Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА VII БР. 127, 16. НОВЕМБАР 2015. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.
СТАРА ПЛАНИНА
Фото: Ј. Андрић
Најлепша разгледница Србије
Милан Ђокић потписао Меморандум са Европским прогресом
ЗА ДОБРО УПРАВЉАЊЕ – 24,46 МИЛИОНА ЕВРА Четири туристичке награде из Лесковца
КЊАЖЕВАЦ- НАЈЛЕПША РАЗГЛЕДНИЦА СРБИЈЕ Како је Аркан преорао Стару планину у потрази за златом?
ИНФО.
СТР. 2
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
ДСС и Двери – сарадња и на локалу
ОБЈАВЉУЈУ КОНКУРС ЗА БУДУЋЕ ОДБОРНИКЕ У Општинском одбору ДСС-а одржана је конференција за новинаре на којој је најављен почетак разговора ДСС-а и Двери о заједничком изласку на предстојеће локалне изборе. -Част ми је да могу да најавим да смо са нашим пријатељима из Двери започели разговоре, надам се успешне, о предизборној коалицији. Као што знате, сарадња између наше две странке траје већ неко време, ми смо и програмски слични, па очекујем да ћемо ове разговоре успешно окончати и на предстојеће локалне изборе изаћи на заједничкој листи - изјавио је Бојан Николић, председник Општинског одбоа ДС Књажевца. Сарадња ДСС-а и Двери на републичком нивоу одвија се веома успешно, рекао је Саша Илијић, сада започињемо сарадњу на локалу и прво око чега смо се договорили јесте нов начин формирања листе
одборничких кандидата. Сведоци смо да се, с једне стране, испрофилисала група људи која се политиком бави из личног интереса, с друге стране, већина грађана је апатична и не верују да ишта може да се промени. Све се чешће чује и то да су све странке исте и да ће, без обзира на
Српска напредна странка обавештава јавност да су у ноћи 6-7.11, непознати починиоци бацили каменицу и том приликом разбили излог на просторијама Српске напредне странке у центру града на Тргу ослобођења, преко пута поште. О инциденту је обавештена
полиција, која је покренула потрагу за непознатим починиоцима. Грађани Књажевца заслужују одговорну и домаћинску власт и никакави срамни и дивљачки напади на Српску напредну странку не могу зауставити промене, нити сакрити потребу грађана ка бољем и сигурнијем свакодневном животу.
Разбили излог СНС
ИЈА
ЦЕНТ АР
VE
NO
ПЈ
Р
КО
М
ЕД
БОР
М
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника; др Витомир Милић, Сара Дамњановић, Миљан Јеремић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР, 19210 Бор, Трг ослобођења 8, тел./фах. 030 422386, 458270; Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; Штампа: Графомед Бор
e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
исход избора, остати иста мета исто одстојање. -Како онда може доћи до промена ако грађани мисле да ништа не може да се промени? Недавно сам чуо да сви треба да оду и да се поставе неки нови људи. А ко су ти нови и како да заузму руководећа места ако не
желе да се укључе у политику? Ми смо одлучили да грађанима Књажевца понудимо својеврсни “конкурс за одборнике” , односно могућност да људи који желе да се укључе у политички живот и желе да нешто промене, могу сами да се пријаве. Није неопходно да буду чланови ниједне странке, а могу да пријаве и своје рођаке или комшије, односно људе у које имају поверење. Наша намера је да им објаснимо колико је важно њихово укључивање у полтички живот, све у интересу бољитка свих грађана општине Књажевац - рекао је Саша Илијић, члан Извршног одбора Српског покрета Двери. Ово је идеја са којом идемо на предстојеће локалне изборе. Коначну реч, у сваком случају, имаће грађани, закључено је на заједничкој конференцији за новинаре ДСС-а и Двери, а пренели су медији.
Конкурс за еколошке пројекте
Општина Књажевац рас- опредељено 300.000 динара. Исти писала је јавне конкурсе за износ издвојен је и за пројекте финансирање пројеката у обла- образовних установа, док је за сти заштите животне средине. пројектима удружења грађана Конкурси се односе на месне намењено 900.000 динара. заједнице, школе и удружења Текстови конкурса и комплетграђана. За финансирање еко- на документација могу се видети лошких пројеката сеоских и град- и преузети на званичном сајту ских месних заједница у буџету је општине Књажевац.
ИНФО.
Милан Ђокић потписао Меморандум са Европским прогресом
ЗА ДОБРО УПРАВЉАЊЕ
24,46 МИЛИОНА ЕВРА У Београду је, пре неки дан, потписан Меморандум о разумевању о активностима у области доброг управљања између 34 локалне самоуправе и програма Европски прогрес. У име општине Књажевац овај документ потписао је председник Милан Ђокић. Потписивање Меморандума о разумевању представља важан корак ка успостављању трајних капацитета у општинама за унапређење њиховог рада у складу са принципима доброг управљања: одговорности, транспарентности, ефикасности, учешћа и недискриминације, објављује Књажевацинфо. Меморандуме је градоначелницима и председницима општина уручио Жан Данијел Рух, амбасадор Швајцарске у Србији а. Свечаности у хотелу “Crowne Plaza” присуствовали су
СТР. 3
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
и представници Швајцарске агенције за развој и сарадњу, делегације Европске уније, Министарства државне управе и локалне самоуправе, државних институција и организација. Потписане активности Европског ПРОГРЕСа, програма који доприноси одрживом развоју јужне и југозападне Србије, Европска унија и Влада Швајцарске подржаће са укупно 24,46 милиона евра. Циљ програма је да ојача локалну администрацију, створи повољније окружење за развој инфраструктуре и привреде, као и да побољша спровођење политика у области социјалне инклузије. Активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Књажевац је једина општина на истоку Србије у којој се спроводи овај вредан програм.
Донација из Турске
САДНИЦЕ УГРОЖЕНИМ СЕЛИМА
Представници Развоје аганције породице лакше ће пребродити Турске (ТИКА) – Канцеларија у Бео- недаћу и кренуће поново да се баграду, на челу са Меметом Барјаком, ви воћарством. Поклон је дошао поделили су, 14. новембра, у Бучју, у прави час и представља почетак 20.000 саднице вишње воћарима богатије сарадње – нагласио је Мииз 13 књажевачких села којими су, лан Ђокић, председник Општине лањске зиме, претпрели највеће Књажевац. штете. Донација је вредна 25.000 Представници Амбасаде Турске евра и уручена је у Бучју. нашли су се и на месту Бошево, не-Ово је вредна помоћ турског далеко од Књажевца, где су и данас народа нашим селима која су ми- сачувани остаци заједничког ратнуле зиме, окована ледом, прет- ног гробља турских и српских вој рпела огромну штету. Укупно 154 ника. Д. Благојевић
Пројекти Европског прогреса
ВОДИЧ ДО ДРУШТЕНО ОДГОВОРНОГ ПРЕДУЗЕЋА Тимочки клуб и Агенција за развој Општине Књажевац успели су да спроведу све активности предвиђене пројектом ‘’Друштвено одговорно пословање – од стратегије до имплементације’’ - казао је на конференцији за новинаре директор Агенције Драган Милутиновић. Он је посебно истакао одличну сарадњу са књажевачким предузећима, која су, иако у тешким економским условима, била спремна да сазнају много више о томе шта треба да раде како би се сматрали друштвено одговорним. -Један од мојих страхова када смо у ушли у овај пројекат био је колико ће предузећа бити спремна да сарађују и учествују у пројекту. Чињеница је да предузећа послују у компликованим економским условима и имају мало
времена да се баве неким стварима које излазе из њиховог редовног пословања. Овај пројекат је показао да, ако се тема постави ваљано и ако је занимљива, онда не мањка интересовање. Урадили смо водич, који ће служити не само књажевачким, већ и компанијама у целој Србији да могу проверити - шта још треба да учине како би биле друштвено одговорне. Снимили смо филм који ће помоћи предузећима да постану друштвено одговорна – нагласио је Милутиновић. Пројекат “Друштвено одговорно пословање од стратегије до имплементације” , Тимочки клуб и Агенција за развој реализовали су уз финансијску подршку Европске уније, влада Швајцарске и Србије посредством програма Европски прогрес.
КУЛТУРА
СТР. 4
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Ново лице Књажевачке гимназије
Народна Библиотека “Његош”
У сусрет 145 годишњици
Приводе се крају радови на уређењу чеоне фасаде Књажевачке гимназије. Средства за прву фазу реконструкције школе која наредне године обележава 145 година постојања, обезбеђена су у буџету општине. - О в и х д а н а з а в рш а в а с е реконструкција фасаде Књажевачке гимназије. Након деценија у којима се у школи није пуно тога радило, уређење се планира етапно. Урадили смо фасаду, мењамо олуке, санирали смо оне који су прокишњавали. Урадићемо репарацију прозора, поплочавање улаза... Када све буде завршено, имаћемо, надам се, изузетно леп изглед Гимназије – каже Жарко Цветковић, директор Гимназије. За реконструкцију целе школе, подразумева се и комплетна топлотна изолација, потребно је око 20 милиона динара. У Гимназији очекују позитиван одговор Министарства просвете, где су кобнкурисали за средства намењена одржавању школа. Прва фаза радова у Књажевачкој гимназији, која наредне године обележава 145 година постојања, коштала је мање од милион динара. Новац је обезбеђен из буџета општине Књажевац.
Промоције
‘’Моји мемоари’’ Симе Жикића Аутобиографска и мемоарска грађа из писане заоставштине књажевачког проте Симе Жикића обједињена под насловом ‘’Моји мемоари’’, приређена
је и штампана као седма књига едиције XX века, већ времешни прота Жикић ‘’Завештање’’ Народне библиотеке описује многа места у којима је жи‘’Његош’’. Публикација садржи три дела вео (понајвише подручје Зајечара и Жикићевих мемоара и друге радове од Књажевца), боравио или их посетио, значаја за познавање и изучавање пиш- те многе значајне личности које је сусчевог живота, рада и дела – дневник ретао, као и историјске догађаје чији који је Жикић водио током школовања је био учесник или сведок. у царској Русији и две кратке поетске Промоцију књиге „Моји мемоари“ збирке, писане у младости. У мемо- Симе Жикића Народна библиотека арима, насталим педесетих година ‘’Његош’’ организоваће 20. новембра.
У Народној библиотеци „Његош“ од 20. октобра до 10. новембра одржан је још један циклус радионица едукативног програма „Култура надохват руке“, намењеног ученицима првог
разреда средње школе. Кроз четири виртуелне шетње, ученици Књажевачке гимназије обишли су неке од најзначајнијих светских инстутуција уметности и културе – библиотеке, музеје, необичне грађевине и упознали се са великанима чије је стваралаштво променило свет. Циљ програма је да младима укаже на значај уметности и културе, на очување завичајног, националног и светског
Култура надохват руке
културног наслеђа, да их подстакне на истраживање о достигнућима човечанства, на размишљање о личним потребама, циљевима и жељама, као и на креативност, прихватање различитих уметничких порука и укључивање у културни живот локалне заједнице. На последњем, петом сусрету, гимназијалци су библиотекаре повели у виртуелну посету значајним националним и завичајним споменицима културе, упознали их са омиљеним писцем, а њихови радови биће објављени на сајту Библиотеке, www. biblio-knjazevac.org. К.И.
Пројекат: „Локални медији за права Рома“
Мониторинг и документовање кршења права Регионални центар за мањине у коришћењу чињеница добијених овим дводневном тренингу на тему “Монито- путем у области заговарања, лобирања ринг и документовање кршења права” и спровђењем кампања. намењен локалним ромским активиИако су ситуације кршења права и стима одржан је од 30. семптембра до дискриминације, нажалост, свакодненв1. октобра 2015. на Борском језеру. на појава међу припаднцима ромске Овај тренинг имао је за циљ заједнице , већина локалних ромских оснаживање и јачање капацитета ло- организација не владају вештинама које калних ромских активиста који се би им омогучиле да самостално врше у своме раду сусрећу са случајевима монторинг и документовање случајева кршења права и дискриминације а же- са којима се срећу. Овладавање овим ле да унапреде своје знање у погледу вештинама је вишеструко кориспраћења спровођења међународних но; већ су нераскидиво везане са стандарда људских права, прикупљања другим бројним активностима које чињеница о кршењу права Рома и организације спроводе, као например Ромкиња, документовању кршења и заговарање или спровођење кампања.
Тренингу су присуствовали активисти из: Ниша, Прокупља, Беле Паланке, Костолца, Књажевца, Зајечара, Неготина и Бора. Петар Жмак, активста за људска права, је на свакодневним животним примерипа објашњавао начине рада, а Јована Вуковић, координаторка Регионалног центра за мањине, је говорила о повезаности српских закона са европским и светским законима и који се када употребљава. Тренинг је реализован уз подршку Civil Rights Defenders. Присуство и организација чланова ЦХРИС-а је искоришћена да се, у
паузама, разговара и о Предлогу Закона о легализацији неформалних ромских насеља. Договорена је и посета једном ромским насељу за промоцију Мреже бесплатне правне помоћи која је одржана 25. октобра у „Брезонику“ где су подељени флајери шта је бесплатна правна помоћ: да се каже, да се објасни, да се попуни формулар, да се помогне у писању тужби, притужби, одговора на тужбу или жалбу, заступа пред судовима или другим државним органом. Позив од 09 до 16х из свих мрежа је бесплатан на број 0800 008 007 на терирорији Републике Србије. Марина Синановић
ПРОЈЕКТИ
СТР. 5
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Пројекат: „Локални медији за права Рома“
Образовање кључ решавања проблема Министартсво просвете, науке и технолошког развоја и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије уз подршку Европске комисије, организовало је конференцију под називом: Системи подршке за унапређење образовања Рома.Фокус конференције био је на размени искустава о мерама за подршку које се примењују у другим земљама и у Србији и на креирању препорука за унапређење образовања Рома и Ромкиња у Републици Србији. Конференција је одржана 12. новембра 2015. године у Београду уз присусво великог броја званичника из европских институција, српске владе, ресорних министарстава и невладиних организација.
Образовање јесте кључ решавања свих проблема изјавила је данас потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја у инфраструктуре Зорана Михајловић оцењујући да статистика о инклузији Рома није добра и да мора да се поправи. ‘’Статистика је увек неумољива и даје нам податке који нису добри и морају да се поправе у периоду који је испред нас. Према статистици само један одсто Рома и Ромкиња завршава више и високе школе, а 87 одсто њих углавном има основно образовање или ниже од тога’’, рекла је Михајловићева на отварању конференције ‘’Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња’’. Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић говорећи о образовању Рома и Ромкиња навео је да је циљ да сви на подједнак начин одлучују о својој каријери, самостално донесе одлуке и имају подједнаку шансу за
запошљавање једног дана, али да нам предстоји још доста посла . „Оно што је пред нама је да се позабавимо мало више дискриминацијом у образовном систему, јер чак и афирмативне мере за упис Рома представљају одређену врсту дискриминације“ рекао је Вербић на отварању конференције „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња“. Министар је истакао да су у образовни систем системски укључени педагошки асистенти као подршка образовању Рома, да је планирано и отварање лектората за ромски језик на Филолошком факултету. Он је најавио и да ће до краја ове године радна група, која на томе ради, ће донети правилник о препознавању дискриминације у образовном систему. „Исто тако ћемо имати и правилник за афирмативне мере за укључивање Рома у образовни систем“, рекао је Вербић. На конференцији је говорила и
потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја у инфраструктуре Зорана Михајловић оцењујући да образовање јесте кључ решавања свих проблема и да статистика о инклузији Рома мора да се поправи. „Према статистици само један одсто Рома и Ромкиња завршава више и високе школе, а 87 одсто њих углавном има основно образовање или ниже од тога. Не можемо да се помиримо са чињеницом да само један одсто Рома и Ромкиња данас има више и високе школе. То мора да се мења, мењаћемо кроз стратегију и кроз наше конкретне акције које спроводимо. Образовање је само један део тог процеса, али веома важан у односу на све друге процесе“, рекла је Михајловић. Наводећи да је циљ да се кроз образовање помогне Ромима и Ромкињама, она је истакла да држава жели да их види у школама, да школе заврше и да се укључе у друштвени и политички живот и на местима где се управља и где се одлучује. Ш е ф п о л и т и ч к о г с е к то р а Делегације Европске уније у Републици Србији Лука Бакони истакао је
да је инклузивно образовање основа за пуно социјално укључивање Рома и Ромкиња. Он је навео да ЕУ издваја финансијска средства као подршку за образовање Рома и да се залаже за различите активности за побољшање положаја Рома и да ће ЕУ и даље наставити да пружа подршку. На конференцији су се обратили и Сузана Пауновић, директор Канцеларије за људска и мањинска права и Витомир Михајловић, председник Националног већа ромске националне мањине. Председник удружења педагошких асистената у Србији, Божа Николић, истакао је да је на данашњој коференцији највише изговорена реч била “педагошки асистент” што говори о значају који они имају код Рома и Ромкиња а и у образовном систему Србије. Конференција коју је организовао ТАИЕX у сарадњи са Владом Србије имала је за циљ да се заинтересоване стране у Србији упознају са основним актима ЕУ који се тичу прераног напуштања школовања, попут Директиве Савета, којом се примјењује начело једнаког третмана особа без обзира на расно или етничко порекло.
ЗАПИС
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 6
Приче о закопаном благу
Како је Аркан преорао Стару планину у потрази за златом? Нема трагача за златом од Македоније до Дунава и Мораве а да није чуо и снио о највећем благу икада закопаном на овим просторима – благу попа Мартина Химовића у атару Старе планине. Деведесетих година златна грозница ухватила је наводно и Аркана Ражнатовића и групу „дебеоваца“
О
попу Мартину Химовићу постоје бројне легенде са обе стране Старе планине – у Бугарској и Србији. Иако се оне делимично разликују по питању порекла попа Мартина, суштина је свуда иста: поп Мартин Химовић оставио је за собом невероватно благо, отето из турских каравана који су преносили сакупљени харач. Благо је закопано на 62 локације, о чему је сам поп Мартин оставио забелешке. Проблем је што највеће ризнице имају скривене замке које могу да убију човека и што су Мартинови записи писани као својеврсне загонетке. Поп Мартин Химовић је из Херцеговине, пред најездом Турака дошао у наше крајеве заједно са женом Видом и ћерком Златом. Населио се у
Стара планина: Крије ли се овде благо...? малом селу које се тада звало Умагуска, а које данас више не постоји. Село је било близу Погановског манастира тако да је поп ту ишао на богослужење.Једног дана, док је Мартин био у манастиру, Турци дођу у Умагуску
и њихов вођа силује Мартинову жену. Вида, због срамоте, отима Турчину нож из појаса и убија прво њега па онда себе. Мартин је жену сахранио у дворишту куће коју је населио и са ћерком Златом годину дана свакодневно ишао на
њен гроб. За то време ћерку је учио коришћењу оружја.Када се навршила година од смрти његове жене, поп Мартин је скинуо црквену мантију, обукао српско народно одело и кренуо у крваву освету Турцима заједно са ћерком и дружином од 40 хајдука коју је сакупио. Дружина је живела у пећинама, пресретала турске караване који су у Истамбул превозили сакупљени новац од пореза. Чинили су то од данашњих Жагубице, Јагодине, преко Зајечара и Књажевца, до Пирота, Ниша и Врања. Сакупио је поп Мартин с а св ојом дру жином неслућено благо које је сакрио на 62 локације и о томе оставио записе. Најпознатија локација закопаног блага је „Смукова јама“. Али и најопаснија. Улаз у „Смукову јаму“ чувају бројне замке, од запетих
ЗАПИС
СТР. 7
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
пушака до смртоносног „овна“, шиљцима окованог дебла, које је механизмом „запето“ да усмрти свакога ко не зна једини начин уласка у лагум. „Смукову јаму“ 90-тих година тражио је и Жељко Ражнатовић Аркан са тадашњом екипом ДБ-а. Прича се и да је генерал Небојша Павковић војним машинама прекопавао планине у околини Ниша и Пирота у потрази за благом попа Мартина. -Нису ништа нашли – тврди наш саговорн и к С . М . и з ј ед ног зајечарског села – Промашили су локацију пећине. „Смукова јама“ се налази, према опису из дневника Мартина Химовића, испод „Три чуке“... Овај део Старе планине припада књажевачкој општини. Годинама трагам за „Смуковом јамом“ и мислим да сам јој нашао тачну локацију. Нашао сам део уклесаних знакова који до ње воде. Само, улаз у „Смукову јаму“ је затрпан тонама земље, биће ми потребно добро друштво и много копања да дођемо до улаза. С.М. поседује препис
дневника попа Мартина са описима локација лагума који скривају благо. Преносимо део записа: „Код места Света Параскева, сокобањско, кад уђеш у цркву, од врата од истока иди до сред цркве и стани, има камик жут. Под њега товар злата. Од Власотинце место Паросиљ, ту тражи бунар сантрач од камен бигорљив, у тај бунар спустисмо буре злата. Спрам Ћеле-куле, нишка околина, има турски гроб, у гроб паре. Ово је Кочин план преведен
око 1800. године, истинит... Тражи Малеково водениче. Над воденицом у лешта гроб воденичарски и паре у гроб. Бука са уста везана са ланац за камен. Види добро, има са обе стране по један крст укован на камен. Од буку пођи навише, нађи устав или савак, стани на савак и прескочи преко воде, ту копај, има једно каче са парама, на паре има сабља са три драга камена, има тефтер са златне корице од седам ока, и два крста и једне теразије златне...Ајде у Малу
планину и тражи Гаргову воденицу она је закачена за огањ. Види се док је века и света на пољани, на њој три камена, један другог не удара. На једном је кућа, на другом пловка, а на трећем седам прутова. На воденицу череп просечни, над њим има и два голема, пред воденицом има седам степеника а на средњем један црвен...Испод воденице има пољана, на пољани три бреста са жилама сплетеним, а преко пута има три гроба Турска. Има ту и камен велики као половина пласта. Да се попнеш на њега. Одозго има искована софра, са седам хлебова, седам кашика и једна велика кашика, једно сомче, две рибе, једна цела, једна пола, пастрмка и један нож и на доле виси млеко и једна срна, и један гроб, до њега плоча, а на плочи рука, испод ње бакрач са беле паре. Тамо има и мачка ћопава у стену...“ „Седам долина се сабирају, до мачке има плоча и седам степеника, то је по влашком плану, знак да су ту паре.“ (Извор: Naslovi.net, преузето ТВ бест)
Петиција Фондације за заштиту птица грабљивица
Вратити белоглаве супове на Стару планину! Београдска Фондација за заштиту птица грабљивица покренула је петицију са циљем да се врате белоглави супови на Стару планину, на којој су се ове птицечистачи природе гнездиле последњи пут далеке 1948. године. Како се наводи на званичној интерне т презентацији Фондације, Стара планина је некада била природно станиште белоглавих супова, а ову иницијативу је подржао и Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” из Београда. -Данас смо у могућности
да управљамо популацијом белоглавог супа у западној Србији и вратимо ову врсту у источну Србију, на Стару планину, где се последњи
пут гнездила 1948. године. Још само најстарији житељи Старе планине памте како су супови крстарили небом у њиховом крају. Поред важне
улоге у природи белоглави суп је врста од националног, образовног и економског значаја за развој руралних области и локалних заједница кроз еко-туризам. Враћањем ишчезле врсте на Стару планину стварамо нови квалитет у нашем односу према заштићеним подручјима Србије. Капацитет средине за белоглавог супа на Увцу је попуњен са 500 птица. Услед нарушеног станишта белоглави суп није више у стању сам да насели напуштени простор, па га је потребно унети.- наводи се на сајту Фондације. (Извор:РТС, 7. октобар 2915.)
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТАНОВНИШТВO И НАСЕЉА СТАРОГ ГУРГУСОВЦА - КЊАЖЕВЦА ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1834. ГОДИНЕ ДО КРАЈА 19. ВЕКА (Тимочка крајина у 19. веку, Зборник радова Књажевац, Видосава Стојанчевић, 1988.)
КАД ЈЕ ГУРГУСОВАЦ ЗАЈЕЧАРУ БИО ГЛАВА Етно-демографска кретања и традиционална културна обележја У литератури налазимо доста података о паланки Гургусовцу у време турске управне поделе и у периоду турске владавине и турског феудалног друштвеног и економског система. Приликом ослобођења Гуррусовца од Турака и укључивања са осталим »отргнутим нахијама« у границе обновљене Србије 1833. године, затечено је у њему економско, социјално и демографско стање и опште културне прилике какве су владале под турском владавином све до тренутка када је Гургусовац коначно ослобођен. У првом српском попису из исте (1833 ) године, Гургусовац је постао седиште истоимене нахије и капетаније заглавске, у коме је било пописано 135 домова и 14 варошких »бећара «, као одвојене по- пулационе категорије од осталих варошана. Овим првим српским пописом били су обухваћени, осим броја кућа и имена породичних домаћинтава, још и преглед старосне структуре мушке популације, по фискалним категоријама и по способности »за оружје« одраслог мушког становништва, као и подаци о социј алној структури пореских арачких »глава «. Тек у другом српском попису, 1834. године, биће обухваћена и женска популациј а, али само у сумарном резултату, а такође и преглед имовине, по имовинским категоријама, према врстама земљишног поседа и сточног фонда (у попису »чибука « по нахиј ама) . У наведеном првом српском попису, »Тефтеру арачком Нахије Гургусовачке, Капетаније Заглавске « из 1833. године, Гургусовац је имао у настањених 135 домова укупно 250 арачких и 145 пореских глава, без пописаних »6ећара «, а са њима укупно 259 арачких, 145 пореских глава, а» за оружј е способних « било ј е нешто мало више од броја пореских глава, свега 147.9) Већ идуће, 1834. године, Гургусовац ј е у другом српском попису бројао 163 куће, пореских 147,75 глава. Укупно »мушких глава», «мало велико« било је пописано 467, од тога »за војску способно « 215, док је женског становништва
»сума глава « износила 402, а укупно »число свију душа« у вароши било је 869. Десет година касније,Гургусовац је више енго удвостручио своју популацију, бројао је укупно 321 дом и 1484 душе. Према наведеним подацима овог првог српског пописа становни- ка старог Гургусовца из 1833. године, ово место ј е било тек у почетној фази трансформисања једног сеоског развијенијег насеља у варошицу,урбано средиште ширег подручја, у коме су основну популацију представљале фискалне категориЈе мушког становништва, према узрасту, брачном стању и »за војску способних«. Према томе је око 50% мушког становништва представљало »ожењене главе«, док ј е исти толики део популације представљало неодрасло мушко становништво до седам године старости и »арачке главе« изнад 7, до 18-20година старасти, односно до женидбе, када су прелазиле у класу »жењених «, пореских глава, односно старешина породица. У погледу етно-демографске структуре овог најстаријег слоја варошког становништва, у Гургусовцу су у време
ослобођења од Турака 1833. године, заступљени претежно, по свему судећи, дошљаци занатлије и трговци, од којих су, углавно, досељавани становници из ближих села и вараоши источног дела Србије. Међу овима се налазе ћурчије, мутавџије и сеоски трговци из околине, и трговци и занатлије досељени као бегунци из Пирота, »Пироћани« и из косовских предела, » из Турске«, као »Арнаутовићи«. Као што се види из рубрике . »Примјечанија«, било ј е иељавања из старе варошице Гургусовца неких породица у околна села (махом у села )Жлне, Мучибабу и у нека села »у Турској «, преко суседне границе, а такође и досељавања из околних села (Штитие, Кандалице, Дреновца, Дрвника) . Мали је број затечених стариначких гургусовачких варошких породица, као што су породица Дине Миљковића, кмета варошког, трговачке поро- дице Максима Цветковића, Петра Дамјанавића, Павла Аранђеловића и још неких. Већина трговаца и занатлија варошких држала је »момке «, «слуге «»чираке « и» ортаке «, од којих су били 14 пописани у категорији варошких »бећара«, док је било међу слугама
и»слушчадима« и деце од седам до десет гдина. Међу угледне породице старог Гургусовца убрај але су се и прве придошле чиновничке породице, као што је била и пописана породица варошког (нахијског?) капетана Стевана Недељковића, који је у време пописа био већ одсељен у Јагодину. Било је у већем броју пописаних ваошких лољопривредних породица, међу њима бројних влашко-српских досељеника из околних гургусовачких и тимочких села, што се - најбоље види из имена (патронимике) пописаних породица, као на пр. Првуловића, Радуловићи, Пуича, Живул,Лала, и друге. Свакако је почетна фаза форми- рања урбане популације старога Гургусовца била нешто сложенија од сеоске популације у време ослобођења 1833. године. У погледу насељености тадашње нахије гургусовачке, према по- писима порезе из 1833. године, види се да ј е била насељенија »капетанија заглавска «са својих 9 села и Гургусовцем, као административним и економским средиштем.Тада је бројала (1833. »митровски порез») 2754 главе арачке, са приходом од 49572 гроша. Капетанија тимочка тада је бројала 30 села, без административног-урбаног средишта (тада је Зајечар само веће село и средиште капетаније), и 1321,5 глава арачких, са приходом од 23787 гроша. Сличан је однос и у броју насељених домова: у капетанији заглаврој било је укупно 1375 кућа, а у капетанији тимочкој 1195. Како је изгледао Зајечар 1833. године, у односу на Гургусовац, који је већ имао основна урбана обележја старе турске паланке и нових зачетака чаршије и урбане структуре мањих варошица Србији, може се упоредити из следелиих података о зајечарским становницима у попису »попаша капетаниј е заичарске ((, кој а ј е 1834. године, само једну годину после пописа из 1833. приклучена као бивша капетанија тимочка, нахији црноречкој... (Наставак у идућем броју)
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 9
Планинарски дом на Бабином зубу у новом руху
Усвојен ски - ценовник на српским планинама
ТУРИЗАМ
И ЕПС-ов хотел Најјефтиније на Старој под истим кровом планини
На Бабином зубу завршена је реконструкција четири милиона динара. Средства су обезбеђена Планинарског дома. У израду термо изолазије, из општинског буџета, а моје задовољство је што санитарне чворове, кречење, обнову инвентара, су они изведени квалитетно и у рекордно кратком уложено је око четири милиона динара. Новац је року, за мење од месец дана – рекао је Милан Ђокић, обезбеђен у општинском буџету, а извођач радова председник Општине Књажевац. била је СЗТР ‘’Гиле’’ из Младеновца. Општина Књажевац покренула је иницијативу -У Јавном предузећу Спортско туристички ре- да и хотел ЕПС-а у непосредној близини, иако тресурси схватили су да је планирање - пола успеха. нутно није у функцији, буде у систему Спортско – Након опсежних радова на базену и летње сезо- турстичких ресурса. не, за коју кажу да је била рекордна, одлучили су -Покренули смо иницијативу да се и тај објекат стада спремно дочекају први снег на Старој планини. ви у систем СТРК-а и да буде понуђен Књажевчанима Захваљујући помоћи општине, обезбедили смо и осталим гостима. До сада нисмо добили одговор финансијска средства са којима смо ушли у про- од одгворних у ЕПС-у. Они треба да пронађу правцес реновирања. Планинарски дом је добио термо ни модел како бисмо могли да закључимо уговор. изолацију, која ће, осим удобности гостију, донети Добра воља постоји, али је процес успорен због и знатне уштеде енергената. Потпуно је ренови- реорганизације Електропривреде Србије. Надам рана фасада, реконструисана санирарна мрежа, се да ћемо до почетка сезоне успети да окончамо обнављамо инвентар у собама...Све то треба да разговоре, јер би са два објекта на овој локацији подигне ниво услуге коју пружамо у дому и привуче имали стотинак кревета по приступачним ценама за нове и поново врати старе госте – подсећа Милан житеље источне и јужне Србије – наглашава Ђокић. Живковић, директор “Ресурса” Главни посао локалне самоуправе и Спортско -Генерације Књажевчана сматрају себе делом овог – туристичких ресурса, до почетка сезоне, биће да планинарског дома. Он је био у јако лошем стању, а анимирају што већи број Књажевчана, који ће овде, са овом инвестицијом мислим да је потпуно спреман по економски прихватљивим ценама, моћи да проза пријем гостију не само из Књажевца, већ и из веду зимски одмор. Ноћење са доручком коштаће осталих градова Србије. Радови су коштали близу 1800, а пун пансион у сезони 2800 динара. (К.И.)
Четири туристичке награде из Лесковца
КЊАЖЕВАЦНАЈЛЕПША РАЗГЛЕДНИЦА СРБИЈЕ Ту рис тичка организ ација Општине Књажевац, овогодишњим наградама и признањима, додала је још неколико златних “цветова” на Међународној изложби сувенира и туристичких публикација у Лесковцу. Књажевачким туристичким посленицима припала је прва награда за разгледницу, друга
награде за туристичку публикацију са преко 50 страна и видео публикацију, док је трећа награда освојена за туристичку мапу. На манифестацији, организованој седму годину за редом, учествовало је 60 туристичких организација из целе Србије, као и уз Бугарске, Македоније и источног Сарајева.
Влада Србије усвојила је ценовник карата ЈП „Скијалишта Србије“, а цене ски карата су одређене у зависности од периода скијашке сезоне и категорије скијаша. Шестодневни ски пас у шпицу сезоне на Копаонику кошта 13.900 динара, а у ски центру Торник на Златибору 7.500 динара. Шестодневни ски пас у истом периоду у ски центру на Старој планини, уз стални попуст од 20 посто, износи 6.000 динара. И ове године ски карта 10 у сезони је јединствена за све тарифне периоде скијашке сезоне и за Стару планину ова кошта 11.600 динара. Продаја ски карата почиње на сајму “Еxпо-Зим”, који се одржава од 26. до 29. новембра, током којег ће бити одобрен сајамски попуст од 10 одсто. Такође, ради лакше куповине ски карата, и ове године ће током недеље сајма бити омогућена куповина карата путем wеб схопа, где ће бити одобрен сајамски попуст од 10 посто.
ЈП Скијалишта Србије
Скијање на рате
Љубитељима скијања ЈП Скијалишта Србије омогућава набавку ски карата по веома повољним условима. Јавно предузеће Скијалишта Србије од ове сезоне својим партнерима и угледним компанијама нуде бројне могућности и погодности за куповину ски карте. Како се сезоне скијања ближи и остало је месец дана за планирање зимовања, Скијалишта Србије нуде могућност куповине ски карата путем административних забрана. Запослени ће имати могућност да набаве ски карте на рате. Уколико се одлуче за ски карту чија је цена до 15 хиљада динара, тај износ могу да плате у три месечне рате, док износ преко 15 хиљада динара могу да плате у 6 месечних рата. Ближе информације на телефоне 011 2223966, 2223967 или путем мејла marketing@ skijalistasrbije.rs
СЕЛО
СТР. 10
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
УСЕВИ ЋЕ ДОСПЕВАТИ РАНИЈЕ, А ПРИНОСИ ЋЕ БИТИ МАЊИ Промене климе представљају један од највећих глобалних изазова нашег времена. Последице ових потенцијалних промена су толико далекосежне и озбиљне да свака земља мора дати свој допринос настојању да се клима наше планете стабилизује. Република Србија је као држава чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе у складу с Кјото протоколом и другим међународним споразумима у овој области предузела низ мера у циљу смањења емисија гасова с ефектом стаклене баште. Ово је навела ресорна министарка проф. др Снежана Богосављевић Бошковић у уводу публикације “Загревање усева - како одговорити”, коју је недавно објавило Министарство пољопривреде и заштите животне средине. Нагласила је и да је Србија земља која 11,4 одсто свог бруто домаћег производа (БДП) остварује у пољопривреди. Међутим, како се наводи у публикацији, ако се не припремимо на прави начин, промене климе могу имати далекосежне последице на узгој најважнијих пољопривредних усева. Зато је од изузетног стратешког значаја спознати шта се може предузети како би се обезбедила конкурентна будућност ове привредне гране. Узевши у обзир да пољопривредна производња чини 11,4 одсто бруто домаћег производа (БДП) Републике Србије, привреда читаве земље је изузетно осетљива на промене у пољопривреди. Због тога пољопривреда представља један од основних сектора обухваћених Првим
и Другим извештајем према Оквирној конвенцији Уједињених нација о промени климе, наводи се у публикацији. Србија се још од 2000. године суочава с периодима екстремних климатских услова и екстремних временских догађаја који изазивају значајне материјалне и финансијске губитке. Чак и без даље промене климатских услова, прилагођавање је хитно потребно. Два, вероватно најбитнија екстремна климатска догађаја, била су суша у 2012. и поплаве у 2014. години. Нема сумње да ће измењени климатски услови утицати на квантитет и квалитет приноса основних гајених усева у Србији, и то како средњих вредности приноса, тако и њихових међугодишњих флуктуација. Спровођењем опсежних резултата дошло се до одређених закључака. Пре свега да ће до краја 21. века доћи до значајног смањења просечног броја мразних дана у марту. Такође и да ће се до 2030. године број летњих и тропских дана повећати за три до четири дана у августу и септембру. За период до 2100. године промене су далеко озбиљније и подразумевају повећање од седам дана у мају до 12 тропских дана у септембру...
Померање времена цветања и сазревања Услед топлијих зима и смањења броја мразних дана у фебруару и марту, цветање биљака би требало да наступи раније, а исто важи и за сазревање плодова услед виших температура у
периоду април-мај-јун. Ова промена је готово занемарљива до 2030. године, али за период до 2100. године може проузроковати померање читавог циклуса вегетације за приближно 20 дана раније. Такве промене динамике фенологије могу да утичу на приносе и на временски распоред пољских радова, али могу омогућити и још једну жетву годишње.
Смањење приноса по биљним врстама Што се тиче динамике фенологије, конкретно за кукуруз и соју, занимљиво је одсуство промена вредности времена цветања у периоду до 2030. године. Када је реч о времену сазревања, очекује се да ће кукуруз сазревати за седам до 13 дана раније, а за соју се не предвиђају значајније промене. Међутим, у периоду до 2100. године рачуна се да ће цветање кукуруза и соје доспевати више од две недеље раније. Време сазревања кукуруза ће се померити за скоро два месеца, а соје за приближно две недеље. Другим речима, може се очекивати знатно краћи период вегетације, што ће утицати на квантитет и квалитет приноса... Промене агроклиматских услова утицаће на све делове Србије, а посебно на раст температура и пад количине падавина током лета, што ће смањити приносе усева ако не буду примењене мере прилагођавања. Када је у питању озима пшеница, до 2030. године очекиване релативне промене приноса озиме пшенице на
територији Србије варираће око 16 одсто на северозападу и северу до 21 одсто на југоистоку. У периоду до 2100. године, очекиване релативне промене приноса у централној Србији су шест, а у јужној Србији 10 одсто. Према анализама, најизразитије смањење приноса може се очекивати у југозападним и југоисточним деловима Војводине... Ранија истраживања су показала да се у условима без наводњавања може очекивати смањење приноса кукуруза за 40 одсто у периоду до 2030. године, односно 58 одсто у периоду до 2050. године. У условима наводњавања могао би се очекивати мањи пад приноса, за 20 одсто у периоду до 2030. године, односно 31 одсто у периоду до 2050. године. Према проценама, смањење приноса кукуруза до 2100. године, без наводњавања, креће се у распону од 52 до 22 одсто, и то од северних и западних до источних и јужних крајева Србије. Предвиђа се и смањење приноса шећерне репе и производње шећера по хектару. Наводњавање ће постајати све потребније како би се стабилизовали приноси... Значајнији поремећаји у приносима грожђа се према проценама могу очекивати крајем 21. века. Топлија и дужа сезона раста, већа акумулација топлоте и дужи периоди без мраза са смањењем учесталости мразних дана, вероватно ће утицати на приносе и потенцијал за зрење грожђа и довешће до промена у погледу адекватности сорти винове лозе за гајење...
Ништа као шипак
У продавницама можете да пронађете разне цајеве и због великог избора заборављате на оне старе и проверене. Један од њих је добри стари чај од шипка, који крије велике благодети за ваше здравље. То је један од најукуснијих биљних чајева што се користи за ублажавање разних здравствених тегоба.
Јача имунитет Извор је витамина Ц и ликопена, моћног антиоксиданса који помаже код борбе с холестеролом. Због велике количине витамина Ц+
препоручује се током прехладе и грипа јер јаса имунитет.
Снижава крвни притисак Истраживања су показала да чај од шипка утиче на хипертензију. Код оних испитаника који су пили ро три шоље дневно овог напитка примећено је знатно снижавање крвног притиска.
Ублажава упале Чај од шипка сјајан је додатак код лечења болести попут остеоартритиса: Ублажава болове и укоченост,
олакшава рокретљивост, а стручњаци кажу да помаже и у обнављању хрскавице.
Лечи стомачне тегобе Користи се за читав низ проблета попут грчева, мањка желудачне киселине, иритације и чирева на же1уцу. Ублажава и пробавне сметње, па се препоручује особама које имају проблем са дијарејом или опстипацијом.
Побољшава рад јетре и жучи Благотворно делује код проблема са
камењем и реском у жучним каналима. Користи се за детоксикацију јетре, али и код упалних процеса бубрега и мокраћне бешике.
Добар и за грло Ако имате проблем а сувим кашљем, стручњаци препоручују да обавезно пије чај од шипка. ДА би сте направили овај природни лек, потебно је да кашику уситњеног плода сушеног шипка прелијете са два децилитра воде. Поклопите чај и оставите да одстоји 15 минута., затим их процедите, засладите медом и попијте.
ОГЛАС
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 11
ЛОПТА
Кошарка: Прва регионална лига Исток
Шест разлике за први пораз
После пет везаних победа кошаркаши Књажевца доживели су први пораз у сезони. На гостовању у Нишу, у 6. колу Регионалне лиге исток савладао их је ОКК Јуниор резултатом 71:65. Утакмица је била узбудљива и неизвесна до самог краја, током целог меча водила се углавном резутатски равноправна борба, а домаћин је утакмицу преломио у последњој четвртини и забележио победу којом се по учинку изједначио са екипама
СТР. 12
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Књажевца и Сокобање. Код домаћих најбољи је био Дојчиновић са 20 постигнутих поена, док је у редовима екипе из Књажевца Рашић имао најбољи учинак са 17 поена Уочи 7. кола на врху табеле су кошаркаши ОКК Јуниора, Књажевца и Сокобање и све три екипе имају учинак 5-1. Следећи ривал књажевачким кошаркашима, овог викенда у хали Каплар, била је екипа Јабланице из Медвеђе. С.Р.
Рукометне наде Србије у нашем граду
ОВДЕ СЕ СТВАРА БУДУЋНОСТ СРПСКОГ РУКОМЕТА
Књажевац је у недељу био рукометни центар Србије. Наш град и мушки Рукометни клуб били су домаћини пионирској репрезентацији. Према календару активности Рукометног савеза Србије, 15. новембара, окупљен је, у Књажевцу, најбољи државни састав. На овај начин, својеврсно признање добио је и књажевачки клуб за дугогодишњи континуирани рад са млађим ЈУНИОР – КЊАЖЕВАЦ 71:65 категоријама. (18:18, 19:15, 11:13, 23:19) Пионирск у репреЈУНИОР:Дојчиновић 20, Цветановић 6, Ковачевић 2, зентацију Србије чине Прокић 10, Петровић, Јовановић, Антић 6, Аранђеловић 14, Симоновић 4, Трајковић 4, Станковић и Митић 5. КЊАЖЕВАЦ:Миленковић 8, Стојановић 5, Вукојевић, Јовановић 9, Живановић 10, Здравковић 8, Милетић, Ранђеловић, Мићић 1, Стефановић 1, Рашић 17 и Одак 6.
играчи рођени 2000. године и млађи. На списку кандидата за репрезентацију је укупно 36 имена. Највећи број њих је, очекивано, из београдских клубова. Са подручја југоисточне Србије позив за учешће упућен је само четворици играча - голману Дарку Стошићу из Прокупља, М и х а ј л у М ла де нов и ћ у из Врања, Илији Ињцу из Зајечара и Александру Радивојевићу из Лесковца. У хали Каплар, са будућим репрезентативцима, тренираће и најталентованији млади рукометаши из Књажевца. К.И.
Добар рукометни викенд књажевачких екипа
Девојке друге, момци пети
Књажевачке рукометашице пружају одличне партије у овој сезони. У 6.колу савладале су у Бољевцу екипу Ртња убедљивим резултатом 29:18, (полувреме 11:10 за Књажевац). После шест одиграних утакмица екипа Књажевца има 10 бодова (5 победа и 1 пораз) и налазе се на другом месту са бодом мање од нишке Наисе. Следећи противник је трећепласирана екипа Младости из Зајечара која има 9 бодова. Ове две екипе
састају се у последњем колу “јесењег дела” шампионата у Књажевцу и та утакмица је са правом добила епитет “ Тимочког дербија”. Рукометаши су против Рудара из Мајданпека успели да укњиже своју другу победу (35:25). Они сада имају пет бодова из шест утакмица и тренутно заузимају пето место од осам екипа. Прилику за нове бодове Књажевчани су имали већ за викенд, када су били гости екипи Брестовца која је до сада убедљиво најслабија екипа у лиги. С.Р