Page 1

E

V NO

Снимио: Б. Филиовић

ГОДИНА II БР. ,  . АВГУСТ . ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА  ДИН.

ЕТНО ЦЕНТАР ЦЕО СВЕТ Наш а светски. То би се могло рећи за књажевачки Етноцентар који је за пет година рада постигао пуну афирмацију не само у атару Зајечарског округа, него и целој Србији. Вредне, златне руке радница Етно-центра везу, плету, ткају, стварају и за протокол Владе Србије, али се нађу и на разним манифестацијама. На недавним Данима Брестовачке бање на штанду књажевачког Етно-центра и Добриле Миленовић била је убедљиво највећа гужва. Пазарили су и гости из Словеније и Немачке. И тако, Етно-центар „обилази” свет.

PRORADIO PARKING SERVIS

.4

Ср

DR NASER PREDSEDNIK KALNE .9

Ср


С Т Р. 2

INFO. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ХУМАНОСТИ

Срцем за Књажевац

У Књажевцу ће 24.септембра бити организован међународни фестивал хуманости и акција добровољног давања крви „Златна кап Тимочке крајине’’. Под покровитељством СО Књажевац, организатор је Друштво хуманиста-радника Железницa Србије. Очекује се учешће 250 давалаца из више градова Србије. Давање крви биће организовано у Дому културе од 8 до 14 часова, а целодневни програм предвиђа и културно-забавне и спортске садржаје. Дружење се завршава у ресторану „Мали предах’’. Фестивал хуманости одвијаће се под слоганом „Књажевац у срцу-срцем за Књажевац’’.

„ФЕЈСБУК“ - ПОСЛЕ ОДМОРА На редовној конференцији за новинаре, одржаној 13. августа, речено је да је стање безбедности на територији општине Књажевац у јулу било релативно стабилно и на задовољавајућем нивоу. У односу на исти период прошле године бележи се увећање кривичних дела, смањење ремећења јавног реда и мира и исти број саобраћајних незгода. Упућен је апел грађанима да информације о коришћењу годишњег одмора на стављају на Фејсбук и остале друштвене мреже. Пријављени јавни скупови су адекватно пропраћени и није било инцидентних ситуација. Због сезоне коришћења годишњих одмора, велики број грађана на привременом раду у иностранству искористиo је боравак у граду за обнављање докумената, што је довело и до гужви на шалтерима полицијске станице. S. T. ИЈА ЕД

ЦЕНТА

Р

VE

NO

КО

БО

Р

М

М

ПЈ

У Т Е Р Ц Е Н ТА

Р

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, фото - Ненад Милојковић, Златко Јеленковић; Секретар редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www. mc.kcbor.net

ОПШТИНСКО ВЕЋЕ О ИЗВРШЕЊУ БУЏЕТА Општинско веће у Књажевцу, упутило је Скупштини општине на усвајање извештај о извршењу буџета за период од првог јануара до 30.јуна 2010. године. Председник Општине Младен Радосављевић задовољан је због тога што није било проблема у функционисању како локалне управе, тако и јавних предузећа и установа. Предвиђа се да да ће до краја године буџет износити 500 милона динара. Општинско веће разматрало је и предлог одлуке о усвајању стратегије Зелене агенде, моделе за поновно отварање народне кухиње, као и захтев Габријеле Матејић за пружање новчане помоћи ради лечења детета. S.O.K.


С Т Р. 3

P Oinfo L I T I.K A

ДИРЕКТОР: И ОБАВЕЗА И СТРЕС ИНТЕРВЈУ: САНДРа МИЉКОВИЋ, НОВИ ДИРЕКТОР КЊАЖЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Када вам се јавила идеја да упишете српски језик и књижевност и каква с у ваша иск уства са факултета?Да ли би сте , поново ,исто изабрали – било је прво питања новоизабраној директорици Књажевачке гимназије, Сандри Миљковић С.М: Идеја да студирам српски језик и књижевност јавила се још у основној школи , у 8. разреду кад сам се пласирала за републичко такмичење. Онда је неко време избледела, па се опет јавила и одлука је донета спонтано.Ма шта ми знамо са 19 година. Факултет сам завршила брзо, у року, без проблема. Једноставно, ишло ми је. Филм је запажен свугде где је приМада кад бих сад бирала занимање, казан, ипак, шта Вас је првобитно бирала бих нешто динамичније, мотивисало за рад? нешто што би ме мање везивало за С.М: Јесте, био је запажен. Али, једно место и исте људе. нисам га радила само зато да би био запажен, добијао аплаузе, позитивне и негативне критике. Хтела ЖИВОТ ЈЕ ИГРА сам да се играм. Сви људи су креИ када се осврнете са ове ативни као клинци, али неки припозиције, које су позитивне и нега- ликом одрастања ућуткају или притивне стране професорског посла? гуше то дете у себи, док га неки мазе, С.М: Професорски посао је пазе, слушају шта прича и довољно превентива од старења и неких често га пуштају да се игра. Ко не других болести. Надам се да никад уме да се игра не уме ни да живи. нећу оболети од деменце. Шалим Живот је игра, мада, то не значи да се, мада, у свакој шали има пола сам инфантилна. Бранко Ћопић истине. Волим свој посао. Ипак, је рекао да: “Сваки човек има две повремено осећам да сам мало главе - једну на раменима, другу преоптерећена и напета. негде у облацима.” Ваш филм - Бајка о Милораду, Позориште. Видели смо да био је једно време у центру пажње. Вас има и тамо. Шта Вас више

пројекат у тако рекордном року? С.М: Одушевила ме жеља и воља ученика да наставе да раде тако нешто. Свака њихова иницијатива за мене је величанствена. Успела сам да убацим хемију у екипу, да их убедим да су најбољи, да направим тим који верује у победу својих идеала. То није мала ствар, без тога нема напретка. Уследиће нова промена у Вашем пословном свету – постаћете директор Књажевачке гимназије. Како се осећате у новој улози диоректорке? Обавеза или/и задовољство? С.М: И обавеза и стрес. Али, стрес ми прија. Без узбуђења не опушта? Филм или театар? могу да функционишем. Не извесС . М : Ф и л м и л и т е а т а р - ност прија свим члановима моје подједнако ми је драго и једно и породице. То је као неки наш породруго. Важно је да се нешто дешава, дични мото. Волим налет адреда сам изашла из зачараног круга налина, уживам у преговорима, у своје свакодневнице. Кад сам у напетости кад треба донети важну кући, осећам се као у карантину одлуку. за срчано оболеле. Као домаћица Мож д а ј е р ано , а ли д а ли губим живце, тотално сам пукла! имате планове везане за промене? Рад на представи или филму за мене Шта мислите да је главни проје вентил за емотивно пражњење блем данашњег образовања и да ли и скупљање енергије за обављање постоји? баналних послова. С.М: Рано је. Прво скочи, па онда кажи хоп! Главни проблем су финансије. Новац је мотивација ХЕМИЈА У ЕКИПИ за рад. Да бисмо нешто урадили, Чули смо да је спремање новог морамо да молимо за новац, а фи л м а у т ок у. О т ом е ћ е м о ништа није скупље од онога што детаљније у неком нареднок броју, се мора купити молбама. Немам али за сада, барем, откријте шта решење, али се дивим проблему. Вас је инспирисало и навело на нови Aleksandar [aboti}

Тимочки клуб

О СОЦИЈАЛНОЈ (НЕ)ПРАВДИ Тимочки клуб је 14. августа, на новом поплочаном шеталишту, промовисао пројекат „Социјална правда у Србији – 8 стандарда рада“. Пројекат треба да допринесе позитивним променама у животима грађана Србије, држави која тежи ка демократском и напредном друштву. Пројектне активности усмерене суна демократске промене, које ће помоћи запосленима да учествују у изградњи зумима и декларацијама. Нажасоцијално сигурног и одговор- лост, стандарди с у мало или ног радног окружења, које им неједнако примењени у пракси. гарантује Устав Републике Србије То је последица транзиције кроз и одговарајући законски акти у коју наша земља пролази, а очискладу са међународним спора- гледна кршења законских одредби

постоје. Запослени нису довољно информисани о својим правима, па и не инсистирају на њиховој примени. Свеукупни циљ пројекта је примена осам стандарда рада Међународне организације рада,

уз повезивање многих актера друштва, запослених, синдикалних активиста, послодаваца и представника инспекцијских служби на локалном и националном нивоу. На штанду „Тимочког клуба“ грађани су могли да добију пропагадни материјал, али и да на листићу папира напишу шта их то тишти и о ком се проблему конкретно ради. Поруке су излепљене на паноима. По речима Снежане Павковић, директорке, све примедбе и „представке“ биће упућене на адресу законодавне власти, синдикатима и Унији послодаваца. S.T.


С Т Р. 4

PO O GL E ID TA ILKOA

ЗА МАЊЕ ГУЖВЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА ПАРКИНГ СЕРВИС И У КЊАЖЕВЦУ

је и наплаћивање услуга од стране службе „Паркинг сервис“-а Јавног комуналног предузећа „Стандард“. Наплаћивање је започето у првој зони, која обухвата: Трг Ослобођења, од улице Цара Душана до Лоле Риб ар а, паркинг преко пута Робне куће „Београд“, главну улицу Књаза Милоша, од Ке ј а Д и м и т ри ј а Ту цов и ћ а до улице Добривоја Ра досављевића Бобија и паркинг пр о с тор испр ед кафане „Стара барутана“. Већ наредног Одлука о јавним паркиралиш- понедељка, 23. августа, захваљујући тима донета је још 7. децембра 2007. добром одзиву грађана и ревносгодине од стране тадашњег сазива ним контролорима, кренуло је Скупштине општине Књажевац. наплаћивање и у другој зони, која У пракси, а на основу Решења о обухвата: улицу Бранка Радичевића, одређивању јавних паркиралишта с леве стране, дуж пијаце, затим на којима се плаћа паркирање, вашариште, Књаза Милоша, од потписану од стране актуелног Капларове до 9. бригаде, Војводе председника општине Младена Путника, с леве стране од Књаза Радосављевића, 16. августа започело Милоша до Љутомира Ђорђевића,

Алиагићева, с леве стране и Кеј Цео процес је дигитализоВељка Влаховића, с једне стране од ван, тако да ра дници службе Стевана Мокрањца до Робне куће „Паркинг сервиса“ поступају по „Београд“. информацијама добијених од Грађани су на време упознати стране апарата – очитивача кога са свим сегментима плаћања, неко- носе са собом, а који за неполико дана пред почетак акције, слушне возаче аутоматски штампа флајерима и обавештењима, и доплатну, казнену карту у вредности од 1000 динара. Сваки случај ЦРВЕНА И ЗЕЛЕНА ЗОНА слика се фото – апаратом, у сврху доказног материјала. Основно је да цена паркирања у Првој, црвеној зони кошта 30 ОД 7-24 САТА динара на час, а у Другој, зеленој 20 динара по сату паркирања. Дневна Паркирање на наведеним карта у свим зонама је 120 динара по локацијама наплаћује се радним дану, у свим зонама. Начин плаћања данима од 7 до 21 час, суботом од предвиђа две могућности, пар7 до 14, а недељом се не наплаћује. кинг картом, која се може купити Паркирање на локацији вашаришта на шалтеру видно обележених врши се само средом и суботом, продајних места у центру града и у периоду од 7 до 14 сати, осим у СМС поруком. Поступак плаћања СМС пору- дане одржавања традиционалних ком реализује се укуцавањем ком- вашара. Теретна возила могу се парплетног регистарског броја возила, кирати само на локацији код пијаце без размака и посебних знакова, у улици Бранка Радичевића и на на пример: ZA543210, те се иста, вашаришту. Паркиралишта могу у зависности од зоне паркирања, користити физичка лица, правна шаље на следеће бројеве: 8191 (I лица и предузетници, а паркинг зона) и 8192 (II зона). За дневну места по повлашћеним условима карту исту поруку послати на 8193. власници или закупци стана или Тада се добија повратна порука пословног простора који се налази о успешности полате поруке, а у зони наплате паркирања, као и неколико минута пре истека сата инвалидна лица која не плаћају паркирања и упозорење да време накнаду и комуналну таксу. S.Todorovi} паркирања истиче.

КИША „ОХЛАДИЛА“ БАЈКЕРЕ

Мото к л у б „Вите з“ из Књажевца четврту годину заредом организовао је мото скуп „Гургусовачка кула 2010“. Од петка, 30. јула, љубитељи двоточкаша и рокенрола дружили су се три дана, размењујући искуства о жестоким машинама, кубицима и брзинама. Први дан је био леп,

ишао је на руку учесницима, који те вечери – рок концерт уз неизсу уживали и у рок – концерту бежне стриптизете. На жалост, књажевачке групе „Crossroad“ и „провала“ облака и обилна киша нишке „Revolution“. нису дозволили одржавање конИ субота је осванула сунчана церта, првенствено због неадеки ведра. Јутарње дружење, ручак и ватне бине која није пружала дефиле кроз град у поподневним сигурност музичарима и осталим сатима били су права увертира учесницима. за оно што је требало да уследи Недеља је била дан за раста-

нак за око 200 моторциклиста из свих градова Србије и неколицине из иностранства. Најбројнији су били чланови клуба „Тријумф“ из Зајечара, затим Борани, Нишлије, Неготинци, „бајкери“ из Пирота, Сврљига, Крагујевца, Краљева, Крушевца.


С Т Р. 5

P O LLIE T TOI K A КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ

РАДИОНИЦЕ ЗА РАЗВОЈ КАРИЈЕРЕ

О пројекту „Књажевац семестар”…

Пројекат „Књажевац семестар“ реализује Канцеларија за младе у Књажевцу, уз подршку локалне самоуправе и Министарства омладине и спорта. Промоција пројекта одржана је 18. августа у клубу „Зион“, када је младе забављао нишки рок бенд „Офлоад“. Август и септембар су месеци када ће се реализовати многобројни тренинзи, семинари и обуке. Радионица о развоју каријере одржана је у 19. августа и првенствено се односила на проблематику решавања животних проблема везаних за период после завршетка школовања. Како се снаћи у временима транзиције, у оквиру променљивих друштвених норми и стандарда, али и утицаја политике на развој каријере, била је тема о којо се причало на овом скупу. Закључено је да млади морају да свој живот „узму у своје руке“ и да је то једини начин да остваре своје снове о каријери, породици и свом положају у друштву. Од петка 20. до недеље 22. августа, организовани су тренинзи за камп лидере Међународних волонтерских кампова. Предавачи су

Још једна награда за гимназијскe кошаркаше

„ДОСИТЕЈ“ ВИЦЕШАМПИОНИМА СВЕТА

Н

акон повратка из Турске и у свој тој збрци, ником од нас није ни пало на памет да би могли да добијемо било какву новчану награду, поготово зато што се до последњег дана није знало да ли ће држава да сакупи новац да нас пошаље у Истанбул. Онда смо средином јула чули да би могли да добијемо неки динар, послали смо документацију и - чекали. На сајту Министарства просвете и спорта је убрзо изашло да је свако од нас добио по 160. 000 динара.’’изјавио је Јанко Пејчић. Књажевачки кошаркаши награду ће преузети у септембру. Екипи Књажевачке Гимназије ово признање припало је за освојену сребрну медаљу на Светском првенству одржаном од 2. до 11. маја прошле године у Турској. Иако су тада изгубили у финалу од домаћина, овај резултат представља највећи успех српског школског спорта. Milena Jelenkovi}

били Александра Грубин, директор фирме „ПА саветници“ из Београда, Јелена Курјак из Центра за каријерно вођење Београдског универзитета и Војислав Пркосовачки из Агенције „Образовни графит“ из Новог Сада. У суботу, 21. августа, у Спомен парку, одржано је Летње вече класичне гитаре бивших и садашњих ученика Музичке школе „Предраг Милошевић“ у класи професора Драгана и Срећка Илића. - Ово је покушај да се младима осмисли слободно време у доба летњег распуста. Програм има двоструку корист јер се волонтерима омогућује летња пракса, а свим осталим заинтересованим грађанима културно – едукативни садржаји. До сада смо програме рализовали закључно са почетком августа, а ове године нешто касније, због кашњења донација, што и није тако лоше, с обзиром да су нам раније август и септембар били „празни“ месеци – каже Бојан Радосављевић, координатор Канцеларије за младе општине Књажевац.  S T.

К

оша рк а ј е од у в е к б и ла омиљени спорт младих у Књажевцу, а с обзиром да је ово година када се одржава и Светско првенство, евидентно је да је постављање коша у улици Ћирила

БАСКЕТ У МОЈОЈ УЛИЦИ

и Методија у четвртак 19. августа, а на иницијативу социјалистичке омладине, потез вредан пажње. Иван Живковић, председник Савета социјалистичке омладине, похвалио је реализовање још једне идеје младих у граду и најавио је да ће, сходно наступајућој новој школској години, млади социјалисти наставити са активностима.

S. T.


P Oq LI uT di IKA

С Т Р. 6

ЗЛАТНО ВРЕМЕ СТАРОГ ГРАМОФОНА Божидар Хусеиновић, у граду Књажевцу познатији као Бокан, имао је само четири године када је у Вини, где му је отац радио у руднику „Добра срећа“, први пут преко разгласа у рударској колонији зачуо забавне мелодије и чудесни рокенрол и - цео живот им остао веран. - Очаран музиком шездесетих година брзо сам се спријатељио с момком који је те нумере „пуштао“ с разгласа рудника „Добра срећа“ у Вини, у рударској колонији, и који је причао о свим тим певачима. Било је фасцинатно на тај начин упознати Елвиса Прислија, Фетс Домина, Шедовсе, Френк Синатру, Нет Кинг Кола, Бинг Крозбија и остале великане чудесне музике зване рокенрол. Разглас је био једини продор у свет. Нигде у кућама није било радио - апарата, а тек грамофона – присећа се Божидар Хусеиновић познатији у „Српској Венецији“ као Бокан. Шести разред је уписао у Књажевцу. Тада је купио први, половни пластични грамофон, чехословачке производње и у контактима са младима почео да набавља прве сингл плоче, познатије као „синглице“. Доношене из Зајечара, Ниша, Београда и других већих места свака плоча је слушана на обавезним игранкама и приватним журкама. Уз популарне „сентише“ и „стискавце“, али и „масне фоте“, јављају се и прве симпатије. Сва издања била су искључиво произведена у иностранству. Временом су људи почели све више да купују радио апарате Електронске индистрије из Ниша, који су на врху обично имали и уграђен грамофон. Истовремено, почињу да се штампају и наше синглице и велике, лонг плеј плоче са прерађеним, страним мелодијама. - Био је то прави бум, који је нарочито био видљив, односно слушљив, после сваког Сан Рема, престижног италијанског фестивала канцоне. Песме популарних италијанских извођача, као што су Ђирола Ћинквети, Боби Соло, Ђани Моранди, Мина, Милва, Серђо Андриго и многи други већ су после дан – два, након завршетка Фестивала, биле прерађене и у интепретацији наших певача, штампане на домаћим „носачима звука“. Загребачки „Југотон“ је био технички квалитетнији и главни

први вокално – инструментални састави – ВИС. У Београду ВИС „Силуете“ са Зораном Мишчевићем као певачем, али и првом јавном личношћу која се „усудила“ да носи дугу косу! Било је то сабласно и скандалозно у толикој мери да су га многи прогонили, не би ли га, у најбољем случају – ошишали. И у Књажевцу се појављује први ВИС под називом „Сенке“, са Сашом, Војканом и Пелетом, који су „осванули“ на другој страни престижног музичког часописа „Џубокс“. Млади су овај лист обожавали. Као награду ѕа њихову верност редакција је у сваком броју поклањала и сингл плочу страних извођача, танку и савитљиву. Најбоље свирке одржаване су у башти Дома ЈНА, у холу Књажевачке гимназије, као и у просторијама месних заједница. Главну улогу имао је - грамофон. Бокан је желео да направи „грађевину“ од музике. Имао је срећу да су му две рођене сестре живеле у иностранству – једна у СР Немачкој, друга у САД, на Флориди. Оне су једном годишње долазиле и - узимале спиград Хрватске, као центар забавне музике скове жељених плоча. Листа се састојала у то време, имао је већу понуду певача, као искључиво од извођача и група из шезшто су Иво Робић, Зденка Вучковић, Тереза десетих година. Омиљени певач био му је Кесовија, 4 М, Арсен и Габи, Ивица Шер- Нет Кинг Кол и његова нумера „Стардаст“, фези и многи други – сећа се Бокан тих група „Плетерси“ и инструментални састав безбрижних и лепих година и додаје да су „Шедовси“. се 1961/2. године у Југославији појавили и - Имам и компакт дискове, пратим технолошке трендове, али док игла не „запара“ плочу, нема топлине у звуку. Плоче љубоморно чувам и све ове године, једини сам имао част да их пуштам на грамофону. То знају моји другари у некадашњој Радио телевизији Књажевац и „ЕМ“ радију, где сам реализовао многе ауторске, тематске и музичке емисије или сам као музички сарадник допуњава делове прича које су се бавиле шездесетим годинама у ширем смислу – каже Бокан и подвлачи неоспорну чињеницу: - Данас се, на жалост, музика све мање слуша, а све више гледа. То је „заслуга“ спотова, чија се сврха искључиво односи на телевизију као медиј, што иде на уштрб мелодије. Ипак, сигуран сам да и даље постоје прави љубитељи музике, који живе у том магичном свету нота и чији су дани, захваљујући томе, много лепши и живахнији – констатује наш сабеседник. S. Todorovi}


P OZLAIPTIISK A

С Т Р. 7

Turistička organizacija opštine knjaževac


С Т Р. 8

P RASKR[]A OLITIKA

Pi{e mr Mikica Sibinovi}

ФАЗЕ ИНДУСТРИЈСКОГ РАЗВОЈА У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ

ВЕЛИКИ ПРОПАЛИ, МАЛИ ЗАСТАЛИ

ФАКТОРИ И ФАЗЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКОГ РАЗВОЈА КЊАЖЕВЦА И ОКОЛИНЕ је назив будуће публикације. Наша Редакције у овом и наредних неколико бројева објављује најзанимљивије и највредније делове овог рукописа. Развојем индустрије значајно се повећао број запослених у општини Књажевац, што је почетком 60-их година XX века изазвало масовне миграције с ело-гра д. Пода ци у ка з у ју да је 1991. године од укупно 13.840 запослених у општини Књажевац, 7.829 било запослено у индустрији, што представља 56,6% од укупног броја запослених. Десет година касније, дакле 2001, било је 9.844 запослених, од којих је 5.538 било запослено у индустрији, што је чинило 56,2% од укупног броја запослених. Подаци из марта 2005. године указују на смањење броја запослених, укупно 8.021. Исти подаци говоре да је 13.221 лице без посла, од чега су 1.352 лица старости до 30 година. Смањење броја запослених у општини Књажевац најбоље осликава упоредна анализа броја запослених у највећим књажевачким предузећима. Смањење укупног броја запослених у општини Књажевац узроковало је драстично смањење броја запослених у индустрији. Предузећа „Бранка Динић” и „Тигар” су 1985. године заједно запошљавала 1.277 радника, а данас су потпуно обуставила производњу и не запошљавају ни једног радника. Предузећа „Леда” и „Џервин” су 1985. године заједни запошљавала 4.549 радника, а 2005. године свега 1.279 радника. Евидентно је да је последњих двадесет година без посла остало 3.270 радника из ових предузећа. Године 1985. највећа књажевачка предузећа су

педесет радника у индустрији, 2005. године износио 57,2%. док 56 насеља запошљава испод Са дашње с тање, не само у петнаест радника. Највећи број индустрији, већ у целокупној р а дника (98,4%) је з а по слен привреди општине Књажевац, у књажевачким предузећима, а н а м е ћ е од р е ђ е н е ц и љ е в е з а запошљавала укупно 7.692 радника, остали су запослени у предузећима практичну реализацију концепта а 2005. године 1.702 радника, што у Кални и Минићеву. Смањење о р г а н и з а ц и ј е т е р и т о р и ј е и чини близу 6.000 радника мање. обима производње у највећим привреде. Обзиром да је индустрија Једино предузеће које запошљава књажевачким предузећима током но сила ц привр едног ра зв оја скоро идентичан број радника у деведесетих година је довело до општине Књажевац, процес даље оба периода је „Тина” Књажевац. отпуштања већег броја радника, индустријализације карактеришу Највећа разлика у броју запослених најчешће из сеоских насеља. Рад- следећи циљеви: 1985. године и 2005. године јавља се ници који су путовали из села на рад 1. Ра зв ој на б а зи вла с ти тих у предузећу „Бранка Динић” које у Књажевац су наставили да се баве потенцијала и могућности, што не послује ни првих месеци 2008. пољопривредном производњом, треба да значи достизање конгодине. Стечајни поступак у овом коју су обављали и док су били кретних економских ефеката предузећу се већ одавно води, али з а п о с л е н и у и н д у с т ри ј с к и м који се заснивају на производњи до сада није било значајних резул- предузећима. и преради сировина ширег тата у обнављању некада значајне значаја и преради регенеративпроизводње. них сировина из регионалне ТЕКСТИЛ И ОБУЋА средине. ПОЉОПРИВРЕДА Учешће највећих књажевачких 2. Јачање и успон Књажевца у УЗ ТУРИЗАМ предузећа у укупном националхијерархији индустријских ценП П К „ Џ е р в и н ” ј е п о ч е т - ном дохотку индустрије општине тара Републике Србије, Тимочке ком 2008. године у специфичној Књажевац се значајно смањило за крајине и Зајечарског округа. ситуацији обзиром да је поништена последњих двадесет година. Године Регионална децентрализација приватизација која је била започета 1985. највећа књажевачка предузећа индустрије, предвиђена у про2005. године. Производња је сведена остваривала су 90,4% националног сторном плану Србије, пружа на минимум, а за покретање радних дохотка оствареног у индустрији у могућности за активизацију капацитета је неопходно знање и општини Књажевац, а 2005. године привреде периферних подручја улагање капитала. Пољопривредни је учешће опало на свега 42,8%. кроз формирање неколико комбинат би могао да буде значајна Разлог томе је слабо пословање у индустријских центара који тачка ослонца у будућем развоју протеклом периоду, али и стварање користе локалне средине и општине Књажевац, обзиром да нових индустријских предузећа. радне снаге. је пољопривредна производња Нов а пр ед у з ећа с е у гла вном 3. Преструктуирање индустрије, велики потенцијал Србије. При- баве текстилном индустријом и модернизација и приватизација према наше земље за чланство у производњом обуће. Радни контису циљеви повезани са проЕУ подразумева реструктуирање гент нова предузећа налазе у радцесом друштвено-економске привреде и прилагођавање начина ницима који су остали без посла транзиције Србије и њеним производње европском тржишту и у великим предузећима. Радници припремама за интегрисање савременим стандардима. Посебан који су некада били запослени са привредом Европске уније. значај пољопривредна производња у „Бранки Динић” сада су радПреструктуирање индустрије у општини Књажевац би имала у ници приватних конфекцијских тре ба да обу хвати: власбудућем периоду када се очекује предузећа, као што су: „Azzaro”, ничко прес трукт уирање, интензивнији раст туристичке „Beba kids”, „Lanteks” итд. Смањење гранско прес трукт уирање, понуде овог краја, што је у складу о б и м а п р ои з в од њ е в е л и к и х територијално преструктуирање са неким плановима локалне само- предузећа користило је привати техничко-технолошко управе. ним малим и средњим предузећима преструктуирање… У општини Књажевац свега чији је удео у укупном националном пе т насеља запошљава преко дохотку оствареном у индустрији (наставак у следећем броју)


С Т Р. 9

R P AO SLK IRT[ IK ]A

ДОКТОР НАСЕР, ПРЕДСЕДНИК КАЛНЕ Ма, није наш, ал ко да је наш, ма бољи је него да је наш…

а онда је добио специјализацију и 1993. постао начелник р а диолошке службе Здрас твеног центра у Књажевцу. Године 2000. до био је и наше држављанство. Са доктором сам се нашао на предивној тераси Ту рис тичког инфо – центра, у г р а д с к о м п а р к у. Дошао је тачно на време, у старт у наглашавајући да има само пола сата за разговор, јер - пацијенти не ПАЛЕСТИНАЦ - СРБИН смеју да чекају. Ово му је други Доктор Насер, како га у граду мандат на функцији председљуди знају, дошао је из родне ника Савета Месне заједнице у Палестине у тадашњу Југославију, Кални, месту које је некада било и да студира и, ето, остао у Србији општина, а сада са тенденцијом да, и дан – данас. После годину дана заједно са планирајућим развојем учења српскохрватског језика, Старе планине, као туристичког уписао је медицину, био један од центра, поново оживи. За време најбољих студената, дипломи- првог мандата изграђен је јавни рао 1975. године, а онда се оженио санитарни чво, поправљени су Дом Београђанком Љиљаном. Радни културе и биоскопска сала. Приовек је започео у Пријепољу, да ритети су, истиче наш саговорник, би после годину и по дошао у асфалтирање малих спортских Калну. Ту је радио до 1989. године, терена и појединих улица. др Насер Абдел Фатах

- Ма, није наш, ал ко да је наш, ма бољи је него да је наш, кратко је прокоментарисао Бранислав Денић из Калне, на наше питање шта мисли о свом суграђанину, Палестинцу, доктору Насеру Абделу Фатаху. Па тај човек је урадио за нашу малу Калну више него сви домаћи пре њега заједно. Можда је за вас са стране то чудно што смо га изгласали за председника Месне заједнице. За нас није. Ми најбоље знамо ко од нас колико вреди и ко је шта урадио за ово место – део је приче новинара Огњана Радуловића, објављене у листу „Илустрована политика“, 2008. године.

У СЕЛУ - ХОТЕЛ

„Јелен“. Мештани Калне су, ранијих - Надам се да ће бити још боље, година, заједно са својим доктором јер са развојем туризма, развијаће се и председником, направили паркић и Кална. Место је чисто, одржавају и чесму у центру, два мостића, тро- се зелене површине. Четири вашара тоаре и расвету. Кална, заједно са у Кални, на Светог Николу и на селом Иново, има око 450 станов- Крстовдан, у новије време и од ника. Здраствена станица нуди раније 7. јула и 9. августа, окупљају медицинске услуге 24 сата дневно. Каланце из „расејања“ и сељаке Ту су и апотека, стоматолошка из суседних села. Још ако крену служба, станица полиције, пошта, и туристи да долазе, биће добро осмогодишња школа и спортски свима – каже на крају разговора клубови, ( од којих се неки такмиче Насер, доктор и председник Савета у вишем рангу) огранак Клуба пен- Месне заједнице. зионера, неколико кафана и хотел Sa{a Todorovi}”

Међународни волонтерски камп у Равни

ЧИСТИЛИ БЕЛИ ТИМОК коме су се сваког дана смењивало по двоје Волонтери с у у поподневним сатима израђивали реплике касно-античког накита пронађених на овом подручју. Организоване су и две екскурзије,

на Старој Планини и у Зајечару. Послед ње вечери организовано је интернационално дружење. Nemawa Nikodijevi}, kamp lider

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ КЊАЖЕВАЦ

Од 4. до 13. августа у архео- р а ди ли у близини, па и на етно парку, у селу Равна код самом археолошком локалиКњажевца, одржан је четврти тету,.Чишћен је и прилаз реци међународни волонтерски камп Бели Тимок, како би рибарима „Timacum Minus“. Поред троч- био олакшан приступ. Један број лане домаће групе, било је и десет волонтера био је ангажован на волонтера из седам земаља света: изградњи заклона од Сунца у Луксембурга, Немачке, Пољске, врелим летњим данима. Шпаније, Енглеске, Кореје и Јапана. Посла је једино био У току кампа волонтери су „поштеђен“ кухињски тим, у

ДОБРОДОШЛИ…


С Т Р. 1 0

PO O GLLI E DTAILK OA

Удружење грађана Етно-центар Књажевац производи сувенире од тканине и дрвета за слобону продају, али и за музеје, туристичке организације и протокол Владе Србије

У радионици Етно-центра…

На штанду Етно-центра у Брестовачкој бањи

ВЕЗУ И ТКАЈУ ЗА ДРЖАВНИ ПРОТОКОЛ

Славинка Верховски, Нена Мајс тор овић, Би ља на Поп – Христић и још деветоро љубитеља изворног у комбинацији са модерним трендовима, основали су, пре пет година, Удружење Етно-центар Књажевац. На почетку скромно, у уступљеним просторијама, сада покојног Лазе Игњатовића. У старту се пошло помало „мегаломански“. Активиране су текстилна, архитектонска, музичка, фоклорна и језичка секција ( бавила се очувањем књажевачког дијалекта). Данас је најактивнија текстилна делатност . Етно- центар данас има 54 члана. - За Завичајни музеј из Књажевца годину дана израђивали смо дв опр еђне чар а пе, пешкире и јастучиће. Општинској

туристичкој организацији урадили смо шалове и капе. Од прошле године укључени смо и у јавне радове - производимо чарапе и чипке и то за протоколарне потребе Владе Србије – објашњава Славинка Верховски, председница Удружења и напомиње да се све ради на „старински“, традиционалан начин, како су то наше баке чиниле са природним материјалима. Успоставлјена је и сарадња са Министарством културе док је пројекат са Министарством омладине и спорта „Обука девојака из Техничке школе“ реализован је пре две године. До сада смо учествовали на многим продајним изложбама широм Србије, од прве у братском Новом Бечеју, потом у Кладову, Соко Бањи,

Врњачкој бањи, Вршцу и Тополи. што не доноси берићет. Ипак, на Сарадња са локалном самоупра- недавним Данима Брестовачке вом је одлична, а од контаката са бање код Бора, на штанду ЕтноРегионалном агенцијом за развој центра и Добриле Миленовић, било источне Србије очекујемо израду је гужве. Био је то најпосећенији каталога у оквиру пројекта развоја штенд и од две,три хилјад епосеруралног туризма – каже Врховска тилаца, бар половина, је разгледала истичући да је највећи проблем и пазаривала највише употребне у поштовању стандарда израде предмете од дрвета и тканине. с једне, и економике пословања - Сувенири су најтраженији. с друге стране. Производ мора Соланици, чиније, цвећњаци, прида буде типичан за Србију, па и весци, слике на чашама продају се књажевачки крај, да је израђен уз као алва. Овде сам била и лани, помоћ старог заната и да је истов- али није било овакве посете. Једноставно, народ воли старине ремено јефтин. То је , у нашим условима, готово и лепо израђене сувенире. Деца нас немогуће. На пример, један пар посебно воле- вели Миленовићева двопређних чарапа, наглашавају у које се овом послу посветила од Етно-центру, прави се 48 сати. Кад пре пет година, мада је по струци се истакне реална цена, посао не економски техничар и трговац. иде. Зато се прибегава јефтиноћи, S.T.-B.F.

ЈУБИЛАРАНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА на „Дебелој стени“

СЛИКАЛИ ПОД КРОВОМ СРБИЈЕ

Пет година заредом, од 2006., да би Колонија прве две године у књажевачкој општини се, у била одржана у селу Ћуштица, организ ацији Дома к улт у ре, 2008. на Бабином Зубу, 2009. у одржава Ликовна колонија „Под Књажевцу и сада у селу Градиште. кровом Србије“ . Овогодишња Е м и не т н и г о с т и : М и р о с ла в колонија, састављена од десеторо Анђелковић, професор Београдске у ме тника, б ора вила је ше с т ликовне академије, Слободан августовских дана у Кући за одмор Јовановић, професор са Нишке „Дебела стена“, у Парку природе ликовне академије, Миладин „Стара планина“. Све је кренуло од Лукић, професор Универзитета заједничке иницијативе братских „ С л о б о м и р “ и з Б и ј е љ и н е и општина Нови Бечеј и Књажевац, остали уметници из Београда,

Велике Плане, Новог Бе чеја и Књажевца проводили су време у инспиративном амбијенту стварајући и дужећи се. Слике, као трајна баштина књажевачког Дома к улт у ре, до сада су излагане на изложбама у Књажевцу, Бору, Зајечару, Нишу, Новом Бечеју, Зрењанину, Новом

Милошеву и Кикинди. Нова, ретроспективна изложба планирана је на јесен. S.T.


С Т Р. 1 1

m arketing Чија је најбоља рибља чорба?

СТРАНА- БОЈА ЦЕНОВНИК ПРВА Класик (на два ступца висине 4 цм) РЕКЛАМНИХ Пола стране УСЛУГА Четвртина стране

ПИРОЋАНЦИ ТОРЛАЦИМА „ЗАПРЖИЛИ“ ЧОРБУ

Организација спортских риболоваца „Бели Тимок“ из Књажевца организовала је, 14. августа, такмичење у припремању рибље чорбе На овој традиционалној манифестацији, која се одржава од 2002. године, учешће је узело 13 екипа из Бољевца, Неготина, Пирота, З а ј е ч а р а и К њ а же в ц а . За тит улу најбољег у припремању рибље чорбе борили су се, домаћини: „Арс“, „Чича“, „Зека“, „Мона Ми“, „Караш“, „Манча“, „Бели Тимок“, „Тошићи“ и „Алас“ из Књажевца, и гости: КСР „Бистро“ из Пирота, „Два другара“ из Неготина, „Црна река“ из Бољевца и „Еуро фиш“ из Зајечара. Два сата било је потребно куварима да припреме рибљу чорбу, а много мање, временски, жирију у саставу: Славиша Ћирић, Драган Ранђеловић и Миодраг Јовановић. Био је то тежак и одговоран задатак, те је одлучено да треће место припадне тиму „Зека“ из Књажевца, односно Братољубу Соколовићу и Драгану Миловановићу, друго екипи „Два другара“ из Неготина, Љубиши Милетићу и Драгану Шешовићу, а најсјајније одличје засијало припало је такмичара из Клуба спортских риболоваца „Бистро“ из Пирота, Александру Мијалковићу и Зорану Пешићу. S. T.

„КЊАЖЕВАЧКЕ” ЧИТАЈТЕ И НА НАШЕМ САЈТУ www.mc.kcbor.net

5.000,оо 16.000,оо 12.000,оо

(ПО БРОЈУ) ЗАДЊА СТРАНА- БОЈА Класик

3.000,оо

Цела страна

20.000,оо

Пола стране

12.000,оо

Четвртина стране

8.000,оо

(ПО БРОЈУ) УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ 

напомена: колорне стране 100% увећане цене

Класик

500,оо

Цела страна

5.000,оо

Пола стране

3.500,оо

Четвртина стране

2.000,оо

(ПО БРОЈУ) ОБАВЕШТЕЊА До пола шлајфне

500.оо

До једне шлајфне

1.000,оо

(Прва страна увећава се за сто посто) (ПО БРОЈУ) МАЛИ ОГЛАСИ Један

250,оо

(ПО БРОЈУ) УМРЛИЦЕ Класик (један стубац висине 8 цм)

300,оо

Цела страна, предзадња

10.000,оо

Пола стране, предзадња

8.000,оо

Четвртина стране, предзадња

6.000,оо

(Задња страна увећава се за 30 посто по свакој од понуђених варијанти) (ПО БРОЈУ) ЧЕСТИТКЕ Класик

500,оо

Цела страна

5.000,оо

Пола стране

3.000,оо

Четвртина стране

2.000,оо

(Прва страна не може цела а сви остали износи увећавају се за сто посто) (ПО БРОЈУ)

УВЕК У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ МЕДИЈА ЦЕНТАР БОР

ЧЕСТИТКЕ ПОЛИТИЧКЕ Класик

650,оо

Цела страна

6.500,оо

Пола стране

4.500,оо

Четвртина стране

3.500,оо

(Прва страна не може цела, а сви остали износи увећавају се за 100 посто) (ПО БРОЈУ)

030/444-280

САОПШТЕЊА ПОЛИТИЧКА До 0,7 шлајфне

500,оо

До 1,5 шлајфне

1.000,оо

(ПО БРОЈУ) ОБАВЕШТЕЊА ПОЛИТИЧКА До 0,3 шлајфне

800,оо

До 0,5 шлајфне

1.700,оо

(ПО БРОЈУ)

ВОЗНИ РЕД ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ КЊАЖЕВАЦ ЗАЈЕЧАР

4,46 8,54 12,42 17,40 21,22

НИШ

4,41 7,26 13,23 16,07 21,17


С Т Р. 1 2

P OLLOIPTTIAK A КЊАЖЕВАЦ, СОКОБАЊА: ХУМАНОСТ И СПОРТ

ДЕВОЈЧИЦЕ ОСВАЈАЈУ ФУДБАЛ По пети пут су књажевачки и сокобањски клинци и клинцезе имали прилику да учествују у јединственом хуманитарном спортском пројекту „OPEN FUN FOOTBALL SCHOOLS“. Пројекат организује данска невладина организација CCPA у сарадњи с а норвешком фудба лском асоцијацијом и уз помоћ бројних спонзора од којих су највећи водећи светски произвођач инсулина „Новонордијск“ и познати светски произвођач с п о р т с к е о п р е м е „ Н а ј к “. Покровите љи овогодишње школе у Књажевцу и Сокобањи биле су локалне самоуправе ових двеју суседних општина, које су заједно чиниле школу. У пет дана школе по посебном програму учествовало је око 200 деце узраста од 7 до 11 година. Готово половину су чиниле девојчице. Школу су реализовала два лидера и 12 едукованих тренера, од којих 5 девојака, 12 асистената и двадесетак других сарадника. Фудбал и фудбалска игра били су заједничка нит која их је окупила и зближила, али то није било све. У првом плану били су забава, другарство и пријатељство, а онда све остало. Двадесет четири различите целине у два циклуса чине ову школу по много чему несвакидашњом и јединственом. Дриблинзи и финте, пријем и додавања, ударци на гол, игре са конопцем, ноготенис и ногокошарка, штафетне и многе друге игре, смењивале су се на теренима стадиона у Књажевцу и Сокобањи свакодневно. Шаренило вежби и висок степен професионалности код инструкторске екипе, омогућило је деци да неприметно савладају и неподношљивих 33 степена у хладу. Малишани из ове две општине су у ових пет дана стекли нова познанства и другарства. K. Simi} foto: N. Milojkovi} i Z. Damjanovi}

KNJAŽEVAČKE BR. 13  

NOVE KNJAŽEVAČKE NOVINE BR. 13