Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 547 * 15. мај 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 547 15.5.2022.

6 10 12 16 22 28 32 38 42 46 48 50 52 54 56 58 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Историјско сећање не бледи Дан победе над фашизмом Заборав јачи од обећања Заједно као један Бављење политиком све више срамота Допринос смањењу сиромаштва Планина вечите младости Значајан фактор за добро здравље Аутентични ликовни доживљај На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Генерална проба пред државно првенство Кикер - Чукарички Слога - Млади радник Времеплов

3

4

МАГАЗИН 547 15.5.2022.

5

Седамдесет седам година од победе над фашизмом

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

ИСТОРИЈСКО СЕЋ Ћ

6

ЋАЊЕ НЕ БЛЕДИ

- За дан победе над фашизмом изабран датум када је у Берлину, пред командантом победничке совјетске армије маршалом Георгијем Жуковом, потписана капитулација фашистичке Немачке. - Током Другог светског рата у ратним операцијама на простору више од шездесет држава учествовало око сто десет милиона војника.

- Совјетска армија је поднела највеће жртве у борби до коначног слома фашизма и жеље да се промени стање договорено Версајским миром 1919. године. - У завршним операцијама за ослобођење Краљева пред крај новембра 1944. године пало триста педесет шест Црвеноармејаца и седамдесет осам партизана

7

П

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

олагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, полиције, породица и удружења бораца који су учествовали у ратовима деведесетих година прошлог века и оних који негују традиције ослободилачких ратова, и ове године су се подсетили на 9. мај 1945. године када је, након капитулације Немачке, окончан шестогодишњи рат. Иако је капитулацијом формално завршен Други светски рат у Европи остаци немачких трупа су још неколико дана пружали отпор, а са простора некадашње Југославије протерани 15. маја.

- Краљево са поносом обележава 9. мај Дан победе над фашизмом зато

8

што има посебан разлог јер је фашизам оставио дубок и крвав траг овде и у целој Србији. Немци су у октобру 1941. у Краљеву стрељали шест хиљада невиних талаца, али нису стали са убијањем па су и 1943. на аеродромз извршили масовно стрељање деведесет девет Краљевчана. Повлачећи се са фронта из Грчке према Вишеграду овде су вршили претовар живе силе и ратног материјала из вагона нормалног у вагоне узаног колосека. Чувена и крволочна дивизија Принц Еуген је овде направила јак мостобран, водиле су се јаке борбе а Краљево ослобођено четрдесет два дана после главног града Србије и наше државе. Ово говори колико су биле тешке борбе за ослобођење Краљева у којима је погинуло

шездесет седам партизана а преко сто рањено. Настрадао је велики број Црвеноармејаца од којих хе триста педесет седам сахрањено у селима од Врбе, Подунаваца, Ратине и Витановца. И то потврђује колико имамо разлога да се са посебним пијететом сећамо жртава и славимо 9. мај као Дан победе над фашизмом, истакао је председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ др Милан Маријевић. Два пута потписана капитулација фашистичке Немачке, којом је окончан Други светски рат, указује на зачетке различитих интерпретација места и улоге држава и народа у победи добра над злом. Повод за то су прекрајање историјских чињеница, фабриковање

нових погледа на дане Другог светског рата и улогу појединих политичких и војних покрета у Србији тог доба, а широм земље измењена су имена улица, тргова, школа и установа у функцији ретуширања и прекрајања историјских чињеница. Генерације младих стасале са новим историјским знањима додатно се збуњују судским процесима којима се тежи потирању резултата борбе против фашизма који су видљиви и на само неколико стотина метара од Споменика отпора и победе где лежи више од две хиљаде стрељаних чија је једина кривица била што су припадници народа који се дрзнуо да се супростави тоталитарном злу. Они и хиљаде њима сличних нису

заслужили да се са непримереним миром гледа како на друштвеној сцени Србије васкрсавају заговорници прекрајања историје, па траже од садашњих генерација да се о прошлости и њиховом страдању износи само истина. Уверење да је то најмање што може да се учини повод је за став о обавези да се млађим генерацијама преноси само истина. Она потврђује да је током Другог светског рата у ратним операцијама на простору више од шездесет држава учествовало око сто десет милиона војника, а иако коначан број жртава никада није утврђен процењује се да се креће између педесет пет и шездесет милиона, уз додатних тридесет пет милиона особа које су из рата изашле

са лакшим или тежим повредама. Силина разарања и милиони страдалих војника и цивила повод су за обележавање овог дана у целој Европи, посебно у Русији где се сматра најзначајнијим празником. Русија поштује своју историју и тридесет милиона људи страдалих током Другог светског рата уз посебан нагласак да је Србија са милион и осам стотина хиљада жртава на трећем месту листе земаља које су претрпеле највеће губитке. Посебан мотив за поштовање историје, и сећање на дане као што је 9. мај, произилази из сазнања о бројним покушајима ревизије историје и умањењу доприноса Совјетског Савеза коначној победи над фашизмом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

Две капитулације нацистичке Немачке

10

ДАН ПОБЕДЕ НА - Од 24. јуна 1945. године кад је у Москви одржана прва Парада победе, Дан победе над фашизмом се свечано обележава у великом броју земаља света. – На инсистирање председника Русије Стаљина прво потписивање капитулације Немачке сматрано прелиминарним.

- Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург 9. маја по московском времену потписали капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту. - Испред савезника немачку предају прихватили совјетски маршал Георгиј Жуков и британски маршал Артур Тедер

Д

ан победе над фашизмом се обележава у знак сећања на капитулацију Немачке у Другом светском рату. Иако је рат коначно завршен тек неколико месеци касније безусловном капитулацијом царског Јапана, после трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију, даном победе се сматра 9. мај. Тада је,

по московском времену, совјетски маршал Георгиј Жуков испред савезника ратификовао споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније, у име Трећег рајха, потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Немачки представници су два пута потписали капитулацију. Прва потписана у Ремсу 7. маја ступила је на снагу

следећег дана у 23:01 по средњоевропском времену, па се овај датум назива Дан победе у Европи и у већини западних земаља. Председник Русије Јосиф Висарионович Стаљин је био незадовољан овим догађајима, јер је сматрао како предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Савеза а да капитулација буде

АД ФАШИЗМОМ потписана у Берлину. Зато је инсистирао да протокол из Ремса буде само прелиминарни, а да се главна церемонија одржи у разореном немачком главном граду у коме се тада налазио

маршал Жуков. Из тих разлога је организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина увече 8. маја кад је, због разлике у временским зонама, у Москви већ био 9. мај. Фелд-

Наредба Врховног заповедника Оружаних снага СССР-а и Народног комесара за народну одбрану За обележавање победе над Немачком у Великом отаџбинском рату, наређујем параду трупа армије, морнарице и Московског гарнизона, Параду победе, на дан 24. јуна 1945., на московском Црвеном тргу. Марширање на паради извршити ће регименте са свих фронтова, регимента Народног комесаријата за народну одбрану, Совјетска морнарица, војне академије и школе и трупе Московског гарнизона и Војне области. Мој заменик, маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков, ће да буде надгледник параде. Маршал Константин Рокосовски ће лично да заповеда Парадом победе. Генерал-пуковнику Павелу Артемијеву поверавам припреме и надгледање организовања параде, сукладно његовим могућностима као командујућег генерала Московске војне области и командујућег официра у заповедништву над Московским градским гарнизоном.

22. јун 1945. Наредба #370 Маршал Јосиф В. Стаљин Врховни заповедник Оружаних снага СССР-а и Маршал Совјетског Савеза

маршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, представник Луфтвафе генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф и адмирал Ханс Георг фон Фридебург потписали су немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлинарлсхорсту, а испред савезника предају су прихватили совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер. Прва парада победе у Москви одржана је 24. јуна 1945. а овај дан се од тада свечано обележава у великом броју земаља света, Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану а од 2000. године и у Израелу. Највећа парада се 9. маја сваке године одржава у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације, а на њој се сваки пут покажу и последња достигнућа руске технологије, али и опрема из Другог светског рата. Т. Радовановић

11

15.5.2022.

МАГАЗИН 547

12

И ове године без манифестације Бесмртни пук

ЗАБОРАВ ЈАЧИ - Бесмртни пук у Србији чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. - Циљ шетње градским улицама одавање почасти свима који су чествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу земље након Другог светског рата. - Трећа година без ове манифестације добра потврда да Бесмртни пук у Краљеву нема перспективу, без обзира што је продефиловао београдским улицама са препознатљивим личностима српског политичког живота

И

ако је Други светски рат коначно завршен тек неколико месеци касније, безусловном капитулацијом царског Јапана после употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију, као Дан победе над фашизмом обележава се 9. мај, датум када је нацистичка Немачка потписала капитулацију. Тога дана 1945. године по московском времену совјетски маршал Георгиј Жуков ратификовао је испред савезника споразум о немачкој капитулацији који је дан раније, у име Трећег рајха, потписао немачки фелдмаршал

Вилхелм Кајтел. Почев од тада, овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света, Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану, од 2000. и у Израелу. Немачки представници су два пута потписали капитулацију, први пут са представницима земаља савезника у Ремсу 7. маја која је ступала на снагу дан касније у 23:01 по средњоевропском времену од када се као Дан победе обележава у Европи и већини

западних земаља. Председник Јосиф Висарионович Стаљин је био незадовољан овим догађајима, јер је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Свеза и да буде потписана у Берлину. Зато је инсистирао да протокол из Ремса буде само прелиминарни, а да се главна церемонија одржи у Берлину где се тада налазио маршал Жуков. Тако је увече 8. маја, када је због разлике у временским зонама у Москви већ био 9. мај, организована друга церемонија на неоштећеном имању ван града. Начел-

Фото: М. Радовановић

И ОД ОБЕЋАЊА 13

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

ник штаба Врховне команде Вермахта фелдмаршал Вилхелм Кајтел, представник Луфтвафе генерал-пуковник ХансЈирген Штрумпф и адмирал Ханс Георг фон Фридебург потписали су немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту. Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер. Парада победе која се на овај дан сваке године одржава у Москви, великим мимоходом више родова војске и прелетом авијације, сваки пут је прилика да се покажу последња постигнућа војне технологије и опрема из Другог светског рата. Прва је одржана 24. јуна 1945. а највећа је била 2015. када се славило седамдесет година од завршетка Другог светског рата. Дан победе над фашизмом, који се у Краљеву деценијама уназад обележавао полагањем венаца и цвећа на Споменик отпора и победе, пре четири године је добио нову димензију баш као и на простору Руске Федерације шест година раније. Тада је, као послед-

14

њи ешалон традиционалне деветомајске Параде победе, московским Црвеним тргом продефиловао Бесмртни пук сачињен од потомака страдалих у Другом светском рату. Идеја је прихваћена и у другим градовима широм Русије због чега се процењује да број учесника достиже десет милиона. Идеја да се на овакав начин чува сећање на све који су се у великом отаџбинском рату борили против фашизма нашла је плодно тло на територији целе земље, а врло брзо и превазишло њене границе. Идеју о дефилеу у знак одавања почасти свима који су се борили против фашизма покренула је група новинара из Омска после посете меморијалном центру у коме је горео вечни пламен. Акценат је стављен на Други светски рат који има велики утицај на руску културу у којој је дубоко усађено сећање на двадесет седам милиона особа страдалих у борбама и много других до око четрдесет милиона колико је изгубило живот од последица рата. Бесмртни пук је стигао и до Србије па је, паралелно са четвртом годином у

Београду, продефиловао улицама Краљева, Кикинде, Сомбора, Крагујевца, Крушевца, Панчева, Ужица, Параћина,

Новог Сада и Ниша и три града у Републици Српској, Источног Сарајева, Бањалуке и Требиња. Циљ шетње градским улицама је одавање почасти свима који су учествовали у борби против фашизма и обезбедили слободу земље након Другог светског рата. Бесмртни пук у Србији чува сећање на учеснике Великог рата, али и страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године. Након полагања венаца на Споменик отпора и победе, у парку код Железничке станице, формирана је колона Бесмртног пука која је, од раскрснице са Улицом Димитрија Туцовића, кренула Хајдук Вељковом до Улице 4. краљевачки батаљон, а од Градске терасе Улицом Милана Топлице, поред Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, наставила до зграде Градске управе где је отворена изложба „Србија-Русија Југославија-СССР“. У истој колони нашли су се потомци учесника ратова вођених у двадесетом веку, без обзира ком покрету припадали, што је

уцењено као корак даље ка успостављању потпуног националног помирења и одавање почасти свима који су се борили против фашизма. Уз њих су и овога пута били саборци и потомци оних који су страдали од последица НАТО бомбардоавња у пролеће 1999. године. Значај оваквог вида одавања почасти борцима против фашизма огледа се и у чињеници да је прву деценију новог миленијума обележило стварање амбијента у коме се није ни помињало да је Србија током Другог светског рата била на страни земаља победница у борби против фашизма. Податак да је у борбама за ослобођење Краљева од немачке окупације у новембру 1944. године страдао велики број совјетских војника додатни је мотив за залагање да се у овој средини очува сећање на њих. Иако се веровало да ће Бесмртни пук 2020. попримити масовнији карактер, и за то заинтересовати знатно већи број суграђана, окупљање је изостало јер је само који дан раније укинуто ван-

редно стање уведено половином марта због опасности од ширења заразе изазване корона вирусом. И док су се две претходне године представници локалне самоуправе утркивали у указивању на неопходност одржавања манифестације нико се није сетио да помене ни да неће бити било каквог окупљања грађана. Да је заборав јачи од свих очекивања и обећања потврдило се и наредне године кад је изостало и подсећање на оно на шта су се обавезали потомци страдалих у ратовима вођеним током двадесетог века. Ситуација се није променила ни ове кад је постало јасно да бесмртни пук у Краљеву нема перспективу, без обзира што је продефиловао београдским улицама са препознатљивим личностима српског политичког живота. Т. Радовановић

15

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

Осма деценија заједништва

16

ЗАЈЕДНО КАО ЈЕДАН - Девети мај, када је 1985. године у Милану донета одлука о обележавању Дана Европе, постао је европски симбол који са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. - Документ познат као „Шуманова декларација“ објављен је само неколико година после Другог светског рата, када је још увек владало дубоко неповерење између две велике европске нације, Француске и Немачке, које су током 19. и 20 века више од сто година ратовале око превласти над пограничним рајнским областима Алзас и Лорен. - Предлагачи су визионарски предвидели да Европа неће настати одједном, нити у оквиру јединствене свеобухватне структуре, већ путем конкретних резултата, којим се у првом реду постиже солидарност на делу

17

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

Дан када је 9. маја 1950. године Роберт Шуман представио предлог креирања организоване Европе, познатији као „Шуманова декларација“, сматра се почетком стварања онога што је данас познато као Европска унија. Девети мај је од 1985. године, када је на Савету Европске уније у Милану донета одлука о обележавању Дана Европе, постао европски симбол који са химном и заставом, идентификује политички ентитет Европске уније. Тај дан је и прилика за активности и фестивале који Европу приближавају њеним грађанима и народима, а сваког 9. маја за посетиоце су отворене све институције Европске уније што отвара могућ-

18

ност да се прошетају салама у којима се доносе главне одлуке Европске уније у Бриселу. У склопу обележавања Дана Европе одржава се низ пратећих манифестација под мотом који одређује председавајућа земља Европске уније у том периоду.

Шта је Дан Европе? Мали број људи у Европи зна да је 9. маја 1950. године учињен први корак ка стварању онога што је данас познато као Европска Унија. Тог дана је у Паризу, упркос претњама од избијања Трећег светског рата, које су се надвијале над целом Европом, француски

министар спољних послова Роберт Шуман прочитао светској јавности декларацију којом је позвао Француску, Немачку и друге европске земље да удруже производњу угља и челика у „прво конкретно стварање Европске федерације“. Документ познат као „Шуманова декларација“ објављен је само неколико година после Другог светског рата, када је још увек владало дубоко неповерење између две велике европске нације, Француске и Немачке, које су током 19. и 20 века више од сто година ратовале око превласти над пограничним рајнским областима Алзас и Лорен. Под утицајем идеја о европ-

ској интеграцији, као најефикаснијем начину да се елиминишу стални ратови у Европи, француски министар спољних послова Шуман је у историјској декларацији објавио да француска влада предлаже да се целина француске и немачке производње угља и челика стави под заједничку Високу власт, у оквиру организације која ће бити отворена и за остале европске земље. Предлог се односио на контролу два, за привреду и рат, стратешка производа, угља као главног енергента тога доба и челика као главне сировине за израду оружја. Предлог је имао и далекосежнији циљ да представља прву конкретну

основу Европске федерације неопходне за одржавање мира. Предлагачи су у то време визионарски предвидели да Европа неће настати одједном, нити у оквиру јединствене, свеобухватне структуре већ путем конкретних резултата, којим се у првом реду постиже солидарност на делу.

Декларација На свету ће бити сачуван мир само ако стваралачке снаге буду сразмерне опасностима које му прете. Организована и витална Европа даће незамењив допринос цивилизацији у очувању мирољубивих односа.

Француска се већ двадесет година бори за уједињену Европу и увек се залагала за мир. Али, Европа ипак није створена: избио је рат. Европа не може да буде створена преко ноћи и цела заједно, она ће изронити из конкретних достигнућа која ће пре свега омогућити искрену солидарност. Да би заједница народа могла да буде створена, пре свега је потребно сузбити вековно непријатељство између Француске и Немачке. Због тога француска влада предлаже да се активност усмери на ограничено, али одлучујуће подручје. Француска влада предлаже да се целокупна француско-немачка произ-

19

15.5.2022.

МАГАЗИН 547

20

водња угља и челика подреди заједничком Врховном органу власти у оквиру организације којој могу да се придруже и друге европске државе. Спајање производње угља и челика омогућиће настанак заједничког темеља за развој привреде, прве фазе европског савеза, и промениће судбину земаља које су се дуго бавиле производњом средстава за уништавање, чије су жртве и саме постале. Спајање производње до које ће доћи на поменути начин, створиће услове у којима би било какав рат између Француске и Немачке био незамислив и конкретно немогућ. Ова јака производна јединица отворена је за све земље које желе да јој се придруже и спремна да све придружене земље под истим условима снабдева основ-

ним елементима индустријске производње. Она ће бити солидан темељ економске заједнице. Производња без прављења разлика и искључивања ће служити целом свету ради подизања животног стандарда и као допринос мировним залагањима. Ако би Европа могла да рачуна на окрепљење својих производних средстава могла би да одлучније остварује један од својих главних циљева: развој афричког континента. На тај начин би брзо дошло до усклађивања интереса нужних за развој економске заједнице и за процес удруживања међу земљама које су дуго раздвајали крвави сукоби. Предлог о уједињавању производње и о успостављању новог Врховног органа власти, чије ће одлуке бити обавезујуће за

Француску, Немачку и друге државе чланице, створиће прво конкретно језгро европског савеза које је неопходно за гарантовање мира. Да би дошло до остварења тих циљева, француска влада је спремна да, на тим основама, почне са преговорима. Заједнички Врховни орган власти требало би да у што краћем року почне да обавља послове из своје надлежности: модернизацију производње, побољшање квалитета, снабдевање француског и немачког тржишта, али и тржишта других држава чланица под једнаким условима, повећање заједничког извоза у друге земље, подизање животног стандарда радника запослених у поменутим привредним гранама.

Због великих разлика у производним могућностима држава чланица, а у циљу извршавања задатака, требало би усвојити привремене мере ради испуњавања производног и инвестиционог плана, успоставити механизме за изједначавање цена и основати фонд за реорганизацију производње. Проток угља и челика међу државама чланицама биће ослобођен царинских дажбина и биће уједначене тарифе за транспорт. Тако ће се постепено стварати услови који ће сами од себе омогућити рационалнију поделу производње и већу продуктивност. За разлику од међународних картела који ограничењима и задржавањем високих профита теже расподели и искоришћавању националних тржишта, планирана организација омогућиће

уједињавање тржишта и развој производње. Наведени принципи и обавезе биће предмет споразума кога ће потписати појединачне државе и ратификовати га у својим парламентима. Неопходни преговори за прецизно одређивање мера за реализацију плана водиће се у присуству изабраног судије. Он ће проверавати да ли је споразум у складу са начелима, у примеру нерешених несугласица, он ће одређивати које ће морати да буде прихваћено. Заједнички Врховни орган власти биће састављен од независних личности које ће по принципу једнакости предлагати владе, уз неопходни консензус. Председника ће бирати владе, његове одлуке имаће извршну

функцију у Француској, Немачкој и другим државама чланицама. Постојаће могућност жалбе на одлуке Врховног органа власти. Представник Уједињених нација у Врховном органу власти ће за рачун Организације уједињених нација два пута годишње припремати јавни извештај у коме ће образлагати деловање нове организације, с посебним нагласком на очување мирољубивих циљева. Оснивање Врховног органа власти ни у чему неће угрозити приватно предузетништво. Приликом извршавања својих задатака поштоваће надлежности међународних подручја у Рурској области, као и разне обавезе које је преузела Немачка, док буду на снази. Т. Радовановић

21

Носиоци демократских промена: Др Драган Арсић (3)

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

БАВЉЕЊЕ ПОЛИТИКОМ СВЕ ВИШЕ СРАМОТА

22

- Услов да министар здравља потврди листу кандидата за чланове Управног одбора Здравственог центра „Студеница“ прелазак вршиоца дужности директора у Демократску странку Србије. - Министарство здравља прихватило модел изабраног лекара, чији су темељи постављени у краљевачком Здравственом центру, и применило га на остале домове здравља у земљи. - Нелегални абортус спречио именовање директора. - За време мандата др Драгана Арсића у Здравственом центру изведени радови вредни пет и по милиона евра, а послови поверавани искључиво краљевачким предузећима.

- Негативна селекција главна кочница која Србију спречава да крене напред дужим корацима. - Убиство Зорана Ђинђића вратило Србију 20 година уназад. - Демократија је озбиљан уређен поредак у коме институције владају на основу закона и устава, а не воље и жеље једног човека лидера најјаче партије

Др Драган Арсић

23

15.5.2022.

МАГАЗИН 547

24

С

табилизација финансија и обезбеђење потребног санитетског материјала и лекова за неколико наредних месеци у Здравственом центру „Студеница“ само је увод у низ нових донација од којих се најзначајнијом чини репарирани скенер, дар немачке владе обезбеђен уз посредовање Зорана Ђинђића. Услов да стигне у Краљево био је да се у што краћем року обезбеди одговарајућа просторија, према упутствима донатора, јер би у супротном вредан апарат могао да заврши у некој од других здравствених установа. Одлуку о улагању новца у адаптацију адекватног простора треба да донесе управни одбор који још није био формиран што је повод да се вршилац дужности директора др Драган Арсић, са списком кандидата, упути у Министарство здравља у коме је Наду Костић заменио Обрен Јоксимовић. Кратко задржавање у кабинету министра прилика је да присуствује не-

пријатној сцени током које овај у телефонском разговору са непознатом особом потврђује потребу да се сруши председник владе. Као шок делује и сазнање да је услов за потврду листе кандидата Управног одбора прелаз др Арсића у Демократску Србије чији је експонент др Обрен Јоксимовић који је, више него развојем здравственог система, окупиран настојањем да се руши влада коју сматра издајничком.

- Ја не могу да верујем и мислим да се шали. Као једном од оснивача Демократске странке за мене је Зоран Ђинђић светиња, а министар тражи да потпишем приступницу за његову странку како би дао пристанак да се формира управни одбор. Онако бесан залупим врата и изађем, сазовем колегијум и питам шта да радимо. Министар зове Јовашевића, јер су били у дослуху, и после десет дана, након што сам у међувремену обавестио Владу, затражи поново списак да верификује именовање чланова одбора. У

рекордно кратком року адаптирамо простор и међу првима у Србији добијемо одличан скенер који смо користили до 2005. године кад смо набавили нови – прича др Арсић. Посебан изазов за руководсво Здравственог центра била је понуда Међународног комитета Црвеног крста и нешто више од два милиона швајцарских франака за реализацију пројекта изабраног лекара што је било више него довољно да се адаптира простор у згради Поликлинике у који је касније смештен Едукативни центар. Министарство здравља је касније прихватило модел изабраног лекара чији су темељи постављени у краљевачком Здравственом центру, и применило га на остале домове здравља у земљи. Искуство показује да процес није спроведен до краја, па није створена конкуренције у примарној здравственој заштити, јер није изједначен положај приватне праксе са оном која се спроводи у државним установама.

Идеја на којој се заснива модел изабраног лекара даје лекарима опште медицине прилику да пружање услуга уговарају директно са Републичким фондом за здравствено осигурање што је урађено у свим земљама у окружењу. Креатори овог модела очекивали су да кроз конкуренцију на здравим основамам буде побољшан квалитет здравствених услува, а др Арсић верује да ће због притиска Европске уније процес ипак морати да буде доведен до краја најкасније наредне године. Сукоб на локалном нивоу између Демократске странке и Демократске странке Србије, којој додатну снагу даје председник Србије Војислав Коштуница, утицао је да др Арсић не буде изабран за директора а као оправдање за такав став 2001. године је послужио нелегални абортус изведен у здравственој установи. И поред покушаја да се криминални чин сакрије и од вршиоца дужности директора др Арсић је, након првих сазнања о њему,

обавестио полицију и тужилаштво што није наишло на добар пријем код локалног руководства, па се и то сматра поводом за изгласавање неповерења, Након осам месеци на месту вршиоца дужности директора Здравственог центра „Студеница“ др Арсић је разрешен, а на његово место постављен народни посланик из редова Демократске странке Србије др Љубиша Ђоковић.

- Пре него што сам смењен присуствовао сам једној седници Главног одбора Демократске странке коју је водио Зоран Живковић и изнео ставове др Обрена Јоксимовића о Зорану Ђинђићу и покушајима да се сруши са позиције на коју је изабран. Став Главног одбора је био да се спусти лопта и не конфронтира са политиком Демократске странке Србије чији председник Војислав Коштуница уживао велику подршку народа. Долази до погоршања односа између Демократске странке и Демо-

кратске странке Србије, а др Ђоковић као посланик не стиже да се бави пословима директора. То је препустио др Весни Ћупић која заводи страховладу, а видљив напредак се одједном пресече, па синдикати организују протест и шаљу петицију влади. Поново се прави анкета са десет имена и тражи од владе да реагује, па после годину дана Ђоковић буде смењен. Нови министар Томица Милосављевић је расписао конкурс за избор директора и мене изаберу 2002. године. Млађан Динкић је био гувернер Народне банке па, уз помоћ Јована Нешовића и Томице Милосављевића, обезбедимо неколико инкубатора, санитетско возило „мерцедес“ вредно 40 хиљада марака и огромну другу помоћ – прича др Арсић. Од 12 милиона евра кредита Светске банке намењеног унапређењу услова рада четири болнице у Србији краљевачком центру је припало три што је омогућило да се реконструише

25

15.5.2022.

МАГАЗИН 547

26

Дом здравља, а добар број повезаних служби у оквиру установе стави под исти кров. За време мандата др Арсића изведени су радови вредни пет и по милиона евра, а послови поверавани искључиво краљевачким предузећима. Када је по угледу на европску праксу 2005. требало изабрати најбољу здравствену установу најозбиљнијим кандидатом за ово ласкаво признање сматрао се краљевачки Здравствени центар. Сплет чудних околности утицао је да признање изостане, а повод био податак да је обављена операција погрешне ноге што је било довољно медијима да причу о томе ставе на насловне странице таблоида. О ситуацији у српском здравству после демократских промена сведоче стални сукоби са Републичким фондом за здравствено осигурање, а повод су уговори за набавку лекова и друге опреме који се на потписивање шаљу директорима здравствених установа. Од око милијарду динара вредности јавне набавке краљевачком здравству је намењено осамдесет милиона. Пажљивија анализа текста уговора ствара сумњу у ненаменско трошење средстава што је повод да у Краљеву буде расписан независан тендер, а пристигле понуде потврде цене за петнаестак одсто мање од оних које је добило Министарство здравља, што је створило велики проблем интересним групама у оквиру њега.

- Тендер који је расписало министарство падне јер се жале други понуђачи, а установе које су потписале уговоре су у великом проблему. Стално сам упозоравао да ће се оно што се нама подмеће њима вратити као бумеранг, а вратило се након потписивања уговора за спорне вакцине. Интресне групе у Министарству здравља нису могле да ми опросте па почиње кампања и тврдња да је смртност на дијализи у Краљеву повећана зато што није купљен материјал на њиховом тендеру. Министар здравља зна да сам у праву, али се не меша много и не реагује јер зна да ћу да се изборим са њима. Кад је смењен и постављен овај не-

срећни Зоран Станковић ја му се као заменик председника Коморе здравствених установа замерим кад је требало да из наших средстава исплатимо јубиларне награде што је било немогуће. Поднесемо захтев Уставном суду за оцену законитости, министар тражи да га повучемо па почињу претње кад год се сретнемо – каже др Арсић. Сукоб се заоштрио након земљотреса у Краљеву кад је за реконструкцију Интерниситичке болнице требало издвојити сто милиона динара у време кад је, према информацијама које има др Арсић, министар Станковић у буџет Министарства финансија вратио милијарду и 400 милиона динара намењених здравственим установама. Јавно изречен став да је за толико износ оштетио здравствени систем био је повод за коначни обрачун са директором краљевачког Здравственог центра и његову смену под оптужбом за ненаменско трошење средстава. Од тада траје судски спор којим се тражи поништење решења, а тренутно се налази пред Врховним судом Србије Бројни примери након 2000. године потврђују много пута изречен став о негативној селекцији као главној кочници која Србију спречава да крене напред дужим корацима. Основним узроком се сматра лош изборни систем који омогућава постављање на одговорна места најпослушнијих који уништавају институције уместо да их унапређују. Напуштање Демократске странке убрзала је негативна кампања у коју се укључио и тадашњи начелник Рашког округа након што се директор Здравственог центра оглушио о препоруку да запосли једну докторку.

- Највећи проблем Србије је партократија, а моја очекивања од демократских промена нису се испунила ни на који начин. Очекивали смо да ће се земља преокренути, а онда је убиство Зорана Ђинђића вратило Србију 20 година уназад. Као визионар пун енергије, који је пажљиво бирао сараднике, Ђинђић је погрешио јер није расписао нове изборе. Да је то учинио шест месеци након промена, сем што би спасио главу, верујем да би преокренуо

ток демократског развоја. Очекивања народа су изневерена, а после убиства Ђинђића Демократска странка отвара врата за прелетаче из других станака, чак и из Југословенске левице, па се губи смисао за који смо веровали да ће бити константа демократског развоја. Сада смо опет на почетку, државу воде исти људи који су били и пре промена, а ја им много не верујем јер мислим да немају капацитет да од Србије направе демократску земљу зато што се у бити не разликују од оних пре деведесетих година. Несналажење и уплив интересних група из свих слојева политичког живота у Демократску странку допринели су да нисмо остварили циљеве за које смо се залагали, а и Борис Тадић је погрешио што је правио коалицију са СПС. Демократија је озбиљан уређен поредак у коме институције владају на основу закона и устава, а не воље и жеље једног човека лидера најјаче партије. Жеља Зорана Ђинђића била је јасно подела власти на законодавну, извршну и судску а то нико до сада није успео да направи. Народ лоше живи због ужасног стања у привреди, а медицинске сестре једва преживљавају. Зато смо покренули иницијативу за надстраначки дијалог да видимо шта ћемо са Краљевом коме је потребна стручна градска влада од најбољих економиста. Податак да о свему одлучује само један човек, коме градске власти ни у трећем ешалону не могу да се приближе, говори да су нам потребни већински избори на којима се гласа за способне људе којима грађани верују, а не за слике Вучића, Дачића и осталих. Србији су потребне нове снаге, нова енергија и искуство оних који могу да направе искорак – каже др Арсић. Уверење да у локалној средини има довољно квалитетних људи који су маргинализовани води ка потреби њиховог укључења у политички живот. Препрека је често уверење да је због свега што се дешава на краљевачкој политичкој сцени, поготово због људи који на њој играју главне улоге, све више срамота бавити се политиком. Т. Радовановић

27

Потписани уговори о донацији

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

ДОПРИНОС СМАЊЕ

28

- На територији Краљева подржано двадесет корисника у намерама да започну, или развију, пословне делатности. - Економско оснаживање угрожених група, начин да им се пружи могућност остваривања одрживе егзистенције како би постали продуктивни и признати чланови друштва. - Подржано двадесет делатности, четрнаест занатских, четири услужне и две из области пољопривреде, међу њима керамичари, аутолакирери, столари, тапетари, козметичари, фризери и други.

- Међу одабранима две петине жена, рурално становништво заступљено са четрдесет пет одсто, млади петнаест, дугорочно незапослени двадесет пет а вишечлане породице тридесет. - Вредност инвестиције за Краљево у првој фази четрдесет шест хиљада евра

ЕЊУ СИРОМАШТВА

29

О

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

ктобра прошле године, кад је потписан уговор града Краљева са немачком организацијом Хелп, започела је сарадња на пројекту чији је општи циљ сагледан у доприносу смањењу сиромаштва, социјалној инклузији, одрживом и инклузивном економском развоју и остваривању задовољавајућих услова рада за све. Процењено је да се до њега стиже обезбеђивањем побољшаног приступа тржишту рада и запошљавању, па је планирано да се на територији Краљева подржи најмање двадесет корисника у намерама да започну, или развију, пословне делатности. Економско оснаживање угрожених група, посебно група у ризику од социјалне искључености и сиромаштва кроз за-

30

пошљавање, самозапошљавање и пословне и стручне обуке оцењено је као начин да им се пружи могућност остваривања одрживе егзистенцију како би постали продуктивни и признати чланови друштва. Очекује се да након реализације пројекта најмање пет стотина четири појединца буде економски оснажено уз повећан животни стандард коме треба да допринесе покретање нових или развој постојећих одрживих и конкурентих малих и средњих предузећа. Томе треба да допринесе четири стотине тридесет два гранта у опреми вредности две хиљаде и тридесет шест по три хиљаде и шест стотина евра, уз запошљавање тридесет шест особа у малим и средњим предузећима осна-

жено истим износом. Додатни допринос огледа се у изградњи капацитета пословним обукама за најмање четири стотине шездесет осам појединаца и повећање продуктивности, конкурентности, одрживости и запошљивости завршеним наменским стручним обукама за још сто четрдесет. Побољшању могућности запошљавања, личног развоја и егзистенције за најмање осамдесет појединаца, који су учествовали у шестомесечној стручној пракси, треба додати повећан капацитет компанија послодаваца и отварање радних места за најмање четрдесет који су завршили стручну праксу и изградњу капацитета шеснаест локалних самоуправа које су преносом знања оспособљене да самостално реализују сличне

пројекте у будућности. Након успешно завршене информативне кампање и селекције која се одвијала у две фазе, на основу пристиглих захтева и теренских посета а према претходно усвојеним критеријумима и мерилима, приступило се потписивању уговора о донацији са одабраним корисницима за које ће бити организована основна пословна обука. По окончању обуке сваки од одабраних у Краљеву добиће тражену опрему или материјал за започињање или развој пословних делатности. Пројектом ће бити подржано двадесет делатности, четрнаест занатских, четири услужне и две из области пољопривреде, међу њима керамичари, аутолакирери, столари, тапетари, козметичари,

фризери и други. Осврт на структуру учесника који су остварили право на донацију сведочи да жене чине две петине од укупног броја, рурално становништво је заступљено са четрдесет пет одсто, млади петнаест, дугорочно незапослени двадесет пет а вишечлане породице тридесет. У првој једногодишњој фази пројекта, у циљним градовима и општинама Србије, планирана је додела сто седамдесет шест грантова и плаћене додатне стручне и пословне обуке за кориснике и чланове њихових породица. Пројекат спроводи немачка организација „Help – Hilfe zur Selbsthilfe“, а финансирају Шведска влада преко Шведске агенције за међународни раз-

вој и сарадњу „Сида“ и локалне самоуправе на чијим се територијама спроводе. Укупна вредност пројекта који ће од јула ове до јуна 2025. године бити имплементиран у шеснаест општина и градова Србије процењена је на скоро два милиона и девет стотина хиљада евра, а вредност инвестиције за Краљево у првој фази четрдесет шест хиљада. Обавеза локалне самоуправе је да за директне трошкове куповине опреме обезбеди тридесет одсто вредности пројекта, или скоро тринаест хиљада евра. Потписивањем уговора отпочела је прва фаза трогодишњег пројекта чија ће једна компонента бити реализована током наредне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Нарцису у походе шездесет шести пут

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

ПЛАНИНА ВЕЧИТЕ МЛАДОСТИ

32

- Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“ шездесет шести пут организује традиционалну туристичку спортско-рекреативну манифестацију „Нарцису у походе“. - Стаза од око 21 километар са висинском разликом од око хиљаду метара спада у средње тешке.

– У Брезни ручак за све учеснике по цени од двеста динара.

- Од 1956. године, кад је акција први пут одржана, планинари су се трудили да свака следећа буде садржајнија и лепша, а да се гости који долазе са свих страна осећају пријатно и угодно, да њихов боравак остане у лепој успомени. - Драгоцени цвет расте само на Столовима и још неколико планина у Србији. - Више хиљада учесника из педесетак планинарских градова Србије и небројано појединаца који сваке године полазе са стартне позиције

33

У

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

првој половини маја сваке године, кад се Столови забеле од тек расцветалих нарциса, Планинарско-смучарско друштво „Гвоздац“ организује туристичку спортско-рекреативну манифестацију „Нарцису у походе“. Податак да је свих година од оснивања окупљала велики број планинара и љубитеља природе из Србије и земаља у окружењу основа је на којој се гради оптимизам да ће тако бити и данас кад се акција организује шездесет шести пут. Као и ранијих година планинари су, без обзира на

34

временске услове, најавили одржавање манифестације коју спроводе са партнерима, а према правилнику о организовању који прописује Планинарски савез Србије. То је још један од разлога за очекивање да се сви учесници стриктно придржавају свих његових одредби како би се предупредиле евентуалне непријатности. Акција на простору Столова први пут је организована далеке 1956. године и под истим именом се непрекидно одржава на планинским стазама ове

планине којима је од тада прошло више хиљада планинара, а учешће планинарских друштава из околних земаља јединственој акцији дало међународни карактер. Симболичан назив манифестације потврђује жељу организатора да један дан посвети природи и пешачењу, не дирајући драгоцени цвет који расте само на Столовима и још неколико планина у Србији. Свих ових година планинари су се трудили да заштите ендемску врсту како би остала нетакнута и заштићена од било које врсте

односа којим би била угрожена. На почетку осме деценије постојања из планинарског друштва стиже потврда да акција последњих година добија на масовности, јер је у многим срединама препозната као статусни симбол. Управо због тога планинари из свих делова земље, и региона, радо долазе на Столове са жељом да доживе планину као део вечите младости. Да је манифестација далеко премашила локалне границе сведочи податак да се на стази од Каменице до врха Столова очекује више хиљада учесника

из педесетак планинарских градова Србије и небројано појединаца који сваке године полазе са стартне позиције. До ње се стиже аутобусима градског превоза који полазе са станице испред Атлетског стадиона, а након што је испред просторија Месне заједнице Каменица у осам сати озваничен почетак акције учесници су, у организованој колони са водичима, припадницима Горске службе спасавања и медицинских екипа, кренули према врху планине. У Планинарско смучарском друштву истичу да добро обеле-

жена стаза од Каменице води према Орловцу а потом, преко Равног стола и Ниловског превоја, до Усовице на висини од хиљаду триста седамдесет пет метара. Оне који буду стигли до врха пут води назад делом исте трасе са скретањем према Дебелом брду до одредишта испред Планинарског дома „Зорица Гиздавић“ у Брезни где је за све планиран ручак, под условом да уплате двеста динара намењених одржавању објекта. Учесницима слабије кондиције препоручено је да од Каменице крену до Орловца, на висини од

35

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

девет стотина тридесет осам метара, и повратак до Планинарског дома у Брезни удаљеног једанаест километара. Као и ранијих година на уређеним одмориштима обезбеђени су услови за окрепљење, а дуж целе стазе постављене вреће за отпатке уз апел учесницима да чувају природу, посебно нарцисе по којима је овај крај препознатљив у ширем региону. Од времена кад је акција први пут одржана, планинари су се трудили да свака следећа буде садржајнија и лепша, а да се гости који долазе са свих страна, али и грађани Краљева, осећају пријатно и угодно, да њихов боравак остане у лепој успомени и да се у мају следеће године врате. Труд је у претходним годинама награђен бројем учесника који се мери хиљадама, а познато је да у акцији сваке године, по-

36

ред планинара, учествују чланови великог броја спортских удружења и појединаца. Организатори посебну пажњу посвећују безбедности учесника, па су дуж целе стазе на услузи бројни водичи спремни да у сваком тренутку пруже потребне информације. Од учесника који нису чланови планинарских друштава очекује се да поведу рачуна о сопственој али и безбедности осталих, поштујући одредбе Правилника организације и извођења планинарских акција у коме су јасно прецизиране све активности. Током акције најстрожије је забрањено конзумирање енергетских напитака, допинг средстава, алкохола, наркотика и других стимулативних средстава, паљење ватре, удаљавање са прописане и маркиране стазе, напуштање групе и води-

ча и други видови самовоље. Како је стаза прилично захтевна од учесника се и ове године очекује да поведу рачуна о тежини а старијим, и особама слабије физичке кондиције, да пре поласка затраже мишљење лекара. Искуства из ранијих година, када на дан одржавања временски услови нису погодовали одржавању акције, упућују на опрезност и савет учесницима да одећу прилагоде условима и понесу довољну количину воде. На траси којом се креће организована колона забрањена је употреба моторних возила, а могућност да буде угрожена безбедност учесника повод за присуство припадника полиције са задатком да контролишу понашање дуж целе стазе. Да би се избегао било какав, макар и најмањи, ризик организатори инсистирају на забрани крета-

ња моторних возила од Каменице до врха Столова а Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено комуналне делатности Градске управе града Краљева донело је решење о потпуном обустављању саобраћаја моторних возила на овом делу општинског макадамског пута у периоду од шест у јутру до четири сата након поднева. Учесници сличних планинарских акција добро знају колико је у оваквим околностима значајна адекватна опрема, а онима који немају толико искуства препоручено је да одећу и обућу прилагоде временским условима и конфигурацији терена са висинском разликом од скоро хиљаду метара. Стаза дуга око двадесет једног километара почиње на надморској висини од триста педесет метара а завршава се

на хиљаду више, једним делом води шумским путем а једним планинским гребенима. Добро је обележена планинарским ознакама, а организатори потврђују да ће на челу колоне бити лиценцирани водичи Планинарског савеза Србије. Од учесника се, поред пристојне физичке кондиције, очекује да понесу довољну количину воде за пиће, да воде рачуна о себи и другим учесницима и по потреби обрате за помоћ овлашћеним лицима. Акција се изводи под називом „Нарцису у походе“ и подразумева посебан однос према цвету због чега се учесницима препоручује уздржавање од брања, а искуство свих досадашњих година потврђује како је за успомену много боље имати квалитетну фотографију него цвет који ће се осушити после само неколико дана.

Најава овогодишње акције прилика је за подсећање да је током више од шест деценија надживела своје време, преживела све проблеме и промене система и показала да је права неполитичка, са учесницима који поштују природу и све што она пружа. У таквим околностима и локална самоуправа обећава подршку и тражи начин о знатнијем укључивању са циљем да се надограђује, шири и има све већи значај. Податак да је прошлогодишња манифестација окупила више од три хиљаде учесника даје „Нарцису у походе“ карактер најмасовније акције на нивоу Планинарског савеза Србије, што организаторе обавезује да сваке наредне године закораче снажније у обезбеђивање услова за одржавање. Т. Радовановић Фоото: М. Радовановић

37

Међународни дан физичке активности

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

ЗНАЧАЈАН ФАКТОР З

38

ЗА ДОБРО ЗДРАВЉЕ

- Најзначајније добити физичке активности су снижавање крвног притиска, повећана прокрвљеност срчаног мишића, поправљање липопротеинског профила, поправљање односа између уноса и трошења енергије, умањивање ризика од коронарне болести, артериосклерозе и можданог удара, смањивање нивоа глукозе у серуму, умањивање ризика од настанка тромбозе и друге. - Физичка активност помаже изградњу костију и очување коштане масе, ублажава психичку напетост и позитивно делује код депресије, јача отпорност на стрес било које природе... - Код деце и младих унапређује раст и развој, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници. - Од последица физичке неактивности у свету сваке године умре око пет милиона људи, јер је код њих ризик од превремене смрти већи за тридесет одсто

39

15.5.2022.

МАГАЗИН 547

40

Ф

изичка активност припада комплексу бихевиоралних фактора, а бројна истраживања у земљи и свету доказују колико је значајна на путу до добре и потребне психо-физичке кондиције. Заштитни ефекат физичке активности на здравље је многострук, а најзначајније добити су снижавање крвног притиска, повећана прокрвљеност срчаног мишића, поправљање липопротеинског профила, поправљање односа између уноса и трошења енергије, умањивање ризика од коронарне болести, артериосклерозе и можданог удара, смањивање нивоа глукозе у серуму, умањивање ризика од настанка тромбозе и друге. Физичка активност помаже изградњу костију и очување коштане масе, ублажава психичку напетост и позитивно де-

лује код депресије, јача отпорност на стрес било које природе... Епидемиолошке студије и истраживачки пројекти пружају бројне доказе да је физичка неактивност, један од најзначајнијих фактора ризика за настанак и развој хроничних незаразних болести. Са друге стране свакодневна физичка активност је веома важан део превенције ових болести, једноставан али ефикасан начин и могућност да се очувају и унапреде здравље и функционални капацитет сваке особе. Она обухвата све активности обављене у току двадесет четири сата, вежбе и случајне активности интегрисане у дневне које не морају бити планиране, структурисане, понављане или намењене за побољшање кондиције, а могу укључивати и ходање до локалне трговине, чишћење,

активни превоз и слично. Значај физичке активности за очување и унапређење здравља је повод да јој Светска здравствена организација посвети један дан у години који се од 2002. обележава сваког 10. маја. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на овај дан подсећају да редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, има значајне предности за здравље јер смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Код деце и младих унапређује раст и развој, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници. Уз неправилну исхрану, нове техно-

сваког дана. У Светској здравственој организацији подсећају да једна од четири одрасле особе у свету не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а да од последица физичке неактивности у свету сваке године умре око пет милиона људи, јер је код њих ризик од превремене смрти већи за тридесет одсто. Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, потврђује да становници током типичног дана у просеку седе скоро пет сати, у Београду и сат више, особе старије од седамдесет пет година више од шест а са вишим и високим образовањем пет и по. Резултати овог истраживања сведоче да је седентарном стилу живота,

који подразумева седење више од седам сати дневно, изложена скоро четвртина становништва Србије, а да је у популацији узраста од седам до четрнаест година забележено смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе. Међународни дан физичке активности је и ове године прилика за подсећање на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Због тога је планирано одржавање низа здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља и слично. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

логије и урбанизацију, физичка неактивност представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Здравствени радници упозоравају да је, с обзиром да је током претходне две године кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије корона вируса, важно свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно особа које уопште нису биле активне. Препоруке Светске здравствене организације указују на потребу да одрасли упражњавају најмање сто педесет умерене, или најмање седамдесет пет минута интензивне, физичке активности недељно, а деца најмање један сат

41

15.5.2022.

МАГАЗИН 547

42

Четрдесет седми Дечји мајски ликовни салон

АУТЕНТИЧНИ ЛИКОВНИ ДОЖИВЉАЈ

- Дечји мајски ликовни салон прилика да се надареним ученицима пружи прилика за слободно изражавање талента и креативности у оквиру теме, кад је реч о техници и визуелној представи. - Изложба „Мотив са Ибра“ приказује најсупешније радове савременог тренутка, дечије доживљаје и како данас виде своју реку. - Из петнаест основних школа са територије града Краљева стигло шеснаест селекција са триста четрдесет три рада од којих је сто тридесет седам најбољих изабрано за излагање. - Главна награда Анђели Достанић за рад који се издвојио као најуспешнији одговор на задату тему, у потпуности задовољавајући формално техничке и естетске критеријуме

43

Ч

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

етрдесет седам година традиције довољно је за потврду да Дечји мајски ликовни салон представља најзначајнију и најстарију изложбу ликовног стваралаштва ученика основних школа у Краљеву. Изложба организована тим поводом је резултат успешно реализованог конкурса са циљем да се јавним представљањем најуспешнијих радова насталих на часовима ликовне културе истакне значај ове врсте образовања, адекватно вреднује ангажман и труд појединих ликовних педагога и препознају интелектуални и креативни потенцијали њихових ученика. Обележавања стоте годишњице рођења Миодрага Б. Протића, једног од најзначајнијих уметника српског сликарства двадесетог века, ликовног критичара, оснивача и директора Музеја савремене уметности у Београду, разлог је да за тему овогодишњег Салона буде изабран „Мотив са Ибра“. Разлог је нађен у најстаријем делу Миодрага Б. Протића са истим називом које се, као посебна драгоценост, чува у Збирци уметничких дела Народног музеја Кра-

44

љево. Слика је настала током гимназијског школовања у згради у којој се данас налази Народни музеј, а у то време организована и његова прва самостална изложба као најава почетка блиставе каријере једног од највећих краљевачких интелектуалаца и уметника. Организатори Салона су се при избору теме руководили жељом да надареним ученицима пруже прилику за слободно изражавање талента и креативности у оквиру теме, кад је реч о техници и визуелној представи.

- Како бисмо на прави начин обележили овај важан јубилеј одлучили смо да у част тадашњем најдаровитијем ученику приредимо изложбу данашњих најдаровитијих ученика краљевачких основних школа. Будући да је реч о музеју, музеологији и развоју те дисциплине, науке и професије, јер је он иницијатор и оснивач Музеја савремене уметности у Београду, дугогодишњи директор и неко ко је најзаслужнији за вредновање многих великих имена југословенске и српске модерне уметности, изложбом „Мотив са Ибра“ желели смо

да прикажемо најсупешније радове савременог тренутка, дечије доживљаје и како данас виде своју реку. Река вековима представља један од основних услова за живот људи на овом простору и место на коме су настајале и настају бројне успомене, а Ибар је место сусрета са другима али и са собом и својим најинтимнијим мислима, сведок многих тренутака дружења, осмеха и суза, свих генерација Краљевчана. Из тог разлога је каталог овогодишњег Салона израђен као збирка разгледница како би радови краљевачких ученика били доступни много широј јавности. Идеја је да се разгледнице, као најстарије средство масовне комуникације, употребе за презентацију ликовног образовања и истакну његова улога и значај у савременом добу, каже чланица стручног жирија за оцену пристиглих ученичких радова виши кустос краљевачког Музеја Надица Лишанин. Дечји мајски ликовни салон подразумева учешће ученика од петог до осмог разреда основних школа са територије града Краљева, а изложба такмичарског

карактера је прилика да се награде најуспешнији учесници, али и ликовни педагози који су пратили њихов рад. То је и повод да се истакне значај сарадње са наставницима задуженим да обаве примарну селекцију и на конкурс пошаљу само радове ученика које оцене довољно квалитетним за поређење са вршњацима из других средина. О интересовању за учешће на Салону сведочи податак да је из петнаест основних школа са територије града Краљева стигло шеснаест селекција са триста четрдесет три рада од којих је сто тридесет седам најбољих изабрано за излагање. Први утисак указује да су краљевачки основци све заинтересованији за учешће на манифестацијама ове врсте, ове године посебно након избора теме као прилике да изразе оно што су научили ван школског програма. Пропозицијама за учешће на Дечјем мајском ликовном салону је, поред главне награде која носи име историчара уметности и оснивача манифестације Милорада Михаиловића, установљено и девет равноправних које се додељују

ауторима најкреативнијим и технички најуспешније изведених радова. Задатак жирија за избор и доделу награда, у коме су били још академски сликари Матија Марковић и Ненад Димитријевић, био је да, сем идејног и креативног решења, вреднују квалитет ликовних и формално техничких елемената понуђених радова. Главна награда припала је ученици седмог разреда основне школе „4. краљевачки батаљон“ Анђели Достанић за рад који се издвојио као аутентични ликовни доживљај и најуспешнији одговор на задату тему, у потпуности задовољавајући формално техничке и естетске критеријуме. Добитници преосталих девет равноправних, у виду ликовног материјала и прибора за цртање и сликање, су ученица шестог разреда Основне школе „Бранко Радичевић“ из Витковца Јана Марић, ученица петог разреда школе „Светозар Марковић“ Ања Милашиновић, Ања Мирковић и Марији Вуксановић из школе „Димитрије Туцовић“, Александар Стијовић и Мина Секулић ученици шестог и осмог разре-

да школе „4. краљевачки батаљон“, ученици седмог и осмог разреда школе „Ђура Јакшић“ из Конарева Милица Маринковић и Богдан Златић и ученица шестог тазреда Основне школе „Вук Караџић“ Душица Рафаиловић. Награда за најбољу селекцију ученичких радова додељена је ликовном педагогу Марији Радосављевић из школе „Вук Караџић“, а за најуспешнију у области ликовног образовања Основној школи „Браћа Вилотијевић“. Током скоро пола века Дечји мајски ликовни салон није организован само 1999. године кад је, због агресије авијације северноатланске алијансе, школска година прекинута у другој половини марта, у новије време и због епидемије корона вируса због које је поремећено редовно одвијање образовног процеса. До јубиларног педесетог Салона преостало је три године након којих се очекује ретроспективна изложба радова досадашњих победника као добра прилика за подсећање на све који су се током пола века при обради задате теме значајно издвојили од вршњака. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

45

46

МАГАЗИН 547 15.5.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Доктор Стрејнџ у мултиуниверзуму лудила

У Марвел студију „Доктор Стрејнџ у мултиверзуму лудила“, МЦУ откључава Мултиверзум, помера своје границе даље него икада раније и путује у непознато са доктором Стрејнџом, који уз помоћ мистичних савезника, старих и нових, пролази кроз запањујуће и опасно алтернативне реалности Мултиверзума да се супротставе новом мистериозном противнику. Акциона авантура у 2Д формату траје шест минута дуже од два сата, Сем Реими је режирао према сценарију који су написали Мајкл Волдрон, Стен Ли и Стив Дајтко, а водеће улоге тумаче Бенедикт Камбербач, Елизабет Олсен, Рејчел МекАдамс, Бенедикт Вонг и Чивител Иџајфор. Филм се приказује до среде 18. маја у пројекцијама које почињу у 19,30.

Потпаљивачица У новој адаптацији класика трилера Стивена Кинга и продуцената филма „Невидљиви човек“, девојчица са изу-

зетним пирокинетичким моћима бори се да заштити породицу и себе од злокобних сила које желе да је ухвате и

контролишу. Више од десет година родитељи Енди и Вики су у бекству, очајнички желећи да сакрију своју ћерку Чарли из сумњиве савезне агенције која жели да искористи њен невероватни дар стварања ватре, како би направили оружје за масовно уништење. Енди је научио Чарли како да ублажи своју моћ, коју покреће бес или бол, али, пошто пуни једанаест година, ватру постаје све теже контролисати. Након што један инцидент открије локацију породице, мистериозни оперативац је распоређен да је зароби и једном заувек ухвати Чарли која има другачије планове. Хорор у 2Д формату, и трајању које за четири минута премашује сат и по, Скот Тимс и Стивен Кинг су режирали према сценарију који су написали Мајкл Волдрон, Стен Ли и Стив Дајтко. Главне улоге тумаче Зек Ифрон, Кира Армстронг, Сидни Лемон, Киртвуд Смит и Џон Бисли, а филм се приказује до среде 18. маја у пројекцијама које почињу у 21,45.

47

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

Зн На посмр

48

У круг, у круг, у круг, у кру а, дневно расте, спољни ду

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

нате, где се највише лаже? ртним и предизборним говорима.

уг, уг!

Пре избора, нас наговарају; после избора се – изговарају.

Бројне партијске „крем елите“; најбоље би било – кремирати!

49

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

50

Из Мињине кухињице

51

15.5.2022.

МАГАЗИН 547

52

Међуокружно такмичење у атлетици

ГЕНЕРАЛНА ПРОБА ПРЕД - Међуокружно такмичење у више атлетских дисциплина за ученике основних и средњих школа са територије Рашког, Моравичког, Шумадијског и Златиборског округа. - Надметање ученика добра прилика да се оно што се реализује током наставе физичког васпитања у основним и средњим школама валоризује на општинским, окружним, међуокружним и републичким такмичењима. - Двеста седамдесет најбољих разврстаних у више старосних категорија који су се за учешће на овом изборили на нижим нивоима такмичења. - Данас државно првенство младих атлетичара који су остварили најбоље резултате на осам међуокружних у различитим деловима земље

М

еђународни дан физичке активности је оцењен као добра прилика да Савез за школски спорт града Краљева и Савез за школ-

ски спорт Србије организују такмичење ученика основних и средњих школа у атлетици. Разлог је жеља да се на најбољи начин допринесе даљем развоју

стратегије школског спорта, слободних спортских садржаја и ваннаставних активности. На реновираном атлетском стадиону поред Ибра, у оквиру четвр-

Д ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО тог нивоа који је оцењен као претпоследњи филтер до државног првенства, одржано је међуокружно такмичење у више атлетских дисциплина на коме су се надметали ученици основних и средњих школа са територије Рашког, Моравичког, Шумадијског и Златиборског округа. У Савезу за школски спорт такмичења овог типа оцењују посебно важним због чињенице да је атлетика базични спорт, а надметање добра прилика да се оно што се реализује током наставе физичког васпитања у основним и средњим школама валоризује на општинским, окружним, међуокружним и републичким такмичењима. На атлетском стадиону се окупило двеста седамдесет најбољих разврстаних у више старосних категорија који су се за учешће на овом изборили на

нижим нивоима такмичења. Најмлађи, ученици од првог до четвртог разреда основне школе, су се у оквиру мини атлетике надметали у скоку у даљ, трци на шездесет метара и бацању вортекса а старијим основцима, ученицима петог и шестог разреда, додате су трке на триста и шест стотина метара, скок у вис и бацање кугле. У квалификацијама за међуокружно такмичење неко од места тражили су најбољи представници Краљева, Новог Пазара, Врњачке Бање, Рашке и Тутина међу којима су се најбољим показали ученици Основне школе „Светозар Марковић“ у мушкој а школе „Димитрије Туцовић“ у женској конкуренцији. Међу средњошколцима на међуокружно такмичење су се пласирали омладинке Гимназије и омладинци Електро-саобраћајне техничке

школе „Никола Тесла“. Надметање је оцењено као генерална проба за данашње државно првенство младих атлетичара који су остварили најбоље резултате на осам међуокружних у различитим деловима земље. Домаћин првенства је Краљево где се очекује више од пет стотина ученика основних и средњих школа из различитих делова Србије. Истог дана ће бити организована манифестацију „Здраво растимо – Атлетски дан“ за ученике нижих разреда основних школа. Оцењујући укупан ефекат такмичења организатори посебно истичу заслуге наставника као мотиватора који позитивно утиче на психолошки и спортски развој детета. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

53

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

Кикер - Чукарички 0:1

54

55

56

МАГАЗИН 547 15.5.2022.

Слога - Млади радник 1:0

57

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 15. И 21. МАЈА

МАГАЗИН 547

15.5.2022.

15. мај

58

1440 — Ладислав V Посмрче, стар око три месеца, крунисан за угарског краља у Стоном Београду.

1536 — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт.

1571 — Татари су освојили и запалили Москву.

1767 — Ђенова је продала Француској острво Корзику.

1796 — Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.

1848 — У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.

1918 — Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.

1923 — Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.

1935 — Отворена прва линија московског метроа 1940 — У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе.

1940 — Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату.

1943 — Распуштена је Коминтерна.

1945 — Удруженим снагама јединице Црвене армије и НОВЈ-а истерале су Немачке трупе из Југославије у Другом светском рату. У четворогодишњем рату погинуло је, по званичним подацима, 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена.

1948 — Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе чиме је почео Арапско-изра-

елски рат 1948.

1955 — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.

1957 — Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.

1989 — Основан Радио Б92 Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола.

1991 — Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.

1992 — Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузело је у Бакуу зграду парламента и председничку палату. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву.

1992 — Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Убијено 49 војника.

1996 — Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова Баратија Џаната партија на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да Хинду националиста добије место премијера. Скупштина СР Југославије сменила је гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у свом експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са међународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст.

1999 — Италија је добила новог председника Карла Ацеља Чампија.

2001 — Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини “Уставни оквир за самоуправу на Косову” и поред противљења Срба са Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.

2002 — Народна банка Југославије саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946, када је бивша Југославија постала члан ММФ.

2003 — Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је

на доживотну робију бившег министра информација Елиезера Нијитегека, а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године. Бивши директор највеће аукцијске куће Сотебис А. Алфред Таубам ослобођен је из затвора, у коме је био око годину дана, због “намештања” провизије са ривалском кућом Кристис.

2007 — Србија после вишемесечних преговора добила нову Владу премијер поново Војислав Коштуница, лидер ДСС

16. мај 1204 — Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима.

1532 — Фирентинци су по други пут протерали Медичије и Фиренца се по-

ново успоставила као република.

1532 — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.

1770 — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.

1811 — Удружене британско-португалско-шпанске снаге су у бици код Албуера спречили покушај француске деблокаде опсаде Бадахоза.

1868 — Амерички председник Ендру Џонсон је ослобођен оптужби након гласања о његовом опозиву у америчком Сенату пошто је недостајао један глас до двотрећинске већине.

1881 — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.

1916 — Уједињено Краљевство и Француска су потписале Сајкс-Пикотов споразум, тајни споразум о подели блискоисточних територија Отоманског царства.

1929 — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1941 — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.

1943 — Нацисти су угушили устанак у варшавском гету.

1961 — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.

1966 — Кинески вођа Мао Цедунг је покренуо Културну револуцију, званично као кампања да се Кина очисти од својих либералних буржоаских елемената и да се настави револуционарна класна борба.

1969 — Совјетски васионски брод „Венера-5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.

1972 — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.

1974 — Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе. Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.

1975 — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава.

1975 — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест.

1989 — Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе. Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.

1991 — Краљица Уједињеног Краљевства Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.

1992 — Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара.

1997 — Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.

2001 — САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.

17. мај 1102 — Коломан, угарски краљ из династије Арпадовића је крунисан у Биограду за краља Хрватске и Далмације.

59

15.5.2022.

МАГАЗИН 547

60

1395 — Влашки војвода Мирча I Старији је поразио османску војску у бици на Ровинама.

1814 — Норвешка прогласила независност од Шведске и усвојила нови устав.

1861 — Томас Кук организовао први туристички „пакет аранжман“ у свету, шестодневно путовање из Лондона у Париз.

1869 — Царска јапанска војска је поразила остатке шогуната Токогуава у бици код Хакодатеа, чиме је окончан Бошин рат.

1902 — Грчки археолог Валериос Стаис је пронашао механизам са Антикитере, антички механички аналогни рачунар.

1903 — У Шпанији национализована имовина цркве и укинуте су црквене школе.

1939 — Шведска, Норвешка и Финска одбиле су Хитлеров предлог да потпишу пакт о ненападању. Пакт су потписале Данска, Естонија и Литванија.

1940 — Трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату ушле су у Брисел.

1943 — Бомбардери РАФ су бомбардовали бране на рекама Едер, Муне и Зорпе у Немачкој.

1946 — Премијер Румуније у време Другог светског рата Митри Антонеску осуђен на смрт и стрељан због сарадње с немачким нацистима.

1949 — Уједињено Краљевство признала независност Републике Ирске и потврдила припадност Северне Ирске Уједињеном Краљевству.

1954 — Врховни суд САД је оспорио пропис из 1896. да образовање треба да буде „одвојено, али једнако“, чиме је формално одбачена расна сегрегација у државном школском систему.

1965 — Први пут пренет ТВ програм у боји из Велике Британије у САД. То је био пренос емисије америчке ТВ мреже НБЦ „Нови поглед на стару Енглеску“ преко америчког комерцијалног телекомуникационог сателита „Ерли Бирд“.

1966 — Основана Математичка гимназија у Београду.

1967 — Египатски председник Га-

мал Абдел Насер је затражио повлачење мировне мисије Уједињених нација са Синајског полуострва.

1973 — Специјални комитет америчког Сената почео истрагу о афери Вотергејт у којој су присталице републиканске странке биле оптужене да су пред председничке изборе 1972. ради шпијунаже провалиле у седиште Демократске странке. Администрација тадашњег председника САД Ричарда Никсона оптужена је да омета истрагу, па је покренут поступак за опозив председника. Никсон је у августу 1974. дао оставку, а председнички положај преузео је дотадашњи потпредседник Џералд Форд.

1974 — У три експлозије аутомобила-бомби у центру Даблина 32 особе су погинуле, а више стотина је рањено.

1987 — Ирачки ратни авион F-I Мираж испалио је две егзосет ракете на амерички војни брод УСС Старк који је патролирао Персијским заливом, усмртивши 37 и ранивши 62 морнара.

1990 — Генерална скупштина Светске здравствене организације је уклонила хомосексуалност са списка психијатријских болести.

1992 — Спаљен Оријентални институт у Сарајеву. Након гранатирања запаљивом муницијом неповратно изгубљена рукописна збирка са 5263 кодекса и архив са преко 200.000 докумената.

1997 — Лоран Кабила је са својим трупама ушао у Киншасу, преузео власт у Заиру и променио назив државе у Демократска Република Конго. Кабила је убијен у покушају државног удара у јануару 2001, а власт је преузео његов син Жозеф.

1998 — Припадници сепаратистичког покрета „Тамилских тигрова“ убили су Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на северу Шри Ланке.

1999 — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда.

2000 — Влада Србије преузела београдски радио и телевизију „Студио Б“ упадом полиције у редакције. Власти

су у наредним месецима на различите начине онемогућавале рад независних електронских медија у Србији и истовремено отварале нове под државном контролом и контролом владајућих партија. У Индонезији одржано прво суђење за кршење људских права. У том процесу двадесетчетворо војника и цивила оптужено је за убиство десетина сељака у масакру у провинцији Асех 1999.

2001 — Свих 30 путника, укључујући и иранског министра саобраћаја Рахмана Дадмана и заменике министара из његове делегације погинуло је када се на северу Ирана срушио руски авион Јак-40.

2002 — У Нишу постигнут договор између Српске и Македонске православне цркве.

2003 — У највећој поплави у последњих 50 година, која је после великих киша задесила Шри Ланку,

погинуло је око 250 људи, око 55.000 кућа је потпуно уништено, а нека села су збрисана са лица земље. Процењено је да је око 150.000 људи остало без крова над главом.

2008 — У 23 града у Србији одржана културна манифестација Ноћ музеја коју је посетило преко 450.000 посетилаца. Ово је пета година како се Србија укључила у “Европску Ноћ музеја”.

18. мај 1096 — Око 800 Јевреја је убијено у Вормсу током Првог крсташког рата.

1268 — Крсташка Антиохијска кнежевина је пала под власт мамелучког султана Бајбарса после опсаде Антиохије.

1291 — Падом Акре је окончано присуство крсташа у Светој земљи.

1565 — Почела је велика опсада Малте, у којој су османске снаге неу-

спешно покушале да освоје Малту.

1652 — Роуд Ајланд је усвојио први закон у англофоној Северној Америци којим је ропство стављено ван закона.

1756 — Почео је Седмогодишњи рат када је Велика Британија објавила рат Француској.

1803 — Британија објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској.

1804 — Наполеон Бонапарта проглашен за цара Француске. У децембру крунисан као Наполеон I. 1896 — Врховни суд САД је пресудио у случају Плеси против Фергусона да је доктрина „одвојени, али једнаки“ у складу са америчким уставом.

1944 — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.

1941 — Немачки бојни брод Бизмарк у пратњи тешке крстарице Принц Еуген, на своју прву и последњу мисију под тајним називом Вежба Рајна (нем. Rheinübung) под командом немачког адмирала Гинтера Литјенса..

1954 — На снагу ступила Европска конвенција о људским правима.

1974 — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.

1988 — Почело повлачење совјетских војника из Авганистана.

1992 — Комесаријат Уједнијених нација за избеглице саопштио да је из СФРЈ због рата избегло 1,3 милиона људи, што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата.

1996 — Романо Проди постао премијер 55. сазива Владе Италије од Другог светског рата. Под притиском међународне заједнице председник Републике Српске Радован Караџић повукао се са места председника Републике Српске. Дужност председника преузела потпредседница Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу у новембру 1995. оптужио Караџића за ратне злочине и геноцид.

1998 — Влада САД поднела велику

тужбу против корпорације “Мајкрософт”, најјаче софтверске компаније на свету, због монопола.

1999 — Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили прекид ватре, окончане седмогодишње борбе.

2000 — Савет безбедности УН једногласно усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата.

2013. Такмичење песме евровизије 2013 финале у шведској у Малмеу.

19. мај 530 — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године.

1635 — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији.

1649 — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година.

1802 — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге.

1866 — Срушена Стамбол капија у Београду 1871. Србин, Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом.

1930 — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа.

1934 — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.

1945 — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату.

1961 — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере.

1974 — Тесном већином Валери Жискар Д’Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у

61

15.5.2022.

Француској.

1989 — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.

1991 — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.

1997 — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа.

1998 — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта.

2000 — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО.

2001 — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.

2021 — У Белорусији на западу земље, срушио се војни авион, где су погинула оба пилота.

МАГАЗИН 547

20. мај

62

325 — У данашњем Изнику почео је са радом Никејски сабор, први васељенски сабор у историји хришћанства.

1347 — Римски народни трибун Кола ди Риенцо прогласио Римску републику протеравши властелу из града. Већ наредне године Риенцо је био присиљен да напусти Рим. Његов лик инспирисао је Рихарда Вагнера за оперу „Риенцо“.

1349 — На државном сабору у Скопљу донет је Душанов законик, којим су утврђена општа начела уређења српске државе.

1498 — Португалски морепловац Васко да Гама стигао у луку Каликат, на југозападу Индије, откривши нови

морски пут око Рта добре наде.

1867 — Британска краљица Викторија положила је у Лондону камен темељац за Ројал Алберт хол.

1873 — Леви Штраус и његови партнери патентирали су фармерке.

1875 — Представници седамнаест држава су потписали конвенцију о метру којом је основана институција за координирање међународне метрологије и развој метарског система.

1882 — У Бечу потписан уговор о Тројном савезу Немачке, Аустроугарске и Италије.

1902 — Америчке трупе напустиле су Кубу након што је у тој земљи успостављена републиканска власт. Први председник републике био је Томас Естрада Палма.

1922 — Најмање 90 људи је погинуло када је британски брод „Египат“ потонуо након судара у густој магли с француским бродом „Сена“. Брод је носио и злато и сребро у вредности од милион фунти.

1925 — Завршен шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка победом Александра Аљехина.

1927 — Потписивањем мировног споразума у Џеди с краљем Ибн Саудом, Уједињено Краљевство је признало Саудов суверенитет над Хиџасом и Неџдом, који су се касније ујединили у Саудијску Арабију.

1941 — Италија је у Другом светском рату анектирала Боку Которску са делом дубровачког котара и назвала је Покрајина Катаро. Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит.

1956 — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини.

1980 — У Квебеку, на референдуму о независности од Канаде, 60% бирача гласало је против отцепљења.

1985 — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану.

1989 —Скупштина Србије донела

одлуку о расписивању зајма за привредни препород Србије. Зајам никада није враћен зајмодавцима, а српска привреда је у наредној деценији доживела колапс.

1995 — Заирска влада је успоставила карантин у региону погођеном смртоносним ебола вирусом.

1997 — Турска војска саопштила да је убила 1.300 Курда у једноненедељној офанзиви унутар северног Ирака.

1999 — Ваздушни напади НАТО-а су у Београду за последицу имали разрушену болницу, погинула три пацијента и неколико оштећених амбасадорских резиденција.

2000 — На донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одржаној у седишту ЕУ у Бриселу прикупљено 850 милиона долара. За обнову те бивше југословенске републике након трогодишњег рата (1992—95), укупно је

прикупљено 5,1 милијарда долара. Тајван инаугурисао председника Чен Схуи-биана, што је по први пут у кинеској историји да демократски изабран опозициони лидер полаже заклетву као лидер државе.

2002 — Источни Тимор званчно прогласио независност, након више од четири и по века стране доминације и 32 месеца власти администрације УН.

2003 — Бивши пилот Југословенске народне армије Емир Шишић осуђен у Риму на доживотну робију, због погибије петорице дипломата, од којих су четворица били италијански држављани. Шишић је у јануару 1992. на подручју Хрватске оборио хеликоптер Европске заједнице, који је непријављен летео у зони ратних дејстава. Апелациони суд преиначио је ту казну на 15 година затвора, што је касније потврдио и Касациони суд у Риму.

2018 — Светски дан пчела, успостављен од стране Организације уједињених нација 2017. године, а обележава се од 2018. године.

21. мај 1471 — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV. 1502 — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена.

1894 — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869.

1904 — У Паризу основана Светска фудбалска федерација.

1908 — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд.

1927 — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан.

1940 — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.

1945 — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност.

1946 — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.

1967 — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу.

1969 — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију.

1981 — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а

Пјер Морој премијер.

1982 — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956.

1989 — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг.

1991 — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас. Етиопски диктатор Менгисту Хајле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво.

1992 — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ.

1993 — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију.

1996 — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114.

1997 — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство.

1998 — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине.

2001 — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље.

2002 — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији.

2006 — Црна Гора је прогласила независност

63

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs