9.2.2014.
МАГАЗИН
44
теријал почео да се са успехом примењује у изградњи прозора и врата, заувек је одбачена идеја о комбинацији дрвета и алуминијума. На коначну одлуку утицало је и сазнање да могућности и потенцијали предузећа нису на нивоу који би гарантовао успех у производњи ових прозора поред пластичних који су заузимали све чвршћу позицију на тржишту. - У то време смо били присутни на тржишту Љубовије, а захваљујући случајном познанству дошао сам у контакт са човеком који ми је понудио опрему за производњу ПВЦ столарије о којој сам размишљао већ извесно време. Моје сагледавање те проблематике је било мало другачије од оног који ми је презентовао, па сам затражио да ми прво препоручи доброг произвођача репроматеријала за производњу ПВЦ столарије. Препоручио ми је немачку фирму и њен производ којим сам, с обзиром на тадашње знање из те области, био поприлично задовољан. Био сам одушевљен могућностима са аспекта термо и звучне изолације и естетике и определио се за тај тип профила како бих могао да уђем у набавку потребне опреме за производњу – каже Милошевић. Након договора половином јесени 1996. године опрема је у Краљеву инсталирана већ почетком пролећа наредне од када се у производном погону у Рибници у континуитету производе прозори од пластичних материјала. У „АЛМ“ је задржан програм производње свих елемената од алуминијума који има примену у изградњи пословних објеката, са уверењем да ПВЦ треба користити у градњи станова. Захтеви појединих инвеститора да алуминијум буде примењен на стамбеним објектима није могао да наиђе на одобравање Милошевића увереног да то није материјал који може да задовољи потребе у овој области. Након што се показало да производ комбинације алуминијума и дрвета није применљив отпочела је производња од ПВЦ, а „АЛМ“ и данас функционише у обе области уз проширену палету производа у које су кључене ролетне, комарници и слично.
И као што је први на ширем простору почео производњу алуминијумске столарије „АЛМ“ је први започео производњу прозора од ПВЦ материјала. Касније су се обе делатности брзо развијале, а на овим просторима једна за другом ницале бројне фирме од којих су неке успеле да се одрже у дужем периоду док су се друге сврстале у ред неуспешних. Основни разлог за то је мултидисциплинарни приступ послу, а не само производња квалитетног дела који се примењује у градњи. Много пута се показало да је подједнако важно адекватно наплатити извршену услугу и тако валоризовати све напоре да се дође до квалитетног производа. То је уједно и једини начин да се напредује, ствара акумулација из које се улаже у развој фирме која има перспективу на тржишту. У супротном је илузорно очекивати да се иде напред, јер само довољна количина акумулираног капитала може да омогући улагање у скупоцену опрему која константно нуди нове могућности за побољшања у производњи. - Развој је више везан за трансформацију неких других вредности, и другог капитала који омогућава да инвестирамо у овој области, него за остатак прихода од основне делатности. Ја сам имао среће да је период после почетног уходавања, и презентовања производа, био најбољи у пословању, па сам имао могућност да од прихода створим фонд за инвестирање, а инвестиција од око 230 хиљада марака није била мала. Успео сам да купим објекат од 150 квадрата и 30 ари плаца на коме и данас постоји фирма која се развија онолико колико је то у овом тренутку могуће – каже Милошевић. Иако се након НАТО бомбардовања у лето 1999. године тржиште донекле отворило дошло је до значајног утицаја бројних пословних партнера на њега, а с обзиром на производне капацитете углавном малих фирми није велики број оних које су се на најбољи начин снашле у петнаестогодишњем периоду који је уследио. Зато се овај период у пословању оцењује као
много тежи од онога у коме је „АЛМ“ покушавао да заузме место на избирљивом тржишту. Број запослених је варирао, а уз 13 стално запослених на пословима кроз разне облике партнерства било ангажовано и два пута више људи. У новим условима неопходно је било пронаћи нова тржишта с обзиром да изградња станова представља најзначајнији део грађевинске индустрије, а знатан део посла представља реновирање постојећих објеката и замена прозора. Сплет срећних околности допринео је да, пратећи тендере, „АЛМ“ буде укључен у свеобухватни пилот пројекат који је финанисрала Европска банка за обнову и развој, а био оријентисан на повећање енергетске ефикасности различитих типова грађевинских објеката. У једном тренутку је пред српским грађевинцима било чак 17 независних тендера на којима се за део колача надметала на ширем простору прилично анонимна краљевачка фирма. - Ти послови су били комплекснији и нису се односили само на замену прозора него и на утопљавање објеката, и облагање фасада стиропором, да би се постигао степен изолованости који је потребан како би коришћење енергије било побољшано. Вршене су реконструкције система за грејање, рационализација и аутоматизација система, па је било потребно укључити фирме које су могле да дају пун допринос и у тој области. Због жеље да Краљевчани наступају заједнички определио сам се за две овдашње фирме „Жича инвест“ и „Термовент“ која је у делу рационализације коришћења енергије у топловодима и ситемима за грејање могла да пружи пун допринос. Од 17 тендера на којима смо учествовали због конкурентности смо добили чак 11 објеката на простору Србије и то је период у коме смо успели да покажемо да имамо потенцијала за учешће и у значајним пословима везаним за реконструкције система грејања и реконструкције значајних објеката – каже Милошевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић