Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
Радост читача: књажевачки гимназијалци на улазу на Сајам књига
ГОДИНА VII БР. 126, 1. НОВЕМБАР 2015. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.
гимназијалци у храму књиге
корупција
Нема помака без заштите новинара ДС: Вишеструко штетна одлука републичке власти
ПРИХВАТНИ ЦЕНТАР ЈЕ – НЕПРИХВАТЉИВ У Књажевцу - 4.000 незапослених
Иако је криза, 8 милиона за запошљавање
ИНФО.
СТР. 2
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
У ТРГОВИШТУ Нови асфалт на путевима и улицама КАНАЛИЗАЦИЈА Председник општине Милан Ђокић и директор Дирекције за развој, урбанизам и изградњу Младен Радосављевић обишли су, пре неки дан, Змајеву, једну од шест улица које ће добити нови асфалт. Посао, вредан око 13,5 милиона динара поверен је Предузећу за путеве из Зајечара. Ђокић и Радосављевић посетили су и школу ‘’Каплар’’, где је ових дана завршено асфалтирање малог дворишта. Нове тоне асфалте масе радници предузећа Штрабаг уградили су у шест књажевачких улица, које су заслужиле реконструкцију. Грађевинцима и време иде на руку, па ће радови бити завршени опре хладних зимских дана. -Након што смо 16 километара локалних путева пресвукли новим асфалтом, почели смо са асфалтирањем градских улица: Змајеве, Мирка Паунковића, Џервинске, Стевана Лазаревића, Гавре Аничића, кракове Карађорђеве. Посао ће бити настављен и на пролеће,
све док не стигнемо и до најмање и најзабаченији улице. Акију асфалтирања настављамо на пролеће. Радиће се у близини вртића ‘’Наша радост’’, код Основне школе ‘’Вук Караџић’’, у улицама Радомира Ћирковића и Цветана Лазаревића, као и на другим недовољно одржаваним улицама. Значајна буџетска средства уложена су ове године у уређење школа. Пре неколико дана асфалтирали смо двориште у Основној школи ‘’Каплар’’, реконструисали објекат ђачке задруге и библиотеке, ради се фасада на Књажевачкој гимназији, завршене су свлачионице у ОШ ‘’Дубрава’’, кров на школи у Минићеву. Стварамо услове да се млади образују у условима какви доликују ђацима у 21. веку у модерном граду, какав је Књажевац – нагласио је Милан Ђокић. Након града, биће асфалтиране и улице у селима. И овај посао поверен је зајечарском предузећу за путеве.
У Књажевцу - 4.000 незапослених
ПРЕ ЗИМЕ
До краја грађевинске сезоне биће завршени радови на базену, канализационој мрежи у Трговишту, а у општини Књажевац очекују и да ће месне заједнице искористити новац који је у буџету издвојен за санацију сеоских домова, школа, амбуланти, насипање путева и друге пројекте. Јесењи дани без падавина и релативно топло време, требало би да омогуће да се у књажевачкој општини реализују сви пројекти за које су у буџету издвојена средства. То се, пре свега, односи на адаптацију сеоских домова, цркава, школа и амбуланти, наспипање пољских путева. За ове намене из општинске касе извојено је преко два милиона динара. Председник општине Милан Ђокић очекује да ће месне заједнице новац који им је одборен искористити рационално.
‹›Ја се надам да ће људи који управљају месним заједницама успети да новац који им је одобрен правилно и рационално искористе до краја ове календарске године, јер немају на то право у наредној.›› До краја грађевинске сезоне, према програму Дирекције за развој, урбанизам и изградњу, предстоји завршетак радова на базену, те радова на канализационој мрежи у Трговишту, каже директор Младен Радосављевић. ‹›У току су радови на секундарном воду калализације у Тговишту, како би се једном делу домаћинстава омогућио прикључак на мрежу. Завршавају се радови на фуговању базена...›› Посао на изградњи 700 квадрата покривеног простора нове градске пијаце требало би да буде окончан почетком децембра.
Иако је криза, 8 милиона До квалитетног за запошљавање еколошког програма Заштита животне средине
У Књажевцу је одржан је састанак представника зајечарске Филијале Националне службе за запошљавање и привредника на коме су представљени програми Националне службе за које привредници могу да конкуришу. Састанку је присуствовао и Зоран Мартиновић, директор Национална службе за запошљавање, који је истакао да се ове године мере активне политике запошљавања финасирају износом од 3,3 милијарде динара, а да се приближно исти износ очекује и у 2016. години. Мартиновић је општину Књажевац ЦЕНТ ИЈА АР
VE
NO
ПЈ
Р
КО
М
ЕД
БОР
М
издвојио као добар пример локалне самоуправе која значајна средства издваја за ове намене. На евиденцији локлане Националне службе за запошљавање тренутно је 4.000 незапослених. -У решавању једног од горућих проблема наше општине изузетно је важна добра сарадња локалне самоуправе и Националне службе. Заједно са Националном службом реализујемо акциони план запошљавања и у ту сврху заједно смо издвојили 8 милиона динара – рекао је Милан Ђокић, председник Општине Књажевац.
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Сара Дамњановић, Миљан Јеремић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР, 19210 Бор, Трг ослобођења 8, тел./ фах. 030 422386, 458270; Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; Штампа: Графомед Бор
e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
Почео је поступак усвајања Програма заштите животне средине за период 2016-2020., а предлози и сугестије грађана су добродошли како би се стигло до што квалтетнијег документа за рационално решавање приоритетних проблема у екологији. Тим за израду Нацрта програма заштите животне средине именован је на недавно одржаној седници Општинског већа. У оквиру рада тог тима издато је обавештење којим се грађани позивају да активно учествују у изради овог важног документа. -Изузетно важним сматрам усмеравање грађана да својим доприносом дају основне инпуте за израду једног таквог документа. Крајњи циљ је добијање Акционог плана о активностима у области заштите животне средине у наредне четири године. Тај документ је предуслов у многим пројектима који се расписују на разним нивоима, а на којима општина намерава да конкурише. Спровођење
програма за циљ има здраву животну средину, а то даље подразумева и бољи квалитет живота. Сложићемо се да је квалитет ваздуха, воде, пошумљавање, уређење депонија веома важно и утиче на свеукупни квалитет живота наших суграђана. Овај Програм има широке основе и оквире, али је неопходно да имамо и неколико приоритетних циљева који ће у наредном периоду бити обавезни за спровођење – рекла је др Љубица Николић, заменица предаседника општине. Све предлоге и сугестије везане за заштиту животне средине грађани могу да доставе локалној самоуправи у писаној форми или лично, а у наредном периоду биће организовани и састанци на ту тему. Очекује се да тим за израду нацрта најкасније до краја године предложи Програма заштите животне средине како би општина у 2016. имала усвојен документ за рационално решавање приоритетних проблема у тој области.
ИНФО.
СТР. 3
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Новинари на најважнијем задатку: извештавање о корупцији
Нема помака без заштите новинара Колико медији у Србији озбиљно приступају извештавању о корупцији у друштву, у којој мери су савезници друштва у борби против корупције... Колико су новинари и новинарке едуковани за извештавање о овој појави само су нека од питања на која су посленици јавне речина скупу у Пријепољу, у организацији овдашње ТВ Форум, покушали на надју одговор. Професионализам и свест о јавном интересу је суштина борбе медија против корупције. Међутим, за несметан рад потребна је економска сигурност, едукација и неутралисање притисака на медије мишљења је Стојан Марковић из „Чачанских новина “. „Нажалос,т мислим да задуго нећемо имати слободне медије у Србији, бар док је оваква власт. Пример је„Инсајдер“ ТВ Б92. И када успете да продуцирате једну такву емисију, аутор долази у велике проблеме и то нису нормални услови за рад”, подвлачи Марковић. У свакодневној трци за новцем којим се морају обезбедити најосновнији трошкови редакције нема се времена за истраживачко новинарство. Ово је посебно изражено код локалних медија. Ако га и има то је наручено из центара моћи, било политичких или економских појашњава Исхак Слезовић директор и главни и одговорни уредник Радија Сто плус из Новог Пазара, Слезовић каже да је од свега најважнија заштита новинара. „Често се дешава да новинар који се бави истраживањем је у животним проблемима, а да га нико не заштити. Мислим, пре свега на државу, на систем. Тако да је то један разлог. А
други, зашто би се неко бавио ис- вратили , а ми смо добили епитет да траживачким новинарством, за плату смо против државе , да смо против од 200, 300 еура”, пита се Слезовић. локалне власти”, подвлачи Ковачевић. Иван Ковачевић из „Подрињских „Медији у Србији се врло мало и повновина“ из Шапца сматра да се неки ршно баве проблемом корупције. озбиљни рад на темама везаним за То се већином своди на полицијска корупцију везује за центалне медије. саопштења или изјаве званичника Ипак и они су у мањини. Код медија који преносе резултате полицје или на локалу, каже Ковачевић, велики тужилаштва. С друге стране, имамо је проблем мала средина и страх цурење података из предистражних од замерања моћницима од којих и истражних поступака, па имамо често зависи и опстанак медија. медије који сазнају ко ће бити ухапшен, „Ми смо објавили плате општинских и то свакако није озбиљан приступ у функционера. Тог тренутка сви огла- борби против корупције”, мишљења шивачи који су тада били код нас је Златко Минић из невладине су нам рекли - па да ли сте ви нор- организације Транспаретност Србије. мални ми нећемо више са вама да Према последњем извештају „Транссарадјујемо, навућићете нам неку паренси Интернешенела“ од децембра беду -.Мада су те плате шест месеци прошле године Србија је била на 78 мекасније објављене на сајту општине, сту по корупцији од 180 земаља са врло нама се ти оглашивачи никада нису ниским индексом од 41 од 100. Све испод
Новинари из Србије у Пријепољу два дана су разговарали о својој професији
50 је јако лоше, упозорио је Минић. “Од медија не би требало да очекујемо да да раде оно то што је делатност полиције или тужилаштва, али би познавањем обавеза преузетим Стратегијом и Акционим планом за борпу против корупције, могли да препознају где могу извршити притисак да би се успешније процесуирала корупција”, каже Минић. „Медији би могли да инсистирају на томе шта се дешава са уводјењем кривичног дела незаконито богаћење, које је такође предвидјено Стратегијом и Акционим планом. То би омогућило процесуирање када је корупција тешко доказива, да неко ко је државни службеник или има нека јавна овлашћења, има имовину која је у нескладу са његовим приходима, за коју се може посумњати да је стекао из корупције. Мислим да је овде простор за деловање медија, да врше притисак на државне органе да раде, јер врло мало могу сами да ураде у откривању случајева корупције”, наводи Минић. У истраживању које је ТВ Форум из Пријепоља спровела медју новинарима и новинаркамау оквиру пројекта „Унапредјење новинарског и медијског професионализма и стручности у циљу борбе против корупције“ координаторка пројекта Сања Малешић за РСЕ истиче да су новинари и новинарке измедју осталог навели, да нису довољо едуковани за извештавње о корупцији, и недовољно информисани о раду Агенције за борбу против о корупције. Истраживање је показало и да се о корупцији извештава селективно и сензационалистички.
КУЛТУРА
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Представљена кинеска култура
ДЕЛИМО ПЛАНЕТУ СА КИНОМ
После Шпаније и Велике Британије у претходне две године, у оквиру пројекта “Делимо планету са...” ове године на ред је дошла Кина. Посетиоцима у Завичајном музеју представљен је делић онога што карактерише ову велику и далеку земљу и њено огромно културно наслеђе. -За посетиоце смо припремили кинеске специјалитете и чај, могли сте да се опробате у пинг понгу или руковању кинеским штапићима, као и да видите шта је спремила Школица “Атеље” - змајеве, маске, чворове који доносе срећу и још много тога - каже Љубица Цветковић, координатор пројекта. Како би што верније представили оно што су карактеристике кинеске културе, уметности, кухиње, организатори манифестације имали су најбољу могућу стручну помоћ, у првом реду од
Књажевачке гимназије. Ко је свратио у Завичајни музеј, могао је да проба кинески чај или да се окуша у кинеском шаху. Заједно са својим другарима Теодора Миливојевић представила је уметност пресавијања и сечења папира, о кинеским маскама говорила је Силвија Савић, а посебно занимљив био је кутак резервисан за кинеску кухињу, где је посетиоцима о специјалитетима ове далеке и егзотичне земље говорила Катарина Љубић. Омладински пројекат „Делимо планету са Кином“ реализовао је Омладински клуб InterCOOLt из Књажевца уз подршку Ресурс центра Омладине ЈАЗАС-а Пожаревац у оквиру програма “Млади су закон – Источна Србија“, који финансира Министарство омладине и спорта.
Народна Библиотека “Његош”
ДРВО ЖИВОТА – СТУБ ПОРОДИЦЕ
Ученици трећег разреда свих кад је био мали и зашто се Никола Тескњажевачких основних школа започе- ла плашио теткиних пољубаца. Кроз ли су ново дружење на Дечјем одељењу презентацију „Кад су велики били мали“ Народне библиотеке „Његош“ у оквиру ученици су на основу фотографија из едукативно-забавног програма „Од 1 до детињства и занимљивости из живота 5“. Тема првог циклуса радионица би- сазнали како су одрастали и постали ла је „Дрво живота“- прича посвећена „велики“ Милутин Миланковић, Иво важности породице у процесу здравог Андрић, Михајло Пупин, Десанка одрастања и правилног васпитања и Максимовић, Јован Јовановић Змај... образовања најмлађих. У игри „Ко је Свих седам сусрета завршено је макоме ко?“ откривали су родбинске лим истраживањем. Свако дете је у везе родословног стабла, решавали одабраној литературу тражило и прозагонетке, забавили се уз афоризме нашло још занимљивости и важних Душана Радовића. Читајући одломке података о личностима које су својим из прича о детињству великих сазнали делима заслужиле место на полицама су на кога је личио Бранислав Нушић библиотека. Н.Б.Њ.
СТР. 4
Бајковити ликови Даде Чајић
У великој галерији Дома културе отворена је изложба слика Драженке Даде Чајић, која, према оцени ликовних критичара, има мноштво талената, којима јасно на платну приказује осећајност. Драженка Дада Чајић је самоука сликарка која је рођена у Бањалуци. Од 2005. живи и ствара у Београду. Завршила је економски факултет, али је љубав према уметности победила економисту. ‘’Може се рећи да сам самоука.
Имала сам велику подршку Михајла Ђоковића Тикала. Кад почнете да радите, нисте сигурни да ли је то баш добро, тако да вам подршка много значи.’’ Даду Чајић највише инспиришу је људи, и како може да се види и на књажевачкој изложби, воли да се поиграва сенкама, светлом и тамом. Тако настају бајковити ликови монаха, пастира, витезова. Узор су јој, каже, стари мајстори, попут Рембранта. ‘’Све може да буде инспирација. Овдје има доста портрета, људи су ми били инспирација. Али, постоје и неке моје слике које се од ових сасвим разликују – потпуно су апстрактне. Јако волим Рембранта. Стари мајстори су ми узор. Волим тај однос светла и таме, који је код Рембранта доведен до савршенства.’’ Посебан тон отварању изложбе Драженке Даде Чајић дали су браћа Радиша и Ратко Теофиловић, певачи традиционалне музике. К.И.
ОГЛЕДАЛО
СТР. 5
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
ДС: Вишеструко штетна одлука републичке власти
Геронтодомаћице, помоћ у кући
ПРИХВАТНИ ЦЕНТАР БЕСПЛАТНО ЈЕ – НЕПРИХВАТЉИВ ЗА СТАРИЈЕ
Поводом најаве у медијима да би касарна у Књажевцу могла да се претвори у прихватни центар за мигранте, Општински одбор Демократске странке сматра да би такво решење било изузетно лоше, ако се доноси на овакав начин. Процес у коме се доноси одлука о формирању прихватног центра, очигледно се доноси мимо очију јавности и без икаквих консултација са општинама у којима ће се такви центри формирати, наводи се у саопштењу. Демократска странка жели да подсети да је простор касарне, планском документацијом, дефинисан као индустријска зона. Напори локалне самоуправе да се овај простор уступи општини Књажевац на управљање, како би се инфраструктурно уредио и понудио потенцијалним инвеститорима, те се на тај начин отворила нова радна места, годинама уназад није наилазио на разумевање. Данас, пак, без да о томе консултује званичнике општине Књажевац, доноси се одлука која може бити вишеструко штетна. Општински одбор Демократске странке поставља питање, да ли је Министар одбране Гашић знао за такве намере приликом недавне посете нашем граду и, ако јесте, због чега није о томе разговарао са руководством општине? Да ли се, можда, о томе договарао само са својим страначким колегама из
локалног одбора СНС у Књажевцу? Демократска странка у потпуности подржава напоре државе да помогне мигрантима, али сматра да се том процесу мора приступити крајње одговорно и уз најтешњу сарадњу са локалним самоуправама, како би се изнашла најбоља решења за помоћ тим људима. Због тога, тај процес не сме да се доноси у неким страначким кабинетима, без консултовања људи на локалу. Без дијалога, формираће се центри који неће бити адекватни ни за мигранте, нити за локално становништво и служиће једино властима у Београду да могу да кажу како брину о избеглицама. Књажевац није на главним рутама којима се избеглице крећу, а простор касарне налази се у центру града тик уз стамбено насеље и на изузетно атрактивној локацији за инвеститоре. Због свега тога, Општински одбор Демократске странке у Књажевцу, преко својих представника у локалној самоуправи, тражиће хитан састанак са представницима надлежних министарстава у Влади РС , како би се нашло решење које ће бити у функцији подршке мигрантима, али не и против интереса локалног становништва, наведено је у саопштењу за јавност Општинског одбора Демократске странке у Књажевцу.
ОД 60 ГОДИНА
Центар за социјални рад рад реализује пројекат ‘’Помоћ у кући за старе и особе са инвалидитетом. Услугом је обухваћено 49 корисника са територије града и 60 села књажевачке општине. Кроз јавне радове, ангажоване су три геронтодомаћице, један хаусмајстор и водитељ службе. Растрзана између пословних и породичних обавеза, деца често забораве на своје старе и болесне родитеље. Душанки Нешић и Слободанки Рајковић из Трговишта због тога много значи када геронтодомаћице дођу и помогну им у обављању свакодневних послова, али и када кроз разговор са њима прекрате дуге дане самоће, која је понекад тежа и од саме болести. -Много значи када неко дође и помогне, уради све што треба. Не знамо како бисмо без њих, оне су дар с неба - кажу ове старице. Кроз пројекат‘’Помоћ у кући за старе и особе са инвалидитетом’’, квалитетну и организовану бригу о старима и болеснима преузео је књажевачки Центар за социјални рад. -Услуга је бесплатна и односи се на кориснике преко 60 година старости и инвалидна лица. Пружа им се помоћ у одржавању хигијене, припремању оброка, набавку намирница, лекова, вођењу код лекара, припремању огрева... За оне најнемоћније и најсиромашније обезбеђена је достава готових оброка из народне кухиње - каже педагод Ана Николић, водитељ службе. К.И.
Пројекат: „Локални медији за права Рома“ Захваљујући пројекту “Економско оснаживање ромских породица”
РОМИ УМИВАЈУ МИНИЋЕВО
Захваљујући Месној заједници, насеље Минићево, још пре више година, добило је – градску депонију. Оно што многи градови нису успели, Минићево је урадило и зато је данас једно од најуређенијиих, ако не и најуређеније, “мало место” у Србији. Ускоро Месна заједница и Општина Књажевац купују трактор вредан око милион динара који ће свакодневно одвозити смеће. Сем двојице стално запослених радника-комуналаца, од прер месец дана Минићево улепшава и умива и седморо Рома у склопу пројекта “Економско оснаживање ромских породица”. Овај значајан пројекат спроводи Удружење Амбасадори одрживог развоја и животне средине, а пет месеци финансијер је ОЕБС посредством Владине Канцеларије
Роми испред Месне заједнице у Минићеву
за људска и мањинска права. - Безмало сва домаћинства месечно издвајају по 200 динара за одвожење смежа на сметлиште, где се одвајају пластика и картон како би касније доспели до рециклаже. Имамо пресу за папир и пластику, а ускоро би требало да набавимо и остале рециклажне машине. Мештани су свесни да је еколошки здрава животна срединма приоритет, а помаже и Општина Књажевац. До Нове године планирамо и нове посуде за одлагање смеће у сваком домаћинству – каже Славољуб Милановић Барбул, председник Савета МЗ Минићево наглашавајући да ће зима бити спремно дочекана. Улице и путеви биће уредно чишћени, јер пристижеу и прикључне машине за трактор. Б.Ф.
ЗАПИС
СТР. 6
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Сајам књига посетило 180.000 људи, више него лани
ПРАЗНИК КУЛТУРЕ УЛЕПШАЛИ КЊАЖЕВАЧКИ ГИМНАЗИЈАЛЦИ
Предајом Отворене књиге руског амбасадора Александра Чепурина отправнику послова амбасаде Ирана Насеру Ехсанију Фариду , у недеqу је званично затворен јубиларни 60. еоградски међународни сајам књига. На завршној свечаности градски секретар за културу Владан Вукосављевић изразио је саучешће амбасадору Руске федерације због велике саобраћајне несреће и након што се амбасадор захвалио на изразима саучешћа, минутом ћутања је одата пошта погинулима. Вукосављевић је оценио да је јубиларни Сајам прошао изузетно добро и да ће конкретни бројеви бити накнадно саопштени, али да је по њиховим проценама било нешто више посетилаца него лани. Он је посебно истакао значај руског наступа као земље почасног госта,
пошто је испунио у целини очекивања организатора да ће допринети успеху Сајма и бољој будућој сарадњи двеју земаља на културном плану. Вукосављевић је рекао да је веома задовољан што је Иран прихватио да буде почасни гост, јер се ради о великој земљи и народу чија култура сеже у далеку прошлост антике. То је била земља, подсетио је он, која се простирала од Кинеског зида скоро до Атлантског океана. Вукосављевић је подсетио на неколико иранских песника (Руми, Хафиз, Саби) који су добро познати у целом свету и изразио наду да ће српски читаоци имати прилику да се упознају и са савременом иранском књижевношћу. Председник Управног одбора Сајма књига, проф др Зоран Аврамовић је казао да је његова лична оцена да је Сајам постигао циљ који му је био задат и да њега протеклих дани испуњавају поносом. Аврамовић сматра да је
Сајам доказ да Срби читају и да високо вреднују књигу која је у темељима српске културе. Он је рекао да му је причињавало задовољство да посматра посетиоце најразличитијих професија и свих генерација, а нарочито што је приметио доста младих посетилаца. Према речима Аврамовића, организатори програма су се постарали да понуде 450 програма, укључујући трибине, изложбе, презентације које су се одвијале у салама одређеним за те сврхе али и на штандовима излагача. Сајам је био прилика за сусрете читалаца са својим омиљеним писцима и овај јубилеј књиге је један од највећих празника културе главнога града и Србије рекао је Аврамовић. Почасни гост је, додао је, допринео да Сајам буде сјајнији и свима је жао што морамо да се разиђемо, али са “довиђења у октобру идуће године”. --Укупно је било 943 учесника Сајма, а на простору
предвиђеном за изложбе било је 16 изложби. Пошто још није закључена рачуница о броју посетилаца, процена је да је Сајам посетило 180.000, што је за 20.000 више него лане - рекао је Аврамовић и додао да је било 1000 акредитованих новинара. Амб ас а дор Русије је изразио жаљење што је био само на отварању и сада на затварању Сајма пошто је био службено одсутан из Београда, али је добио од својих сарадника информацију да је одржано 90 сати програма на руском штанду. САЈАМ је посетио и већи број Тимочаана, а међу првима били су књажевачки гимназијалци Они су провели диван дан , било је и куповине књига, разговора и сусрета са писцима. Тако је ова лепа традиција настављена, с поруком: Видимо се догодине!
ЗАПИС
СТР. 7
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Шта крије шарени траг?
ВУНЕНА ЧАРАПА НА ШАХТИ...
Крајем јула на степеништ у које в оди ка Гургусовачкој кули насликана је велика двопређна чарапа. Направљени су и јединствени путокази. На правцу од Дома културе до степеништа на свакој шахти налазе се мотиви са двопређних чарапа. Нa шеталишту испред платоа Дома културе први траг. Необичан цртеж на шахти. Мотив са чарапа које су некада плеле наше баке. Настављамо према центру града. Следећа шахта такође осликана мотивом са вунених чарапа. Одлучујемо да наставимо да пратимо ове необичне цртеже. Још неколико на Кеју Димитрија Туцовића поред Сврљишког Тимока, затим поред поште па све до
зграде општине Књажевац где се налазе степенице које воде ка Гургусовачкој кули, а на степеницама целом дужином огромна двопређна чарапа. Мотиви са чарапа насликани на шахтама су у ствари путокази који сваког заинтересованог посетиоца нашег града са лакоћом воде ка овом ремек-делу. Необичан и
занимљив мотив из културног наслеђа нашег краја настао је захваљујући Тимоком клубу. -Почело је од конкурса који је отворила општина Књажевац. Тимочки клуб је давно имао ову идеју. Овим пројектом смо дошли до реализације идеје. Осликали смо двопређном чарапом јер је то мотив који би најбоље
представљао наш град. Такође и геометријски је било најлакше пренети чарапу на степениште каже Снежана Павковић, директорка Тимочког клуба. Како би туристи лакше пронашли и видели овај цртеж чарапе, дошло се до идеје да се на путу од строгог центра града до степеница направи једна врста путоказа. Саме степенице су мало забачене и нису видљиве гостима и туристима. Као путоказе смо изабрали шахте од центра града до степеништа. Мотиви су са двопређних чарапа, цветови, разне биљке и слично, као што су некада наше баке користиле сличне мотиве за чарапе”, додаје Снежана Павковић. (Књажевацинфо)
Теофиловићи: Кроз музику ширимо свој дар
Ра диша и Ратко Теофиловић, певачи традиционалне музике, били су протекле недеље гости Дома културе. Они су наступили на отварању изложбе Даде Чајић. У разговору за Књажевацинфо Теофиловићи су говорили о свом поимању музике, о дару, који шире и који препознаје све више људи. Браћа Ратко и Радиша Теофиловић из шкриња пр ош ло с ти извлаче заборављене мелодије, записе који су културна баштине Србије и Балкана, а онда их представљају публици , на јединствен начин спајајући традиционално и модерно. И тако више од двадесет година, упркос музичкој кризи и код нас и у свету. ‘’Ово су ванвременске
ствари, које опстају у било ком времену. Музика долази из космоса и ми само преносимо знаке који су нам дати. Ми смо препознали дар и тај дар ширимо кроз нашу музику, коју сви препознају’’, каже Ратко Теофиловић. Села су опустела и данас је готово немогуће пронаћи некога ко ће на терену отпевати нешто из давнина. Због
тога се ослањају на етномузиколошке записе. Не прија им нарочито епитет чувара традиције. ‘’Највише радимо на основу етномузиколошких записа и то нам је најузбудљивије. Зову нас ‘’чуварима традиције’’, али ми само желимо да будемо то што јесмо и у музици и у животу’’, испричао је Радиша Теофиловић.
На репертоару Теофиловића су мелодије из свих крајева Србије. Најрадије певају старе песме са Косова и Метохије, а м узичк у т ра дицију источне Србије сматрају јединственом. ‘’Источна Србија је посебно архаична, посебна музичка лепота, инспиративна и за ово што ми радимо...’’ Кажу да нема пуно младих људи који су спремни да уче. Сви би хтели каријеру преко ноћи. ‘’Доста људи нас контактира и пита како да направе каријеру. Никако да науче да суштински проблем није како направити каријеру, него како да направите себе, а кад направите себе, онда неће бити питања каријере’’ Љ.Павловић
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТАНОВНИШТВO И НАСЕЉА СТАРОГ ГУРГУСОВЦА - КЊАЖЕВЦА ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА 1834. ГОДИНЕ ДО КРАЈА 19. ВЕКА (Тимочка крајина у 19. веку, Зборник радова Књажевац, Видосава Стојанчевић, 1988.)
КАД ЈЕ ГУРГУСОВАЦ ИМАО 135 ДОМОВА Етно-демографска кретања и традиционална културна обележја Данашња општина Књажевац, у оквиру Tимочкоr региона у Србији, заузима подручје старог округа књажевачког са укупно 86 насеља, која су 19. веку административно припадла старим срезовима: заглавском, сврљишком и тиочком1. Од 1844. па до почетка друге половине прошлога века, » гургусовачко окружије « било је подељено само у два среза, сврљишки и тимочко-заглавски (као један срез). Осим једне вароши, старог Гургусовца, бројао је укупно 104 сеоска насеља, расподељена у 60 општина, у којима је исте rодине било пописано 4 306 домова у којима је живела укупно 31 901 душа. У Гургусовцу је било средиште округа, »окружно начелничество «, »суда окружија гургусовачког« , а на подручју истог округа била су два »ђумрука « и два погранична »састанка «-Пандирало и Гургусовац. »Пост-експедиција« (пошта) такође је била смештена у Гургусовцу. Варош Гургусовац, је, као средиште округа, истовремено била средиште Тимочко-заглавског среза, који је бројао 68 села са 3 162 кyћe и 21 399 становника. Непосредно после ослобођења и припајања Ср6ији »отргнутих нахија « 1833. године, Гургусовац је постао седиште нахије гургусовачке, која је била административно подељена на две капетаније, заглавску и тимочку, док је подручје капетаније сврљишке било у саставу нахије бањске. Beћ следеће, 1834. године, када су дефинитивно утврђене српско-турске границе, нахија гурrусовачка, према новој административној подели, ушла је у састав новог »окружија бањског«, као »капетанија заглавска« и»капетанија тимочка«. Hoвoформирана капетанија заглавска у окружију бањском обухватала је свих 39 села старе заглавске капетаније (гургусовачке нахије), са Гургусовцем, као седиштем исте капетаније и као седиштем капетаније тимочке, са 30 сеоских насеља.Тако је за релативно кратак период развоја после ослобођења (у првих десет
година) подручје старог Гургусовца и његове шире околине више пута мењало административно-управне оквире, што се, такође, до краја прве и почетка друге половине 19. века поновило неколико пута, све до каначно утврђеног простора и администрати вног подручја књажевачког округа. Непосредно по доношењу хатишерифа из 1833. rодине, Гургусовац, по коме је првобитно носила име и нахија, био је нешто мало развијеније село, са 135 домова, да би само за годину дана, кад је постао ново управно средиште, број кућа у њему нарастао на 163. Села капетаније заглавске и тимочке била су такође неразвијена, осим Заграђа, које је у истој (1833 ) години имало већи број домова, приближно као и Гурrусовац (око 130). Од 1834. године, па све до српскотурског рата 1877/78, Гурrусовац је знатно напредовао у првој фази наглог процеса урбанизације и економскоr развоја у периоду слободног националног развоја. Тако је већ крајем прве деценије и почетком друге деценије постао развијено економско средиште шире области, и већ 1859. године (17. јануара) свечано је проrлашен, приликом посете кнеза Милоша овој варошици, у »варош Књажевац «,која је заменила име старе варошице.
Име варошице Гургусовца везано је за неколико варијанти народних предања, док се у историји старијих времена помиње, само да је околина његова била врло рано насељена, још у преисторијско доба, према археолошким налазиштима, али се касно јавља y писаним поменима као »Паланка «, а доцније као Гургусовац. Први назив се везује за турски период, док се име варошице и области у народној традицији и предањима везује за историјска доба деспота Бранковића, и његових наследника, по месту где се налази »Милетина црква«, као историјски културни споменик познат до данас, у близини вароши (у попису из 1833. можда као »Манастир Рождества родице«, у селу Селачка?). Манастир се налазио у близини и познатог у народу као »Ђурђева вода«. назва на касније од Турака »Гјургу Су« (према турском изговору). Први службени запис Гургусuвца јавља се тек у годинама ријске окупације Србије, када је заузет 1737. године, и 1784. штајима аустријских агената (помиње се. код извештача Покоорног). Као стратегијска тачка, Гургусовац, је тада био место са нек механа и ханом, ограђена као свака турска паланка, са палисадама, у коме је било настањено преко
стотинак хришћанских домова. Гу р г у с о в а ц је у време ослобођења, и за време турске владавине, имао повољан стратегијскокомуникациони положај, као раскрсница пута у долини Сврљишког, Трговинског и Белог Тимока, са економским залеђем, коме је основу чинила развијено планинско сточарење сточарски производи, што је утицало на развој Гургусовца, каснијег Књажевца у значајно и развијено тржиште области. Од посебног је значаја за проучавање књажевачког подручја и вароши Књажевца у 19. веку, па и у ширем смислу, читавог подручја Тимока, упознавање општих прилика у којима је затечен стари Гургусuвовац и истоимена нахија у првој години, непосредно по ослобођењу одТурака (1833). Ово због тога да би се могао пратити и упоредити процес економског и·културног преображаја ове старе турске паланке у условима слободног националног развитка до краја 19. века у напредно погранично урбано средиште српске кнежевине српско-турског рата 1877/18. године. Тада је, ратом опустошена варош морала поново да отпочне нови период економског опоравка и развитка у економски развијено занатско-трговачко и индустријско средиште источног дела српске краљевине, да постане једна од напредних пограничних вароши источне Србије, све до првог светског рата. У периоду између првог и другог светског рата, Књажевац углавном стагнира као привредно и економско средиште шире области да би у наше време, у условима социјалистичког развоја, у динамичном процесу индустријлизације и урбанизације источне Србије, постао један од значајних привредних и индустријских центара, надомак развијених рударских индустријских и хидро-енергетских гиганата Бора, Мајданпека, и ХЕ система »Ђердап«. (Наставак у идућем броју)
РАСКРШЋА
СТР. 9
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
VII Фестивал хуманости
“ЗЛАТНА КАП” ТИМОКА И КРАЈИНЕ У Књажевцу су се окупили добровољни даваоци крви и хумани људи из целе Србије. Фестивал је организовало Друштво хуманиста радника Железница Србије под покровитељством општине Књажевац.Стални партнер организаторима на Фестивалу хуманости је Црвени крст Књажеваца. -Ми смо овде због даваоца. Очекујемо да до краја прикупимо коко 50 јединица крви, што је неки стандард за Књажевац” - истиче Слободан Радојичић, секретар Црвеног крста Књажевац додајући да се већ седам година показује хуманост. -Још једном смо потврдили да је живот
нешто што нема цену. Видели сте да имамо и госте из целе Србије, кик боксери из Ужица дају крв. Презадовољан сам овим што смо организовали. Нека ово остане у завет за будућа поколења подсећа Радомир Спасић. Након акције добровољног давања крви, уприличен је богат културно – уметнички и спортски програм. Посетиоци су могли да погледају модну ревију Удружења за неговање традиције Извор, сплет игара Школе фолклора Коло, наступ Школе модерног балета денса Дома културе, демонстрацију каратеа и кик бокса, а организован је и избор за мис.
Најмлађи и најстарији
ПОРУКЕ ЗА “ТРЕЋЕ ДОБА”
Смотра пензионера Зајечарског и Борског округа у Сокобањи
ПОБЕДИЛА ЈЕ „СУНЧАНА ЈЕСЕН“ У Центру за социјални рад организована је радионица о теми “Бринемо о старим људима”. Деца на породичном смештају и деца са сметњама у развоју направила су честитке на којима су написала по једну поруку намењењу људима у трећем добу. Након тога честитке и пригодне поклоне деца су уручила корисницима Геронтолошког центра. -У оквиру месеца посвећеног старим лицима, између осталих активности, спровели смо радионицу “Бринемо о старим људима”. Циљ радионице је повећање осетљивости деце за бригу
о старима и то када им је најпотребнија пажња, помоћ и подршка. Трудимо се да што ћешће организујемо овакве активности - каже педагод Маја Крстић. У посети корисницима Геронтолошког центра прикључили су се и ученици ОШ “Димитрије Тодоровић Каплар”. Уз песму и рецитацију малишани су забављали становнике Геронтолошког центра, након чега су им поделили радове и пригодне поклоне које је обезбедио Центар за социјални рад. Радионица и посета су организоване у оквиру Омладинског клуба. К.И.
На недавној, 16. смотри културно- играма, а друго у соло певању уметничког стваралаштва пензионе- Пера Геров. Трећепласирани у ра Тимочке крајне у Сокобањи ( прва аматерском стваралаштву био смотра је одржана у Неготину 2000., јеЗвонимир Павковић. Књажевчани предпрошле године у Књажевцу, а су и укупни победници ове смотре. прошле у Бору), учествовало је осам -Смотра доприноси неговању и екипа из Кладова, Неготина, Бора очувању традиције и културе овог две, Књажевца, Сокобање, Зајечара краја. Наш задатак управо јесте да и Бољевца, једино се нису појавили сачувамо од заборава нашу култупензионери из Мајданпека . ру, песме, музику, обичаје - каже Окупило се око 200 такмичара, а Радомир Вељковић, председник на заједничком дружењу - око Удружења пензионера Књажевац. 300 људи. Књажевачки пензио- После одржане смотре настављено нери са својим КУД-ом “Сунчана је дружење у једном од Сокобањских јесен” заузели су прво место у хотела уз песму и игру. Драгић Ђорђевић хорском певању и староградским
СЕЛО
СТР. 10
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
актуелности у пољопривреди
ЈЕСЕЊИ РАДОВИ У ВОЋЊАКУ Јовановић Живорад, дипл. инг. пољоприведе Пројект менаџер за рурални развој Агенција за развој општине Књажевац Припрема воћњака за наредну сезону почиње практично, после бербе. Тада се , одмах по берби врши заштита неким од органских препарата. Сада, када су воћке спремају за фазу мировања, неопходно је пре свега, ако до сада није одрађено, уклонити из воћњака и спалити опало лишће, суве и поломљене гране, труле и мумифициране плодове. А онда извршити “плаво прскање“. Са плавим прскањем ове јесени не треба журити јер ће по промнозама јесен бити прилично топла и доћи ће до продужене вегетације. После опадања лишћа одрадити ову заштиту бакарним средствима тако да се сваки део крошње и дебла добро окупају. Третирање вршити по лепом времену, када су воћке суве и температуре изнад 7-8 степени. Осим заштите сада се врши и обрада земљишта, ђубрење, кречење стабла. Ђубрење обавити минералним ђубривима са повећаним садржајем фосфора и калијума а смањеним садржајем азота. Односно минерално ђубрење би требало обављати уз претходну анализу земљишта. И треба знати да су земљишта на нашој територији у великом проценту богата калијумом а јако сиромашна фосфором, уз недостатак азота и са ниским садржајем хумуса. Такође, киселост земљишта је све неповољнија. Све ово наводи на закључак да су нам земљишта све сиромашнија и све мање плодна. Недостатак минералних материја лако надокнађујемо минералним ђубрењем. Али да би земљиште билo и остало плодно морамо да вратимо оно што је биљка изнела. Значи морамо и да одржимо органски састав земљишта, уносом стајњака, заоравањем зеленишног ђубрива идр. Код интензивних засада органска материја у земљишту се може смањити и до 50 % , за 10 – 15 година ако је не надокнађујемо. Драстичним смањењем сточног фонда, наше оранице и засади остају и без органског
ђубрива, што ће пак имати катастрофалне последице по целокупну пољопривредну производњу. О овом проблему, узроцима и последицама као и о могућим решењима, писаћемо у неким од наредних чланака. Јесењи период би требало искористити и за подизање нових засада као и за попуну празних места у засадима, јер је јесења садња увек боља од пролећне.Током зиме корен боље успоставља везу са земљиштем и у пролеће се брже активира. Садња треба да се обавља само ако је то унапред планирано и ако су извршене све припреме почев од анализе земљишта, уништавања корова, мелиоративног ђубрења, дубоког орања, равнања и уситњавања земљишта. Морају се поштовати устаљене процедуре добре пољопривредне праксе. У ранијим чланцима смо детаљније писали о садњи воћа. Овде ће мо поновити само један савет у вези садње. А то је плодоред. Најбитније је да се садња вишегодишњих засада, на крчевинама где је већ био воћњак, може обавити тек после 4-5 година! А за то време земљиште мора да се ревитализује. Период од 4-5 година се може евентуално, смањити за 1-2 године, зависно од културе и стања земљишта. Али никако не може без одмарања земљишта, а што је на жалост рађено на неким великим парцелама. Врло битан је свакако и избор садног материјала који мора бити здрав, без оштећења, са снажним и жиличастим кореном. Односно садни материјал мора бити из регистрованих расадника уз сву пратећу документацију о здравственој исправности. Грешке направљене приликом подизања засада никада се не могу исправити. Све младе засаде морамо заштити од напада глодара, зечева и дивљачи (поготово срна). Та заштита се може обавити: пластичним или металним заштитним мрежама, новинском хартијом, тракама од јутаних џакова, кукурузном шашом , премазивањем разним репелентским материјама идр. Најбоља заштита је постављање ограде од жичаног плетива, али је ово јако скупа мера па се ретко користи. Oмотавање појединих стабала сламом, кукурузовином, пластичном фолијом, натрон папиром и другим отпадним
материјалима за увијање треба избегавати јер простор између стабла и материјала за увијање може да послужи за презимљавање појединих штетних организама. Специјалне мрежице за увијање стабала су добра решења. Премазивање стабала или прскање одређеним хемијским средствима има задатак да делује репелентно – одбијајуће. Данас се користе материје на бази карболинеума у концентрацији 10% и на бази сумпора, као сумпорно масло и сумпорно базна емулзија. Сумпорно масло представља смешу 900 грама ланеног уља и 100 грама сумпорног цвета. На бази креча постоји кречно уљна емулзија и она се састоји из 2 дела креча у праху и 1 дела ланеног уља. У неким земљама препоручује се примена катрана, асфалтна емулзија, карбонат бакра и др. Успешну заштиту младих воћака и шумског дрвећа пружа препарат, репелент, CUNITEX, који одбија дивљач и користи се у количини 300 – 400 гр. на 1 литар воде и служи за премазивање. Време примене препарата је у јесен, након опадања лишћа. Премазивање стабала треба вршити по лепом и сувом времену, како би се средство на биљци осушило и добро причврстило за стабло. Након премазивања стабала пожељно је да не падне киша око 5 сати. Активна материја препарата (ТИРАМ) спада у групу несистемичних (не продире кроз биљку), контактних материја (делује само где се нанесе на биљку), тако да, уколико падне јака киша или премазивање није квалитетно обављено из било ког разлога, потребно је поново премазати. Ако нема кише онда тек након три недеље поновити премазивање воћака. Обично се младе воћке заштићују до једног метра висине, али у подручјима где падају дубоки снегови, премазивање може бити и више од 1 метра висине, у том
случају треба премазати и најниже гране. Младе воћке такође могу и да се испрскају, и прскају се већи засади, након опадања лишћа у позну јесен или рану зиму. За прскање се користи препарат KUNILENT R – 17, у концентрацији 5 – 10%. Прскање се изводи на температури изнад 10° Ц. По мирном и тихом времено и без падавина. Овако нанет препарат одбија дивљач чак до 80 дана.
БАКТЕРИОЗНА ПЛАМЕЊАЧА – проузроковач бактерија Erwinia amylovora С обзиром да су на територији наше општине последњих година засађене знатне површине под дуњом са садницама које су дошле са других подручја, ова болест постаје изузетно актуелна. Јер је бактериозна пламењача изузетно деструктивна болест јабучастог воћа (јабуке, крушке, дуње и мушмуле). Заражава све органе воћака у зависности од фазе у којој долази до инфекције. Патоген презимљава у рак ранама на стаблу. Потребно је редовно прегледати воћњаке и околину како би открили заражена стабла тј. резервоар инфекције. Ранијим откривањем присуства патогена у воћњаку и околини, веће су могућности да се уклањањем и уништавањем ових извора инфекције спрече тоталне штете. Након завршене вегетације на стаблу остају заражене гранчице, плодови и др. органи биљке. Неопходно је да се они уклоне са стабала, изнесу из воћњака и спале. Одстрањивање оболелих делова се врши тако што се сече и минимум 30 цм здравог дела, уз дезинфекцију алата после свеког реза. Након тога стабло треба истретирати препаратима на бази бакра: Bakarnioksihlorid, Kocid 200, Funguran - OH, Bakrocid, Bakarni kreč, Bordovsku čorbu и др. Ова мера је неопходна јер се бактерија од фазе мишјих уши и не сузбија хемијским путем. На тржишту не постоје регистровани препарати за њено сузбијање сем у фази мировања вегетације.
МОЗАИК
СТР. 11
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Огромно интересовање Подстицаји за воћарске субвенције за пчеларе Подне то близу 80 захтева, у току је обрада документације; наредне седмице званична одлука о додели средстава; укупно 3 милиона динара за субвенционисање вишегодишњих засада. Од расписивања конкурса за субвенционисање подизања вишегодишњих засада воћа и винове лозе, средином претходног месеца, прошло је тек нешто више од десетак дана, а у Фонду за развој пољопривреде општине Књажевац кажу да су планирана средства практично већ покривена пристиглим захтевима. Интересовање за овај вид субвенција превазишао је сва очекивања. “Конкурс је званично затворен другог новембра, а стигло је до сада 76 захтева, тако да нема никакве сумње да ће средства издвојена за ову намену бити утрошена. Конкурсом је било предвиђено да максимална појединачна субвенција буде до 80.000 динара, мада је највећи број захтева на мању суму, сматрам да ће просечна субвенција по газдинству бити око 55.000. Највећи број пољопривредника, готово 95%, конкурисао је за набавку садница вишње”, каже Далибор Станојевић, председник УО Фонда за развој пољопривреде општине Књажевац.
Условима конкурса предвиђено је да воћари сами набављају садни материјал, а од Фонда добијају повраћај 80% утрошених средстава. Укупно ће за ову намену бити издвојено 3 милиона динара. У Агенцији за развој у току је обрада документације. Највероватније током наредне седмице биће званично донета одлука о додели средстава. Субвенционисање подизања засада воћа и винове лозе последњи је конкурс Фонда за развој пољопривреде у овој години. Током 2015. у подршку сточарској и воћарској производњи, пчеларству и набавци механизације укупно је, из општинског буџета, преко Фонда, уложено више од 20 милиона динара. К.И.
Фонд за развој пољопривреде реализовао је конкурс за субвенционисану набавку опреме за пчеларску производњу. Конкурисало је укупно 20 пчелара, а укупна вредност субвенција је 700.000 динара. -Конкурисао сам за субвенцију за набавку касетне аутоматске центрифуге. Њена вредност је 96.000 динара, тако да очекујем субвенцију од 48.000. Ова машина значајно ће ми помоћи, а најважнија њена карактеристика је да убрзава рад” - каже Драган Михајловић, пчелар из Књажевца. -Конкурисао сам за набавку каде за отклапање саћа, машине за отапање воска, као и амбалаже, све је то од прохрома и врхунског је квалитета. Тренутно имам око 70 пчелињих друштава и убудуће повећаваћу и њихов број и обим производње - додаје Мартин Лазаревић. Представници Агенције за развој обилазе пчеларе, проверавају да ли су набавили опрему и - потписују уговоре. -Конкурсом је било предвиђено да максимална појединачна субвенција буде 50.000, а с обзиром да је конкурисало 20 пчелара и да су укупно одобрена средства од 700.000, појединачна субвенција је око 35.000 динара. На основу до сада исконтролисаних газдинстава, пчелари су у потпуности испоштовали одредбе конкурса и набавили опрему коју су и пријавили за субвенционисање - рекао је Далибор Станојевић, председник Управног одбора Фонда за развој пољопривреде Општине Књажевац. У Агенцији кажу да ће ускоро бити окончана обрада документације, а најкасније до краја наредне седмице могу да се очекују паре на личним рачунима. (К.И.)
Сјајан старт одбојкашица
ПАО И “ЂЕРДАП”
Почео је јесењи део одбојкашког првенства Регионалне лиге група Тимок у женској конкуренцији. Одбојкашице Књажевца на најбољи
начин почеле су нову сезону пошто су у прва два кола оствариле две победе. Такмичење је почело претпрошлог викенда, а књажевачке одбојкашице
утакмицу 1. кола играле су на свом терену са Ђердапом из Кладова и победиле резултатом 3:2. У недељу су Књажевчанке гостовале у Бору, утакмицу 2. кола против друге екипе Бора решиле су у своју корист максималним резултатом 3:0. Наредне суботе, у оквиру 3. кола, одбојкашице Књажевца играће са још једним представником Бора, на домаћем терену дочекаће екипу Женског одбојкашког клуба 030. Наредног викенда требало би да почне и такмичење у мушкој конкуренцији, али ће се детаљи о томе знати наредних дана. (К.И.)
ШАХ
Уређује мк Милан Панић ПРОБЛЕМИ
Мат у четири потеза Решење из броја 123
1. Сф3
ЛОПТА
КОШАРКА : 1 РЕГИОНАЛНА ЛИГА – ИСТОК, 5.коло
Пет узастопних победа
КЊАЖЕВАЦ – ПРОКУПЉЕ 82:75 (23:17, 15:20, 22:15, 22:23) КЊАЖЕВАЦ:Миленковић 16, Стојановић 6, Вукојевић, Јовановић 15, Живановић 17, Здравковић 3, Пејчић 4, Младеновић 4, Мићић 3, Стефановић, Рашић 8 и Одак 6. ПРОКУПЉЕ: Петровић 2, Војиновић, Божовић 8, Миленковић 3, Лазовић 11, Киковић 8, Шубарић 13, Станковић, Бјелетић 23,Николић, Орбовић 2 и Пауновић 5. Кошаркаши Књажевца за сада, после пет одиграних утакмица, воде на табели прве регионалне лиге – Исток. За сада се остварује оно што је руководство клуба најавило пре почетка првенства. У пет одиграних утакмица Књажевчани су остварили свих пет победа и имају изванредну кош разлику од + 134 што значи да су у
просеку своје противнике побеђивали са скоро 27 кошева разлике. Просечан број постигнутих поена је 90,2 а примљених 63,4, што говори да је ова екипа веома ефикасна у нападу, али и чврста у одбрани. Оваква игра даје наду да ће књажевачка кошарка ове године коначно успети да се домогне толико жељеног пласмана у Б лигу. С.Р.
Српска лига – Исток, 12.коло : ФК ТИМОЧАНИН –ОФК БОР 4:1 (2:0)
БОДОВИ СПАСА
Књажевац;Гледалаца:100; Судија Милош Милановић (Ћуприја) Стрелци: Спасовски у 15. и 66.минуту, Петровић у 40.минуту (из пенала) и Дељанин у 81.минуту з а Тимоча нин.Рис тић у 7 1.мину т у за Бор.
СТР. 12
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Жути картони: Спасовски, Манић (Тимочанин); Крстић, Стаменковић, Алексић (Бор). ТИМОЧАНИН: Костић, Манић, Цвијовић, Стојановић, Петровић, Антић, Анђелковић (Пе тковић од 70.мин.), Бабовић (Николић од 64.мин.), Првановић (Милетић од
Гимнастика рађа будуће шампионе
ОСНОВЦИМА БРОНЗАНЕ МЕДАЉЕ
Поред одличних резултата у екипној конкуренцији на Регионалном гимнастичком такмичењу, чланови Гимнастичког клуба Олимп из Књажевца били су веома запажени и у појединачној конкуренцији - Ленка Денић и Стефан Вучковић освојили су бронзане медаље у категорији основаца од I до IV разреда. У Гимнас тичком клу бу Ол и м п , по з а в рше т к у Регионалног такмичења у Књажевцу, двоструки разлог за задовољство - најпре због одлично организованог надметања, а још више због изузетних резултата књажевачких представника. Са малим гимнастичаркама и гимнастичарима раде тренери Јелена Милосављевић и Стефан Јаневски. Кажу да су резултати остварени на
такмичењу последица вредног рада. -Тренирали смо целог лета, практично нисмо правили паузу још од фебруара када је клуб званично формиран. Наст уп на такмичењу и остварени резултати доказ су да се напоран рад исплати - каже Стефан Јаневски, тренер ГК Олимп. Од преко 50 чланова за у чешће на првом т а к м и че њ у од а б р а но је десеторо најбољих. Ленка Денић и Стефан Вучковић остварили су изузетан пласман - обоје су заузели треће место у појединачној конкуренцији међу девојчицама, односно дечацима од I до IV разреда основне школе.
82.мин.), Спасовски, Дељанин. БОР: Траиловић, Марковић, Николић, Ра дов ановић, Стаменковић, Крс тић (Станковић од 55.мин.),Терзић, Чау ревић (Рис тић од 60.мин.), Алексић, Ковачевић, Младеновић (Коларевић од 46.мин.). Играч утакмице : Спасовски (Тимочанин) У дуелу две последњепласиране екипе, који је најављиван као тимочки
дерби зачеља, домаћи Тимочанин је освојио три бода, и Боране оставио да после 12 утакмица буду на последњем месту. Књажевчани сада са 8 бодова полако хватају прикључак и надају се да ипак није касно да се и ове сезоне спасу испадања из лиге. У следећем колу Тимочанин има тешко гостовање у Пироту против екипе Радничког. С.Р.