Page 1

МАГАЗИН Година II * Број 96 * 9. фебруар 2014. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки


2

МАГАЗИН 9.2.2014.


Краљевачки

МАГАЗИН

3


МАГАЗИН

9.2.2014.

У сусрет поновљеним изборима за градоначелника Митровице

4

НАСТАВЉЕНА ХАПШЕЊА НА КОСМЕТУ

- Посланици Скупштине Косова противе се гласању Срба 16. марта тврдећи да би то значило двоструки сувернитет на Косову. – Следећа рунда преговора премијера Србије и Косова у Бриселу 12. марта. - Припреме за поновљене изборе градоначелника Косовске Митровице одвијају се у знаку нових хапшења. - Одлуке суда у Приштини уносе немир и непријатност уочи избора у Косовској Митровици


5


МАГАЗИН

9.2.2014.

Д

6

ијалог Приштине и Београда се наставља, а следећи састанак ће бити одржан 12. фебруара, само неколико дана пре ванредних парламентарних избора у Србији. То је потврдила висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон у интервјуу за амерички лист „Волстрит журнал“ истичући посвећеност даљемнапретку и Србије и политичара који је воде, у које убраја и првог потпредедника Владе Александра Вучића. Иако Србија пролази кроз предизборни период, а политчари имају велике обавезе, дијалог Београда и Приштине се наставља јер то желе све стране које у њему уечствују. На посвећеност путу ка Европској унији подсећа и председник Томислав Николић потврдом да је, у оквиру решавања комплексног питања Косова и Метохије кроз дијалог Београда и Приштине, Србија посвећена постизању праведног и трајног решења које ће допринети очувању стабилности и безбедности у региону и Европи. Приштински дневник „Зери“ је почетком недеље потврдио да ће Србима на Косову и Метохији бити дозвољено да гласају на ванредним парламентарним изборима које би на овој територији требало да се одрже под контролом и у организацији Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу. Дневник се позива на неименованог високог званичника Владе Србије који је рекао да су разговори о организацији гласања на Косову у току, али да још ништа није коначно договорено. Други дневни лсит „Коха Диторе“ пише да се посланици Скупштине Косова противе гласању 16. марта тврдећи да би то значило двоструки сувернитет на Косову. Приликом посете Митровици косовски премијер Хашим Тачи је изјавио да су мир и стабилност у интересу Албанаца и Срба, а да је рат на Косову вођен против присуства Србије у јужној покрајини. Кад је то остварено и Србија и Косово треба да се, што је пре могуће, интегришу у НАТО и Европску унију као две суверене земље. И поред извесног напретка током

послење рунде преговора није постигнут договор о судовима, а бивши шеф правног одељења УНМИК Александер Борг Оливиер сматра да се не сме дозволити формирање посебног основног суда за четири општине на северу покрајине. У том смислу верује да косовска влада не требало да прихвати оно што би значило прихватање етничке поделе и стварање двоструког правосудног система. Хашим Тачи верује да ће договор о судовима ипак бити постигнут 12. фебруара у Бриселу када треба да се састане са премијером Ивицом Дачићем. Припреме за поновљене изборе градоначелника Косовске Митровице одвијају се у знаку нових хапшења. Након што је крајем јануара ухапшен један од каднидата за то место Оливер Ивановић ухапшен је и Драгољуб Делибашић, а Мисија Еулекс потврдила да се он добровољно појавио у Лешку пред главним тужиоцем Специјалног тужилаштва, по чијем налогу је касније ухапшен због сумње да је у саучесништву са Ивановићем, у својству командира полиције у Митровици 1999/2000. године, подстицао на извршење кривичног дела тешког убиства у покушају одузимања живота других лица из националних мотива, које је довело до тешких телесних повреда. Министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин оценио је да одлуке суда у Приштини, да Оливер Ивановић остане у притвору и хапшење Драгољуба Делибашића, уносе немир и непријатност уочи избора у Косовској Митровици и апеловао на Еулекс да тим људима допусти да се бране са слободе. Иако Влада Србије чини све што може да то обезбеди према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација нема узвршну власт на територији Косва и Метохије. Комуникација са међународном заједницом ипак постоји, а од ње се константно тражи да поштује правила која је сама поставила и да према Србима има исти однос као и према било ком другом. Судско веће Апелационог суда у Приштини потврдило је одлуку Основ-


ног суда у Митровици у вези са истражним притвором одређеном Оливеру Ивановићу који је осумњичен за ратне злочине и тешко убиство. Апелациони суд се сагласио са одлуком претпретресног судије Основног суда у Митровици да постоји знатан ризик од бекства осумњиченог изван његове надлежности, а и непосредни ризик од застрашивања сведока. Еулекс у саопштењу подсећа да је на захтев међународног тужиоца Канцеларије Специјалног Тужилаштва Косова, међународни тужилац Основног суда у Митровици 28. јануара 2014. године наложио једномесечни истражни притвор за Оливера Ивановића. Говорећи о предизборним радњама за избор градоначелника Северне Митровице Алекдандар Вулин је оценио да ствари иду својим током, али да затварање Ивановића мења ситуацију, јер је реч о претњи силом која нема упориште у праву и да се, уз све то, не зна ни да ли су бирачки спискови одговарајући. Хапшење Ивановића формалноправно не утиче на регуларност избора у Косовској Митровици, али утиче у политичком смислу иако он остаје кандидат за градоначелника без обзира што је у притвору. На одзив бирача може да утиче и ћињеница да су 23. фебруара Задушнице, због којих ће из града бити одсутна половина грађана Митровице. Упркос свему Срби ни у ком случају неће дозволити да не буде изабран српски градоначелник Косовске Митровице, а онај који ће допринети развоју општине могао би да буде кандидат Грађанске иницијативе „Српска“ Горан Ракић. За одржавање ванредних парламентарних избора 16. марта на територији Косова и Метохије постоји добар модел који је примењен на претходним о чему се већ разговарало са представницима ОЕБС која је потврдила спремност да учетвује у прганизацији. Иако ће представницима српске заједнице на Косову и Метохији бити омогућено да гласају на парламентарним изборима Србије косовска влада

неће дозволити директно ангажовање Београда у њиховој организацији. То пише приштинска „Трибуна“ позивајући се на заменика премијера Хајредина Кучија који је демантовао да је у Бриселу постигнут споразум којим би Србији било дозвољено да самостално организује изборе на Косову. Кучи је објаснио да ће косовским Србима са двојним држављанством бити дозвољено да гласају у Канцеларији за везу са Србијом, поштанским путем или у сарадњи са Мисијом за европску безбедност и сарадњу. Портпарол Еулекса потврђује да су припадници Еулекса ухапсили и сина бившег председника Косова Ибрахима Ругове Ука Ругову и још седам особа са образложењем да се ради о организованој групи која се сумњичи да је извршила кривична дела преваре и трговине утицајем. Приштински медији наводе да је један од ухапшених званичник италијанске амбасаде у Приштини Ф.П, држављанин Албаније задужен за издавање виза. Полицијске снаге Еулекса претресле су кућу Ругове у насељу Веланија у Приштини, а акција се одвијала у још неким срединама како би се ухватили осумњичени за организовани криминал. Уке Ругова је на листи Ибрахим Ругова која учествује у владајућој коалицији на Косову. Међународни претпретресни судија Основног суда у Приштини одредио је једномесечни притвор за два лица осумњичена за покушај организовања и учешћа у терористичкој групи, а осумњичени су планирали да отпутују и боре се у Сирији на страни Ал Каиде. На основу усвојеног Нацрта закона у Влади Косова о забрани удруживања у страним оружаним сукобима ван територије Косова, било који грађанин који организује, регрутује, води или обучава појединце или групе за учешће у страној војсци или полицији, страним паравојним или параполицијским формацијама, у сваком облику оружаним сукобима ван Косова, може се казнити од 5 до 15 година затвора. Т. Радовановић

7


Мeђувладина конференција о приступању Републике Србије Европској унији, Брисел, 21. јануар 2014. године

УВОДНА ИЗЈАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

МАГАЗИН

9.2.2014.

(2)

8

16. Владавина права, независност правосуђа и борба против корупције и организованог криминала, свеобухватна реформа јавног сектора, јачање независности кључних институција, заштита и јачање медијских слобода и поштовања људских и мањинских права, а посебно права рањивих друштвених група, представљају циљ којем тежи Република Србије. Усвајањем стратегија за реформу правосуђа, борбу против корупције и превенције и заштите од дискриминације (јун 2013), успостављене су стратешке основе за даље јачање владавине права и постављене смернице за креирање планова, мера и активности којима ће се стратешки дефинисани циљеви преточити у конкретне активности. Високо постављени критеријуми у области владавине права и њихово испуњавање као предуслов за приступање Европској унији, за Републику Србију представљају суштински циљ и гаранцију за безбедност и равноправност свих њених грађана. 17. У Републици Србији постоји широки друштвени и политички консензус свих релевантних политичких актера о њеном будућем чланству у Ев-

ропској унији. Овај консензус је оличен у Резолуцији Народне скупштине Републике Србије о придруживању Републике Србије Европској унији из 2004. године, а недавно је и поновљен у Резолуцији Народне скупштине о улози Народне скупштине и начелима у преговорима о приступању Републике Србије Европској унији из децембра 2013. године. 18. Република Србија у потпуности дели вредности на којима је заснована Европска унија, дефинисане чланом 2. Уговора о ЕУ и у потпуности прихвата циљеве Европске уније, дефинисане чланом 3. Уговора о ЕУ. Република Србија жели да буде активна и конструктиван држава чланица која ће својим деловањем доприносити остваривању циљева и вредности на којима се заснива ЕУ. 19. Национални и културни идентитет Србије део је заједничке европске културне баштине и ЕУ, утемељене у максими Уједињени у различитостима. Употреба српског језика и ћириличног писма као једног од службених језика и писма Европске уније ће допринети развоју културног богатства и разноликости коју Европска унији са пуним

правом баштини, као и очувању националног идентитета српског народа и Републике Србије, као будуће државе чланице ЕУ. Истовремено, Република Србија баштини заједничке европске вредности. Као држава која међу својим грађанима има преко 20 националних мањина, Србија у потпуности подстиче културу поштовања различитости, солидарности, једнакости и партнерства међу државама и залаже се за очување културног идентитета, језика и традиције свих народа. 20. Република Србија ће у приступним преговорима настојати да осигура да њен политички, економски и финансијски положај као чланице Европске уније буде у сразмери са другим чланицама ЕУ сличне величине. 21. Република Србија је свесна да је унутрашње тржиште камен темељац Европске уније. Србија ће наставити да усклађује своје законодавство са правним тековинама ЕУ у циљу уклањања препрека слободном кретању робе, радника, услуга и капитала. 22. У оквиру процеса приступања најважнији циљ економске политике


9


10

Ивица Дачић

МАГАЗИН 9.2.2014.


Републике Србије јесте јачање конкурентности привреде у циљу јачања способности издржавања притисака конкуренције на јединственом тржишту као и смањење незапосленост путем отварања нових радних места. Стога очекујемо да ће исход преговора обезбедити услове за стабилно финансијско и макроекономско окружење, конкурентну тржишну привреду са јаким индустријским и пољопривредним сектором. 23. Република Србија ће водити приступне преговоре водећи рачуна о потреби за унапређењем социјалне и економске кохезије, са циљем смањивања регионалних диспаритета и развоја неразвијених региона, што представља и циљеве кохезионе политике Европске уније. 24. Република Србија дели циљеве Економске и монетарне уније (ЕМУ) тако да ће наставити да предузима даље кораке како би ускладили своју монетарну и фискалну политику са политиком Европске уније ради достизања циљева ЕМУ. Након испуњавања Критеријума из Мастрихта, Република Србија ће бити спремна да учествује у Економској и монетарној унији. 25. Република Србија прихвата правне тековине ЕУ у области правде, слободе и безбедности. У том контексту Република Србија намерава у потпуности допринети напорима ЕУ у борби против организованог криминала трговине дрогама, прања новца, илегалних миграција и илегалног запошљавања. Свесни смо да ће Република Србија чинити једним делом спољну границу Европске уније, до приступања других држава западног Балкана, и спремни смо обезбедити ефикасно функционисање те границе. 26. Република Србија дели циљеве Заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније и посвећена је интензивној сарадњи са ЕУ и активно доприноси њеном спровођењу. Допринос Србије у области спољне и безбедносне политике ЕУ се огледа у подршци декларацијама и другим међународним актима ЕУ у овој области. 27. Србија кроз учешће у мисијама

у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ пружа свој допринос међународном миру и безбедности и унапређењу стабилности у кризним подручјима. Србија је са ЕУ 2011. закључила два важна споразума: о учешћу у мисијама ЕУ и о размени тајних података са институцијама ЕУ (оба ступила на снагу 1. августа 2012.). Ови споразуми омогућавају ангажман наших војних и цивилних представника у операцијама ЕУ и размену података под ознаком тајности са институцијама ЕУ. Република Србија тренутно учествује у мисијима ЕУ у Сомалији, Уганди и у поморској операцији АТАЛАНТА, а ускоро ће се прикључити мисији ЕУ у Малију. Република Србија и ЕУ су 13. децембра 2013. потписале Административни аранжман са Европском одбрамбеном агенцијом (ЕДА), који омогућава ближу сарадњу са ЕУ у области одбрамбене индустрије путем укључивања Министарства одбране Републике Србије у пројекте и програме ЕДА. 28. Циљ приступних преговора јесте чланство Републике Србије у Европској унији са свим правима и обавезама које то чланство доноси. Очекујемо да ће преговори тећи без застоја у доброј вери, да ће резултати преговора бити обострано корисни и Србији и Европској унији, и да ће Република Србија приступањем Европској унији заштити све виталне интересе својих грађана. 29. Република Србија има повољну почетну позицију у приступним преговорима са ЕУ имајући у виду да је почела са организовани усклађивањем свог законодавства са правним тековинама ЕУ још 2004. године. Спроводећи обавезе из Прелазног трговинског споразума и Споразума о стабилизацији и придруживању, спроводећи Национални програм за европске интеграције 2008-2012. и Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ 2013-2016, Србија је већ у великој мери ускладила своје законодавство са правним тековинама ЕУ. 30. Током приступних преговора Ре-

публика Србија ће тражити прелазне периоде за оне секторе у којима, у тренутку приступања Европској унији, неће постојати могућност за њихово потпуно усклађивање и потпуну примену обавеза које чланство Европске уније доноси. Ти ће периоду бити ограничени у погледу трајања и обима и праћени планом са јасно одређеним фазама за достизање потпуне примене обавеза из чланства. 31. Потпуно разумевајући нову методологију вођења приступних преговора у поглављима 23, 24 и 35, и значај наведених поглавља за динамику преговора, Република Србија ће посебну пажњу посветити усаглашању са правним тековинама ЕУ, међународним стандардима као и примени постигнутих споразума у следећим областима: 1) Пољопривреда и рурални развој Стратешко опредељење Републике Србије у области пољопривреде јесте повећање конкурентности пољопривредне производње, како би српска пољопривреда прерасла из сировинске базе у модеран сектор који производи висококвалитетне пољопривредно-прехрамбене производе, који ће наћи место на европском тржишту и бити препознатљиви по квалитету и географском пореклу. Настојаћемо да резултат преговора нашим пољопривредним произвођачима донесе предности које уживају произвођачи у осталим државама чланицима које учествују у Заједничкој пољопривредној политици. Истовремено радићемо на подизању капацитета на свим нивоима одлучивања и имплементације Заједничке пољопривредне политике ЕУ како бисмо били равноправни партнери у њеном креирању и спровођењу. 2) Заштита животне средине и климатске промене Заштита животне средине препозната је као једна од најзахтевнијих и најсложенијих поглавља како по питању усклађивања прописа, тако и по питању инвестиција и техничких решења у вези са достизањем европских стандарда. Поред усклађивања националног законодавства у овој области са ЕУ

11


9.2.2014.

МАГАЗИН

12

стандардима, успостављања и јачања институционалног система, у домену инфраструктуре у области животне средине приоритети ће бити успостављање система управљања отпадом, као и побољшање квалитета ваздуха, управљања и заштите вода, заштита природе, контрола и спречавање индустријских загађења и управљање хемикалијама.Такође, међу приоритетима у овој области су и активности које се тичу борбе против климатских промена. 3) Енергетика Нацрт Стратегије развоја енергетике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030. године, усвојен 3. јануара 2014. године, уводи нове приоритете и правце развоја енергетске политике: обезбеђење енергетске безбедности, развој тржишта енергије и предвиђа свеукупну транзицију ка одрживој енергетици. Стратешки правци развоја српске енергетике се огледају у искоришћењу сопствених ресурса, посебно обновљивих извора енергије, подизању енергетске ефикaсности и формирање буџетског фонда за енергетску ефикасност, покретање великих инфраструктурних пројеката и отварање тржишта електричне енергије и гаса. 4) Кохезиона политика Поглавље 22 Регионална политика и координација структурних инструмената у суштини представља развојну политку државе након приступања у ЕУ (тзв. Кохезиона политика), која се спроводи уз помоћ Структурних фондова и Кохезионог фонда. У потпуности разумевајући природу захтева Кохезионе политике ЕУ, припреме за ово поглавље ће бити интензивне и сложене и усмерене на успостављање одговарајућег институционалног оквира, стратешко планирање, јавне набавке, финансијску контролу. Успешно програмирање ИПА 2007-2013 и висок ниво апсорпције средстава као и очекивани пренос надлежности за управљање ИПА средствима говоре у прилог добрих припрема Србије за поглавље 22. Република Србија је посвећена даљем и континуираном процесу изградње институционалног и програмског оквира неопходног за

ефикасно управљање Структурним фондовима и Кохезионим фондом који ће захтевати интензивну и посвећену сарадњу са ЕУ. 5) Индустрија Основни стратешки правци у овој области су најпре корпоратизација управљања јавним предузећима, као и наставак поступка реструктуирања и приватизације. Креирање сигурног, стабилног и ефикасног пословног окружења, као и стварање правног оквира за инвестициона улагања, захтевају наставак процеса усклађивања са ЕУ стандардима у овој области. Нагласак ће бити стављен на растерећењу намета на зараде и стварање повољних услова за пословање, пре свега малих и средњих предузећа. 6) Транспорт Република Србија прати Транспортну политику ЕУ, и припрема се за потпуно унапређење функционисања транспортног тржишта кроз уклањање основних транспортних баријера, унапређење безбедности и заштите животне средине. Зато је стратешки правац Србије у овој области либерализација железничког тржишта и стварање квалитетнијег окружења за друмске оператере, као и генерално унапређење капацитета мултимодалног транспорта. Република Србија ће наставити реализацију пројеката и циљева дефинисаних Генералним мастер планом транспорта Србије, која је у складу са Белом књигом транспорта ЕУ, у намери да главне транспортне осе Србије постану део Транс-европске транспортне мреже. 32. Подржавајући закључке Европског савета из Солуна 2003. године, Република Србија у потпуности прихвата и подржава начело индивидуалног напретка као основе процеса приступања. Република Србија је свесна да временски период у коме ће трајати преговори у великој мери зависи од наше спремности да у потпуности поштујемо обавезе из чланства у ЕУ и зато намерава да потпуно спремна постане чланица Европске уније. У Мишљењу Европске комисије из 2011. године констатује се да је Србија

остварила значајан напредак у погледу испуњавања политичких критеријума који се односе на стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, људска права и поштовање и заштиту права мањина, као и у погледу услова Процеса стабилизације и придруживања, оцењујући да је њен уставни, законодавни и институционални оквир генерално усклађен са европским и међународним стандардима. Комисија је оценила да ће Србија бити у позицији да преузме обавезе које произлазе из чланства у средњем року (тј. у року од 5 година), у готово свим областима правних тековина Европске уније, уколико процес усклађивања буде настављен заједно са даљим напорима у правцу осигурања примене законодавства. 33. Имајући горепоменуто у виду, наш је циљ да Република Србија буде у потпуности спремна да преузме обавезе из чланства у Европској унији до краја 2018. године, како би могла да постане чланица Европске уније почетком наредног буџетског периода ЕУ. 34. Питање приступних преговора и напретка Републике Србије у том процесу ће бити предмет редовног праћења од стране Народне скупштине Републике Србије, дефинисан Резолуцијом Народне скупштине о улози Народне скупштине и начелима у преговорима о приступању Републике Србије Европској унији из 2013. године. Посебну улогу у приступним преговорима ће имати организације цивилног друштва. На тај начин овај процес ће добити пуни легитимитет и постати власништво свих грађана Републике Србије. 35. Коначну одлуку о приступању Републике Србије Европској унији ће, по потписивању Уговора о приступању Републике Србије Европској унији, дати грађани Републике Србије на референдуму. 36. Сматрамо да су приступни преговори које данас отварамо од историјског значаја за односе Републике Србије и Европске уније, а да је сам процес проширења од највећег значаја за државе чланице Европске уније, као и за Србију .


13


14

МАГАЗИН 9.2.2014.


Поново одложени избори у месним заједницама

ОПРАВДАНИ РАЗЛОЗИ ЗА ОДЛАГАЊЕ? - Мандат члановима савета 68 месних заједница на територији града истекао још пре четири године. – Избори заказани за 9. март одложени због парламентарних који се одржавају 16. марта. – Разлог за одлагање жеља да се избори у свим месним заједнцама одрже под истим условима. – Камен спотицања неусаглашени статути месних заједница

Н

ајвећи број Краљевчана је већ заборавио када су последњи пут одржани избори у месним заједницама, а на њих повремено подсећају само још челници опозиционих странака у Скупштини града упозоравајући на опасност да постојећи чланови савета месних заједница ту дужност обављају доживотно.

Члановима савета месних заједница мандат је истекао одавно, а из опозиције стижу упозорења да су све одлуке које доносе нелегалне. Редовне изборе је требало одржати још у мају 2010. године, а на основу тренутне ситуације могло би се догодити да актуелни савети и њихови председници до избора на функцијама остану цела два мандата.

У већем делу јавности оволико кашњење тумачи се уско страначким интересима и настојањем оних који су освојили власт да што дуже задрже позиције, посебно током предизборне кампање и одржавања било које врсте избора каквих је у последњих неколико година било више, а у којима челни људи у месним заједницама имају важну улогу

15


16

МАГАЗИН 9.2.2014.


Повременом стишавању страсти доприносили су покушаји да избори за чланове савета месних заједница ипак буду расписани, а то се већ дешавало пре две године у време владавине коалиције окупљене око Демократске странке. Одлука о раписвању избора је врло брзо повучена, уследили су парламентарни и локални избори, конституисање скупштине и учвршћивање напредњачке власти, па се на месне заједнице готово и заборавило. Под сталним притисцима опозиционих првака председник Скупштине града Сретен Јовановић је, након консултација са шефовима одборничкигх група, током јануара коначно заказао изборе у месним заједницама за 9. март, али је радост оних са аспирацијама да заузму неко место у саветима трајала само до 3. фебруара кад је председник локалног парламента донео одлуку о још једном одлагању. У образложењу одлуке наводи се да нису испуњени технички услови за одржавање избора, пре свега због немогућности коришћења бирачких спискова и парламентарних избора који ће бити одржани 16. марта. Месецима уназад из опозиције упозоравају на неадекватан начин избора чланова савета месних заједница који је дефинисан статутима јединица локалне управе. Тако у највећем броју њих постоји одредба да збору на коме се бирају чланови савета треба да присуствује тек сваки десети мештанин. У случају да их има мање након 30 минута гласање се понавља, а одлуке збора су валидне без обзира на број присутних грађана. Тако би се могло десити да у тела месне заједнице буде изабрано више чланова него што је било гласача на збору. Карактеристичан је пример једне градске месне заједнице на последњим изборима када се на бирачком месту појавио само један гласач и тако показао колико су грађанима ови избори важни. Разлоге за одлагање последњих избора председник Скуштине Сретен Јовановић оправдава жељом да створи подједнаке услове за све бираче у месним заједницама, а пока-

зало се да то у овом тренутку није могуће. У време кад је донета одлука о рсписивању избора није се знало да ће парлементарни избори у Србији бити одржани 16. марта, а на основу искуства из досадашњих избора у којима су једне политичке странке биле немилосрдне према другима преовладало је уверење да избори у месним заједницама не би требало да се одржавају у сенци парламентарних, а ни да се одржавју у исто време. Посебан проблем стварају бирачки спискови које од Републичке изборне комисије није могуће добити на време, а који ће до половине марта, након ажурирања због парламентарних избора, бити добар основ за изборе у месним заједницама. Додатни разлог је неусаглашеност статута месних заједница који прецизирају услове под којима се избори одржавају. И док се једне опредељују за непосредно гласање у највећем броју се то одржава на зборовима, а број присутних као доказ о валидности испуњених услова разликује. И док је у статутима највећег броја месних заједница предвиђено да су услови за одржавање избора испуњени ако је присутно десет одсто мештана, има и оних код којих тај број предвиђа четвртину становника. Због неусаглашености статута поједине месне зајднице су већ донеле одлуку о одлагању за седам дана што би се поклопило са одржавањем парламентарних избора. Потреба да избори у свим јединицама локалне управе буду организовани у исто време додатни је мотив за одлагање оних заказаних за 9. март. - Моја је процена, након разговора са шефовима одборничких група, иако то није била обавеза, била да је најбоље да се избори одложе, да се слегну страсти, а кад се заврше парламентарни избори одрже и ови у месним заједницама. Кад је већ прошло толико времена неће сметати да протекне још мало како на ове изборе не би пала сенка – каже Јовановић. Скупштина града је поступак за усклађивање статута месних заједница донела у септембру прошле године, а

поједине дуго нису успеле да их усвоје у складу са прописима. Тако се догодило да статути неких сеоских месних заједница предвиђају паран број чланова што би приликом гласања о важним одлукама могло да доведе до блокаде у одлучивању и нанесе штету мештанима. Месним заједницама је остављено 30 дана да усагласе статуте са законом, а до половине ток рока тек петнаестак од 68 њих завршило је посао. Након интервенција број оних које су усагласиле статуте достигао је половину да би се до краја године чекала само још једна у којој су ове активности касниле. Када је и последњи услов испуњен председник Скупштине града је донео одлуку о рсписивању избора за 9. март. И док Јовановић бављење политиком у демократском друштву условљава елементарним знањима о парламентаризму, сазнање на толико дуго усаглашавање статута месних заједница наводи на сумњу о постојању намере да се задржи постојеће стање које појединцима обезбеђује и одређене привилегије - Не желим да се избори у месним заједницама одрже у сенци параламентарних, јер се главни живот дешава у месној заједници у којој грађани задовољавају основне потребе. Ово је најбоље решење, да сви до избора причају ко ће да их заступа, а кад завршимо праламентарне изборе наставићемо активности на организацији избора у месним заједницама - каже Јовановић наговештавајући доношење нове одлуке кад буду испуњени сви потребни технички услови, а која ће у складу са законом бити објављена 45 дана пре одржавања избора. Избори 9. марта требало је да се одрже према бирачким списковима из 2012. године, а жеља да они буду што прецизнији биће испуњена након 16. марта. О одлагању су обавештене и месне заједнице у којима и даље постоје стари савети, а председници несметано обављају техничке послове. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17


Одборник Покрета за Краљево не одустаје од кандидатуре за градоначелника (3)

МАГАЗИН

9.2.2014.

КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД

18

- Градоначелник Краљева мора да буде жустар, агилан и да има енергије, а не да буде неко ко ће само да седи, мора да буде респектабилна личност спремна да се одрекне многих ствари. - У Краљеву је све теже пронаћи школоване и амбициозне међу онима који у потрази за бољим животом још нису отишли према Београду. - Краљево се, заслугом неких претходних власти, претворило у чекаоницу у којој они који су остали чекају пензију. - Јавна предузећа су рак рана јер служе за запошљавање по сваку цену неадекватних људи. - Због запошљавања партијске врхушке мењају статуте предузећа, па су спремни да смене и читав управни одбор уколико не подржи промену


19

Фото: М. Радовановић


9.2.2014.

МАГАЗИН

20

Срђан Кнежевић


П

отврда краљевачких напредњака да није покренут поступак за смену градоначелника Краљева, и да он има подршку централе странке, није био довољно убедљив за одборнике Пулса Србије Покрета за Краљево који су на последњем заседању Скупштине града предлагали да се у дневни ред уврсти тачка којом би се испоштовала препорука највишег органа Српске напредне странке. У таквој ситуацији одборник Покрета за Краљево Срђан Кнежевић не одустаје од кандидатуре за место првог човека града стављајући у први план чињеницу да поред општих услова испуњава и додатни, има важећи пасош који му омогућуава да као градоначелник путује где год му падне на памет. Овакав став темељи се на путовањима делегација града по различитим земљама од којих, и поред бројних обећања, град није имао никакве користи. Кнежевић подсећа да је већ пред крај прве године власти напредњака успостављено партнерство са белоруским градом Гродно, да је потписана повеља о братимљењу која је наговештавала интензивнију при-

вредну сарадњу, али да нико из овог белоруског града још није дошао у Краљево. У више наврата је боравио само амбасадор ове земље Владимир Чушев, једном и привредна делегација која је била заинтересована за сарадњу са Фабриком вагона, да би у Краљеву напрасно престале све приче о братству са градом Гродно. Пред последње изборе су из редова краљевачких напредњака стизале информације о плану за реорганизацију „Фабрике вагона“ у којој би могле да се производе различите пољопривредне алатке каквих нема на српском тржишту, а какве се увозе из далеких земаља. Злобници су склони тврдњи да има и оних који прижељкују да у овом некада великом колективу након 30. јуна буде покренут стечај како би неко дошао до јефтиних капацитета и реализовао ову идеју. Све то, а и бројни други разлози утицали су на Кнежевића да јавно са говорнице Скупштине града истакне кандидатуру за место градоначелника, баш као што су двојица његових колега годину и по дана раније обећавала да ће без надокнаде обављати функцију чланова

Градског већа. - Препоручио сам се за место градоначелника јер видим да у позицији за такво место немају одговарајућу личност. Са друге стране морала би да постоји општа сагласност свих одборника, чак и опозиције, за коју би такав човек морао да буде прихватљив. Ако је позиција крајње неозбиљна зашто ја не бих био озбиљан и покушо себе да кандидујем као једног од само пет или шест одборника који редовно износе ставове и мисле својом главом. Реално очекујем да будем градоначелник пошто одскачем у многим стварима од оних који седе, ћуте и нема их нигде за ових годину и по дана, па не знам које су њихове визије и жеље. Да ли је то место само одскочна даска да оду у Београд и да се више никад не врате? Иако сматрају да се шалим ја мислим озбиљно, поготово што верујем да гори никако не бих могао да будем. Градоначелник мора да буде жустар, агилан и да има енергије, а не да буде неко ко ће само да седи. Мора да буде респектабилна личност спремна да се одрекне многих ствари – каже Кнежевић најављујући серију потеза која би

21


22

МАГАЗИН 9.2.2014.


требало да обележи почетак његовог мандата. Први се односи на залагање да се при избору сарадника не гледа политичка припадност већ стручност, а једини начин за то је да се пронађу компетентни људи за поједине области на основу препорука поузданих људи. Уверен да је у Краљеву све теже пронаћи такве сматра да је последње време да се пронађу школовани и амбициозни који још нису заувек отишли према Београду где још могу да добију посао који омогућава просперитет. Краљево се, објашњава кандидат за градоначелника, заслугом неких претходних власти претворило у чекаоницу у којој они који су остали чекају пензију. Као непотребна пракса уведено је плаћање помоћника градоначелника, а у редовима опозиције влада уверење да они који желе да допринесу просперитету града то треба да чине добровољно, тим пре што им у време друштвеног ангажовања нису умањена примања каја остварују на местима на којима су запослени. На-

докнаде за рад помоћника градоначелника односе значајна средства, а на незадовољство грађана утичу и висока примања других најистакнутијих људи локалне управе. Због тога преовладава уверење да би плате градоначелника и председника Скуштине града требало да буду највише 2,5 пута веће од стварног просека зараде. Основ за такво размишљање лежи и у чињеници да први човек града има и бројне друге бенефиције, право на плаћене телефонске трошкове, аутомобил и возача, али и дневнице које су према поузданим информацијама у току прошле године премашиле износ минималне годишње зараде просечног радника. Нови градоначелник би требало да размишља и о саставу Градског већа и избору чланова на основу директног изјашњавања бирача, а не само партија коалиције која чини већину у градском парламенту. Од тренутка кад Срђан Кнежевић ступи на место градоначелника озбиљну трансформацију треба да доживи ком-

плетна Градска управа коју треба да чине људи са визијом, а не партијски кадрови. Досадашња пракса је, тврди наш саговорник, показала да су бројни начелници важних служби при промени власти мењали партију, а показало се да такви тешко могу успешно да обављају одговорне задатке. - Јавна предузећа су рак рана зато што служе за запошљавање по сваку цену неадекватних људи, па у њима имамо масу људи без адекватне школске спреме за делатности којима се та предузећа баве, а не видим ни зашто би нека партија морала по сваку цену да угура свог директора, сем да слуша и запошљава партијске кадрове. Залажем се да неадекватни кадрови буду проглашени за технолошки вишак, јер јавна предузећа не могу да функционишу са толико помоћника директора. Овде о свему одлучују партијске врхушке, мењају се статути предузећа, па ако не прође на управном одбору долази се на идеју да се смени цео одбор да би нека систе-

23


9.2.2014.

МАГАЗИН

24

матизација или статут прошли – каже Кнежевић. Инсистирање на стручности у јавним предузећима и њиховим надзорним одборима није новина, као ни податак да се упркос залагању за департизацију и даље, више него раније, у јавним предузећима запошљавају само чланови партија на власти, најчешће профили који нису ни потребни. Због тога и влада уверење да се међу њима налази велики број оних чија је једина обавеза да примају плату. Додатни основ за овакво размишљање је одбијање да се јавно објави списак свих који се запошљавају након доласка нове гарнитуре на власт, а што је у форми одборничког питања постављано и на седницама Скупштине града. Неодговорно понашање резултира стално све већим рачунима за комуналне и друге услуге које пружају предузећа неспособна да на тржишту обезбеде средства за пословање, па све чешће помоћ траже од Скупштине града. Овакво сазнање

утиче и на разочаране грађане да избегавају плаћање обавеза, па дугови према јавним предузећима постају све већи без изгледа да у догледно време буду измирени. Сфера интересовања једног градоначелника, а Срђан Кнежевић верује да ће то у недостатку квалитетнијег кандидата постати, је и култура. - Не може да постоји професионално позориште са аматерским глумцима који примају плату као глумци, а по занимању су водоинсталатери, јер то није лепо према глумцима који су се за то школовали. Наћиће се за њих посла у домовима културе и омладине за чије смо се формирање залагали, а и таквима ће бити на располагању простор за рад позоришне групе. Са парама које одвајамо за позориште могли би да доводимо позоришта из других градова и стално имамо различите представе које стварно вреде. Овако имамо установу у којој се запошљавају партијски кадрови и ништа више. Ценим то што воле и што су

уметничке душе, али позориште мора да се окрене тржишту. Културни центар „Рибница“ је катастрофа, а имамо сазнања да се тамо много тога радило нелегално, јавне набавке спровођене на своју руку, и то морају да погледају надлежни органи – каже Кнежевић. У локалној средини се све више прича о стварању бољих услова за бављење професионалним спортом, а заборавља масовни и аматерски. Професионални спорт, по дубоком уверењу Срђана Кнежевића, представља бизнис којим треба да се баве они који верују да од тога могу да имају користи. У том смислу треба и да улажу у капиталне објекте типа хале спортова каква се гради у Краљеву. Уверење да ће све оно што пружа да користи врло мали број људи наводи на помисао да је скоро милијарду динара боље било уложити у десетак мањих дворана у којима би школска деца, уз подршку наставника физичке културе који немају довољан фонд часова у школама,


бавила спортом. Паре уложене у врхунски спорт не враћају се, а прети опасност да један велелепни објекат користе спортисти из других градова, и иностранства, док су деца оних који су издвајали новац за њену градњу принуђена да током зиме трче за лоптом на отвореним просторима. Бројни наговештаји о градњи толико пута помињаног затвореног базена су до те мере нереални да их одборник сматра још једном у низу превара, па је склон веровању да би средства за градњу објеката које користи мали број људи требало преусмерити на масовни спорт и рекреацију средовечних суграђана. Од одборника опозиције не може да се очекује више до да у свакој области види неспособност представника актуелне власти, па су замерке оних из Покрета за Краљево усмерене према фонду за развој пољопривреде због сазнања да се већи део средстава из њега троши на плате оних који њиме руководе него на поспешивање пољо-

привредне производње као што је то случај у другим срединама. Посебно актуелна тема у Краљеву је издвајање Дома здравља из Здравственог центра „Студеница“ при чему највиши представници локалне управе нису били довољно агилни да обезбеде што повољнију позицију места које треба да обезбеди квалитетну примарну здравствену заштиту. Зато је челницима Опште болнице препуштено да изаберу све што им треба, а граду остало да докупи недостајућу опрему. - Остале су нам само амбуланте по селима и 40 милиона динара којима нећемо моћи да платимо само грејање, па мора да се изврши ревизија поделе и много више него до сада улаже у примарну здравствену заштиту. Просвета је под ингеренцијом републике, а град је пропустио прилику да на простору касарне у Рибници направи унверзитетски град. Дом војске је, иако у центру града, проглашен за стратешки објекат, па из тих

разлога не могу да га дају на коришћење граду иако је то било једно од првих обећања актуелне власти. И док у школама деца уче веронауку и грађанско васпитање у њима немамо адекватну исхрану ученика као основ живота, што ће да нам се обије о главу. Деца се све горе хране, па ћемо имати све гојазнију нацију неупотребљиву за било шта – каже Срђан Кнежевић уверен да побољшању ситуације у многим областима може да допринесе сам градоначелник. Уместо тога актуелни се у Краљеву бави периферним стварима, по граду се постављају путокази са грешком, а док су хотели празни а бање не раде, јавност се замајава причом о утопистичком Краљевграду. Свега тога не би било да се на челу града налази особа која би, по мишљењу самопрокламованог кандидата за то место, морала да буде много агилнија и посвећенија задатку који јој је поверен. Т. Радовановић

25


Ванредни парламентарни избори

ПРОВЕРА БИРАЧ - У Одељењу за општу управу истакнут бирачки списак, а грађанима пружена могућност да до краја фебруара провере да ли су уписани у њега. - Најкасније до 22. фебруара у 24,00 подношење захтева да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у земљи

МАГАЗИН

9.2.2014.

Н

26

а ванредним парламентарним изборима, које је председник Републике Србије расписао за 16. март, пунолетни грађани уписани у бирачки списак бираће 250 народних посланика применом пропорционалног система. Након пребројавања гласова које су бирачи доделили једној од понуђених изборних листа Републичка изборна комисија ће извршити расподелу посланичких мандата. Право да бирају народне посланике, и буду бирани за народне посланике, имају сви пословно способни држављани који су навршили 18 година живота и имају пријављено пребивалиште у Републици Србији. Изборни закон ускраћује право било коме да особу уписану у бирачки списак по било ком основу спречава, или приморава, да гласа, да га позива на одговорност због гласања и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао, или зашто није гласао. Изборне листе, на којима може да буде највише 250 кандидата, могу да поднесу регистроване политичке странке, коалиције политичких странака и групе грађана, а на листи међу

свака три кандидата по редоследу мора да буде најмање по један припадник мање заступљеног пола, што значи да ће на њима морати да буде најмање трећина кандидата мање заступљеног пола. Изборна листа се доставља Републичкој изборној комисији најкасније 15 дана пре дана одређеног за одржавање избора, а уз њу и најмање 10.000 судски оверених изјава бирача да потписом подржавају изборну листу. Сваком бирачу се обавезно, најкасније пет дана пре избора, доставља обавештење о дану и времену одржавања, са бројем и адресом бирачког места на коме гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка. Бирачка места се на дан избора отварају у седам, а затварају у 20.00 часова, и у том периоду морају бити непрекидно отворена, а гласач може заокружењем редног броја испред назива листе за коју се гласа да гласа само за једну. Републичка изборна комисија је бавезна да у року од 96 часова од завршетка гласања објави резултате у „Службеном гласнику Републике Србије“, а свакој изборној листи до-

дели број мандата који је сразмеран броју добијених гласова. У расподели посланичких мандата учествују само изборне листе које су добиле поверење најмање 5% од укупног броја оних који су гласали, а изузетак су изборне листе политичких странака националних мањина, које у расподели посланичких мандата учествују без обзира на број гласова које су добиле. Мандати се расподељују применом система највећег количника тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250. Добијени количници разврставају се по величини, у обзир узима 250 највећих количника, а свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу 250 највећих. Републичка изборна комисија додељује посланичке мандате најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, након чега сачињава извештај који подноси Народној скупштини, а мандати се додељују кандидатима према њиховом редоследу, почев од првог са изборне листе.


ЧКИХ СПИСКОВА

На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, верификација мандата народних посланика врши се на првој седници Народне скупштине, коју заказује председник из претходног сазива, а најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора. Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика, конституисан је нов сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног. Ако се у року од 90 дана од дана конституисања не изабере Влада Народна скупштина се распушта, а може да буде распуштена ако то председнику Републике предложи Влада, сем у случају када је поднет предлог да јој се изгласа неповерење, или ако је поставила питање свога поверења. Народна скупштина не може да буде распуштена за време ратног или ванредног стања, а председник Републике је дужан да указом распусти Народну скупштину и у другим случајевима одређеним Уставом. Истовремено са распуштањем Народне скупштине председник Републике расписује изборе за народне посланике тако да се они окончају најкасније за 60 дана од дана расписивања.

Провера бирачког списка На основу Закона о јединственом бирачком списку и Одлуке о расписивању избора за народне посланике, који ће бити одржани 16. марта, Градска управа града Краљева је у канцеларији број 109 зграде на Тргу Јована Сарића број 1 грађанима изложила на увид бирачки списак. Тако им је пружена могућност да до истека последњег дана фебруара, када се у поноћ закључује бирачки списак, сваког дана од 7 до 15 сати провере да ли се налазе међу уписанима и да ли ће моћи да гласају 16. марта. У истом периоду уз личну карту, односно личну карту и картон о пријави боравка за интерно расељена лица, могу Одељењу за општу управу Градске управе града Краљева да поднесу захтев за доношење решења на којима се заснивају промене у бирачком списку. Од проглашења изборне листе право на увид и подношење захтева за промену у бирачком списку има и подносилац изборне листе, или лице које он овласти, по истом поступку по коме то право имају и грађани, ако уз захтев приложи овлашћење и друге потребне доказе. У Одељењу за општу управу грађани најкасније до 22. фебруара у 24,00 могу да поднесу захтев да се у бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у земљи. Они који имају пријављено боравиште у иностанству истом одељењу могу, најкасније 5 дана пре закључења, да поднесу захтев да се у бирачки списак упише податак да ће гласати у иностранству. Проверу података у бирачком списку код Одељења за општу управу могу да изврше и малолетна лица која до 16. марта, и на тај дан, стичу бирачко право. Решења о променама у бирачком списку од закључења до 72 часа пре дана одржавања избора доноси Министарство правде и државне управе, а захтеви за промену подносе се њему, или Градској управи града Краљева. Т. Радовановић

27


Краљевачке демократе пред мартовске изборе

ЈЕДИНА АЛТЕРНАТИВ - У случају победе демократа на парламентарним изборима Краљево може да очекује 25 милиона евра као помоћ предузећима у отварању нових радних места. - Демократе обећавају бесплатно здравствено осигурање, добре цене за пољопривредне производе, укидање солидарног пореза на зараде и одустајање од ригорозног Закона о раду. - Странку напустило занемарљивих 200 од укупно 180 хиљада чланова

МАГАЗИН

9.2.2014.

П

28

редизборна кампања се полако захуктава, а странке које то нису учиниле на време прикупљају потписе грађана од којих траже подршку изборној листи. То су у суботу у својим просторијама у присуству овлашћеног лица учинили и симпатизери Демократске странке, а руководство у центру града од грађана затражило још једну потврду опредељења за бољи живот. Да ће овогодишња кампања бити бескрупулозна потврђује председник Градског одбора краљевачких демократа и народни посланик Иван Јовановић изјавом да, поред чињенице да се у Србији лошије живи него у време док су они били на власти, у земљи влада својеврсна медијска блокада у којој власт покушава да преко својих медија ствара утисак како је за лоше стање у земљи одговорна опозиција. У таквој ситуацији у медијима нема информација о штрајковима, неисплаћеним зарадама, поразном стању у јавним предузећима и установама, проблемима приватног сектора. - Постоје само напади на Демократску странку и томе мора да се

стане на крај. Страх престаје 16. марта када грађани иза паравана заокружују Демократску странку, као једину алтернативу власти која не нуди ништа добро, која нас враћа у назад и Србију гура у мрачни период који је далеко за нама. Ми хоћемо да се у Србију врати слобода, да људи размишљају, слободно говоре и да са Демократском странком поново имамо демократску Србију – каже Јовановић Демократе очекују од бирача да жељу за бољим животом потрде давањем поверења њиховој странци, програму и компетентним људима са листе који могу да спроведу програм за излазак Србије из кризе. Први човек краљевачких демократа подсећа да уместо осам милиона евра за колико је ускраћено Краљево, нуде улагање у пољопривреду, прерађивачку индустрију, енергетику, ИТ сектор. У случају да демократе поново преузму власт у земљи Краљево може да очекује 25 милиона евра као помоћ предузећима у отварању нових радних места. Демократе обећавају и све друго што грађани при-

жељкују, бесплатно здравствено осигурање, добре цене за пољопривредне производе, укидање солидарног пореза на зараде и одустајање од ригорозног Закона о раду. У веома кратком периоду поверење је демократама потписом потврдило знатно више грађана него што се очекивало, а потврду тог поверења очекују и 16. марта након што свако, пре него заокружи редни број на изборној листи, погледа у свој новчаник, цене које су енормно порасле, порезе који су добили несагледиве размере и колико им је новца остало у џепу. Након великих турбуленција у редовима Демократске странке краљевачке демократе су јединствене. Након што је Главни одбор оценио да су демократе једина алтернатива неспособној власти, која не може да направи владу каква може земљу да повуче напред, странку су напустили они који нису били спремни да прихвате овакав став. Иван Јовановић потврђује да је редове странке напустило занемарљивих две стотине од 180 хиљада чланова. T. Радовановић


Фото: М. Радовановић

ВА ВЛАСТИ У СРБИЈИ

29


Медији о борби против корупције

МАГАЗИН

9.2.2014.

У ЗНАКУ НЕКРИТИЧКОГ ИЗВЕШТАВАЊА

30

- Медији су у највећој мери извештавали о корупцији у сфери политике и привреде као и њеном санкционисању, а допринос борби против корупције умањује чињеница да су то биле информативне, а не аналитичке форме новинарства, јер је циљ прилога био да се информише и промовише борба против корупције, а не да се открију нови аспекти и актери корупције, или доведе у сумњу приступ избору и начину обраде случаја са аспекта интегритета истраге. - Мониторинг потврђује да медији нису проактивни, и да не виде сопствени интерес у откривању случајева корупције и борби против корупције, па се уместо тога користе као оруђе у рукама политичких или економских интереса


31


МАГАЗИН

9.2.2014.

Б

32

орба против корупције се дуже време декларише као приоритет власти у настојању да Србија крене напред. Општи је закључак да у тој борби велику улогу има извештавање грађана о резултатима, а истраживачи Бироа за друштвена истраживања су и у трећем двомесечном циклусу настојали да утврде како су о томе извештавали електронски и писани медији. Извештај који је током претходне недеље представљен јавности показује да је већина посматраних током новембра и децембра благо умањила извештавање о корупцији у односу на претходни период, па је број објављених телевизијских прилога смањен са 251 на 240, а број чланака у новинама са 952 на 934. Од посматраних медија највећи број прилога, односно чланака, посвећених корупцији имали су телевизија Скај плус са 68 и дневна новина Блиц са 160. Када су у питању актери најпозитивније су представљени Влада Србије и Српска напредна странка, а позитивно су представљени, иако у значајно мањој мери, антикорупцијска тела и узбуњивачи, одосно жртве корупције. Негативно представљање је највише било изражено код јавног сектора, приватних предузећа, осумњичених и оптужених за корупцију, локалних нивоа власти, посебно у Београду, и Демократске странке као странке чији је председник био градоначелник Београда. У стављању председника Демократске странке Драгана Ђиласа у негативан контекст највише се истицала ТВ Пинк. За разлику од извештавања у претходном периоду, дошло је до смањења кршења претпоставке невиности, а Курир је у посматраном периоду значајно смањио број текстова у којима је она кршена. Медији су у највећој мери извештавали о корупцији у сфери политике и привреде као и њеном санкционисању, а допринос борби против корупције умањује чињеница да су то биле информативне, а не аналитичке форме новинарства, јер је циљ прилога био

да се информише и промовише борба против корупције, а не да се открију нови аспекти и актери корупције, или доведе у сумњу приступ избору и начину обраде случаја са аспекта интегритета истраге. Као и у претходном периоду у већини случајева се извештавање заснива на званичним информацијама добијеним без додатног продубљивања и истраживања. Иако је дошло до унапређења извештавања о осумњиченим и оптуженим за коруптивна дела још постоје случајеви где се и позивање на саслушање у својству грађанина медијски представља као хапшење и почетак издржавња казне. Извештавања о корупцији на сензационалистички начин, насупрот аналитичког и свеобухватног истраживачког новинарства, у одређеној мери се наставља и у новембру и децембру прошле године. Извештај Бироа за друштвена истраживања показује да је јавни сервис број прилога у односу на претходни период повећао са 34 на 44, а одређени број анализираних прилога се тиче корупције на индиректан начин, у контексту спомињања одређених актера или корупције уз друге теме што показује да је мали број прилога у којима је корупција главна тема. Последњи круг мониторинга потврђује уочени тренд да медији у целини нису проактивни и да не виде сопствени интерес у откривању случајева корупције и борби против корупције, па се уместо тога у одређеним случајевима користе као оруђе у рукама одређених политичких или економских интереса. Због тога и нема свеобухватне анализе која би пружила јаснији увид у постојеће стање. Део медија показује селективност у одабиру случајева корупције о којима ће извештавати, а показало се и да су средство промоције владине борбе против корупције, или промоције владајуће странке као борца против ове појаве. Показало се и да медији не користе извештаје антикорупцијских тела и њихове базе података као изворе за текстове и прилоге, али не врше ни промоцију успешних пракси које ци-

вилно друштво, или појединци, чине на пољу борбе против корупције Главни аналитичар Бироа за друштвена истраживања Зоран Гавриловић констатује да без слободних медија нема ефикасне борбе против корупције, а резултат последњег истраживања показује да су медији само прва пратиља власти у овом процесу, а нису субјект у том процесу. Налази мониторинга говоре да се медији баве извештавањем, али то раде пасивно и само промовишу оно што ради влада и што она нареди тужилаштву. Иако нема корупције без учешћа државе медији не постављају питање како нико од њених представника није одговоран за илегалан извоз шећера на који је указивало тело Савета Европске уније за спречавање злоупотреба у овој области, а који је био основ за извештај Савета за борбу против корупције. У медијима нема ни питања везаних за одговорност у Мобтелу у вези преноса државне имовине на фирму која није ни постојала. За борбу против корупције није добро што у медијима значајно више простора добија влада него институције као што су Агенција за борбу против корупције, тужулаштво, повереник за приступ информацијама од јавног значаја и други. И док се промовишу они који су дужни да се боре против корупције у медијима нема места за оне који су то радили ризикујући егзистенцију, породицу и здравље. Истраживање је поред јавних сервиса Србије и Војводине обухватило телевизије Прва, Б92, Пинк и Скај плус, а од дневних новина Политику, Блиц, Вечерње новости, Курир, Информер и Наше новине. Осим што се бележи мањи број кршења претпоставке невиности у медијима је мање и неименованих извора што се оцењује као битно за интегритет извештавања. Иако је на телевизији Скај плус било највише прилога који су се односили на борбу против корупције Телевизија Пинк јој је посветила највише времена, а карактеристична је и по томе што се у информативном програму појављује највише прилога који су оцењени сензационалиситички.


33

Фото: Медија центар


МАГАЗИН

9.2.2014.

Из извештавања Радио-телевизије Србије види се да је влада доминантан актер у борби против корупције, а код податка о окривљенима и осумњиченима је, у односу на почетак мониторинга, успостављен баланс. У извештавању Телевизије Пинк о корупцији у 22 минута је локална самоуправа представљена у негативном, а влада у позитивном контексту што наводи на размишљање о виду циљане кампање, а прилично избалансиран приступ има и Прва телевизија на којоје Млађан Динкић говорио након сведочења у полицији у вези приватизације Националне штедионице. У том периоду мониторинга готово да није било медија који је цитирао извештај Савета за борбу против корупције који се састоји из три дела од којих је први везан за формирање штедионице, други за трансфер новца из буџета у банку у Москви чији су власници били Хамовић и Лазаревић, и трећи за куповину акција Нацоналне штедионице захваљујући тој банци. У извештавњу медија је поменута само

34

прва димензија док друге две, иако битне за читав случај, као да не постоје. Б92 је једна од ретких телевизија на којима је Српска напредна странка препозната као доминантна и позитивно представљена у борби против корупције. Иако међу значајним факторима нема антикорупцијских тела на овој телевизији су приметни веома добри извори информација о финансирању странака, сукобу интереса, функционерима... Истраживање показује да се извештаји везани за борбу против корупције ипак не третирају на прави начин, не обрађују се, не продубљују, не анализирају и не стављају у контекст борбе против корупције. Скај плус је прва телевизија на којој су антикорупцијска тела позитивно представљена, али је влада и даље доминантна као борац против корупције. Сем што је изостао аналитичнији приступ теми показало се да нема ни примера добре праксе у борби против корупције каквих има у другим земљама. Непотписани текстови се појављују

у Нашим новинама, Информеру и Куриру, а међу њима има оних који долазе из агенција и других извора, па димензију непотписивања не треба схватити као гест лоше намере. И док је сензационализам карактеристичан за Курир, Информер и Наше новине најмање га има у Политици. Аналитичари су у Нашим новинама, Вечерњим новостима и Информеру запазили мотивацијску димензију указивања на борбу против корупције која се преноси кроз ауторске форме као што су колумне и интервјуи. О влади је на избалансиран, и по мало критичан, начин највише извештавала Политика у којој се сличан приступ примећује и код оптужених за корупцију. У последњем кругу мониторинга најкритичнији је Блиц који изражава доминантно негативан став према свима и највише критички однос према свему што се везује на борбу против корупције, а у том контексту највише негативно извештава о сектору полиције и јавних предузећа. И док су у Куриру негативно представ-


љени осумњичени за коруптивне радње однос према влади и Уједињеним регионима Србије је прилично избалансиран. Наше новине имају избалансиран однос према свим актерима, и представљају просек онога што је објављено, а у Информеру и Куриру су осумњичени већ оптужени и проглашени кривим. Аналитичари Бироа за друштвена истраживања податак о борби Александра Вучића против корупције тумаче двојако, у првом реду као пуну подршку медија који му посвећују довољно простора да прича, а и другима да га хвале, а с друге стране као својеврсном кампањом и промоцијом ове борбе. На основу таквог стања изводи се закључак да мора постојати већа доза критичности и аналитичности од стране јавности, посебно кад су у питању први потпредседник владе, антикорупцијска тела и тужилаштво. - Кад их критикујемо не критикујемо зато што мрзимо, него што желимо да се за наш новац што боље боре против корупције да би се у Србији живело боље, а неаналитичка

подршка медија неће допринети борби против корупције. Кад је објављена анализа о 24 случаја приватизације на које је указао Савет за борбу против корупције нисмо нашли ни један аналитички текст, зашто је за неке речено да нису одговорни, и зашто међу онима који су одговорни нема скоро ниједног представника државе. Да ли то значи да држава то није намерно урадила знајући да постоји грађанско правна конвенција Савета Европе којом се регулише борба против корупције, а уколико се докаже да је држава одговорна за корупцију она ће морати људима у Ц маркету, Луци Београд и другим приватизацијама да исплати накнаду штете. Право на накнаду гарантује им Грађанско-правна конвенција коју је Србија усвојила 2006. године и која је део домаћег законодавства. Нема корупције без учешћа људи из државе, а у случају Ветеринарског завода се као одговоран помиње једино Ђурић. Где су председник тендерске комисије и директор за приватизацију чија је приватна консул-

тантска фирма вршила процену капитала. Нису Мишковић, Беко и Радуловић сами отели акције. То је неко верификовао и политички аминовао, јер корупције нема без учешћа државе, а ако нема државе то је нешто друго а не корупција – објашњава Гавриловић. И поред несумњиве жеље да се извештава о борби против корупције неопходна је већа доза самоконтроле и сагледавање чињеница, а мање имена људи и кампање. Преовладава закључак да најбољу подршку борби против корупције медији могу да пруже аналитичким приступом, а не само преношењем добрих вести, још мање учешћем у кампањи и промоцији. Биро за друштвена истраживања наставља мониторинг медија и њихово извештавање у борби против корупције са посебним нагласком да бројна неиспуњена обећања пре последњих избора, посебно о департизацији и канцеларијама за брзе одговоре које нису заживеле у Србији, нису испуњена. Т. Радовановић

35


Појачава се притисак радника „Фабрике вагона“

МАГАЗИН

9.2.2014.

БЛОКАДА ГРАДСКИХ РАСКРСНИЦА

36

- Након окупљања у згради Скуштине града првог дана на пола сата блокиран мост на Ибру. - Штрајкачима „Фабрике вагона“ придружили се бивши радници „Магнохрома“ који траже исплату заосталог дела зарада према правоснажним судским пресудама. - У мањим групама штрајкачи блокирали више важних раскрсница у граду. - Један радник лакше повређен кад је возач аутомобила покушао да пробије блокаду. - У уторак састанак у Министарству привреде


37

Фото: М. Радовановић


9.2.2014.

МАГАЗИН

38

Т

оком неколико последњих месеци радници „Фабрике вагона“, који штрајкују од половине поретходне године, покушавали су да повременим протестним шетњама укажу на тежину проблема који их оптерећује и подстакну надлежне да покрену питање исплате бар две минималне од шеснаест заосталих зарада, оверу здравствених књижица и повезивање радног стажа. Вишемесечни протести нису дали резултате, а притисци којима су радници у другим градовима успели да издејствују исплату по које минималне зараде подстакли су их да од почетка минуле недеље радикализују протесте блокадом саобраћајница у граду. У понедељак су им се придружили и бивши радници „Магнохрома“ који траже 20 одсто зарада колико је преостало након договора прошле године и исплате већег дела потраживања. Основ за потраживање су правосна-

жне судске пресуде према којима имају право и на камату. Неколико дана окупљања у згради Градске управе, и последњи пред канцеларијом градоначелника, нису дали резултате па су радници на пола сата блокирали мост на Ибру и тако најавили радикализацију протеста који је почео окупљањем бивших радника „Магнохрома“ испред зграде Основног суда. Председник Штрајкачког одбора Ненад Терзић потврђује да је су се на овај корак одлучили како би остварили своја права, а свакодневно се после кратког окупљања у згради Градске управе упућују према некој од значајнијих градских раскрсница и блокирају саобраћај у одређеном периоду. Током вишемесечног штрајка из Министсрства привреде није било назнака о могућности било каквог договора са штрајкачима, а разлог за то је податак да менаџмент „Фабрике ва-

гона“ није ништа учинио на изради личне карте предузећа коме, уколико до краја јуна не пронађе стратешког партнера, или не буде приватизовано, предстоји стечај. Председник штрајкачког одбора је потврдио да би у уторак могло да дође до састанка у Министарству привреде, али да званичан позив тек очекује. Радници „Фабрике вагона“ би у овом тренутку били задовољни и са две минималне зараде како би преживели, иако одбијају да то буде услов за повратак на посао, јер се захтеви истакнути на почетку штрајка нису променили. - Ми имамо наше захтеве, исплата заосталих зарада, овера здравствених књижица и повезивање стажа који није повезан од 2011. године. Свима нама је на обрачунима скунуто 6 до 8 хиљада дианра за то, али нам књижице нису оверене а стаж није повезан – каже Терзић.


ФАБРИКА ВАГОНА БЕЗ МЕНАЏМЕНТА

Колико је тренутно стање у „Фабрици вагона“ повод за сукоб различитих интереса потврђују догађаји од петка и суботе када је на седници Надзорног одбора оставку на место генералног директора поднео Зоран Богдановић који је ову функцију вршио од половине децембра прошле године. Оставку су поднели и његови помоћници, а сви ће до избора новог руководства обављати само техничке послове. Након што је у петак у 18,10 председник Штрајкачког одбора у групи на Фејсбуку објавио да има сазнања како ће генерални директор на седници Надзорног одбора предложити покретање стечајног поступка у овом колективу уследио је позив свима да у суботу рано крену у одбрану предузећа које им дугује велики број неисплаћених зарада. И док радници оставку директора славе као победу Зоран Богдановић тврди да су изманипулисани од стране заштитнице капитала која пласира нетачне изјаве о стечају да би сачувала положај у „Фабрици вагона“. Повод Расположење међу штрајкачима је подељено и док један део подржава одлазак на преговре у ресорном министарству други се залаже за још већи притисак. Сви се слажу у оцени да протести немају политички карактер нити било какву повезаност са парламентарним изборима заказаним за 16. март. Након што првог дана протеста није било очекиваних ефеката у следећим су подељени у мање групе блокирали више саобраћајница, а уз извињење грађанима штрајкачи истичу добру сарадњу са припадницима Полицијске управе Краљево у одржавању реда током протеста. На списку штрајкача налази се 230 радника што је мање од трећине запослених. Још пре смене генералног директора „Фабрике вагона“ половином децембра прошле године потписан је споразум да штрајкачи не долазе у

просторије фабрике како би смањили трошкове превоза већине који живе на сеоском подручју. Иако у време штрајка послодавац није у обавези да исплаћује зараду морао би радницима да надокнади трошкове превоза до радног места. Председник Шрајкачког одбора је у сталној комуникацији са свим радницима који су у штрајку, а позвао их је да у понедељак између 6 и 6,30 дођу у „Фабрику вагона“. Они који се не буду одазвали, а изостанак не буду оправдали довољно уверљивим разлозима, убудуће неће имати заштиту Штрајкачког одбора. Терзић очекује помоћ локалне суправе у обезбеђењу једног до два аутобуса који би на састанак у Београд одвезао све који желе да путују. Новца за превоз немају ни представници радника који очекују да буду позвани, али верују да ће до уторка успети да

за овакав став је сазнање да је у петак око 17,00 председнику Штрајкачког одбора проследила информацију о стечају, коју оцењује жестоком манипулацијом, у покушају да сачува своју столицу. Богдановић потврђује да је у оваквим условима смену тражио и Штрајкачки одбор који је раније усвојио његов програм за опоравак колектива, а очекује да ускоро буде смењен и са места директора „Ливнице“. Један од разлога за евентуалну смену и са места генералног директора види у наводном фаворизовању „Ливнице“ која представља само меатафору и покушај да покаже како само радом на такав начин радници могу да очекују зараде. И док одлазак на разговоре у Београд Богдановић види само као замајавање радника за штрајкаче је то сламка спаса. Заступница капитала већ у понедељак одлази у Београд, а штрајкачи траже да до избора новог менаџмента она преузме руковођење „Фабриком вагона“. Т.Р.

обезбеде бар за аутобуске карте. Приликом блокаде раскрснице код Аутоцентра „Дунав“ један од радника „Фабрике вагона“ је повређен кад је на њега налетео аутомобил који је покушао да пробије блокаду. Повређеном је помоћ указала екипа Здравственог центра „Студеница“, а Ненад Терзић подсећа да то у оваквим ситуацијама отежава чињеница да радници немају оверене здравствене књижице. Информација да би на седници Управног одбора „Фабрике вагона“ у суботу могло да буде предложено покретње стечаја у овом колективу утицала је на раднике да се већ у 9,00 окупе испред улаза у фабрику. На окупљање су позвани само они који живе у граду и ближој околини како би се избегли велики трошкови превоза првенствено оних који треба да пропутују и до 20 километара. Т. Радовановић

39


Двадесет три године искуства у изради грађевинске столарије (1)

МАГАЗИН

9.2.2014.

ПИОНИРСКИ ПОДУХВАТИ КРАЉЕВАЧКОГ ИНЖЕЊЕРА

40

- У објекту од 150 квадрата на 30 ари плаца егзистира краљевачки „АЛМ“ и развија се онолико колико је то у овом тренутку могуће. - Двадесет три године пословања подељено је у три етапе од којих је свака на посебан начин утицала на формирање профила предузећа. – Власник и оснивач „АЛМ“ Мирослав Милошевић први на подручју Краљева почео да се бави производњом алуминијумске столарије, а био и пионир у производњи прозора од ПВЦ материјала. – Од 17 тендера за повећање енергетске ефикасности различитих типова објеката, које је финансирала Европска банка за обнову и развој, краљевачки „АЛМ“ поверење инвеститора добио 11 пута

Н

акон периода убрзане индустријализације Југославије после Другог светског рата привреда земље се заснивала на великим предузећима која су пред крај друге половине двадесетог века полако почела да посустају и место препуштају малим и средњим која су лакше могла да се при-

лагоде измењеним условима на тржишту. Прва године последње деценије двадесетог века била је одлучујућа у опредељењу дипломираног машинског инжењера Мирослава Милошевића да се, наког година рада у власеничком руднику боксита, врати у Краљево и у родни град донесе нову делатност,

веома перспективну производњу прозора и врата од алуминијума. На простору Босне и Херцеговине ова производња је већ нашла своје место, а знање стечено на тим просторима било је довољно да Милошевић већ с пролећа 1991. године почне да врши испитивање тржишта у Србији у смислу да по-


41


9.2.2014.

МАГАЗИН

42

треба за овом врстом браварије. Све до почетка октобра потребе су задовољаване из занатске радње оца Живојина, а непуне две године подршку је пружала супруга Мирјана која је, у време када је „АЛМ“ почео да добија контуре озбиљног предузећа, напустила дотадашњи посао и потпуно се посветила породичној фирми. Током скоро 23 године од оснивања предузеће је прошло кроз три фазе од којих је свака на свој начин оставила дубок траг у пословању. Да је сваки почетак тежак, поготово са нечим што представља новину на тржишту, врло брзо се уверио и Милошевић у време када је основни задатак била што боља промоција нове делатности на тржишту. Двадесет три године касније оснивач и власник фирме верује да би и тренутни статус био бољи да се на почетку управо промоцији нових производа приступило на агресивнији начин. Иако је период од оснивања турбулентан и проблематичан са аспекта стабилног пословања након прилагођавања и стабилизације дошло је до експанзије делатности која кулминацију достиже пред крај прошлог века, а одлучујући ударац трпи у време бомбардовања Југославије 1999. године. Мада су пословни амбијент и услови на тржишту често били нестабилни, менталитет који је доприносио да се у кризним временима најбоље реагује утицао је на задовољавајући степен експанзије. Сарадња са краљевачким „Демингом“ и „Жича инвестом“, касније и другим предузећима која су се бавила грађевинским пословима, резултирала је бројним радовима на објектима Министарства унутрашњих послова. Врхунац у том периоду била је челична конструкција велике осматрачнице у Митровом пољу која је представљала импозантан пројекат у сваком погледу. - Стицајем околности сам, захваљујући пријатељима и великом другару Велимиру Арсићу, остварио контакт са Месном заједницом Конарево где смо учествовали у изградњи поште на којој смо урадили прозор и врата. Био је то први посао на овом

простору за друштвену фирму, а објекат је након изградње предат на коришћење Пошти. Након пожара у згради поште у Рашки требало је реновирати објекат, а директор краљевачке Поште Томислав Крљар је, знајући како смо обавили посао у Конареву а вођен жељом да посао повери предузећима из Краљева, одлучио да нам укаже поверење и препусти извођење радова. Додатни мотив било је незадовољство радовима које је за потребе овог предузећа изводила једна београдска фирма – каже Милошевић. Било је то време када је добро функционисала сарадња бројних малих краљевачких предузећа која су нашла место у грађевинарству, између осталих „Амиге“, „Салоса“, „Изопана“ и других које су удруженим снагама учествовале у реновирању и изградњи бројних поштанских објеката на територији целог Рашког округа, од Краљева преко Новог Пазара до Сјенице. Посла је било довољно, квалитет изведених радова и услови прихватљиви, а све је утицало да извођачи стекну поверење и добију наклоност задовољних инвеститора. Круна те сарадње је и зграда поште у центру Краљева у чијој је реконструкцији и осмишљавању фасаде учествовао и „АЛМ“ Мирослава Милошевића који је учествовао и у изградњи бројних објеката ван Краљева. Захваљујући људима који су могли да утичу на избор извођача „АЛМ“ се уписао у списак градитеља два тржна центра и робне куће у Љубовији који по квалитету извршених радова завређују посебну пажњу. Један за другим низали су се послови у Београду, Крагујевцу, Ћуприји, Врњачкој Бањи где је за само два месеца с почетка 1993. године у потпуности промењен изглед фасаде на робној кући. - Тај период је протекао у настојању да се изнађу производи који би могли да се користе у стамбеној градњи. Иако је било људи који су покушавали да у њој примене алуминијум ја сам се томе противио. Пре пуних 20 година смо, захваљујући удружењу Краљевачка берза коју је основао и водио Радован Типсаревић, покушали да

анимирамо велики број локалних предузетника да учествују на сајмовима и тамо презентују своје могућности, а крајњи домет је био учешће на Сајму предузетништва. Тада сам са другаром, диломираним шумарским инжењером Христифором Рудњанином, покушао да направим прозор као комбинацију дрвета и алуминијума. То је била моја визија која би требало да се примени у станоградњи – прича Милошевић. Сличних производа није било на тржишту сада већ сужене Југославије, а они који су долазили из Словеније били су превише скупи, па су приватни инвеститори покушавали са лошом дрвеном столаријом да реше проблем станоградње. Последице таквог стања осећају се и данас, јер је дрвена столарија дошла у фазу да због стања у коме се налази представља велики проблем са аспекта утрошка енергије. Нови производ је наишао на неподељене симпатије грађевинара који су коначно дочекали оно што је годинама недостајало, а случајни сусрет на једном од сајмова са добрим познаваоцем стања у овој области ставио је пред конструкторе безброј питања на које није било одговора. У ситуацији кад је почео да размишља на други начин, и схватио да није успео да направи производ који може да задовољи све потребе и захтеве станоградње, јавила се нова дилема. Пријатно изненађење на сајму у Солуну било је сазнање о примени пластике у производњи прозора, а познанство са Грком који је заступао немачког произвођача профила за израду утицало је на интензивно размишљање о могућности да се прозори од пластичних материјала примене у изградњи станова. Годину дана мала фирма као што је у то време био „АЛМ“ није могла из профита да обезбеди довољну количину средстава за значајну инвестицију, али идеја у глави њеног оснивача ни у једном тренутку није губила на снази све док, након периода значајних послова између 1994. и 1996, коначно нису створени услови за један такав инвестициони подухват. Када је опрема коначно набављена, а ПВЦ ма-


Фото: М. Радовановић

Мирослав Милошевић

43


9.2.2014.

МАГАЗИН

44

теријал почео да се са успехом примењује у изградњи прозора и врата, заувек је одбачена идеја о комбинацији дрвета и алуминијума. На коначну одлуку утицало је и сазнање да могућности и потенцијали предузећа нису на нивоу који би гарантовао успех у производњи ових прозора поред пластичних који су заузимали све чвршћу позицију на тржишту. - У то време смо били присутни на тржишту Љубовије, а захваљујући случајном познанству дошао сам у контакт са човеком који ми је понудио опрему за производњу ПВЦ столарије о којој сам размишљао већ извесно време. Моје сагледавање те проблематике је било мало другачије од оног који ми је презентовао, па сам затражио да ми прво препоручи доброг произвођача репроматеријала за производњу ПВЦ столарије. Препоручио ми је немачку фирму и њен производ којим сам, с обзиром на тадашње знање из те области, био поприлично задовољан. Био сам одушевљен могућностима са аспекта термо и звучне изолације и естетике и определио се за тај тип профила како бих могао да уђем у набавку потребне опреме за производњу – каже Милошевић. Након договора половином јесени 1996. године опрема је у Краљеву инсталирана већ почетком пролећа наредне од када се у производном погону у Рибници у континуитету производе прозори од пластичних материјала. У „АЛМ“ је задржан програм производње свих елемената од алуминијума који има примену у изградњи пословних објеката, са уверењем да ПВЦ треба користити у градњи станова. Захтеви појединих инвеститора да алуминијум буде примењен на стамбеним објектима није могао да наиђе на одобравање Милошевића увереног да то није материјал који може да задовољи потребе у овој области. Након што се показало да производ комбинације алуминијума и дрвета није применљив отпочела је производња од ПВЦ, а „АЛМ“ и данас функционише у обе области уз проширену палету производа у које су кључене ролетне, комарници и слично.

И као што је први на ширем простору почео производњу алуминијумске столарије „АЛМ“ је први започео производњу прозора од ПВЦ материјала. Касније су се обе делатности брзо развијале, а на овим просторима једна за другом ницале бројне фирме од којих су неке успеле да се одрже у дужем периоду док су се друге сврстале у ред неуспешних. Основни разлог за то је мултидисциплинарни приступ послу, а не само производња квалитетног дела који се примењује у градњи. Много пута се показало да је подједнако важно адекватно наплатити извршену услугу и тако валоризовати све напоре да се дође до квалитетног производа. То је уједно и једини начин да се напредује, ствара акумулација из које се улаже у развој фирме која има перспективу на тржишту. У супротном је илузорно очекивати да се иде напред, јер само довољна количина акумулираног капитала може да омогући улагање у скупоцену опрему која константно нуди нове могућности за побољшања у производњи. - Развој је више везан за трансформацију неких других вредности, и другог капитала који омогућава да инвестирамо у овој области, него за остатак прихода од основне делатности. Ја сам имао среће да је период после почетног уходавања, и презентовања производа, био најбољи у пословању, па сам имао могућност да од прихода створим фонд за инвестирање, а инвестиција од око 230 хиљада марака није била мала. Успео сам да купим објекат од 150 квадрата и 30 ари плаца на коме и данас постоји фирма која се развија онолико колико је то у овом тренутку могуће – каже Милошевић. Иако се након НАТО бомбардовања у лето 1999. године тржиште донекле отворило дошло је до значајног утицаја бројних пословних партнера на њега, а с обзиром на производне капацитете углавном малих фирми није велики број оних које су се на најбољи начин снашле у петнаестогодишњем периоду који је уследио. Зато се овај период у пословању оцењује као

много тежи од онога у коме је „АЛМ“ покушавао да заузме место на избирљивом тржишту. Број запослених је варирао, а уз 13 стално запослених на пословима кроз разне облике партнерства било ангажовано и два пута више људи. У новим условима неопходно је било пронаћи нова тржишта с обзиром да изградња станова представља најзначајнији део грађевинске индустрије, а знатан део посла представља реновирање постојећих објеката и замена прозора. Сплет срећних околности допринео је да, пратећи тендере, „АЛМ“ буде укључен у свеобухватни пилот пројекат који је финанисрала Европска банка за обнову и развој, а био оријентисан на повећање енергетске ефикасности различитих типова грађевинских објеката. У једном тренутку је пред српским грађевинцима било чак 17 независних тендера на којима се за део колача надметала на ширем простору прилично анонимна краљевачка фирма. - Ти послови су били комплекснији и нису се односили само на замену прозора него и на утопљавање објеката, и облагање фасада стиропором, да би се постигао степен изолованости који је потребан како би коришћење енергије било побољшано. Вршене су реконструкције система за грејање, рационализација и аутоматизација система, па је било потребно укључити фирме које су могле да дају пун допринос и у тој области. Због жеље да Краљевчани наступају заједнички определио сам се за две овдашње фирме „Жича инвест“ и „Термовент“ која је у делу рационализације коришћења енергије у топловодима и ситемима за грејање могла да пружи пун допринос. Од 17 тендера на којима смо учествовали због конкурентности смо добили чак 11 објеката на простору Србије и то је период у коме смо успели да покажемо да имамо потенцијала за учешће и у значајним пословима везаним за реконструкције система грејања и реконструкције значајних објеката – каже Милошевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


45


Сведочанство о НАТО агресији (37)

МАГАЗИН

9.2.2014.

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ 46


47


Уторак, 25. мај 1999. Дан шездесет трећи

МАГАЗИН

9.2.2014.

Г

48

одинама се на данашњи дан славио Дан младости. Колико још људи у овој земљи уопште зна шта је то? Време је на овај дан најчешће било лепо, па је и јутрос освануо сунчан дан. Коначно се разведрило, па иако је претходних дана пало доста кише на први поглед се не стиче такав утисак. Земља је ипак доста наквашена, па ће требати времена да се просуши пре него почне окопавање кукуруза. Од обилних падавина је и детелина набујала и стигла за прву кошњу, али влажно земљиште не дозвољава косачима да уђу у ливаде, па треба почекати да се све стабилизује. Милица и Љиља су већ отишле код очног лекара због утврђивања диоптрије за нове наочаре кад се тачно у 9,10 зачуо добро познати звук кога у близини није било неколико дана. Тек пет минута касније зачуле су се сирене које оглашавају опасност из ваздуха. Добра два сата протекло је до тренутка када се у 11,05 зачуо звук авиона, а десет минута касније и прва јача детонација. Између 11,20 и 11,25 чуле су се

још две, прва јача а потом и друга нешто слабија. И даље се чује звук авиона који круже над градом, можда и мало изван, ко ће то да зна. Средства информисања, а најбрже су телевизије, јављају да су покидани далеководи који од обреновачких електрана воде до Београда, а снабдевање електричном енергијом отежано је потрошачима у читавој земљи. Чујем да је авијација деловала у Београду, Ужицу, Нишу, на Космету... Гађани су Батајница, Стражевица, зграда републичког МУП-а у Београду и радио релеј Телекома изнад Ужица, па је у прекиду телефонски саобраћај у том крају. Авиони су летели и изнад Ниша, али нису дејствовали, а на територију Космета је пало више од 50 пројектила, на Слатину чак 13. Гађани су и село Седларе, села у општинама Исток, Клина, Призрен, Глоговац, Штимље... Интерагенцијска мисија Уједињених нација је посетила Корише и Ђаковицу, а Виктор Черномирдин потврдио да у четвртак долази у Београд. Преговори о окончању ваздушних напада се приводе крају, а остало је неусаглашено само још питање структуре мировних снага које се очекују на територији Косова и Метохије. Иако

Грчке и Португалије нису као чланице НАТО директно учествовале у ваздушним нападима, њихово учешће у мировним снагама није спорно. Последња истраживања јавног мњења показују да позитиван однос према Сједињеним Америчким Државама у Русији има још 14% анкетираних, а од 4. јуна НАТО неће моћи више да користи солунску луку, јер се против агресије изјаснило чак 97% Грка. У 12,25 поново се чују авиони, а Владимир тврди да је чуо и једну детонацију. Ја нисам чуо ништа све док десет минута касније није доспео звук из даљине који потврђује да би могло да буде гађано нешто у непосредој близини града. Врло брзо стиже потврда да су по три пројектила пала на Јарчујак и Богутовац, а има и кућа које су претрпеле штете од бомбардовања. И у околини Ужица су се чуле четири детонације, а потврђено је да су гађани репетитори у Забучју, посебно они који се користе за пренос телевизијског сигнала. Објављено је да се у Немачкој тврди како се главнокомандујући НАТО снага, амерички генерал Весли Кларк, противи паузи у бомбардовању јер се боји да би Југославија могла да консо-


лидује противваздушну одбрану. Већ пола сата се повремено чује звук авиона који десет минута пре 13,00 сати одлазе након што су избацили два пројектила на Лађевце. Иако нема ни трага од авиона у 15,40 поново одјекује јака експлозија. И не покушавам да одгонетнем да ли би то могло да буде резултат пробијања звучног зида, или нешто друго, али је десет минута касније оглашен престанак опасности од ваздушних удара. Потврђено је да су у Јарчујаку погођене две ливаде. Пројектили су пали на тридесет метара један од другог, а у нападима није било жртава ни повређених. Током дана гађани су и село Звечка код Обреновца, Макиш, околина Раковице... Пет пројектила је пало на касарну у Шапцу, око 14,30 су се чуле три детонације у Бару, а са десет пројектила је гађано подручје Новог Пазара. Пола сата после поднева три пројектила су пала на село Ждраљица код Крагујевца, али је стари пут према Јагодини проходан. Са четири пројектила је погођен средњеталасни емисиони центар Радио Београда код Обреновца, а у Нишу само половина града има струју. На Космету су гађани околина Клине, Косовска Каменица, Лип-

љан, околина Вучитрна, Призрен, Исток, шире подручје Глоговца, Штимље... На Космет је пало педесет пројектила, а на шире подручје Сјенице четири. Два пројектила је пало на село Кулпин, а погођен је далековод у Бачком Петровцу. Игор Иванов потврђује да је још рано говорити о напретку у преговорима, али подсећа да све више земаља подржава политичко решење, што не значи да подржавају и Милошевића. Војни стручњаци НАТО алијансе предлажу да на Косово уместо 28.000 буде упућено 45.000 војника. Тврди се да је у Мађарску већ стигло 20 авиона Ф18, а очекују се још 4, са циљем да се интензивирају напади са севера. У агресији на Југославију учествују 723 америчка и 281 авион осталих чланица алијансе, што чини укупно 1.004 авиона, а то је скоро три пута више него на почетку када је у ваздушним ударима ангажовано тек њих 350. Док се све више наговештава план НАТО да у Македонији стационира додатних 16.000 војника званичници ове бивше југословенске републике о томе не знају ништа. Из Електропривреде Србије је јављено да је петнаест минута пре 18 сати престала потреба за хаваријским огра-

ничењем испоруке електричне енергије, али се на грађане и даље апелује да штеде струју. Кина је одбила оптужбе Сједињених Америчких Држава да је имала удела у крађи америчких нуклеарних тајни, а париски „Монд“ пише да је сваки стопедесети Американац у затвору, па поставља оправдано питање да ли је то држава којој је Европа поверила своју безбедност. Анти НАТО демонстрације се и даље одржавају, а оне у Крушевцу су у свету покушали да искористе у пропагандне сврхе. Вук Драшковић истиче да је и повлачење српске војске са простора Косова и Метохије покушано да се прикаже као дезертерство. У 21,17 сирене су поново најавиле могућност од напада из ваздуха и још једну бесану ноћ. Гађани су насеље Врањевац и брдо Голеш код Приштине, главни водовод у Ђаковици, Царева чесма југозападно од Приштине, живинарска фарма Штрпце, Суви Дол и Коњух у општини Липљан, Исток, Штимље... Авион А10 који је оборен пре неколико дана користио је муницију озрачену осиромашеним уранијумом. Т. Радовановић

49


50

МАГАЗИН 9.2.2014.


51

Фото: М. Радовановић


Опитни центар Факултета за машинство и грађевинарство

МАГАЗИН

9.2.2014.

ЛАБОРАТОРИЈА У КОЈОЈ ЗАСТАЈЕ ДАХ

52

- Добривоје Божић светски познати проналазач о коме се у Србији мало зна. - „Фабрика вагона“ је краљевачка звезда која из кризе може да изађе само у сарадњи са државом. – Производ „Фабрике вагона“ може да конкурише на светским тржиштима. - Лабораторија Факултета за машинство и грађевинарство за испитивање различитих конструкција сврстава се у сам европски врх. – Док су брзине возова у Јапану премашиле 580 километара на сат на прузи од Београда до Ниша воз је ишао брже 1937. године него данас


53

Фото: М. Радовановић


9.2.2014.

МАГАЗИН

54

Др Драган Петровић


Г

одинама је у свести др Драгана Петровића, ванредног професора краљевачког Факултета за машинство и грађевинарство, присутна слика творца кочионог система на железничким возилима који се примењује свуда у свету. Његов аутор Добривоје, син Саватија Божића једног од оснивача Матарушке Бање, био је пре Другог светског рата чест гост овог места и добар пријатељ Драгановог деде Јована Петровића. Магловита и непотпуна слика из детињства била је повод да се више заинтересује за трагичну судбину човека који је задужио читав свет, а доживео да након рата буде проглашен за издајника због чега је морао да емигрира у Канаду где је једва преживљавао, а био принуђен да и сина уступи на усвајање. Потресну причу појачава сазнање о супрузи Радмили када је педесетих година прошлог века одлазила у посету сину који није знао српски, а она енглески језик. Добривоју Божићу, који је студирао на Високој техничкој школи у Карлсруеу и Дрездену код професора Рудолфа Дизела, након рата је одузето све што је имао, између осталог и кућа у Крунској улици 69 у Београду у којој се налази седиште Демократске странке. Тридесетих година прошлог века Добривоје Божић је изумео распоредник са три притиска као витални део кочионих система железничких возила. До тада су водеће у овој области биле америчке и немачке фирме, а распоредник са два притиска чинио да свако кочење изгледало као мали судар. Разлика у тежини празног и пуног вагона може да буде и до 50 тона, што помножено са 40 вагона композиције чини масу коју треба добро контролисати током вожње, а у случајевима када би се последњи вагон из било ког разлога откачио од композиције није било могућности да се укочи. Са Божићевим распоредником се остваривало аутоматско регулисање силе и синхронизовано кочење свих вагона, а чак и да се откачи последњи вагон се аутоматски постепено заустављао. Магловита слика о фином господину кога је упознао у

детињству временом се допуњавала, а његов проналазак нашао значајно место у књизи Железничка возила основе намењене студентима машинства коју је написао др Петровић у сарадњи са Владимиром Александровим. Након што је пре равно тридесет година дипломирао на краљевачком Машинском факултету др Петровић је, паралелно са запослењем у земунском „Змају“, завршавао магистарске студије посебно заинтересован за прорачун конструкција. Задатак Опитног центра Фабрике вагона у Краљеву био је да експериментално испитује машинске конструкције, највише код железничких возила. Пет година рада у служби било је довољно да Петровић добије поверење професора Ранка Ракановића и стално запослење као асистент на Машинском факултету. Последњу деценију прошлог века обележила је интензивна сарадња са бројним привредним предузећима са простора Србије која су имала потребу за експерименталном потврдом резултата до којих се дошло прорачунима. Много пута се показало да теорија и експеримент не могу да функционишу једно без дугог, али да ни експеримент не може добро да се уради без доброг познавања теорије. Ово сазнање је и било највећи изазов у опредељивању др Петровића да се по магистратури врати у Краљево. - Факултет је специфична творевина где човек лако може да ради и преживљава, али и да се упусти у авантуру у покушају да нешто побољша. Са друге стране у сталном је сукобу са собом, и са свим мукама које такви послови носе. Ако нешто профункционише онако како је желео онда је то адекватна сатисфакција за све муке кроз које је прошао – прича др Петровић. У обреновачку термоелектрану са површинског копа је стизало 20 милиона тона угља, што је више од терета који је превозила целокупна југословенска железница, па се дешавало да услед великог оптерећења често пукне и по који гибањ на вагону. Сам гибањ

је представљао мању штету него хаварија на делу колосека којим се превози угаљ, а поред чињенице да систем захтева максимално функционисање није била занемарљива ни она да је највише гибњева произвођено баш у „Фабрици вагона“. Екипа професора Ракановића у којој је био и др Петровић успела је да реши и овај пролем. Између магистратуре и доктората је, захваљујући низу несретних околности које су изазивали и ратови, прошло пуних десет година, а др Петровић је стекао највише академско звање на дефинисању напонских стања при судару железничких возила. Резултати научног рада и истраживања преточени су четири књиге од којих је последња „Железничка возила“, пре ње „Испитивање машинских конструкција“, „Динамика судара вагона“ и „Упутства за израду семинарских и мастер радова студентима – практикум“. Предавања др Петровића и колеге Бижића, који су покушавали да прорачун железничких примене и на све друге конструкције, студенти машинства су слушали у оквиру предмета „Железничка транспортна средства“, потом „Железничка возила“. Паралелно са њима одвијала се плодна сарадња са бројним произвођачима железничких вагона, поред краљевачке „Фабрике вагона“ са суботичким „Братством“, смедеревским „Желвозом“, зрењанинским „Шинвозом“, нишким „МИН“-ом, али и произвођачима из Славонског Брода, Сарајева, Загреба... Основна предност краљевачких научника била је у савладавању специфичних операција при којима су увек били корак испред других. - Како се смањивала земља смањивала се и сарадња, а како је унижавана индустрија и ми смо имали више проблема да остваримо сарадњу. „Фабрику вагона“ су још 1936. године по узору на многе западне земље конципирали паметни људи, тако да је концепција распореда хала идеална. Инжењери који су ту радили, почев од Божића, Драгана Милосављевића, Јефтића и многи други оставили су блистав траг не само у „Фабрици вагона“, него и у Европи, што се тиче кон-

55


9.2.2014.

МАГАЗИН

56

струкције и квалитета возила, а део за испитивање вагона има блиставе резултате још од постанка. „Фабрика вагона“ је краљевачка звезда која из кризе може да изађе само у сарадњи са државом. Можда се то не види довољно у време кад сви имају муку, кад нема плате а услови производње су тешки, јер њен производ може да конкурише светским производима. Сад је у тешкој ситуацији, али је не треба уништити као „Змај“ па морамо да увозимо пољопривредне машине – каже др Петровић. Документација за производњу свих врста теретних вагона и даље постоји, а др Петровић верује да у ситуацији кад су „Фабрику вагона“ напустили бројни врсни мајстори, не треба клонути духом. Слично је било и након Другог светског рата из кога се изашло

без довољно стручних људи и мало инжењерског кадра. „Фабрика вагона“ је и поред тога производила вагоне за Бразил, Ирак, Бурму, Немачку и многе друге земаље. Чињеница је да некадашњи краљевачки гигант не може да гради вагоне за брзе пруге, али теретне може, а уз добар менаџмент поново може да стане на ноге. Иако се стање пруга оцењује катастрофалним меру улагања која нису мала мора да одреди држава. Оздрављењу произвођача вагона треба да допринесе и наука, у конкретном случају и научни радници Факултета за машинство и грађевинарство у оквиру кога постоји добро опремљена лабораторија за испитивања под будним оком др Петровића. - Иако је лабораторија рађена у оквиру међународног пројекта градили

су је инжењери и научници из наше земље. Она врши калибрацију осовинских склопова који служе за испитивање сила у контакту између точка и шине при кретању железничких возила, а сигнал се бежичним путем шаље до рачунара где се обрађује. Тако се одређују силе у свим условима кретања железничког возила, у кривинама и на правцима, у складу са међународним прописима који захтевају испитивање новопроизведених железничких возила која се крећу брзинама већим од 120 километара на сат. Сада вршимо истраживање и настојимо да тај експеримент изведемо боље него сви остали. Колега Бижић на томе ради докторат, а на располагању му је моћан алат преко кога може да провери неке идеје и што тачније измери силе у контакту точка и шине – објаш-


њава др Петровић. Сем железничких, лабораторија на краљевачком факултету омогућава мерење оптерећења, али и експерименталну динамичку анализа различитих конструкција. Др Петровић сведочи да се лабораторија Факултета за машинство и грађевинарство сврстава у сам европски врх. Све то доприноси да пружа услуге испитивања разних машинских конструкција, грађевинских објеката, мостова, возила. На насловној страни књиге је фотографија локомотиве краљевачког индустријалца Миљка Петровића Риже, рођеног брата деде др Петровића који подсећа да је овај пре Другог светског рата упошљавао и до 3.000 радника. Под претњом смрћу наставио је експлоатацију дрвене грађе и током рата када су Немци настојали да експлоа-

тишу природно богатство краљеваког краја. Иако није могао да прекине производњу могао је да је смањи, а при том запошљавао људе да их не би терали у борски рудник из кога се мало њих вратило. Након рата доживео је сличну судбину као Добривоје Божић, али је тек после његове смрти доказано да је оптужба против њега била политички мотивисана, а породица добила само моралну сатисфакцију. Железница је много пута доказала да има доста предности над другим видовима транспорта. Уз далеко већу безбедност број погинулих је сто а повређених 3.000 пута мањи него у друмском саобраћају што, уз знатно мање загађење околине, представља велику предност. И док је највећа брзина у железничком саобраћају 1972. године достигла 318 километара на сат, а у

Јапану већ премашила 580, на прузи од Београда до Ниша воз је ишао брже 1937. године него данас. Књига „Железничка возила основе“ намењена је пре свега студентима машинства, али и свима који се са аспекта машинства баве железничким саобраћајем, а настала је као плод жеље да студентима помогне постизање најбољих резултата, оних које ће им признати цео свет баш као и резултате опитног центра на факултету који су долазили да виде научници из целог света. Нико од њих није из Краљева отишао равнодушан каже са поносом др Петровић признајући да му је Добривоје Божић постао идол у тренутку кад је почео да пише књиге. Т. Радовановић

57


Краљевачка медијска сцена: Јелена Лешевић (2)

МАГАЗИН

9.2.2014.

НОВИНАРСТВО КРОЗ РУЖИЧАСТЕ НАОЧАРЕ

58

- Развијено друштво не може да постоји уколико немамо квалитетне и развијене медије и објективно информисање грађана. - Новинарска позиција је унижена до крајњих граница и статусно и материјално. - Укупном стању доприносе политички и економски моћници којима одговара да медији буду осиромашени, јер их тако доводе у зависан положај, па лакше постају подложни притисцима. – Краљевачка телевизија није подлегла таблоидизацији, па не емитује програме који представљају лаку и јефтину забаву, а прифитабилне су. – Циљ Краљевачке телевизије је да буде друштвено одговорна и допринесе повећању нивоа знања из разних области. - Новинари све више постају само држачи микрофона који слепо преносе оно што каже неко на конференцији за штампу, без дубљег истраживања теме. - Као вид слободног новинарства све више се намеће интернет који пружа већу независност у раду и могућност за истраживање било које теме. - Иако није профитабилно омогућава новинару да каже шта мисли и да се бави професијом онако како би сваки новинар требало да се бави


Јелена Лешевић

59

Фото: М. Радовановић


60

МАГАЗИН 9.2.2014.


У

истраживању које је имало за циљ да покаже основне узроке поразног стања краљевачке медијске сцене велики број учесника је указивао на њене бројне актере који су из без формалног високог образовања константним радом и усавршавањем напредовали и успели да на њој заузму одговарајућу позицију. Насупрот њима све је више оних који, поред тога што немају одговарајућу школу нити било какво новинарско предзнање, долазе у редакције не показујући ни минимум жеље да нешто науче. Сем почетних основа неопходних за бављење послом нису спремни да савладавају нова знања, а тако се не односе и према послу. Уредница Информативног програма „Краљевачке телевизије“ Јелена Лешевић узрок таквом стању види у положају професије која је до крајњих граница унижена и статусно и материјално. Досадашње искуство потврђује да је, осим што мора да има предзнање и високо образовање, новинар изложен честим стресним ситуацијама, пре свега због кратких рокова и емисија уживо које захтевају висок степен концентрације и познавање теме која се обрађује. Укупном стању у доброј мери су допринели политички и економски моћници којима одговара да медији буду осиромашени, јер се тако доводе у зависан положај, па постају подложни бројним притисцима. - И сами медији су донекле криви за такву ситуацију, пре свега што су новинари врло мало причали о условима у којима раде и ономе шта се све од њих очекује. Новинарски посао је изложен сталној критици и суду јавности, а новинар мора да одговара за сваку написану или изговорену реч. Док смо се трудили да радимо што боље и више времена су пролазила, економска ситуација постојала све тежа, плате остале на истом нивоу а све друго поскупело, тако да је наш положај постао све неизвеснији, а кад немате обезбеђену основну егзистенцију не можете много ни да радите на себи и усавршавате се на било који начин – каже Лешевић.

О времену просперитета професије припадници млађих генерација закључују само на основу прича о пристојним платама и редовном финансирању, о већем броју запослених и могућношћу производње више различитих програма. У време које се сматра златним периодом новинарства свако је пратио одређену област, радило се опуштеније и растерећеније са више времена да се посвети свакој емисији на радију или телевизији. Нестанком „Ибарских новости“ медијска слика се знатно променила, појавили су се приватни медији који функционишу као и свако друго приватно предузеће у коме се на основу прихода и расхода тачно зна колико може да се потроши за одређени програм. То је оно о чему просечан грађанин, кога интересује само крајњи производ, уопште и не размишља. Да би тај производ, телевизијска и радио емисија или текст у новинама, био квалитетан потребно је много рада и финансијских средстава. И поред настојања да се и са оскудним средствима направи што бољи програм Јелену Лешевић радује чињеница да телевизија на којој ради није подлегла таблоидизацији, па не емитује програме који представљају лаку и јефтину забаву, а профитабилни су. - Ми смо као локална телевизија која треба да буде нека врста градског јавног сервиса, наставили да емитујемо информативни програм, јер сматрамо да је важно да грађани буду информисани о свим догађајима о којима не могу да добију информацију на националним медијима. Настојали смо да правимо што више емисија из различитих области друштвеног живота, економије, културе, здравства, спорта, а с времена на време конкуришемо за средства и правимо репортаже о важним актуелним темама у друштву. Ових дана покрећемо нови телевизијски квиз у коме ће учествовати осмаци и ученици средњих школа. У квизу „Краљево бира знање“ такмичиће се у познавању локалне историје и географије, језика, књижевности и опште културе. Циљ наше телевизије је да буде друштвено

одговорна и допринесе повећању нивоа знања из разних области, јер сматрамо да је то запостављено у медијима, а и у систему образовања, што су потврдили бројни професори који су укључени у овај пројекат уз Друштво историчара Краљево, Народни музеј, Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ и Историјски архив – каже Лешевић. Свесни да пројекат који почиње у првој недељи фебруара не може да донесе профит у „Краљевачкој телевизији“ верују да ће бити користан, а уједно и гледанији од других који се појављују на локалним телевизијама. Приликом доделе фреквенција Републичка радио-дифузна агенција је проценила да потребе Краљева за информисањем могу да задовоље једна регионална и три локалне телевизијске станице. Уз регионалну „ТВ Краљево“ и локалне „КаТВ“ и „Мелос“ трећу локалну фреквенцију користи телевизија из Трстеника, док се програм „Микс телевизије“ емитује само у кабловском систему. Преовладава утисак да то није превише и да сви имају место у друштву под условом да се придржавају одредби уговора на сонову кога су добили дозволу за рад. Наша саговорница потврђује да „КаТВ“ програм на територији града емитује на основу онога за шта је добила фреквенцију, а преноси информације од значаја за интерес грађана. То није увек случај са другим емитерима, а ригорознија контрола би због непоштовања закона могла да доведе и до одузимање фреквенција. Тешка материјална ситуација знатно утиче и на обнављање технике која је у највећем броју случајева застарела. Власници нису у ситуацији да прате технолшке трендове, па није редак случај да доће до прекида у емитовању због немогућности да се пошаље довољно квалитетан сигнал са места догађаја. Ово се посебно односи на директне телевизијске преносе седница Скупштине града, а основ за одлуку да се тај задатак повери трима телевизијама лежи у опасности да само једна то не би увек могла са сигурношћу да уради.

61


62

МАГАЗИН 9.2.2014.


Расподела средстава намењених информисању од јавног значаја у прошлој години је била тема бројних скупова, али и неформалних разговора међу свима који очекују део новца из градског буџета. Код оних који сматрају да су потцењени у расподели влада уверење да би строгим поштовањем закона могли да дођу до више средстава. - Волела бих да добијемо транспарентну поделу тих средстава на основу јасно дефинисаних и правичних критеријума и да коначно неко почне да контролише медије и види шта је ко са средствима из буџета урадио, а шта није. Тога до сада ниеј било, а новац се делио паушално без икаквих критеријума по вољи градоначелника. Сматрам да „Телевизија Краљево“, која је прошле године добила много више новца него ранијих, као регионална не треба да се финансира само из буџета града Краљева, већ да конкурише и код осталих на територији где се виде. Тако би се растеретио локални буџет, а више помогли они који се баве информисањем са ових простора – каже Лешевић. Иако није заживело током прошле године најављивано пројектно финансирање преовладава уверење да од те идеје не треба одустати, али само уколико се дефинишу јасни критеријуми и формира независна комисија коју неће да чине људи из политичких партија, већ стручњаци из ове области који могу да процене ко ће најбоље моћи да реализује одређену врсту понуђеног програма који је потребан граду. Сазнање да су средства добијале и радио станице које уопште не емитију информативни програм само доказује да се мало водило рачуна о информацијама од јавног значаја. У време кад је најважније имати праву информацију у право време она постаје најскупља роба, а људи оптерећени послом имају све мање времена за читање, па се информишу уз помоћ телевизије и

других видова које омогућава технолошки напредак. У таквој ситуацији посебно важну улогу имају новине као медиј који теми може да посвети више простора, а читаоцу остави више времена да пажљиво прочита и анализира тему. У том смислу и Краљево треба да има бар недељни лист који би се на озбиљан начин бавио проблемима свакодневице, а не био сам место на коме се преписује оно што је већ било на телевизији. - Имамо све мање истраживачког новинарства, а новинари све више постају само држачи микрофона који слепо преносе оно што каже неко на конференцији за штампу, без неког дубљег истраживања теме. Ми покушавамо да се бавимо и истраживачким новинарством уз поштовање елементарних критеријума професије који подразмевају објављивање информација из најмање два независна извора. Нажалост, дешава се да новинари објаве информацију само из једног, а ако се испостави да није тачна, обману јавност, а то урушава статус и квалитет професије – каже Јелена Лешевић запослена на телевизији која никада није изричито форсирала ни једну политичку опцију. Колико је пет година рада у медијима било исправно потврђује чињеница да никада није било притиска главног и одговорног уредника, али ни политичара да се нешто објави или не објави. Неоспорна је чињеница да је у Србији све мање независних медија. Због све већег осиромашења многи од њих су принуђени да се приклоне одређеној политичкој опцији, или моћном привреднику, како би обезбедили средства за опстанак, па неизбежно подлежу цензури која их све више удаљује од информисања грађана пласирањем истините, објективне, правовремене и потпуне информације. У таквој ситуацији се као вид слободног новинарства све више намеће интернет који пружа већу

независност у раду и могућност за истраживање било које теме. Иако није профитабилно омогућава новинару да каже шта мисли и да се бави професијом онако како би сваки новинар требало да се бави. И ма колико да је стање тешко решења има. - За почетак би требало да град посвети много више значаја јавном информисању, али ми се чини да таква жеља не постоји. Волела бих да добијемо квалитетније информисање, јер је то потребно свима, а показало се да сума која се за то одваја није довољна, јер су трошкови изузетно велики. Осим веће суме новца потребна је правичнија расподела средстава за информисање према учинку уз константно праћење рада и затев да се полажу рачуни за оно што је урађено – каже Лешевић. И ма колико да је стање поразно не разликује се од оног у другим областима, па се младима пре него изаберу професију којом ће се бавити препоручује да добро упознају себе, схвате шта је то што највише воле и могу да раде захваљујући потенцијалу и таленту - Уколико схвате да је то новинарство, без обзира што је овако лоша ситуација, саветовала бих им да се баве тиме. Сматрам да је најбитније да човек ради оно што воли, и за шта има талента и потенцијала, јер ће тако бити најпродуктивнији у послу, а самим тим дати и допринос друштву у коме живи. Развијено друштво не може да постоји уколико немамо квалитетне и развијене медије и објективно информисање грађана – каже Јелена Лешевић, непоправљиви оптимиста који верује да би мало више реда у информисање могли да уведу квалитетни закони чије се усвајање очекује већ довољно дуго. Више од тражења рупа у њему пажњу треба усмерити на поштовање правила, а на то обавезује и пут Србије ка Европи. Т. Радовановић

63


9.2.2014.

МАГАЗИН

64

Прота Радосав Симић


Прота Радосав Симић

СРПСКИ ДУХОВНИК, НЕИМАР И ДОБРОТВОР - Прота Радосав Симић је основао школу у Сирчи и био њен први учитељ. – После школе основао је земљорадничку задругу у овом месту као најнапреднију у Срезу жичком. – Хором „Свети Илија“ који је основао прота Радосав Симић руководио је хоровођа Миливоје Црвчанин, касније познати музиколог и диригент бројних црквених хорова. - Дужност светосавског свештеника увек је била, и заувек остала, да води народ ка бесмртном и вечном, а народну душу и идеале прилагођава духу светосавске вечности и бесмртности без повијања по ветру у саблажњивим моментима

65


66

МАГАЗИН 9.2.2014.


ћај који је предивно описан у псалмима, он можда и не треба да буде свештеник. Богослужење служења олтару и ближњему и јесте оно чиме почиње и чиме се завршава свештенство, а тиме је почео и усавршио свештеничку службу прота Радосав Симић који је имао истанчани осећај да се са својим народом радује и тугује. Осећао је душу народа и целога себе ставио у службу богу и роду своме. Необична је наша историја и изузетна по идеалу и његовим остварењима у народном животу. О том говори Свети Сава који је пронашао и дао нашем народу све ради чега

треба да живи и постоји, све вечне вредности и бесмртности светиње – каже владика Јован. Свештеници су увек били носиоци и чувари вечних народних вредности, свега светог и праведног, божанског и јеванђељског. И кад су на светосавском путу многи малаксавали увек се у народу нашао по неки који је орловски кликтао кроз све поноре и тмине да нема лепше вере од хришћанске. Дужност светосавског свештеника увек је била, и заувек остала, да води народ ка бесмртном и вечном, а народну душу и идеале прилагођава духу светосавске вечно-

Фото: М. Радовановић

И

зложбом о српском духовнику, неимару и добротвору проти Радосаву Симићу у краљевачком Народном музеју представљен је скоро седамдесетогодишњи рад на образовању васпитању и свеколиком просвећивању најчешће сеоске омладине. Аутори изложбе, коју је у четвртак отворио епископ шумадијски и администратор Епархије жичке Јован, су директорка Библиотеке „Љубиша Р Ђенић“ из Чајетине Снежана Ђенић и Боса Росић. Како о проти више од свега говоре фотографије из његове богате заоставштине владика Јован је покушао да кроз лик Радосава Симића, чувара вере у бога који је много учинио на подизању свести, наде и морала, ослика улогу свештеника у народу. Прота Симић је доказао да добра дела никад не умиру и не пропадају, и да су подстрек за свакога, а да ни најмања кап добра неће остати ненаграђена. - Дела су та која нас оправдају и светле не само нама него и онима који долазе после нас, а та дела су наше памћење и сећање на наше претке. Добра дела проте Радосава светле и поручују да ћемо се само њима или оправдати или осудити. Он је добро знао, и на делу доказао, речи апостола Павла који каже – добро чините да вам се не досади – истакао је владика Јован. Прота је као човек и свештеник са љубављу прихватио позив и са пуном одговорношћу га извршавао знајући да свештенство није занат, него мучеништво које доноси радост. Знао је да свештеник не може да постане било који човек, већ само онај са посебним осећајем који се огледа у љубави према свему што је повезано са црквом. Показао је да свештеник није само проповедник, и човек коме се људи исповедају, него лице које стоји пред богом у молитви за све људе, и који приноси молитву за своје грехе и људско незнање. - Уколико нема љубав према олтару, људима и молитви, и нема осе-

67


9.2.2014.

МАГАЗИН

68

сти и бесмртности без повијања по ветру у саблажњивим моментима. Тако је непоколебљиво стајао и чувао светосавке идеале и светиње прота Радосав Симић доказавши да се оне чувају само светошћу. Оно што је поштено чува се поштењем, честито честитошћу, праведно праведношћу, а носиоци и чувари светог, чистог, бесмртног и вечног су апостоли и њихови наследници, свештеници као што је био прота Радосав. - Све то диже светосавског свешетника изнад свих долинских магли, понорских тмина и сунчане сфере јеванђељских врлина, а са тих врлина види се оно што је велико и вечно, и свето, и божанско у народној души. Зато свештеник као прота Радосав у сваком човеку увек тражи, негује и по-

диже оно што је свето, бесмртно и вечно. Стога су за њега подједнако важни, мили и драги сви људи ма ком соју, позиву и партији припадали – рекао је отварајући изложбу епископ шумадијски и администратор Епархије жиче Јован. Прота Радосав је чезнуо за својим народом и увек себе питао да ли одговара позиву и призиву некога кога је бог позвао, а црква поставила. У несрећним временима је морао да се са војском повуче преко Албаније и напусти народ, али је и у време боравка у Француској, и другим срединама, успевао да гради богомоље и подиже дух народа уверавајући га да зло једног дана мора бити побеђено. Т. Радовановић


Сирчански прота Радосав Након што се по жељи стрица Крсте 1906. године оженио Драгославом, кћерком Милице и Станоја Павловића трговца из Врбе, Радосав Симић је већ следеће године као двадесетпетогодишњак стекао право на рукоположење у свештенички чин. На Светог апостола Тому, 6. октобра 1906. године, епископ жички Сава Дечанац рукоположио га је у чачанској цркви за ђакона, а месец дана касније у чин свештеника са првом службом у Сирчанској парохији. У исто време, школске 1907/1908. године, обављао је и дужност вероучитеља у чачанској гимназији. Према записима проте Радосава Симића Сирчанску парохију, која је бројала више од 400 домова, у то време је чинило пет села, Сирча, Опланићи, Поповићи, Трговиште и Шумарице. Ранији свештеник је седео у Краљеву, а мештани морали да прелазе Мораву и одлазе у град због верских обреда. Зато су се изузетно

обрадовали кад су чули да ће прота становати у парохији крај цркве, па су му уступили општинску судницу за стан. Сирча није имала школу, а ђаци су ишли чак у Краљево на школовање прелазећи чамцем Мораву и излажући се опасности нарочито кад река надође. Био је то повод да прота Симић почне да агитује за градњу школске зграде. Тако је са председником општине, општинским одборницима и виђенијим грађанима издејствовао да 1909. године започне зидање школе са једном учионицом, канцеларијом и ходником. Школа је завршена до половине лета наредне године, а како није било учитеља овог посла се прихватио сам прота Радисав који је врло брзо основао и земљорадничку задругу која ће постати највећа у Срезу жичком, а у којој је обављао дужност председника, секретара и благајника. Прота Радосав Симић је у Сирчи образовао певачко друштво „Свети

Илија“ чији је хоровођа био богослов Миливоје Црчанин, касније истакнути музиколог и диригент бројних црквених хорова. Хор је током 1911. године приредио неколико запажених концерата у Краљеву, Врњачкој и Матарушкој Бањи и Чачку. До његовог доласка црква у Сирчи је спадала у најсиромашније цркве Среза жичког, па није могла чак ни црквени прирез да плаћа, нити да прима црквени лист. После четири године службовања прота је, поред свих поправки и радова, оставио и 300 динара готовине што је за то време била велика сума новца. Сирчани нису заборавили свог проту, па су му на свечаности освећења споменика палим херојима општине сирчанске у ратовима за ослобођење и уједињење, на Петровдан 1922. године, предали Диплому о избору за почасног грађанина Општине сирчанске. Т.Р.

69


Почело евидентирање за упис у основну школу

МАГАЗИН

9.2.2014.

СТАСАЛА НОВА ГЕН

70


НЕРАЦИЈА ПРВАКА

- Почело евидентирање деце рођене у периоду од 1. марта 2007. до 1. марта 2008. године која су стасала за упис у први разред школске 2014/2015. године . Евидентирање у Одељењу за друштвене делатности до 28. фебруара ове године

71


МАГАЗИН

9.2.2014.

У

72

пис детета у школу је обавеза сваког родитеља, или старатеља, коју треба да испуни најкасније до 31. маја календарске године у којој ће, до почетка школске године, његово дете имати најмање шест и по, а највише седам и по година. Надлежно одељење локалне самоуправе води евиденцију о деци са боравиштем на својој територији, а једном годишње обавештава родитеље и школе о деци која су стасала за школовање. Уколико деца стасала за школу нису уписана школа о томе обавештава родитеље и општину најкасније 15 дана од истека уписног рока. Кад надлежни орган локалне самоуправе прими такво обавештење дужан је да поднесе прекршајну пријаву против родитеља.

не иде у предшколску установу родитељи су у обавези да га упишу у неку школу или вртић који организује припрему. Родитељ може да упише дете у било коју школу или вртић, без обзира на то где станује, а свака школа и државни вртић морају да га приме, и то бесплатно. У случају да дете због болести није у могућности да похађа програм у предшколској установи, припремни програм може да се организује у породици у краћем трајању, а најмање 240 сати у току радне године. Дете које из неких других разлога, попут неприступачности терена или немогућности организовања превоза, не може да иде у вртић, може да похађа програм у оквиру породице или у другом одговарајућем простору.

Припрема за полазак у школу

Избор школе

У години пре уписа у основну школу дете мора да заврши припремни предшколски програм који траје најмање девет месеци, пет дана у недељи по четири сата дневно. Припрема за школу одвија се у предшколској установи, или у основној школи, а с дететом у оба случаја ради васпитач, а не учитељ. Ако будући првак иде у вртић аутоматски ће бити укључен у припремни програм, а ако

Родитељ може да изабере основну школу у којој ће његово дете похађати наставу, а школа је обавезна да упише свако дете које има пребивалиште на њеном подручју. Друга деца ће бити примљена ако постоје просторне или кадровске могућности за то. Родитељи треба да поднесу захтев школи за коју су се одлучили најкасније до 1. фебруара календарске године у којој уписују дете.

Документација за упис Приликом пријаве детета родитељ подноси извод из матичне књиге рођених, уверење о завршеном предшколском припремном програму, потврду о обављеном лекарском прегледу и извршеној вакцинацији и уверење о пребивалишту детета. Деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације.

Испитивање детета Испитивање детета старог између шест и седам и по година, које је уписано у школу, врше школски психолог и педагог применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, или овлашћене стручне организације. Испитивање деце са моторичким и чулним сметњама врши се уз примену облика испитивања на који може оптимално да одговори. У поступку испитивања школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана, или додатном подршком у образовању. Ако додатна подршка захтева финансијска средства, покреће се поступак кроз процедуру упућивања


писменог захтева изабраном лекару детета надлежног дома здравља ради процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке које утврђује интерресорна комисија. Основна школа остварује школски програм, а може да остварује и индивидуални образовни план за ученике и одрасле са сметњама у развоју, индивидуалан програм српског језика, односно језика националне мањине за ученике који не познају језик на коме се изводи настава, школски програм за музичко и балетско образовање, школски програм за образовање одраслих, васпитни програм за ученике у школи са домом и друге програме, у складу са посебним законом.

Ранији упис Дете старо шест до шест и по година може да се упише у први разред након провере спремности за полазак у школу коју врши психолог применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације. У поступку провере спремности на основу мишљења психолога школа може да препоручи упис детета у први разред или одлагање поласка детета у школу за годину дана, уз похађање обавезног припремног

предшколског програма. Родитељ, односно старатељ детета, коме је препоручено одлагање поласка детета у школу за годину дана, може да поднесе захтев комисији школе за поновно утврђивање спремности за упис у школу.

Каснији упис детета у први разред Ако дете старије од седам и по го-

Евидентирање првака Из Одељења за друштвене делатности позивају родитеље деце рођене у периоду од 1. марта 2007. до 1. марта 2008. године која су стасала за упис у први разред школске 2014/2015. године да их пријаве у канцеларију број 308А на трећем спрату зграде Градске управе ради евидентирања за упус у први разред. Евидентирање је почело од 3. а траје до 28.2. ове године, а за евиденцију је потребно доставити на увид личну карту родитеља, а расељена лица са Косова и Метохије треба да покажу картон о месту боравишта.

дина због болести или других разлога није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.

Упис деце са сметњама у развоју У школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу мишљења интерресорне комисије за процену, а на основу процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику, уз сагласност родитеља.

Евиденција уписа и казнене одредбе Јединица локалне самоуправе која води евиденцију дужна је да обавести школу и родитеље, односно старатеље, о деци која су стасала за упис и која су уписана у школу. За родитеље или старатеље који намерно, или без оправданог разлога, не упишу децу у основну школу, или ако она без оправданих разлога не похађају наставу, закон је прописао новчану казну од 5.000 до 25.000 динара. Т. Радовановић

73


74

МАГАЗИН 9.2.2014.


75

Фото: М. Радовановић


Проглашени победници конкурса

МАГАЗИН

9.2.2014.

НАЈБОЉА БОГОЈАВЉЕ

76


ЕЊСКА ФОТОГРАФИЈА - Победник овогодишњег такмичења за избор најбоље Богојављењске фотографије Марија Катић из Ратине. – Друго и треће место освојили Краљевчанин Бобан Јефтић и Милан Митровић из Врњачке Бање. – Најмлађи учесник десетогодишњи Никола Благојевић

Т

радиционално Богојављењско пливање за часни крст које се у Краљеву одржава сваке године у организацији Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ прилика је да бројни посетиоци, којих је на обали Ибра из године у годину све више, са фотоапратима у рукама направе што бољу фотографију са овог несвакидашњег надметања. Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ је и ове године позвала све оне који сматрају да су на јединствен начин забележили тре-

нутак са јединственог догађаја да учествују на конкурсу за избор најбоље Богојављењске фотографије. Стручни жири, који су чинили професионални фотографи Александар Милутиновић, Зоран Крстић и Ненад Јеротијевић, са пажњом је прегледао сваку од бројних фотографија пристиглих на конкурс и донео једногласну одлуку да за најбољи прогласи рад Марије Катић из Ратине којој је припала позлаћена плакета, икона, ДВД, књига и уздарје. Друго и

треће место освојили су Краљевчанин Бобан Јефтић и Милан Митровић из Врњачке Бање, а специјална награда као успомена на овај велики српски празник, икона свих српских светитеља дар Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“, припала је најмлађем такмичару десетогодишњем Николи Благојевићу. Награде најбољима је и ове године уручио председник Свебор дружине „Свети кнез Лазар“ Иван Лазић. Т.Р.

77


Нова авантура у Биоскопу „Кварт“

МАГАЗИН

9.2.2014.

ЛЕГО 3Д

78


Л

ЕГО 3Д је први дугометражни ЛЕГО авантуристички филм кога су по сценарију Дена и Кевина Хејгмена режирали Фил Лорд и Кристофер Милер. Главни лик ове компјутерски анимиране приче је Емет, обична, послушна, савршено просечна Лего мини-фигурица за коју случајно помисле да је Специјални, најизузетније биће од кључне важности за спас света. У друштву странаца Емет креће на епски задатак заустављања злог тирана за шта је потпуно и урнебесно неприпремљен. Гласове лего јунацима позајмили су Крис Прат, Вил Фарел, Елизабет Бенкс, Вил Арнет, Ник Офермен, Елисон Бри и Чарли Деј са Лајамом Нисамом и Морганом Фрименом.

За филм је коришћено 3,863.484 Лего коцкица, од којих су неке коришћене за различите сцене, сетове, ликове и реквизите, па је тако укупан број коцкица 15,080.330 колико би их било потребно кад би неко желео својеручно да сагради оно што видимо у филму у коме се појављује и 183 мини-фигурице. Рад на филму Лего 3Д одраз је забавног и сулудог духа филма и песме која је његова главна тема и каже „Све је кул кад си део тима“. По цени од 300 динара Краљевчанима је пружена могућност да у Мултимедијалном центру „Кварт“ филм погледају од 6. фебруара у пројекцији од 16,00 сати.

79


МАГАЗИН

9.2.2014.

Из Полицијске управе Краљево

80

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ П

Н

акон нагле експанзије криминала извршиоци бројних кривичних дела су се мало примирили и активност свели у просечне вредности које се крећу око 30 кривичних дела недељно. Тако је од Светог Саве до 2. дана фебруара евидентирано просечних 31 кривично дело за које се претпоставља да их је извршило исто толико починилаца. Успехом у њиховом откривању инспектори не би могли превише да се хвале, јер је позната приближно тек четвртина оних који су се упустили у вршење радњи које закон карактерише као кривична дела. Поред седам познатих инспектори криминалистичке поли-

ције трагају за 24 преостала. Ако је веровати седмичном статистичком прегледу безбедности на подручју града Краљева ситуација у области јавног реда и мира је за нијансу нестабилније о чему сведочи десет евидентираних прекршаја, што је за четвртину више него седам дана раније. Може само да радује податак о све мањем броју туча који се у овом периоду зауставио на три док седам других прекршаја спадају у групу која се у полицијској терминологији третира као остали. Број саобраћајних незгода је за трећину мањи а у девет, колико су евидентирали припадници саобраћајне

полиције, три су као исход имале повређена лица док су шест завршене само са материјалном штетом. Сва три лица су задобила само лакше телесне повреде, док је материјална штета процењена на 110 хиљада динара. У области безбедности саобраћаја забележено је и 149 прекршаја, за петину више од претходног статистичког периода, што сведочи о непрописном понашању учесника у саобраћају. У два пожара која су гасили припадници Ватрогасно-спасилачке јединице причињена је материјална штета од 100 хиљада динара. Чињеница да статистичари Полицијске управе саоппштавају само не-


ПОДАЦИ У ЈАНУАРУ дељне резултате била је повод да простим збрајањем по одређеним категоријама дођемо до података на основу којих би се могло судити о безбедносној ситуацију у првом месецу ове године, али и резултатима припадника полиције у откривању починилаца најтежих дела. У периоду од 30. децембра до 2. фебруара на подручју о чијој се безбедности брину припадници Полицијске управе Краљево евидентирана су 173 кривична дела од којих пет из области привредног и 168 области општег криминала. Много значајније од укупног броја кривичних дела је податак да су припадници полиције успели

да открију тек четвртину починилаца. Поред 34 позната велико је питање колико ће њих од преосталих 139 бити откривено. У области јавног реда и мира евидентирано је 58 прекршаја од којих 24 представљају туче. Иако у подацима Полицијске управе нема података о последицама има наговештаја да би оне могле да буду забрињавајуће што је био и повод за апел првенствено родитељима да поведу више рачуна о понашању деце. Апел упућен родитељима упућује на закључак да је у туче укључен и знатан број малолетника. Током јануара евидентиране су 42 саобраћајне незгоде, једна са погину-

лим лицем, осамнаест са повређеним особама и 23 само са материјалном штетом. Три особе су задобиле тешке телесне повреде, док су оне код 16 осталих окарактерисане као лакше. Материјална штета је достигла милион и 860 хиљада динара, а у посматраном периоду је евидентирано чак 777 поступака учесника у саобраћају који се карактеришу као прекршаји. Током месеца припадници Ватрогасно спасилачке јединице су учествовали у гашењу осам пожара у којима је причињена материјална штета од 365 хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

81


МАГАЗИН

9.2.2014.

ТРИ ЗАПЛЕНЕ ДРОГЕ

82

Настављајући активности на сузбијању трговине наркотицима припадници Полицијске управе Краљево су протеклог викенда, у три заплене на подручју Краљева и Врњачке Бање, одузели 9 пакетића марихуане, а против четири лица у чијем су поседу пронађене поднето исто толико кривичних пријава. Кривичне пријаве су поднете против С.В. (1995) и М.С. (1995) из Краљева и М.Ђ. (1992) из Врњачке Бање, због сумње да су извршили кривична дела која закон дефинише као неовлашћено држање опојних дрога. Против В.Д. (1995) из Краљева је поднета пријава због сумње да је извршио неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. У Улици хероја Маричића су припадници краљевачке криминалистичке полиције код С.В. пронашли седам пакетића, а у Сињској улици код М.С. пакетић марихуане за које се сумња да му је продао В.Д. Припадници Полицијске испоставе

Врњачка Бања су на раскрсници Гочке и Улице Олге Јовичић, приликом контроле путничког моторног возила „фолксваген пасат“ бањске регистрације, код возача М.Ђ. пронашли пакетић биљне материје за коју се такође сумња да је марихуана. По налогу Вишег и Основног јавног тужиоца у Краљеву полицијски службеници су саслушали осумњичене за ова кривична дела, а након тога их пустили.

ТЕШКА КРАЂА Припадници Полицијске станице Врњачка Бања расветлили су тешку крађу на штету бугарског држављанина Л.Р. (1969) извршену у ноћи између 17. и 18. јануара и ухапсили македонског држављанина Г.Г.П. (1976) због сумње да је извршио кривично дело тешка крађа. Г.Г.П. је из изнајмљене собе у породичној кући у Врњачкој Бањи, где су заједно боравили, од оштећеног отуђио техничку робу, домаћи и страни новац у укупној вредности од око

115.000 динара.

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ Да насиље у породици може да добије неочекиване размере потврдио је двадесетдвогодишњи Краљевчанин С.Т. који је у четвртак у породичној кући, након вербалног сукоба, физички напао мајку и нанео јој повреде. Полицијски службеници, који су интервенисали по позиву,код осумњиченог за вршење кривичног дела које се карактерише као насиље у породици, пронашли су метални боксер који се расклапа у нож, а због поседовања против њега поднели прекршајну пријаву у складу са Законом о оружју и муницији. Због чињенице да је приликом интервенције покушао бекство и пружао отпор поднета је кривична пријава за ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавању јавног реда. На основу наредбе заменика Основног јавног тужиоца осумњичени је подвргнут тестирању у Здравственом центру „Студеница“ где је установљено


да је позитиван на присуство психоактивних супстанци у организму. Након четрдсетосмочасовног задржавања С.Т. је приведен надлежном тужиоцу.

РАЊЕН У ПУЦЊАВИ У Улици 8. марта краљевачког насеља Рибница у среду око 22 часа зачули су се пуцњи из ватреног оружја, а мецима је погођен четрдесетогодишњи П.Н. док је управљао својим аутомобилом. Рањеник је хитно пребачен у Здравствени центар „Студеница“ где је подвргнут хируршкој интервенцији и налази се ван животне опасности. Припадници полиције су, по сазнању за догађај, обезбедили и блокирали шири простор око места на коме се догодио инцидент како би виши јавни тужилац, у присуству припадника криминалистичке полиције, започео увиђај који је завршен тек наредног дана. У саопштењу Полицијске управе Краљево наводи се да њени службеници врше интезивне провере и предузимају неопходне

мере и радње како би пронашли за сада непознатог извршиоца и расветлили све околности под којима је извршено ово кривично дело.

УХАПШЕНИ ШВЕРЦЕРИ ЦИГАРЕТА Акцизна роба је одувек била предмет посебног интересовања оних који су покушавали да на основу разлике у цену остваре знатну зараду на тржишту. Припадници краљевачке криминалистичке полиције су у суботу пресекли још један ланац трговине акцизном робом чија се вредност процењује на око 40.000 евра. Приликом контроле возила на Ибарској магистали у Магличу полицијски службеници су пронашли 4.798 боксева цигарета марке „марбле“ без неопходне документације. У комби возилу марке „мерцедес“ рашчанске регистрације, којим је управљао тридесетдвогодишњи Краљевчанин С.З. пронашли су 3.298, а у аутомобили марке „цитроен“ београдске регистрације, којим је управљао двадесетседмогодишњи Н.Б. из Новог

Пазара још 1.500 боксева цигарета. Обојица су због сумње да су се бавили недозвољеном трговином задржани до 48 сати након чега ће у законском року бити приведени Основном јавном тужиоцу.

РАД СА НАЈМЛАЂИМА Настављајући реализацију заједничког пројекта Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете Републике Србије „Безбедно детињство - развој безбедносне културе младих“, припадници Полицијске управе Краљево, ће у току следеће седмице одржати предавања на тему „Безбедност деце у саобраћају“за ученике петих разреда у основним школама „Милунка Савић“ у Витановцу, „Олга Милутиновић“ у Годачици и „Петар Николић“ у Самаилима, а на тему „Упознајмо полицију“ и „Спречимо вршњачко насиље“ у школи „Димитрије Туцовић“ у Краљеву. Из Полицијске управе Краљево поручују да предавањима могу да присуствују и родитељи.

83


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

MagazIN 96  

Kraljevacki MagazIN

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you