било неколико сталних ковачких радњи, насељених, још почетком XIX века, по којима је овај део града, назван „Циганском малом“. Посебно су биле чувене две породице,Кујићи и Азировићи. Ту, на самој обали Тимока, било је разних занатлија: лимара, опанчара, берберина, штрикера, фотографа, ковача, поткивача... Напредак технике и и индустријализације мењали су ову слику, па су у продужетку старе чаршије сада распоређени фризери, фотографи, посластичари,књижари, обућари, агенције, лутрије, мењачнице,

кафане, продавнице готово свих роба, књижевни клуб... Разноврсност производа, који су се овде израђивали, богатство форме и облика, створили су својеврсну локалну традицију чаршије, који је током времена мењала своју физиономију и постепено примала обележја савременог живота. Различите концепције развоја града утицале су и на судбину овог старог дела Књажевца, а „Циганска мала“, а

затим и стара чаршија, постале су предмет пажње многих инвеститора. Да не би било угрожено ово насеље из прошлости, Завод за архитектуру и Завод за заштиту споменика културе Србије предложили су да се „Циганска мала“, са делом старе чаршије и зградом Општине из XIX века, задржи у изворном облику и сачува као старо језгро Књажевца од посебне уметничке и урбанистичке вредности. Пре било

каквог планирања изградње, доградње или поправке објеката у тој зони, од Завода за заштиту споменика Србије – одељења у Нишу, морали би да траже услове по којима би то могло да се рад, да би се задржала амбијентална вредност старе чаршије. Објекти у „Циганској мали“, без обзира на то што немају високу грађевинску, па ни архитектонску вредност, чине изванредну хармонију стила и простора. Стари неимари су је годинама спонтано градили и управо та спонтаност има неку чудну лепоту, која се изванредно сагледава са кеја и из парка у центру града, остављајући веома пријатан утисак. Нови део Књажевца, изграђен преко Тимока, на левој обали, постављен је наспрам старе чаршије и „Циганске мале“, чији контраст истовремено истиче две епохе града. Драгић Ђорђевић

Општина Књажевац из 1956.

На Дан ослобођењa Минићева, 8. септембра, у своје родно место стигао је и Велибор Иба Ђерговић. Он је, видевши у Музеју села и спомен-соби легендарног фудбалера Воје Брашанца, старе, пожутеле фотографије и списе, отишао кући, нашао два вредна фотоса и – донео их „земљацима“ у музеј док је још трајало разгледање. -Ово је Народни одбор Општине Књажевац из 1956. године. Тад је ова мала варош са околних 20 села била општинско место у тадашњем срезу Зајечар. Ова, друга фотографија је старијег датума, то је екипа локалног Фудбалског клуба „Метеор“. Са десне стране, овај дечак, то је мој брат Мика Ђерговић, чувена „седмица“ ФК Бор из најбољих дана. Мој Мика играо је фудбал, а био је и председник Општинског суда у Бору више од 20

година, вероватно с највећим стажом на тој дужности у Србији до данас. И мој брат Никола Ђерговић, просветни радник и дугогодишњи директор Центра за културу у Бору, сачувао је низ вредних фотоса и старих књига. Некад ће то благо затребати нашем селу-рекао је Велибор дарујући нам књигу Маринка Станојевића „Тимок“, Насеља и порекло становништва, издату 1940. године, издање Српске краљевске академије. Касније смо у селу чули да су незадовољни понашањем нове УРСове власти у својој Општини и да је могуће да, заједно са 21 околним селом, потегну питање поновног припајања Зајечару, где се спрема нова политичка коалиција без актуелног градоначелника и једног од локалних лидера УРС-а Бошка Ничића. Б.Ф.

На сачуваним фотосима Ибе Ђерговића је састав Општине Минићево из 1956. и тим локалног „Метеора“ из 1933.


СЕЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  10

Актуелности у пољопривреди

ЗАШТИТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ (4)

ОД БОЛЕСТИ И ШТЕТОЧИНА Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац ЗЛАТAСТО ЖУТИЛO ВИНОВЕ ЛОЗЕ. Проузроковач: Flavescens doree Ову болест проузрокује патоген ЛОЗИНА ПИПА – Otiorrhynuchus lavandus ГРОЗДОВ СМОТАВАЦ –Sparganothis pilleriana типа фитоплазми. Пупољци новозаражених чокота не крећу у пролеће некрозе дувана, вирус мозаика лу- старији стадијум оштећују корен, жиле Женка прво нагризе петељку и главне или се из њих развијају ластари по- церке, вирус прстенасте пегавости и жилице винове лозе. нерве, па лист почиње да вене. После сле значајног закашњења. Интернодије парадајза и др. Пупољке, ластаре и лист винове тога прави цигару која је у почетку зеластара су скраћене а делови лиске Симптоми на виновој лози каракте- лозе оштећују: лозине пипе, цигараш, лене боје, а касније се суши и попримогу атрофирати. Током лета ластари рише низ најразличитијих патолошких лозина штитаста ваш и неке врсте ма смеђу боју. Овакво лишће виси на се повијају и падају по земљи, као да промена, међу којима су најчешће: про- гриња, осе. Цвет и плод винове лозе ластарима. Унутар цигаре налазе се јаја, су од гуме и не одрвењавају, лишће мене у боји ( жуте пеге, жутило,мозаик, оштећују гусенице грожђаних смота- ларве а често и одрасли . За сузбијање поприма златастожуту, а код обојених хлоротично шаренило и др), промене ваца, стршљени. се користе инсектициди као код пипе. црвену боју. Касније, током лета, на у морфологији а) листа (асиметричност, ЛОЗИНА ПИПА – Otiorrhynuchus Г Р О З Д О В С М О ТА В А Ц – таквом лишћу се дуж нерава пјављују неправилна назубљеност, задебљалост, lavandus. Sparganothis pilleriana. жућкасте пеге, које убрзо по појави увијеност према наличју и др.), б) лаЈавља се периодично и тада у неПредња крила лептира имају некротирају. Ако се симптоми боле- стара (скраћеност интернодија, више ким крајевима на виновој лози може жућкастосмеђу боју са попречним сти појаве пре цветања, цвасти се грана на једном коленцу, спљоштеност нанети велике штете. Имаго (одрасли) јачим или слабије израженим пругасуше. При каснијој појави симптома у и др.), ц) цвасти и грозда (умањена има тело овалног облика тамносмеђе ма, док су задња крила сиво смеђа, са вегетацији, шепурина грозда се суши величина, рехуљавост, деформиса- до црне боје, глава продужена у дугу жућкастим ободом од кратких длачица. и тамни, бобице се смежуравају. Уз- ност и др.), смањена компатибил- рилицу. Одрасли не лете, штету на- Презимљава у стадијуму младе гусерочник заразе се одржава преко зиме ност вијоке и племке, заостајање у носе само имага. Има једну генерацију нице у пукотимама коре чокота и има у оболелим чокотима. А преносилац порасту ластара, који су уз то и тањи, годишње. Презимљава у стадијуму једну генерацију годишње. Лептири се - вектор патогена је инсект , цикада умањени род и квалитет грожђа, ларве у земљи, у зони корена лозе појављују током јула месеца. Напада Scaphoideus titanus. Ларве овог ин- смањена отпорност на екстремне а као одрасли испод чокота винове још и хмељ, крушку , јагоду, глог, брест секта се хране на наличју листа винове климатске услове (мраз) и др. Неки лозе на дубини од 2-6 цм. У пролеће и др.). Штете су на пупољцима, а затим лозе јуна месеца , а одрасли инсекти вируси се јављају у природи само на сејавља пре кретања окаца. Прво се и младом лишћу које упредају паучисе јављају почетком јула и настављају виновој лози ( вирус инфектив- храни коровима, а затим прелази на настим нитима. Младе ластаре гусенида се хране на листовима винове лозе, не дегенерације, вирус хромо- винову лозу: гризе набубреле пупољке, це најчешће нагризају испод вршних кад могу пренети болест са заражених тичног мозаик а винове лозе касније изгриза лишће и младе ла- листова, тако да се врх повије надоле, на здраве чокоте. и др.), а већина других вируса имају старе све до јесени.. Најопаснија је по чему се најлакше уочава напад овог Основна мера заштите винове у природи и друге биљке домаћине. штеточина винове лозе иако се јавља смотавца. За сузбијање могу се корилозе од златастог жутила је употреба Вируси винове лозе одржавају се ретко. Штете настају изгризањем род- стити исти инсектициди као код пипе. здравог лозно-садног материјала за и шире пре свега ,лозно-садним них окаца. Сузбијање: У фенофази ЛОЗИНА ШТИТАСТА ВАШ – подизање винограда, праћење појаве материјалом, затим биљним вашима и кретања пупољака може се успешно Pulvinaria vitis. и симптома болести, праћење појаве нематодама. Заражени матични чокоти сузбити инсектицидима: Decis 2,5 –EC Смеђе је боје , има овално тело које цикадa. Сузбијање преносиоца заразе представљају стални извор зараза. Ос- (0,05-0,07%), Fastak 10-SC (0,012-0,015%), се проширује према крају. Има једну контактним инсектицидима : Talstar 10 новна мера борбе против ових болести Talstar 10 – EC (0,2-0,5%), Cipkord 20 Ec, генерацију годишње. Презимљава у – EC у конц. 0,5%, Lebaycid EC-50 (0,15%), је употреба здравог садног материјала Cipermetrin 200-EC(0,03%), Insektin, стадијуму лутке на дрвенастим деловиLannate-90 (0,05%), Fenitrotion E-50 за подизање винограда и сузбијање Malation E-50 (0,2-0,3%) и др. ма чокота. Испиљене ларве , на наличје ЦИГАРАШ – Bictiscus betulae. (0,15%) у два третмана током јуна Ако је вектора вируса. листа и зелене ластаре, сишу сокове и ШТЕТОЧИНЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ у винограду дошло до појаве болести Одрасли инсект је сјајно зелене, зе- на тај начин проузрокују значајне штете Винову лозу напада велики број ин- ленкасте, плаве или бакарнастоцрвене на виновој лози. Веће штете наноси на онда се предузимају мере крчења и секата у свим фазама развића и све њене боје. Цигараш презимљава у стадијуму бујнијим чокотима где се јавља у јачем спаљивања заражених чокота. ВИРОЗЕ И ВИРОЗАМА СЛИЧНА органе. У штеточине подземних органа имага под кором или на разним другим интензитету. Сузбијање се обавља у спадају жичњаци – Elateridae, грчице скривеним местима. У прво време се периоду мировања вегетације ако се ОБОЉЕЊА ВИНОВЕ ЛОЗЕ Проузроковачи вироза винове лозе – Scarabaeidae и совице – Noctuidae. храни пупољцима воћака и винове прегледима утврди повећани број су биљни вируси: вирус инфективне Њихове ларве проводе у земљи цео лозе. Присуство се лако утврђује по лутки и онда се примењују уљани индегенерације ( вирус лепезавости циклус развића који код неких врста типичном увијању лишћа (код винове сектициди: Crveno ulje (2-3%), Galmin лишпћа винове лозе), вирус хромо- траје 3-5 година, наносећи штету лозе један лист а код воћа 3-4 листова) (1,5-2,5%) и др. (наставиће се) жутог мозаика винове лозе, Вирус виновој лози. Њихове ларве а посебно у виду цигаре, током априла и у мају.


МОЗАИК

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

На основу члана 20. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл.гласник РС“, број 135/04 и 36/2009), Општинска управа – Одељење за општу управу и скупштинске послове општине Књажевац,

ОБАВЕШТАВА О јавном увиду, јавној презентацији и јавној расправи Студије о процени утицаја на животну средину Пројекта откупно-сабирног центра секундарних сировина „Антонио комерц“ доо Књажевац Обавештавамо Вас да је поднет захтев за давање сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину за Пројекат откупносабирног центра секундарних сировина „Антонио комрц“ доо Књажевац на кат. парцели број 3733 КО Књажевац, у ул. Миле Јулин бр. 52, од стране носиоца Пројекта ДОО „АНТОНИО КОМЕРЦ“ Књажевац. Увид у Студију о процени утицаја Пројекта откупно-сабирног центра секундарних сировина „Антонио комерц“ доо Књажевац може се извршити у просторији Општинске управе-Одељење за општу управу и скупштинске послове општине Књажевац, број 50 у периоду од 05.09.2012. до 25.09.2012. године, у времену од 12,00 до 14,00 сати. Ваше примедбе и мишљења на изложену Студију у току трајања јавног увида подносите у писменој форми Општинској управи – Одељењу за општу управу и скупштинске послове општине Књажевац. Јавна расправа и јавна презентација студије Пројекта производни погон за производњу кранова и топловодних котлова за централно грејање биће одржана 26.09.2012. године са почетком у 11,00 сати у сали Општинског већа општине Књажевац. Презентацији и јавној расправи присуствоваће и учествовати носилац Пројекта ДОО „АНТОНИО КОМЕРЦ“ Књажевац. У току јавног увида презентације и јавне расправе заинтересовани органи и организације и јавност могу добити све потребне информације о студији од Одељења за општу управу и скупштинске послове општине Књажевац.

СТР.  11

ПОЗИВАМО НОВЕ САРАДНИКЕ за „ Нове књажевачке“ Позивамо све младе, амбициозне, енергичне, савремене, образоване да се јаве нашој Редакцији како би успоставили сталну сарадњу на обострану корист. Потребни су нам сарадници у области новинарства и маркетинга. Наши телефони: 030-422-386, 060-044-20-20, 060-444-2805... мејл адреса: mc@kcbor.net или knjazevacke@kcbor.net

Гласајте за најефектнији предмет од отпада

Учионицом на отвореном, направљеном од рециклираног материјала, Књажевац, заједно са још 11 градова у Србији учествује у такмичењу за најефектнији предмет од отпада израђен у оквиру акције “Опланети се! Оживи отпад”. Конкурс је отворен на сајту Зелене листе Србије (www.oplanetise. com) а организован је као такмичење између школа и вртића из 12 градова у Србији и трајаће до 10. октобра 2012. године. Гласање се врши путем сајта www.oplanetise.com а проглашење победника и додела награда за најефектније мобилијаре и предмете од отпада, биће организована почетком новембра у Београду.

Акцију су покренули BCIF и Зелена листа Србије у сарадњи са Теленор фондацијом и Амбасадом Краљевине Холандије у оквиру кампање “Опланети се! Рециклирај”. Теленор фондација обезбедила је вредне награде за победнике, у виду Теленор Интернет кутка за школе, док ће BCIF и Млади истраживачи Србије доделити специјалну награду за најефектнији предмет од отпада за победнике у категорији вртића. К.И.

ДОЈЕЊЕ-НАЈПРИРОДНИЈИ НАЧИН ИСХРАНЕ БЕБА на правој температури и у правом саставу и бесплатно. Дојењем се развија присан однос између мајке и детета, што за дете значи наклоност, близину и топлину. Мајчино млеко је најбоља храна и пиће за бебу. ЗАШТО ЈЕ БИТНО ДА МАЈКЕ ДОЈЕ ДЕЦУ: - дојена деца имају мањи ризик од преДр Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, комерне тежине Служба за здравствену заштиту - дојење смањује ризик од кардиовапредшколске и школске деце са скуларних болести, високог крвног медицином спорта притиска и алергија и саветовалиштем за младе - дојење је природни наставак трудноће и представља најлепшу и најчвршћу Дојење – најздравији почетак везу између мајке и детета до краја живота живота!!! Многе мајке су данас свесне тога да - дојењем се задовољавају све бебине свом детету дају најбољу могућу храну потребе за хранљивим материјама када га првих шест месеци искључиво (осим витамина Д) до навршених шест доје. Мајчино млеко је здраво, прак- месеци тично и у свако доба и свуда доступно - деца која су дојена имају мању потребу

за протезама јер им се вилица боље чак постоји и значајна разлика између развија, па зуби касније боље расту коефицијента интелигенције оне деце - у мајчином млеку се налази све што која су сисала и оне која нису треба за развитак детета до шест ме- - дојење одмах након порођаја има сеци - у њему се налази идеалан однос одређених предности и за мајку. Када беланчевина, угљених хидрата, масти, беба вуче брадавицу, то код породиље витамина и минерала и нема потре- стимулише лучење хормона окситоцибе за додавањем било каквих других на. Осим што утиче на излучивање млесастојака, па ни воде, јер и ње има ка, овај хормон поспешује скупљање довољно у мајчином млеку материце, што доводи до смањења - што се дуже доји, веће су шансе да ће послепорођајног крвављења. Прибеба имати више користи од мајчиног рода се за све постарала - зато јој се млека не треба супротстављати! - дојење је много једноставније Продукција млека почиње око храњење бебе – нема флашица, стери- порођаја, под дејством хормона пролизатора, четкица за прање флашица. лактина, чије се стварање стимулише Ноћу је много једноставније подојити сисањем бебе. Што беба више сиса, бебу. више се млека ствара, и обратно - дојење пре свега штити бебу од појаве Дојењем својем детету преносипролива, упала и инфекција органа за те топлину, осећај безбрижности и дисање, упала средњег уха, шећерне задовољства, заштиту и сигурност и болести на тај начин пружате својем детету - има неких студија које показују да најбољи могући старт у живот!!!


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Добривоје Танасијевић - ДЕН-ТАНА И ���МОНТЕВИДЕО“ У КЊАЖЕВЦУ

ФУДБАЛЕР КОЈИ ЈЕ ГЛУМИО СА ЏEМСОМ ДИНОМ

Да је базен „Бањица“ ове године постао хит, сведочи и сусрет са двојицом светских и успешних људи. Један од њих се раније звао Добривоје Танасијевић, сада je на „кугли земаљској“ познатији као Ден Тана. Други је Вла димир Станковић, „наше горе лист“, славни спортски новинар и аутор књиге „Монтевидео, Бог те видео“, по којој је снимљен и истоимени филм. И као што обично бива, славни и светски ликови су уистину и у природи прави лафови, комуникативни и отвореног срца. – Први п у т с ам у Књажевцу. Базен је предиван, са топлом водом и прелепом шумом унаоколо. Не дозволите да вам то ико поквари – рекао је Ден-Тана за „Књажевачке новине“, уз напомену да му је и село Јелашница прирасло срцу, јер ових дана борави код Владимира, где заједно евоцирају његове успомене. После књиге о првој српској (југословенској) фудбалској експедицији у Уругвају, 1930. године, новинар Станковић сада жели да опише путешествије Ден-Тане. Осим у причи, з аједно у жив ају и у парадајзу и боранији из баште, чији укус неодољиво подсећа на детињство, тврди Танасијевић. Добривоје Танасијевић је рођен 1935. године у родном селу његове мајке, Чибутковици, код Лазаревца. Танасијевићи су живели у Београду, изнад пијаце Зелени венац. Када је у Другом светском

рату, у време бомбардовања Београда, остао без најбољег друга, престао је да се плаши смрти. Ден-Тана је рођен у краљевини, а живео је у фашизму, комунизму и капитализму. У овом последњем је, чини се, највише успео. Али, каже, захваљујући добрим темељима и коренима, ствараним до своје 18. године. Добривоје се школовао у редовној школи и у пионирима „Црвене Звезде“. Уочи последњег разреда гимназије одселио се у Котор, где је играо фудбал за Бокељ. Уз пристанак родитеља, преко лета је отишао на крстарење бродом и остао у Антверпену. Као емигранта, али и талентованог фудбалера, легендарни Рајко Митић га препоручује ондашњем фудб а лском к л у бу. Касније, мла ди Добривоје одлази у немачки Хановер, а онда и у канадски Монтреал, где наставља

своју фудбалску каријеру. На крају га пут доводи и у САД. Тамо се опробао и као глумац, образујући се две године на Академији глуме код професора Џека Корија. Заједно са Американцем Џемс Дином, Украијинком Натали Вуд и Пољакињом Ким Новак, наш Добривоје је савладао основе глумачког заната. У првом филму променили су му име у Ден Тана, ради лакшег изговора у Америци. Остварење се звало „Непријатељи испод мора“, у коме су играли и Роберт Мичам и Курт Јиргенс. Тада је и зарадио прве велике паре – 20 хиљада долара. У том свету, највише је друговао с Карл Малденом, великим холивудским глумцем српсог порекла. Већ 60 година овај човек живи и ради у иностанству. Његов клуб - ресторан „Ден Тана“, јединствено је састајалиште холивудског

џет – сета. Али, шта из тог богатог искуства пренети на Србију, и то конкретно на мала места, као што је Књажевац. – Србија се труди да буде чиста и еколошки здрава држава. Индустрија, чак и у свом најбољем времену, није битније у тицала на животно окружење. Будућност ове земље су пољопривреда, туризам и лака индустрија. То важи и за вашу општину, чувајте и развијајте то што имате, овај предиван базен, воде, Стару планину и друге потенцијале – поручио је Ден-Тана, напоменувши да је, када је напустио Југославију, за десет долара могао да купи радио, а за пола долара добро да руча. Сада је обрнуто. -Сви треба да раде за Србију, а мање за себе. Наши људи који живе и раде у иностранству хоће да уложе у своју земљу, али треба ускладити и спроводити законе да би то било и остварљиво. Ја сам доводио човека да купи „Авала филм“, али када се дошло до решавања имовинско-правних односа, првенствено у области земљишта, потенцијални купац је одустао. Све треба уподобити са реалношћу – напомиње Ден-Тана, наглашавајући да све наше владе, од петооктобарских промена до данас, нису имале добар приступ српској дијаспори. Од четири милиона Срба у иностарнству већина су богати људи. То је неоспорна чињеница и то треба на прави начин искористити. Саша Тодоровић


broj 61