Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 549 * 29. мај 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 549 29.5.2022.

Грађевинари воде коло Унапређена електронска управа Богат програм током целе године Демократе преобучене у “Отпор” Настављена традиција Краљевчани супериорни Јединствен мултимедијални простор И професори манекени На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Игре су закон Оправдана очекивања Кикер - Земун Борац 1926 - Слога Времеплов

6 6 10 18 24 32 26 40 44 46 48 50 54 58 60 62

Фото: М. Радовановић

У овом броју:

3

4

МАГАЗИН 549 29.5.2022.

5

Захтеви за грађевинске дозволе повећани за петину

ГРАЂЕВИНАРИ - Током прошле године поднето безмало сто тридесет девет хиљада захтева за издавање дозволе за градњу, што је за петину више него годину дана раније. - Позитивно решено осамдесет пет одсто захтева.

- Због епидемије корона вируса на издавање употребних дозвола чекало се девет дана дуже у односу на законски рок, за грађевинску четири дана. - Прекорачење за издавање локацијских услова у просеку пет дана.

- Кашњења у половини градова и општина. - Поједностављење и дигитализација поступака легализације и конверзије допринело би решавању проблема са којим се држава суочава дуги низ година а друга година пандемије корона вируса није омела активности грађевинског сектора најбоље потврђује податак да је током прошле године у градовима и општинама Србије поднето безмало сто тридесет девет хиљада захтева за издавање дозволе за градњу, што је за петину више него годину дана раније. Ово показује анализа Савеза за имовину и инвестиције Националне алијансе за локални еко-

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

Д

6

номски развој која потврђује да је ефикасност локалних самоуправа остала непромењена, јер је позитивно решено осамдесет пет одсто захтева. Због чињенице да је ширење вируса утицало на поштовање законских рокова, због чешћег и дужег одсуства службеника, највише се каснило са издавањем употребних дозвола. Овај рок је у просеку био девет дана дужи у односу на законски, за грађевинску до-

зволу се чекало четири дана дуже, а прекорачење за издавање локацијских услова било је у просеку пет дана. Кашњења су забележена у чак половини градова и општина што је неповољније у односу на претходну годину кад је овај проблем имало петнаест одсто градова и дванаест одсто општина. Сем пандемије, која се оцењује једним од основних разлога, на рокове је утицао проблем недовољних техничких ка-

И ВОДЕ КОЛО пацитета и недостатка кадрова. Разлог се огледа у податку да су у њиховој надлежности и други послови, озакоњење објеката и конверзија права коришћења у право својине над земљиштем. У Савезу за имовину и инвестиције Националне алијансе верују да би поједностављење и дигитализација поступака легализације и конверзије, по узору на реформу издавања еГрађевинских дозвола, као и омогућавање конверзије без накнаде, сигурно допринело решавању проблема са којим се држава суочава дуги низ година. Истраживање сведочи да се током прошле године електронска грађевинска дозвола се издавала у просеку за девет а употребна за четрнаест дана, у ситуацијама када инвеститор поднесе исправан захтев. Према новој методологији, која при оцени ефикасности у решавању захтева узима у обзир и број службеника којима располаже локална самоуправа, најуспешнији у издавању дозвола међу градовима су Нови Сад, Сомбор, Сремска Митровица, Шабац и Крагујевац.

Међу општинама са више од пет стотина захтева истичу се Сурчин, Сопот, Ковин, Беочин и Нови Бечеј, на зачељу табеле су Бор, Нови Пазар, Зајечар, Јагодина и Београд а код општина Звездара, Стара Пазова, Пећинци, Бачка Паланка и Врачар. Слика се битно мења уколико се изузме однос броја службеника и захтева које сваки од њих обради, па су на челу листе градова Сремска Митровица, Чачак, Крушевац, Кикинда и Вршац а на зачељу Београд, Ваљево, Зрењанин, Нови Сад и Нови Пазар. Слично је и код општина – први су Свилајнац, Нови Бечеј, Ковин, Ћуприја и Тутин, а последњи Стара Пазова, Звездара, Земун, Чукарица и Пећинци. Податак да су и по новој и по старој методологији поједини градови и општине при дну табеле појачава уверење да имају проблем са издавањем дозвола. У категорији градова то су Београд, Нови Пазар и Пожаревац, а код општина градске општине Звездара, Савски венац, Врачар, Чукарица, али и Стара Пазова и Пећинци. У врху су увек Сремска Митровица, Сомбор, Шабац, Чачак и

Крушевац код градова, а Ковин, Нови Бечеј и Инђија код општина. Директор за конкурентност и инвестиције у Националној алијанси Душан Васиљевић истиче да ова асоцијација пружа подршку градовима и општинама у чланству да унапреде ефикасност кроз организацију обука, менторинг и саветовање. Уз то на основу њихових сугестија припрема предлоге за унапређење прописа у овој области и софтвера за издавање дозвола. Изазов и даље представљају ситуације у којима се захтеви враћају на тзв. усаглашавање, јер у просеку сваки десети није испуњавао формалне услове, скоро четрнаест одсто у градовима и нешто више од девет у општинама. Усаглашавања је неопходно кад инвеститор нема све потребне папире, али и у случајевима који могу указати на коруптивне радње службеника. Резултати истраживања показују да је највећи проценат оваквих захтева забележен у великим градовима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

7

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

Уз подршку Владе Швајцарске

8

УНАПРЕЂЕНА ЕЛЕК - Становницима седамдесет градова и општина на територији Србије доступне нове електронске услуге и отворени подаци. - Активности у области дигитализације и еУправе на врху листе приоритета Владе Србије. - Влада Швајцарске више од двадесет година подржава реформу и модернизацију локалних самоуправа. - Више од хиљаду осам стотина грађана директно упознато са могућношћу да брзо и лако приступе правима и услугама у надлежности локалне администрације.

- Око милион особа путем друштвених мрежа информисано о предностима употребе еУслуга и отворених података.

- Признања Новом Пазару и Врњачкој Бањи

а догађају којим је завршена кампања под слоганом „Да кликнемо заједно“ потврђено је како су, захваљујући подршци Владе Швајцарске кроз програм Swiss PRO, становницима седамдесет градова и општина на територији Србије доступне нове електронске услуге и отворени подаци. Програм је, у сарадњи са Владом Србије и локалним самоупра-

Н

вама, спровео свеобухватну техничку и финансијску подршку за унапређење капацитета и процедура за пружање еУслуга, отварање података и развој веб презентација. У Министарству државне управе и локалне самоуправе подсећају да су активности у области дигитализације и еУправе дужи низ година на врху листе приоритета Владе Србије. Зато се

изузетно значајном оцењује подршка Владе Швајцарске при оснаживању запослених у локалним самоуправама у унапређењу знања и процедура за функционисање електронске управе. Од њих се очекује да ефикасно ставе све капацитете у сврху унапређења те врсте услуга за грађане и привреду. Порука из министарства указује на опредељење ка даљем развоју еУпра-

КТРОНСКА УПРАВА ве по мери свих како би се додатно унапредио квалитет живота грађана у даљем локалном и економском развоју. Завршетак кампање је прилика за потврду да су јединице локалне самоуправе у Србији имале прилику да објаве електронске услуге на унапређеном порталу еУправа, а веома значајним оцењује се допринос програма у домену подизања свести о значају електронске управе, уређењу регулаторног оквира на локалном нивоу и стицања практичних вештина за пружање електронских услуга. Влада Швајцарске више од двадесет година подржава реформу и модернизацију локалних самоуправа, а кроз програм Swiss PRO унапређује услове у којима се пружају еУслуге, начин пружања услуга и бољи приступ отвореним подацима, чиме се обезбеђује боља транспарентност и ефикасност. Досадашње искуство сведочи да ово није нимало лак подухват због чега похвале заслужују све локалне самоуправе које су увеле нове еУслуге. Из

Швајцарске канцеларије за сарадњу стиже потврда жеље да се настави подршка увођењу еУслуга од којих се очекује да повећају транспарентност и ефикасност управе на свим нивоима . Кампања информисања јавности на трговима Србије била је прилика за промоцију еУслуга, а више од хиљаду осам стотина грађана директно је упознато са могућношћу да, преко портала еУправа, брзо и лако приступе правима и услугама у надлежности локалне администрације. У исто време око милион особа је путем друштвених мрежа информисано о предностима употребе еУслуга и отворених података. Бенефит програма огледа се у податку да су многе услуге локалних самоуправа јефтиније и брже а за грађане и привреду ефикасније. Податак да грађани остварују своја права и завршавају послове на локалном нивоу, довољан је за тежњу ка развијању еУправе и електронских услуга. Посебно признање програма Swiss PRO за напредак у отварању података

додељено је Новом Пазару, који је на порталу отворених података објавио шездесет пет сетова, а општини Врњачка Бања за напредак остварен у пружању електронских услуга и употреби система за размену података за послове из изворних и поверених надлежности. На догађају је представљено искуство Крупња у равоју еУправе на локалном нивоу и приказан видео о успеху пројекта који је реализован у Малом Зворнику. Кампања „Да кликнемо заједно“ реализована је у оквиру програма „Подршка Владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – Swiss PRO“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина. Т. Радовановић Фото: Swiss PRO

9

Тиват најелитнија туристичка дестинација

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

БОГАТ ПРОГРАМ ТО

10

- Са новим инвестицијама у туризму Тиват доживљава препород и постаје једна од најелитнијих дестинација у Црној Гори. - Прошле године у Тивту боравило око двадесет девет хиљада туриста са простора Србије који су остварили приближно двеста деведесет четири хиљаде ноћења. - Тиват дестинација коју туристи посећују током целе године, највише током главне сезоне. - Од укупно деветнаест хотела дванаест је категорисано са четири или пет звездица, три су бренд хотели. - Од ове године још један са пет звездица. - Наредне године постојеће капацитете ће употпунити ново туристичко насеље и бренд хотел заснован на велнес и фитнес концепту. - Цене непромењене у односу на претходну годину

Фото: М. Радовановић

ОКОМ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ

11

12

МАГАЗИН 549 29.5.2022.

П

риближавање почетка сезоне годишњих одмора је повод за жељу туристичких радника да представе потенцијала којима располажу, а својеврсно затишје условљено ванредним околностима због епидемије корона вируса додатни мотив за интензивирање ових активности у различитим деловима земље. Разлог више да представници Туристичке организације Тивта дођу у Краљево је успостављање авио линије са Аеродрома Морава до овог града и уверење да ће сезонски лет мотивисати значајан део становника Рашког и суседних округа да годишњи одмор проведу на плажама Боке Которске. Директорка Туристичке организације Тиват Даница Бањевић посебно истиче да град који је до пре неколико година био најмање развијена туристичка општина са новим инвестицијама у туризму доживљава препород и сигурно постаје једна од најелитнијих дестинација у Црној Гори. О томе сведочи велики број туриста са међународног тржишта и из региона који посећује овај град мотивисани податком да је и поред значајних промена сачувао оно традиционално медитеранско. Томе, поред бројних интернационалних ресторана, доприносе бројни рибљи ресторани са понудом традицоналне кухиње. Туристички радници су за ову годину, и поред строгих рестриктивних мера последње две, припремили изузетно богат културни и забавни програм па током летње сезоне могу да очекују концерте познатих регионалних извођача и изузетно богат програм позоришних представа у оквиру Фестивала медитеранског театра Пургаторија. Колико је програм атрактиван најбоље сведочи податак да туристи из региона на основу њега планирају термине за годишњи одмор. Током главне туристичке сезоне скоро свакодневно се могу очекивати одређени догађаји, а посебном повољношћу оцењују се рибарске вечери у организацији три месне заједнице као прилика да се, сем бесплатног вина и рибе, ужива у богатом културном програму. Статистика сведочи да је у Тивту прошле године боравило око двадесет девет хиљада туриста са подручја Србије који су остварили приближно двеста деведесет четири хиљаде ноћења. У поређењу са претходним

Даница Бањевић годинама, и рекордном 2019, то представља повећање од само два процента у доласцима, али четрнаест процената више у ноћењима. Тако су туристи са простора Србије били најзначајнији фактор у укупном туристичком приходу, а анкете спроведене пре почетка туристичке сезоне дају довољно повода за оптимизам да ће тако бити и ове године. Основ су најлепше успомене које носе из овог краја и уверење да ће сигурно изабрати Црну Гору као дестинацију којој ће се вратити. Туризам је примарна привредна грана на црногорском приморју, али и на нивоу целе земље јер са четвртином средстава учествује у бруто друштвеном производу на који је последње две године у значајној мери утицала пандемија корона вируса. Из Туристиче организације Тивта стиже потврда да је ово место дестинација коју туристи посећују током целе године, највише током главне сезоне кад прилику за смештај пружају хотели високе категорије. Од укупно деветнаест тиватских хотела дванаест је категорисано са четири или пет звездица, три су бренд хотели а ове године се отвара још један са пет звездица. Већ наредне године постојеће капацитете ће употпунити ново

13

14

МАГАЗИН 549 29.5.2022.

15

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

туристичко насеље и оквиру њега бренд хотел заснован на велнес и фитнес концепту.

- Луштица Б и Ц се убрзано развијају, а ове године ћемо отворити централни део насеља. Након две године кад смо имали туризам у смањеном обиму букинг за ову сезону је на изузетно добром нивоу, а радује велики број најављених авио линија према Црној Гори и Тивту. Било је рецесије авио летова, али видимо да се све враћа нормалним токовима и драго нам је што ћемо опет моћи да угостимо све те госте. Поред хотелског смештаја имамо разноврстан приватни који је припремио богату понуду, што потврђује да је Тиват

16

припремио за сваког по нешто па и туристи слабије платежне моћи могу наћи понуду за себе. Цене кревета крећу се од десетак евра по дану па надаље, зависно од категорије смештајног објекта и близине мора, а може се уживати и у луксузној понуди јахти. Понуда је приступачна свима, а цене су непромењене у односу на претходну годину, каже Бањевић уз потврду да се посебна пажња посвећује промоцији вансезонског периода. У том циљу интензивиране су активности на развоју нових година, прошле године са колегама из Херцег Новог панорамског пута на луштичком полуострву пребогатом културним и природним

знаменитостима, али и неким од најлепших плажа у Боки. Панорамским путем дугим четрдесетак километара обједињена је целокупна понуда што је повод за позив туристима који бораве у Црној Гори да одвоје један дан, обиђу аутом овај крај и уживају у гостопримству пољопривредних произвођача. Подручје је пребогато маслинама, маслиновим уљем и традиционалним производима, попут луштичког пршута познатог по специфичном начину сушења, али и сиревима разне врсте. Љубитељима природе намењене су бициклистичке стазе на луштичком полуострву и планини Брнат, а посебне повољности пружају Тиватска солила као

заштићени специјални резрват природе. На ово подручје су се пре две године вратили и фламингоси што је повод за интензивирање развоја сегмента посматрања птица. Највећи број регистрованих посматрача на територији Велике Британије је повод да се промотивне активности усмере ка овом подручју, а заједно са Которанима под заштиту стави и планина Врмац како би била претворена у парк природе.

- Велики градски парк је јединствен по томе што је највећи на црногорском приморју. У њему су разне врсте биљака из свих крајева света, а податак да је под заштитом доприноси да тај статус има тридесет три процента тиватске те-

риторије. Доста радимо на одрживом развоју и једина смо дестинација у Црној Гори која је започела процес приступа програму акредитованом од стране Глобалног савета за одрживи туристички развој. Претходне године смо добили четири међународне награде, прва у категорији Природа и еко туризам, и ушли у категорију топ три дестинације у оквиру културе и заједнице за својеврстан програм осликавање електричних ормарића од стране уметника из нашег града. Ушли смо и у топ десет дестинација везано за конгресни туризам, што потврђује да стално радимо и унапређујемо туристичку понуду, каже Бањевић. Значајним фактором у унапређењу

услова за развој туризма оцењује се подршка локалне заједнице и туристичке провреде, што је повод да јој Туристичка организација прилагођава све активности како би најбоље утиске пренела гостима. Искуства из претходног периода сведоче да се током главне туристичке сезоне не реализују све планиране активности, посебно посматрање птица за које су се адекватним периодима показали пролеће и јесен, а за конгресни туризам зима. Богат програм се припрема и за период новодишњих празника, а најбољим начином да се провери оно што се чује на промоцијама је посета овом подручју у било које доба године. Т. Радовановић Фото: ТО Тиват

17

18

Радоица Кочовић

МАГАЗИН 549 29.5.2022.

Сведоци демократских промена: Радоица Кочовић (2)

ДЕМОКРАТЕ ПРЕОБУЧЕНЕ У „ОТПОР“ - Краљевчани су, у оквиру Ужичког корпуса, попуњавали најважније стратегијске јединице на простору Косова и Метохије, а податак да је мобилисано на десетине хиљада резервиста потврђује да је одзив био међу најбољима у Србији. – Током сукоба на овим просторима институције у Краљеву, као и грађани са ових простора, показали су патриотизам у коме није било места за сукобе и поделу по страначкој припадности. – Током последње деценије двадесетог века у Краљеву је спас потражило седам и по хиљада избеглица из Хрватске и тридесетак са простора Косова и Метохије. - Поред бројних фактора на које се није могло значајније утицати на крах привреде најнегативније је утицала погрешна кадровска политика. - Резултати избора 2000. године су одраз сплета различитих околности и утицаја обавештајних служби западних земаља које су пресудно утицале да се Србија доведе у незавидан положај. – Пропао покушај чланова „Отпора“ да се учлане Социјалистичку партију Србије

19

ад су почетком последње деценије двадесетог века почеле прве чарке из којих се изродио ратни сукоб несагледивих размера запретила је опасност да се средиште из Босне и Херцеговине пренесе на територију Србије, пре свега на Рашку област познатом трансверзалом преко Пријепоља и Прибоја. Заслужним што се то није догодило сматра се држава која је, повлачењем битних потеза, јасно потврдила да стоји иза свих народа на овим просторима и да неће дозволити премештање сукоба на територију Србије. У време интензивирања сукоба на простору Косова и Метохије Краљевчани су, у оквиру Ужичког корпуса, попуњавали најважније стратегијске јединице, а податак да је мобилисано

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

К

20

на десетине хиљада резервиста потврђује да је одзив био међу најбољима у Србији. Понашање током каснијих дешавања на овим просторима, страдања на фронту и бомбардовање од стране авијације НАТО пакта, потврђују тезу да су све институције у Краљеву, као и грађани са ових простора, показали патриотизам у коме није било места за сукобе и поделу по страначкој припадности. Патриотизам се изражавао на различите начине, одзивом на мобилизацију, прикупљањем помоћи за војнике на фронту, а једним од значајнијих се сматра спремност да се прихвати велики број избеглих и расељених лица који су пуних десет година у континуитету сигурност тражили баш у овој средини. О томе сведочи Радоица Кочовић који потврђује да је

након првих сукоба у Хрватској спас у Краљеву потражило око седам хиљада становника са ових простора. Ако се свему дода и тридесетак хиљада који су пред крај века дошли са простора Косова и Метохије онда је јасно колико се променила структура становништва чије потребе није могла у потребној мери да задовољи локална средина. То је у значајном мери допринело да многима Краљево буде само успутна станица до коначне дестинације, посебно за велики број избеглих из Српске Крајине.

- Штета је што тај народ није остао јер би менталитет, животна и радна култура на високом нивоу само допринели да се социјална карта Краљева подигне степеницу више. Ту теорију могу да браним, јер сам лично уче-

ствовао у пријему тих људи и руководио размештајем по школама и другим прихватним местима. Краљевчани и Краљево су показали велику хуманост, људскост и способност да прихвате тако велики број људи и да им у тим несрећним данима помогну. Велики удар је био након операције Олуја 1995, потом и 1999. године кад је циљ оних који су диктирали политичка збивања био да се народ што више протера са Косова и из Крајине. У изненадном таласу Краљево је показало високу моралну и људску вредност а да му се држава није одужила на адекватан начин што се осећа и данас – верује Кочовић. У таквим условима Краљево је посебно тешко доживљавало време НАТО агресије кад је у градским

касарнама остало тек по неколико официра. Првих дана бомбардовања у марту 1999. године још се није знало да ће бити селективног гађања одређених циљева и да агресори, на основу дојава различитих структура, имају тачне координате свих које треба уништити. Због тога се на сваки знак о могућности напада из ваздуха приступало замрачивању од чега се врло брзо одустало због страха да би авијација могла да промаши оно што има у плану да уништи и тако направи још већу штету. Ратна збивања су на кратко зауставила политичка трвења на локалном нивоу у временима када је интензивиран пад привредних активности и крах чије се последице и данас осећају. Поред бројних фактора на које се у овом

периоду није могло значајније утицати, а који су негативно утицали на привредне токове, најбитнијим за крах привреде сматра се погрешна кадровска политика. Уверење да се иностраним утицајима на растурању привреде могло супроставити на адекватнији начин води ка ставу да би се резултат могао огледати у спашавању бар неких делова у колективима какав је „Фабрика вагона“. Учешће у политичком животу повод је за пажљиво посматрање понашања политичких противника како на локалном тако и нивоу државе. Оно сведочи о тврдњама бројних првака опозиционих странака о времену мрака у коме ни школовани људи немају минималне услове за преживљавање, али и позивима на грађанску непослу-

21

29.5.2022.

МАГАЗИН 549

22

шност првенствено кад је у питању плаћање комуналних услуга. Време ће показати да су баш они врло брзо, након 5. октобра 2000. године и учвршћивања позиција у новој власти, напрасно постали велики бизнисмени, власници великих површина пољопривредног земљишта и другог капитала. Мала је утеха уверење да су надлежне службе и тада пратиле понашање сваког појединца и да би то у неком будућем периоду могло да буде основ за предузимање одређених корака. Увод у дешавања која су уследила током наредних година били су председнички избори у септембру 2000. године о чијим резултатима и данас у великом делу јавности постоје различита мишљења. Према првим резултатима објављеним након пребројавања гласова тадашњи председник Слободан Милошевић успео је да обезбеди предност над кандидатом опозиције Војиславом Коштуницом. Објављивање резултата било је увод у протесте до тада невиђених размера који су, уз јаку потпору из иностранства, резултирали новим пребројавањем које је потврдило победу Коштунице. Међу социјалистима, у које спада Кочовић, и данас

провејава уверење да су коначни резултати одраз сплета различитих околности и утицаја обавештајних служби западних земља које су пресудно утицале да се Србија доведе у незавидан положај у коме се и данас налази. У таквим околностима најмањим се проблемом сматрао актуелни председник Србије што су показали бројни каснији догађаји. Пред 5. октобар 2000. године све је израженији био утицај страних сила, а формирање „Отпора“ као невладине организације међу краљевачким социјалистима је схваћено као само један у низу настојања да се утиче на подривање режима и власти у Србији. Једна од акција које су водиле ка том циљу био је покушај да се сви чланови ове организације учлане у Социјалистичку партију Србије. Информације о томе на време је стигла до Општинског одбора, па их је спремно дочекао Кочовић који је као потпредседник замењивао одсутног Милоша Нешовића.

- Био сам спреман да их дочекам, да попричамо, и ако ме убеде да су паметнији и да је оно што причају боље од овога што ми радимо, да им препустим да преузму и наставе даље. У том

периоду је стигао глас да они спремају неку спрдњу и да ће доћи цела Демократска странка. У њиховим мајицама су стигли посланици и најистакнутији чланови Демократске странке и потврдили жељу да се учлане у Социјалистичку партију Србије. Како су непозвани ушли у зграду и напунили ходник замолио сам их да изађу пред улаз, да позвоне и кад домаћин отвори врата кажу зашто су дошли. Имао сам информацију о чему се ради, па сам им рекао да смо ми озбиљна партија и да имамо статут којим је регулисан начин пријема нових чланова. Ми радимо на територијалном принципу, по месним заједницама имамо месне одборе па тамо треба да се пријаве, попуне приступницу и чекају да о томе одлучује централа која води евиденцију свих чланова. Они то нису много слушали, па су отишли и више није било сличних акција иако је било најава у неким општинама да су претили паљењем просторија Социјалистичке партије – прича Кочовић. Инцидент када је после једне од утакмица у оближњој Хали спортова кроз прозор зграде, у којој је смештено седиште Социјалистичке партије, уле-

тео камен није сматран посебно значајним. Много значајнијом сматрала се претња да би могло доћи до паљења зграде што је био повод да се из ње на сигурну локацију измести евиденција о чланству. За разлику од бројних других средина опозиција је у Краљеву освојила власт четири године пре 2000. а социјалисти се, са 24 од 70 одборника у Скупштини оштине, и даље сматрали значајном снагом. Успех је остварен уз подршку Југословенске левице, а у партији се то сматрало резултатом озбиљног и савесног рада, али и коректног односа према политичким противницима, што је препознато у народу. За све што се дешавало после 2000. године, а везано за измештање значајних државних институција из ове средине, највећим кривцем се сматра нова власт којој се замера што се није на адекватан начин одужила граду који је већ примио знатан број људи са простора целе бивше Југославије. Чињеница да су након реформе оружаних снага бројни војни објекти остали празни водила је ка залагању да се формира универзитетски центар, или бар смести краљевачка Гимназија. Идеја се

заснивала на уверењу да у оквиру војног комплекса у Рибници има довољно простора за смештај школе након што се, уз мала улагања, објекти прилагоде за учионице и кабинете. Више од уверења да у власти није било значајног човека из ове средине, који би значајније могао да утиче на одлучивање, смета сазнање да су се и они који су имали довољно капацитета склонили у страну. У ситуацији о којој и данас владају различита мишљења, а присутни су прилично супростављени ставови, многима је приоритет био да повлачењем обезбеде личну безбедност.

- Ко је давао за право некима који су до јуче продавали фармерице на Зеленом венцу да купе по 17 или 18 фирми. Је ли то способност, умеће или је неко наместио да се систем распадне како би неко имао користи? Директор неке владине агнеције купи најзначајнију фирму у Србији, која у свакој локалној самоуправи у центру града има елитну зграду, а већина нових фирми стечена је управо тако. Главни капитал је извучен из земље и склоњен, а ово остало нек узме држава на свој терет. После 5. октобра очекивао сам да

ће се најкасније до следећих избора реформисати све службе, просвета, наука, култура, привреда, безбедносне структуре, и да ћемо направити напредак јер су до тада сви говорили да то код нас не ваља, а да је перспектива ово што долази са стране. Нажалост, код нас се десило супротно, па ништа што је вредно у Европи још нисмо инсталисали у наш систем вредности. Ако просвета у некој земљи функционише како треба зар је проблем да прописе, и регулативу која регулише систем школовања, препишемо и применимо у нашој земљи, а исто можемо да применимо и на здравство, привреду, енергетику, финансије и друге области. Основно је да је капитал са стране диктирао темпо, јер је хтео овде само да има тржиште и узме део капитала, а није га инересовало шта ће се десити са нацијом и народом. Кад са ове тачке гледишта гледам земље Блиског истока кажем да смо ми добро прошли. Јесмо осиромашили, јесте пропао капитал који је био неприкосновен, али смо, кад гледам Либију, Ирак, Сирију и друге, добро прошли – каже Кочовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

23

После две године паузе

НАСТАВЉЕНА Т

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

- Матурски плес је пуних петнаест година био једна од најчешће присутних тема у редовима краљевачких матураната. - Ове године поново плес четворки на Тргу српских ратника уз звуке Штраусовог валцера. - Пре неколико година догађај је обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији. - Петнаест генерација краљевачких матураната памтиће крај школовања по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки

24

ТРАДИЦИЈА

25

ајзначајнијим догађајем након четворогодишњег школовања краљевачки средњошколци су децнијама уназад сматрали матурско вече које је било тема бројних разговора недељама пре него што би се свечано обучени појавили у неком од ресторана. Пре нешто више од деценију и по овај догађај је обогаћен матурским плесом који је матурантима пружио прилику да значајан догађај у животу обележе свечаније него до тада. Било је то време кад су се први пут појавили на Тргу српских ратника како би помогли вршњацима из Словеније да оборе Гинисов рекорд у истовременом плесу уз звуке исте музике. Припадници генерације тадашњих матураната и данас се осећају посебно поносним што су били зачетници традиције која је у овој средини пустила дубоке корене. Да се то догоди нису могли да спрече ни покушаји противника ове идеје који су се повремено јављали, а ни материјални

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

Н

26

проблеми као значајан фактор у реализацији пројекта, па је матурски плес пуних петнаест година био једна од најчешће присутних тема у редовима матураната. У време кад се у пролеће 2020. године очекивао почетак припрема за шеснаести матурски плес четворки напрасно је прекинута школска година а ђаци, након увођења ванредног стања због појаве корона вируса, усмерени на наставак образовног процеса путем програма емитованих на каналима Јавног сервиса Србије. У ситуацији кад су се матуранти нашли пред дилемом како завршити школску годину чини се да је мало ко и размишљао о организацији матурског плеса. Није о њему у јавности било речи ни након укидања ванредног стања кад је, до окончања опасности, наметнута неопходност одржавања социјалне дистанце као највеће препреке организацији овакве манифестације. Званична информација о отказива-

њу популарног плеса четворки стигла је из Удружења „Пријатељство за нова времена“ чији је заступник Хаџи Момир Бакрачевић, петнаест година након првих звукова Штраусовог валцера на Тргу српских ратника, подсетио на време кад се јавила идеја о обнављању пријатељских односа између Краљева и Марибора, прекинутих почетком последње деценије прошлог века. Када су половином деведесетих година почели да се обнављају односи са некада братским градовима међу првима је био словеначки Марибор кога су са Краљевом деценијама пре тога везивале чврсте везе у различитим областима живота, успостављене првих дана окупације Југославије у Другом светском рату. Вишедеценијска успешна сарадња је пред крај века почела да јењава, а прекинута 1991. године када је Словенија одлучила да напусти заједничку државу и даље крене сама. У време док се Југославија још нала-

зила под ембаргом међународне заједнице иницијативу за обнављање партнерских односа два града покренули су жупан Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник. Тадашњи председник Скупштине општине Краљево др Радослав Јовић и његов заменик др Предраг Стојановић нису се много двоумили, па је пут Марибора кренула делегација у којој су били још Милутин Мандић и Владимир Илић. Након што је сарадња, дефинисана посебним уговором, прерасла у партнерство у Марибор су, различитим поводима, одлазили краљевачки музичари, глумци, новинари, а гости из Словеније узвратили посету доласком шест стотина особа у каравану који је велики пријатељ Краљева, и директор Радио Марибора, назвао „Караваном пријатељства за нове часе“. Био је то повод да Хаџи Момир Бакрачевић, који је својевремено и професионално био везан за рад у Словенији, са групом исто-

мишљеника формира Удружење „Пријатељство за нова времена“ са првенственим циљем да поново успостави покидане пријатељске односе са некадашњим братским градовима. На дан велике свечаности поводом уласка Словеније у Европску унију међу бројним званицама из целе Европе у Марибору су се нашли др Радослав Јовић и Хаџи Момир Бакрачевић и први пут сазнали за идеју о одржавању матурског плеса у више европских земаља. Др Јовић је прихватио иницијативу да се краљевачки матуранти укључе у ову манифестацију и допринесу обарању Гинисовог рекорда по броју учесника истовременог синхронизованог плеса четворки који се одржава у више европских градова, а у коме је 20. маја 2005. заплесало 17.060 младих. Тако је уз помоћ краљевачких матураната оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исту музику и кораке, заплесали ши-

ром Европе. Први наступ помогао је мариборски „Примат“ који је за све учеснике обезбедио наранџасте и црне мајице, и беле сунцобране, а велики допринос дао и тадашњи начелник Одељења друштвених делатности Мирољуб Столовић. Идеју о организовању атрактивне манифестације радо су прихватиле различите структуре у Краљеву, а разумевање на које су наишли иницијатори било је довољно за уверење да би могла постати традиционална. Колико су били у праву сведочи податак да је одржана петнаест пута, а нису је спречавале ни веома неповољне метеоролошке прилике. Већ прве године задатка да матуранте науче основним корацима непознатог плеса прихватили су се одговорни у Културно-уметничком друштву „Абрашевић“, а припрему је обележио низ могло би се рећи смешних ситуација, првенствено због треме и стида појединих учесника. И поред тога од почетка је

27

28

МАГАЗИН 549 29.5.2022.

29

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

била приметна жеља да манифестација успе, иако су они који нису имали довољно снаге да издрже до краја остали по страни. Пре првог матурског плеса 2005. године показало се да међу матурантима Медицинске школе преовладавају девојке, а онима из Индустријске мушкарци што је било повод за заједнички наступ који је остао запамћен по изузетној треми и једних и других. У години кад се, након лажних информација, говорило да због недостатка пара неће бити матурског плеса краљевачки матуранти су понудили да сами купе мајице како се традиција не би прекидала. Кад је др Јовић одлучио да све учеснике части концертом у Хали спортова, на коме су учествовали краљевачки рок музичари, први пут се дошло на идеју да улазница буде мајица као доказ учешћа на матурском плесу са могућношћу да сваки учесник поведе још једну особу. Краљевачки матуранти су те године једини у земљи учествовали у плесу четворки да би се број градова учесника из године у годину повећавао, до двадесет хи-

30

љада из четрдесет девет градова у седам земаља. Највише их је из Словеније где су тачно у подне заплесали матуранти Нове Горице, Новог места, Мурске Соботе, Птуја, Ајдовшчине, Сежане, Постојне, Толмина, Идрије, Лендаве, Словенских Коњица, Брежица, Севнице, Чрномеља, Шентјернеја, Кочевја, Литије, Кршког и Мирне. Одмах са њима су матуранти из Србије, Краљева, Ниша, Јагодине, Зрењанина, Новог Сада, Панчева, Зајечара, Неготина, Крушевца, Ћуприје, Бајине Баште, Врњачке Бање, Горњег Милановца, Параћина и Великог Градишта, а плесало се и у Грачаници на простору Косова и Метохије. Плес четворки прихватили су матуранти мађарског Шомбатлеја, Тивта и Будве у Црној Гори и Скопља, Охрида, Струге, Струмице, Валандова и Ђевђелија из Северне Македоније. Пола сата пре поднева и пет минута до дванаест Плесном савезу су се јавили организатори из Словачке, Србије, Мађарске, Македоније и Словеније и потврдили да је под окриљем ове организације двадесет хиљада матураната заплесало на

четрдесет девет локација. У другој години одржавања матурског плеса у организацију су се укључили краљевачки „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, Апотекарска установа и Банка Интеза, а више од конкретне материјалне помоћи било је важно сазнање да све већи број Краљевчана пружа подршку овој манифестацији. Дан када су у Сарајеву организаторима матурског плеса са простора некада заједничке државе уручиване потврде о обарању рекорда био је јединствена прилика да се на једном месту сретну сви из република бивше Југославије. Када су исцрпене могућности спонзора генералног покровитељства се прихватила Градска управа а „Пријатељство за нова времена“, учешћем у Организационом одбору, наставило да пружа само логистичку подршку. Матурски плес је одавно постао манифестација по којој је Краљево постало препознатљиво у целој земљи, па је и то било повод да се пређе на финансирање из градског буџета. Посебна вред-

ност огледа се у јединственој прилици да се сви матуранти окупе у истом тренутку на истом месту, највећи број њих као учесници а мањи број неодлучних само као посматрачи. Скоро сваке од петнаест година у плесу је учествовало више од хиљаду краљевачких матураната, а откако је 2010. достигнут рекордан број од 32.416 учесника више није било настојања да се он обара, тим пре што су и временски услови у неким земљама у време одржавања утицале на мањи број плесача. Организатор Европског фестивала плеса је Плесни савез Словеније, а кад се видело колико је интересовање за учешће међу матурантима сличну манифестацију је покренула плесна школа из Љубљане која је укључила поједине градове из Србије. Плес се свих година одржавао уз звуке исте музике и кореографије са разликом само у бојама мајица учесника. Кад је једне године дошло до тесног резултата краљевачки плесачи су спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. Од пре не-

колико година догађај је у Краљеву обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији. По завршетку матурског плеса и „моравац“ на Тргу српских ратника по оближњим кафићима је годинама настављано весеље започето претходне вечери испред Ресторана „Париз“, све док умор не би савладао и оне најиздржљивије. Без обзира на све проблеме у школи генерације краљевачких матураната памтиће крај школовања по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. Кад су пре две године први пут замукли звуци Штраусовог валцера, а и „моравца“, скептичнији Краљевчани су наговестили да матурском плесу прети заборав и прекид дугогодишње традиције, а колико је то реално потврдило се већ следеће године. Да стрепња није била оправдана потврђено је овог пролећа уз признање да ће, иако са малим

закашњењем у односу на друге средине, традиција ипак бити настављена. Заслуге за то приписане су локалној самоуправи, Школској управи и Туристичкој организацији Краљева који су прихватили задатак да организују матурски плес и матурантима поклоне концерт Амадеус бенда на Тргу српских ратника. Од око две хиљаде матураната, колико ове године завршава четворогодишње или трогодишње образовање, на тргу се појавило око хиљаду сто осамдесет који су у кратком периоду најбоље успели да савладају кораке Штраусовог валцера. Податак да су краљевачки матуранти закаснили седам дана за вршњацима из других делова земље оправдава се чињеницом да је информација о организацији плеса стигла касно, па ове године нису ни покушавали да учествују у обарању рекорда у једновременом плесу четворки. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Фестивал Заједнице професионалних позоришта Србије

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

КРАЉЕВЧАНИ

32

- Надметање осам професионалних позоришта за једну од награда у шест категорија. - Најбољом у целини оцењена драмска представа Краљевачког позоришта „Црна овца“. - Посебне награде Снежани Тришић за режију и сценографију, за најбоље глумачко остварење Николи Воштинићу, Горици Динуловић. - Владимир Јовановић најбољи млади глумац. - Награда за најбоље глумачко остварење ансамблу представе „Трпеле“. - Најбоља по оцени Округлог стола критике представа „Трпеле“ Краљевачког и Шабачког позоришта.

- Краљевачко позориште најистакнутији репрезент краљевачке културе

Фото: М. Радовановић

СУПЕРИОРНИ

33

29.5.2022.

МАГАЗИН 549

34

усрете професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, као смотру представа насталих јужно од Београда, 1965. године су основали председници општина у којима су постојала професионална позоришта, Зајечар, Крагујевац, Ниш, Ужице, Шабац, Лесковац, Пирот и Приштина, нешто касније се придружио Крушевац, 1997. Врање и Краљево а 2009. и Лазаревац. Смотра најбољих представа професионалних позоришта у Србији одржава се у мају, сваке године у другом граду где га организује тамошње позориште. О изведеним представама расправља се на Округлом столу критике који, на основу гласања критичара и других учесника, додељује награду за најбољу представу. На Сусретима се додељују награде за најбољу драмску представу у целини, режију, сценографију, костим, четири равноправне глумачке и награда глумцу млађем од двадесет пет година.

С

У периоду између 7. и 14. маја у Крагујевцу је одржан 58. Фестивал заједнице професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ а домаћин, Књажевско-српски театар, угостио је осам позоришта која су се надметала за једну од награда у шест категорија. У образложењу избора представа селектор фестивала је потврдио да су интересовања позоришта из унутрашњости веома разноврсна, колико по питању раздобља у коме су аутори стварали толико географских одредница и тема којима су се бавили, што је оцењено добрим условом за узбудљиво путовање по српским театрима и пуно изненађења. У такмичарски програм уврштена је представа Књажевско-српског театра и Хрватског културног центра „На рубу памети - једне пијане новембарске ноћи“, копродукција Народног позоришта Ниш и Народног позоришта Лесковац „Ослобођење Скопља“, Кра-

љевачког позоришта „Црна овца“ и представа „Трпеле“ настале у сарадњи са Шабачким позориштем. Народно позориште Пирот наступило је са представом „Све несрећне породице личе на срећне породице“, Крушевачко позориште са „Избирачица 42“ а последњег дана је, у част награђених, изведена представа Народног позоришта Ужице, „Свињски отац“. Уметничке домете приказаних представа ценио је жири којим је председавала костимографкиња Снежана Ковачевић којој су при опредељењу за доделу награда помагали глумица Ивана Недељковић и редитељ мр Немања Ранковић. Најбољом у целини оцењена је драмска представа Краљевачког позоришта „Црна овца“, посебне награде припале су Снежани Тришић за режију и сценографију, за најбоље глумачко остварење Николи Воштинићу, Горици Динуловић и Владимиру Јовановићу као најбољем мла-

дом глумцу, а награда за најбоље глумачко остварење припала је ансамблу представе „Трпеле“. Жири Округлог стола критике у саставу који су чинили театролог др Зоран Максимовић, књижевник Милош Латиновић и драматуршкиња Александра Јовановић био је једногласан у одлуци да награда за најбољу представу буде додељена представи „Трпеле“ Краљевачког и Шабачког позоришта. Краљевчани су први пут учествовали са две представе на једном од најстаријих и најзначајнијих фестивала професионалних позоришта Србије, а коначни успех мери се са осам награда стручног жирија што је ову установу уврстило међу значајније у историји Заједнице професионалних позоришта Србије. Резултат се сматра већим ако се зна да је остварен у години обележеној тешком економском кризом, колико у свету толико и локалним оквирима.

И док у локалној самоуправи истичу како је Краљевачко позориште у овом тренутку најистакнутији репрезент краљевачке културе, што је резултат добре буџетске подршке, пажња установе усмерена је према ребалансу буџета у јуну кад очекује значајнију финансијску подршку. Већи степен разумевања очекује се и од републичке Комисије за запошљавање уз очекивање да омогући склапање уговора о раду на неодређено време свима који су до сада били ограничени временским условима. У позоришту верују да би то, сем сигурног посла за припаднике генерације младих глумаца, у значајној мери утицало на планирање и реализацију годишњих планова Тридесет милиона динара годишње из градске касе намењено је исплати зарада двадесет запослених од којих су тек четвртина глумци. То је и разлог очекивања да још десетак анга-

жованих по уговорима различите врсте жељно очекује расплет ситуације и попуштање стега које ограничавају запошљавање у јавном сектору. Након прошлонедељног учешћа на фестивалу Звездалиште са представом „Пинокио каквог нисте видели“, Краљевачко позориште очекује извођење представе „Флеке“ у међународној селекцији Стеријиног позорја а до краја сезоне предстоји гостовање у Зеници са представом „Црна овца“ на фестивалу босанско херцеговачке драме. Иако је седамдесет три године постојања обележено успонима и падовима позориште је успевало да преброди све препреке и тешкоће и оствари значајне резултате. Последња потврда стигла је из Крагујевца на истеку прве половине маја кад је Краљевачко позориште доказало како постаје све препознатљивије у земљи и региону. Т. Радовановић

35

Продајом слика до зграде атељеа, галерије и легата

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

ЈЕДИНСТВЕН МУЛТИМ

36

- Изложба продајног карактера намењена реализацији јединствене идеје, изградњи атељеа, галерије и легата са именом краљевачког уметника. - Пројекат који обједињује историјску, уметничку и материјалну вредност идеју подржала Градска управа. - Изложбени простори за уметничке радионице као прилику за блиске контакте са уметничким круговима. - Мултимедијални простор за припаднике свих генерација, од предшколског и основношколског узраста до ученика средњих школа и студената ликовних академија.

- Три генерације поклоника ликовне уметности из породице Босић.

- Међу двадесет два рада, преовладавају пејсажи Краљева и околине настали у различитим периодима стваралаштва рађени су у техници уље на платну са наглашеним колоритом и импресионистичким и експресионистичким гестом

МЕДИЈАЛНИ ПРОСТОР

37

ише од две хиљаде радова у најразличитијим техникама, од уља на платну које представља круна сликарства преко акварела, пастела, цртежа четком и тушем и другим техникама, представља ликовни опус Драгољуба Босића настао током деценија рада у Краљеву. Стваралаштво Драгољуба Босића се карактерише необично истанчаним односом према делу јер уметник, уравнотежујући визуелне и духовне супротности, сопственим путем долази до универзалне хармоније. Ови процеси не смањују елементе спонтаности и импровизације у његовим уметничким остварењима, али им дају печат класичарске сређености помоћу које открива значење и лепоту новопронађеног. Босићеви пејзажи су препуни пулсације живота, његовог по-

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

В

38

крета и лепоте, јер их је сликао изливајући кроз боју светлост видљивог и осећајног док се цртеж стварао спонтано из боје на платну. Слика код њега није верна копија природе, већ хармонија паралелна природи, порука је са недавно отворене заједничке изложбе Драгољуба и Бобана Босића у Свечаној сали зграде Градске управе. Међу двадесет два рада, по једанаест Драгољуба и Бобана Босића, преовладавају пејсажи Краљева и околине настали у различитим периодима стваралаштва, који на најбољи начин осликавају околину, почев од Гоча и Жељина до Мораве и Ибра, а рађени су у техници уље на платну са наглашеним колоритом и импресионистичким и експресионистичким гестом. Изложба продајног карактера на-

мењена је реализацији јединствене идеје, изградњи атељеа, галерије и легата са именом краљевачког уметника. Циљем акције за формирање легата оцењена је жеља да се Краљевчани, и сви који посете град, упознају са животом и делом значајних људи који су стварали у овом крају. Значајним се оцењује податак да је идеју подржала Градска управа имајући у виду податак да пројекат обједињује историјску, уметничку и материјалну вредност. У реализацији пројекта изузетним се оцењује улога породице Босић, са три генерације поклоника ликовне уметности, што сведочи о дугогодишњем уметничком опредељењу и намери да се од заборава сачувају уметничка дела, документа, новински чланци и књиге. Осим сталне поставке

Босићевих радова легат треба да садржи изложбене и просторе за уметничке радионице као прилику за блиске контакте са уметничким круговима, Народним музејом и Уметничком школом. Легат на имању породице Босић поред реке Рибнице, на месту које буди инспирацију ликовних уметника, песника, књижевника и других, осмишљен је као стециште уметника и свих који желе да комуницирају са њима, мултимедијални простор за припаднике свих генерација, од предшколског и основношколског узраста до ученика средњих школа и студената ликовних академија.

- Техничка документација је прибављена и само треба да крене изградња објекта који ће имати три до четири базна садржаја од којих је први потпуно

опремљен атеље у коме би могле да се организују сликарске радионице. Драгољуб је сликао у више фаза, од реалистичког представљања до експресије и апстракције, а кроз различите поставке приказивале би се његове, моје и слике младих уметника Краљева. Ту би се одржавале и друге манифестације везане за културу, попут књижевних вечери и предавања везаних за уметност. Трећи простор би овухватао депо да све слике Драгољуба Босића, и моје, буду чуване по највишим стандардима, каже Бобан Босић уз подсећање на симболику локације породичног имања у Улици Надежде Петровић број 12а. Током десет дана колико траје изложба привредницима, љубитељима сликарства и поштоваоцима дела

Драгољуба Босића, пружена је прилика да уживају у делу његовог стваралаштва и, према могућности, купе неку од слика како би помогли изградњу јединственог објекта. Прве информације указују да интересовање за то постоји, а какви су крајњи ефекти могло би да се зна по окончању изложбе. Идеју о градњи легата подржала је Регионална привредна коморе Моравичког и Рашког управног округа, а почео је да је спроводи сликар и ликовни педагог Бобан Босић. Оптимизам покретача идеје заснива се на уверењу о постојању довољног броја поштовалаца дела Драгољуба Босића из других средина заинтересованих за организацију различитих уметничких дешавања у новом објекту. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

29.5.2022.

МАГАЗИН 549

40

Бенефити дуалног образовања модних кројача

И ПРОФЕСОРИ - Образовни профил модни кројач постоји четири године, а ове школовање завршава друга генерација ученика који су на на часовима практичне наставе стицали практична знања шивења на конструкцији одеће и израде одевних предмета. - Школска радионица са десет савремених машина, где ученици уче шивење, кабинет за конструкцију одеће и кројачки сто пружају довољно услова за квалитетан рад. - Модна ревија прилика да се прикажу домети које су ученици остварили током школске године.

- Модели резултат рада ван школског програма, у оквиру ваннаставних активности. - У улози манекена петнаест ученица друге и треће године који су сашили неки од двадесет пет одевних предмета

уално образовање је део система средњег образовања и васпитања у коме се кроз теоријску наставу и вежбе у школи, и учење кроз рад код послодавца, стичу, усавршавају и изграђују знања, вештине, способности и ставови у складу са стандардом квалификације и планом и програмом наставе и учења. Замишљено је као организован процес током кога ученици, под руководством и надзором инструктора у реалном радном окружењу код послодавца, стичу знања неопходна за ефикасан и продуктиван рад у одређеном занимању или групи занимања. Последњих неко-

Д

лико година примењује се и у краљевачкој Машинско-техничкој школи „14. октобар“ где, у оквиру образовног профила модни кројач, средњошколско образовање завршава друга генерација ученика. Добрим начином да се обележи једна фаза у школовању оцењена је модна ревија ученичких радова, а њено друго издање наговештава традицију од које се очекује да траје дуги низ година. Професор текстилне групе предмета Мирјана Миладиновић подсећа да је идеја о организацији оваквог начина представљања ученичких достигнућа потекла коју годину раније, али се

на путу реализације испречила епидемија корона вируса која је одлучујуће утицала на поремећај у одвијања образовног процеса. Образовни профил модни кројач у овој школи постоји већ четири године, а ове школовање завршава друга генерација ученика који су на часовима практичне наставе стицали практична знања шивења на конструкцији одеће и израде одевних предмета. Трогодишње школовања по дуалном моделу образовања се показало као добра прилика свршеним ученицима за запошљавање у некој од домаћих или иностраних компанија,

Фото; М, Радовановић

И МАНЕКЕНИ 41

29.5.2022.

МАГАЗИН 549

42

покретање сопственог бизниса или наставка усавршавања на високим текстилним школама као што су Академија уметничко струковних студија у Београду или Технички факултету у Чачку. Повољност се огледа у податку да је на овој високошколској установи од прошле године отворен смер Одевно инжењерство у трајању од три године, образовање се врши по дуалном моделу, а по завршетку студија стиче звање инжењера технологије текстила или дизајнера, у зависности од тога за који се смер студенти одлуче. Активну сарадњу са краљевачким компанијама недавно су потврдиле Еуротај и О‘Филип које су омогућиле будућим модним кројачима да учествују на републичком такмичењу у Руми. Девето место у јакој конкуренцији оцењује се веома значајним тим пре што је остварено приликом првог учешћа у одмеравању снага са ученицима че-

творогодишњих школа са знатно већим фондом часова. У школи не крију задовољство оствареним резултатом који се тумачи као потврда доброг рада који ученике води правим путем. Образовање тридесет полазника, колико се уписује сваке године, почиње упознавањем машине, савладавањем првих ручних бодова и шавова који ће се примењивати у изради одевних предмета. У првој години школовања то су различити модели сукања, у другој дечја одећа, мушка кошуља и женска блуза, а у трећој женска тренерка, хаљина и јакна што се сматра довољним за стицање неопходних знања и вештина за шивења различитих одевних предмета. Летимичан поглед на структуру потврђује да међу ученицима преовладавају особе женског пола међу којима се појави и по који од дечака. Сви долазе из различитих средина и социјалних кругова, а радује податак да је

међу њима и одређен број оних који су значајан период одрастања провели у СОС Дечјем селу.

- Од двадесет ученика колико је прошле године завршило школовање осам је уписало Високу текстилну школу што је било изненађење. Кад су као припадници прве генерације модних кројача дошли на овај смер нису ни знали шта он представља, јер им је то била пета или десета жеља на листи приоритета. Али, временом су успели да заволе овај занат и посао тако да су показали велико интересовање и наставили школовање након кога су се многи запослили у домаћим и страним компанијама где су почели да граде свој пут, каже Миладиновић уз потврду да школска радионица са десет савремених машина, где ученици уче шивење, кабинет за конструкцију одеће и кројачки сто пружају довољно услова за квалитетан рад. Задовољство просветних радника

темељи се на великом интересовању ученика, жељи за учењем и напредовањем, а најбоља потврда остварења која су на крају школске године пожелели да прикажу јавности. Модна ревија је оцењена као прилика да се прикажу домети које су ученици остварили током школске године, пре свега нови модели настали као резултат рада ван школског програма у оквиру ваннаставних активности. Први кораци направљени су у оквиру предмета естетско обликовање, цртежима којима су ученици настојали да представе основну идеју. На основу скица модела направљени су шаблони а потом у школској радионици и готови одевни предмети, хаљине, сукње, панталоне тунике... У улози манекена појавило се петнаест ученица друге и треће године који су сашили неки од двадесет пет одевних предмета. Сваки од њих намењен је продаји по приступачним ценама, новац добра прилика за опремање

радионице, а ученицима је препуштено да процене колико вреде модели за које су прво интересовање показали запослени у школи. Значајну помоћ у реализацији годишњег плана рада пружиле су краљевачке конфекције Еуротај и Елипса и ужички Текстил, а за кореографију у наступу манекенки потрудила се професорка музичке уметности Наташа Дебељак.

- Прошле године су професорке овог смера дошле на идеју да направе модну ревију, а како је било мало проблематично како ће све ученице као манекенке да изведу ја сам се укључила у причу и показала им основне кораке. Врло брзо су прихватиле савете и научиле их, па смо одлучили да исто урадимо и ове године кад је проширен број модних артикала које су ученице креирале и сашиле. Вежбале су и после петнаестак минута пробе осмишљавали још по неки корак. Све ово је посебно згодно јер саме носе моделе

које су шиле, а нису сви за витке па има и за буцмастије. За следећу годину планирамо да се сашије још нешто за одрасле што ће, као манекени, носити професори наше школе а можда и директор, каже Дебељак. Задовољство оним што је остварено током године, а и претходних, довољно је за позив свима који су завршили осми разред основне школе а воле да цртају и шију да приликом састављања листе приоритета за упис у средњу школу обавезно упишу образовни профил модног кројача. Предности овог занимања огледају се у могућности образовања за запошљавање непосредно по завршетку школе, али и бројним другим током школовања од којих се значајним оцењује финансијска надокнада за време проведено на практичном раду код послодавца и друге погодности које имају запослени. Т. Радовановић

43

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

Топ ган: Маверик

44

Једна од филмских прича која је обележила животе многих, и значајно утицала на веома успешну каријеру једне од највећих холивудских звезда Тома Круза, добила је дуго очекивани наставак. У њему неухватљиви капетан Маверик поново води у висине, у вожњи која ће оставити без даха и појачати адреналин. У једном од најочекиванијих наставака икада, Тому Крузу се придружују Вал Килмер и Ед Харис, који репризирају улоге из првог дела, а су уз њих су и Џенифер Конели, Џон Хем, Мајлс Телер и многи други. Акциони трилер у 2Д формату, и трајању које за једанаест минута премашује два сата, Џозеф Косински је режирао према сценарију који су написали Џим Кеш, Џек Епс Џуниор и Питер Креиг. Филм се приказује до 1. јуна у пројекцијама које почињу у 21 сат.

45

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

Мој С твој

46

До јуче многи „високолетач постали су данас: „ниско-превр

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Србине, живог сам те оплак'о; ј је живот, „Дантеов пакао“!

и“; ртачи“!

Синдикати, прерасли су сада, у „Судове раздруженог рада“!

Синдикати воде акцију „опасуљивања“!? Уместо акцију: „Гајења пасуља“!

47

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

48

Из Мињине кухињице

49

Четврт века Спортских игара младих

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

ИГРЕ СУ ЗАКОН

50

- Од првих такмичења пре четврт века у Спортским играма младих наступило око два милиона учесника старости између шест и осамнаест година, прошле године око двеста хиљада из две стотине двадесет градова. - Такмичења у десет спортских дисциплина, мали фудбал, одбојка на песку, улични баскет, рукомет, одбојка, игра између две ватре, стони тенис, тенис, атлетика и шах. - Спортске игре младих највећа манифестација аматерског спорта у Европи призната од Међународног олимпијског комитета. - Квалификациона, градска и регионална такмичења у више од двадесет пет градова Србије. - Краљево седми пут домаћин. - Такмичења у четири спорта, између две ватре, кошарци, фудбалу и атлетици

51

портске игре младих су највећа аматерска спортска манифестација у Европи са традицијом дугом четврт века што сведочи како добра визија, системски рад и упорност могу да превладају све изазове и створе јединствен бренд који су препознале и подржале многобројне светске институције, врхунски спортисти, спортски радници и спонзори. Иако се баве аматерским спортом, Спортске игре младих све активности реализују према стандардима професионалних такмичења која укључују спортске терене, едуковане сараднике кинезиологе и професоре физичког васпитања, професионалне судије, делегате и врхунски манаџмент. У ситуацији кад су због пандемије корона вируса многобројне светске манифестације и турнири отказани, или одложени за извесно време, Спортске игре младих су једна од ретких која није прекидала рад. Игре се одржавају у три државе, Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини, а на различитим спортским борилиштима током једног циклуса појави се скоро двеста хиљада деце и младих. О томе сведочи податак да је од првих такмичења пре

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

С

52

четврт века у играма наступило око два милиона учесника старости између шест и осамнаест година, годишње око двеста хиљада из две стотине двадесет градова. Циљ Спортских игара је да се кроз дружење и спорт промовишу здрави стилови живота и опште прихваћене друштвене вредности, мултикултурализам, толеранција, уважавање различитости и слично, али и окупљање што већег броја деце и младих како би, дружењем кроз спорт и забаву, заједно са вршњацима из региона развијали друштвене вредности и избегли бреме данашњице која у великој мери има негативни тренд дроге, насиља и свих врста интолеранције. Пројект је заснован на моделу спортских игара које промовишу сарадњу, толеранцију и дружење, а представљају алтернативу стиловима живота и вредностима који окружују децу и младе, седелачком начину живота, недовољном интересу за бављењем физичком активношћу и претераној употреби модерних технологија као што су мобилни телефони и рачунари. Као одговор на проблеме ове врсте важном се сматра потреба за едукацијом о важности спорта и спорт-

ског начина живота од најранијег школског периода и помоћ родитељима који су, због убрзаног темпа живота, онемогућени да се на адекватан начин посвете промоцији здравих стилова живота међу децом и младима. Двадесет шесту годину, основцима и средњошколцима из Хрватске, дванаесту из Босне и Херцеговине и девету из Србије омогућено је потпуно бесплатно учешће у такмичењима у десет спортских дисциплина, малом фудбалу, одбојци на песку, уличном баскету, рукомету, одбојци, игри између две ватре, стоном тенису, тенису, атлетици и шаху. Податак да је кроз дружење и спорт промовисан начин живота чији су основни постулати разумевање, пријатељство, поштовање различитости, солидарност и фер-плеј, као најделотворнија алтернатива свим негативним утицајима данашњице, Спортске игре младих су постале највећа манифестација аматерског спорта у Европи призната од Међународног олимпијског комитета. Очекује се да девета сезона у Србији буде атрактивнија и занимљивија од свих до сада, да помери лествицу у сваком

смислу и оправдава епитет највеће аматерске манифестације ове врсте. Жеља организатора је да прокрстаре Србију уздуж и попреко, а квалификациона, градска и регионална такмичења организује у више од двадесет градова. Најбољи ће, као и свих претходних година, изборити пласман на државно финале, а шампиони представљати Србију на међународном финалу у Сплиту, где ће се такмичити и дружити са вршњацима из Хрватске и Босне и Херцеговине. Краљево се ове године седми пут нашло на мапи Спортских игара младих у Србији, па су спортски терени поред Ибра почетком минуле недеље још једном били у препознатљивим бојама ове манифестације. Церемонија свечаног отварања отпочела је традиционалним паљењем пламена пријатељства након чега је одржано такмичење у четири спорта, између две ватре, кошарци, фудбалу и атлетици, а могућност да учествују у надметању са вршњацима пружена је свима који то пожеле, без обзира да ли су чланови неког тима или нису. Једини услов је да уз спортски таленат покажу довољан ниво толеранције и фер плеја

као основних постулата на којима се заснивају Спортске игре младих. Прилика да се надмећу у игри између две ватре пружена је ученицима нижих разреда основне школе у мушкој и женској конкуренцији, у конкуренцији првих и других односно трећих и четвртих разреда. У три старосне категорије подељени су учесници турнира у малом фудбалу а атлетичари и кошаркаши посебно у мушкој и женској конкуренцији. Због великог интересовања за учешће сезона игара почела је још у фебруару а након што су окончана регионална финала за стони тенис, тенис, одбојку и рукомет, а очекују се и у дисциплини одбојка на песку. На пут кроз двадесет пет градова Србије из Ћуприје је кренуо Караван радости и пријатељства у потрази за најбољима чије се учешће, након регионалног у Новом Пазару 14. јуна, очекује на државном првенству у Врњачкој Бањи као прилика за избор најбољих који ће представљати Србију на завршном такмичењу у Сплиту. Искуство из претходних година сведочи да на њему учествује између двеста педесет и три стотине деце из Србије којима је пружена прилика да

током шест дана један проведу у спортским такмичењеима, а остале у дружењу са вршњацима из других земаља. Колико су краљевачки малишани имали успеха на завршном турниру у Сплиту најбоље показују финална такмичења у кошарци и рукомету за девојчице. Организатори Игара посебно истичу податак да је интересовање деце за учешће у такмичењима ове врсте из године у годину све веће. Начином да се мотивишу оцењено је увођење нових садржаја као што је штафетна трка под називом Пријатељи детињства и фудбалски турнир у женској конкуренцији. Од ове године у програму Игара је еколошка радионица као прилика да се покаже колико планета Земља вапи за помоћи. Вредност пројекта препознале су многе институције и бројни угледни појединци из спортског, културног и јавног живота региона и Европе, а посебну подршку пружају амбасадори Спортских игара младих Немања Матић, Лука Модрић, Александер Чеферин, Миралем Пјанић, Един Џеко, Никола и Лука Карабатић, Јоханес Хан, Предраг Мијатовић, Карл-Хајнц Румениге и многи други. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53

Атлетски митинг ветерана

ОПРАВДАНА

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

- Прво међународно такмичење у организацији Атлетског клуба Краљево. - Домете у више атлетских дисциплина одмеравало педесет шест атлетичара из Краљева, Смедерева, Београда, Новог Сада и Крагујевца са гостима из Црне Горе, Румуније и Мађарске. - После раскола две атлетске асоцијације ветерана. - Највеће интересовање за учешће у трци на три хиљаде метара. - Краљевачки ветерани показали велико интересовање за учешће у свим дисциплинама. - За по три најбоља у свим дисциплинама пригодне дипломе и медаље, за четвртопласиране само дипломе а све остале потврда о учешћу у електронској форми

54

ОЧЕКИВАЊА

55

29.5.2022.

МАГАЗИН 549

56

ао једна од темељних и најраширенијих спортских грана, атлетика обухвата тркачке, бацачке и скакачке дисциплине па се, због свеобухватности, најчешће сматра краљицом свих спортова. Разлог се огледа и у потврду да се атлетским вежбама стиче физичка снага, издржљивост, брзина и окретност, а учвршћују својства воље као што су храброст, одлучност и упорност. Атлетске дисциплине одликују се моторичким кретањима које се успешно могу примењивати у току образовног процеса, или кроз друге облике вежбања помоћу којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца. Зато су полазиште и темељ за све остале спортове због чега је атлетика у по-

К

следњој деценији деветнаестог века укључена у редовни програм Олимпијских игара. Да је атлетика значајна најбоље потврђују атлетски ветерани који и по престанку активног бављења спортом остају верни дисциплинама у којима су годинама остваривали мање или више значајне резултате. Колико су спели да сачувају такмичарске способности потврдили су на прошлонедељном атлетском митингу на коме је тренутне домете одмеравало педесет шест атлетичара из Краљева, Смедерева, Београда, Новог Сада и Крагујевца са гостима из Црне Горе, Румуније и Мађарске. Од завршетка радова на реконструкцији и доградњи атлетског стади-

она ово је, уколико се изузме Балканско првенство за јуниоре прошле године, прво међународно такмичење у организацији Атлетског клуба Краљево који се још једном потврдио као добар домаћин атлетичарима старијим од тридесет пет година. Да такмичење није било једноставно организовати најбоље потврђује податак да је пре утврђивања термина требало усагласити ставове две асоцијације атлетских ветерана насталих након раскола у јединственој. Након консултација са представницима једне и друге најбољим датумом за одржавање утврђен је 22. мај кад се на старту трке на сто метара нашло дванаест такмичара разврстаних у четири старосне категорије у мушкој конкуренцији. Интересовање

код дама није било толико па су за старт у овој дисциплини пријављене само две такмичарке. Са размаком од десет минута стартовале су две групе атлетичара на стази дугој четири стотине метара у мушкој и једна у женској конкуренцији, у скоку у даљ надметало се седам док је спремност да потврди колико може да баци куглу показао само један такмичар. О интересовању за учешће у трци на три хиљаде метара најбоље сведочи податак да су пријављени такмичари подељени у две групе, једну од десет а другу једанаест такмичара. Као што се и очекивало краљевачки атлетичари су показали велико интересовање за учешће на митингу у свим дисциплинама што потврђује ка-

ко године нису препрека за бављење спортом. Колико су предани овом спорту најбоље потврђује учешће на сличним спортским манифестацијама у другим срединама где остварују значајне резултате. Таквим је оцењено недавно учешће Боривоја Станковића на међународној атлетској трци у Лепосавићу и резултат од двадесет седам минута за колико је претрчао пет километара. Да није једини сведочи учешће Дејана Јеротијевића који је неколико дана пре атлетског митинга у Краљеву спремност за остваривање значајних резултата потврдио на уличној трци у Параћину на којој је заузео пето место у апсолутној категорији. Значајне резултате годинама уназад остварује и најстарији краљевачки

такмичар др Милан Матијевић који се на последњем светском првенству ветерана окитио са две златне медаље, у трци на сто метара и скоку у даљ. О спремности организатора за значајно такмичење ове врсте сведоче озбиљне припреме и симулација такмичења у свим елементима, од судија и редара до свих који су допринели да буде организовано на високом нивоу. Као што приличи овој врсти такмичења за по три најбоља у свим дисциплинама обезбеђене су пригодне дипломе и медаље, за четврте само дипломе а све остале потврда о учешћу у електронској форми. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

МАГАЗИН 549 29.5.2022.

Кикер - Земун 4:1

58

59

60

МАГАЗИН 549 29.5.2022.

Борац 1926 - Слога 1:0

61

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 29. МАЈА И 4. ЈУНА

МАГАЗИН 549

29.5.2022.

29. мај

62

1167 — Војска удружених италијанских градова Ломбардијске лиге поразила је у бици код Лењана трупе немачког цара Фридриха I Барбаросе.

1453 — Пад Цариграда у турске руке након дуге опсаде и погибија Константина Драгаша, последњег византијског цара.

1500 — Португалски морепловац Бартоломео Дијаз, који је открио Рт добре наде, утопио се у бродолому на олујном мору.

1780 — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа.

1839 — Успостављени дипломатски односи Србије и Велике Британије.

1867 — Угарски парламент је ратификовао Аустро-угарску нагодбу чиме је Аустријско царство преображено у Аустроугарску.

1868 — Кнез Михаило Обреновић убијен у атентату у Кошутњаку.

1914 — У судару британског путничког брода „Царица Ирске“ и норвешког теретњака „Сторстат“ на реци Сен Лорен у Канади погинуло је најмање 1.012 људи.

1929 — Први звучни филм у колору „On with the show“ приказан је у Њујорку.

1953 — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету.

1968 — Савет безбедности УН увео санкције Родезији због расне дикриминације режима Ијана Смита.

1972 — Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије и председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Брежњев и председник САД Ричард Никсон потписали

у Москви декларацију којом је отворена ера бољих, мирољубивих односа две светске силе.

1985 — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.

1990 — Борис Јељцин изабран за првог председника Руске Федерације. У децембру 1999. поднео је оставку и именовао премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Путин је 26. марта 2002. изабран за новог председника Русије.

1991 — Фудбалски клуб Црвена звезда је у Барију освојио титулу првака Европе.

1997 — Лоран Кабила преузео је дужност председника Демократске Републике Конго (бивши Заир), 12 дана након што су његове снаге, у седмомесечном грађанском рату, поразиле армију лојалну диктатору Мобутуу Сесе Секоу.

1999 — Хрватска одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“ у августу 1995.

2001 — Четворица следбеника Осаме Бин Ладена, шефа терористичке мреже Ал Каида осуђена у Америци за планирање убистава Американаца у иностранству и постављање бомби у две америчке амбасаде у Африци.

2002 — У Великој Британији, црнац Пол Ботенг именован за генералног секретара Трезора и он је први црнац у владином кабинету који је заузео високи положај.

2003 — Амерички председник Џорџ Буш повукао наредбе од пре 11

година које су омогућиле увођење санкција бившој Југославији. На снази су остале санкције које се односе на бившег југословенског председника Слободана Милошевића и његову породицу.

30. мај 1431 — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована

је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу.

1498 — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.

1536 — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен.

1848 — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.

1876 — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у

доживотни притвор у једну цариградску палату.

1913 — Лондонским миром је окончан Први балкански рат.

1942 — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату.

1956 — Југословенска државнопартијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948.

1973 — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида.

1976 — Први воз кренуо пругом Бео г р а д - Б а р . Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“.

1980 — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.

1992 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом. У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама.

1995 — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.

1998 — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.

1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи. Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз стани-

це подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака.

2000 — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце.

2001 — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин.

2003 — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

31. мај 1793 — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора.

1809 — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута.

1859 — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону.

1889 — Преко 2.000 особа је погинуло након што је попустила брана на реци Литл Кономо и пропустила зид воде висок 18 метара на градић Џонстаун.

1902 — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура.

1910 — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона.

1916 — Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на

63

29.5.2022.

МАГАЗИН 549

64

релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем.

1924 — Кина је признала СССР.

1931 — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи.

1938 — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC. 1939 — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску.

1961 — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт.

1970 — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе.

1991 — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат.

1992 — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини.

1996 — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом.

1997 — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству.

2001 — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата.

2003 — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Ру-

долф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године.

2004 — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому.

2011 — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије.

2012 — Томислав Николић инаугурисан за председника Србије.

2017 — Александар Вучић инаугурисан за председника Србије.

1. јун 193 — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине.

987 — Иго Капет изабран за краља Француске.

1198 — Византијски цар Алексије III Анђел одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар.

1455 — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије.

1479 — Основан универзитет у Копенхагену.

1533 — Ана Болен је крунисана за краљицу Енглеске.

1535 — Војска Карла V је заузела Тунис и протерају Османлије из Туниса током освајања Туниса.

1562 — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље.

1660 — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива.

1670 — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска

помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви.

1671 — Турска је објавила рат Пољској.

1869 — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак.

1880 — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену.

1898 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.

1939 — Кнез Павле Карађорђевић

посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега.

1939 — Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190.

1941 — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој.

1941 — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића.

1952 — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем.

1958 — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965.

1969 — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку.

1973 — Британски Хондурас променио назив у Белизе.

1973 — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику.

1980 — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом.

1987 — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами.

1990 — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.

1993 — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић.

2. јун 455 — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам.

1098 — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи.

1771 — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим.

1790 — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига.

1924 — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД.

1946 — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије.

1949 — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан.

1953 — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија.

1955 — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године.

1965 — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара.

1966 — Амерички васионски брод “Сервејер” извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине.

1967 — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун.

1969 — У судару аустралијског носача авиона “Мелбурн” и америчког разарача “Френк Е. Еванс” у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара.

1979 — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи.

1983 — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере.

1992 — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније.

65

29.5.2022.

МАГАЗИН 549

66

1993 — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту.

1995 — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине.

1997 — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001.

1998 — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету.

1999 — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу.

2000 — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999.

2001 — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату.

2002 — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

3. јун 350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.

1098 — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату за-

узели град Антиохију.

1818 — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији.

1837 — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза.

1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.

1896 — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији.

1940 — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника.

1941 — Почео Невесињски јунски устанак.

1951 — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Associa]on of Serbian Writers Abroad, ASWA) 1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.

1965 — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода “Џемини 4” и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова.

1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема.

1973 — Совјетски суперсонични авион “Тупољев 144” срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака.

1989 — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено.

1995 — Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске.

1998 — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу.

1999 — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију. Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи.

2004 — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговор-

нима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније.

2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

4. јун 1133 — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1745 — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завршена је пруском победом.

1783 — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.

1831 — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије.

1859 — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте.

1916 — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника.

1920 — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.

1942 — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату.

1943 — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.

1944 — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.

1946 — Генерал Хуан Перон иза-

бран је за председника Аргентине.

1970 — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта.

1989 — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи. На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске.

1991 — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.

1993 — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације.

1996 — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања.

2003 — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина. Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година. На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.

67

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs