9 minute read
IFIRT: Industrija treba da stvara što veću dodatnu vrednost
from IRT3000 АДРИА #2
Već 14. centralni stručni događaj slovenačke industrije Industrijski forum IRT dokazao je da slovenačka industrija napreduje iz godine u godinu. Dvodnevna konferencija je u Portorož privukla više od 400 učesnika, koji su sa sobom odneli jasnu poruku: dodatna vrednost je izuzetno važna.
„Još od malih nogu su mi se dopadali naučno-fantastični filmovi, jer su prikazivali nešto neverovatno, nedostižno. Moj prijatelj se rado našali da su sva naučno-fantastična dela zapravo peščanik ideja za inženjere – šta bi još mogli da naprave. Smatram da je još kako u pravu. Scenaristi i režiseri su često inspiracija za tehnološki napredak, već na sceni snimanja filmova, jer od osoblja i tehnike često žele nemoguće. i zato što „nemoguće“ i dobiju, postane moguće. Slično je i s pomeranjem granica u industriji – nešto je nemoguće samo do trenutka kada neko to napravi /izradi/razvije“, objasnio je u uvodnom izlaganju Darko Švetak, rukovodilac organizacionog odbora Industrijski forum IRT. Naravno, nije krio zadovoljstvo zbog visokog broja učesnika i izlagača.
Prvu polovinu prvog dana 14. industrijskog foruma IRT su, inače, obeležile poslovnije teme, one o kojima bi morali sve češće da razmišljaju i inženjeri i direktori kompanija. Ove godine je crvena nit predavanja i okruglog stola bila dodatna vrednost odnosno njeno stvaranje. Velika inspiracija učesnicima Industrijskog foruma IRT svakako je bio Bogomir Strašek, direktor KLS Ljubno i predsednik Saveta Gazela, koji je predstavio svoju priču kako je u malo više od pola veka napravio džina na području izrade zupčastih remenova za zamajce motora.
Njegov recept za dugoročni uspeh je jednostavan: izuzetan kvalitet, koji olakšava prodaju i diže ugled kompanije. Na milion proizvedenih remenova je, naime, prošle godine kompanija beležila samo 0,5 reklamacija proizvoda.
Kompanije često podcenjuju troškove lošeg kvaliteta, posebno u zadnjoj deceniji, kada mnogi izrađuju proizvode pažljivo planiranog kvaliteta – idealno upravo toliko dobre da izdrže koliko traje garancija. Aktivno se bavim(o) svakom reklamacijom, jer te troše energiju i resurse, pa zato mora da ih bude što manje“, naglasio je Strašek i dugoročni uspeh pripisao pravim odlukama za tehnološki napredak.
Kompanija je, naime, bila jedna od prvih koja je u proizvodnju uvela robote. Danas u kompaniji radi 250 robota i 260 zaposlenih. Strašek je odbio argument da automatizacija oduzima radna mesta: „Kod nas to ne važi. Roboti donose mnoge prednosti, olakšavaju rad, jer smanjuju pokrete koji se ponavljaju i monotoni rad, fizička opterećenja i opasnost povrede, a time se otvaraju mogućnosti za kvalifikovane i školovane kadrove“, objasnio je. Plate zaposlenih su od početka robotizacije podigli čak za 290 posto. Strašek je osvetlio kako kompanija stvara visoku dodatnu vrednost – čak 120.000 evra na zaposlenog. Ta je natprosečno ne samo u slovenačkom nego i u međunarodnom okruženju. Strateški su u ranim godinama razvoja izabrali uzani prostor specializacije, izradu zupčastih remenova. Ove godine su zabeležili ukupno 180 miliona izrađenih zupčastih remenova, zasad još bez ijedne reklamacije.
Svaki mladi izgubljen za tehničke pozive će nam se u budućnosti osvetiti
Metka Škofic, urednica projekta Bićemo inženjerke i inženjeri!, učesnicima je predstavila dosadašnje faze tog projekta i nove alate koji će jezičak vage (najzad) nagnuti prema ravnoteži i popraviti „krvnu sliku“ upisa na fakultete prirodnih nauka. KAMbi je internetski, dakle digitalni akcelerator upisa na tehničke fakultete.
„Radi se o internet alatu koji brine da mladi imaju profesionalno savetovanje na raspolaganju u režimu 24/7 – i to s područja koje savetodavne radnice u školama često uopšte ne poznaju i posledično teže preporučuju“, naglasila je Metka Škofic.
Kako deluje? Mladi preko promišljeno formiranog i efikasno pojednostavljenog upitnika dobiju konkretnija usmerenja u pogledu profesije. Isto tako, na popularan način im se predstavi put koji ranije nisu poznavali ili o njemu nisu ni razmišljali.
Više dugoročnosti, molim
Sledio je okrugli sto s naslovom „Kako ćemo postati prvaci održivog rasta“, na kome su učestvovali Aleksander Zalaznik, dugogodišnji direktor Danfoss Trate, Petra Juvančič, izvršna direktorka Udruženja Manager, mag. Katja Mohar Bastar, direktorka DIH Slovenije, Vesna Nahtigal, generalna direktorka Privredne komore Slovenije (Gospodarske zbornice Slovenije, GZS), i Bogomir Strašek, direktor KLS Ljubno i predsednik Saveta Gazela, ispostavila je odgovornost do stvaranja dodatne vrednosti, radnih mesta i talenata, kao i potrebu za dugoročnijim stavovima i promišljanjima o tome šta je u zalaganju za održivost dobro (takođe) za slovenačku odnosno evropsku industriju. Cilj privrede je dostići prosečnu dodatnu vrednost 88.000 evra na zaposlenog do 2030. godine. Pri ostvarivanju tog cilja biće potreban dogovor o koracima i saradnja i povezivanje zainteresovanih strana u društvu, bili su saglasni učesnici u razgovoru.
Nagrada Taras za saradnju u razvoju elektromotora s povoljnom cenom
Ovogodišnji prijemnici priznanja Taras su kompanija MAHLE Electric Drives Slovenija i Institut „Jožef Stefan“, Odeljenje za inteligentne sisteme i Odeljenje za računarske sisteme. Plod njihove saradnje je inovativan simulaciono-optimizacioni postupak za razvoj elektromotora s povoljnom cenom, koji kompaniji MAHLE predstavlja bitnu uštedu i znatnu povećava njenu konkurentnu prednost. MAHLE Electric Drives Slovenija je deo međunarodno priznatog svetskog proizvođača zahtevnijih automobilskih komponenata na području zelenih tehnologija. Kompanija je pri razvoju elektromotora uprkos bogatim iskustvima i obilju znanja o računarski podržanom planiranju došla do saznanja da joj je za povezivanje simulacionih i optimizacionih procesa potrebno specifično poznavanje specijalizovanih optimizacionih algoritama i ovladavanje načinom rada, pa se zato obratila Institutu „Jožef Stefan“ kao razvojnom partneru. Uz posredovanje njihovog Centra za prenos tehnologija i inovacija našli su odgovarajuće sugovornike i zatim programere rešenja na dva odeljenja instituta: Odeljenu za inteligentne sisteme i Odeljenju za računarske sisteme.
Komisija za ocenjivanje je pomenuti projekt izabrala između tri nominovana projekta saradnje. „Kompetentnost i komplementarnost članova projektne grupe dve ustanove i tekuće razrešavanje izazova koji su se pojavljivali u radu, omogućili su uspešno izveđenje projekta od formalne definicije problema do uspostavljanja prototipnog optimizacionog okruženja i dobijanja rešenja, pa zato ocenjujemo da predstavljaju uzoran primer saradnje privrede i istraživačko-razvojnog okruženja na području inoviranja, razvoja i tehnologija. Posledično su više nego opravdano prijemnici priznanja TARAS za 2023. godinu“, utemeljio je dodelu priznanja predsednik komisije za ocenjivanje Tomaž Perme. Statue TARAS je prijemnicima predala Vesna Nahtigal, generalna direktorka Privredne komore Slovenije (GZS).
„Rezultat saradnje među partnerima je napredan dizajn odnosno povoljnije tehničke karakteristike elektromotora. Napredni elektromotor, koji je rezultat saradnje, ima u poređenju s prvobitnom verzijom 10,1 posto nižu cenu komponenata. Uz činjenicu da u čitavom periodu proizvodnje takvog proizvoda nastane serija od više miliona, očigledno se postiže značajna ušteda i ujedno poboljšava konkurentnost na tržištu“, objasnili su efekat razvojnog povezivanja u kompaniji MAHLE Electric Drives Slovenija.
U finale za priznanje uvrstile su se dve prijave: razvojna saradnja kompanije Siapro i razvojnog partnera LIT Gorjanc – razvojni partner je učestvovao kao pronalazač poboljšane inovativne turbine za vodu sistema Banki i za poboljšanje pridobio patent – i kompanije Trecon, koja je s Laboratorijom za fluidnu tehniku Mašinskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani učestvovala na području hidrauličkog testnog poligona za dinamičko opterećivanje testnih elemenata – uređaja koji omogućava jedno- i dvoosno testiranje različitih mašinskih elemenata.
Obećavajuće inovacije iz mladih glava
Popodnevni deo Industrijskog foruma obeležila je još jedna podela nagrada – naime, po predstavljanju tri studentske inovacije sledila je podela nagrada EIT Manufacturing za najbolji projekt. Pobedu i 2.500 evra nagrade primio je projekt razvoja visoko-brzinskog 3D štampača, koji su pod oznakom VH3D razvili u Peščaniku, otvorenoj laboratoriji Mašinskog fakulteta na Univerzitetu u Ljubljani. Ekipa studenata (Janko T., Vid N., David K., Tim G.) realizovala je optimističku ideju o 3D štampaču koji bi dostizao visoke brzine rada i još veća ubrzanja. „Podelili smo posao, napravili plan i sami iz 'nule' napravili delujući prototip visoko-brzinskog 3D štampača, koji smo nazvali VH3D. Dostigli smo pomake do 2.000 mm/s i ubrzanja čak do 5G odnosno 50.000 mm/s2. Na to smo veoma ponosni i istovremeno zahvalni svima koji su nam pri tom na bilo koji način pomogli“. Projekt je jednoglasno uverio i stručni žiri, koji mu je namenio najviše tačaka među prijavljenim projektima, jer su studenti dokazali da je moguće znatno ubrzati 3D štampanje, što je svakako veoma obećavajuća inovacija.
Drugo mesto među prijavljenim projektima dobio je Toustomat, automat koji korisnicima obezbeđuje brz i zdrav obrok na svakom uglu. Ideja je jednostavna: korisnik može da bira između različitih tostova (klasik, tuna itd), koje automat za hranu pripremi i posluži tople u nekoliko minuta. Na treće mesto se je uvrstio projekt vanserijskog univerzalnog terenskog vozila (UTV) s hibridnim pogonom. „Glavni cilj naše ideje je predstavljanje tehnologije hibridnih vozila na tržištu UTV-ova, čime želimo da utičemo na održivi razvoj te industrije. Vozilo za pogon koristi električni motor, koji deluje u potpunoj harmoniji s motorom s unutrašnjim sagorevanjem“, objasnili su studenti, a komisija je ocenila da je predloženi projekt manje-više prikladan za vanserijsku proizvodnju.
Izložba koja je pucala po šavovima
Izložbeni prostori u hotelu Mind Hotel Slovenija zadnjih su godina premali za sve kompanije koje bi želele da izlažu na Industrijskom forumu IRT. Više od 50 izlagača je sa svojim novostima i inovacijama dokazivalo da slovenačka industrija još kako napreduje i pri tom zahteva i koristi i najnovija tehnička rešenja.
A većina učesnika dvodnevnu konferenciju poseti zbog kvalitetnih sadržina. U dva dana se je odvijalo 48 stručnih predavanja, o čijem kvalitetu najbolje svedoče dobra poseta i zbornik događaja. Učesnike 14. industrijskog foruma IRT je već u lobiju čekalo prvorazredno iznenađenje. Plavi lik iz Avatara, verovatno jedan od najprepoznatljivijih filmova naučno-fantastičnog žanra koji je bio odštampan na 3D štampaču u „prirodnoj veličini“. Plave ljude ne vidite svaki dan. A mudre?
Slovenački jezik u ovom slučaju omogućava igru reči, jer 'modra' (plava) nije samo boja, 'modra' (mudra) je takođe oznaka za inteligentnu, pametnu osobu. Takvih verovatno imate više oko sebe ako radite u industriji. I takve ljude odnosno njihove inovacije tražimo i na Industrijskom forumu IRT. Tražimo mudre ljude, koji znaju dobre ideje da pretvore u novac, u zlato ako želite“, zaključio je Švetak.
