МАГАЗИН Година X * Број 548 * 22. мај 2022. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
У овом броју: 6 10 12 14 28 32 38 48 50 52 54 56 58 Фото: М. Радовановић
Грађани храбрији За опрему и увођење услуга Ефикаснија и достуонија здравствена ... Нашла се вила у чем није била Памтимо, делујемо и живимо са ХИВ-ом Нарцису у походе У знају музике На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Ада- Кикер Борац 1926 - Слога Времеплов
3
4
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
5
Половина грађана би пријавила рад на црно
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
ГРАЂАНИ ХРАБРИЈИ
6
Фото: НАЛЕД
- Деведесет одсто купаца редовно добија фискални рачун при куповини, а готово половина нема проблем да га затражи кад то није случај. - Трећина испитаника показује одлучност да пријави продавца због неиздавања фискалног рачуна. - Половина грађана Србије има утисак да је смањен обим сиве економије. - Штетна појава најзаступљенија у сектору грађевинарства, у трговини на мало, угоститељству, занатству и адвокатури. - За сузбијање сиве економије најважније откривање на самом почетку, пре него што уђе у економске токове. - Трећина анкетираних верује како сива економија суштински не утиче на њихов живот, а готово петина признаје да целу или део плате прима на руке
7
ризнање готово сваког другог грађанина Србије о спремности да пријави свог послодавца због запошљавања на црно оцењује се значајним помаком у односу на период од пре пет година, кад је на то била спремна тек трећина запослених. Истраживање ставова грађана о сивој економији, које је спровела Национална алијанса за локални економски развој, сведочи да је најчешћи разлог за непријављивање страх од губитка посла. Према истом извору већу одлучност да иступе против сиве зоне исказују грађани у улози купаца који признају да, иако деведесет одсто њих редовно добија фискални рачун при куповини, готово половина нема про-
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
П
8
блем да га затражи када то није случај. Сем тога, скоро трећина испитаника показује одлучност да пријави продавца због неиздавања фискалног рачуна, што је знатно бољи учинак у поређењу са истраживањем из 2017, када се за ову опцију определило око петине. Безмало половина грађана Србије има утисак да је, у односу на претходу годину, смањен обим сиве економије а исто толико њих сматра да је ова штетна појава најзаступљенија у сектору грађевинарства, у трговини на мало, угоститељству, занатству и адвокатури. Председник Научног већа Националне алијансе Душан Вујовић охрабрујућим оцењује позитивне трендове уверен да је за сузбијање сиве економије најважније откривање на самом
почетку, пре него што уђе у економске токове. Довољна потврда огледа се у податку да је, у време док је био министар, седам стотина хиљада људи званично примало минималну зараду. У ситуацији кад су економски показатељи указивали да је одређен посао требало наплатити више остатак новца су морали да приме на неки други начин. И док се ова појава оцењује као само један од видова утаје знатно сложенијим процесом сматра се окривање трагова тог новца. Истраживање ставова грађана сведочи да скоро три четвртине верује да сива економија није оправдана, а најчешће је препознају као рад на црно и утају пореза, али забрињава податак да трећина анкетираних верује како
цене о очигледности предности безготовинских плаћања наспрам кеша, а укључује ефикасност, поузданост и практичност. То је и разлог да један од циљева пројекта буде повећање прихватне инфраструктуре због чега је осмишљен ПОС програм, за који ће моћи да се пријаве предузетници, мала и средња предузећа који желе да инсталирају терминал за плаћање картицама. Придружују им се они који желе да продају производе преко интернета, за шта ће добити софтверско решење, као и државне и локалне институције. Према резултатима истраживања, сваки други грађанин користи неки вид безготовинских плаћања од којих доминантну улогу и даље имају карти-
це, а најмање су заступљена инстант плаћања. Безготовински се најчешће плаћа куповина техничких средстава, намештаја и кућних апарата. Трећина анкетираних потврђује жељу да се ова опција уведе у фризерским и козметичким салонима, четвртина у јавним установама а петина у малим локалним продавницама. Кључним разлогом за безготовинско плаћање грађани наводе што не морају да носе готовину, лакше им је и брже да плате а мањи је и ризик од крађе или губитка новца. У Националној алијанси верују да би оне које користе готовину, попусти у продавницима или пореске олакшице мотивисале да плаћају безготовински. Т. Радовановић
Фото: M. Радовановић
сива економија суштински не утиче на њихов живот, а готово петина признаје да целу или део плате прима на руке. Свеобухватно истраживање рађено је за потребе Националне иницијативе за безготовинско плаћање, заједничког пројекта Deutsche Gesellscha8 für Interna9onale Zusammenarbeit GmbH и компанија Мастеркард и Виза, који се спроводи под окриљем девелоППП програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој и Министарством финансија Републике Србије. Као Слоган Националне иницијативе изабран је „Бољи начин“ због про-
9
22.5.2022.
МАГАЗИН 548
10
Tри милиона евра подршке малом бизнису
ЗА ОПРЕМУ И УВОЂЕЊЕ УСЛУГА
- Два милиона евра подршци производним предузећима, а милион за помоћ малим бизнисима који се баве услужним делатностима. - Од конкретне подршке очекује се да допринесе унапређењу производње и тржишног потенцијала предузећа, отварању нових радних места и већој отпорности од негативног утицаја пандемије и актуелне геоекономске кризе. - Сектор микро и малих предузећа представља основ здраве и одрживе економије
рограм Европске уније за локални развој ЕУ ПРО Плус, који се спроводи у сарадњи са Министарством за европске интеграције, објавио је јавни позив за доделу бесповратних средстава предузетни-
П
цима, микро и малим предузећима регистрованим у једној од деведесет девет локалних самоуправа. Средства је обезбедила Европска унија која ће са три милиона евра, намењених набавци опреме и увођењу услуга, подржати
предузећа регистрована у периоду од 1. јануара 2016. до краја 2020. године. Услов је да се баве производњом или пружањем услуга које обухватају информационе технологије, архитектонске и инжењерске делатности,
здравствену и социјалну заштиту, туризам, одржавање и поправке. Јавни позив је нова потврда да Министарство за европске интеграције, у сарадњи са Европском унијом, континуирано ради на економском развоју и смањивању регионалних неједнакости у земљи, а од конкретне подршке очекује се да допринесе унапређењу производње и тржишног потенцијала предузећа, отварању нових радних места и већој отпорности од негативног утицаја пандемије и актуелне геоекономске кризе. Шеф Делегације Европске уније у Србији, амбасадор Емануеле Жиофре, подсећа да „Европска унија на овај начин пружа подршку развоју и конкурентности сектора микро и малих предузећа који представља основ здраве и одрживе економије и директно доприноси отварању нових радних места. То је и разлог за жељу да се подржавају добре пословне идеје како би српска привреда била спремна за европско тржиште. У том циљу два милиона евра је намењено подршци про-
изводним предузећима, а милион ће бити утрошено за помоћ малим бизнисима који се баве услужним делатностима. Висина подршке појединачним пројектима предузећа регистрованим за производну делатност лимитирана је на износе од десет до четрдесет, а предузећа регистрованим за пружање услуга од десет до тридесет хиљада евра. Обавеза оних чији се пројекти оцене довољно квалитетним за финансијску подршку је да обезбеде најмање петину средстава од вредности, а петнаест одсто уколико послују на територији општина разврстаних у у четврту категорију развијености. Да би позитиван утицај на локалне заједнице био већи, предузетници и предузећа су обавезни да, у оквиру појединачних пројеката, осмисле и спроведу друштвено-одговорне активности и пруже подршку својим суграђанима, рањивим групама, деци, спортским клубовима, или допринесу заштити животне средине. Рок за пријаву истиче последњег дана јуна, а више информација о условима позива,
критеријумима за избор корисника, начину конкурисања и документација за пријављивање доступне су на интернет страници ЕУ ПРО Плус Програма: Јавни позив за предлоге пројеката за набавку опреме и увођење услуга за предузетнике, микро и мала предузећа. Европска унија са четрдесет милиона евра подржава активности ЕУ ПРО Плус програма који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју Србије. Програм, чију реализацију води Министарство за европске интеграције, има за циљ да допринесе побољшаном управљању територијалним развојем, економском расту и унапређењу социјалне инфраструктуре и кохезије у деведесет девет јединица локалне самоуправе у два региона, Региону Шумадије и западне Србије и Региону јужне и источне Србије а активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Т. Радовановић
11
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
Два милиона грађана постају еПацијенти
12
ЕФИКАСНИЈА И ДОСТУПНИЈ - Успостављање електронског здравственог картона до краја године а већ од наредне, захваљујући систему еБоловање, пацијенти неће морати да одлазе код изабраног лекара по дознаке јер ће се цео процес одвијати онлајн. - Увид у јединствени еКартон, уписане дијагнозе и прописане лекове, имаће пацијент и лекари из различитих установа, подједнако државних и приватних. - На једном месту обједињена цела историја лечења. - До краја године унапређени систем ће користити до тридесет одсто болница, а током наредне и преостале здравствене установе
азвојем више од двадесет нових електронских сервиса држава ће покушати да до краја наредне године преведе око два милиона грађана Србије да постану еПацијенти и до услуга домова здравља и болница долазе електронским путем. Очекује се да грађани путем портала еЗдравље и мобилне апликације већ следеће године закажу до педесет милиона услуга и
Р
тако брже дођу до жељеног прегледа. Акционим планом за ову и наредну годину, који је Влада Србије усвојила на прошлој седници, планирано и успостављање електронског здравственог картона до краја године а већ од наредне, захваљујући систему еБоловање, пацијенти неће морати да одлазе код изабраног лекара по дознаке јер ће се цео процес одвијати онлајн. То ће
омогућити да увид у јединствени еКартон, уписане дијагнозе и прописане лекове, имају и пацијент и лекари из различитих установа које посети, колико државних толико и приватних. Тако ће на једном месту бити обједињена цела историја лечења, што ће помоћи ефикаснијој размени података између лекара опште праксе и специјалиста. Један од првих корака ка увођењу
еКартона и потпуне дигитализације биће постављање нове модерније платформе Интегрисаног здравственог информационог система, а како би потпуно функционисао неопходно је његово увезивање са приватним и војним здравственим установама, које досад нису биле његов део. Циљ је да до краја године унапређени систем користи до тридесет одсто болница, а да се током наредне у њега укључе и преостале здравствене установе. Међу осамнаест мера акционог плана за спровођење Програма дигитализације здравственог система, налази се и увођење еУпута које ће издавати лекари специјалисти, решавање проблема термина и упута без термина и увођење јединствених регистара за електронско праћење издавања рецепата и потрошње лекова, имунизације, прележаних болести, налаза и отпусних листа. То ће омогућити да институције, путем увезаних база
података, размењују информације о рођеним и умрлима особама, генетским предиспозицијама и слично. Након што први пут у здравству почне примена вештачке интелигенције очекује се ефикаснија обрада великог броја информација у радиолошкој дијагностици, што би требало да убрза процес лечења и аутоматизовано тумачење лабораторијских резултата. Акциони план за спровођење Програма дигитализације у здравственом систему подељен је на пет посебних циљева од којих се главним оцењује ефикаснија и доступнија здравствена заштита безбедним коришћењем електронских услуга, кроз процес дигитализације, а општи успех у реализацији свих активности мериће се напретком на Глобалном индексу дигитализације здравства. У развоју Програма дигитализације у здравственом систему Србије за период до 2026. учествовало је више од
шездесет стручњака испред Радне групе Координационог тела за дигитализацију у здравственом систему, уз руководство Кабинета председнице Владе и Министарства здравља и учешће Министарства одбране, Министарства финансија, Канцеларије за информационе технологије, Републичког секретаријата за јавне политике, Републичког фонда за здравствено осигурање, Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, Агенције за лекове и медицинска средства, бројних комора запослених и установа у здравственом систему, удружења пацијената, Националне алијансе за локлани економски рзвој и других пословних удружења. Израду Програма и пратећег акционог плана подржали су Програм Уједињених нација за развој и пројекат ЦХИСУ, финансиран од Агенције за међународни развој Сједињених Америчких Држава. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
ЈА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА
13
Сведоци демократских промена: Радоица Кочовић (1)
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
НАШЛА СЕ ВИЛА У ЧЕМ‘ НИЈЕ БИЛА
14
- Од половине деведесетих година двадесетог века у Краљеву је присутан дисконтинуитет са републичком влашћу чије се последице и данас манифестују у овој средини. - И поред објективних околности било је пропуста власти чији се поједини представници нису на најбољи начин снашли у новим околностима. – До последње деценије двадесетог века ни једна европска земља није имала друштвеног и државног капитала колико Србија. - Функционисање банкарског система и финансија допринело да се превазиђу проблеми и не оде у суноврат. - Супруга председника Југославије, као једног од значајнијих светских државника друге половине века, месецима редовно одлазила на наставу како би завршила последња два разреда средње школе прекинуте ратним збивањима. - У свим сферама уређеног друштва владао је ред што је резултирало процватом све до врхунца током осамдесетих година. Стабилности државе доприносила је контрола друштвене имовине без камера за видео надзор и јаког обезбеђења
Радоица Кочовић
15
Фото: М. Радовановић
ако се у октобру навршава шеснаест година од промена које једни сматрају демократским, а други свим другим само не тим, и даље постоје бројне несугласице о једном делу историје Србије који се односи на овај период. То је и повод да МагазИН на петнаестогодишњицу промена покрене опсежно истраживање и на основу сведочења учесника догађаја из октобра 2000. године баци мало више светла на период историје чије се последице на најнегативнији начин одражавају на живот у граду. Оно што је кулминирало у октобру 2000. почело је много раније, а низ безуспешних покушаја опозиције да се домогне власти у значајној мери утицао на расположење грађана који су са све већим нестр-
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
И
16
пљењем очекивали помак на боље без обзира ко му највише допринео. Крај друге половине двадесетог века памтиће се по значајним променама на геополитичкој карти Европе, на Балкану по распаду Југославије која је као таква функционисала од завршетка Другог светског рата до јуна 1991. кад је Словенија одлучила да напусти заједничку државу. Скоро пола века једнопартијског система у значајној мери је утицало на судбину Србије у којој су социјалисти, као наследници до тада владајућих комуниста, и даље држали све полуге власти. Значајније није могла да их уздрма ни појава вишестраначја, па су после првих избора у новим условима и даље били неприкосновени владаоци са готово стопо-
стотном већином у органима власти. О том периоду сведочи некадашњи потпредседник општинског одбора социјалиста у Краљеву Радоица Кочовић уз потврду да је поверење у Социјалистичку партију Србије у овој средини почело да попушта половином деведесетих година. От тог периода је у локалној заједници присутан дисконтинуитет са републичком влашћу чије се последице и данас манифестују у овој средини. Узроци све већег незадовољства половином последње деценије двадесетог века били су различити, а одлучујућим се сматра све тежи положај грађана у земљи исцрпљеној вишегодишњим ратовима и санкцијама међународне заједнице.
У време кад се очекивало да, као и у другим земљама Источног блока, транзиција протекне мирно дошло је до појаве незапамћене инфлације, потом и снакција међународне заједнице које су онемогућиле пословање легалним токовима. За какво такво функционисање државе било је неопходно набавити нафту и друге стратешке производе до којих се није могло доћи на легалан начин. На тај период подсећа несташица горива за аутомобиле, продаја нафтних деривата на улицама и несташице других производа које су, каже Кочовић, понекад стваране вештачки, а биле резултат забране увоза легалним путем. И поред објективних околности било је пропуста власти чији се поједини пред-
ставници нису на најбољи начин снашли у новим околностима. Разлог је наслеђен начин управљања какав је годинама примењиван у земљи, а није могао да одговори захтевима новог времена, јер се систем управљања у локалним срединама ослањао на директиве из централе што се у том периоду сматрало нормалним и најбољим решењем. - Имало је позитивних корака, али и ствари које су могле на други начин да се решавају, а кадровска политика није вођена како треба. Увек сам био заговорник да на одговарајуће радно место, или значајну функцију, треба поставити способне људе без обзира да ли су чланови , а од њих тражити да поштују норме и критеријуме партије
која одговара за власт у том периоду. Знао сам да то није лако и једноставно, али је могло да се спроведе. Руководиоца не треба померати зато што није члан партије, него подржати способан кадар и наћи копчу да буде заговорник идеологије коју она спроводи. Мало је на функцијама било људи који су ортодоксни противници Социјалистичке партије, али је било стручних који нису били чланови а партија их померила зато што је неко зађерио да постави себе, зета, унука, шурака... Није то било изражено као у каснијем периоду, али је било присутно, а моја замерка је била и на кадровску политику у руководству партије – каже Кочовић. Статитстички подаци из тог перио-
17
22.5.2022.
МАГАЗИН 548
18
да потврђују сталну стагнацију у свим областима, а тотална блокада у којој се нашла земља на посебан начин се одражавала на Краљево чија је привреда била оријентисана на извоз. Носиоци привредног развоја били су индустријски гиганти „Магнохром“, „Фабрика вагона“ и „Јасен“, чије је пословање у највећем делу било везано за извоз, а значајне послове у иностранству изводили су и краљевачки грађевинари. Када им је ускраћена могућност да послују на дотадашњи начин почела је стагнација која се завршила тоталним суновратом који је на сцени и данас. Позитивним за локалну привреду тог времена сматра се стабилност банкарског система који је још увек био под контролом државе и на много бољи начин задовољавао потребе привреде и грађанства, па се изводи закључак да ни једна европска земља у том периоду није имала друштвеног
и државног капитала колико Србија. Иако се у привреди бележи стагнација у том периоду ниједан њен капацитет није упропашћен, продат, уништен или доведен на гране на којима се налази данас, што се сматра заслугом тадашњег руководства. - Мислим да је функционисање банкарског система и финансија у велико допринело да се превазиђу бројни проблеми и не оде у суноврат, ма колико да су политички противници из тога периода склони уверењу да је систем одржаван вештачки и да је једног дана морао да пропадне. Иако нисам експерт мислим да није тако и да је банкарски систем за све био повољнији него данас. После транзиционог периода власт је прво требало да уради две ствари кључне за функционисање државе, да среди финансије и енергетски систем. У том периоду је била блокада, санкције и у историји
незапамћена инфлација, али је сачуван огромни друштвени капитал који је имала држава. Страни капитал је настојао да се растури бивша Југославија да би капитал преточио у власништво појединаца, а то је за последицу имало осиромашење великог броја грађана и нестанак средње класе која је у овој држави живела скромно, али лепо – каже Кочовић. Уверење да ни становници Немачке, као једне од најразвијенијих земаља по технологији, капиталу и бруто националном дохотку, нису имали имовине колико средњи слој у Србији заснива се на податку да је и физички радник у Краљеву, ако је дошао и из најпасивнијих крајева, могао да купи плац, направи кућу и од скромне плате школује децу, а тога на западу није било. У време кад највећи број људи који су на различите начине преузели по
коју полугу власти у веома кратком времену, не ретко и преко ноћи, долази до највиших академских звања готово невероватно звучи податак да је непосредно после Другог светског рата Јованка Броз, супруга једног од значајнијих светских државника друге половине века, месецима редовно одлазила на наставу како би завршила последња два разреда средње школе прекинуте ратним збивањима. Још невероватније звучи податак да се, након слабе оцене из математике, захвалила комисији и изашла на поправни испит пред почетак нове школске године. Значајнијим од свега сматра се чињеница да је у свим сферама уређеног друштва владао ред што је резултирало процватом све до врхунца током осамдесетих година. Генерације младих које су након завшеног школовања отпочињале нову фазу у животу сведо-
че о времену напретка које је омогућавало да се без великог притиска на породични буџет релативно лагодно путује по свету. Стабилности државе у великој мери је доприносила контрола друштвене имовине и без камера за видео надзор и јаког обезбеђења какво је присутно данас. У таквим околностима је свако ко се усудио на било какав криминални корак био изложен оштрим санкцијама што је у знатној мери доприносило да се мали број њих усуди на такав корак. Систем се штитио на једноставан начин све до почетка транзиције када су злоупотребљене, и наопако примењене, европске норме и критеријуми што је допринело да огроман заједнички капитал нестане и да му се изгуби сваки траг. Пред локалне изборе 1996. године опозиција је, захваљујући утицајима из
иностранства, достигла ниво који је почео да угрожава политички систем што је било јасно свима који су били способни да то схвате. Након свега што се у том периоду дешавало није тешко закључивати како је владајућа партија могла да повлачи и потезе који би ток историје окренули у другом смеру, али је посебно питање куда би то одвело и колико би трајало. Безбедносне сужбе су, потврђује Кочовић, имале довољно података о свима који су на страни опозиције играли иоле значајнију улогу у политичком животу, поготово онима за које се знало да су у чврстим везама са иностраним службама. За тај период се везују информације да је немачка обавештајна служба посебну бригу водила о Зорану Ђинђићу како би га заштитила од режима Социјалистичке партије Србије. Колико је то тачно, и
19
20
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
колико је била способна да га заштити, показаће каснији трагични догађаји који су кулминирали атентатом на премијера Србије. Значајним за утицај на стварање јавног мњења чини се податак да су медији пратили политику владајуће партије, а опозицији поклањали знатно мање простора. - Иако је у Краљеву до 1996. године на власти била Социјалистичка партија Србије рекао бих да су односи били равноправни иако је Социјалиситичка партија била у малој предности. На свим функцијама су били људи из Социјалистичке партије, а опозиција на располагању имала само протесте због којих против њих нико није предузимао санкције. Итекако се у то време осећао црв који је продирао са стране и утицао на дешавања у земљи. Избори су одржани, дошло је до протеста опозиције која је након тога у локалном параламенту остварила већину од једног гласа преко половине укупних. Успех Социјалистичке партије у Краљеву је утолико већи јер нигде у Србији у локалној самоуправи није
имала више од једног до два одборника. Чачак и околни градови нису имали ни једног, а ми смо у периоду од 1996. до 2000. били опозиција са 24 одборничка места. Поједини наши кандидати су касније морали да врате мандате због других функција, тако да их је остало 19 у Скупштини општине. Од тада је Краљево почело да доживљава привредни сломоврат јер се власт, по мени, уопште није снашла. Нису имали подршку републичке власти, што је јако битно, а њихово неискуство најбоље одражава народна изрека „нашла се вила у чем‘ није била“. Нису се снашли ни у једној области да би Краљево бриљирало, јер се власт бавила сама собом. Није имала контакт са републиком, па нису могли неке капиталне ствари да донесу овде, а притисак који се осећао споља био је све израженији па су почели сукоби који су кулминирали бомбардовањем земље 1999. године – прича Кочовић. Ратне операције на простору Косова и Метохије посебно неповољно су се одразиле на Краљево јер је, са окол-
ним местима, попуњавало гро јединица које су стратегијски биле усмерене према овом подручју, а највише трпело због географског положаја на стратегијском правцу према јужној покрајини. Годинама пре тога Краљево је у дужем временском периоду било регионални центар што је допринело да се високо котира на лествици најзначајнијих локалних средина у земљи. Краљево је почело нагло да слаби измештањем значајних државних служби у друге средине, па су једна за другом одлазиле институције везане за телекомуникације, просвету,судство, дистрибицију струје... Посебно поразним сматра се чињеница да после 2000. године није искоришћена прилика да бар неке функције са простора Косова и Метохије буду дислоциране у ову средину. Уместо тога остало је тридесетак хиљада становника са ових простора, или један град величине Горњег Милановца, са којима су Краљевчани били принуђени да деле ионако све тањи и сиромашнији колач. Т. Радовановић
21
22
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
23
24
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
25
26
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
27
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
Међународни дан сећања на преминуле од АИДС-а
28
ПАМТИМО, ДЕЛУЈЕМО И ЖИВИМО СА ХИВ-ОМ - У оквиру обележавања Дана сећања на преминуле одржан је традиционални молебан у просторијама Човекољубља - Добротворне фондације Српске православне цркве у Београду, уличне манифестације са паљењем свећа, промоција и пружање услуга саветовања и тестирања на ХИВ. - У свету више од тридесет осам милиона особа живи са ХИВ инфекцијом. - Тридесет пет изгубљених људских живота од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века, од којих 680.000 у 2020. - У земљама западне Европе половина новодијагностикованих особа јавља се у касном стадијуму инфекције
29
ридесет девета глобална кампања посвећена сећању на преминуле од АИДС-а обележена је половином маја манифестацијама које имају за циљ повећање информисаности, промовисање солидарности и заједничких акција у области превенције ХИВ инфекције и болести коју изазива. Меморијал је у Србији обележен седамнаести пут, ове године под слоганом „Ми памтимо, ми делујемо, ми живимо са ХИВ-ом“, активностима усмереним на промоцију здравих стилова живота, информисање о доступним услугама на локалном нивоу, препознавање и смањење ризичног понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на ХИВ и стварање неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење инфицираних особа. У оквиру обележавања Дана сећања на преминуле од ове болести одржан је традиционални молебан у просторијама Човекољубља Добротворне фондације Српске православне цркве у Београду, уличне манифестације са паљењем свећа, промоција и пружање услуга саветовања и тестирања на ХИВ. Унија организација Србије које се баве заштитом особа са ХИВ-ом, омогућила је заинтересованима да се у мобилној медицинској јединици на Академском платоу у Београду бесплатно посаветују, тестирају и добију одговарајуће информације и едукативни материјал. Процена да у свету више од тридесет осам милиона особа живи са ХИВ инфекцијом, и тридесет пет изгубљених људских живота од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века, од којих 680.000 у 2020. години, указује на неопходност да кампања покрене што више људи, заједница, држава и донатора како би се укључили у окончање епидемије. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ оцењују да пут ка томе води кроз едукацију садашње и будућих генерација, лечење, превенцију и пружање подршке, али и оснаживање особа које живе с ХИВ-ом да се боре за своја права без стигме и дискриминације. У таквим околностима кампања указује на потребу да се, више неко икада, ради на одрживости, јачању и ревитализацији глобалног
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
Т
30
одговора на ову врсту инфекције. Здравствени радници упозоравају да је, у циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема, потребно да до 2025. у свакој земљи буде дијагностиковано 95% свих инфицираних особа, исти проценат таквих међу њима буде на лечењу антиретровирусним лековима и на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. Статистика указује на податак да се у земљама западне Европе половина новодијагностикованих особа јавља у касном стадијуму инфекције, што је случај и у Србији. Познато је да је касно постављена дијагноза повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење, па је вероватноћа о фаталном исходу током прве године након тестирања једанаест пута већа. У Институту за јавно здравље подсећају да се у Србији спроводи Стратегија за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а за период 2018-2025, са пратећим средњорочним Акционим планом, а ове године се очекују први резултати постигнућа и Акциони план за период до 2025. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања у здравственим установама и заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, као и на лечење и подршку особа које живе са овом болешћу, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према инфицираним и популацијама у већем ризику, успостављање стандарда квалитета у програмима превенције и обезбеђивање стратешких информација за акцију. Значајном у борби против стигме и дискриминације особа које живе с ХИВом оцењује се улога законодавства, институција и заједнице у целини, јер су њихови узроци и последице који прожимају све структуре друштва главна препрека у спровођењу превентивних активности. Једна од последица таквог стања огледа се у малом броју особа које се одлучују на тестирање. Т. Радовановић
31
Мариборски ватрогасци на врху Столова
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
НАРЦИСУ У ПОХОДЕ
32
- Двадесет осам чланова Ватрогасног савеза Марибора уечствовало у планинарској акцији Нарцису у походе. - До крста на Столовима стигло једанаест најспремнијих, остали до планинарског дома у Брезни. - Против високих температура пивом и грејаном ракијом. - Позив краљевачким колегама за учешће на ватрогасној олимпијади у јулу ове године. - Две групе мариборских ватрогасаца 2014. учестовало у отклањању последица поплава на територији града Краљева. - Кумови Добровољном ватрогасном друштву Студеница
33
22.5.2022.
МАГАЗИН 548
34
д поновног успостављања веза покиданих почетком последње деценије двадесетог века односи Краљева и Марибора су много пута потврдили да се крећу узлазном путањом. Значајан фактор на том путу су добровољни ватрогасци два града и међусобни сусрети различитим поводима, најчешће уручивања донација које су допринеле опремању више ватрогасних друштава са територије града Краљева и обележавања Дана ватрогасаца Србије. Последњи сусрет пред крај септембра прошле године био је прилика за позив да учествују на традиционалној планинарској акцији Нарцису у походе због чега је на пут кренуо четрдесет један члан Ватрогасног савеза Марибора. Долазак у Србију био је прилика да, пре Краљева и успона на Столове, посете Сребрно језеро и Голубац на Дунаву. Од двадесет осам најспремнијих колико, је кренуло из Каменице, једанаест ватрогасаца је успело да стигне до крста на Столовима, а остали скрате пу-
О
товање код Планинарског дома „Зорица Гиздавић“. Кад су се дан касније слегли утисци било је јасно како успон до врха планине, иако велики изазов, није био ни мало једноставан, посебно за оне који нису навикли на овај вид физичке активности. Због тога им је, по споственом признању, последњих стотинак метара било подједнако тешко колико и првих шест километара. Упркос томе адекватна компензација за све муке на путу до циља биле су фотографије које сведоче о пределима прекривеним нарцисима, посебно сусрети са крдима дивљих коња који нису имали превише разумевања за ближи контакт са толико учесника планинарске акције на Столовима. Неколико хиљада учесника било је довољно за задовољство мариборских ватрогасаца због учешћа у акцији и дружења у Каменици по завршетку као доброј прилици да се забораве све муке доживљене током дана. Нарциси нису неуобичајена појава ни на словеначким планинама, па је успон на Столове био добра прилика да
се упореди однос према јединственом цвету о коме приликом оваквих акција посебну бригу води обезбеђење задужено да спречи и најмањи покушај брања. Због тога је као велико изненађење доживљено понашање појединих учесника акције са великим букетима цвећа. И поред тога манифестација се оцењује организованом на високом нивоу уз потврду о атрактивним туристичким дестинацијама које сведоче о спремности за приближавање Европи. Иако мариборским ватрогасцима ово није први долазак у Краљево сваки нови је прилика да при повратку из ове средине понесу прегршт нових информација. Тако је било и овом приликом кад је повратак у не тако давну прошлост било довољно за подсеаћње на допринос мариборских ватрогасаца у отклањању последица које су краљевачком крају 2014. проузроковале поплаве. Посета краљевачким колегама била је прилика за позив на Олимпијаду добровољних ватрогасаца из двадесет
шест земаља која се одржава у Марибору између 17. и 24. јула. Мариборчани признају да жељно очекују поновни долазак у септембру како би положили венац испред спомен плоче на зграду из које су краљевачки ватрогасци 1941. из окупираног града отишли у партизане. Прижељкују и учешће на Веселом спусту, посебно након једног неуспелог покушаја кад их је висок водостај спречио провере сплаварске способности на узбурканим водама Ибра. Технички секретар Ватрогасног савеза Марибора Душан Микл је чест гост Краљева и учесник акције пружања помоћи при отклањању последица поплава. Лета 2014. у акцији су учествовале две групе мариборскаих ватрогасаца, једна у јуну а друга у августу, кад је двадесет пет њих чистило корита бујичних потока и радило на уклањању наноса који је претио да угрози мостове. Десет дана боравка у Краљеву те године било је довољно за учвршћивање старих пријатељстава, а млађим Словенцима добра прилика да савладају српски је-
зик. До крста на Столовима попео се и Марко Соршак, градоначелник општине Хочесливница са дванаест хиљада становника која се простире између Похорја и Драве, а са Марибором је повезује само чињеница да се на њеној територији налази истоимени аеродром. Са буџетом од петнаест милиона евра и великом индустријском зоном која стално расте очекује се да током неколико наредних година прерасте мариборску. Са више од хиљаду кревета на Похорју општина представља атрактивну туристичку дестинацију којој у значајној мери доприносе раскрсница два аутопута и аеродром. У Краљеву је први пут боравио још као студент, а сада се одазвао позиву Ватрогасног савеза и допутовао како би пренео поздраве градоначелника Марибора. Боравак у Краљеву био је прилика за разговоре са градским челницима и потврду сличности две јединице локалне самоуправе као добре основе за учвршћивање сарадње.
- На Столовима је било супер. Код нас је, на граници са Аустријом, планина Голица на чијем врху има доста нарциса, па је ово било прилика да се упоредимо са Столовима и позовемо Краљевчане на сличну акцију код нас наредне године. Било је вруће па смо мало поцрвенели, али смо се хладили пивом и грејаном ракијом а на крају све зачинили пасуљем који је био одличан, каже Соршак уз признање да на планинарској акцији Нарцису у походе није очекивао толико учесника. Посета Краљеву била је добра прилика за посету Удружењу Пријатељство за нова времена, Жичи и Студеници, посебно ватрогасцима из овог места са којима их везује кумство успостављено након опремања средствима неопходним за рад. Мариборски ватрогасци нису пропустили прилику да се сретну са краљевачким колегама и најаве следећу посету већ у септембру поводом обележавања Дана ватрогасаца Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
35
36
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
37
Европска Ноћ музеја
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
У ЗНАКУ МУЗИКЕ
38
Фото: М, Радовановић
- Прва Европска ноћ музеја у Србији, уз подршку Министарства културе и информисања Србије и Француске, реализована у десет градова на осамдесет различитих простора са посетом која је премашила триста хиљада посетилаца. - После две године паузе, због ванредних околности које је наметнула епидемија корона вируса, у Краљеву богатим програмом отпочела манифестација чију окосницу чини изложба посвећена грамофонским плочама, историји грамофона и златном добу плоча. - Саставни део манифестације 47. дечји мајски ликовни салон, берза плоча, концерти група „Дечја радост“ и „Гама зрак“ и наступ популарног ди-џеја Пеђе Тодоровића
39
22.5.2022.
МАГАЗИН 548
40
оћ музеја представља јединствен културни спектакл у више од сто двадесет градова широм света. Прва манифестације ове врсте 2005. у Београду у пет музеја и галерија, успела је да анимира више од четири хиљаде посетилаца, а наредних година тај број је нарастао на пола милиона улазака у музеје на скоро двеста локација у више од шездесет градова и места широм Србије. Прва Европска ноћ музеја у Србији, одржана је 2007. године, и била посебно значајна јер се проширила ван Београда а, уз подршку Министарства културе и информисања Србије и Француске, реализована у још девет градова и осамдесет различитих простора са посетом која је премашила триста хиљада посетила-
Н
ца. Прва Ноћ музеја одржана је у Берлину 1997. а врло брзо постала популарна и у другим земљама које су почеле да организују национална, регионална или локална програмска дешавања. Основна идеја била је да се широј публици, а пре свега младима, омогући посета музејима ван редовног радног времена, у време које уобичајено посвећују забави. Да би се музејска делатност додатно популаризовала у тим вечерима се, поред отварања врата сталних поставки и повремених тематских изложби, организују и разноврсни едукативни, културни и забавни аниматорски програми. Програми су најчешће потпуно бесплатни, или се улазнице на-
плаћују по симболичној цени, с тим да важе за све музејске и галеријске институције у граду и његовом окружењу. После две године паузе, због ванредних околности које је наметнула епидемија корона вируса, у Краљеву је богатим програмом отпочела још једна манифестација ове врсте чију окосницу чини изложба посвећена грамофонским плочама, историји грамофона и златном добу плоча. Саставни део манифестације били су 47. дечји мајски ликовни салон, берза плоча, концерти група Дечја радост и Гама зрак и наступ популарног ди-џеја Пеђе Тодоровића који је свирањем на грамофону вратио публику у године највеће експанзије ЛП-ија на тридесет
три обртаја. Изложба музејског саветника Градског музеја у Суботици Викторије Шимон Вулетић „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча“ аутора, у Галерији Народног музеја Краљево свечано је отворена 28. априла. Тема изложбе била је повод успешној сарадњи три музејске установе, Градског музеја у Суботици, Музеја науке и технике у Београду и Народног музеја Краљево. Наратив изложбе је потврдио потенцијал да спаја различите културне групе, а посебан тон дала јој је сарадња са Музејом науке и технике, чије су богате техничке колекције омогућиле да се сагледа историја грамофона. Посебан сегмент изложбе говори о првим грамофонима и грамо-
фонским плочама у Краљеву, њиховој набавци из западноевропских земаља и из југословенских фабрика, али и о првим дискотекама и улози Радио Краљева Попут времеплова, изложба води посетиоце кроз помало заборављени свет носача звука, а изузетно атрактивно и свеобухватно приказује историју развоја грамофона и грамофонских плоча. Посетиоцима је пружена јединствена прилика да виде више од двадесет пет врста грамофона и његових претеча, попут полифона са краја деветнаестог или фонографа Томаса Едисона са почетка двадесетог века, као и бројне варијанте маханичких и електричних грамофона. Кроз овакву врсту материјала изложба уводи у свет попу-
ларне музике различитих стилова, и њихов друштвени и естетски контекст током двадесетог века, а посебан део посвећен је првим грамофонима и грамофонским плочама у Краљеву. Публици су представљени Краљевчани који су снимили грамофонске плоче, радио-станице и емисије које су утицале на формирање музичког укуса слушалаца. Уз све то доступне су информације о првим дискотекама и клубовима у Краљеву, продавницама грамофонских плоча и како је звук снимљен на винилу опстао до данашњих дана. Берза плоча је замишљена као програм који има за циљ да колекционари и заљубљеници у стару технологију репродукције звука, представе своје
41
42
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
43
44
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
45
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
колекције. Организована је на Тргу Светог Саве, испред зграде Народног музеја, као прилика да посетиоци освеже сећања, размене ставове, музичке укусе и афинитете. Повод је податак да су грамофонске плоче, као један од великих културних феномена друге половине двадесетог века, утицале на формирање идентитета многих генерација чији су припадници једногласни у ставу да слушање грамофонског звука изазива посебне емоције. Ноћ музеја је прилика за подсећање да краљевачки бендови деценијама уназад на музичкој сцени доследно и посвећено изводе и чувају рокенрол звук. Упркос музичкој продукцији чији је основни циљ комерцијална вредност, два култна краљевачка бенда ша-
46
љу јединствену поруку која потврђује да је стварање и извођење музике начин да се изразе и покажу да су мир, љубав и срећа основни принципи живота. У том контексту и Ноћ музеја оцењена је као јединствена прилика за подсећање на помало заборављене животне циљеве и универзалне вредности. Од пре скоро три деценије, кад су бенд формирали гитариста и вокални солиста Игор Арсенијевић и Бубњар Саша Кивић, којима се убрзо придружио бас гитариста Данило Јагодић, „Дечја радост“ изводи реге музику. О томе сведочи велики број концерата у свим већим градовима Србије и учешће на првом великом фестивалу ове врсте музике у Југославији децембра 2000. кад су, под називом „Reggae Win-
tersplash“, наступили као пратећи бенд песника са Јамајке Раса Шадија, а често наступају као Bob Marley`s Tribute Band, изводећи своје обраде Марлија. Чланови групе су безброј пута потврдили да гето не представља сурови део градова, већ се налази у главама а може укинути на много начина од којих је један музика. Зато је стварање и извођење њихов начин да се изразе и покажу да су мир, љубав и срећа основни принципи живота а наступи прилика да поделе осећања и помогну људима у проналажењу себе на природан начин. Због тога одржавају дух реге музике у животу, упркос доминацији електронске и комерцијалне на домаћој и светској сцени… Краљевачки рок бенд „Гама зрак“ основан је далеке 1981. од када је био
активан на музичкој сцени готово читаву деценију. Велики повратак уследио је шеснаест година касније албумом „Отров и лек“ са осам ауторских песама, а иако је имао успешну концертну промоцију уследила је нова десетогодишња пауза. Љубитељи рока могли су да их чују у краљевачкој хали спортова, као предгрупу Дади Топићу, и на фестивалу „Хепи Центар“ где су наступали Атомско склониште, YU-група, Tајм, Галија, Дивље Јагоде и др. Група је носилац манифестације „Чувари Rock an’ Rolla“ када је представила сопствени пројекат „Bible of Rock“, а већ четрдесет година свирају на трговима, по клубовима и на мото скуповима. „Гама зрак“ има и неколико ауторских песама, а последња „Краљеви на два точ-
ка“ направљена је као химна краљевачком Мото клубу „Kings“. Чланови бенда су гитариста Милан Ђокић Микац, бас гитариста Марјан Цапудер, бубњар Мирослав Радојичић Мунде, клавијатуриста Драган Тодоровић Тоша и вокални солиста, Гордан Штављанин Штављо. Пеђа Тодоровић се сврстава у групу најзначајнијих ди-џеј извођача у земљи, а четврт века бављења музиком обележио је велики број резидентура, емисија и гостовања на радио станицама. Власник значајне колекције грамофонских плоча рођен је у Краљеву, где је начинио прве кораке који су га водили будућој професији, од рођенданских прослава у друштву уз музику са касета, преко прве значајне резидентуре у тадашњем Рок клубу и првог
озбиљног посла у микс пулту „Глобус“ радија. Љубав према грамофонским плочама доводи до настајања нове организације „Inteligent People“, која преузима организовање првих већих рејвова у краљевачком Дому друштвених организација и Рок клубу где доводи највећа имена клупске сцене из читаве земље. Експанзија рејв културе доноси му прва гостовања након којих каријера креће ка музичким наступима у скоро свим значајнијим клубовима и фестивалима у земљи и иностранству. Будући да савремени музички израз подразумева концепт свирања на грамофону, Ноћ музеја је била прилика да се заврте многи велики хитови и зазвуче као сасвим нове ствари. Т. Радовановић
47
На репертоару Биоскопа “Кварт”
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
Не играј на Енглезе
48
Буле, Пикси и Паун су дугогодишњи пријатељи који живе у Београду. Иако веома различитих карактера, имају заједничку страст – клађење на резултате утакмица енглеске фудбалске лиге. Овог пута, за њих је клађење више од игре јер је сваком од њих очајнички потребан новац. Током једне утакмице, прелазећи из комедије у драму и назад, неизвесност резултата ће ненадано избацити на површину сав „прљав веш“ њиховог односа, а само један заувек променити њихове животе и ставити на „коцку“ тридесетогодишње пријатељство. Комедија у 2Д формату, чије трајање за шест минута премашује сат и по, Слободан Д. Пешић је режирао према сценарију који је написао са Владимиром Ђурђевићем. Водеће улоге тумаче Марко Живић, Данијел Сич, Иван Томић, Исидора Грађанин, Франо Ласић, Весна Чипчић и Милорад Капор, а филм се приказује до 25. маја у пројекцијама које почињу у 20 сати.
Бекство са поља смрти
Бекство са поља смрти је застрашујућа психолошка прича која истражује људски опстанак упркос свим шансама да преживе. Шест странаца се буди у пољу кукуруза, сваки са по једним предметом поред себе. Они и не знају да ће ови предмети бити њихово једино средство да се заштите од предаторског створења. Трилер са елементима мистерије траје минут мање од сат и по, а Емерсон Мур га је режирао према сценарију у чијем су писању поред њега учествовали још Шон Ватен и Џошуа Добкин. Главне улоге тумаче Џордан Клер Робинс, Тио Роси, Тахира Шериф, Џулијен Фидер, Елена Хуатко и Пејн Вест, а филм је на репертоару биоскопа још вечерас пројекцијом која почиње два сата препоноћи.
Потера Филм „Потера“ показаће колико екстремне потезе човек може да повуче, у безнадежној ситуацији, како би спасао неког кога воли. У овом једин-
ственом, напетом трилеру Џерард Батлер тумачи лик богатог предузетника Вила Спена, који своју, ускоро бившу жену Лису, вози код њених родитеља. Након што су се зауставили на бензинској пумпи, Лиса мистериозно нестаје, а Вил ће очајнички покушати да је пронађе, пре него што буде касно. Обраћа се полицији за помоћ, а детектив Петерсон приморан је да донесе одлуку да ли да му помогне или осумњичи, јер и Лисини родитељу сумњају да би Вил могао да буде умешан у њен нестанак. У трци са временом која зауставља дах, Вил одлучује да узме ствар у своје руке и пронађе своју жену, по било коју цену. Пратећи трагове, улази у подземни свет криминала, а кључ за решење ове мистерије могао би да буде Николас, човек који је повезан са Лисиним родитељима. Трилер мистерију у 2Д формату, и трајању од четири минута више од сат и по, Брајан Гудмен је режирао према сценарију Марка Фрадмана. Главне улоге тумаче Џерард Бутлер, Џејми Александер, Расел Хорнсби, Итан Ембри, Мајкл Ајрби, Синди Хоген и Брус Алтман, а филм се приказује до среде 25. маја у пројекцијама које почињу у 22 сата.
49
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
Им али
50
Док су Срби у општој немашт они се башкаре у својој „прљавш
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
ма образ, колико и глиста, и зато, у богатству „блиста“!?
ини; штини“!
Одмах, после доласка на власт; спласне морал, поштење и част!
Људи су вековима трговали животињама; У Србији, „животиње“ тргују - „животињама“!?
51
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
www.minjina-kuhinjica.com
52
Из Мињине кухињице
53
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
Ада - Кикер 1:4
54
55
56
МАГАЗИН 548 22.5.2022.
25.5. u 17,00 Борац 1926 - Слога
57
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 22. И 28. МАЈА
МАГАЗИН 548
22.5.2022.
22. мај
58
1455 — Битком код Сент Олбанса у Енглеској почео тридесетгодишњи „Рат двеју ружа“, сукоб династија Ланкастер и Јорк. 1809 — Звршена Битка код Ашперна између француске и аустријске војске. Ова битка је једна од највећих битака Наполеонових ратова, а завршена је победом Аустрије. 1833 — У Чилеу усвојен Устав којим је дата већа власт председнику, а римокатоличка вера проглашена државном. 1914 — Велика Британија од Англоперсијске нафтне компаније преузела контролу над нафтним изворима у Персијском заливу. 1915 — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи. 1918 — Немачки авиони бомбардовали Париз у Првом светском рату. 1939 — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије. 1943 — У Москви саопштено да је распуштена Комунистичка интернационала. Сматра се да је то био Стаљинов гест добре воље према западним савезницима у Другом светском рату. 1960 — У Чилеу се догодио најснажнији икад забележени земљотрес, магнитуде 9,5 степени Рихтерове скале. 1969 — Лунарни модул Апола 10 је пролетео 16 km од површине Месеца. 1972 — Председник САД Ричард Никсон срео се у Москви с председником Врховног совјета СССР Леонидом Брежњевим, као први председник САД који је посетио Совјетски Савез.
Цејлон постао република у оквиру Британског комонвелта, под називом Шри Ланка. 1975 — Родезија искључена са Олимпијских игара због расистичке политике владајућег режима. 1985 — У експлозији аутомобилабомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи. 1989 — Индија испробала своју прву ракету „земља-земља“ средњег домета. 1990 — Северни и Јужни Јемен су се ујединили у Републику Јемен. 1990 — Мајкрософт је објавио оперативни систем Windows 3.0. 1992 — Генерална скупштина Уједињених нација у пуноправно чланство примила три бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. Истог дана у Сарајеву постигнут споразум представника ЈНА и Председништва БиХ о мирном повлачењу војника и питомаца, држављана Југославије, из војних касарни у Сарајеву и Пазарићу. 1994 — Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у походу на главни град. 1997 — Пола милиона Пољака похрлило да види свог земљака, Папу Јована II, током његове десетосатне посете тој земљи. Председник Русије Борис Јељцин сменио министра одбране и неколико генерала пошто су одбили да смање буџет и изврше реорганизацију војске. 1998 — Гласачи у Северној Ирској изгласали мировни уговор којим је окончана двадесетогодишња борба простестаната и католика. За уставне промене гласало близу 95% гласача. 1999 — У највећем таласу избегли-
ца са Косова и Метохије око 7.700 Албанаца прешло у Македонију. 2000 — Израелске судије обориле закон који је бранио женама да се моле испред арабески Тора на Западном зиду, јеврејском свештеном месту. 2001 — Скупштина Француске одобрила контроверзан предлог закона којим би острво Корзика добило више права. Протести сепаратиста на том острву против Париза трајали 20 година. 2002 — Бивши члан Кју клукс клана Боби Френк Чери проглашен кривим за убиство четири младе црнкиње. Де-
војчице су погинуле 1963. у експлозији динамита који је он поставио у цркви у Бирмингему. 2003 — Савет безбедности УН укинуо тринаестогодишње санкције Ираку, истовремено дајући САД и Великој Британији велика овлашћења у вођењу те земље и њене нафтне индустрије. Седамдесетогодишњи Јапанац Јуићиро Миура успео да се попне на Монт Еверест и тако постао најстарији човек који се икада попео на највишу планину у свету. 2021 — Тероризам: У Сједињеним Америчким Државама догодила се 2 терористичка догађсја у два одвојена случаја. У пуцњави испред бара “Torch Club Bar & Grille” у граду Јангстаун у америчкој савезној држави Охајо, убијене су 3 особе, а три су рањене. А у другом инцинденту која се догодила на кућној забави у Њу Џерзију, где је било присутно више од 100 званица,
убијено је 2 особе, а више од 12 је рањено.
23. мај 1430 — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи. 1498 — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци. 1514 — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доже. Четири месеца касније устанак угушен, Дожа убијен. 1526 — Папа Климент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V. 1533 — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално. 1618 — Чешки протестанти су избацили кроз прозор Прашке градске већнице намеснике хабзбуршког цара Фердинанда II. 1706 — Битка код Рамија током Рата за шпанско наслеђе. 1915 — Италија објавила рат Аустроугарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату. 1920 — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији. 1934 — У Луизијани у окршају с полицијом убијени су Бони Паркер и Клајд Бароу. 1939 — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји. 1945 — Немачки нацистички лидер и шеф СС-а Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц. 1949 — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом. 1967 — Египат је затворио Тирански
теснац и блокирао луку Еилат на северном крају Акапског залива за израелске бродове. 1971 — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи. 1977 — Отворен Музеј афричке уметности (Београд) 1994 — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке. 1997 — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами. 1999 — Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке. Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији. 2002 — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса. 2007 — Оливер Дулић из Демократске странке изабран за председника Народне скупштине Србије. 2008 — У Бразилији је, договором 12 држава Јужне Америке, успостављена Унија јужноамеричких нација.
24. мај 1689 — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени. 1822 — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче. 1844 — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“. 1883 — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку. 1926 — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив
59
22.5.2022.
МАГАЗИН 548
60
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946. 1941 — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три. 1964 — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи. 1968 — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу. 1970 — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми. 1981 — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба. 1982 — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци. 1992 — Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма. Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале. 1993 — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата. На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти. 1994 — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи. 1999 - НАТО бомбардовање СРЈ 2000 — Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 km у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула. Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир. Апелациони суд у Сантјагу укинуо
имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине. 2001 — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму. 2002 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година. 2004 — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.
25. мај 1787 — Под председништвом Џорџа Вашингтона, у Филаделфији је почела с радом уставна конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, САД, усвојен је 17. септембра, након готово четири месеца расправљања. 1810 — У Рио де ла Плати у Аргентини почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у јулу 1816. 1840 — У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду, у згради на Калемегдану. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана средом и суботом. 1895 — Британски писац Оскар Вајлд осуђен на две године робије због хомосексуалности. 1911 — Председник Мексика Порфирио Дијаз поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату. 1915 — Завршена битка за град Ипр у Првом светском рату у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив иперит. 1923 — Велика Британија признала независност Трансјорданије под еми-
ром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване Јордан са Абдулахом као краљем. 1929 — У Народном позоришту у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу. 1944 — Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана. 1960 — Током кинеско-непалских препирки око границе на Монт Евересту, Кинези су стигли на северну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту Мао Цедунга. 1961 — Британски адвокат Питер Бененсон основао у Лондону Организацију за људска права Амнести интер-
нешенел. 1963 — Самит афричких држава у Адис Абеби је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства. 1969 — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Мохамед ел Нумејри. 1979 — Одмах након полетања са чикашког аеродрома, срушио се амерички авион “DC-10” пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде. 1983 — У пожарима који су захватили три брода на реци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи. 1991 — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 1992 — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник Италије.
1993 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у Нирнбергу (1945— 46) и Токију (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за Руанду са седиштем у танзанијском граду Аруши. 1994 — Руски књижевник Александар Солжењицин вратио се у Русију након 20 година изгнанства. 1995 — Авијација НАТО-а, у рату у БиХ, бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код Пала. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су 18. јуна. Масакр на Тузланској капији. У експлозији гранате на централном тргу у Тузли 71 особа је погинула, а 108 рањено. 1996 — Бивши бугарски цар Симеон II вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила. 1997 — Војним ударом збачена је цивилна влада у Сијера Леонеу, а председник Ахмад Теџан Кабах принуђен је да напусти земљу. 2001 — Десет година након распада СФР Југославије, представници новонасталих држава парафирали су у Бечу Споразум о подели имовине бивше заједничке земље. Американац Ерик Вајхенмајер прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са Шерманом Булом, 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх. 2002 — У паду авиона кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде. 2004 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.
26. мај 1521 — Римско-немачки цар Карло V, као извршилац папске екскомуника-
ције, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље. 1659 — Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу. 1805 — Наполеон Бонапарта крунисан за краља Италије у Миланској катедрали. 1851 — У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена. 1865 — Предајом генерала Кирбија Смита у Шривпорту у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију. 1868 — Обешен ирски националиста Мајкл Барет због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској. 1896 — Николај II Романов крунисан је за цара Русије. 1905 — Основано Удружење књижевника Србије 1923 — Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“. 1940 — Почела Операција Динамо, масовна евакуација снага Британског експедиционог корпуса и француских јединица преко Ламанша, за време битке за Денкерк током Другог светског рата. 1942 — У Лондону потписан британско-совјетски споразум о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата. 1955 — У Београд допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Након 1948. била је то прва званична посета представника Совјетског Савеза Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи. 1966 — Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта.
61
22.5.2022.
МАГАЗИН 548
62
1972 — У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1). 1986 — Европска заједница је усвојила европску заставу. 1991 — Звијад Гамсахурдија је изабран за председника Грузије. Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 km северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и чланова посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена. 1997 — Аустралијски премијер Џон Хауард извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због спровођења политике асимилације на силу узети од њихов родитеља. 1998 — Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет. 2001 — Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију. 2002 — Француско-пољски режисер, Роман Полански, освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“. 2003 — У авионској несрећи украјинског авиона типа Јак-42 у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде. 2011 — Ухапшен Ратко Младић у Лазареву, у близини Зрењанина.
27. мај 1358 — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару. 1679 — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД. 1703 — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918. 1806 — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност. 1860 — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији. 1905 — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова. 1937 — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету. 1941 — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод “Бизмарк”, при чему је погинуло 2.300 људи. 1942 — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих. 1960 — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу. 1988 — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција. 1992 — У реду за хлеб у центру Са-
рајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске 1993 — У експлозији аутомобилабомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена. 1997 — НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. 1999 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. 2000 - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју.
2001 — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима. 2003 — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја. 2004 — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.
28. мај 585. п. н. е. — Помрачење Сунца је прекинуло битку код Халиса између лидијског краља Алијата II и медијског краља Кијаксара. 1522 — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака. 1812 — Османско царство и Руска Империја потписале су Букурешки мир којим је окончан Руско-турски рат. 1834 — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци
с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику. 1905 — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту. 1934 — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле. 1937 — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. 1940 — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника. 1961 — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул. 1976 — СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године. 1982 — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године. 1986 — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“. 1987 — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом “Цесна” од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор. 1991 — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат. 1995 — У земљотресу који је пого-
дио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи. Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа. На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“. 1997 — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим. 1998 — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила. 1999 — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања. 2001 — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација. 2002 — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације. 2004 — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици. 2008 — На првом заседању конститутивне скупштине Непал је званично проглашен републиком, окончавши тиме 240-годишњу владавину династије Шах.
63
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs