Kraljevski MagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година X * Број 545 * 1. мај 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


2

МАГАЗИН 545 1.5.2022.


6 12 16 24 28 34 40 44 48 52 54 56 58 60 62

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Чврст ослонац члановима Цео месец у црвеној зони Река чека спас од човека Посади свој хлад Мирис победе у ваздуху Празник свих земаља Из дана у дан Дуг живот за све Књижевни споменик родном граду На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Младост - Кикер Слога (К) - Слога (П) Времеплов

3


4

МАГАЗИН 545 1.5.2022.


5


Градска организације војних пензионера Краљево

ЧВРСТ ОСЛОНА

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

- Од хиљаду четрдесет пет корисника војних пензија са територије Рашког управног округа осамсто четрнаест потврдило спремност да буду чланови Градске организације војних пензионера Краљево. - Осамсто шездесет три корисника пензија у Краљеву, а шест стотина осамдесет пет чланова организације. - Четрдесет одсто износа фонда солидарности намењено за помоћ члановима са мањим примањима и оболелим од тешких болести. - Солидарну помоћ која премашује милион и по динара добила педесет четири члана организације. - Сваки пети војни пензионер нема решено стамбено питање, а сваки девети никакав стан

6


АЦ ЧЛАНОВИМА

7


МАГАЗИН 545

1.5.2022.

К

8

ао добровољна, невладина, недобитна, интересна, социјалнохуманитарна, патриотска и нестраначка организација Удружење војних пензионера Србије је основано ради остваривања и унапређења статусних прва и интереса корисника војних пензија. Формирана је 1993. године а организација у Краљеву, која је недавно обележила двадесет осму годишњицу постојања, само неколико месеци касније већ наредне. Акценат је од почетка стављен на помоћ при остваривању права и решавање проблема у области пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, стамбеног обезбеђења и пружања социјално-хуманитарне помоћи у складу са уставом и законима Србије. Исправност таквог опредељења потврђена је кроз решавање веома значајних статусних права и животних потреба војних пензионера. Податак да је истекао мандат органима удружења изабраним на претходној скупштини пре четири године повод је да се на изборној осмог сазива, одржаној средином минуле недеље, извр-

ши анализа рада и са новим руководством одреде смернице за наредни четворогодишњи период. Градска организација удружења војних пензионера Краљево обухвата територију Рашког округа, градове Краљево и Нови Пазар и општине Врњачка Бања, Рашка и Тутин где је, од хиљаду четрдесет пет корисника војних пензија осамсто четрнаест потврдило спремност да буду чланови. Највише их је на територији Краљева где је од осамсто шездесет три корисника пензија у организацију укључено шест стотина осамдесет пет, потом Новом Пазару где су од укупно четрдесет шест спремност за то потврдила двадесет четири пензионера. Од осамдесет седам корисника војних пензија у Рашки шездесет су чланови организације, у Врњачкој Бањи четрдесет три од укупно шездесет пет а у Тутину два од три корисника војних пензија. Извештај о раду организације између две скупштине потврђује да су постигнути значајни резултати, али да још увек има проблема који нису решени и

захтевају додатно ангажовање. Овај период је обележила пандемије корона вируса и увођење ванредног стања у марту 2020. што је утицало да се Градска организација, следећи упутства Главног одбора Удружења војних пензионера Србије, прилагоди рад новонасталој ситуацији. Први кораци усмерени су на контакте са чланством, посебно онима којима је била потребна помоћ или информације о понашању у новим околностима. Континуиран рад је омогућен редовним дежурствима,а коначни ефекат огледа се у потврди да није било проблема који би утицали на редовно пружање помоћи члановима удружења. Значајном у овом периоду оцењена је помоћ доборовољаца и припадника Друге бригаде Копнене војске и посебно ангажовање председника месног одбора из Врњачке Бање који је у више наврата пружао помоћ у набавци лекова. Да се ванредне околности преброде на што безболнији начин допринео је шаховски турнир посредством телефона за који се пријавило више од осамдесет учесника, међу њима


и значајан број изван Србије. Све активности су планиране и реализоване у складу са одлукама и препорукама Главног одбора Удружења војних пензионера Србије добијеним посредством интернета, и проценама које су доношене у складу са препорукама кризног штаба за борбу против ширења епидемије, а све са циљем да се пружи што боља помоћ члановима, пре свега старијим који немају млађе у домаћинству да им помогну. Градски одбор је у претходном четворогодишњем периоду, у сарадњи са Командом Друге бригаде Копнене војске, командама у Рашки и Новом Пазару, њиховим здравственим организацијама, градским структурама и помоћ Главног и Извршног одбора Удружења настојао да дође до одговора намнога питања која су оптерећивала кориснике војних пензија. У том циљу одржано је дванаест седница на којима су разматрана актуелна питања и задаци и доношене одлуке као основа за активности које треба реализовати. Значајна пажња посвећена је

омасовљењу организације и пружању помоћи члановима приликом остваривања права, посебно на једнократну новчану помоћ намењену члановима са ниским пензијама и лицима која болују од тешких болести. У протекле четири године Удружење војних пензионера Србије и целокупна пензионерска популација борили су се кроз институције система за решавање вишегодишњег проблема из области пензијског и инвалидског осигурања. Након што су после четири године примене закона о привременом уређењу пензије враћене на претходни ниво покренути су судски процеси за поврат мање исплаћених износа, а негативан став домаћих судова постао основ да се решење потражи пред Међународним судом правде у Стразбуру. Удружење војних пензионера Србије је пре десет година донело одлуку о формирању фонда солидарности за пружање помоћи члановима, а усвојен је и правилник по коме се за то усмерава четрдесет посто од чланарине. Основом за стицање права на социјалну и

хуманитарну помоћ оцењени су материјална ситуација, здравствено стање чланова и ванредне околности. У претходном четворогодишњем периоду солидарну помоћ су добила педесет четири члана којима је исплаћено више од милион и по динара, а од укупног броја тринaестје добилоподелило двеста деведесет две хиљаде динара због проблема које је изазвала епидемија корона вируса. Податак да корисници војних пензија оствaрују примарну здравствену заштиту преко Друге бригаде Копнене војске основ је на коме је успостављена сарадња са амбулантaма у Краљеву,Рашки и Новом Пазару. Иако су корисници здравствених услуга задовољни услугама проблеме повремено представља недовољан број лекара, лекова и материјалних средстава за стоматолошку службу, дуго чекање за прегледе на ВМА, лоше и нередовно снабдевање војних установа лековима и санитетским материјалом. Уверењем да су војни пензионери при остваривању права на здравствену заштиту у подређеном

9


МАГАЗИН 545

1.5.2022.

положају уодносу на цивилне структуре осигураника темељи се на податку да Правилник о медицинско техничким помагалима није усаглашен са правилником Републичког фонда за здравствено осигурање који се, за разлику од војног који није мењан од 1994, прилагођава сваке године. Значајним проблемом великог броја корисника војних пензија оцењено је питање стамбеног обезбеђења и податак да сваки пети пензионер нема коначно решено стамбено питање, а сваки девети од њих никакав стан. У таквим околностима процењује се да тренутна динамика решавања стамбеног питања не даје довољно оптимизма да проблеми ове врсте буду решени у блиској будућности. На територији коју покрива Градска организација војних пензионера Краљево од око сто корисника без стана приближно половина је могла имати у другим градовима, а остали чекају решење у местима становања, Краљеву, Новом Пазару и Рашки.

10

Податак да је део корисника војних пензија решио стамбено питање кредитним задуживањем на износ од двадесет хиљада евра појачава уверење да би на овај начин, по редоследу пристизања, у наредном периоду могло да се реши до осам захтева месечно. Значајним фактором у овом процесу оцењује се спремност Градског одбора да потребним упутствима, обрасцима и овером докумената, помогне заинтересованим лицима, без обзира да ли су чланови удружења или нису. Корисници војних пензија се сматрају подређеним због тренутно важећег начина конкурисања за куповину јефтиних станова намењених припадницима снага безбедности, а значајним проблемом се оцењује услов да при конкурисању за кредит обезбеде десет одсто вредности стана, посебно за старије којима велику препреку представљају године старости. Извештај о раду у четворогодишњем мандатном периоду сведочи да су Главни одбор и пред-

седник са надлежним органима решавали ове и сличне проблеме уз захтев да се станови додељују у редовном поступку, преко посебних стамбених листа, а не као што је често било уобичајено. О односу Мнистарства одбране и Војске Србије према удружењу, који се оцењује позитивним са трендом сталног побољшања, сведочи податак да је Команда Друге бригаде Копнене војске доделила просторије за рад Месној организацији у Дому војске у Рашки. Добра сарадња остварена је са градском и општинском организацијом војних пензионера Чачка и Крушевца, градским организацијама Савеза пензионера Краљева и Новог Пазара и општинским организацијама у Врњачкој Бањи и Рашки. Добром потврдом оцењује се податак да је одређен број чланова ступио у чланство градске организације пензионера Краљева где остварује интересе у складу са њиховим статутом и правилницима. У Градској организацији војних


два пута годишње, као приликом за обилазак историјских и културних знаменитости, упознавање са природним лепотама земље и дружење. За разлику од ранијег периода ванредне околности условљене епидемијом корона вируса, проглашеном половином марта 2000, одлучујуће су утицале да последње две године изостану активности ове врсте. Да нису заборављени болесни изнемогли чланови организације доказују редовне посете онима који су смештени у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи којима се поклања посебна пажња. Значајном за успешан рад оцењује се помоћ Главног и Извршног одбора Удружења војних пензионера Србије, и председника лично, која се огледау настојању да се заштите стечена права корисника војних пензија, обезбеди материјал за редовно информисање и другим активностима. Искуства из досадашњег период потврђују да се војна

лица који стекну услов за одлазак упензију по правилу јављају Градском одбору и пре добијања решења, што се оцењује значајним јер се тако избегавају многи проблеми административне природе. Уз подсећање да је сложена процедура за пријем нових чланова један од разлога што се не омасовљује жељеном динамиком позитивним је оцењен податак да јелист „Војни ветеран“објавио више од четрдесет текстова о раду организације. Извештај о раду је окончан закључком да успешна реализација програмских задатака током претходне четири године не би била таква да није било јединства и преданог рада Градског и Надзорног одбора, као и одређеног броја активних чланова организације. У наредном четворогодишњем периоду радом Градског одбора руководиће новоизабрани председник Радоје Томашевић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

пензионера значајном оцењују добру сарадњу са осигуравајућим друштвима, ДДОР Нови Сад, Дунав осигурање и Делта ђенерали, и потврду да је део чланова уз помоћ удружења код њих закључио уговоре о животном осигурању. У сарадњи са локалним самоуправама и командама јединица са територије Рашког управног округа војни пензионери редовно учествују у обележавању државних и војних празника као и значајних датума из даље и ближе прошлости које се огледа у присуству комеморацијама, полагању венаца на значајним спомен обележјима и одавању поште палим борцима, жртвама рата и стрељаним родољубима. Уз то представници удружења се редовно одазивају на позиве државних институција поводом обележавања значајних датума из историје земље и Војске Србије. Једна од уобичајених активности усмерена је на организовање излета

11


Забрињавајући подаци о квалитету ваздуха у марту

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

ЦЕО МЕСЕЦ У Ц

12


ЦРВЕНОЈ ЗОНИ - За основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед узето сто педесет шест узорака воде из система градског водовода и дванаест узорака сирових вода са црпних станица. - Од сто четрдесет четири узорка узетих из мреже градског водовода на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед анализирана сто четрдесет два, а два на периодични. - У односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, сви узорци бактериолошки и физичко хемијски исправни. - Вода Ибра без фенолних материја. - Средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида три дана изнад граничних на мерном месту Пљакин шанац. - Концентрација суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа двадесет пет дана изнад граничних вредности

13


14

МАГАЗИН 545 1.5.2022.


15


16

МАГАЗИН 545 1.5.2022.


Р

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на седамдесет четвртој по реду од конституисања актуелног сазива на којој су чланови упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у марту ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца за микробиолошки и физичко-хемијски преглед из система градског водовода узето сто педесет шест узорака воде за пиће. Од сто четрдесет четири узетих из мреже градског водовода на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед анализирана су сто четрдесет два узорка, а два на периодични. Укупној количини треба додати и дванаест узорака сирових вода са црпних станица. Анализом је утврђено да су сви, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току марта била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај За-

вода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида три дана изнад граничних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су биле изнад граничних током чак двадесет пет дана. Иако је првог дана у месецу количина ових честица била нешто нижа од граничне, а квалитет ваздуха оцењен као прихватљив, ситуација се погоршала већ следећег кад је незнатно премашила педесет микрорама по кубном метру. Након четири узастопна дана у црвеној зони, кад се ваздух третира као загађен, уследила су два у жутој са нешто слабијом концентрацијом ПМ10 честица, а да нема превише повода за оптимизам било је јасно осмог марта кад је уследила серија од седам узастопних са концентрацијама штетних материја изнад дозвољене. Врхунац је достигнут у уторак 15. марта кад је измерено више од сто микрограма честица ПМ10 у кубном метру, па је ваздух склизнуо у зону јако загађеног. Смена загађеног и прихватљивог током наредна четири дана била је увод у период до последњег дана у месецу и потврду о континуитету црвене зоне. Најнижа концентрација ПМ честица измерена је последњег дана у месецу кад је тек нешто мало више од тридесет четири микрограма по кубику било добра потврда о прихватљивом квалитету ваздуха. Закаснели сигнал за узбуну стигао је из Одсека за заштиту животне средине тек у другој половини месеца уз упозорење грађанима да могу очекивати здравствене тегобе у целој популацији, с тим што се код осетљивих група могу јавити и озбиљније. Зато је

препоручено избегавање напорних активности у спољашњој средини и преусмеравање у затворени простор док се квалитет ваздуха не побољша. Да је опасности подвргнуто и остало становништво сведочи препорука да се смањи интензитет напорних активности прећених убрзаним и дубоким дисањем са чешћим паузама у свим активностима у спољашњој средини. У дане кад квалитет ваздух прекорачи зону загађеног и закорачи у јако загађен озбиљне здравствене тегобе могу да очекују и здраве особе, па се препоручује избегавање свих физичких активности у спољашњој средини, скраћење боравка на отвореном и преусмеравање свих активности у затворен простор док се квалитет ваздуха не побољша. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла биле испод граничних током целог марта. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. За ову годину биће утврђен као просек три узастопне године, израчунат на свим мерним местима предвиђеним за 2020, 2021. и 2022. Т. Радовановић

17


Борба за очување река краљевачког краја

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

РЕКА ЧЕКА СПАС ОД ЧОВЕКА

18


Градњом мини хидроцентрала оштећено више од сто река на територији Србије, а неке неповратно уништене. - Невладине организације истрајавају у настојању да се спречи градња мини хидроцентрала на простору целог Балканског полуострва. - Крајњи ефекти по животну средину црњи од оних које производе велике бране. - Држава енергију произведену у мини хидроцентралама плаћа десет до четрнаест евроценти по киловатчасу, или два до три пута више него енергију која се производи у великим системима. - Од планираних осам стотина педесет шест хидроцентрала направљено сто двадесет које годишње произведу стоти део укупне електричне енергије. - Штете по животну средину далеко надмашују корист од произведене енергије

19


С

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

ве више информација о малој користи од мини хидроелектрана у односу на штету које причињавају животној средини повод је за буђење академске јавности и протесте који су обележили прошлу и неколико претходних година. Прилика да информације о коначним ефектима допру до што већег броја грађана су и трибине уз учешће стручњака, а једна таква под називом „Река чека спас од човека“ одржана је на централном градском тргу у Краљеву. Организатори су иницијативе „Право на воду“ и „Сачувајмо планинске реке Краљева“, а разговор о значају заштите и борби за очување река краљевачког краја био је прилика да јединствено знање и искуство са грађанима поделе проректор Универзитета у Београду, професор Шумарског факултета др Ратко Ристић и професор Биолошког факултета др Предраг Симоновић. Иако је акумулирано незадовољство грађана кулминирало прошле године, и донекле утицало на застој у градњи нових малих хидроцентрала,

20

преовладава уверење да се догодило са закашњењем због кога су локалне заједнице пропустиле прилику да се негативна појава заустави на самом почетку. Стручњаци процењују да је замах у изградњи узнапредовао до нивоа да га је тешко зауставити, али не и немогуће што је мотив организацијама цивилног друштва за наставак борбе усмерене на заштиту животне средине. Заинтересованој јавности иде на руку релативно лоша економска ситуација па изградња не иде брзо и глатко као што се очекивало, али се лошим оцењује податак да је више од сто река оштећено а неке неповратно уништене. У ситуацији кад није било никога другог да заштите интересе грађана обавезу су преузеле невладине организације које уз помоћ међународних истрајавају у настојању да се спречи градња мини хидроцентрала на простору целог Балканског полуоствра. Појединачне активности покретане на локалном нивоу испровоцирало је

одсуство видљивог националног плана и транспарентности при доношењу катастастра мини хидроелектрана, али и стимулативни механизми за зелену енергију који су утицали на повећано интересовање за градњу малих хидроелектрана. Незадовољство је додатно ојачано податком да је све намењено уском кругу људи који је имао приступ информацијама, па је на националном нивоу остало испод радара онима који се противе изградњи. Професор Симоновић значајним оцењује резултате истраживања др Ристића која показују да изградњом тог типа електрана, и њиховим накарадним радом, долази до промене које могу бити погубне по водене екосистеме малих планинских река. Истраживања су потврдила негативне последице, у одређеним ситуацијама погубне, јер мале електране на овим просторима уништавају најређе и највредније екосистеме који у овом тренутку постоје. Процес је почео са Јошаницом и преко Старе планине проширио се по читавој Србији, а како


није било довољног отпора инвеститори су стекли предност у заузимању одређених планинских река. На више од сто река већ су изграђене мале хидроцентрале од којих је велики број причинио ненадокнадиву штету, пре свега пастрмском фонду. Да енергија добијена на овај начин није нимало зелена јасно је показао симпозијум у Српској академији наука и уметности што је повод за закључак да су крајњи ефекти по животну средину црњи од оних које производе велике бране. То потврђује и пресуда међународног трибунала права природе против Србије ради покретања механизама ради накнаде штета у подкопаоничком подручју Јошаничке Бање. О штети по живи свет сведоче истраживања у краљевачком крају, на Брезанској реци, Гокчаници, Сокољи која се улива у Рибницу, бројним притокама Ибра у Ибарској клуисури, потоку Желебић и сливу Студенице на подручју резервата биосфере под заштитом Унеска. Општи закључак упућу-

је да изградња електрана негира све разлоге и принципе издвајања заштићених природних подручја, а то није добро. - Да бисте направили малу хидроелектрану потребно је да направите приступни пут до градилишта на коме ћете направити водозахватну грађевину. Путеви због којих се просецају шумски комплекси и провоцира ерозија земљишта су земљани, и врло лоше урађени, а често само у функцији да се допреми механизација до градилишта. Кад се направи водозахватна грађевина одмах се формира цевовод, а река се практично уводи у цеви на деоницама од по неколико километара. Посебно забрињава да смо на деоницама где су направили те деривације утврдили да се популација проточне пастрмке, која је индикатор квалитета акватичног екосистема, смањује и по бројности и по био маси, а на неким деоницама имамо потпуни нестанак живог света. Као пример потпуне девастације и уништења водотока навео бих ток Брезанске или Гвоздачке реке која се код

Полумира улива у Ибар где, од изградње водозахвата, нема течења воде. Лош пример је Гокчаница где смо пре водозахвата измерили проток од триста седамдесет литара у секунди а после само двадесет девет. Све то да би инвеститор имао што већу количину воде, односно протицај у цевима, већу кинетичку енергију, интензивније обртање турбина, већу количину енергије и више новца само за њега. То је концепт потпуне девастације који даје непристојно малу количину енергију, али је проблем што држава тако произведену енергију плаћа десет до четрнаест евроценти по киловатчасу или два до три пута више него енергију која се производи у великим системима. Посебно забрињавајуће у сливу Студенице је уништење изузетно квалитетног водотока речице Бревине која је такве чистоће и квалитета да може да се пије вода из реке. Усред заштићеног природног подручја инвеститор је волшебним путем исходовао грађевинску дозволу да прави објекат електране са веома дугачком деривацијом, што

21


МАГАЗИН 545

1.5.2022.

потпуно негира и нарушава концепт заштите, објашњава др Ристић и подсећа да у зонама деривације, и увођења воде у цеви, по правилу слаби издашност извора, локално становништво нема слободан приступ речном кориту у коме нема довољне количине воде за напајање стоке и традиционалне пољопривредне активностим. Посебно значајним оцењује се податак да је Србија најсиромашнија земља региона по питању квалитених површинскх вода, а сам регион један од најугроженијих на глобалном нивоу када су у питању климатске промене. У таквој ситуацији необјашњивим се сматра понашање државе која је у периоду од десетак година форсирала концепт изградње малих хидроелектрана. Др Симоновић подсећа да је од планираних осам стотина педесет шест направљено сто двадесет које на годишњем нивоу произведу тек стоти део укупне електричне енергије. Проста рачуница потврђује да би осам стотина педесет шест могло да произведе максимално три процента, али би било уништено

22

две хиљаде четири стотине километара водотокова најквалитенијих и најосетљивијих планинских река. Податак да су на територији града Краљева инвеститори углавном Краљевчани појачава незадовољство и потребу да објасне суграђанима шта су имали на уму кад су се одлучивали на овај корак. Ако се зна да је на територији Рашке двадесет седам километара хидрографске мреже Јошаничке реке уместо у речно корити преусмерено у цеви, а сличну судбину доживели половина водотокова Гобељског потока и Самоковске реке, није чудо што је живи свет у њима потпуно уништен. У таквим околностима оправдано се поставља питање јавног интереса, који би требало да представља задовољење потреба већине становника земље, а ако се не идентификује јасан који доприноси бољитку становништва на нивоу града, региона или читаве државе од таквих пројеката треба одустајати. Да су при стварању услова за издавање грађевинских дозвола, којима се омогућа градња малих хидроцентрала,

присутне и злоупотребе сведочи искуство др Ристића. - Град Краљево је обмануо јавност тврдећи да је Шумарски факултет био на јавној расправи на којој је усвојена студија о процени утицаја на животну средину као потпуни фалсификат, јер не одговара чињеничном стању. Оно што је најзабавније, питањима биодиверзитета, хидрологије, геоморфологије и ерозије бавиле су се две даме које су по основном образовању архитекте и нису компетентне да се баве пробелематиком важном за студију о процени утицаја на животну средину када су у питању водени еко системи. Бавио сам се и другим студијама и утврдио да су све фалсификат, јер су прављене као подршка инвеститору и његовом покушају да докаже како то нема никакве негативне ефекте. Око малих хидроелектрана, код водозахватних грађевина, праве се рибље стазе које би требало да омогуће кретање риба узвдно и низводно од објекта. На четрдесет рибљих стаза широм Србије изгубио сам неколико дана


дамдесет осам хиљада мини хидроцентрала. Др Ристић упозорава на податак да мале хидроелектране, и њихове грађевине, у хидрауличком и хидролошком смислу немају статус водотока, па често могу бити генератор интензивирања поплава и изливања воде тамо где не треба. Потврда овог става огледа се у поплави реке Студенице пре неколико година кад је ниво реке нарастао седам до осам метара и проузроковао смрт две особе. Студеница је заштићена као резерват биосфере и додатно уредбом Владе Србије којом је предео око реке проглашен изузетно значајним. Преведено на свакодневни језик то значи да је забрањено постављње било какве препреке протоку воде, чак кошење траве и сечење иструлелих стабала на растојању од десет метара од обале. У ситуацији кад се појавио инвеститор за градњу мале хидроцентрале у покушају да докаже како је јачи од државе и закона незадовољство мештана је достигло кулминацију и испровоцирало

спремност да се река брани најрадикалнијим методама. У ситуацији кад мале електране представљају безначајног произвођача електричне енергије, а корист има само мали број привилегованих људи, код већине преовладава уверење да на тај концепт производње треба ставити тачку. У организацијама цивилног друштва сведоче како у Србији нико није реаговао на изградњу електрана све док се велики број становника није побунио, а масовни протести помогли да дође до отрежњења па су и неке од кључних инситуција, Српска академија наука и уметности, универзитети у Београду, Нишу и Новом Саду, Академија инжењерских наука Србије, чак и Заштитник грађана, допринели да држава, на неки начин сатерана у ћошак, почне да мења однос према овом проблему. Упркос томе преовладава уверење о потреби да се помно прати даљи развој ситуације у којој кључну улогу може да има локални активизам. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

гледајући шта се дешава утврдио да ниједна није у функцији јер су или затворене, јер нема воде која је отишла у цеви, или је мало воде, или су засуте шљунком каменом и грањем па ниједна једина риба није отишла ни узводно ни низводно. Зато је потпуна превара, и озбиљан државни проблем, то што смо имали систем који је допуштао израду лажне техничке документације, каже др Ристић. Да штете по животну средину далеко надмашују корист од енергије произведене у малим хидроцентралама међу првима су схватили Американци па су, због уништења биодиверзитета, укониили чак хиљаду. Сличним путем кренула је Европа из које је уклоњено четири стотине малих хидроелектрана чиме је демантована илузија и свест о томе да су корисни објекти који дају енергију а истовремено чувају природу. Након што су схватили да потребна енергија може да се произведе на далеко одрживији и по природу безболнији начин штетне објекте почели су да уклањају и у Кини где је изграђено се-

23


Краљеву хиљаду садница платана

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

ПОСАДИ С

24


СВОЈ ХЛАД

- Двадесет хиљада садница платана за десет градова Србије. - Од сваке продате карте на тениском турниру „Србија опен“ по садница за једно дрво. - Након садње у Доситејевој улици остатак садница подељен заинтересованим школама и грађанима. - Човек годишње удахне око девет и по тона ваздуха, у коме кисеоник чини мање од четвртину. - Свако дрво део плућа планете. - човек годишње удахне око девет и по тона ваздуха, у коме кисеоник чини мање о четвртине, потврђује да је за једну особу потребно седам до осам стабала. - Близина зелених површина позитивно делује на ублажавање стреса код градског становништва. - У тренуцима туге, нерасположења и лоших мисли, највећу утеху може да пружи дрво и његова раскошна крошња

25


1.5.2022.

МАГАЗИН 545

26

П

одатак да је планета Земља све угорженија појачава потребу да јој се помогне, а једним од начина оцењује се пошумљавање слободних простора у урбаним срединама које су због хиперурбанизације умногоме осиромашене стаблима дрвећа које ће будућим генерацијама обезбедити кисеоник и бити природни респиратори. Неповољна ситуација мотивисала је невладину организацију „Зелени развојни центар“ из Сремске Митровице да, у сарадњи са организатором тениског турнира „Србија опен“ Legacy InternaConal донира двадесет хиљада садница платана за десет градова Србије. Краљеву је припало хиљаду двогодишњих висококвалитетних садница, са одговарајућим потврдама и сертификатима, од којих су представници Одсека за заштиту животне сре-

дине Градске управе града и Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“ један део засадили у Доситејевој улици. Други део је крајем минуле недеље, у оквиру акције организоване на Тргу српских ратника, подељен заинтересованим школама и грађанима. Еколошка акција је почела у Београду, Крагујевцу, Краљеву, Зрењанину и Лесковцу, а наставиће се у Нишу, Панчеву, Кули, Шапцу, Смедереву, Пожаревцу, Лазаревцу, Новом Саду и Бачкој Тополи где ће на сто хектара површине бити засађено тридесет пет хиљада садница. Еколошки доринос турнира „Србија опен“ огледа се у податку да од сваке продате карте обезбеди садницу за једно дрво, не само у Београду већ широм Србије, а садња на местима која су за то одређена од стране надлежних служби трајаће целе године.

Садња платана је ове године прилика за подсећање колико је, поред здравог живота и спорта, битно афирмисање позитивног односа према животној средини. Интерес да у својој средини посаде платане показале су краљевачке основне школе „Вук Караџић“, „Јово Курсула“ и „Браћа Вилотијевић“, Основна школа „Петар Николић“ из Самаила, „Олга Милутиновић“ из Годачице, „Јован Цвијић“ из Сирче, „Милунка Савић“ из Витановца, „Бранко Радичевић“ из Витковца и „Драган Ђоковић Уча“ из Лађеваца. Разлог да Зелени развојни центар покрене акцију „Посади свој хлад“ пронађен је у потврди да дрвеће упија угљендиоксид који људи издишу чиме се одржава природна веза која одржава свет, јер би без њега Земља постала


биљака. Покривеност шумама у Србији износи на мање од трећине хектара по становнику, а колику улогу имају у пречишћавању ваздуха од честица које доспевају у атмосферу најбоље потврђује податак да букова шума површине једног хектара прими шездесет осам тона прашине и чађи, једно стабло дивљег кестена задржи осамдесет килограма аеросола и сто двадесет килограма прашине годишње, четинарска шума исте површине филтрира имеђу тридесет и тридесет пет тона а лишћарска педесет до седамдесет шест тона прашине. У таквим околностима за дезифенкцију мањег града довољан је један хектар клеке која годишње емитује у атмосферу око тридесет килограма материја са бактерицидним дејством. Студија објављена у часопису „Ур-

бано и еколошко планирање“ потврђује да становници Лондона који живе у улици са дрворедом користе много мање антидепресива него они који су окружени зградама и другом инфраструктуром. Доказано је да близина зелених површина позитивно делује на ублажавање стреса код градског становништва којима, како тврде научници, у тренуцима туге, нерасположења и лоших мисли, највећу утеху може да пружи дрво и његова раскошна крошња. Колико дрвеће чува новчаник штедећи енергију, лети за хлађење а зими за грејање, могло би се закључивати на основу податка да су улице са дрворедом током лета неколико степени хладније, а зими неколико степени топлије. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

отровна за све. Податак да човек годишње удахне око девет и по тона ваздуха, у коме кисеоник чини мање од четвртине, потврђује да је за једну особу потребно седам до осам стабала. Процењује се да да четири стабла букве током једног века обезбеде једном човеку кисеоник за осамдесет година живота, а дрво четинара површином листова и кисеоником који произведе покрије до сто двадесет ари, због чега се сматра да је свако део плућа планете. Познато је да светске шуме апсорбују око сто деветнаест милијарди тона угљендиоксида годишње, а атмосфери дају осамдесет шест милијарди тона кисеоника, али и да дрвеће пречишћава земљиште, јер апсорбује штетне супстанце и понаша се као филтер чинећи је погодном за раст других

27


Носиоци демократских промена: Др Драган Арсић (1)

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

МИРИС ПОБЕДЕ У ВАЗДУХУ

28

- Иако је на оснивачкој скупштини озваничено постојање локалног одбора Демократске странке рад је настављен у атмосфери која се чинила полуилегалном. - Чланови најужег руководства најчешће су се окупљали у породичној кући познатог краљевачког хирурга др Миленка Васиљевића Кокана. – Режим је опстајао захваљујући кризи, посебно оној на Косову, уз подршку 40 одсто фиктивних посланика из јужне покрајине. - Половина пице у Пицерији „Пера Ждера“ коштала је колико цела лекарска плата. - Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић сматран краљем улице, док је првог човека демократа Зорана Ђинђића красила способност добре процене и предвиђања тока догађаја. - Исход избора не зависи само од опредељења бирача него и од начина на који се броје гласови


Др Драган Арсић

29


З

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

анимање за политичка збивања у највећем броју случајева почиње са пунолетством, код оних прогресивнијих и мало раније. Како у време једнопартијског система у Југославији није било ни мало безазлено јавно изражавање антикомунистичких ставова они који су их заступали најчешће су се уздржавали од чланства у Савезу комуниста чак и у ситуацијама када су за то били предложени. Међу оне који су у то време заступали антикомунистичке ставове сврстава се и др Драган Арсић коме се почетак рада у Здравственом центру „Студеница“, пред крај осамдесетих година прошлог века, поклопио са најавом вишестраначја. Први наговештај могућности промене политичког система у Србији повод је за укључење у политички живот баш у време кад је у Краљеву осниван први Општински одбор Демократске странке. У време кад је координатор демократских процеса Михајло Жутић припремао оснивачку

30

скупштину др Арсић се, као млад лекар, сврстао међу петнаестак првих чланова странке. Иако је на оснивачкој скупштини, одржаној у сали Краљевачког позоришта, озваничено постојање локалног одбора странке рад је настављен у атмосфери која се чинила полуилегалном. На то упућује податак да су се чланови најужег руководства најчешће окупљали у породичној кући познатог краљевачког хирурга др Миленка Васиљевића Кокана. Почетак политичког плурализма у Србији још увек се сматрао више покрићем пред светом него искреном жељом државног руководства да омогући изражавање различитих мишљења што је био разлог да се, након полувековне владавине комуниста, ретко ко усуђивао да приђе опозицији. У таквим околностима потези првих чланова опозиционих странака сматрали су се посебном врстом храбрости посебно ако се зна да је тадашњи председник Слободан Милошевић

уживао огромну подршку бирачког тела у Србији. - Он је својим наступима хипнотисао народ и опстајао на бази национализма заснованог на ставу да је Србија била у некој врсти подређеног положаја у односу на друге републике, јер је Устав из 1974. давао већа права покрајинама него самој републици. О томе се стално причало, а он то врло вешто користио, па је покренуо масе и имао огромну подршку. Ми смо били наивни, и у заблуди, јер смо мислили да ћемо неким идејама да срушимо Милошевића. Тада почиње и рат, безнађе и санкције, па смо мислили да ће на тој подлози да падне, а он је стварао кризу и на њој, посебно оној на Косову, опстајао уз подршку 40 одсто фиктивних посланика из покрајине – прича др Арсић. Период почетка последње деценије двадесетог века обележила је до тада незапамћена инфлација чак и у


светским оквирима због чега је у продавницама било тешко купити и најобичнију паштету. Све то је појачавало гнев становништа поготово оног дела који је имао могућност да купи одређене артикле, али му је и то ускраћивано. Са дистанце од две деценије невероватним се чини податак да је половина пице у Пицерији „Пера Ждера“ коштала колико цела лекарска плата. У прогресивнијем делу становништва сврстаног у прве опозиционе странке преовладавало је уверење да ће такво стање пробудити свест код многих, посебно интелектуалаца, што би био први корак у формирање демократског фронта способног да сруши комунистички режим оличен у председнику републике. Прва прилика били су локални избори 1992. године, а др Арсић потврђује да је неуспех деловао посебно депресивно на све већи број чланова странке. Политички живот се до тада сводио на пуко састајање најистакнутијих чланова Демократске странке и очекивање да

би на изборима могао да се постигне макар и скроман резултат мерен неколицином одборничких места у локалном парламенту. Након што је изостао јавиле су се прве сумње у лажирање резултата што је повод да се четворогодишњи период до наредних избора искористи за што бољу презентацију политичких ставова, али и контролу на сваком од бирачких места. Међу члановима Демократске странке који се добро сећају тог периода преовладава уверење да је од оснивања до 1996. у раду постојао својеврстан вакум који је требало што пре превазићи. Пред нове изборе ситуација у земљи је знатно повољнија него четири године раније, национална валута је стабилизована, нема рестрикције у напајању електричном енергијом, продавнице су боље снабдевене, што ствара атмосферу у којој највећи број људи више не ставља у први план само голо преживљавање, па може да се окрене решавању других проблема а то се најбоље постиже укључењем у политички живот. Страх да би и наредни избори мо-

гли бити лажирани повод је за озбиљне припреме, посебно најпоузданијих чланова задужених за контролу изборног процеса на саваком од бирачких места. Сем бројања листића, за шта је требало отворити четворе очи, значајним се сматрало избегавање сваког конфликта због могућности поништавња избора, али и састављање записника као трајног документа који сведочи о резултатима. Окосницу Коалиције Заједно чинили су Српски покрет обнове и Демократска странка. Српски покрет обнове је био на врхунцу, а његов лидер Вук Драшковић сматран краљем улице, док је првог човека демократа Зорана Ђинђића красила способност добре процене и предвиђања тока догађаја. - Вук Драшковић је био краљ улице, а без Српског покрета обнове протести не би успели, и ту нема дилеме. Ми смо били оријентисани на то да нас не покраду, па смо више енергије уложили у контролу избора него на кадровске разговоре. Није нам било толико важно ко ће где да буде, па је остало

31


МАГАЗИН 545

1.5.2022.

да се о томе договарамо после избора. Веровали смо да ћемо да победимо, јер је народ био прилично огорчен, а та атмосфера се осећала још док смо ишли од врата до врата и скупљали потписе. У ваздуху се осећало да ће доћи до промена, да је њихова политика поражена, а да им је преостала једино сила – сведочи др Арсић који је био кандидат коалиције на Бирачком месту број 5 Зеленгора. Локални избори 1996. године организовани су по већинском систему који је подразумевао опредељивање бирача према имену кандидата. Најозбиљнији противник био је кандидат Социјалистичке партије који је након пребројавања за др Арсићем заостајао више од 150 гласова. Како ни један од њих није имао апсолутну већину одлука се очекивала након другог круга заказаног петнаест дана касније. Резултати првог круга наговештавали су убедљиву победу демократских

32

снага, а уверење да је међу социјалистима завладала паника појачавало је страх од крађе гласова у другом кругу. Додатни мотив за овакво уверење био је став једног од истакнутих социјалиста да исход избора не зависи само од опредељења бирача него и од начина на који се броје гласови. Био је то повод за нови став о свим претходним изборима и начину на који је успостављана парламентарна већина. Други круг је потврдио убедљиву победу опозиције која је са 40 од укупно седамдесет одборника имала апсолутну већину и прилику да конституише власт. Радост због победе трајала је кратко, јер је већ следећег дана суд поништио резултате избора на неколико бирачких места укључујући и оно на коме је убедљиву победу, са више од 350 гласова предности, остварио др Арсић. Покушај власти да победу избори у трећем покушају био је повод за чвр-

сту одлуку опозиције да не излази на биралишта. Основ је било сазнање да су у поштеном надметању остварили убедљиву победу и да је свака друга провера поверења бирача непотребна. Ништа боља ситуација није била ни у другим већим градовима, па одлука власти постаје окидач за протесте који ће трајати стотинак дана. - Ми не признајемо покрадене изборе па почињу протести. Обраћамо се ОЕБС-у, проблем се интернационализује, а у земљи почиње једна од највећих медијских хајки на нас. „Ибарске новости“ су биле под њиховим утицајем па нам је први циљ био да их ослободимо. Првих двадесетак рени иако су сви новинари показивали тежњу да нам се прикључе, али су страховали од губитка посла. Служба је била врло активна, ту су били у цивилу и пратили нас свако вече, а ја скоро свако друго говорио на споменику и помињао црвену вештицу, што је било повод да по-


лицајци дођу кући са образложењем да нисам платио неку саобраћајну казну. Кад је под притиском ОЕБС-а донет лекс специјалис требало је да пошаљемо у Београд копије записника са избора, па смо у највећој тајности организовали превоз са два аутомобила како нас у томе не би онемогућили. На крају добијамо извештај да нам се признаје 36 од 40 места на којима смо победили што је довољно да имамо већину у скупштини – каже др Арсић. Колико су представници побеђене власти били упорни да задрже дотадашње позиције потврђује покушај конституисања скупштине и пре него што је донет лекс специјалис. На тај период подсећа строга контрола уласка у салу за седнице где је приступ омогућен само онима за које је власт сматрала да су освојили победу на изборима. И поред строге контроле и полицијске блокаде опозиција је успела да продре до

сале и три дана је држи у даноноћној блокади док су најистакнутији чланови започели штрајк глађу. Паралелно са тим дешавањима на тргу у центру града јавности су презентирани резултати избора по записницима које су имали припадници Коалиције Заједно. Највећим капиталом првих неколико година политичког рада др Арсић сматра познанство са председником Демократске странке Зораном Ђинђићем. Двадесетак сусрета из тог периода сведочи о огромној енергији покретача демократских промена који је, као изузетно прагматичан политичар, приликом сваког доласка очекивао извештај о томе шта су чланови странке учинили за грађане Краљева како би задобили њихово поверење на наредним изборима. Чврст став да основ за поверење више од познанства са одређеним бројем бирача треба да буду конкретне активности које воде побољшању квалитета живота био је основ захтева

да се константно појачава активност у свим срединама. У том смислу на одобравање је наишло залагање др Арсића који је, као председник синдикалне организације у Здравственом центру, инисистирао на исплати заосталих накнада за топли оброк и годишње одморе. Кад је изостала подршка Управног одбора покренута је иницијатива за подношење тужбе, а након позитивног исхода наплаћена потраживања су премашивала месечни износ зараде. И док се др Арсић борио за остварење права око 1.700 запослених председник Управног одбора је одбијање да се исплате дуговања образлагао потребом да се средства утроше на набавку лекова. Сукоб различитих ставова био је повод за жестоку расправу на седници Управног одбора коју су обележиле претње, али и озбиљан отпор синдикалног лидера. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33


Први мај Међународни празник рада

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

ПРАЗНИК СВ

34


ВИХ ЗЕМАЉА - Штрајкашки покрети доживели су највећи замах у Сједињеним Америчким Државама, а 1. маја 1886. године у Чикагу је протествовало око 40 хиљада радника који су истицали захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. - Прво у Сједињеним Америчким Државама а касније и у свим земљама света, Међународни празник рада обележавао се великим парадама и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и други лево оријентисани покрети. - Као знак мучеништва убијених у Чикагу каранфил је прихваћен за симбол радничког бунта. - Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља

35


36

МАГАЗИН 545 1.5.2022.


П

рви мај, или Међународни празник рада, је празник којим припадници и симпатизери радничког покрета обележавају сећање на достигнућа, односно жртве које су њихови припадници поднели како би се изборили за већа права. Празник има корен у догађањима који су започели 1. маја 1886. кад су водећи амерички синдикати, инспирисани победом канадских другова две године раније, захтевали доношење закона којим би се установило максимално осам сати рада дневно. Повод за изражавање протеста је податак да је закон требало донети до 1. маја, али се то није догодило. Цели 19. век обележен је искоришћавањем радника које је манифестовано ниским надницама и вишесатним дневним радом од 12, чак и 18 сати за одрасле па и децу. То је исцрпљивало запослене који су, у свим земљама развијеног капитализма, штрајковима захтевали достојније услове рада и живота. Штрајкашки покрети доживели су највећи замах у Сједињеним Америчким Државама, а 1. маја 1886. године у Чикагу је протествовало око 40 хиљада радника који су истицали захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Полиција је интервенисала оружјем и убила шест, а ранила око 50 радника, док је велики број демонстраната ухапшен, а вође штрајка изведене су пред суд. Страх од насилних класних сукоба обузео је Чикаго. Насиља није било у суботу и недељу, 1. и 2. маја, али је у понедељак 3. маја у Мек Кормик Риперу избила туча. У њој су учествовале стотине радника чланова синдиката који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату а Мек Кормик их је запослио као замену. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се умешала како би палицама и ватреним оружјем повратила ред, а током интервенције су убијена четири члана синдиката, док је велики број повређен. Након инцидента, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се и наоружају и у уторак увече 4. маја учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет на коме су се појавиле хиљаде радника са захтевом за опште прихватање осмочасовног радног дана.

Чикаго је у то време био центар радничког покрета. Радници су тамо месецима агитовали за осмочасовно радно време а по неким подацима уочи 1. маја њих 50 хиљада је већ било у штрајку. Нових 30 хиљада придружило им се следећег дана што је довело до застоја већег дела чикашке производње. Демонстрације су почеле као мирно окупљање у знак подршке радницима у штрајку и као реакција на погибију неколико радника које је полиција убила дан раније. У уторак 4. маја у Чикагу је падала кишица, а процењује се да је у поворци која се кретала улицама града било до три хиљаде мирних демонстраната. Маса је била огорчена јер је полиција, дан раније, пуцала на раднике окупљене око чикашке фабрике пољопривредних машина МекКормик, кад је убијено најмање двоје, а према неким тврдњама и шест демонстраната. Вође протеста позивале су на очување прибраности и ненасиље, а тако је и било кад се поворка приближила Тргу житне берзе. Градночелник Чикага Картер Харисон Старији слободно је стајао уз поворку која је мирно пролазила и на тренутке се заустављала да би им вође упутиле кратке говоре. У време десетоминутног говора британског социјалисте Семјуела Фиелдена поворка се полако разилазила кад је полиција око 10,30, уз упозорење да се демонстранти разиђу, на масу извела напад у формацији којом је желела да разјури скуп. У том тренутку је неко према полицајцима бацио свежањ динамита са упаљеним фитиљем након чега су они узвратили паљбом. Већ при првој салви убијено је четворо демонстраната, а након петоминутне пуцњаве преостали су се разбежали остављајући педесетак убијених. Каснији подаци сведоче о више од седамдесет рањених, а новине су извештавале о шездесет рањених полицајаца. Леци које је полиција запленила у рацији на редакцију социјалистичког радничког листа Арбајтер-Цајтунг били су повод за хапшење седморице активиста. У судском поступку који је привукао међународну пажњу, осам анархиста је било осуђено за заверу, а доказ је био да је један од оптужених можда направио бомбу, али је утврђено да је нико од оптужених није бацио. Седморо је осуђено на

37


1.5.2022.

МАГАЗИН 545

38

смрт, а једна особа на 15 година затвора. Смртне казне двојици оптужених је гувернер Илиноиса Ричард Џ. Оглзби преиначио у доживотни затвор, а један је извршио самоубиство да не би био изведен на вешала. Преостала четворица су обешена 11. новембра 1887. а нови гувернер Илиноса Џон Питер Олтгелд је 1893. критиковао је суђење и помиловао преостале осуђенике. Четворица, укључујући Парсонса и Спајса, погубљени су 11. новембра 1887. јер су заговарали оружану борбу и насиље као револуционарне методе, иако њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу. Док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага како би изразили солидарност са погубљеним радницима. Истраживања историчара потврђују да је бомбаш био Рудолф Шнаубелт кога је полиција два пута хапсила и пуштала након чега је побегао из земље, а по-

казало се да је био провокатор у интересу оних који су желели да разбију раднички покрет. Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва, а афера везана за ово

место сматра се поводом за обележавање Празника рада. Поприште инцидента је 1929. проглашено за знаменитост Чикага, а 2004. тамо је постављена скулптура. Пред тога, Споменик хејмаркетским мученицима на


гробовима осуђеника у оближњем Форест Парку је 1997. проглашен за Националну историјску знаменитост. На стоту годишњицу Француске револуције на првом конгресу Друге радничке интернационале у Паризу 1889. једногласно је одлучено да Први мај буде заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство захтева и класну солидарност. Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација, а као знак мучеништва убијених у Чикагу каранфил је прихваћен као симбол радничког бунта. Прво у Сједињеним Америчким Државама а касније и у свим земљама света, Међународни празник рада обележавао се великим парадама и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и други лево оријентисани покрети. Након Октобарске револуције, Пр-

ви мај је постао државни празник у Совјетском Савезу, а потом и у другим комунистичким државама па се, због комунистичких конотација, раднички покрет у Сједињеним Америчким Државама одрекао Првог маја, па као Празник рада слави први понедељак у септембру. Радници су у западним земљама, уз посредовање синдиката и споразумевање с послодавцима односно државом, постигли запажене успехе у борби за своја права, па су с временом социјалне тензије смирене. У источним земљама радничке покрете су надзирале комунистичке партије које су формално заговарале социјалну правду иако су радници били више искоришћавани него на Западу. Ниске наднице, присилни и продужен рад због наводних државних интереса, уз строго дириговане синдикате, биле су основне карактеристике демократије и сваког радничког самоорганизирања у тим земљама.

Прославе празника рада временом су претворене у државне приредбе и параде којима је требало показати свету како радничка класа даје пуну подршку државно-партијским бирократизованим структурама, а тежње за променом и бољим социјалним статусом сузбијане су државном присилом, чак и тенковима. Потпуну деградацију празник рада доживио је укључењем војних парада у прославе чиме се и у тој пригоди изражавала моћ социјалистичке државе, док су радничке поворке служиле као декорација режиму. Упркос свему, 1. мај и данас остаје светла традиција међународног радничког покрета. Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља. Т. Радовановић

39


Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

- Између два викенда тестирано хиљаду сто шездесет седам узорака бриса особа са симптомима болести коју изазива корона вирус, или другим индикацијама. - Присуство вируса потврђено код осамдесет особа. - У истом периоду од болести коју изазива корона вирус преминуле две особе са територије града Краљева. - Од уторка до петка на болничко лечење примљена четири пацијента, исто толико опорављених је отпуштено, у дневној болници збринуте две особе а у ковид амбуланти обављена тридесет два прегледа. - Број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије достигао четрдесет четири хиљаде седам стотина дванаест

40


41


МАГАЗИН 545

1.5.2022.

Т

42

ренд свакодневне промене епидемиолошке ситуације на територији града Краљева настављен је и у последњој недељи априла. О томе сведоче свакодневни извештаји Завода за јавно здравље који се пласирају преко Градског штаба за ванредне ситуације и кабинета градоначелника Краљева. Извештај од 24. априла сведочи да је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града тестирано само педесет узорака назофарингеалног бриса на присуство новог корона вируса. Инфекција корона вирусом непобитно је утврђена код седам особа што је допринело да укупан број инфицираних суграђана од почетка епидемије, проглашене пловином марта 2020. године, достигне шест стотина тридесет један више од четрдесет четири хиљаде. Број тестираних потврђује тезу да се у дане викенда мањи број грађана са сумњом на инфекцију корона вирусом јавља лекарима о чему би се могло закључивати и на основу извештаја Завода за јавно здравље од следећег дана кад је проверавана здравствено стање пет пута више особа. Тестирањем двеста деветнаест узорака бриса узетих током претходна двадесет четири сата од особа са симптомима болести, или другим индикацијама, утврђено је да су двадесет три позитивне на присуство вируса, па је укупан број потврђених случајева повећан на четрдесет четири хиљаде шест стотина педесет четири. Први радни дан након Ускрса од болести коју изазова корона вирус у Општој болници „Студеница“ лечено је осам пацијената од којих ни једном није било неопходно обезбедити услове за интензивну или полуинтензивну негу. Током претходна двадесет четири сата на лечење су примљене три особе, по један пацијент отпуштен и збринут у дневној болници, а у ковид амбуланти обављено пет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију града Краљева на дан 26. априла показује да је током претходна двадесет четири сата тестирано укупно двеста четрнаест узорака назофа-

рингеалног бриса, а да је присуство корона вируса потврђено код двадесет особа. Број потврђених случајева од почетка епидемије достигао је четрдесет четири хиљаде шест стотина седамдесет седам а у Општој болници је, после неколико дана без смртних исхода од последица болести „ковид19“, преминула једна особа са територије града Краљева. Број пацијената на болничком лечењу смањен је на пет код којих клиничка слика није погоршана до мере да захтева интензивну или полуинтензвну негу. Од претходног извештаја није било новопримљених пацијената, два су отпуштена, у дневној болници збринут један, а у ковид амбуланти обављено десет прегледа. У периоду између 26. и 27. априла у здравственим установама је тестиран укупно двеста тридесет један узорак назофарингеалног бриса, а након што је присуство корона вируса потврђено код тринаест особа укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан је на четрдесет четири хиљаде шест стотина деведесет, а у болници је преминула још један особа са територије града Краљева. Број пацијената на болничком лечењу смањен је на четири од којих ни један није на интензивној или полуинтензивној нези. Током претходног дана на лечење је примљен један пацијент чије се здравствено стање погоршало до мере да захтева стални надзор чекара, један опорављени је отпуштен на кућно а један у Крушевац на даље лечење. У истом периоду није било пацијената чије здравствено стање захтева збрињавање у дневној болници, а у ковид амбуланти су обављена четири прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 28. априлa сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације након што је међу двеста тридесет шест узорака бриса код четрнаест особа потврђено присуство корона вируса, па је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за седам стотина четири премашио четрдесет четири хиљаде.

Како на болничко лечење није примљен ниједан нови пацијент, а није било ни отпуста опорављених, није промењен број особа хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“. Од претходног извештаја из ове здравствене установе у ковид амбуланти су прегледана три пацијента. Епидемиолошка ситуација претпоследњег дана априла огледа се у потврди да је, након тестирања двеста седамнаест узорака бриса, присуство корона вируса потврђено код осам особа па је укупан број повећан на седам стотина дванаест више од четрдесет четири хиљаде. Између два викенда тестирано је хиљаду сто шездесет седам узорака бриса особа са симптомима болести коју изазива корона вирус, или другим индикацијама, а присуство корона вируса потврђено код осамдесет. У истом периоду од болести коју изазива корона вирус преминуле су две особе са територије града Краљева. Од уторка до петка на болничко лечење су примљена четири пацијента, исто толико опорављених је отпуштено, у дневној болници збринуте две особе, а у ковид амбуланти обављена тридесет два прегледа.

Рад током празника Међународни празник рада је повод за промену уобичајеног радног времена амбуланти краљевачког Дома здравља. Амбуланте Службе за здравствену заштиту одраслог становништва у Матарушкој Бањи, Рибници, Ушћу и на Женеви радиће од 7 до 13.30, а у Поликлиници дежурство траје до 20 часова. Службе за здравствену заштиту предшколске и школске деце и стоматолошку здравствену заштиту дежурају од 7 до 20, а Служба за хитну медицинску помоћ ради уобичајено. Вакцинални пункт у сутерену Поликлинике ће радити тек након првомајских празника, од 4. маја, а ковид амбуланта у згради Медицине рада ради од 7 до 17 часова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


43


1.5.2022.

МАГАЗИН 545

44

Недеља имунизације у европском региону СЗО

ДУГ ЖИВОТ ЗА СВЕ

- Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива којом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од болести као што су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. - Код невакцинисаних лица сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних и ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља и малих богиња. - Јавноздравствени ризик за Европски регион Светске здравствене организације представља украјинска криза. - Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система


Н

едеља имунизације је годишњи догађај чији је општициљда се повећа обухватимунизацијом јачањемуверења о потребизаштите сваке особе одболести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентомна децуизтешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Овај догађај је иницирала Светска здравствена организација у октобру 2005. године кад се и Србија укључила у обележавање значајног датума у календару здравља. ИницијативукоординираРегионална канцеларија Светске здравствене организације за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата иизградње позитивних ставова о неопходности имунизације. Седамнаеста по редуНедеља имунизације се у доба пандемије корона вируса, уз подршку Министарства здравља и канцеларија Светске здравствене организације и УНИЦЕФ-а у Београду, обележава под слоганом„Дугживотза све“инагласком на потребу да се свима омогући подједнака доступност вакцина, што би корелирало са дугим и здравим животом. У Институту за јавно здравље Србије подсећају да вакцине дуже од два века до-

приносе безбеднијемсвету, одпрве против великихбогиња до најновијихкоје се користе у превенцији тешких облика ковид-19. Пандемија корона вируса допринела је паду обухвата имунизације деце умногимземљама, а програмимунизације прекинутје и уУкрајиништо указује на потребу да деца која сунапустила земљубудувакцинисана, где год била. Здравствени радници упозоравају да одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације, и у овим условима, има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен,па посебнупажњутреба обратити на ризичне групе и болести које се могу спречити вакцинацијом. О опасностима које прете због изостанка вакцинације сведочи податак да је обухват вакцинације против дифтерије, тетануса и великог кашља на глобалном нивоу током 2020. пао на осамдесет три одсто, што је довољно за потврду да је око двадесет три милиона деце осетљиво на болести против којих се спроводи имунизација, што је највише од2009. године. Број деце која нису вакцинисана ниједном дозомбило које вакцине изпроширеногпрограма попео се на седамнаест милиона,

понајвише због живота у земљама афричког континента захваћеним конфликтима где је дуже време угрожена здравствена заштита, па је немогуће спровести теренске активности. У десет земаља у којима живи две петине новорођене деце региструје се безмало две трећине невакцинисане инепотпуно вакцинисане против дифтерије, тетануса и великог кашља, што достиже четрнаест од двадесет три милиона. Просечан обухватвакцинама против једанаестболестиизносио је шездесет девет одсто што је значајно више од осам колико је било 1980. Вакцина против обољења изазваних хуманим папилома вирусима уведена је у сто једанаест земаља света у којима живи мање од трећине популације девојчица. Обухват је угрожен током пандемије корона вируса па је у 2020. било само тринаест одсто потпуно вакцинисаних. Вакцинација дечака је уведена у четрдесет земаља, а потпуно је вакцинисан тек један од двадесет. У сто једанаест земаља које су увеле вакцину против хуманог папилома вируса живи четрдесет одсто светске популације са регистрованим карциномом грлића материце, а циљ да се глобално

45


1.5.2022.

МАГАЗИН 545

46

оптерећење редукује елиминацијомболестидо краја века, даје карактеристике есенцијалног значаја увођењу вакцине. Обухват првом дозом вакцине са компонентоммалихбогиња је са осамдесет четири одсто најнижи од 2010. године, па је остало више од двадесет два милиона деце осетљиве на болест којима треба додати и око осамнаест која су примила само једну дозу. У Европском региону Светске здравствене организације од2015. серегиструје више од три и по милиона деце која нису примила прву дозу вакцине против морбила. Закључно са 2020. број невакцинисане деце је у четириземље једнак једној генерацији, а у две одговара величини три четвртине генерације, што указује на висок ризик од епидемијског јављања. У десетземаља света у којима живи две петине новорођене деце педесет девет одсто, или тринаест од двадесет два милиона, су невакцинисанаинепотпуно вакцинисанавакцином која садржи компоненту малих богиња. Здравствени радници подсећају да је имунизација једна однајуспешнијих јавноздравствених иницијатива којом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од болести као што су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година, сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних и ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља и малих богиња. Према подацима Светске здравствене организације укупанброј пријављенихслучајева полиомијелитиса на глобалном нивоу током прошле године износио је пет, што је многоструко мање од сто седамдесет четири пријављених2020. Свислучајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса, а полио се ендемски и даље одржава у две земље. Тип 2 вируса дечије парализе је искорењен 2015. године, а тип 3 2019. Од априла 2016. године све земље које у програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључиле су из даље примене вакцину која садрживакцинални полио вирус тип 2. Од прошле године у Србији се не примењује орална

вакцина, а последња ревакцинација против ове болестиспроводисе коддеце предполазак у школу. Овегодинесе навршавадвадесет четири године од последњег регистрованог аутохтоногслучаја дечије парализе изазваног дивљимполиовирусому Европскомрегиону Светске здравствене организације, а све земље региона стекле сустатусземаља без полиомијелитиса у јуну исте године. У недељи имунизације поразно делује податак да јавноздравствениризик за Европскирегион Светске здравствене организације представља украјинска криза и миграције становиштва са територија где је регистровано епидемијско јављање цВДВ2, јер је у фебруару прекинуто спровођење започете кампање имунизације. Процењује се да је пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро педесет година, од ове болести умирало око два милиона и шест стотина хиљада особа годишње. У првој половини прошлегодине у Европскомрегионује пријављено седамдесет случајева морбила у петнаест од педесет једне земље које достављају недељне нулте извештаје, што се доводи у везу са потпријављивањем због лабораторијског надзора над ковид-19. У поређењу са подацима из истог периода 2019. и 2020. године приметна је редукција од 86,9%, односно 99,4% случајева, а није регистрованниједансмртниисход од ове болести. Тридесет шест одсто оболелих је регистровано у узрасту од једне до четири године, а испод једне и преко двадесет четвртина. Поразно делује податак да је половина невакцинисана, друга половина вакцинисана само једном дозом, а регистрована је хоспитализација код двадесет пет одстослучајева. Упериодуизмеђу 2010. и 2019. регистровано скоро сто педесет хиљада случајева морбила, а редукција броја оболелих прошле године, и потпријављивање, објашњава се применом медициснких и немедицинских мера у превенцији ковид-19. На основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле у тридесет шест од педесет три чланице Европског региона Светске здравствене организације, закључно са 2019, прекинута је трансмисија морбила, а у тридесет тај прекид траје дуже од 36 месеци. Трансмисија рубеле је прекинута у четрде-

сет пет земаља, па укупно двадесет девет од педесет три имају статус елиминације и морбила ирубеле. Ипоред тога неопходно је континуирано спровођење основне стратегије према плану активности елиминације морбила које се односе на достизање и одржавање обухвата преко деведесет пет одстоусвим административним јединицама, достизање и одржавање индикатора квалитета у активном надзору и спровођење допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица. Добро функционисање имунизационог система сматра се једним од кључних елемената за снажан здравствени систем и припремуземље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система, а у условима пандемије неопходним се оцењује инсистирањена континуираномспровођењу обавезне имунизације,јерсвакипад обухвата носи ризик од појаве болести и избијања епидемија, што би било погубно за већ оптерећен здравствени систем. Основне поруке Недеље имунизације у Европском региону Светске здравствене организације указују на неопходност да доносиоци одлука креирају професионални, едукативниисоцијалнисистемподједнаке доступностивакцина, а здравственирадници буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Податак да се изградњомповерења увакцине спашавају животи треба да подсети родитеље како кључну улогу у заштити деце треба да има избор да их вакцинишу, јер свако заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести. Подсећање да су истраживачи, развојембезбеднихи ефикаснихвакцина, спасилимилионе живота потврђује да су, радећи на томе да свако дете прими потребне, заслужниза креирање будућностибеззначајног броја болести. Вакцинацијомпротивзаразнихболести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих, спашавају се животи и ствара основа за дуг и здрав живот. Зато је достизање и одржавање колективногимунитета популације против заразних болести вакцинацијом суштина заједничких напора у свим земљама света. Т. Радовановић


47

Фото: М. Радовановић


48

Тајана Потерјахин

МАГАЗИН 545 1.5.2022.


Други део трилогије „Варошка легенда“

КЊИЖЕВНИ СПОМЕНИК РОДНОМ ГРАДУ - Трилогија Тајане Потерјахин „Варошка легенда“ доноси нешто ново у српској књижевности. - Савремена српска књижевност прилично проблематична, јер квалитет књига одавно није на потребној висини. - Од четворице аутора бестселера који објављују у најбољим издавачким кућама двојица су буквално неписмена. - „Варошка легенда“ врхунско књижевно достигнуће кога се не би постидела ниједна књижевност. - Врхунац српске књижевности враћа веру у њену виталност, може да обнови традицију српског романа и оно што је био пре него је затрован страном литературом. - Роман се темељи на опису смисла живота, не само локалне средине већ читаве нације. - Супериорније у односу на оно што је написао Добрица Ћосић

49


1.5.2022.

МАГАЗИН 545

50

П

редстављање нове књиге било које врсте увек је прилика за хвалоспеве аутору због уверења да је домаћој књижевности подарио дело од изузетне вредности. То би могло да се каже и за Тајану Потерјахин чији је роман „Ђавољи тефтер“, као други део трилогије „Варошка ледгенда“, недавно представљен у оквиру обележавање сто четрдесете годишњице од дана када је Карановац, указом краља Милана Обреновића, добио име Краљево. Неизвесност ишчекивања да се кроз неколико месеци појави и трећи део појачава уверење да ће бити савршен завршетак романа који доноси нешто ново у српској књижевности. И поред признања да, разочаран њеним квалитетима, деценијама није пратио српску књижевност ставове ове врсте заговара историчар Саша Адамовић кога педесеет година читалачког искуства, и десетине хиљада прочитаних страница, квалификују довољно способним да оцени шта је добра и квалитетна литература. У таквим околностима, без обзира на значајан број књижевних награда, савреме-

ну српску књижевност оцењује прилично проблематичном, јер квалитет књига одавно није на потребној висини. То је разлог више да после прва два дела трилогије, „Први снег“ и „Ђавољи тефтер“, са довољно аргумената потврди високо место литературе Тијане Потерјахин у оквиру савремене спрске књижевности. - Од четворице аутора бестселера који објављују у најбољим издавачким кућама двојица су буквално неписмена. Додуше, имају функционалну писменост, знају сва слова, али да од њих саставе смислену реченицу то им мало теже иде. Трећи је изузетно баналан, а четврти писмен али до зла бога досадан да тај роман није могао да се чита. То је потврдило мој првобитни утисак да је Тајанина „Варошка легенда“ врхунско књижевно достигнуће кога се не би постидела ниједна књижевност. Фасцинантно је да Тајана Потерјахин, да нема њеног имена на корицама не бисте имали представу да је роман написала жена. Данас се од жена књижевница очекује да пишу романе који се углавном баве феминистичким темама, а само такви добијају медијску

проходност и сви су богато хонорисани и награђивани, каже Адамовић. Насупрот њима Тајана се вратила најбољој традицији српског романа па њена литература није агендашка и не прати моду у књижевности што је чест случај у домаћим условима. Уверење да се бави темама због којих роман као жанр и постоји заснива се на ставу да се „Варошка легенда“ темељи на опису смисла живота, не само локалне средине већ читаве нације. Адамовић сматра да је ауторка романом о Краљеву, и трилогијом чији је саставни део, родном граду подигла књижевни споменик избором најбољег начина да му се одужи подједнако колико и српској књижевности. Оживљавање изузетно интересантног времена у историји града са краја деветнаестог века са довољно аргумената сведочи да се локална политика ни до данас није много променила. Место у роману нашле су, изузетно добро и на занимљив начин описане, многе познате историјске личности везане за град а за неколико месеци, кад се очекује излазак из завршног дела трило-


гије, краљ Александар и краљица Драга приказани на изузетно веран начин какав је прилично редак у српској књижевности. Склоност савремених аутора да експлоатишу познате историјске и књижевне личности, како би постигли заинтересованост читалаца за оно што објављују, код Тајане је изостала јер се у роману појављују у својеврсним улогама које су изузетно значајне за радњу романа. - Ако поредите „Корене“ са романима Тајане Потерјахин, који се баве сличним темама и периодом, видећете колико су супериорнији у односу на оно што је написао Добрица Ћосић. „Варошка легенда“ је у овом моменту нешто што представља врхунац српске књижевности, враћа веру у виталност српске књижевности, може да обнови традицију српског романа и оно што је био пре него што смо затровани превише страном литературом и разним политички коректним дневноактуелним темама које нам се сервирају. „Варошком легендом“ Тајана обнавља веру у српску књижевност и њене могућности и због тога данас на њу

можемо да гледамо са мало више оптимизма него раније. Оно што су многи приметили кад су читали је да се у српској књижевности одавно нису појавила два тако оригинална књижевна дела као што су „Први снег“ и „Ђавољи тефтер“. Ликови у првом и другом су оно што смо увек очекивали да видимо у доброј литератури, оригинални књижевни јунаци који функционишу у оригиналном свету на изузетно оргиналан начин, каже Адамовић. У поређењу са Добрицом Ћосићем примећује се да радња романа није смештена у измишљено Прерово нити да ауторка, што је случај код савремених писаца, гаји скоројевићки однос према свом народу и држави. И док многи аутори књижевне јунаке смештају у велике европске и светске градове, и шаљу их на егзотична места, Тајана Потерјахин показује колико је Краљево изузетно и колико има грађе за историјску драму. Отуда и препорука српским књижевницима да се, уместо Берлина, Париза, Лос Анђелеса, Каира и других места које слабо познају, врате домаћим коренима и местима

препуним српске историје. Искуство након читања првог дела трилогије сведочи о великој жељи да се што пре отворе корице другог, па се са великим интересовањем очекује појава трећег због уверења да се у српској књижевности одавно нису појавила два романа са тако оригиналним крајем као код Тајане Потерјахин. То је и разлог интересовања за начин како је разрешена драма с почетка двадесетог века у Краљеву као митском месту у коме живе омиљени књижевни јунаци. Да став о романима Тајане Потерјахин није усамљен сведочи интересовање филмских сценариста да буду основа телевизијске серије од десетак епизода. Сличне идеје биле су присутне и након појаве првог дела трилогије кад су, пре неколико година, у оригиналном амбијенту снимљени кадрови пилот епизоде која никада није завршена. Адамовић верује да би након окончања трилогије о судбини српског народа с краја деветнаестог и почетка двадесетог века Краљево могло да буде главни јунак такве телевизијске серије. Т. Радовановић

51


МАГАЗИН 545

1.5.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт”

52


Лоши момци У акционој комедији заснованој на серији најпродаванијих књига Њујорк Тајмса, крими екипа животињских одметника ће покушати најизазовнију превару до сада — да постану узорни грађани. Никада није постојало пет пријатеља тако озлоглашених као Лоши момци — полетни џепарош господин Вук, стручњак за сефове господин Змија, опуштени мајстор прерушавања господин Ајкула, краткофитиљни господин Пирана и вешта хакерка оштрог језика госпођа Тарантула, познатија као „мреже“. Кад је, након година безбројних пљачки и ношења титуле најтраженијих зликоваца на свету, банда коначно ухваћена господин Вук склапа договор, који нема намеру да одржи, да их све спаси из затвора. Под туторством ментора, арогантног али љупког заморца, професора Мармеладе, Лоши момци почињу да заваравају свет како су се трансформисали. Међутим, господин Вук почиње да сумња да му истинско чињење добра може дати оно за чим је увек потајно жудео, прихватање. Када граду запрети нови зликовац оправдано се поставља питање може ли господин Вук да убеди остатак банде да постану... Добри момци? Анимирани породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, траје равно сто минута, а Пјер Перифел га је режирао према сценарију који су написали Арон Блејби, Итан Коен и Јони Бренер. Гласове анимираним јунацима позајмили су Марко Марковић, Александар Глигорић, Милан Антонић, Драган Вујић, Ђурђина Радић, Јелена Јовичић и Милан Тубић, а филм се приказује до 4. маја у пројекцијама које почињу у 17,30 сати.

Паралелне мајке Две труднице се срећу у породилишту. Обе су неудате а затруднеле су случајно. Средовечна Јанис због тога не жали и радује се беби, али је адолесценткиња Ана уплашена и каје се. Неколико речи које размењују док шетају кроз ход-

Кад остане без новца главни јунак пристаје да се појави на рођенданској забави милијардера, супер обожаваоца, али је заиста доушник ЦИА. Акциону крими комедију у 2Д формату, и трајању од сто пет минута, Том Гормикен је режирао према сопственом сценарију а тумаечње водећих улога поверио Ницоласу Кејџу, Педру Паскалу, Тифани Хедиш, Нил Петрик Херису и Ајку Баринхолцу. Филм се приказује до 4. маја у пројекцијама које почињу у 19,30.

Ослобођено зло нике породилишта, чекајући да се породе, ствара међу њима блиску везу која се, игром случаја, развија мењајући им животе на неочекивани начин. Драму у 2Д формату, и трајању које за три минута премашује два сата, Педро Алмодовар је режирао према сопственом сценарију, а водеће улоге тумаче Пенелопе Круз, Милена Смит, Роси де Палма, Израел Елехалде и Аитана Санчез Гихон. Филм је на репертоару још данас, а последња пројекција почиње у 19,30.

Неподношљива тежина блиставог талента Током спровођења специјалне акције група командоса, са немилосрдним пуковником на челу, присуствује ужасној паранормалној појави и откривају таблет са снимком који их повезује са таквим догађајем. Хорору 2Д формату траје седам минута мање од сат и по, а настао је према сценарију који су написали Константин Георгиу и редитељ Вјекослав Катусин. Главне улоге тумаче Морад Азауи, Ракел Монтес, Костас Мандyлор и Вјекослав Катусин, а филм је на репертоару до среде 4. маја у прјекцијама које почињу два сата и петнаест минута пре поноћи.

53


МАГАЗИН 545

1.5.2022.

Наро Квоца

54

Донет је Закон о заштити живот У примени је Закон о „одстрелу”


Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

од од вођа, резултате тражи! ње, без јаја, престаје да важи!

тиња!? ” Срба!

Имамо у Европи, највеће – суднице! И, највеће „политичке луднице“!

Ако ли затреба за „главу спасење,, опет, од „печења, зависи решење“!

55


МАГАЗИН 545

1.5.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

56


Из Мињине кухињице

57


58

МАГАЗИН 545 1.5.2022.


Младост (Л) - Кикер 1:1

59


60

МАГАЗИН 545 1.5.2022.


Слога (K) - Слога (П) 0:1

61


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 1 И 7. МАЈА

МАГАЗИН 545

1.5.2022.

1. мај

62

305 — Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору. 1707 — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију. 1778 — У Сомбору отворена прва српска учитељска школа. 1858 — Црногорци су у бици на Граховцу потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи. 1866 — У Србији пуштене у промет прве поштанске марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори. 1876 — Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије. 1886 — У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894. 1925 — Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва.

1931 — Званично је отворен “Емпајер стејт билдинг”, 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша зграда у свету. 1945 — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство. 1960 — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион “U-2”. Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна. 1978 — Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 km на санкама с псећом запрегом. 1979 — Гренланд је добио ограничену самоуправу од Данске, са својом скупштином са седиштем у Нуку. 1982 — У Пољској, 50.000 присталица “Солидарности” демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти. 1985 — У Гњилану, на истоку Косова и Метохије, извршено је насиље најмање три Албанца, над Ђорђом Мартиновићем, радником Дома ЈНА у Гњилану. 1991 — На Полачи, код Книна, убијен је српски младић Васо Пећер. 1991 — У Бршадину, поред Вуковара, убијене је старац Стеван Инић, железнички пензионер, од свог хрватског комшије Михајла Мије Геленчира, члана странке ХДЗ. 1993 — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа

Премадасу током првомајске прославе у Коломбу. Објављен је банкрот Дафимент банке. 1994 — У трци за “Велику награду


Сан Марина” погинуо бразилски аутомобилски ас Аиртон Сена, један од најбољих возача формуле 1. 1995 — Артиљеријским нападом на српске положаје код Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом “Бљесак”. Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију. 1997 — Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца. 1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погину-

ло је најмање 60 људи. 2001 — Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце. 2001 — Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД. 2003 — У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио. 2004 — Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године. 2016 — Код града Форт Макмари у канадској провинцији Алберта букнуо је пожар који је уништио 1800 домова и изазвао евакуацију више од 80.000 особа.

2. мај 1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио се за краља нове Слободне државе Конго. 1902 — Премијерно је приказан први научнофантастични филм, Пут на месец 1933 — Канцелар Немачке Адолф Хитлер укинуо синдикате. 1945 — Совјетске трупе освојиле Берлин, у Другом светском рату. 1951 — Савет Европе прихватио Западну Немачку као пуноправног члана. 1953 — Краљ Хусеин званично постао краљ Јордана. 1953 — Краљ Фејсал II званично преузео власт у Ираку. 1960 — Извршена смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чека-

јући извршење пресуде, које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору написао три књиге које су постале бестселери. 1965 — У употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике. 1967 — У Стокхолму почео рад Међународни суд за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам. 1970 — Америчка Национална гарда на универзитету Кент је пуцала у студенте који су протестовали против Вијетнамског рата и убила њих четворо. 1990 — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи. 1992 — Окупација Хрватске војске српског села Нос Калик у Далмацији. 1993 — Председник Републике Српске Радован Караџић у Атини потписао Венс-Овенов план за Босну под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина РС касније је одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а босански рат настављен. 1994 — Нелсон Мандела и његов Афрички национални конгрес победили на изборима у Јужној Африци. 1995 — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба. 1999 — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила “графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало у мраку. 2000 — У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили 500 припадника мировних снага Уједињених нација. Затвореници у наредном периоду пуштани у мањим групама, а 15. јула, после војне интервенције мировних снага, коначно сви ослобођени. 2001 — Ронилац Живадин Ђорђевић изјавио листу “Тимочка крими-ревија” да је у пролеће 1999. из реке

63


1.5.2022.

МАГАЗИН 545

64

Дунав извучена хладњача с 50 тела која су касније тајно закопана у масовну гробницу. У наредним месецима полиција Србије открила неколико масовних гробница у којима су, како се претпоставља, закопани албански цивили убијени током сукоба на Косову. 2001 - Бивши припадник Кју-клуксклана Томас Блантон осуђен на доживотну робију због постављања бомбе у цркви у Бирмингему, у америчкој држави Алабама 1963, која је за последицу имала смрт четири црнкиње. 2003 — Председник САД Џорџ Буш саопштио да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку. 2004 — Милорад Улемек, бивши командант Јединице за специјалне операције и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се београдској полицији после 14 месеци скривања. 2014 — У пожару у згради Дома синдиката у Одеси, на југоистоку Украјине, погинуло је 48 проруских демонстраната док је више од 200 рањено док су припадници украјинских радикалних десничасрских организација убацивали молотовљеве коктеле, а неке су од њих палицама ударали.

3. мај 1494 — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка. 1500 — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португалије. 1791 — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД. 1814 — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I 1841 — Нови Зеланд проглашен за британску колонију. 1895 — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родези-

ја. 1921 — Основана провинција Северна Ирска. 1922 — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници “Југословенске железнице”. 1936 — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата. 1939 — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком. 1945 — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације. 1946 — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне. 1968 — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва. 1971 — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер. 1991 — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића. 1992 — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила. 1996 — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима

коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану. 1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова. 2003 — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.

4. мај 1493 — Папа Александар VI, Шпанац, издао едикт о подели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпани-


ји. 1626 — Индијанци продали Менхетн холандском трговцу Петеру Минојту за тканине и ђинђуве у вредности од око 24 долара (око 600 долара из 2006). 1780 — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке. 1886 — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60. 1919 — Почеле демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да немачки поседи у провинцији Шандунг буду предати Јапану. Демонстрације „Покрет 4. маја“ прерасле у национални покрет, који је покренуо преко 10 милиона људи. 1938 — Даглас Хајд постао први председник Ирске на основу новог Устава, којим је прокламована њена независност.

1970 — Америчка национална гарда је убила четири и ранила 11 студената Универзитета „Кент“ у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата. 1979 — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије. 1990 — На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата, у Хрватској убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана. 1992 — ЈНА се повукла са дубровачког ратишта, чиме је угашена трећа Дубровачка република. 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону. 1994 — Емитовањем првог сервиса вести Београдска независна новинска агенција, Бета, почела рад. 1996 — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста. 2001 — Подигнута оптужница против Радомира Марковића, који је у време режима Слободана Милошевића био начелник Државне безбедности Србије. По оптужници за одавање државне тајне, Марковић 6. јула 2001. осуђен на годину дана затвора, а по тужби за умешаност у убиство четири функционера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали, у октобру 1999, 30. јануара 2003. осуђен на седам година затвора. 2001 — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

5. мај 533 — У византијској престоници Константинопољу почео Пети васељенски сабор. 1260 — Кублај-кан постаје владар Монголског царства.

1789 — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година. 1855 — Црногорски кнез Данило I Петровић донео Општи земаљски законик, у који су унете имовинске и пореске реформе. 1860 — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих 1.000 црвенокошуљаша испловио из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула. 1904 — На брду Волујица код Бара постављена радио-телеграфска станица Марконијевог система, прва на Балкану. 1930 — Британске власти у Индији ухапсиле Махатму Гандија због његове кампање грађанске непослушности. 1936 — Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале Адис Абебу, престоницу Етиопије. 1941 — У ослобођену Адис Абебу, главни град Етиопије, ушао цар те земље Хаиле Селасије I. 1945 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у место Пенеминде, одакле су Немци испаљивали ракете “V-1” и “V-2”. Трупе САД ослободиле нацистички концентрациони логор Маутхаузен-Гусен. 1954 — Генерал Алфредо Стреснер војним ударом оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, почевши тако тридесетчетворогодишњу диктатуру. 1955 — Одлуком савезника Савезна Република Немачка поново стекла суверенитет. 1961 — Из Кејп Канаверала лансиран космички брод “Меркјури”, прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Шепард. 1978 — Терористичка организација “Црвене бригаде” саопштила да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело нађено два дана касније у једном аутомобилу у центру Рима. 1981 — Боби Сендс, први од 10 припадника ИРА, умро у затвору “Мејз” у Северној Ирској од последица штрајка глађу.

65


1.5.2022.

МАГАЗИН 545

66

1996 — У присуству шпанског краља Хуана Карлоса, конзервативни лидер, нови премијер Хосе Марија Аснар, положио заклетву, после 13 година владавине социјалиста. 1999 — Индонезија и Португал потписали документ којим је призната независност Источног Тимора. 2001 — Припадници побуњеничке групе “Унита” у Анголи киднаповали 51 дечака и 9 девојчица из интерната за ратну сирочад изван Каксита, североисточно од Луанде. Погинуло око 200 цивила. 2003 — Хашки трибунал подигао оптужницу против бившег начелника Државне безбедности Србије Јовице Станишића и бившег команданта Јединице за специјалне операције Франка Симатовића, којом се терете за учешће у заједничком злочиначком подухвату уклањања несрба у Хрватској и Босни и Херцеговони, од 1991. до 1995. Ухапшени 13. марта у полицијској акцији “Сабља” а после подизања оптужнице изручени суду у Хагу. 2003 - Руанда ослободила више од 22.000 затвореника, углавном умешаних у масакр који је 1994. починила Хутска милиција, када је убијено око 800.000 етничких Тутсија и умерених Хутуа. У затвору остало око 80.000 људи, где већина чека суђење 2006 - Угашен је Трећи канал РадиоТелевизије Србије (РТС 3К)

6. мај 1237 — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду. 1527 — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника. 1626 — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније из-

грађен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена. 1757 — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе. 1804 — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку - Скупштина у Остружници. 1840 — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I. 1919 — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци. 1932 — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант. 1937 — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа. 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун. 1979 — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског. 1981 — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам. 1991 — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски. 1993 — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача. 1994 — Отворен је тунел испод Ламанша. 1996 — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.

1999 — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову. 2000 — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед. 2001 — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону. 2003 — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је


укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата. 2004 — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце верусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.

7. мај 558 — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године. 1274 — Почео је са заседањем Други лионски концил посвећен начину избора папе. 1429 — Јованка Орлеанка је окончала опсаду Орлеана, предводивши

последњи јуриш. 1487 — Почела је опсада Малаге у оквиру Реконкисте. 1663 — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште. 1664 — Луј XIV је званично отворио Версајску палату. 1727 — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине. 1763 — Почео је Понтијаков рат након Понтијаковог покушаја да преотме Форт Детроит од Британаца. 1824 — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија. 1832 — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину. 1893 — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду. 1915 — Немачка подморница “У20” торпедима потопила британски путнички брод “Лузитанију”, што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца. 1928 — У Уједињеном Краљевству старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину. 1939 — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Б е р л и н - Р и м . Касније се савезу придружио Јапан. 1940 — Почела је дебата о Норвешкој у британском Дому комона која се окончала избором Винстона Черчила за премијера уместо Невила Чемберлена. 1943 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту. 1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске. 1945 — Немачки генерал Алфред Јодл је у име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитула-

цији у Другом светском рату. 1948 — Основан је Савет Европе током заседања Хашког конгреса. 1954 — Војска Вијетмина је потукла Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини. 1960 — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова. 1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант је поднео оставку. 1993 — Срушена џамија Ферхадија у Бањој Луци. 1995 — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена. 1996 — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија. 1997 — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату. 1999 — У бомбардовању центра Ниша касетним бомбама погинуло је 16 особа, а повређено око 70 људи. 1999 — У бомбардовање кинеске амбасаде у Београду погинуло се три особе, а рањено 20. 1999 — Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвом. 2000 — Владимир Путин је ступио на дужност председника Русије. 2001 — Рони Бигз, учесник „највеће пљачке века“, у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу. 2002 — У паду авиона “Макдонел Даглас MD-82” кинеске авио-компаније у море у близини града Далијана погинуло свих 112 путника и чланова посаде. 2016 — Отворена џамија Ферхадија у Бањој Луци.

67


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.