Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 558 * 31. jул 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

Признања чекају кандидате Владају најгори од најгорих Венци уз звиждуке Значајна улога невладиних организација Дуга традиција квалитетне ракије Нема разлога за бригу Сива економија стагнира Неопходан опрез На удару мушкарци Златне хармонике Краљева На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Оправдана очекивања Времеплов

6 10 12 18 24 30 32 34 36 40 46 56 58 60 62

Фото: М. Радовановић

У овом броју:

3

4

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

5

6

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

У сусрет Дану Краљева Краљевдану

priznawa ~ekaju kandidate Комисија за награде и признања Градске управе упутила јавни позив грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима, да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за ову годину.

- На листи осам појединачних признања звање заслужног грађанина, предузећа и установе, спортске организације, образовне установе, удружења грађана, Октобарска награда града Краљева и специјална награда за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића.

- Последњи рок за предају писаних образложених предлога 1. септембар. - Уручење признања и награде на Дан града Краљева Краљевдан - 7. октобра

7

вечана седница Скупштине града поводом Дана Краљева Краљевдана прилика је да се уруче значајна признања појединцима и органзацијама који су у периоду између два празника постигли значајне резултате у областима којима се баве. Списак награда је последњих година проширен, па предложени кандидати и ове могу очекивати једно од осам признања. Поред звања почасног грађанина они који су остварили резултате значајније од других могу очекивати доделу диплома заслужног грађанина, предузећа и установе, спортске организације, образовне установе, удружења грађана, Октобарску награду града Краљева и специјалну награду за подстицај хуманости која носи име Милована Главчића. Нешто више од месец дана пре доношења одлуке о награђенима Комисија за награде и признања Скупштине града упутила је позив грађанима, пред-

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

С

8

узећима, установама, организацијама, месним заједницама, друштвима, стручним и другим удружењима, да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за ову годину. Предлагачима је остављено довољно времена да дефинишу образложене предлоге и у писаној форми их доставе најкасније до 1. септембра, а пружена им је могућност да, пре истека рока, додатне информације добију у Одељењу за скупштинске послове Градске управе. Звање почасног грађанина града Краљева додељује се као највиша лична почаст и израз посебног поштовања онима који уживају велики углед у земљи и свету, а додељује се за учињена хумана дела, дугогодишњи рад и остварења у области научно - истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну

вредност за град. Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града, као и страним држављанима уколико је њихов допринос од изузетног значаја за Краљево. Прилика да понесу звање заслужних пружа се предузећима и установама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева као и страним предузећима и установама, ако се процени да њихов допринос за град има изузетан значај. Право на Диплому заслужне спортске организације имају оне које су дугогодишњим радом и изузетним успесима у спорту и физичкој култури допринели развоју и афирмацији Кра-

љева, а признање се може доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за локалну средину. Заслужном образовном установом сматра се она која докаже да је дугогодишњим радом остварила изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града. Диплома се може доделити и образовним установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним образовним установама за допринос од изузетног значаја. Диплома заслужног удружења грађана града Краљева додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси раз-

воју и афирмацији града Краљева. Поред локалних може се доделити и удружењима чије седиште није на територији Краљева, као и страним удружењима грађана, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Највише признање је Октобарска награда града Краљева додељује се појединцима или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота. Услов је да је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или на други начин у периоду од 1. августа прошле до 31. јула ове године, може се доделити и за целокупно стваралаштво, а додељује се лицу које је држављанин Републике Србије. Као новоустановљено признање Специјална награда за подстицај хума-

ности „Миломир Главчић“ додељује се грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота за период од 1. августа претходне до 31. јула ове године. Специјална награда се може доделити и грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама чије пребивалиште, односно седиште, није на територији Краљева, као и страним држављанима, предузећима, установама, удружењима или организацијама, уколико је њихов допринос значајан за град Краљево. У комисији потврђују да ће у разматрање бити узети само благовремено поднети предлози, а признања и награде биће уручени на Дан града Краљева, Краљевдан - 7. октобра. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

Иницијативни одбор Покрета Србија центар

10

ВЛАДАЈУ НАЈГОР - Иницијативни одбор Покрета Србија центар формиран са задатком да створи услове за одржавање оснивачке скупштине и избор руководства које би у наредном периоду реализовало програмске циљеве. - Актуелни режим неспособан да се избори и носи са проблемима на спољнополитичком плану. -Први корак за смену режима подразумева формирање што ширег опозиционог фронта и сарадња странака макар на техничком нивоу. - Ситуација у локалној средини пресликана са републичког нивоа. - Заустављање одлива младих услов за стварање амбијента у коме ће се лепо живети верење да три месеца након ванредних парламентарних избора у априлу Србија није имала ни скупштину ни владу, а нека кадровска решења у новој градској власти као да су повод за расписивање нових избора за Скупштину града Београда, било је довољно за одлуку о формирању покрета под називом Србија центар. Раз-

У

лог више нађен је у податку да су гласачи опозиције разочарани и резигнирани изборним резултатима, и неслогом која је ескалирала у редовима опозиције, а једино што их инспирише да не клону духом је огољена бахатост и некомпетентност власти. Покрет основан 5. јула ове године лоциран је у центру политичког спектра

уз залагање за улазак Србије у Европску унију кроз процес који треба да омогући синхронизацију са амбијентом коме припада и географски и вредносно. Пут ка том циљу води преко уређења државе са жељом да се ухвати технолошки корак са развијеним земљама уз услов да се са власти уклоне политичке снаге које послед-

РИ ОД НАЈГОРИХ њих неколико година креирају унутрашњу и спољашњу политику земље. Само неколико дана касније, већ 14. јула, у Краљеву је формиран Иницијативни одбор са задатком да створи услове за одржавање оснивачке скупштине и избор руководства које би у наредном периоду реализовало програмске циљеве покрета. На изради програма ангажовани су еминентни стручњаци из различитих области којима није потребна политика да би успели у животу. То каже први међу једнакима у краљевачком одбору Владимир Савић уз нагласак да покрет представља организацију која ће стварати амбијент и услове да се реализују они пројекти, начела и принципи на којима је заснован.

- Покрет је замишљен тако да буде у служби остваривања струке, самим тим у служби свих грађана Републике Србије. У том смислу желимо да уредимо државу и друштво тако да буде

стабилно, да нам се не дешавају ствари које су се десиле у прошлости у смислу да се откотрљамо уназад, већ да направимо друштво које ће имати дугорочно стабилан пут, а предуслов за остваривање наших циљева су јаке, стабилне и независне институције. После априлских избора видели смо како то изгледа, институције не постоје а три месеца немамо коначне резултате, немамо ни владу ни скупштину. То представља силовање државе и система зарад куповине времена, због тога што је актуелни режим неспособан да се избори и носи са проблемима на спољнополитичком плану. Први корак ка променама је смена режима, а то подрзумева да се формира што шири опозициони фронт где ћемо, макар на техничком нивоу, остварити сарадњу, каже Савић. Прво обраћање јавности је прилика за позив Краљевчанима, пре свега професионално оствареним, да се прикључе покрету и помогну у креира-

њу плана за наставак рада након смене режима, како се не би поновила ситуација с почетка века кад се том процесу приступило недовољно припремљено. Разлог се огледа у уверењу да је тренутна ситуација у локалној средини пресликана са републичког нивоа, што појачава потребу за окупљањем спремних да заустављањем одлива младих раде на стварању амбијента у коме ће се лепо живети.

- Дефинитивно Србијом владају најгори, а у Краљеву најгори од најгорих. У том смислу ми смо некако осуђени на пропаст, уколико се не десе промене актуелног режима, каже Савић уз позив суграђанима да дођу у просторије покрета у Југ Богдановој улици сваког дана у периоду између девет и поднева, а суботом од осамнаест до двадесет сати, и предлозима дају допринос креирању политике за повратак на прави пут. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11

12

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

Заборављени споменици историје

ВЕНЦИ УЗ ЗВИЖДУКЕ

- Споменички комплекс на Ружића брду у Дракчићима оцењен као адекватна локација за активности краљевачких извиђача и различите програме са културним предзнаком, вечери поезије и смотре књижевног стваралаштва. - Локација није обрађена у катастарском делу због спорне парцеле која припада општини.

- Комплексу неопходна заштита како не би био предмет сеоских расправа. - Сваког 7. октобра венац на споменик полажу само чланови Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула. - Овај датум се поклопио са временом кад се обележава Дан Краљева, па догађаји с почетка октобра 1941. године полако, али сигурно, падају у заборав

13

рилика да се сачува сећање на значајне догађаје из историје су различита спомен обележја подизана у складу са значајем и финансијским могућностима локалне средине. Такав је и споменик првом партизанском топу на Ружића брду у Дракчићима који је у последње време постао својеврсни камен раздора између две групације мештана. И док су у различитим периодима разлози за такав однос према споменицима по правилу вукли корене из идеологије у овом случају су другачије природе. Споменик је на овом месту постављен пре много година у знак сећања на отпор патриотских снага које су почетком јесени 1941. године покушавале да пробију немачку блокаду Краљева. Податак да су деценијама уназад таквима представљане само једне пред крај века је добијао друге обрисе на које мало више светла баца председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ др Милан Матијевић.

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

П

14

Почетком октобра Немци су јаким снагама чували Краљево као место које је важило за значајно железничко чвориште на путу ка југу земље и даље према Грчкој. У то време Чачак је био под контролом патриотских снага које су настојале да прошире слободну територију и правиле детаљне планове за напад и ослобођење Краљева. Задатак да поведу јединице у пробој блокаде поверен је официрима Југословенске војске у отаџбини, команда напада на град мајору Радославу Ђурићу а функција начелника штаба капетану Јовану Дероку. Др Матијевић подсећа да су са првим данима окупације у околини Краљева формиране оружане групе одлучне да се супроставе немачкој војној сили, у Чибуковцу и делимично Јарчујку партизанске чете а са друге стране Мораве четнички одреди. Заједнички задатак им је био пружање што јачег отпора окупатору, а о сарадњи у том периоду сведочи податак да је за команданта ослобођеног Чачка

именован партизански представник Ратко Митровић, а за заменика капетан Дерок. Да је напад на Краљево припреман са великим амбицијама сведочи податак о дејству артиљерије у чијем су саставу била два топа, један који је дејствовао са Ружића брда а други из Жуте баре у Сирчи на обронцима Котленика. За напад је допремљен и један од два тенка заробљен на путу између Крагујевца и Горњег Милановца.

- Официри су узели нишанске справе, узели потребне елементе и тукли немачко утврђење код Пољопривредне школе одакле је тенк кренуо на Краљево потискујући Немце до трошарине, места где се сада налази Дом Војске Србије. Међутим нису успели да издрже, почели су да се мимоилазе у погледима, па је Штаб Југословенске војске у отаџбини повукао Дерока и прекомандовао га са задатком да направи две артиљеријске батерије на Љубићу и истера партиза-

не из Чачка. То је било 7. октобра а касније, кад је земља ослобођена од немачког окупатора, Југословенска народна армија је тај датум узела као дан оснивања артиљерије у оквиру Народноослободилачке војске у Другом светском рату. Касније 1953. године се идеја да се направи комплекс у Дракчићима па је 1956. ту довучен топ француског порекла и подигнут на бетонско постоље, направљена мала арена и два споменика од камена као успомена на Прву и Другу чибуковачку чету. Југословенска народна армија је 1972. године дала празне топовске чауре којима је омеђен део комплекса, а 1978. су постављени јарболи. Пре тога је направљен амфитеатар а локација оцењена као адекватна за активности краљевачких извиђача и различите програме са културним предзнаком, вечери поезије и смотре књижевног стваралаштва. Сметњу коначном дефинисању споменичког комплекса представља податак да локација није обрађена у катастар-

ском делу због спорне парцеле која припада општини што је Месној заједници Дракчићи послужило као повод за одређене расправе, каже др Матијевић. Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ дефинише простор око топа као споменички комплекс коме је неопходна заштита како не би даље био предмет сеоских расправа. Услов је да се катастарски дефинише и омеђи што су потврдили представници локалне самоуправе и Завода за заштиту споменика културе. Иако се сви слажу око тога годинама уназад изостају реакције надлежних и однос према споменику из не тако давне историје на који сваког 7. октобра венац полажу само чланови друштва „Јово Курсула“. Једним од разлога сматра се чињеница да се овај датум поклопио са временом кад се обележава Дан Краљева Краљевдан коме се придаје знатно већи значај, па догађаји с почетка октобра 1941. године полако, али сигурно, па-

дају у заборав.

- Ми сваке године полажемо венац на место које је проглашено као споменик ослободилачке војске око кога је и у прошлости било много проблема, као и са тенком на Тргу Светог Саве. Кад је половином последње деценије прошлог века промењена власт у Краљеву закључено је да споменик смета па су успели да га склоне маштајући како ће ту да направе велелепни градски трг који нажалост, иако је нешто уобличено, није завршен. Друштво „Јово Курсула“ овај споменик, који је као и датум доста запостављен, сматра веома значајним јер су на овом месту све патриотске снаге војевале против фашистичког окупатора. Заборавили су га и позиција и опозиција, па се Друштво налази у врло непријатној ситуацији јер само нас неколико долази да положи венац. На нашу радост тај венац стоји дуже времена и из аутомобила који пролазе туда може да се види да се неко ипак сећа догађаја који се десио 7. октобра

15

31.7.2022.

МАГАЗИН 558

16

1941. године, каже др Матијевић и подсећа како ни историчари немају јединствен став према догађајима из овог периода. Познато је да је мајора Ђурића за команданта напада на Краљево поставио Главни штаб Југословенске војске у отаџбини јер је, уз Дерока, био један од ретких са војним образовањем и довољно искуства у руковању артиљеријским оруђима. Иако се неспорним оцењује податак да су у нападу заједнички деловали и партизани и четници многи детаљи након њиховог разилажења и даље су предмет различитих тумачења. Др Матијевић указује на податак да је капетан Дерок, по једној верзији, погинуо у борбама на Љубићу а мајор Ђурић се повукао са четничким јединицама да би касније, током 1943. године, прешао у партизане и ставио им се на располагање. О ефектима напада на Краљево сведочи податак да су патриотске снаге потисле Немце све док група доборовољаца под командом капетана

Бојовића, пореклом из Драгачева, није доживела тешке губитке у реону Ратарског имања. Иако се и историчари споре око жртава на једној и другој страни евидентан је раздор између два патриотска фронта и последице које се огледају у резултатима немачке казнене експедице потпомогнуте припадницима краљевачке жандармерије. Међу великим бројем ухапшених нашло се и седам омладинаца из Дракчића које су држали затворене у школи све док их Немци нису одвели у Матаруге и стрељали 13. децембра.

- Дракчићи су доживели велику трауму, јер су стрељана деца која нису знали ни да пуцају иако су били чланови соколске организације која је пре рата изводила предвојничку обуку. Као сећање на тај дан школа у Дракчићима је после рата носила назив „13. децембар“, као и земљорадничка задруга у овом месту, што сведочи да су мештани тај дан доживели веома тешко. Школе су се интегрисале и реорганизовале па је и тај датум забора-

вљен, задруга као и многе друге после десет година отишла у стечај а датум заборављен као и споменик у Дракчићима. Некада су и градске делегације полагале венце 7. октобра, сада не излази ни нико из месне заједнице у Дракчићима а и ми смо доживљавали звиждуке. Заборавили смо да су са тог места деловале партизанске јединице и четнички одреди, а о легендарном капетану Дероку испевана песма „Над Краљевом жива ватра сева“. Заједничка борба трајале је двадесетак дана, онда је дошло до неспоразума а равногорска организације оптужила партизане да су криви за стрељање у Краљеву, без обзира што је одлука о томе донета раније. Немци су операцију увежбавали код Шапца и овде, а у Крагујевцу реализовали иако није било напада на град. Забрињава и податак да се умањује број жртава који су и Немци признали, каже др Матијевић. Све је чвршће уверење да се и однос према споменицима из овог пери-

ода српске историје темељи на недовољном познавању и различитом тумачењу истих података. Иако се током пола века владавине комунистичке власти о томе није говорило познато је да капетан Дерок, као командир артиљеријске батерије која је обезбеђивала аеродром у Боронгају код Загреба, није био спреман да прихвати капитулацију земље коју је потписао генерал Данило Калафатовић. Одлучан да се не преда повлачио се према Котору и наставио пешице према Чачку где је од стране генерала Драгослава Михаиловића именован за заменика команданта места које су заједнички држали партизани и четници. На челу четничког одбора у Краљеву налазио се ветеран из Првог светског рата Вуле Вукашиновић који се оцењује значајним за прогон петоколонаша и њихову ликвидацију. Знатан број њих потиче од радника који су након формирања Фабрике авиона провели један период у Немачкој на обуци за рад на авионима пореклом из ове

земље, а један и од банатских Шваба који су првих месеци рата били лоцирани у Краљеву и нашли се на мети Вукашиновића који је по хапшењу упућен на издржавање казне у Ниш где је организовао бекство из логора, а при јуришу заувек остао на жици.

- Ни Дража Михаиловић није знао да се стави на победничку страну, па је дозволио да га избегличка влада четири године вуче за нос. Чак су јавили да се савезници искрцавају на Јадрану а он у Прељини позове народ на устанак и прође кроз Лазац. Пошто су имали много старог наоружања ту закопају, а он крене за Босну. Не пише се о томе да су у Брајићима имали састанак он и Тито који му је нудио да буде начелник штаба Народноослободилачке војске, али је то у консултацији са избегличком владом одбио, каже др Матијевић уз подсећање на друге мање познате детаље из историје овог краја о којима ни после толико година не постоји јединствен став. О томе сведоче и немачки списко-

ви из прве две године окупације Краљева у Другом светском рату и потврда о стрељању због комунистичких активности, чак и оних који нису ни знали шта је комунизам. Са протоком времена заборављају се и друге значајне ствари, између осталих и о значајном броју Пољака међу припадницима немачких окупационих снага. Потврда се огледа у податку да је и командант града био Пољак, али и да су војници на шлемовима носили црвено беле ознаке и по мало знали српски језик. Дилема везана за споменик топу на Ружића брду у Дракчићима само је једна у низу чије би тумачење и у наредном периоду могло да буде предмет спора у зависности од структуре локалне власти и односа снага на политичкој сцени. Значајнијим од тога оцењује се однос према споменицима подигнутим у знак сећања на значајне догађаје из историје који је све мање онакакв какав заслужују. Т. Радовановић

17

18

Драган Брадић

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

Носиоци демократских промена: Драган Брадић (1)

ЗНАЧАЈ УЛОГЕ НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА - Адвокат Драган Брадић оснивач првих невладиних организација у Краљеву. - „Центар за антиратну акцију“ одговор на изазове времена у коме је било све приметније заоштравање политичке ситуације које је представљало увод у бројне конфликте на националном нивоу.

- Генерације рођене непосредно после Другог светског рата, нарочито у Србији, васпитаване су на начин који је у потпуности потискивао осећај за националну припадност и идентитет какав је постојао у другим државама. - Догађаји на простору бивше Југославије били су резултат политике генерисане споља, а све израженије тензије у оквиру социјалиситичке земље последица ширег међународног пројекта.

- Срби су од других били принуђени да потискују осећање националне припадности ради интереса Југославије и међународне заједнице.

- После 9. марта 1991. Србија је доживела издају интелектуалаца.

- Без цивилног друштва, и слободног грађанина који је спреман да се сваког тренутка бори за своја права, не може бити демоктратије, јер политичка структура која освоји власт прелази на ауторитарни начин владања и укида основне слободе

19

31.7.2022.

МАГАЗИН 558

20

ање од пола века након завршетка Другог светског рата зачела се идеја о стварању новог светског поретка и стављању под протекторат великих сила оних земаља које су до тада настојале да одрже какву такву независност, а повод за различите интервенције великих размера у различитим деловима света, не ретко и војне, по правилу оправдаване наводно угроженим људским правима. Инструменти борбе за освајање нових простора су временом постајали све разноврснији и богатији, а начином за подривање система често су сматране невладине организације финансиране из иностранства. Имун на ову појаву није био ни простор бивше Југославије, а у коликој мери су оне утицале на политичка и друштвена збивања у земљи сведочи адвокат Драган Брадић, оснивач првих невладиних организација у Краљеву. Завршетак студија на Правном факултету Универзитета у Београду био је

М

основ за постдипломске студије под називома „Марксистичко истраживање савременог друштва“ и будним оком ментора, уважених професора Зорана Видаковића и Мирослава Печујлића. Магистарске студије биле су део пројекта на коме су заједнички радили истражујући постмарксистичку еру са критичким односом према њеним ефектима у земљама реалсоцијализма. Захваљујући студијама појачавало се интересовање за друштевну теорију и марксизам, у критичком смислу, а додатну вредност давало је настојање да се научено примени у пракси. Када је у новембру 1989. године почело рушење Берлинскг зида, а настављено наредних недеља, цела прича је добила нову димензију. Талас промена запљуснуо је велики део Источне Европе, са њим и простор Балкана на коме је, као претеча демократских промена, почело формирање политичких странака. Паралелно са њима формиране су и прве невладине организације као на-

следник онога што су у социјалистичком периоду представљала различита удружења и организације грађана. Једна од првих била је „Центар за антиратну акцију“ као одговор на изазове времена у коме је било све приметније заоштравање политичке ситуације које је представљало увод у бројне конфликте на националном нивоу. Свесни опасности која је постајала све видљивија далековидији грађани су се окупљали у организације са мировним предзнаком како би се супроставили рату, насиљу и свему што је врло брзо постала реалност на овим просторима. Најзначајнијим из тог периода Брадић сматра догађаје који су се догодили на београдском Тргу републике 9. марта 1991. године, без обзира на чињеницу да о њима и данас владају опречна мишљења.

- Тог дана су Србија и српски народ показали јасно опредељење против политике Слободана Милошевића, против рата и свега негативног што се у то

време дешавало, а што ће се касније наставити. Био сам на тргу док је Вук Драшковић говорио са терасе Народног позоришта и кад је почело оно што ће се завршити извођењем тенкова на улице Београда. Никад у животу као тада нисам био у ситуацији да осећам потпуну животну угроженост и проживљавам историјски догађај пресудан за моју егзистенцију. После надахнутог говора народ је показао изузетно расположење и јасно опредељење, а ни полиција и организатори нису били добро припремељени јер нису очекивали такав одзив народа и спремност да иде до краја. Тада сам схватио да је ситуација револуционарна, јер су са једне стране били грађани спремни да се по цену живота изборе због чега су се скупили на тргу, а са друге полиција која није била спремна да контролише ситуацију, и преведе је у мирнију, већ је настојала да се потпуно конфронтира са грађанима. За разлику од каснијих догађаја, кад се показало да је била изу-

зетно опремљена и обучена, полиција је тада затворила све алетрнативне излазе са трга и ускратила могућност крајње наелектрисаној маси да се евакуише и склони, због чега је била натерана да се конфронтира са њом. На фотографијама из тог периода видимо водене топове, и борбена кола, јер грађани који су били у обручу нису имали никакав други излаз да се склоне. Иако је опозиција била потпуно неспремна оно што ће се десити требало је да предвиди међународна јавност, јер је народ већ тада био зрео и категорички се противио рату и Милошевићевој националистичкој политици. Тих дана ни са једне стране није било подршке да се истраје у протесту и борби да се Милошевићева политика скрене на неки други пут, или утиче да се не настави у смеру у коме ће се касније кретати – објашњава Брадић. Све до пред крај века генерације рођене после Другог светског рата, нарочито у Србији, васпитаване су на начин

који је у потпуности потискивао осећај за националну припадност и идентитет какав је постојао у другим државама што је утицало на изостанак свести о културолошким и другим разликама између нација. Свест о припадности југословенској заједници народа у потпуности је елиминисала негативан однос према припадницима било ког народа унутар земље што ће се касније негативно одразити на понашање у све компликованијим друштвеним условима. Проучавање различите литературе, теоретска сазнања и практична искуства из животног окружења, јасно су указивали да су догађаји на простору бивше Југославије резултат политике генерисане споља, а да су све израженије тензије у оквиру социјалистичке земље последица ширег међународног пројекта. Све што се дешавало од 1991. године, кад почињу директна сукобљавања на националној основи, ратови и све

21

31.7.2022.

МАГАЗИН 558

22

што се касније дешавало, сматра се последицом и резултатом политике вођене према Југославији којој су наметнуте санкције међународне заједнице, ускраћени кредити, урушавана економија, а народ сатеран у дубоку економску кризу, па у таквој ситуацији није било тешко изазвати конфликт на националној основи.

- Иако уопште нисам био национално опредељен сада могу слободно да кажем да је у другим републикама национално одредница имала итекаквог значаја и да се не може рећи како је Милошевић крив за све што се догађало, ма колико то у теорији још увек било наметнуто као владајуће мишљење. Био сам против сваког насиља и ратне опције и залагао се за мирољубиво и ненасилно решавање свих конфликата, што сам прихватио као основни кредо, а иако ми је било потпуно јасно да све иде у правцу рата покушавао сам на све начине да избегнем учешће у њему тако да

нисам учествовао ни у једном оружаном конфликту. Са друге стране био сам укључен у више антиратних протеста и митинга покушавајући да утичем на људе да се освесте и виде где то све води. У то време су и Срби почели национално да се освешћују, а мислим да је то нешто што све нације треба да гаје без обзира што живимо у мултикултуралном и мултинационалном свету. Том времену је претходило неколико година изузетних активности бројних српских интелектуалаца које су се огледале у излажењу часописа, позоришних представа, трибина, па је почело да оживљава до тада потиснуто питање националне припадности. Почело је да се прича да Срби јесу нација, да могу слободно да говоре како су као нација од других били принуђени да потискују осећање националне припадности ради интереса Југославије и међународне заједнице – каже Брадић. Значајним за тај период сматра се

Меморандум Српске академије наука и уметности који је отворио врата другачијем начину размишљања о положају Срба у Југославији и свему што је била на некин начин скривена историја у непосредној прошлости. Према дубоком уверењу Драгана Брадића Слободан Милошевић је ситуацију у земљи инструментализовао за остварење сопствених циљева у успостављању ауторитарног и антидемократског система владавине. Он се састојао у контроли медија и већих политичких странака, а присутно је уверење да је, преко службе Државне безбедности, формирао друге. Резултат такве владавине је све мање грађанских слобода и права од очекиваних у демократској држави. Демократија која се очекивала након пада Берлинског зида није тако брзо стигла до Југославије, па се за њу требало изборити. Међу првима су то схватили бројни напреднији грађани ко-

ји су након првобитног еуфоричног прихватања свега што је чинио Слободан Милошевић почели да схватају како је земља све ближа беспућу, катастрофалној ситуацији заснованој на конфронтацији и мржњи, што је било повод за деветомартовско окупљање на београдском Тргу републике.

- Већ у првим данима после 9. марта Србија је доживела издају интелектуалаца и то ће бити један од значајних елемената будуће трагедије. Већ тада неки од интелектуалаца који су били ангажовани у опозиционим политичким партијама почињу да их напуштају, други да се понашају опортунистички, неки да сарађују са Милошевићем и праве коалиције са њим. Никад нисам имао поверења у опозиционе политичке партије као неког ко ће бити способан да донесе промене које су биле неминовне, а каснији догађаји су то и потврдили. Основно питање није било ко ће, и да ли ће, победити Милошевића, него шта ће бити после тога јер победа, или

рушење, Милошевића неће само по себи донети демократију, већ треба радити на томе да народ схвати своју улогу у политици, да схвати да се сваког тренутка, и у свакој ситуацији, треба борити за права, слободе и све што значи демократија. Тада тога још увек није било, јер људи још увек нису схватали шта значи бити грађанин, шта је цивилно друштво и какав је значај тог појма и пракси, која је институција неопходна у демократским процесима и шта они заправо значе. Без цивилног друштва, и слободног грађанина који је спреман да се сваког тренутка бори за своја права, не може бити демоктратије, јер политичка структура која освоји власт прелази на ауторитарни начин владања и укида основне слободе, пре свега медије а затим и све остале – каже Брадић. Зато је било неопходно изградити и освестити људе да би се створила критична маса способна да изведе промене. То је био изузетно тежак посао у ситуацији кад се потпуно осиромашено

становништво, заплашено ратом и сукобима, бори за стварање основних животних услова и егзистенцију, па људи немају времена ни да се информишу и едукују о неком питању, а посебно не да преостало време посвете друштвеном анагажману. У таквој ситуацији на једној страни се профилише политичка елита која улаже маскималне напоре да задржи власт, а са друге опозиција која по сваку цену настоји да је освоји само за себе. Уз грађане који су били потпуно апатични, или сасвим мало заинтересовани да се укључе у политичке процесе, на сцену је ступио дугогодишњи статус кво са врло мало померања у смислу проналажења политичких алтернатива владавини Слободана Милошевића који је, захваљујући манипулацијама, толико дуго успевао да се одржи на власти и поред ситуације која се, у борби за голу егзистенцију, чинила катастрофалном. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

24

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

In memoriam: Станислав Трифуновић Цане

ДУГА ТРАДИЦИЈА КВАЛИТЕТНЕ РАКИЈЕ - На имању Станислава Трифуновића у буковичком засеоку Поља свако стабло црвене ранке рађа по казан џибре. - Србија има најбољу ракију на свету, а Немце, Швајцарце, Французе и друге треба да научимо како се она пијуцка уз пршуту, сир и кајмак. - Од почетка септембра сваке године дестилерија Трифуновића ради дан и ноћ.

- Најбоља ракија до 25 степени, све преко сматра се отровом.

– На залихама 20 тона ракије врхунског квалитете старе више од десет година

25

редина лета је време кад у селима око Краљева почиње да ради „весела машина“. Традиција печења ракије траје вековима, а готово да нема домаћинства које је не одржава и бар за своје потребе не испече по који казан, првенствено од шљива. Али, има и оних којима је производња ракије основно занимање и који, у надметању са другим произвођачима из Србије, а и шире, постижу изванредне резултате. Таква је породица Станислава Трифуновића из Јарчујка у којој су главни носиоци производње супруга Бранка, син Саша и снаха Маја. На два и по хектара осунчаног буковичко засеока Поља постоје готово идеални услови за гајење црвене ранке од које се прави најбоља ракија. Цане Трифуновић сведочи да је рођен под шљивом, а шљиве почео да купи и пре него је проходао. Генерацијама уназад Трифуновићи из Буковице познати су као произвођачи квалитетне ракије. Деда Душан, борац прекобројног пука шест пута је газио Дрину, девет пута рањаван, исто толико година ратовао, а потом провео у заробљеништву кад су српски борци ишли напред, јер се назад није имало где. Теже од свега било је сазнање да је, по повратку из заробљеништва у које је запао на Церу, морао да откупљује имање које је у међувремену одузела нова власт. Три пута је откупљивао своје након што му је одузимано на суду на основу лажног сведочења. У Буковици се од вајкада тешко живело. Пешачио је Душан десет километара од куће до аде, копао по цео дан за кило брашна, а јео само црни лук, сирће и проју. Отац Живота је већ половином јануара 1942. године отишао у партизане кад је проваљена месна партијска организација иако, као илегалац, није био њен члан. После рата је остао на пољопривреди са Душаном који је још од Цера слеп на једно, са ограниченим видом на друго око, и засадио воћњак у коме свако стабло рађа бар казан џибре. Иако га је три пута знатно оштетио град, а нека стабла се извалила из корене, из земље увек избијају нови изданци који уз употребу

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

С

26

најбољих агротехничких мера дају добар род. Традиција гајења шљива и производње ракије преносила се са оца на сина, па је и Цане пре пуних 25 година, иако висококвалификовани угоститељ који је радио у свим врстама угоститељских објеката од хотела А категорије до вашарских шатри, почео да се бави овим послом. Након завршене средње школе као квалификовани кувар, у време кад је отворена пруга Београд-Бар, радио је у Хотелу „Београд“ у Бару, а у будванској „Авали“ као заменик шефа кухиње. Као патријархално васпитано дете везано за породицу, у којој су поред деде, оца и мајке Драгице били браћа Радојко и Станимир, пожелео је да, након напорног рада, дође у Буковицу. Славили су Трифуновићи Пантелијев дан, а био је и сабор у селу, па се Цане са мора враћао аутобусом Ниш-експреса. Све је било у реду док у Овчарско-кабларској клисури није почела да се обрушава стена која је препречила пут. И баш на место где је за тренутак застао аутобус, а потом се уз помоћ путника вратио на довољно безбедну раздаљину, срушила се огромна количина камена која је чак преградила Мораву. Знали су Драгица и Живота да је Цане кренуо, а да није стигао на време кући. Кад је коначно стигао, након што се аутобус преко ливада пробио према Краљеву, донета је одлука да се више не враћа. И баш некако у то време седамдесетих година прошлог века отворен је ресторан Кошаркашког клуба „Слога“, а Цане био један од првих радника у њему. И данас популарно састајалиште Краљевачана радило је, каже Цане, боље него Хотел „Турист“. Радио је Цане на свим местима у њему, у шанку, на роштиљу, у кухињи. Долазили су на „Кош“ угледни Краљевчани, међу њима и командант касарне из Рибнице Шиме Магић. Толико је био задовољан умешношћу и радом Трифуновића да је, користећи утицај ,издејствовао да га пошаљу на одслужење војног рока баш у Рибницу. Те 1972. године ушао је у потпуно руинирану касарнску кухињу и оспобио је за квалитетан рад. По од-

служењу војног рока и извесног времена проведеног на „Кошу“ прешао је у дечји вртић и ту остао до одласка у пензију.

- Ракију сам почео да печем док је отац био жив, а пекло се по пет, шест стотина казана од по 120 кила џибре. Шљиве смо купили сви ми из породичног домаћинства, а и други радници, јер је каца морала да се напуни одједном. Кад није било довољно места у њима копане су рупе у земљи, широке и дубоке по три метра, странице и дно добро измаљошу маљем да буду тврде и ту сипа шљива. Није било трактора па се вукло волујском запрегом и кравама. Зато смо увек имали десетак говеда, а мајка је музла, правила сир и кајмак и од тога се живело, као и од ракије – прича Цане. За шљиву је требало обезбедити довољан број каца, а Трифуновићи су имали велики број капацитета од 30 до 50 товара. Надалеко познат краљевачки „Винар“ имао је у то време каце које су могле да приме по пет вагона од по 10 тона. Причало се да је постојала једна и од 50 вагона. Кад је почела распродаја имовине успео је Цане од неког прекупца да купи само једну од 11.000 кила коју је некада давно направио његов прадеда Павле. Све остале су исечене и искоришћене за израду паркета. Цане тврди да у каци широкој три метра, и високој исто толико, може да се вози мотор. У њу стаје читавих сто казана квалитетне шљиве, а да би ракија била што боља каца мора да се пуни одједном. Зато у јеку бербе 25 радника за само један дан покупи и три тракторске приколице шљива, таман толико колико стаје у највећу кацу лоцирану у дестилерији која је у Јарчујку. Купљење шљива траје маскимално три дана, а 50 људи може да накупи и до 200 казана. И кад трактор протресе свако стабло скупљачи, међу којима деца од десет година, студенти па чак и они који су завршили факултете различитих струка, вредно раде за дневницу која, уз три оброка, износи 10 до 12 евра. Радне снаге има доста, а највећи проблем је кад у време бербе људи зову, а нема више где да се ради.

Цане Трифуновић

27

31.7.2022.

МАГАЗИН 558

28

У новом воћњаку засадио је Цане 800 стабала квалитетне калемљене шљиве из чачанског Института за воћарство. Засађене на 4,5 метра једна од друге, добро нађубрене дају род тек након три до четири године. Већ прве је Цане испод њих, одмах после Младенаца, засадио 450 оџака калемљене лубенице. Ни једна није била лакша од 18 килограма, а сваки оџак донео је бар 70 килограма. Четири пуне приколице лубеница таман су вределе колико и засад шљива. Цена шљиве је иста као и пре четири године, средства за заштиту поскупела чак пет пута, а потребно је девет третирања годишње скупим препаратима који имају малу каренцу. Поред свих трошкова и ђубрења пилећим стајњаком пласман меркантилне шљиве никад није сигуран. У време када је цена на пијаци износила до 50 динара по килограму све избирљивији Руси плаћали су је 35, а само једне чак 180 динара. Ове године цена је пала на 30 динара иако свака мора ручно да се обере, а са ње не скине прах. Кад Ру-

сима треба плаћају је добро и не гледају много, у супротном су многи произвођачи принуђени да шљиве врате кућама. Шљива се бере кад добије плаву боју иако јој до потпуног зрења треба још пуне две недеље. Ако се не прода, каже Цане, може смо да се баци а и он је доживео да му буде одбијена пуна приколица са 160 гајби шљива. Шест пута је на Пољопривредном сајму у Новом Саду Цане Трифуновић доказао да има најбољу ракију и у Јарчујак се вратио са шест великих златних пехара. Као признати произвођач придружени је члан Удружења Српска ракија при Привредној комори Београда. На залихама у дрвеним бурадима Трифуновићи имају 20 тона ракије врхунског квалитета старије од десет година. Сваки литар вреди десет евра, а у време кад народ нема пара да купи квалитетну ракију купује ону од 100 динара по литру за коју се често ни не зна од чега је направљена. Иако ракија у бурету стајањем добија на јачини

сваке године се количински изгуби 5 до 7 посто. Зато је неопходно складиштити је у посудама од ростфраја, оне су превише скупе, а без помоћи државе ретко ко од произвођача може да их набави. За време земљотреса који је погодио Краљево у новембру 2010. године попуцала су бурад и флаше у складишту и из њих исцурело читавих 1.500 литара ракије.

- Кад би ми држава помогла средствима за подстицај пољопривреде много би ми значило, јер не бих имао губитке. Кредит за куповину посуда од ростфраја не могу да вратим, па ћу и даље ракију до десет година чувати у дрвеним бурадима – јада се Цане. Производе Трифуновићи и друге врсте ракије, ораховачу, вишњевачу, крушковачу... Мали ораси стављају се у флашу, на литар ракије иде 40 комада, дода 150 грама шећера и четрдесет дана до два месеца стоји на сунцу. Ораховача помаже органима за дисање и кошта 2.000 динара по литру иако би требало да буде пет пута скупља. На сличан начин производи се од ви-

шње, крушке виљамовке, царке и петроваче која је пуна шећера. Ове године је одлично родила вишња, а у литар ракије додаје се 300 грама и 150 грама шећера, па у стакленој амбалажи стоји на сунцу два месеца. Најбоља ракија од шљиве не би требало да буде јача од 25 гради. Закон прописује да не сме да буде јача од 45 степени, или 18 гради, јер се све преко тога сматра отровом. Добро је, каже Цане, испећи ракију до 25 гради па разблажити дестилисаном водом. У дестилерији Трифуновића током четири месеца сваког дана се испече по десет казана ракије. Повољност је да различите врсте шљива сазревају једна за другом, па тек што се испече шумадинка стиже чачанска родна, а потом стерлејка. Из једног казана шумадинке добије се 27 до 30 литара шљивовице између 10 и 11 гради. Код препека је необично важно, каже Цане, одбацити првих пола литра који представљају чист метил алкохол, а за добру ракију од посебне важности је врста горива, а најбоље је грање. Када

се након три дана до 5. августа заврши сакупљање шљива већ почетком септембра пуном паром, и дан и ноћ, траје поступак печења ракије. Искуство показује да се боља ракија производи од ситнијих шљива, а казан од куцаног бакра не би смео да прими више од 120 килограма.

- Најважније је да шљива буде црвена. Црвена ранка успева као шумадинка, раношљива и капавац, а све три врсте сазревају у исто време. Од посебне важности је да сви судови буду чисти, а код препеченице буде и тиха ватра. Ракију треба складиштити у чистом старом храстовом бурету, а да би вињак имао пет звезица мора да одлежи бар пет година – каже Цане. Иако је од изузетне важности да пре изласка на тржиште одлежи бар пет година Цане своју не продаје пре истека десете. И ове године очекује бар 200 казана црвене ранке. Због све мање разлике производне и продајне цене шљива размишља да искрчи воћњак. Спречава га једино чињеница да

му је то остало од оца. И док је локална самоуправа у осигурање усева пољопривредника уложила 60, а република 40 одсто, воћари нису добили ништа. Ранијих година је као подстицај исплаћивано и 130 евра по хектару, а ове само 6.000 динара. Ракија која је на Пољопривредном сајму у Новом Саду награђена са шест златних медаља и шест великих пехара продаје се у Грчкој, Италији, Словенији, Хрватској и на такмичењима у овим земљама осваја златне медаље.

- Као шампион квалитета поручио бих Министарству пољопривреде и Влади да покушају да одвоје праве произвођаче од других и да извозе праву ракију. Ми имамо најбољу ракију на свету, а Немце, Швајцарце, Французе и друге треба да научимо како се она пије. Ракија се пијуцка и ужива уз пршуту, сир и кајмак. Све то ова земља има и то треба извести, а људе који квалитетно раде подстицати – каже на крају Цане Трифуновић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

Према последњем извештају Завода за јавно здравље

30

НЕМА РАЗЛО - Током јуна провераван квалитет сто педесет седам узорака воде за пиће из система градског водовода, сто четрдесет пет из мреже водовода а дванаест узорака сирових вода вса црпних станица.

- На основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед анализирана сто четрдесет два узорка, а на периодични три. - Два узорка неисправна у микробиолошком погледу али су, након предузимања неопходних мера, поновљени узорци на истим местима били исправни. - Вода Ибра без фенолних материја, а из мреже градског водовода хигијенски исправна. - Концентрација провераваних материја у ваздуху испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга

о устаљеној процедури разматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на осамдесет седмој

П

по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови упознати са резултатима провере у јуну ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца провераван квалитет сто педесет седам узорака воде за пиће из система

градског водовода, сто четрдесет пет из мреже водовода а дванаест узорака сирових вода са црпних станица. На основни микробиолошки и физичкохемијски преглед анализирана су сто четрдесет два узорка, а на периодични три. Сви анализирани узорци из мреже водовода су, у односу на контролисане

параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били физичко хемијски исправни. Анализом је утврђено да су два узорка неисправна у микробиолошком погледу али су, након предузимања неопходних мера, поновљени узорци на истим местима били исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, ин-

декса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току јуна биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду ни измерене средње вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољене вредности ни на једном од мерних места дефинисаних програмом мониторинга, а суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа. Према индексу квалитета испод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла.

На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ОГА ЗА БРИГУ

31

32

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

Истраживање перцепције привреде о сивој економији

СИВА ЕКОНОМИЈА СТАГНИРА - Сива економија у последњих пет година на истом нивоу, или пада. - Две трећине привредника услове пословања оцењује добрим.

- Главни разлози за постојање сиве економије високо пореско оптерећење зарада и парафискали. - Потребно спровођење мера Програма за пореско растерећење зарада, посебно најнижих.

- Из године у годину смањује се фискално оптерећење зарада са циљем да се помогне привреди ако је током две пандемијске године, и поремећаја на глобалном тржишту услед ратних сукоба, било реално очекивати скретање привреде према сивој зони дуг период у покушају преживљавања није утицао на ставове домаћих привредника који сматрају да је сива економија у последњих пет година остала на истом нивоу, или да пада. То је показало најновије истраживање перцепције привреде о сивој економији, спроведено у оквиру Националне иницијативе за безготовинско плаћање које потврђује да скоро две трећине привредника услове пословања оцењује добрим, што је за готово половину више него пре пет година. Упркос томе у Научном већу Националне алијансе за локални економски развој позивају на опрез због стрепње од снажног раста инфлације и негативних ефеката повећања цена на раст сиве зоне. У таквим околностима посебно значајном се оцењује потреба за хитним усвајањем Програма за сузбијање сиве економије до 2025. са фокусом на савремена дигитална решења, електронске процедуре и трансакције и

И

пажљиво одмерене подстицаје за привреду. Истраживање показује да привредници главним разлозима за постојање сиве економије оцењују високо пореско оптерећење зарада и парафискале због чега је потребно спровести мере Програма за пореско растерећење зарада, посебно најнижих. Њима треба додати успостављање регистра непореских намета, мере за подстицање предузетништва и смањење рада на црно, јачање капацитета инспекција и друге. Борба против сиве економије сматра се једним од приоритета Министарства финансија подстакнутих уверењем да су последице веома штетне за државу, која губи део буџетских прихода, и привреду која послује уз поштовање прописа, али и за грађане. То је разлог за увођење новог система е-фискализације и е-фактура, а из године у годину смањује се фискално оптерећење зарада са циљем да се помогне привреди. Иако се приоритетним оцењује стимулисање безготовинских плаћања, истраживање показује да безмало половина привредника прихвата само готовину од које стиже три четвртине промета. Упркос потврди

осамдесет шест одсто оних који прихватају картице да инстант онлајн плаћања позитивно утичу на пословање, главним разлозима за такву ситуацију наводе се високи трошкови и незаинтересованост купаца да плаћају безготовински. Побољшање у овој области очекује се од програма којим је предвиђено да се ПОС терминалима бесплатно опреми до двадесет пет хиљада продајних места и, у трајању од годину дана, омогући онлајн продаја уз субвенционисану трговачку накнаду а без додатних трошкова Привредници сматрају да је сива економија најприсутнија у грађевинарству, да расте код занатских услуга а пада у угоститељству и трговини. Упркос процени да свако десето предузеће у њиховој делатности није регистровано, а проценат спремних да их пријаве са шездесет пао на педесет четири одсто, за 88% радника уплаћују пуне доприносе а на руке исплаћују до дванаест процената плате што је мала утеха кад се зна да њихова конкуренција на руке даје и до трећине. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

33

31.7.2022.

МАГАЗИН 558

34

Препоруке купачима за безбедно купање

НЕОПХОДАН ОПРЕЗ

- Море најсигурније од природних водених површина за купање, а најнеповољније мале стајаће воде, барице и слично. - Многа језера, стари речни рукавци и сличне водене површине имају особине стајаће воде. - Типичне болести купача вирусне и бактеријске цревне инфекције, праћене проливом и повишеном телесном температуром.

- Ризик од инфекција већи код деце узраста до три године

оред чињенице да купање и пливање неспорно доприносе здрављу, познато је да током сезоне купања постоје одређени здравствени ризици од заразних болести и инфекција којима су изложени купачи током ових активности. Стручњаци упозоравају да је

П

ризик од заразе већи уколико је водена површина мања и слабије проточна, јер се лакше засити штетним материјама и микроорганизмима који воде порекло из живе и неживе природе, или потичу од купача. То је и разлог да се море сматра најсигурнијим од природних воде-

них површина за купање, чему доприноси и присуство морске соли, а најнеповољније су мале стајаће воде, барице и слично. У случају базена познато је да могу бити беспрекорно чисти и савршено сигурни, али и врло несигурни ако се одржавање запусти, што у потпуности

летњим грипом, нарочито након купања у барама и стајаћим водама, а као последица задржавања прљаве воде у спољашњем слушном каналу може доћи до запаљења уха. Преко дигестивног система, видљивих слузокожа и удисањем воденог аеросола, који се манифестује ситним капљицама, човек може да се зарази и ентеровирусима који су проузроковачи запаљења меких можданих опни познатог као вирусни менингитис. Срећном околношћу сматра се податак да је стварни ризик од инфекција ипак врло мали, јер се обично не попије велика количина воде, кожа је препрека за продор микроорганизама а сами проузроковачи су најчешће јако разређени. И док се ово превасходно односи на одрасле особе и децу школског узраста, ризик од наведених инфекција је већи код деце узраста до три године, а за млађу од годину дана још већи. Разлог се огледа у чињеници да су још неотпорна, а и начин њиховог купања седењем у плићаку, загрцавањем или гутањем воде, погодује настанку већине инфекција.

Све ове чињенице су разлог за упозорење да су најзначајније и врло једноставне мере предострожности приликом купања избегавање да вода уђе у уста, спречавање гутања и гледања у води без наочара или маске за пливање, скакање, прскање, гурање под воду и слично. Стручњаци не препоручују предуго задржавање у води и указују на потребу туширања чистом након изласка из језера, базена и по окончању купања а додатна мера, која се сматра изузетно корисном, укључује купање топлом водом и сапуном по повратку кући. Уз препоруку надзора над малом децом док се купају упућено је упозорење на поштовање хигијенских правила приликом боравка у базенима, туширање пре уласка, коришћење санитарних просторија и других. Одржавање физичке дистанце на плажи или базену и хигијена руку оцењује се посебно значајним у циљу спречавања потенцијалног преноса корона вируса. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

зависи од људског фактора. При доношењу одлуке где током летњих месеци тражити прилику за освежење треба имати на уму да многа језера, стари речни рукавци и сличне водене површине имају особине стајаће воде. У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ указују на чињеницу да заразне болести од којих човек може да оболи приликом купања настају продором проузроковача присутних у води у организам купача преко неког од улазних места инфекције. То су најчешће уста, видљиве слузокоже ока, носа или гениталних органа, чак и најмање и голим оком невидљиве повреде на кожи, а понекад и преко слузокоже дисајних органа. Тако гутањем воде, преко уста, могу настати типичне болести купача, вирусне и бактеријске цревне инфекције, праћене проливом и повишеном телесном температуром, а преко слузокоже ока може да настане вирусно или хламидијално запаљење ока. Преко микроповреда коже и слузокожа, и здраве слузокоже ока, човек може да се зарази

35

Упозорење Светске здравствене организације

НА УДАРУ МУШКАРЦИ

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

- Мајмунске богиње јавноздравствена ванредна ситуација од међународног значаја. - Епидемија концентрисана међу мушкарцима који имају секс са особама истог пола, посебно онима са више сексуалних партнера. - Ширење болести може се зауставити адекватним стратегијама у кључним популационим групама.

- Кључним мерама оцењују се информисање и примена мера за заштиту здравља. - У Србији регистровано десет потврђених случајева мајмунских богиња, осам на територији Београда и два на територији Војводине

36

о 26. јула ове године у седамдесет пет земаља је пријављено шеснаест хиљада случајева оболевања од мајмунских богиња, и пет смртних исхода, а у Србији десет потврђених случајева. На другом састанку Одбора за ванредне ситуације Међународног здравственог правилника генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Адхан Гебрејесус је 21. јула одредио мајмунске богиње за јавноздравствену ванредну ситуацију од међународног значаја а, иако није постигнут консензус, закључак је изведен на основу ставова чланова и саветника Одбора и других фактора. То је повод да генерални секретар, у складу са Међународним здравственим правилником, упути низ препорука за четири групе земаља. У прву су сврстане земље које нису пријавиле случај мајмунских богиња међу

Д

људима, или нису пријавиле случај дуже од двадесет један дан, а у другу оне које су у скорије време регистровале импортоване случајеве или се у њима региструје пренос вируса са човека на човека, укључујући кључне популационе групе или заједнице са повећаним ризиком од изложености. По класификацији Светске здравствене организације трећу групу чине земље са познатим или сумњивим преносом мајмунских богиња са животиња на људе, где је пренос регистрован сада или у прошлости, као и оне где је присуство вируса утврђено код животиња, и земље у којима постоји сумња на заражавање животиња укључујући и новозахваћене. У последњу су сврстане земље са производним капацитетима за дијагностику, вакцине и терапију.

У Светској здравственој организацији указују да је епидемија концентрисана међу мушкарцима који имају секс са особама истог пола, посебно онима са више сексуалних партнера. Због очекивања да се ширење може зауставити адекватним стратегијама у кључним популационим групама кључном се оцењује потреба информисања и предлога мера за заштиту здравља. До 26. јула у Србији је регистровано десет потврђених случајева мајмунских богиња, осам на територији Београда и два на територији Војводине, сви међу особама мушког пола узраста између двадесет седам и четрдесет четири године. Према класификацији земаља усвојеној на састанку Одбора за ванредне ситуације Међународног здравственог правилника Србија припада Групи 2. Т. Радовановић

37

38

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

39

40

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

Први фестивал у част виртуоза на хармоници

ЗЛАТНЕ ХАРМОНИКЕ КРАЉЕВА

- Краљево је град врсних певача и инструменталиста, у првом реду хармоникаша. „Четири хармонике“ манифестација по којој би Краљево требало да се препознаје и далеко ван граница земље.

- Краљево непресушни извор талената у овој области. - Програм под називом „Краљевачки хармоникаши“ прилика за подсећање на врсне инструменталне солисте на хармоници који су обележили музичку историју Краљева. - Концерт „Краљево Тозовцу“ посвећен стваралаштву хармоникаша, интерпретатора и композитора песама „за сва времена“ Предрагу Живковићу. - Јован Пајовић победник такмичења младих хармоникаша

41

31.7.2022.

МАГАЗИН 558

42

д тренутка кад је изабрано ново руководство Завичајног друштва Краљево, а за председника Новица Неговановић, отпочеле су озбиљне припреме за обележавање три деценије постојања и рада који се, по многим параметрима, оцењује изузетно успешним. Посебно место у програму обележавања значајног јубилеја резервисано је за реализацију идеје Новице Неговановића и манифестаци-

О

Милош Будић

ју под радним називом „Четири хармонике“ са циљем да се пошаље јасна порука како је Краљево град врсних певача и инструменталиста, у првом реду хармоникаша. Идеја водиља била је да се на истом месту окупе четири најбоља хармоникаша српске естрадне сцене и током једног дана свирају са ученицима Музичке школе „Стеван Мокрањац“. По замисли идејног творца манифеста-

Војин Шундић

ција би почела скупом на централном градском тргу где би сви заједно одсвирали неколико тактова песме „Стани, стани Ибар водо“ и најавили оно што ће се дешавати током трајања манифестације. Жеља је била да постане традиционална, а велики потенцијал основа да се укорени као културна манифестација по којој би Краљево требало да се препознаје и далеко ван граница земље.

Јован Пајовић

Александар Ранковић

На путу ка реализацији идеје најављене за другу половину године испречиле су се ванредне околности изазване епидемијом корона вируса, а највећу цену је платио иницијатор идеје о организацији манифестације „Четири хармонике“. Прерана смрт Новице Неговановић мотивисала је његове следбенике да интензивирају активности на реализацији идеје која је, у нешто промењеном облику, про-

Андрија Аћимовић

шле године реализована концертом на Тргу српских ратника пред више хиљада Краљевчана који су дошли да одају пошту изузетном инструменталном солисти, певачу и композитору, али и да уживају у звуцима виртуоза на хармоници који доказују да је Краљево непресушни извор талената у овој области. Овогодишњи Фестивал „Златне хармонике Краљева“ отпочео је у Све-

Марко Шулаја

чаној сали Градске управе где је у четвртак одржан мастер клас за солисте на хармоници. За рад са њима задужен је уметнички руководилац Народног оркестра Радио-телевизије Србије Влада Пановић, а први од три дела посвећен историјату народне музике и хармонике у Србији и на Балкану. Полазницима је приказан начин извођења изворних песама у централним, јужним и западним деловима Србије,

Вања Галко

Стеван Нешовић

43

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

Босни и Херцеговини и Северној Македонији, а у другом народне игре из Србије, Румуније, Бугарске и Македоније и кола из влашког краја. Полазницима је пружена прилика да се боље упознају са артикулацијом, трилерима, прсторедом, фразирунгом и хармонијом у зависности од области, а трећи део је посвећен светској и филмској музици на хармоници, разним ритмовима и стиловима из Француске, Италије, Бразила, Аргентине. У вечерњим часовима на истом месту је одржан програм под називом „Краљевачки хармоникаши“ као прилика за подсећање на врсне инструменталне солисте на хармоници који су обележили музичку историју Краљева. Међу њима су Светозар Тоза Живковић, Витомир Воја Трифуновић, Ненад Мићовић, Михаило Цига Миловановић, Предраг Живковић Тозовац, Зоран Пејковић и Новица Неговановић. Програм саткан од приче и песа-

44

ма које су се певале у време када су живели и стварали није привукао значајније интересовање љубитеља добре народне песме, а ни медија, иако су се на листи учесника нашли Влада Пановић, Миша Мијатовић, Зоран Сеничић, Дејана Ђекић, Раша Павловић и млади хармоникаш Владан Милићевић. Колико су пажње младим певачима посветили организатори фестивала најбоље сведочи мастер клас за вокалне солисте којима је значајне информације из ове области приближила Данка Стојићевић уз помоћ корепетитора Милорада Мурганића. На радионици су обрађене специфичности извођења народних песама, стил, интерпретација, значај дикције, правилно дисање, подела строфа и карактеристике украшавања мелодије у зависности од географског порекла песме, а троје који су остварили највише домете у интерпретацији, и издво-

јили се од осталих учесника, добили су прилику да, у ревијалном делу вечерњег концерта такмичења хармоникаша следећег дана, наступе уз прању Народног оркестра Радио-телевизије Србије На Тргу српских ратника у петак је одржано такмичење младих хармоникаша који су се надметали за награду која носи име Новице Неговановића. Од великог броја пријављених кроз процес провере издвојено је осам финалиста којима је пружена прилика да се овенчају значајним признањем. Прилику да интерпретацијом по једне песме и кола потврде домете које су достигли у досадашњем раду добили су Милош Будић, Војин Шундић, Јован Пајовић, Александар Ранковић, Андрија Аћимовић, Марко Шулаја, Вања Галко и Стефан Нешовић. Стручни жири који су чинили Влада Пановић, Миша Мијатовић и Предраг Неговановић проценио је да титулу победника за-

служује Јован Пајовић коме је, поред дипломе и награде која носи име Новице Неговановића, омогућено снимање, аранжман и продукција једне нумере у Студију „АС“ Александра Софронијевића. Другопласирани Војин Шундовић и трећепласирани Милош Будић овом приликом су морали да се задовоље новчаним наградама. У ревијалном делу програма наступили су Влада Пановић са Народним оркестром Радио-телевизије Србије, Миша Мијатовић, Новица Неговановић млађи, Радиша Урошевић, Данка Стојиљковић и троје најистакнутијих полазника радионице за вокалне солисте, Крагујевчанка Катарина Богдановић, Сашка Стефановић из Лешка и Стефан Васић из Трстеника. Трећи фестивалски дан је концертом „Краљево Тозовцу“ посвећен стваралаштву хармоникаша, интерпретатора и композитора песама „за сва времена“ Предрагу Живковићу

чије су песме изводили Мирослав Илић, Лепа Лукић, Славко Бањац, Снежана Копуновић, Александар Тирнанић и Јован Михаљица. Учеснике су пратили оркестри Владе Пановића и Мише Мијатовића, у програм се извођењем неколико најпознатијих Тозовчевих песама уживо укључио Александар Софронијевић са својим оркестром, а Николa Пековић и ансамбл Уметничка породица извели сплет песама у аранжманима за уметничку музику. Циљем тродневног фестивала оцењена је жеља да се промовише народна музика интерпретирана уз поштовање законитости које важе у овој области. О значају манифестације сведочи подршка Јавног сервиса Србије и одложени телевизијски пренос последње фестивалске вечери. Податак да је у историји српске народне музике било мало врхунских хармоникаша, композитора и певача

сједињених у једној личности повод је да председник фестивалског одбора Миша Мијатовић за следећу годину најави на исти начин конципиран концерт посвећен стваралаштву Новице Неговановића. Да ово није крај амбицијама сведочи жеља да фестивал постане традиционалан и Краљево постави у центар дешавања у овој области. Повод се огледа у податку да је ова средина изнедрила стотине хармоникаша, међу њима значајан број оних који су постављали темеље праве народне музике, али и више од педесет младих који тек траже место на музичкој сцени. То је, каже Мијатовић, довољно за уверење да ни у деценијама које долазе не треба бринути за судбину праве народне музике, посебно не кад су у питању хармоникаши и певачи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

Ђорђе Симић

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

Краљевачка ликовна сцена: Ђорђе Симић (2)

- Генерације Краљевчана с почетка друге половине двадесетог века су биле другачије од данашњих и много послушније. – Краљево је 1960. године имало 20 хиљада становника, а корзо институција која није могла да се прескочи. - Шездесетих година прошлог века гимназијалцима је било строго забрањено да, без присуства старијих, буду у граду после осам сати увече. - Професори старог кова су ђацима личили на ликове из „Аутобиографије“ Бранислава Нушића.

- Са 21 годином најмлађи предавач у стогодишњој историји краљевачке гимназије. – Период студија се највише памти по гладовању. - Две и по године као кафанска певачица.

– Уз пуно радно време у једној,пола у другој и свакодневне наступе у кафани деца су оца виђала само кад спава

Фото: М. Радовановић

КОРЗО КАО ИНСТИТУЦИЈА

47

раљево данас има изглед савременог града, а пре само неколико деценија, у време кад је Ђорђе Симић завршавао основну школу кроз Улицу Олге Јовичић Рите тек је копана канализација, пијаца је још била поред данашњег Дома друштвених организација, одскора Пословног центра „Мелос“, а наспрам ње дрвени мост преко Ибра поред остатака металног који су приликом повлачења из града 1941. године порушили партизани. Преко древног моста је према Гочу, неколико пута у току дана, пролазио теретни воз који је са планине Рижином пругом превозио дрвену грађу. Доживљај посебне врсте, поготово за оне који су се са завршетком основне школе сматрали све важнијим, уједно и храбријим, био је да се попну на воз који се кретао тако споро да је у сваком тренутку из њега могло да се искочи, па поново ускочи. Симић се сећа оног који је из Краљева кретао ујутру, а на Гоч кад стигне. Са дистанце од неколико деценија великом грешком сматра се уклањање пруге која би у данашње време могла да буде значајна туристичка атракција. То је и повод да се повремено, додуше прилично стидљиво, поми-

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

К

48

ње реконструкција која се, због помањкања финансија, чини све мање извесном. На Гоч се одувек одлазило различитим поводима, Симић највише захваљујући мајци која је као спортиста била у управи Друштва за телесно васпитање „Партизан“, проистеклог из „Сокола“, и управи Планинарско-смучарског друштва „Гвоздац“. Ово друго било је повод да и он, још као гимназијалац, постане активни планинар а касније и члан управе, потом учесник бројних такмичења у оријетацији која су одржава у летњем и зимском периоду. О готово фанатичном односу према пешачењу сведочи један број „Ибарских новости“ из 1958. године и цела страна посвећена својеврсном походу десеторице суграђана, а Ђорђе Симић је са 16 година био најмлађи, који су током десет дана препешачили 370 километара трагом 4. краљевачког батаљона од Краљева до Сутјеске. Већ следеће године упустио се у нову авантуру и са другом Слободаном Петровићем био један од стотину планинара који су пошли са Цера па, преко Западне Србије и планина Вујан, Рудник,

Венчац, Космај и Букуља, после 20 дана пешачења стигли до Авале. Изрека да је од младости па до гроба најлепше ђачко доба има потврду и у сећању на овај период у коме се као посебна фигура истиче наставник математике Ненад Викторовић. Професори математике нису били посебно омиљени међу ђацима који су их се, у највећем броју случајева, потајно прибојавали.

- Неле је једини кога су ђаци обожавали. Кад почне да пада снег, и приближава се зимски рспуст, увек расположен и насмејан упитао би ко ће са њим на Гоч на скијање. Јави се по тридесетак нас па идемо, а на групну сеансу нас је водио први пут кад сам имао десет година. Педесет клинаца из Краљева је са њим било у Јелси на Хвару, а млади наставник није имао никаве проблеме са нама, нити ми са њим. Тадашње генерације су биле другачије од данашњих и много послушније. Правили смо и ми несташлуке и глупости, али је све било много наивније него што се сад догађа. У младости се не сећам ни једне туче у граду у коме је постојао јако добар боксерски клуб, а они који су били та-

49

50

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

лентовани за тучу, поготово из Пицмале или са Грдичке косе, одлазили су у клуб а ми на бокс мечеве да би навијали за њих. Корзо је био институција која није могла да се прескочи, а ја се увек чудио како је могуће да смо се сви познавали кад је Краљево у време кад сам завршавао гимназију 1960. године имало 20 хиљада становника. Једва смо чекали да се смркне да одемо на корзо где је неко стајао са стране и добацивао а неко шетао са девојком, или без девојке са друштвом. Ту су падала упознавања, почињале и завршавали се љубави, а сви млади без обзира из ког дела града били, и у коју школу ишли, познавали смо се макар из виђења – прича Симић. Младима који у данашње време излазе у град један до два сата пре поноћи невероватним се чини податак да је шездесетих година прошлог века гимназијалцима било строго забрањено да, без присуства старијих, буду у граду после осам сати увече. То их је спречавало да присуствују другој пројекцији филма у Биоскопу „Сутјеска“, на локацији данашњег Кафеа „Пасаж“, која је почињала баш у то време. Остајала им је само прва поподневна у пет сати, или недељом од три, а ако немају обавеза у школи и петком у подне. Највећој опасности излагали су се они које би неко од професора, у било које доба, видео у кафани јер је истог тренутка био осуђен на искључење из школе. Догодило се то касније чувеном новинару Радио Београда Душану Марковићу који је имао несрећу да га примети још чувенији професор Мија Петровић, ученик Мике Аласа. Колико је Мија уважаван у Краљеву тога времена сведочи податак да једна улица на Хигијенском заводу носи његово име. Познат као добричина Мија је волео и да попије по коју, а једном приликом приметио Марковића у кафани што је и њему деловало шокантно. Ипак о томе није никоме рекао ништа него му је, иако једном од најбољих ученика, на изненађење свих у разреду доделио двојку из математи-

ке. Двојка у то време није била прелазна оцена, а колико год добро знао Марковић није могао да добије више од ње због чега је био принуђен да изађе на поправни испит у августу. Кад је професорка Оливера Симић у разговору са колегом сазнала да је разлог то што је затечен у кафани објаснила је Петровићу како сви у Краљеву знају да Марковић нема породицу, да од 13. године живи сам, да се храни у кафани и да је тога дана био на ручку. Професори старог кова су ђацима личили на ликове из „Аутобиографије“ Бранислава Нушића, а Симић се сматра посебнио привилегованим јер је само две године по завршетку гимназије, након Више педагошке школе, постао њихов колега као професор историје уметности на друштвено-језичком смеру.

- После неколико дана сам примљен у стални радни однос у школи „Светозар Марковић“. У гимназији сам следеће две године радио хонорарно, а у стогодишњој историји ове школе био најмлађи предавач, јер сам имао 21 годину. Занимљив је био мој однос са дојучерашњим професорима које сам упознао и приватно, са друге стране, а они ме прихватили као своје дете и, чини ми се, били поносни као да су лично заслужни што сам са њима. Био је велики напор држати по десет или једанаест часова дневно, пре подне у једној а поподне у другој школи, па на крају дана не знам ни како ми је презиме. Било је зимско доба, држим шести час после подне у гимназији, професори који су имали пет часова већ су отишли кући, а у канцеларији седи легендарни професор филозофије Василије Милојевић и посматра како улазим, стављам дневник на сто, облачим капут, узимам дневник и полазим кући. Сиђем до половине степеништа и видим шта сам урадио, па почнем да се шуњам полако да ме неко не види, јер ће да ме завитлавају до пензије. Ушуњам се у канцеларију а он сними и каже „Није то ништа. Кући ћеш да га носиш. Ја сам га једном преко целог дворишта

изнео на улицу“ – сећа се Симић. Виша педагошка школа је у то време била угледна, поготово сликарски одсек на коме је акварел предавао Светолик Лукић који слови за најбољег акварелисту свих времена у српској уметности. Импонује податак да је посебно волео Симића као најмлађег од 22 студента који су, између 66 кандидата, успели да се квалификују за упис. Уз неколико гимназијалаца највећи број је долазио из једне од само четири уметничке школе у земљи, а још тада је било приметно да се сматрају уметницима што је требало да посведоче и браде које су увелико расле. Највећи број њих није успео да се упише највише због уверења професора да су преостали кандидати бољи материјал за обраду од оних који сматрају да нешто знају. Број студената се до друге године преполовио да би на време дипломирало само четворо међу којима и Симић. Плате просветних радника никад нису биле довољне ни за скроман живот, а половина коју је мајка одвајала за студије у значајној мери је доприносила да се овај период живота понајвише памти по гладовању. Студије сликарства подразумевају и куповину материјала, а могућност да се након Више педагошке школе редовно упише трећа година Ликовне академија пропуштена само због жеље да после брзог запослења ослободи мајку даљих издатака. Симић није пропустио прилику да упише пети семестар студија историје уметности где је, из радног, односа успевао да положи по који испит, међу њима и оне који су словили као најтежи.

- Увек сам морао да радим два посла, две и по године сам свирао у кафани и био кафанска певачица, а неки ме знају само као кафанског музичара. Још у гимназији смо имали одличан састав, а директор нас је задња два месеца ослободио одласка на часове само због припрема за одлазак на неко такмичење. Реља Петровић је свирао хармонику, Мирослав Симеуновић гитару а ја уз њу и усну харомину, Слободан Мишолић виолину, а певао је касније по-

51

52

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

знати певач Дијего Варагић. Имали смо једну цуру Кадивку која је, само кад затреба, певала праве народне песме. Радио Београд је организовао такмичења градова, а ми неколико пута директно наступали. Кад су се моји другови вратили са студија већ сам радио и имао две кћерке, па са Мишолићем и Микијем Бузуровићем, који је свирао клавир, направимо састав „Карановац“ и почнемо да свирамо у „Женеви“, Касније смо набавили бољег певача. Био је то фантастични Бане Јанковић који је касније певао у „Рокерима с Мораву“ – прича Симић. Репертоар је био састављен од старих варошких песама, руских и мађарских романси, правих старих народних и песама Звонка Богдана због уверења да би највећи број посетилаца могао да буде из категорије старијих Краљевчана који воле ову врсту музике и које ће она да подсети на младост. Врло брзо се показало да у публици преовладавају припадници млађих генерација који су пунили сале хотела „Турист“ и „Термал“, долазили у култни ресторан у Мошином гају или угоститељске објекте у Врњачкој Бањи и Митровом пољу. У уређеном систему и музичари су имали радно време, у паузи између два блока песама вечеру и редовну плату која је уплаћивана преко неког од естрадних удружења. Јапанска појачала снаге свега педесет вати омогућавала су да се уз музику и поприча, а током музичког дела каријере Ђорђе Симић не памти ни један инцидент било које врсте. Томе је у значајној мери допринела добро профилисана публика, јер се они који су више волели жешћу новокомпоновану нису дуго задржавали у сали. Колико је било интересовање за овај тип музике сведочи податак да је шеф сале у „Туристу“ често био приморан да закључа врата надалеко познате горње сале у којој није било места ни за стајање. Велики број оних који су желели да се појаве на овом месту није могла да спречи ни конзумација која је била довољна да четворо људи вечера. Да су цене биле знатно приступачније него у данашње време најбоље сведочи податак о по-

сетама читавих породица које су у пријатном амбијенту проводиле онолико времена колико је ограничавао узраст деце. Посебно интересантним Симић сматра присуство знатног броја ученика којима је предавао, а који никада нису могли да докуче зашто је баш он међу музичарима.

- Кад је „Бијело дугме“ на врхунцу популарности свирало у Краљеву, а чланови бенда после два концерта у Хали спортова свратили у „Турист“ на вечеру, међу њима је био и Лаза Раистовски коме сам био разредни старешина у основној школи. Стално је висио код мене и гледао како сликам и свирам гитару, а и бубњар „Смака“

Слободан Стојановић Кепо каже да је први пут слушао Битлсе код Ђола. Лазо не може да верује да сам ту и да свирам, па ме поведе, упозна са момцима и објасни да сам најбољи разредни старешина на свету. Свирао сам две и по године, а онда је отишао Бане кога је у Београд позвао друг из музичке школе Борис Бизетић. Напустио сам пошто нисам више могао да издржим, јер сам поред школе „Светозар Марковић“ радио и пола радног времана у школи „Браћа Вилотијевић“. Уз то сам сваке вечери свирао у кафани, а деца су ме код куће памтила једино како спавам – каже Симић. Т. Радовановић

53

54

МАГАЗИН 558 31.7.2022.

55

На репертоару Биоскопа “Кварт” ДЦ Лига суперљубимаца

Сироче: Првоубиство Естерина застрашујућа сага се наставља у узбудљивом уводу у оригинални и шокантни хорор хит „Сироче“. Након што је организовала бриљантно бекство из естонске психијатријске установе, Естер путује у Америку имитирајући несталу ћерку из богате породице. Али, долази до неочекиваног обрта који ствара сукоб са мајком, која настоји да по сваку цену зашти своју породицу од „детета“ убице.

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

Ејсу се никако не свиђа идеја супер-пса, али ће се то убрзо променити кад упозна Бетмена. Љубимце предводи Суперменов вољени пас Крипто. Њих двојица су нераздвојни пријатељи, који деле супер-моћи и

мотијевић, а филм се приказује до 3. августа у пројекцијама које почињу у 19 сати.

56

заједно се боре против криминала у Метрополису. Када Супермена и остатак Лиге правде отму, Крипто мора да увери офуцану екипу из склоништа за животињем пса Ејса, свињу ПБ-ја, корњачу Мертона и веверицу Чипа, да овладају новонасталим моћима и помогну му да спасу отете суперјунаке. Анимирана породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје сто шест минута а Џеред Стерн је режирао према сценарију који је написао са Џоном Вајтингтоном. Гласове анимираним јунацима позајмили су Александар Радојичић, Тамара Крцуновић, Марко Мрђеновић, Марко Марковић и Милош Ти-

Хорор у 2Д формату, и трајању које за девет минута премашује сат и по, Вилијем Брент Бел је режирао према сценарију који су написали Дејвид Когишел и Алекс Мејс. Филм је на репертоару до среде 3. августа, а пројекције почињу у 21 сат.

57

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

Што се ув

58

Квази-политичка „елита“, све на крају – „улита“!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

више бране и „спасавају главу,,; веравају: народ је у праву!

,

У Србији је све мање свиња, али, све више – „свињарија”!

Све је више, разних „колонија“! Брине, што је Србија - колонија!

59

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

60

Из Мињине кухињице

СЕНДВИЧ СЛАДОЛЕД Уживајте у правој летњој, брзој посластици, коју можете направити за 5 минута Потребно: 400 г Petit Beurre кекса са маслацем/ 40 ком 500 мл слатке павлаке 350 г карамелизовано кондензовано заслађено млеко 250 г нутеле 100 г млечне чоколаде На тацну сложите половину кекса, односно 20ком

сером умутите. Посебно сједините карамелизовано кондензовано млеко и нутелу, а онда је додајте у умућену слатку павлаку и све заејдно умутите да се смеса уједначи. Млечну чоколаду ситно исецкајте додајте у ил и промешајте. Сипајте преко кекса, а онда горе ставите још један ред кекса. Пребаците у замрзивач и по потреби сеците на парчад, а пре конзумаије није потребно одмрзавати, баш као кад једете сладолед. Напомена: Коцке можете уваљати по жељи у шарне мрвице, рендану чоколаду, сецкани пистаћи, итд.

У суд сипајте слатку павлаку и мик-

61

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 31. ЈУЛА И 6. АВГУСТА

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

31. јул

62

1201 — Јован Комнин Дебели је на кратко преузео византијски престо од Алексија III Анђела, али је ускоро ухваћен и погубљен.

1423 — Енглеска и бургундска војска су у Стогодишњем рату поразили Французе у бици код Кравана близу Осера.

1498 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад.

1648 — У борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике.

1658 — Велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији.

1789 — Руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији.

1849 — У бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848.

1914 — Убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник „Иманитеа“, касније листа француских комуниста.

1917 — Британском артиљеријском ватром започела је битка код Пашендала.

1919 — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена репу-

блика.

1941 — Немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја.

1944 — Као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једне од најчитанијих књига у свету.

1954 — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара.

1959 — Група баскијских студената је основала сепаратстичку организацију ЕТА.

1964 — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца.

1969 — Папа Павле VI стигао у Уганду, у прву папску посету Африци.

1971 — Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца.

1991 — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.

1993 — Нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку.

1994 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе

у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида.

2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ.

2002 — На основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од

1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна.

2003 — Министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље. Хашки трибунал осудио босанског Србина Миломира Стакића на дуживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор. Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 km на сат.

1. август 527 — Источноримски (византијски) цар Јустинијан I (527—565.) ступио на престо - почетак једне од најсјајнијих владавина у римско-византијској историји.

1291 — Три кантона, Ури, Унтервал-

ден и Швиц су су склопили савез за одбрану од Хабзбурговаца. Тај савез је био основа за стварање Швајцарске. Овај дан се прославља као национални празник Швајцарске 1560 — Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест. Тиме је основана Шкотска црква.

1774 — Џозеф Пристли, британски хемичар, открио је гас који је назвао „dephologisScated air“. Овај је гас данас познат као кисеоник.

1778 — Отворена је прва штедионица у свету у немачком граду Хамбургу.

1793 — Као прва земља у свету, Француска је увела метрички систем мера.

1798 — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса у бици код Абукира, близу Александрије. Наполеонова је војска у Египту после тог пораза остала одсечена од Европе.

1800 — Парламент Ирске је усвојио Закон о унији, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.

1813 — Изашао је први број првог српског дневног листа, „Новина сербских“, у Бечу. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Лист је угашен 1822. године због проблема са штампаријом.

1834 — Забрањено је ропство у целој Британској империји. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.

1877 — У засеоку Ђурићи на планини Тари, Јосиф Панчић пронашао нову врсту оморике која је по њему добила име - Панчићева оморика 1894 — Због спора око Кореје, Јапан је објавио рат Кини.

1914 — Четири дана после аустроугарског објављивања рата Србији, Француска је прогласила општу мобилизацију, Немачка је објавила рат Русији, док је Италија прокламовала неутралност.

1921 — Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је донела За-

кон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.

1936 — 11. олимпијске игре у Берлину отворио је Адолф Хитлер.

1944 — У Вашави је избио устанак против немачке окупације. После двомесечних борби Немци су савладали устанике, а велики број њих послали у концентрационе логоре.

1958 — Јордански краљ Хусеин поништио је федерацију своје земље са Ираком.

1960 — Бенин је прогласио независност од Француске.

1966 — Почео је 11. пленум Комунистичке партије Кине. На пленуму је донета одлука о почетку „културне револуције“, која је трајала десет година.

1975 — Државници 35 земаља потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, данас Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС). Међу потписницима је био и југословенски председник Јосип Броз Тито.

1994 — Роман Херцог, председник Немачке, изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату.

2000 — Екстремисти у Кашмиру у Индији извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били хиндуских ходочасници.

2001 — Тони Блер, премијер Велике Британије, започео је званичну посету Аргентини. То је била прва посета неког британског премијера Аргентини од Фокландског рата 1982. године.

2007 — У паду моста преко Мисисипија у Минеаполису 13 особа је погинуло, а на десетине је повређено.

2008 — Почео рат у Грузији који се водио између Грузије са једне и Русије и грузијских отцепљених територија Јужне Осетије и Абхазије са друге стране. Након неколио дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су 7. августа покушали да заузму град Цхинвали, главни град

63

Јужне Осетије.

2010 — Забрањене су касетне бомбе, једно од најмонструознијих конвенционалних наоружања, где према званичним подацима УН-а страда преко 95% цивила. Уједињене нације су изгласале ову конвенцију о забрани касетних бомби, када је првих 30. држава ратификовало ову конвенцију у својим парламентима.

МАГАЗИН 558

31.7.2022.

2. август

64

338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору.

216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји.

461 — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер.

1492 — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492.

1552 — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548, а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555.

1802 — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника.

1830 — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу.

1858 — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне.

1877 — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Мекензија.

1903 — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти.

1928 — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом.

1934 — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт.

1935 — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију.

1939 — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе.

1945 — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.

1964 — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс.

1970 — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда.

1980 — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи.

1990 — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте.

1991 — Социјалистичка Република Црна Гора променила назив у Република Црна Гора 1992 — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.

1994 — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни

план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.

1997 — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи.

1999 — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи.

2001 — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским му-

слиманима у Сребреници 1995.

2005 — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.

3. август 1347 — Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558.

1571 — Турци су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град Фамагу-

сту на Кипру и извршили масакр становништва.

1675 — Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију.

1858 — Енглески истраживач Џон Спик открио је Викторијино језеро, извориште реке Нил.

1881 — Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Уједињеном Краљевству омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала.

1884 — Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.

1903 — Македонски устаници у Крушеву су прогласили Крушевску републику, која је потрајала десет дана.

1904 — Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор).

1914 — Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи.

1936 — амерички атлетичар Џеси Овенс је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на олимијским играма у Берлину.

1940 — Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.

1940 — Италија је започела инвазију Британског Сомалиленда.

1958 — Под командом Вилијама Андерсона, америчка нуклеарна подморница „Наутилус“ је прва прошла испод леда на Северном полу.

1996 — Уједињене нације су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде Хуту цивила у серији покоља извршених између априла и јула.

4. август 1578 — Покушај Португалије да заузме Мароко пропао је поразом у бици код Алказаркивира, у којој су

погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на престо.

1704 — У Рату за шпанско наслеђе, енглеско-холандске снаге су заузеле шпански град Гибралтар.

1789 — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца.

1791 — Потписан је Свиштовски мир којим је одређена граница између Аустрије и Отоманског царства.

1870 — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Адолфа Андерсена.

1914 — Немачке трупе напале су Белгију, Уједињено Краљевство је објавило рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност. Почетак опсаде Лијежа.

1916 — Данска је за 25 милиона долара уступила САД део Западноиндијских острва, укључујући Девичанска острва.

1936 — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и успоставио Четвртоавгустовски режим.

1944 — У скровишту у Амстердаму Гестапо је ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату.

1954 — Британски суперсонични борбени авион „Електрик Лајтнинг П1“ извео је свој први лет.

1983 — Бетино Кракси је, као први социјалиста, преузео дужност премијера Италије, постигавши рекорд у дужини опстанка једне италијанске владе после Другог светског рата.

1992 — Милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у Јужној Африци, током којег је убијено 30 људи.

1993 — Јапанске власти извиниле су се званично женама које су током Другог светског рата служиле као сексуалне робиње јапанским војницима.

1993 — Снаге Војске Републике Српске су освојиле све кључне положаје на планини Игман изнад Сарајева и

65

31.7.2022.

МАГАЗИН 558

66

затвориле обруч око града.

1994 — Након што је Скупштина Републике Српске одбила мировни план Контакт групе за Босну, СР Југославија је прекинула политичке и економске односе са Републиком Српском и затворила границу на реци Дрини.

1995 — Хрватска војска је, у операцији „Олуја“, ушла у српску енклаву (Република Српска Крајина), зону под заштитом УН. Око 250.000 Срба напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији.

1999 — У катастрофалним поплавама у Кини погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова.

2000 — Британска краљица мајка Елизабета прославила је у Лондону 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век.

2001 — Палестина је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на Израел. Овај позив без преседана указао је на неслагање између палестинских званичника и милитантне палестинске струје око освете због израелских напада. Председници Северне Кореје и Русије, Ким Џонг Ил и Владимир Путин, потписали су декларацију по којој се Северна Кореја мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до 2003. године.

5. август 1552 — Турска флота под командом Синан-паше поразила је ђеновљанску флоту у бици код Понтиских острва.

1583 — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду.

1716 — Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од око 83.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 120150.000 људи под командом Дамада Али-паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савој-

ски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739.

1824 — Грчка флота под командом Константина Канариса је поразила османску флоту у бици код Самоса.

1895 — Почиње шаховски турнир у Хејстингсу.

1914 — Црна Гора објавила рат Аустроугарској. Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату. Први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо.

1915 — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву.

1940 — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.

1941 — Окончана је битка за Смоленск предајом око 300.000 совјетских војника.

1943 — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород.

1949 — У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова.

1960 — Буркина Фасо, која се тада звала Горња Волта, је добила независност од Француске.

1963 — СССР, САД и Уједињено Краљевство потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба.

1974 — Председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа.

1994 — Авиони НАТО бомбардовали положаје Војске Републике Српске око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних сна-

га УН на планини Игман.

1995 — САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње.

2001 — Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су

ширили хришћанство међу муслиманима.

6. август 1661 — Португал и Холандија потписали споразум према ком је Португал задржао Бразил, а Холандија

Цејлон.

1796 — На Цетињу је Скупштина црногорских старешина изгласала „Стегу“, као први писани законски акт у Црној Гори.

1806 — Цар Франц I Хабзбуршки одрекао се титуле светог римског цара и прогласио се царем Аустрије, чиме престало да постоји Свето римско царство.

1807 — Српски просветитељ Доситеј Обрадовић прешао из Земуна у устаничку Србију, где је као први Карађорђев министар просвете остао до краја живота, 1811.

1825 — Боливија прогласила независност после готово три века шпанске владавине.

1890 — У њујоршком затвору Обурн погубљен убица Вилијам Кемлер. То је било прво извршење смртне казне на електричној столици.

1903 — Србија Дан рудара установљен је у знак сећања на 6. август 1903. када су се рудари Сењског рудника, код Деспотовца, штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за скраћење радног времена и бесплатно уље за лампе за осветљавање јама, које су до тада сами плаћали.

1914 — Аустроугарска објавила рат Русији, а Србија и Црна Гора Немачкој у Првом светском рату.

1918 — Завршена је немачка офанзива на Марни. Последњи велики напад немачке војске у Првом светском рату завршен поразом, а око 100.000 немачких војника погинуло и повређено.

1926 — Америчка пливачица Гертруда Едерле постала прва жена која је препливала Ламанш. Пивање трајало 14 часова.

1932 — Отворен први Венецијански филмски фестивал.

1940 — Естонија ушла у састав СССР под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република.

1941 — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца.

1945 — Бачена је атомска бомба на Хирошиму, што је прво кориштење нуклеарног оружја у рату.

1962 — Јамајка је стекла пуну неза-

висност од Уједињеног Краљевства, више од 300 година пошто су је Енглези преотели од шпанских колониста 1655.

1965 — Амерички председник Линдон Џонсон је потписао Закон о праву гласа, чиме је он ступио на снагу.

1991 — Председништво Југославије једногласно усвојило одлуку о проглашењу потпуне и безусловне обуставе ватре на територији Републике Хрватске.

1995 — Хрватски авиони и артиљерија гађали српске избеглице које су у колонама напуштале територију Хрватске после офанзиве хрватске војске на Книнску Крајину.

1996 — Амерички научници објавили да су пронашли доказ да је на Марсу давно постојао живот, на основу испитивања остатака метеора пронађеног на Антарктику.

1997 — „Боинг 747“ „Коријан ерлајнса“ срушио се на путу из Сеула у близини аеродрома Гвам. Погинуло 228 путника и чланова посаде, а 26 их преживело.

1999 — Председник Русије Борис Јељцин затражио од Парламента да укине смртну казну у тој земљи.

2000 — Око 1.400 Литванаца признало да су као агенти или доушници радили за бившу совјетску тајну и обавештајну службу, КГБ. Литванија била под управом Совјетског Савеза од Другог светског рата до 1991.

2001 — Врховни суд Калифорније донео одлуку да произвођачи ватреног оружја не подлежу законској одговорности за криминалну употребу њиховог оружја.

2003 — Суд у Мадагаскару осудио је бившег председника Дидијера Рацирака на 10 година тешког рада због проневере јавних фондова вредних осам милиона америчких долара.

2008 — Војска Мауританије извела је државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија. Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мохамед Улд Абдел Азиз.

2011 — Протестни марш због смрти Марка

67

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs