Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година X * Број 535 * 20. фебруар 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

6 112 18 22 28 34 38 44 50 62 54 56 58 60 62

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Темељ модерне државе Урађено доста, могло је и више Исправност услов за гласање Мангупи у редовима власти Што сте копали, копали сте Из дана у дан Најважнија рана дијагностика И разговор је лек Лакше до решења стамбеног питања На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Металац Таково - Рибница ЖКК Краљево - Врбас Времеплов

3

4

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

5

Обележен Дан државности Републике Србије

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

ТЕМЕЉ МОДЕРНЕ ДРЖАВЕ

6

Фото: М. Радовановић

- Србија слави Дан државности на велики верски празник Сретење, када је почео устанак за коначно ослобођење од турског ропства.

- На дан када је 15. фебруара 1804. године почео Први српски устанак 1835. је донет први Устав Кнежевине Србије. – На Дан државности, који се обележава од 2002. године, највиши представници града, Војске Србије, Полиције и организација цивилног друштва, положили венце и цвеће на споменик српским ратницима. - Сретењски устав је веома значајан са становишта идеја које су тадашње српске државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији.

– На проглашењу устава и делегација Краљева у коме је након изласка из Пожешке нахије, и формирања Карановачког среза, отпочело формирање административног центра

7

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

П

8

олагањем венаца и цвећа на неко од значајних спомен обележја у граду, Краљево на Сретење сваке године обележава Дан државности Републике Србије. Тако је било и овог 15. фебруара кад су венце на споменик ратницима страдалим у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. положиле представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Војске Србије, Полицијске управе Краљево и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ и других организација цивилног друштва. Србија обележава 15. фебруар у знак сећања на Сретење 1804. године када је подигнут Први српски устанак, а 1835. године усвојен устав као темељ модерне државе. Овај датум има двоструки значај због чињенице да представља почетак организованог отпора вишевековној окупацији земље и борбе за слободу засновану на уставу.

- На тај дан 1804. године у селу Орашцу код Тополе одржан је збор народних представника из Шумадије на коме је донета одлука да се подигне буна против јаничарских вођа, дахија који су управљали

тадашњим Београдским пашалуком. За вођу побуне изабран је Ђорђе Петровић Карађорђе из села Вишеста, а буна против дахија је већ следеће године прерасла у Први српски устанака против османске власти. Иако је угушен 1813. године њиме је ударен темељ државности Србије, јер су у току устанка први елементи државности били стварање Правитељствујушчег совјета као владе устаничке Србије, на челу са протом Матејом Ненадовићем. Касније су доношена уставна акта којима су постављена попечитељства, као претече министарстава, и успостављене разне установе које су током деветнаестог века наставиле да се развијају да би коначним ослобођењем, и стицањем независности на Берлинском конгресу 1878. године, постале трајне тековине које постоје до данас Други датум је сећање на Сретење 1835. године када је на великој Народној скупштини у Крагујевцу усвојен Сретењски устав, први устав Кнежевине Србије који је кратко трајао, а иако је укинут на интервенцију великих сила остало је забележено да је био први устав независне модерне српске државе, подсетио је

историчар Немања Трифуновић. На дан кад је донет Сретењски устав Србија је означила излазак из феудализма у доба новог друштвеног поретка који ће земљи омогућити даљи напредак и развој. Иако је устав био најмодернији тог доба у Европи брзо је суспендован након што су се његовој примени супроставиле Француска и Русија, јер нису дозвољавали да феудални систем нестане са Балкана који је сматран веома значајном стратегијском тачком. О Сретењском уставу бројне научне радове су писали врхунски правници и професори факултета, а Краљево има разлог да се посебно поноси јер је и овај документ, заједно са осталима, под редним бројем шест потписао суграђанин Сретен Новаковић, чији је унук Јован био један од иницијатора да се назив вароши Карановац промени у Краљево. Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око десет хиљада знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.Значај дана ка-

да је 1804. године Карађорђе Петровић у Марићевића јарузи у Орашцу подигао Први српски устанак а 1835. донет први устав у модерној историји Србије, као најлибералнији и најдемократскији на Балкану тога доба којим су ударени темељи савремене државе, огледа се и у потврди да је први докуменат који је раздвојио извршну, законодавну и судску власт и означио државност Србије. Краљево има разлога да посебно обележава овај празник, јер је у свим ослободилачким ратовима имало значајну улогу, почев од 1805. када га је ослободио Карађорђе и 1815. Милош Обреновић, до 1915. кад је био главни центар преко кога се повлачила целокупна српска војска и Влада Србије. Значајну улогу у борбама за ослобођење Србије дао је и Јово Курсула чије су се чете пре почетка Првог српског устанка сукобљавале са отоманским освајачима у Карановцу и на целој дужини пута према Чачку. Обележавање дана државности је сваке године прилика за подсећање да је Курсула предводио чете које су разориле војне ханове у Милочају и Карановцу и био један од људи који су стварали предуслове да Карађорђе ка-

сније подигне устанак. Учешћем у устанку допринос ослобођењу земље од Турака дале су бројне народне старешине из околине Карановца, поред Курсуле Радослав Јелечанин из Матаруга, Јаћим Шућур из Грачаца, поп Никола Костић из Мрсаћа и други предводници народа који су учествовали у Боју на Карановцу. Варош је од ослобођења 1805. у рукама устаника била до 1813. Веома значајним утврђењем, које се налазило на простору садашњег Пљакиног шанца, управљали су капетан Радич Петровић а затим Карађорђев зет војвода Антоније Ристић Пљакић. Други значајан догађај због кога се обележава 15. фебруар је доношења Сретењског устава који важи за један од најлибералнијих у деветнаестом веку на простору Европе. Уставом су дефинисане значајне слободе и грађанска права и у потпуности укинути феудални односи што је било напредно, не само за Балканско полуострво тог доба, већ и за целу Европу. Иако историчари неретко истичу да Сретењски устав није практично ни ступио на снагу он је веома значајан са становишта идеја које су тадашње српске

државнике усмеравале ка бољој и напреднијој Србији. Као нови искорак у цивилизацију Сретењски устав је сабрао све победе Првог и Другог српског устанка и ударио темеље модерној српској држави на Балкану. Значајан је и за Краљево које је изашло из Пожешке нахије и добило срез у коме је почео да се формира административни центар. Непосредан повод за подизање Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године било је убиство четворице српских првака у јануару, познато као сеча кнезова, што је изазвала велико огорчење у народу. Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору, а иако је у почетку имао карактер борбе против јаничарских силеџија, раја није хтела да положи оружје без гаранције једне стране силе ни након што је Портин изасланик из Босне Бећир-паша, у настојању да смири буну, у августу наредио убиство четворице главних дахија. Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске тираније и вла-

9

сти. У наредних неколико година устаничка војска под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука.

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

Србија на ветрометини светских сила

10

Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други, а Србија је имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је, на основу султановог хатишерифа, постала вазална држава. Успеси постигнути између 1815. и 1833. године имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа. Због тога што се у Првом српском устанку јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе, Сретење се слави и као дан Војске Србије, а тиме се показује континуитет војног организовања и повезаност српске државе и војске.

Устав Србије опозван јер је превише либералан Сретењски устав је имао 142 члана и Србију дефинисао као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине, а успостављено је пет министарстава, правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела. Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима. Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним, па је у деценијама које су уследиле „Стара Србија“ стално била подручје појачаног терора и различитих настојања тадашњих империја да спрече обнављање српске државе на Балкану. Зато је међународно призната тек на Берлинском конгресу 1878. године, после по-

беде у руско-турском рату, али се сматра да је с Првим српским устанком почела духовна и државна обнова српског народа.

Садржај Устава У члану 1 проглашено је да статус српске државе зависи од турског султана и руског цара, а у члану 5 начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску, што никада није доследно спроведено. Централни органи власти били су кнез, Државни совјет и Народна скупштина, док „власти српске“ чине само савет и кнез који је неприкосновена личност и шеф државе са овлашћењем да, послушавши Државни совјет, даје законе и уредбе. Његово достојанство је наследно, a наслеђују га мушки потомци.

Aко их нема наслеђују га мушки потомци кнежевог брата, а ако нема ни њих мушки потомци кнежевих кћерки. Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали да ограниче кнежеву власт, а чланови својеврсног олигархијског органа су били председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи, односно министри. Према уставу право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет, а законодавни органи су кнез и Совјет чије чланове именује кнез који има право да два пута одбије законски предлог, а трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу“ народа, устава или државе. Извршну власт деле кнез и Државни

совјет који у саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. За свој рад одговорни су кнезу који их може сменити, али и даље остају у Совјету као саветници одговорни за оно што чине и не чине. Нису политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.

Државност Србије у Краљевини СХС, Краљевини Југославије и СФРЈ Државност стечену у вековним бунама и ратовима Србија је после Првог светског рата уградила у темеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије, а после Другог светског рата 1945. године на њима је поникла нова држава СФРЈ. Због противљења њеном насилном разбијању деведесетих година прошлог века, Србија је последња од шест бивших република поново стекла независност, али и због тога што су се власти у Београду пуне три године трудиле да очувају заједничку државу са Црном Гором. Национални празник Србија слави на Сретење од 2002. године, али тек након пуних 89 година, после одвајања Црне Горе 2006. године први пут као самостална држава. Т. Радовановић

Дан државности на Гуглу Дан државности Србије је ове, као и неколико претходних година, обележен на првој страни глобалног интернет претраживача Google који на сличан начин означава све важне датуме и годишњице широм света.

11

12

Радоје Томашевић

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

Пред почетак градње војничке спомен капеле

- Градски одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата и изградњу војничке спомен капеле на планини Чемерно оправдао поверење оснивача и грађана. - Амбициозан план активности у овој години. - Иницијативу да се изгради војничка капела покренула група мештана и потомака погинулих ратника из ивањичког и лучанског краја. - Пропуштена прилика да војничка спомен капела на Чемерну буде изграђена пре обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата. - Војничка капела без пратећих садржаја и култивисања ширег простора не би привлачила значајнији број посетилаца током дужег периода године

Фото: М. Радовановић

УРАЂЕНО ДОСТА, МОГЛО ЈЕ И ВИШЕ

13

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

О

14

д формирања почетком 2017. године Градски одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата преузео је на себе одговорност да се на достојан начин обележи значајан јубилеј у историји земље. Најзначајнијом у низу активности оцењена је изградња војничке споме капеле на планини Чемерно у знак сећања на хиљаде страдалих бораца у околини Краљева у јесен 1915. године. Планирани почетак радова је изостао иако је Влада Републике пренела у власништво града Краљева парцелу од четири хектара, тридесет ари и 23 квадратна метра која је, на основу посебног решења локалне самоуправе, као таква уведена у земљишне књиге. Да радови не буду започети најодговорнијим је оцењено Јавно предузеће „Србијашуме“, које је до одлуке Владе било корисник ове парцеле што је било повод да оспори пренос земљишта. Председник одбора Радоје Томашевић подсећа да је локална самоуправа предузела одговарајуће кораке како би доношењем коначне одлуке била стављена тачка на административну процедуру и почела градња војничке спомен капеле, а осврт на претходни период био је довољан за позитивну оцену реализованих активности без обзира на чињеницу да неке веома значајне нису реализоване. Пре истека стоте годишњице од завршетка Првог светског рата обављена су обимна архивска истраживања документације домаћих и Државног архива у Бечу, чији се резултат мери мноштвом до сада непознатих података који су нашли место у књигама, пре свега четворотомној едицији „Краљево у Великом рату“ Рада Вукосављевића, „Краљевачки споменици солунцима у славу“ др Милана Матијевића и „Краљево у окупираној Србији 1915-1918“ др Драгољуба Даниловића и Марије Карапанџић. На неколико знаменитих места одржани су помени погинулим војницима, подофицирима и официрима у ослободилачким ратовима вођеним између 1912. и 1999. године, у Роћевићима, Богутовцу, на Врановцу и у Матаругама, а приликом комеморативних скупова на неколико места одржана предавања о значају борби вођених у околини Краљева у јесен 1915. године. Предавачи су били артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић и председник Друштва историчара Рашког округа др Драгољуб Даниловић који су, са наставницима историје, одржали и низ предавања ученицима основних и средњих школа. Значајном активношћу сматра се евидентирање свих споменика и спомен обележја на територији Краљева и договор са представницима месних заједница о њиховом одржавању. Иако се код изградње војничке спомен капеле није одмакло даље од израде главног пројекта значајним се сматра податак да је за то из градске касе издвојено два милиона динара, а значајна средстава определиле су град Чачак и општине Горњи Милановац, Врњачка Бања и Бајина Башта, а подршку реализацији пројеката потврдили Лучани и Ивањица. У време кад су до решења жалбе коју је Јавно предузећа „Србијашуме“ уложило Републичком геодетском заводу, као другостепеном органу, привремено зауставље-

не активности мало ко је очекивао да ће пауза трајати пуне безмало три године. Толико је прошло до тренутка кад је Влада Србије усвојила закључак којим се омогућава пренос јавне својине над земљиштем за изградњу са републике на локалну самоуправу. Овим је стављена тачка на вишегодишњу агонију и створени услови за потписивање уговора о преносу права својине чиме је окончана веома компликована процедура промене власништва катастарске парцеле коју је користило Јавно предузеће Србијашуме. На челу тима који је истрајавао у борби против административних процедура од почетка је био Томашевић који подсећа да је и пре формирања Градског одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата група мештана и потомака погинулих ратника из ивањичког

и лучанског краја покренула иницијативу да се изгради војничка капела.

- Први задатак био је да се прибаве све сагласности како би капела могла да се изгради. Имали смо идејни пројекат, који је на основу наших предлога радила група стручњака Дирекције за планирање и изградњу Краљево, и велику жељу да то не буде само капела већ и нека врста меморијалног центра. Планирано је да се попишу и у оквиру објекта јавности представе имена погинулих бораца, а у крипти похране

њихове кости са више локација у околини. Предложили смо да локација буде на једној катастарској парцели која је припадала катастарској општини Савово, а да се за градњу прибави одговарајућа сагласност Министарства културе и информисање. Припремили смо предлог, а кад је прибављена сагласност Скупштина града је усвојила одлуку да се приступи изградњи војничке спомен капеле. Влада је 28. августа 2018. донела за-

кључак да се парцела без накнаде пренесе у власништво града Краљева, а кад је требало да се крене у реализацију пројекта појавили су се велики проблеми јер је предузеће Србијашуме, као дотадашњи корисник парцеле, изјавило жалбу са образложењем да нису консултовани у прибављању сагласности за уступање. Републичка дирекција за имовину поништила је решење које је било основа за потписивање уговора о преносу у власништву, затим и Републички

15

20.2.2022.

МАГАЗИН 535

16

геодетски завод, па је кренуло ново поступање по том предмету. Након што је парцела из шумског преведена у грађевинско земљиште Србијашуме нису имале право даљег коришћења, и ми смо добили простора да покрећемо инцијативу, инсистирамо да се донесе одговарајуће решење и на крају потпише уговор, објашњава Томашевић који је кренуо у обилазак локалних самоуправа наслоњених на територију града Краљева како би анимирао њихове челнике и мотивисао их на прибављање потребних средстава за градњу. Општина Горњи Милановац се сагласила да подржи иницијативу и из својих резерви издвоји пола милиона динара. Исти износ обезбедио је Чачак, Бајина Башта и Врњачка Бања по половину ове суме, а Ивањица и Лучани доношење коначне одлуке условили почетком радова.

Из буџета Краљева обезбеђено је два милиона динара, а од приватних донатора око пет стотина хиљада па укупан износ средстава достиже три милиона и седам стотина педесет хиљада што се сматра довољним за завршетак грађевинских радова. Значајним за окончање пројекта сматра се обезбеђење адекватног приступа објекту на Чемерну и реконструкција пута који води до њега. Недавно потписивање уговора са представником Републичке дирекције за имовину појачава уверење о пропуштеној прилици да војничка спомен капела на Чемерну буде изграђена пре обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата, а главним разлогом се оцењују административне процедуре и бирократски однос према решавању проблема.

- Потписивањем уговора о преносу

парцеле у власништво града Краљева дефинитивно су решени сви проблеми, па може да се приступи изградњи капеле након што надлежни органи Градске управе распишу тендер и изаберу извођача радова и свих осталих послова. Од Толишнице до простора за изградњу капеле има између три и четири километра пута који треба да се поравна и наспе шљунком, како би се омогућио приступ путничким аутомобилима. Планирано је да се простор око објекта уреди, постави расвета и неколико столова са столицама како би се посетиоцима омогућио одмор, а у перспективи да се изгради и ловачки дом. Ми као одбор предлажемо а од Градске управе и Скупштине града очекујемо да се сагласе и донесу одговарајуће одлуке. Дубоко верујем да би се много донатора укључило у финансирање, па

не би био проблем да се изграде спортски терени и бициклистичка стаза, а и љубитељима јахања створе услови за уживање, каже Томашевић свестан чињенице да војничка капела без пратећих садржаја и култивисања ширег простора не би привлачила значајнији број посетилаца током дужег периода године. Иако организациони одбор и даље постоји очекује се да због боље ефикасности рада доживи кадровске измене и буде сведен на мањи број чланова. Једном од значајнијих активности у наредном периоду оцењује се покретање иницијативе да покровитељ пригодне свечаности отварања новог објекта буде Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, због жеље да се подигне на виши ниво и изађе из локалних оквира. Иако се годинама уназад сећање на

догађаје с јесени 1915. обележава у новембру посебно значајном оцењује се потреба да радови на изградњи војничке спомен капеле буду окончани много раније. Није тајна ни размишљање о неком примеренијем термину за окупљање на Чемерну, понајвише због стрепње да метеоролошки услови у новембру спрече значајнију посету овом месту. Међу члановима одбора преовладава оптимизам и очекивање да, уколико не буде непредвиђених проблема, сама изградња буде окончана у веома кратком року.

- Осећао сам се врло тужно кад нисмо могли да завршимо посао онако како смо обећали мештанима овог краја, поготово кад видим колико су заинтересовани да се на достојан начин очува сећање на страдале у новембру 1915. године. Иако верујем како би капела могла

бити завршена и пре, са неком резервом узимамо септембар ове године, каже Томашевић уз подсеаћње да што пре треба још једном обићи високе представнике локалних самоуправа које су потврдиле спремност да учествују у финансирању градње војничке спомен капеле. Чланови одбора су свесни да предстоји дугачак списак активности међу којима посебно значајним оцењују уређење приступних путева, чак и пре почетка радова на изградњи капеле. Оптимизам да ће планирани радови бити завршени у очекиваном року појачавају процене стручњака да за грађевинске радове није потребно више од месец и по дана. Зато се са великим нестрпљењем очекује друга половина марта, евентуално почетак априла, кад почиње грађевинска сезона. Т. Радовановић

17

Позив грађанима да провере да ли су уписани у бирачки списак

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

ИСПРАВНОСТ УСЛОВ ЗА ГЛАСАЊЕ

18

- Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе. - Бирачи који имају боравиште у иностранству преко дипломатско-конзуларног представништва могу општинској или градској управи по месту пребивалишта у земљи поднети захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак

19

20.2.2022.

МАГАЗИН 535

20

Р

асписивање председничких, парламентарних и избора за органе власти у више јединица локалне самоуправе повод је да Министарство државне управе и локалне самоуправе упути позив свим грађанима да на време провере да ли су уписани у Јединствени бирачки списак и, ако јесу, да ли су им уписани лични подаци тачни како би могли да остваре право гласа. Позив је прилика за подсећање да право на увид има сваки грађанин у циљу провере личних података, а може се извршити непосредно у општинској или градској управи у којој има пребивалиште, а интерно расељена лица боравиште, као и електронским путем на званичној интернет страници Министарства. Као јавна исправа у којој се води јединствена евиденција држављана Србије са бирачким правом, јединствени бирачки списак се, у форми електрон-

ске базе података, води путем савремених технологија и свакодневно ажурира по јединственој методологији. За све послове ове врсте одговорно је Министарство државне управе и локалне самоуправе, а ажурирање за подручје јединице локалне самоуправе општинске и градске управе. Ажурирање дела бирачког списка за подручје јединице локалне самоуправе обухвата упис, брисање, измене, допуне или исправке, по службеној дужности или на захтев грађана, о чему се доноси одговарајуће решење. Упис је услов за остваривање бирачког права, а бирач може бити само једном уписан у бирачки списак као пунолетан и пословно способан држављанин Србије према месту пребивалишта, односно боравишта за интерно расељена лица. Поступак уписа, измена, допуна или исправке, и брисања из бирачког списка, спроводи се по службеној дужности или на захтев грађана

општинској или градској управи по месту пребивалишта, а за интерно расељена лица месту боравишта. У Министарству подсећају како свака промена мора да се заснива на подацима из матичних књига, других службених евиденција и јавних исправа као што су изводи из матичних књига рођених, венчаних или умрлих, лична карта, доказ о пребивалишту, уверење о држављанству, правноснажно решење о враћању пословне способности. Одговарајућа решења о томе доносе се пре закључења бирачког списка, или петнаест дана пре дана избора, а пред овогодишње изборе заказане за 3. април до 18. марта. По истеку овог рока, а од закључења бирачког списка па све до седамдесет два сата пре дана избора, решење о томе доноси Министарство. На решење општинске или градске управе подносилац захтева може поднети жалбу Министарству државне управе и ло-

калне самоуправе најкасније двадесет четири сата од дана кад га је примио, а против решења Министарства Управном суду у истом року. Бирачи који имају боравиште у иностранству преко дипломатско-конзуларног представништва Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка, 12. марта у поноћ, могу поднети захтев да се у њега упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству. Захтев за упис у бирачки списак да ће гласати у иностранству мора да садржи име и презиме бирача, јединствени матични број, општину или град и адресу пребивалишта у земљи, као и податке о адреси боравишта у иностранству према којој ће гласати. Дипломатско-конзуларно представништво Србије коме је поднет захтев за упис у бирачки списак податка о жељи да се гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани на-

чин доставља надлежној општинској или односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси одговарајуће решење. По доношењу решења о одређивању бирачких места, општинска или градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач гласати у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, или решење да за то нису испуњени услови. Након доношења решења бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, а уписује у извод из бирачког списка према месту боравишта у иностранству. Податак да ће гласати у иностранству може се уписати само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да није за одлучивање по захтеву да ће гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев се подноси

дипломатско-конзуларном представништву Србије које доставља податке надлежној општинској или односно градској управи према последњем пребивалишту пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља. Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе. Бирачи који имају боравиште у иностранству преко дипломатско-конзуларног представништва могу општинској или односно градској управи по месту пребивалишта у земљи поднети захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак. Т. Радовановић

21

22

Марко Петровић

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

Сећање на носиоце демократских промена: Марко Петровић (4)

МАНГУПИ У РЕДОВИМА ВЛАСТИ - Раскол у Демократској опозицији Србије појачан је након сазнања да је Демократска странка Србије широм отворила врата за пријем у странку представницима бивше власти што је био основни разлог сукоба Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице. – Након блокаде рада Скупштине општине и Извршног одбора до следећих избора у Краљеву уведене привремене мере. - Привремено веће одржало 47 седница на којима су разматрана бројна питања од значаја за нормално функционисање локалне заједнице. – Током мандата већа из буџета потрошено 22 милиона марака. - Политику Демократске опозиције Србије данас лоше спроводе неке друге снаге. - На одговорним местима налазе се нестручни људи који ће забости глогов колац у срце овима који данас воде политику

23

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

К

24

онституисање нове локалне власти након 2000. године требало је да представља наставак започете четири године раније али у новим, и знатно повољнијим, условима првенствено због нове републичке власти коју је читаву деценију пре тога свесрдно подржавала међународна заједница. За многе неочекивано, за познаваоце политичких прилика не превише, деловало је сазнање да је Предраг Стојановић остао без очекиване функције првог човека општине која је припала др Љубиши Јовашевићу. Марко Петровић верује да то није био добар потез коалиције на власти због чега је високу цену платио управо Стојановић без обзира што су затегнути односи између двојице аспираната на највишу функцију амортизовани под притиском осталих чланова владајуће коалиције. Настављена је четири године раније установљена пракса да се пре седница Скуштине општине одржавају заједнички састанци свих одборника коалиције, али је врло брзо почело осипање и састанци одборника сваке партије посебно. Апетити су највише расли у редовима Демократске странке Србије, која са четири одборника у локалном парламенту није представљала значајну снагу, понајвише због сазнања да је из њених редова изабран председник државе. То је водило ка уверењу да у оквиру коалиције на листи за следеће републичке изборе годину дана касније треба да добију бар половину места. Раскол у коалицији појачан је након сазнања да је Демократска странка Србије широм отворила врата представницима бивше власти. У историјски крхком времену, због страха да би представници поражених снага могли да нађу начин како би се одржали на власти, све чланице коалиције промениле су статуте и у њих унеле ставку која потврђује да током наредне две године, док се ситуација у земљи не стабилизује, у своје редове неће примати припаднике бившег режима. То се ипак десило захваљујући Демократској странци Србије која је као бројчано јача изненада постала опозиција Демократској опозицији Србије што је био главни разлог

сукоба Војислава Коштунице и Зорана Ђинђића. Петровић потврђује да је овај сукоб био увод у распад широког фронта, који је изборио историјске промене, непосредно након убиства Зорана Ђунђића.

- Све више је људи се окупљало око Јовашевића па је почела очигледна подела на два фронта, на једној страни ДСС а на другој сви остали. Дошло је до тога да та два фронта постану много већи супарници него остатак скупштине оличен у социјалистима, по неком радикалу и одборницима Српског покрета обнове. Био је то врло непријатан период политичког живота тим пре што после победе, коју сам од 1990. чекао десет година, долази до тога да постајем највећи такмац и политички противник истомишљеницима и људима са којима сам ту победу остварио. И ми и они тражимо сараднике у овима из бившег режима не би ли потукли једни друге, што ме је много разочарало. Био сам одборник у Скупштини општине и посланик у републичком парламенту, а нисам пропустио ни једну седницу у Краљеву, па се дешавало да будем на општинској седници до један сат, а онда седнем у ауто и одем на седницу републичке скупштине – каже Петровић. Све веће несугласице претиле су да угрозе рад локалног парламента што се и догодило, јер месецима нису заседали ни скупштина ни Извршни одбор, па је запретила опасност да буде паралисан живот у општини због тога што није било могућности за реализацију програма који су финансирани из буџета. Закон о локалној самоуправи предвиђа увођење привремених мера у оним општинама које у периоду дужем од три месеца не могу да функционишу. Иако је овај период ограничен на три продужио се на пет, што је прећутно толерисано, а како ни тада ни једна од супростављених страна није могла да обезбеди подршку бар 36 одборника уведене су привремене мере. До наредних избора уместо Скупштине општине и Извршног одбора све ингеренције управљања општином преузело је Привремено веће на чијем се челу нашао Марко Петровић. За не-

колико месеци до избора нових органа власти требало је, уз редовне послове, надокнадити све што је пропуштено па је Привремено веће, као замена за Скупштину општине и Извршни одбор, одржало 47 седница на којима су разматрана бројна питања од значаја за нормално функционисање локалне заједнице. Податак да је у том периоду из буџета потрошено 22 милиона марака био је повод да, након конституисања нове власти и избора др Радослава Јовића за председника Скупштине, отпочне опсежна истрага како би биле доказане сумње о злоупотребама.

- После избора у децембру 2003. године, у другој половини јануара следеће, конституисана је Скупштина, ја сваком одборнику честитао и до краја испоштовао закон. После тога се више нисам политички ангажовао, мање више из личних разлога, јер сам за 15 година бављења политиком запоставио посао који је требало поново да активирам и радим нешто од чега се живи. Иако неки тврде да је то била лоша одлука тада нисам имао где ни да одем. У Српски покрет обнове нисам имао могућности, у социјалисте нисам имао намеру, а са Новом Србијом сам се разишао јер сам био на линији која је заговарала пут Зорана Ђинђића а она Војислава Коштунице. После убиства Зорана Ђинђића је дошло до још већег раскола, а ја нисам имао намеру, ни жељу, да трећи пут крећем из почетка – каже Петровић. Једанаест година ван политике довољно је да се ситуација у граду посматра много свеобухватније и дође до става како је много тежа него у време које је до те мере мотивисало огромну енергију становника Србије да траже промену власти. Први пут после много година видно разочаран Марко Петровић признаје како размишља да затвори приватну фирму, јер у Краљеву нема посла. Да парадокс буде већи таквих идеја није било ни у време санкција међународне заједнице и хиперинфлације деведесетих година прошлог века. Огорчење је мотивисано личним разлозима, али и ставом да су за тешку ситуацију подједнако кри-

25

20.2.2022.

ви и бирачи, како они који гласају за владајућу коалицију тако и они који апстинирају од избора не знајући да тиме, као саучесници у пропасти, раде у корист исте те власти. После свих надања, промена и огромне енергије коју је народ показао крајем деведесетих година чини се да је одушевљење спласло колико и ко-

лективни смисао за заједништво што је, верују многи попут Петровића, повод за разочарање због уверења да такво понашање не може да донесе ништа добро. Уверење да енергије можда још има, а да се не користи, додатно појачава разочарање и код најоданијих присталица свега што се дешавало уочи и после 5. октобра

МАГАЗИН 535

Жртва

26

Мојој супрузи је после 19 године узет стан који је добила 1992. године. Тако се радило 1945. године, а мојој породици је 2009. године стан одузела демократска власт са којом сам се борио за промене. То је за мене било врло болно, нарочито за супругу која је, за разлику од свих грађана у овој земљи, као дугогодишњи радник једина добила стан на привремено коришћење само зато што јој је муж био члан Српског покрета обнове. То привремено трајало је до 2009. а да парадокс буде већи као председник Привременог органа могао сам стан да узмем без икаквих проблема и да буде мој, јер је ранг листа била таква да сам, кад се сабере све што сам радио, имао три пута више бодова него било који други радник. Иако су ме многи наговарали то нисам користио рачунајући да неко други треба да се сети, јер на шта бих личио кад бих њој узео стан. Све што се дешавало у Србији није се дешавало само што је власт таква, него што је и народ такав, што смо сви ми такви – каже Петровић уз потврду да за време два мандата у републичкој скупштини, две године као савезни посланик у Скупштини Србије и Црне Горе и седам месеци на месту председника Привременог органа ни једну плату није примио, јер никад није затворио приватну фирму.

2000. године. Такво расположење додатно подгрева уверење да се политика тадашње опозиције није битно променила, а да је данас спроводе неке друге снаге.

- Они спроводе нашу политику, али лоше, а кривци смо ми због размирица, ситних шићарџијских интереса и тајкуна које су правили. Било их је и у моје време, али знатно мање јер је земља била много сиромашнија и зато је морала да се деси 2012. година. Ја сам и пре 2012. отворено говорио да ово не води ничему. Зато бих поново изашао на улицу, а ако хоћемо боље морамо сви да се активирамо, јер нам нико други неће донети то боље. Ако седимо код куће и чекамо да нам дође само, појединци ће напунити џепове и отићи одавде, оставити згариште од ове земље у коју ће доћи Сиријци и ко зна ко све, а ми нећемо моћи да пружимо никакав отпор јер ће у Србији живети стогодишњаци. Ситуација је много лоша, а мислим да нисмо ни свесни колико. Најбољи репер је када питате младе људе да ли овде планирају будућност. Међу припадницима генерација младих од 18 до 35 године једва да један одсто као перспективу види останак овде. Дола-

зи време кад треба да подвучем црту испод онога што сам урадио до сада, а они који тек почињу овде не виде будућност. Ја сам небројано пута могао да одем, али сам 1990. ушао у политику јер сам овде видео будућност. Између 1980. и 1991. сам лепо радио, реновирао очеву кућу, направио викендицу, имао аутомобил, ишао на летовање и лепо живео, а опет сам се политички ангажовао да би мојој деци било боље. Сад сам доживео да ми они, и њихови вршњаци, кажу да сам погрешио и да не желе да понове моју грешку, а ја немам аргумента да их убедим да остану. То је огромна грешка и трагедија која се огледа кроз старење народа, одлазак младих и паметних, негативну селекцију у свим јавним предузећима где се запошљавају људи ван стручних критеријума. Они ће само привремено решити своје питање, јер сви колективно тонемо, па ми све личи на Титаник на коме су неки на дну, и код њих већ улази вода, а они други су срећни што су на палуби, па вода до њих још није дошла, па заборављају да ће цео брод, пре или касније, да потоне – прича Петровић. Код њега, можда и код још по којег

од сабораца из деведесетих година, још постоји нада да би могло бити боље, а није још ишчезла ни енергија која је на граници два миленијума покретала стотина хиљада људи у Србији. То је и повод за жељу да се придружи снагама које би нешто покренуле како би се у граду створио амбијент за останак квалификованих младих људи свих профила. И деведесетих година је, подсећа Петровић, у првим редовима борбе за промене било двадесет и више година старијих чије се искуство показало као добра основа за велико поштовање. Уверење да град изванредних могућности има довољно ресурса неопходних за интензивнији развој у великој мери спутава разочарање које се шири са свих нивоа што је добар повод да воз који већ дуго, и све брже, иде низбрдо прво треба зауставити. Управљачки механизам, и папучицу кочнице, контролишу снаге које заговарају улазак у Европску унију, отварање ка другима, пријатељство са суседима, већу запосленост, отвореност граница, борбу против тајкуна и богаћења, све оно што је пред крај деведесетих заговарала Демократска опозиција Србије.

И тада се сматрало да није важно ко ће то спровести у дело, важно је да то буде добро за Србију. Да није све црно показује уверење да је Краљево у комуналном смислу сређеније боље него икада. Решен је проблем водоснабдевања, па нема проблема са снабдевањем здравом пјаћом водом ни у најсушнијим периодима године. По мало смета што се на одговорним местима налазе нестручни људи који ће, верује Петровић, забости глогов колац у срце овима који данас воде политику.

- Мангупи из њихових редова ће им доћи главе баш као што су и нама главе дошли мангупи из наших редова. Веома мали број из Српске напредне странке спроводи потребну политику, јер је схватају као плен по систему узми шта можеш. Шокирао сам се да госпођа Даниловић јавно прича како је запослена захваљујући политици и неким речима које не разумем сматра за нормално да она може, а да други на то немају право. Е, ти ће доћи главе свима нама независно од тога ко је председник владе – каже на крају Марко Петровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27

20.2.2022.

Време да се уведе ред, а одговорни приведу правди

МАГАЗИН 535

ШТО СТЕ КОПАЛИ, К О П А Л И С Т Е 28

- Криминално рударство прети да уништи било какву перспективу живота и развој у Србији. - Сектор рударства оптерећују бројне илегалне операције и хаотична политика због чега се претворило у опасност по живот, животну средину, економску и укупну друштвену будућност. - Оно што је у случају Рио Тинта била само могућност већ се дешава у Бору. - Огромни базени од неколико стотина хектара отровне јаловине у житком стању угрожавају околину па прете да се излију у Кривељ и загаде реке до Црног мора. - Месне заједнице у околини Бора потписују захтев да се прекине са рударским истраживањима док се не буду урадили стратешки рударски документи и дугорочни просторни план. - Дневно се обави неколико десетина лекарских прегледа кинеских радника што значи да се толико њих доводи у Србију

29

20.2.2022.

МАГАЗИН 535

30

Звездан Калмар Крнајски Јовић

Б

уђење еколошких покрета последњих месеци мотивисано је жељом да се уведе ред у истражне радње и онемогући експлоатација руда за које је процењено да проузрокују већу штету него што остварују корист. Масовни протести у другој половини прошле године потврдили су снагу еколошких покрета, а најбоља потврда је одлука владе да се онемогући даље истраживање и ископавање руде литијума у долини реке Јадра. Да значајном одлуком није стављена тачка на драматичне проблеме у сектору рударства сведочи Коалиције за одрживо рударство у Србији уз захтев да се коначно уведе ред у овој области, а одговорни приведу правди. Повод је уверење да се илеаглно и криминално рударство развија и прети да потпуно уништи било какву перспективу живота и развој у Србији. Потврду овог става у Коалицији виде у илегалним, противуставним, по живот, здравље, друштво, економију и целокупну будућност Србије опасним рударским истражним или експлоатационим радовима. О својеврсној колонизацији земље сведочи увођење пројекта Јадар у Просторни план Републике Србије, илегално и криминално развијање инфраструктуре за илегалне рударске пројекте у овом подручју, противзаконити начин спровођења рударских активности у региону Бора, Мајданпека и Зајечара због којих се неопходним оцењује преиспитивање илегалног стратешког партнерства са кинеском компанијом, позивање на одговорност одговорних и заустављање рударских радова док се будућност овог региона не буде продискутовала у легитимном демократском процесу, а донесу планови усклађени одрживим развоју земље. Додатним разлогом оцењује се развијање рударства у лигнитским басенима Електропривреде Србије који указују на потребу демократске стратешке дискусије, исправљање неправди и почетак планирања праведне транзиције од угља. Проблеми у овој области основа су на којој се указује на потребу промене законских и других планских докумената како би се припремила стварно одржива будућност развоја Србије. Председник Коалиције за одрживо рударство у Србији Звездан Калмар Крнајски Јовић оцењује да сектор рударства оптерећују бројне илегалне операције и хаотична политика због чега се претворило у опасност по живот, животну средину, економску и укупну друштевну будућност. То је и разлог за захтев да се одлучније приступи заустављању истражних радњи у великом делу Србије, заустављању илегалног, еколошки и социјално неодрживог рударства и раскиду већег броја уговора, са фокусом на кинексу државну компанију Зиђин која ради у борском комплексу.

- Наша коалиција се, са партнерима из читаве Србије, изборила да се укине просторни план посебне намене за Рио Тинто у Јадру. Илегалности, еколошку деструкцију, страховите проблеме са имовином и пла-

нова које је имао Рио Тинто ми имамо у Бору већ неколико година. Имамо државну кинеску компанију која у већем делу оперише на илегалан начин, отвара рудне копове и има страховите еколошке и деструктине последице по имовину, посебно на правну сигурност грађана. Ми смо урадили неколико анализа којима хоћемо да потпуно дотучемо сваку идеју да се Рио Тинту, и било коме другом, у будућности омогући да истражује и копа литијум и бор у Србији, посебно компаније којима су остале истражне дозволе. Са партнерима Заштитимо Јадар и Рађевину захтевамо да се забрани копање литијума а како нам, колико трају кампање против даљег коришћења, испод радара константно пролазе Бор и Зиђин позивам грађане и заинтересовану јавност да се постарамо да кинеска компанија буде протерана из Србије, каже председник Коалиције за одрживо рударство и упозорава да се оно што је у случају Рио Тинта била само могућност већ дешава у Бору. Ми смо уложили захтев да се стави ван снаге противуставни Закон о рударству, али чак и на основу тог закона Зиђин никада не би смео да буде оператор који копа стратешке минерале у Србији. Позната је чињеница да Зиђин, једнако као Рио Тинто, има негативну еколошку традицију у свету. Протеран је из Папуа Нове Гвинеје где је копао злато, а дозволу изгубио јер је држава сматрала да еколошке и социјалне последице и кршење људских права чине ту компанију неприхватљивом јер је односила више него што је држава хтела да буде, каже Калмар Крнајски Јовић. Сличну судбину компанија је доживела у Перуу где се десет година сукобљавала са локалним заједницама због негативних последица по животну средину које је проузроковала. Податак да се ситуација понавља у Бору и околини појачава уверење да се грађани овог дела Србије налазе у ванредном стању јер им се уништава имовина а влада, иако је обавезна да изврши анализу и компанијама које производе негативне финансијске, еколошке и друге последице не дозволи да ради то није учинила.

- Компанија Зиђин испуњава све услове да буде протерана из Србије јер је илегално отворила и отвара рудокопе у Бору без регулисаног плана посебне намене и стварних рударских пројеката, без решених процена утицаја и анализираних социјалних утицаја. Рударске операције врши као видео игрице, па имамо сценарије развоја који се мењају из дана у дан. У подручју села Оштрељ планира се огроман колектор који би требало да спроведе Кривељску реку да не иде испод великог одлагалишта. Огромни базени од неколико стотина хектара отровне јаловине у житком стању угрожавају околину, јер постоји опасност да се директно излију у Кривељ и загаде реке до Црног мора. Од владе је узурпирано доношење планских доку-

31

32

Пера Марковић

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

мената, а Закон о планском систему је нецивилизацијски, недемократски и у супротности са уставом. Живимо у феудализму за поданике, нас грађане, а комунизму односно великој самовољи за велике корпорације. Власи који живе у околини Бора, Мајданпека и Зајечара питају се кад ће Зиђин да донесе дугорочни план рударског развоја, а и у овим криминалним законима јасно је како политику развоја треба да донесе парламент. Упркос томе влада то чини сама, а све ове криминалне активности које су целу земљу претвориле у рудно поље потичу од дебакла који смо доживели кад смо дозволили да доноси кључне одлуке, каже Калмар Крнајски Јовић и наглашава да просторни план за територију Србије до 2030. године није донесен што је отворило простор за убрзано издавање дозвола за истраживање. Последица таквог стања је велики број литијумских истражних поља, рударских истражних радњи од Бора и Мајданпека до Зајечара до проглашене потере за угљем у целој Србији. У Коалицији за одговорно рударство упозоравају да се без просторних планова противзаконито отварају нови копови, а Зиђин је, под видом реконструкције топионице у Бору, илегално отпочео радове на повећању капацитета. То је повод за сумњу о намери да се вишеструко повећа капацитет топионице иако није усвојена процена о утицају на животну средину. Све је присутније уверење како је кинески инвеститор добро проучио начин рада у Србији и на тој основи приступио противзаконитом развоју нових пројеката на овој територији. Последица се огледа у значајном повећању производње рударских објеката у околини Бора што се сматра довољним разлогом да буде протеран из Србије.

- Имамо драматичну колонијалну ситуацију да велика међународна компанија служи као бизнис

клешта тоталитарне моћи и без икаквих пројеката и права отвара копове у околини Бора до Мајданпека и Зајечара. Власи су се коначно досетили и охрабрили, па месне заједнице у околини Бора потписују захтев да се прекине са рударским истраживањима док се не буду урадили стратешки рударски документи и дугорочни просторни план. Неколико села живе у рударском концентрационом логору, у сенци огромне буке неконтролисаних минирања пуцају куће а плафони им се руше на главу. Зиђин илегално копа канале и пушта непречишћену воду у реке, јер директор компаније у Србији говори како производња не сме да стане. Србија нема капацитете да контролише количине руде које се краду и нико нема тачан увид колико се бакра и злата одвози. Из Србије свакодневно одлази између пет и десет композиција, а влада мора да заустави изношење најквалитетније руде и изврши ревизију уговора са том компанијом. Најгора ствар је запошљавање, а јавна тајна да се дневно обави неколико десетина лекарских прегледа кинеских радника што значи да се толико њих доводи у Србију, каже председник Коалиције. Правни саветник Коалиције за одрживо рударство Пера Марковић указује на Архушку конвенцију која обавезује земље потписнице да омогуће учешће јавности у раној фази одлучивања, када су све опције још увек отворене. Упркос томе о пројекту Јадар није се ништа чуло ни у Народној скупштини, а разлог је одлука владе о доношењу просторног плана посебне намене који је у јавности освануо као свршена ствар.

- Зато смо се бацили на читање планова, јер мислим да је промакло колики је обим тог пројекта. Он заузима површину од двеста деведесет два квадратна километра, односно око тридесет посто територије Лознице и Крупња, на којој

живи двадесет хиљада становника што чини двадесет посто укупног броја те две јединице локалне самоуправе. На нивоу Србије од сто четрдесет пет јединица локалне самоуправе, пројекат Јадар има већу површину него тридесет општина и више становника него шездесет три општине. Рио Тинто је прошле године најавио да је одвојио 2,4 милијарде евра за тај пројекат а то је, према извештају Светске банке, скоро пет посто друштвеног бруто производа Србије у 2021. години. Говоримо о просторним плановима, а забораљамо да не постоје. Постоји Закон о просторним плановима и Уредба о утврђивању просторних планова, а онај ко спроводи законе не може да мења њихова садржај и само спроводи оно што пише у закону, упозорава Марковић и наглашава да све просторне планове усваја скупштина, осим просторног плана посебне намене који мимо уобичајене процедуре доноси влада. Начином да се избегне одлучивање у парламенту оцењена је подела територије земље на седам управних округа и податак да не постоји тело које би пратило на који начин се врши одлучивање. Податак да се просторни планови не спроводе доследно још један је разлог да влада утврђује програм имплементације за сваки посебно чиме потврђује како има неограничена овлашћења у овој области, па проглашава приоритетним и оно што закон дефинише као могућност. То је, упозоравају у Коалицији за одговорно рударство, основа на којој се остварује право на издвајање средстава из буџета. Због свега се оправданом сматра порука из редова Коалиције за одговорно рударство у Србији; „Што сте копали, копали сте - време је да се уведе ред, а одговорни приведу правди.“ Т. Радованови Фото: Прес центар УНС

33

34

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Претходних седам дана тестирано две хиљаде пет стотина осамдесет четири узорка бриса особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код шест стотина седамдесет четири.

- Од последица болести коју изазива корона вирус у болници преминуло десет особа. - Укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, за осам стотина шездесет један премашио четрдесет две хиљаде

35

36

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

О

знатном смиривању епидемиолошке ситуације на територији Краљева сведочи извештај Завода за јавно здравље за последњи дан претходне недеље и податак да је у здравственим установама са подручја града тестирано укупно триста осамдесет девет узорака назофарингеалног бриса, а присуство новог корона вируса потврђено код сто тридесет особа. Укупан број потврђених случајева инфекције од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, повећан је на триста седамнаест више од четрдесет две хиљаде, а од последица болести коју изазива вирус у Општој болници „Студеница“ преминуле су три особе. Недеља је дан кад се мање суграђана одлучује за тестирање на присуство корона вируса о чему сведочи извештај Завода за јавно здравље од 13. фебруара. Од последњег извештаја тестирано је двеста деветнаест узорака бриса особа са симптомима болести, или другим индикацијама, а присуство вируса потврђено код мање од трећине. Са осамдесет осам новооткривених случајева инфекције укупан број од почетка епидемије повећан је на четрдесет две хиљаде четири стотине пет, а од последица болести „ковид-19“ у болници су преминуле још две особе. Први радни дан у недељи на болничком лечењу је дочекало тридесет шест пацијената од којих је за седам било неопходно обезбедити услове за интензивну или полуинтензивну негу, пет на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на болничко лечење је примљен један пацијент, отпуштених није било, у дневној болници је збринуто седамдесет девет пацијената, а у ковид амбуланти обављено сто осамнаест прегледа. Знатније повећање броја тестираних првих дана сваке недеље је уобичајена појава од времена кад се помније прати промена епидемиолошке ситуације, а најбоља потврда огледа се у податку да је провером четири

стотине деведесет једног узорка назофарингеалног бриса присуство корона вируса потврђено код сто седамнаест особа. Тако је на територији града Краљева укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на четрдесет две хиљаде пет стотина двадесет два. Извештај Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 15. фебруара сведочи да су у последња двадесет четири сата тестирана триста тридесет три узорка бриса, а да је присуство вируса потврђено код мање од трећине. Деведесет три нова случаја инфекције повећала су укупан број потврђених од почетка епидемије на шест стотина петнаест више од четрдесет две хиљаде, а у Општој болници „Студеница“ од последица болести „ковид-19“ преминуле су две особе са територије града Краљева. Као првог тако ни другог празничног дана није било података о броју и здравственом стању пацијената хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“, а извештај Завода за јавно здравље за шеснаести дан фебруара сведочи да су у здравственим установама са подручја града тестирана укупно триста четрдесет четири узорка назофарингеалног бриса, а да је присуство вируса потврђено код шездесет девет особа. Тако је укупан број потврђених случајева инфекције на територији града повећан на четрдесет две хиљаде шест стотина осамдесет четири, а болести коју изазива корона вирус подлегле су још две особе. Првог дана након празничне паузе од болести коју изазива корона вирус у болници је лечено двадесет осам пацијената. Од шест са тежом клиничком сликом, чије је здравствено стање захтевало интензивну или полуинтензивну негу, пет је на неинвазивној вентилацији а један на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на болничко лечење су примљена четири пацијента, два чије је здравствено стање опорављено от-

пушетни су кућама, у дневној болници је збринуто шездесет пацијената а у ковид амбуланти обављено сто петнаест прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију града Краљева, на дан 17. фебруара сведочи о благом повећању броја тестираних узорака бриса, а од четири стотине девет чија је исправност проверавана присуство вируса је потврђено код деведесет особа. Извештај потврђује да је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за седам стотина седамдесет четири премашио четрдесет две хиљаде, а да у Општој болници „Студеница“ нема преминулих особа од последица болести коју изазива корона вирус. Последњег радног дана минуле недеље болничком лечењу су подвргнута тридесет два пацијента, а од осам на интензивној или полуинтензивној нези један је интубиран, пет на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Од претходног дана на лечење је примљено пет пацијената за чије здравствено стање кућни услови нису гарантовали сигуран опоравак, једна је отпуштена, педесет пет збринуто у дневној болници а у ковид амбуланти обављено сто петнаест прегледа. До викенда је тестирано још триста деведесет девет узорака бриса, са осамдесет седам нових број потврђених случајева од почетка епидемије повећан је на четрдесет две хиљаде осам стотина шездесет један а од последица болести коју изазива вирус у болници је преминула једна особа. Стање епидемиолошке ситуације током претходних седам дана најбоље осликава податак да је тестирано две хиљаде пет стотина осамдесет четири узорка бриса особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код шест стотина седамдесет четири. У истом периоду од последица болести коју изазива корона вирус у болници је преминуло десет особа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37

Светски дан деце оболеле од рака

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

НАЈВАЖНИЈА РАН Н

38

- Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема савременог тренутка. - Други по учесталости узрок смртности деце узраста до четрнаест година. - Рак код деце чини до четири одсто свих малигних болести у општој популацији широм света и представља водећи узрок смрти деце и адолесцената узраста до деветнаест година. - Сваке године се региструје четири стотине хиљада новооболелих особа, од којих је више од две трећине узраста до четрнаест година. - У Србији сваке године триста педесет особа оба пола старости до деветнаест година са неком врстом малигнитета

Фото: М. Тадовановић

НА ДИЈАГНОСТИКА

39

40

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

О

д 2002. године, кад је од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака установљен као Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар се обележава у више од сто земаља у различитим деловима света. Овај датум је у Србији, на иницијативу удружења родитеља а уз подршку Министарства здравља, 2013. постао део националног Календара јавног здравља. Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ на овај дан стиже подсећање да су малигне болести један од значајних глобалних јавноздравствених проблема савременог тренутка. Закључак је изведен на основу статистичких података који потврђују да, одмах иза повреда, представљају други по учесталости узрок смртности деце узраста до четрнаест година. То је и разлог за обележавање овог датума са циљем да се пажња целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, и њихових најближих. Статистички подаци указују на поразан податак да рак код деце чини до четири одсто свих малигних болести у општој популацији широм света и представља водећи узрок смрти деце и адолесцената узраста до деветнаест година. Негативне последице огледају се у податку да се сваке године региструје четири стотине хиљада новооболелих особа, од којих је више од две трећине узраста до четрнаест година. Рак код деце и адолесцената у Србији чини мање од једног процента свих новооболелих у структури оболевања од свих малигних болести. О томе сведочи податак да се сваке године региструје у просеку триста педесет особа оба пола старости до деветнаест година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју више од две трећине новооболеле деце је млађе од петнаест година. Најчешће малигне болести у детињству чине три групе болести, укључујући леукемију, туморе мозга и лимфоме, које у свим малигнитетима у детињству учеству-

ју са више од педесет четири одсто. Леукемије и лимфоми су у Србији најчешћи узрок смрти у детињству, а од солидних тумора – тумори мозга од којих сваке године у просеку четрдесет деце старости до деветнаест година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести половина умрле деце је било у узрасту до петнаест година, а најчешћи разлог смртног исхода, у више од две трећине случајева, су леукемије, тумори мозга и лимфоми. У узрасту од петнаест до деветнаест година, код више од половине најчешћи узрок смрти од малигнитета су тумори мозга. Досадашња искуства сведоче да успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености, па у високо развијеним земљама износи осамдесет одсто, а у појединим слабије развијеним деловима четири пута мање. То је повод да Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставе циљ да се до 2030. постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака и да се преживљавање са било којом дијагнозом рака у свету повећа на шездесет одсто. У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце, током наредне три године ће се, кроз заједничке акције, спроводити кампања са циљем да се покрене шира друштвена заједница. Акценат је стављен на рану дијагностику рака, одговарајући медицински третман и лечење без бола и патње, али и доступност одговарајућих лекова. Од кампање и целовитог приступа дијагостици и лечењу очекује се да допринесу удвостручењу стопе излечења. Заштита и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група је разлог да се Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, са мрежом окружних института и завода за јавно здравље, од почетка активно укључи у обележавање Светског дана деце оболеле од рака као важног датума из Календара јавног здравља. Т. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

43

44

Марија Митровић

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

Током година борбе против леукемије

- Две године интензивног лечења у борби против акутне лимфоблатне леукемије. - Као изузетно комуникативна и позитивно расположена ученица седмог разреда основне школе Нађа Митровић не крије жељу да се посвети медицини, а њена мајка да пре свега буде добар човек.

- Сваки дан почиње са лимуном, топлом водом и витаминима. - Још није достигнут потребан ниво свести о опасности која прети и потребама оболелих од различитих врста малигнитета. - Разговор је лек као и таблета. - Страх највећи непријатељ. - У Москви на Олимпијади деце која су лечена од канцера. - Иако нема довољно података о броју краљевачке деце која болују од различитих врста малигнитета познати су примери неколицине која су успела да победе опаку болест

<Фото: М. Радовановић

И РАЗГОВОР ЈЕ ЛЕК

45

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

Н

46

ационално удружење родитеља деце оболеле од рака основано је са циљем да олакшава живот оболелој деци и њиховим најближима пружајући практичну, емотивну и материјалну подршку. Као хуманитарну, непрофитну и нестраначку невладину организацију удружење су 2003. основали родитељи излечене и преминуле деце, медицинско особље са хемато-онколошких одељења и волонтери са основним циљем побољшања положаја и квалитета живота ове популације. На решавању проблема породица удружење сарађује са пет педијатријских клиника у земљи и клиником из Болоње, са државним институцијама, сродним удружењима и бројним појединцима. Кроз бројне радионице и саветовалишта удружење пружа психо-социјалну подршку и помоћ у остваривању законских права, обезбеђује најсавременије услове на хемато-онколошким одељењима, едукује родитеље, децу, медицинско особље, волонтере и ширу јавност. Подизању свести јавности о проблемима са којима се сусрећу деца и млади оболели од малигних болести широм Србије, начинима помоћи и подршке и стварању широке мреже солидарности међу суграђанима доприносе различите активности међу којима значајно место заузима обележавање Светског дана деце оболеле од рака. Чланови удружења и волонтери тог дана широм Србије организују добротворне хуманитарне акције прикупљања новца за помоћ деци која се лече од канцера, а једна таква на централном градском тргу у Краљеву је била прилика за сусрет са Маријом Митровић коју је сплет неочекиваних околности заувек везао за Национално удружење родитеља деце оболеле од рака. Миран живот породице Митровић доживео је снажан ударац првог дана пролећа 2011. кад је Нађи, која је тек закорачила у четврту годину живота, дијагностикована акутна

лимфоблатна леукемија. Имала је само три године и десет дана кад повишена температура још није указивала да следе године мукотрпне борбе против опаке болести. Још од периода кад терапија антибиотицима у Краљеву није могла да утиче на смањење температуре мајчински инстинкт је указивао на озбиљност ситуације и наговештавао дуготрајну борбу против болести, због чега је лечење настављено у Универзитетској дечјој клиници „Тиршова“.

- Примала је терапију два пута недељно, а становали смо код пријатеља у Београду јер психички нисам била спремна да будем у колективу и, у родитељској кући коју нам је понудило Национално удружење родитеља деце оболеле од рака делим емоцију са људима које не познајем. Често плачем, али на лепе ствари, а ретко делим емоције са људима које не познајем. Нађи која је имала само три године најтеже је пало што нема где да се игра, а две године колико је била на лечењу константно смо у исхрани избегавали оно што она није смела и оријентисали се само на здраву храну што смо наставили до данас. Држим дете у наручју, милујем је по коси која опада а кад смо је први пут ошишали рекла сам да ће бити лепа као тата, пошто се он шиша на ћелаво. Тешко је доживљавала то што је остала без косе, а ја сам се увек трудила да прихватим само оне ствари које нису могле да ме застраше. Негативним нисам дозвољавала да дођу до мене, до мог мозга, посебно не до срца, каже Марија која је много пута у сну преживљавала најгори сценарио, али није губила веру у позитиван исход лечења. Лумбалне пункције у кичму имају за циљ извлачење ликвора са циљем да се утврди проценат негативних бласта у крви и процени успешност примене терапије. Колико је била успешна код Нађе најбоље сведочи податак да је садржај негативних ћелија од четрдесет четири одсто на почетку лечења већ после

петнаест дана сведен на мање од једног процента. Иако леукемија не може да се открије при количинама бласта мањим од двадесет пет одсто срећном околношћу оцењује се податак да је Нађа једно од ретке деце код којих је болест отктивена у раној фази. После два и по месеца одсуства од куће неколико дана у Краљеву било је прилика да се породица бар на кратко окупи у пуном саставу, што се показало као несавладива препрека сузама емотивне мајке. Довољно информација о томе да терапија кортикостероидима негативно утиче на организам и расположење, посебно имунитет, било је довољно да се највише пажње посвети избегавању ризичних контаката због жеље великог броја рођака и пријатеља да у директном контакту изразе подршку читавој породици. Током пуних осам месеци, колико је трајала интензивна хемотерапија, проредио се број одлазака у Београд, прва три пута по три дана након паузе од две недеље, а од јесени путовање два пута недељно због одсуства Маријине жеље да се на дуже одваја од сина.

- Након што је 31. октобра завршена интензивна хемотерапија, и није било потребе за применом терапије у вену, Нађа је код куће пила лекове а на контролу смо ишли једном седмичмо, касније месечно, а сада једном годишње. Замолила сам доктора да је ослободе раног поласка у предшколско, а кад је пошла као живахна врло брзо се уклопила. Добар је спортиста, бавила се пливањем па атлетиком, а сада игра одбојку за пионирску и кадетску екипу Гимназијалца, каже Марија. Као изузетно комуникативна и позитивно расположена ученица седмог разреда основне школе Нађа не крије жељу да се посвети медицини а Марија да пре свега буде добар човек. Иако је прошло пет година од окончања лечења по протоколима који се примењују у свету, и уверења

47

20.2.2022.

МАГАЗИН 535

48

да је протекао период у коме би болест могла да се поврати, не попушта опрезност и посебна пажња у околностима које диктира епидемија корона вируса. Чврстим ослонцем и даље се сматра придржавање правила за здрав живот, пре свега конзумирање адекватне исхране и што више времена на чистом ваздуху због чега су Митровићи чести гости Голије и Рудна. О ефектима таквог односа према животу најбоље сведочи податак да Нађа током лечења није користила ниједан вештачки витамин, а ни две године након окончања терапије било какав лек. Приоритет да се имунитет одржи на потребном нивоу један је од разлога да сваки дан почиње са лимуном, топлом водом и витаминима. Обележавање Светског дана деце оболеле од рака повод је да у Краљеву, сем прикупљања новчаних средстава за пружање помоћи оболелима, буде организована и акција добровољног давања крви, а позив за учешће упућен је друштвима давалаца при јавним предузећима. Иако су ученици краљевачких основних и средњих школа током протекле године прикупили милион и двеста хиљада динара, и донирали Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака, досадашња искуства о ефектима сличних акција сведочи да у локалној средини још није достигнут потребан ниво свести о опасности која прети и потребама оболелих од различитих врста малигнитета.

- Сваки пут кад је мање новца разочарам се и буде ми тешко. Све је ово лепо, али се емотивно испразним при сазнању да још увек нисмо довољно солидарни. У децембру сам шеснаести пут дала крв, а на часовима физичког васпитања причам деци да то није само лопта. Причам о здравом животу, увек истичем свој пример и надам се да ћу им тако улити макар мало хуманости. Иако није срамота бити болестан, а болест је и даље табу тема, много је битно да људи разговарају, јер је разговор лек као и таблета. Мада има људи који о болести не желе да причају, нити да вас чују, лек је поразговарати

са пријатељима, понекад и исплакати се, каже Марија спремна да помогне свакоме ко за тим осети потребу. А да потребе има најбоље је и сама могла да се увери у периоду кад је била у великом грчу без икога ко је могао барем да је саслуша. Тај период је довољно индикативно потврдио како највећи непријатељ најчешће буде страх, али и чврсто опредељење да не дозволи значајнији утицај на расположење. Због тога се значајним неуспехом оцењује одсуство спремности родитеља болесне деце да на окупљањима у адекватном простору размењују искуства која би могла да помогну новооболелима. Довољно свести о негативним ефектима које страх може да произведе значајан је разлог за посебан однос у васпитању деце, у првом реду Нађе која кроз живот корача са оптимизмом, чврстим корацима, уздигнуте главе и вером у људе. Дуготрајан период лечења се показао као добра прилика за потврду колико је у тешким околностима значајна улога целе породице која проживљава све што и њен оболели члан. Бројни су примери који потврђују колика је њихова улога у лакшем превазилажењу проблема који се јављају током лечења, али и негативни као разочаравајуће сведочанство о распаду оних које нису биле довољно чврсте да се одупру свим искушењима. О томе сведоче примери развода родитеља, опијања и други видови девијантног понашања што је, каже Марија, добра потврда неопходности пружања психолошке помоћи какву у оквиру различитих радионица пружа Национално удружење родитеља деце оболеле од рака - Поред тога организују се кампови за децу лечену од канцера, летњи у Ивањици а зимски на Копаонику. Током лечења деца имају право на један одлазак у Москву где се одржава Олимпијада деце која су лечена од канцера. Међу децом из целог света 2012. године је била и Нађа као најмлађа такмичарка која је са само дванаест година самостално отишла на Олимпијаду. Научила сам је да буде самостална, јер не знам колико ћу да трајем и коли-

ко ће да ме држи ова енергија, па се трудим да васпитавам децу да буду таква. Нађа је путовала у Италију у камп у Тоскану где долазе деца из целог света, упознају се и друже, а седам дана су одвојени од родитеља јер нема коришћења телефона. Нађа је способна да буде самостална и врло радо ћу одмах после средње школе из ове државе да је депортујем у свет, тамо где се цени поштење, рад и људска вредности. Овде тога нема колико је потребно, па се људи смеју и волонтерима који раде нешто из срца и за џабе, каже Марија која посебно емотивно доживљава коментаре на друштвеним мрежама, чак и кад је у питању позив на добровољно давање крви или неку од других хуманитарних акција. Позиција просветног радника обавезује на посебне напоре којима се утиче на буђење свести ученика, а уверење да је у тим настојањима по који пут можда и досадна не умањује оптимизам и жељу да истраје. Иако нема довољно података о броју краљевачке деце која болују од различитих врста малигнитета познати су примери неколицине која су успела да победе опаку болест. Марија подсећа на значај успостављања праве дијагнозе у раној фази болести уз велику захвалност др Марији Косановић која је Нађи дијагностиковала леукемију. Да само то није довољно током лечења је показала др Ана Адамовић која се безброј пута потврдила као здравствени радник који лечи из срца, а значајан допринос су у многим случајевима дали и људи добре воље који су новчаним прилозима помогли деци да лакше преброде најозбиљнији период у животу. На старту тинејџерског доба по који пут се интензивира осећање да је Нађа жељна неке врсте слободе, можда и због искустава које је понела из посета иностранству. Иако жељу да поново оде подржавају и родитељи скромне могућности су основа на којој граде став о потреби да се за услове избори сама, пре свега доношењем исправних одлука и константним настојањем да буде најбоља верзија себе. Т. Радовановић

49

Нови подстицај порасту наталитета

ЛАКШЕ ДО РЕШЕЊА С

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

- За изградњу куће у девастираним подручјима највише педесет одсто вредности на основу техничког описа са пописом, предмером и предрачуном радова који је оверен од стране одговорног пројектанта.

- За изградњу куће у осталим јединицама локалне самоуправе износ је лимитиран на петину трошкова под условом да је вредност непокретности проценио надлежни порески орган, а за куповину највише на износу од двадесет одсто цене утврђене предуговором о купопродаји непокретности. - Максимални износ средстава који се може одобрити лимитиран на двадесет хиљада евра, а средства ће се обезбедити из буџета

50

СТАМБЕНОГ ПИТАЊА листе развијености региона и јединице локалне самоуправе за 2014. годину, утврђене као девастирана подручја подносилац захтева може да рачуна на највипе педесет одсто вредности радова на изградњи на основу техничког описа са пописом, предмером и предрачуном радова који је оверен од стране одговорног пројектанта. За изградњу куће у осталим јединицама локалне самоуправе износ је лимитиран на петину трошкова као и за куповину куће или стана под условом да је вредност непокретности проценио надлежни порески орган, а највише у износу од двадесет одсто цене

утврђене предуговором о купопродаји непокретности. Уколико се родитељи одлуче за учешће у куповини куће или стана путем стамбеног кредита могу да рачунају на помоћ од највише двадесет одсто процењене вредности непокретности на основу које се одобрава кредит, а највише у износу од петине купопродајне цене утврђене предуговором о купопродаји непокретности. Максимални износ средстава који се може одобрити лимитиран је на двадесет хиљада евра, а средства ће се обезбедити из буџета. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Н

а првој седници у техничком мандату Влада Србије је усвојила Одлуку и Правилник којим се ближе одређује начин куповине, или учешће у куповини, некретнина за породице које желе да реше стамбено питање, а добиле су или ће добити дете после 1. јануара ове године. Потенционални носиоци права на новчана средства за изградњу, учешће у куповини, односно куповину куће или стана по основу рођења детета у овој години, сврстани су у више категорија. За изградњу куће у јединицама локалне самоуправе које су, у складу са Уредбом о утврђивању јединствене

51

52

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Јахач змаја

Неистражени Заснован на једном од најпродаванијих и најхваљенијих серијала видео игара свих времена филм „Неистражени“ доноси причу о Нејтану Дрејку и његовој првој авантури

Млади сребрни змај и његов нови пријатељ крећу у потрагу за последњим уточиштем сребрних змајева. Пред њима је низ невероватних пустоловина и необичних сусрета од којих ће један бити пресудан - сусрет са бездушним чудовиштем из прошлости чији је једини циљ уништење последњег змаја. Анимирани породични филм у 2Д формату траје минут више од сат и по, а Томер Ешед га је режирао према сценарију који су написали Корнелиа Фанке и Џони Смит. Водеће улоге тумаче Фелисити Џонс, Томас БродиСенгстер и Фреди Хајморе, а филм се приказује до 23. фебруара у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Лето кад сам научила да летим „Лето када сам научила да летим“ је нежна прича о одрастању и помирењу. Дванаестогодишња Софија машта о камповању са екипом и свом првом пољупцу. Ипак, приморана је да

летовање проведе у трошној породичној кући на Хвару, са помало напорном баком Маријом и луцкастом баба-тетком Луце. Без друштва, домета и интернета, Софијин живот на Хвару је „па ка о“, али монотонију убрзо прекида необично понашање баке Марије. Софија наслућује да је у питању некаква тајна романса, али велика истрага бабиног љубавног живота заправо резултира открићем дуго чуване породичне тајне. Са новим пријатељствима, симпатијама и авантуром, Софија добија летовање из снова, али и много више него што је могла да измашта. Породични филм у 2Д формату траје три минута краће од сат и по, а Радивоје Андрић га је режирао према сценарију који су написали Љубица Луковић и Јасминка Петровић. Водеће улоге тумаче Клара Хрвановић, Олга Одановић, Сњежана Синовчић и Жарко Лаушевић, а филм се приказује до среде 23. фебруара у пројекцијама које почињу у 19 сати.

са партнером и ривалом Виктором Салијем Саливаном. Два главна лика упознаће публику са авантуром у којој Нејтан Дрејк постаје ловац на благо, успут откривајући једну од највећих мистерија историје у епској акцији која ће обузети цео свет. Акциона авантура у 2Д формату траје пет минута краће од два сата, а Рубен Флајшер је режирао према сценарију који су написали Рејф Џадскинс, Арт Меркјум и Мет Холовеј. У главним улогама наступају Том Холенд, Марк Волберг, Тејти Гебриел, Антонио Бандерас, Софиа Али, Патриша Миден и Сара Петрик. Филм је на репертоару до средине следеће недеље, а пројакције почињу у 21 сат.

53

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

Спотич где деб

54

Србија, већ читав век, није али, никад није без „краљев

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

чем се на „новој српској стази“; бљају задњице, а тање образи!

Лажови, који народ лажу и варају; од народа, лажове и лопове стварају!

Народи „Југе,, делили су зло и добро! Данас, деле само – зло!

краљевина; ва и царева”.

55

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

56

Из Мињине кухињице

57

58

МАГАЗИН 535 20.2.2022.

Металац Таково - Рибница 0:3

59

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

ЖКК Краљево - Вршац 78:67

60

61

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 20. И 26. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН 535

20.2.2022.

20. фебруар

62

1631 — Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648).

1798 — Француски маршал Луј Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI. 1809 — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније.

1813 — Мануел Белграно је поразио ројалистичку војску Пија де Тристана током битке код Салте.

1835 — Чилеански град Консепсион је уништен у земљотресу.

1846 — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније.

1860 — У Новом Саду је изашао први број “Данице”, најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић.[1] 1938 — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру.

1942 — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.

1943 — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин.

1962 — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод “Меркјури-Атлас 6”, којим

је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде.

1967 — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само “титулу” председника.

1979 — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи.

1985 — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.

1986 — СССР је ласнирао први део своје свемирске станице Мир.

1986 — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час.

1988 — Аутономна област НагорноКарабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.

1989 — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена.

1991 — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ.

1996 — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао,

али су три дана касније обојица убијени.

1999 — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК).

2002 — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор.

2003 — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа.

2006 — У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем

статусу Косова.

2021 — Светска телевизијска премијер филма Дара из Јасеновца на програмима РТС-а, РТРС-а и Прве ЦГ.

21. фебруар 1613 — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов.

1848 — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.

1911 — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.

1916 — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника.

1917 — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом

светском рату.

1921 — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара.

1941 — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.

1943 — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање “Мач части” за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.

1947 — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву “инстант-камеру”, полароид.

1958 — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.

1972 — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчкокинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности.

1973 — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа.

1974 — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум.

1983 — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.

1992 — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.

1997 — Присталице и симпатизери српске коалиције “Заједно”, који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата

локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звездапетокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.

2001 — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.

2002 — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година.

2003 — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.

22. фебруар 1784 — Из њујоршке луке испловио први амерички трговачки брод за Кину, “Кинеска царица”. У Кину стигао 28. августа.

1819 — САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали државни секретар САД Џон Квинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис.

1828 — Миром у Туркманчаију поражена Персија Русији уступила део Јерменије, укључујући главни град Јереван.

1848 — У Паризу избила револуција изазвана привредном кризом. Под притиском устаника краљ Луј Филип абдицирао, а 24. фебруара проглашена Друга република која је опстала до децембра 1852, када се Шарл Луј Наполеон прогласио за цара као Наполеон III. 1862 — Током Америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен за председника Конфедерације Држава Америке.

1882 — Кнез Милан Обреновић Србију прогласио за краљевину, а себе за краља. Кнез постао 1868. после убиства његовог рођака, кнеза Михаила, а власт преузео од намесника 1872, с пунолетством.

63

20.2.2022.

МАГАЗИН 535

64

1913 — У војној побуни у Мексику убијени мексички револуционар и председник Франциско Мадеро и потпредседник Пино Суарес.

1966 — Премијер Уганде Милтон Оботе преузео сву власт у земљи и наредио хапшење пет министара.

1967 — Нападом на северновијетнамске трупе северно од Сајгона америчке и јужновијетнамске снаге почеле највећу заједничку операцију у Вијетнамском рату.

1979 — Карипско острво Санта Лусија стекло, после 165 година британске управе, пуну независност и постало 40. члан Комонвелта.

1980 — Израелска влада пустила у оптицај нову националну валуту шекел, који је заменио израелску фунту.

1993 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио резолуцију о покретању поступка за оснивање Међународног суда за кривично гоњење одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права извршена на територији СФРЈ.

1997 — Шкотски научници у Розлину су објавили да је одрасла овца названа Доли успешно клонирана.

1997 — У свом билтену “Члирими”, једна од оружаних групација косовских Албанаца “Национални покрет за ослобођење Косова” позвао косовске Албанце на оружани народни устанак као једини пут који гарантује слободу и победу над српским окупатором.

2001 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Драгољуба Кунарца, Радомира Ковача и Зорана Вуковића на 28, 20 и 12 година затвора због силовања и поробљавања муслиманских жена и девојчица у Фочи од јуна 1992. до фебруара 1993.

2002 — У сукобу с Владиним снагама убијен Џонас Савимби, лидер анголског покрета УНИТА, који се више од 30 година бори за власт у Анголи.

2004 — Британац Ричард Меј, председник Судског већа Хашког трибунала у процесу против бившег југословенског председника Слободана Милошевића, поднео оставку из здравствених разлога. Преминуо неколико месеци касније, 1. јула.

2006 — Јапанска свемирска агенци-

ја лансирала у орбиту сателит који ће мапирати небо користећи филтере са инфрацрвеним таласним дужинама. У пљачки банке у великој Британији однесено најмање 25 милиона фунти, а могуће да ће се износ попети и до 40 милиона фунти. Џамија Ал Аскари у ирачком граду Самари делимично оштећена у експлозији подметнуте бомбе.

2014 — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај Врховна рада Украјине је једногласно сменила председника Виктора Јануковича, испунивши један од главних захтева Евромајдан протеста.

23. фебруар 1574 — У Француској је избио пети верски рат католика и протестаната.

1821 — Александрос Ипсилантис је у Јашију подигао устанак против Османског царства.

1836 — Око 4.000 војника под командом мексичког генерала Антонија Лопеза де Санта Ане започело је опсаду тврђаве “Аламо” у Тексасу. Тврђава, коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима Дејви Крокет, пала 6. марта, а сви браниоци су изпогинули.

1847 — Америчка војска под командом Закарија Тејлора је у бици код Ангостуре поразила мексичку војску под командом Антонија Лопеза де Санта Ане.

1866 — Под притиском бојара незадовољних демократским реформама, румунски кнез Александар Куза приморан да абдицира и напусти земљу.

1898 — Француски писац Емил Зола ухапшен због објављивања отвореног писма председнику Француске под

насловом “Оптужујем” у којем је Владу оптужио за антисемитизам и монтиран судски процес против капетана Алфреда Драјфуса.

1903 — Финализован је Кубанскоамерички уговор, којима је САД дозвољено да од Кубе изнајме залив Гвантанамо.

1905 — Амерички адвокат Пол Перси Харис у Чикагу основао клуб “Ротари”.

1919 — Бенито Мусолини напустио Социјалистичку партију и основао фашистичку странку “Борбени одреди”.

1927 — Немачки теоријски физичар Вернер Хајзенберг је написао писмо колеги Волфгангу Паулију у коме је први пут описао свој принцип неодређености.

1938 — У Кувајту откривено прво налазиште нафте.

1942 — Јапанска подморница у Другом светском рату бомбардовала америчку рафинерију нафте код Санта Барбаре у Калифорнији.

1944 — У Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије у Дрвару стигла совјетска војна мисија, прва совјетска војна мисија на тлу Југо-

славије у Другом светском рату.

1945 — Током битке за Иво Џиму, група америчких маринаца је освојила врх планине Сурибачи и фотографисала подизање америчке заставе.

1945 — Удружене филипинске и америчке снаге су ослободиле Манилу.

1958 — Кубански устаници су киднаповали петоструког првака Формуле 1 Хуана Мануела Фанхиа.

1959 — Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру.

1970 — Британска Гвајана постала независна република у оквиру Комонвелта.

1981 — У покушају државног удара и збацивања владе Адолфа Суареса, група гардиста под вођством пуковника Антонија Техера упала у парламент Шпаније.

1991 — Војним пучем на Тајланду оборена влада Чатичаја Чунавана, а власт преузела војна хунта.

1994 — Бошњаци и Хрвати закључили прекид ватре који је ступио на снагу 25. фебруара и био увод за стварање муслиманско-хрватске федера-

ције у оквиру Босне и Херцеговине.

1999 — Преговори српских власти и косовских Албанаца у Рамбујеу код Париза прекинути без потписивања споразума, који су преговарачима понудили међународни посредници. Српска страна одбила присуство страних трупа на својој територији, а албанска разоружање Ослободилачке војске Косова.

1999 — Лавина је уништила аустријско село Галтур, усмртивши 31 особу.

2001 — У Београду ухапшен Радомир Марковић, шеф Државне безбедности Србије за време режима Слободана Милошевића. Председници Југославије и Македоније Војислав Коштуница и Борис Трајковски у Скопљу потписали Споразум о разграничењу две земље.

2003 — У Бангладешу избили протести пошто је у Скупштини усвојен закон којим се кривице ослобађају војници који су учествовали у тромесечној антикриминалној кампањи 11. јануара те године, у којој су 44 особе погинуле.

2006 — Преко 100 особа погинуло у Ираку у насиљу које је услидило након постављања бомбе у џамију Ал Аскари. Преко педесет особа погинуло у Москви у несрећи када се урушио кров пијаце. Зграду пијаце пројектовао је исти архитекта који је пројектовао Трансвал Вотер Парк који се урушио 2004. године када је погинуло 28 особа.

2008 — Бомбардер B-2 Спирит Америчког ваздухопловства се срушио на Гваму, што представља први оперативни губитак овог авиона.

2017 — Завршена Битка за Ал Баб након 104 дана борби.

24. фебруар 303 — Диоклецијан је издао свој едикт којим је почео прогон хришћана у његовом делу Римског царства.

1389 — Данци, у бици код Фолкепинга, поразили Швеђане и заробили краља Алберта, после чега је Маргарета I постала владар Данске и Шведске.

1525 — Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији.

1537 — Склопљен је мир из Великог Варадина између Фердинанда I и Јована Запоље.

1804 — Српски устаници под командом Карађорђа поразили су дахије у бици код Дрлупе.

1826 — Потписан је мир из Јандабоа, којим је окончан Први англо-бурмански рат.

1868 — Конгрес САД покренуо је поступак опозива против председника државе Ендруа Џонсона.

1917 — Америчком амбасадору у Уједињеном Краљевству је уручен Цимерманов телеграм у ком се Немачка обавезује да осигура повратак Новог Мексика, Тексаса и Аризоне ако Мексико објави рат Сједињеним Државама.

1938 — У Арлингтону у Њу Џерсију направљен први производ од најлона чекиње за четкицу за зубе.

1943 — Повлачењем савезничких снага завршена је битка за Касерински пролаз, први већи окршај немачких и америчких трупа.

1945 — Египатски премијер Ахмед Махер-паша убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана. Америчке трупе, у Другом светском рату, ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.

1946 — Хуан Перон је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.

1966 — Војним ударом у Гани, збачен је с власти председник Кваме Нкрума.

1974 — Пакистан саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.

1989 — Сахрањен цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. “божанског порекла”, а

65

20.2.2022.

МАГАЗИН 535

66

уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.

1991 — Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.

1996 — Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.

1998 — Француски парламент једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.

2000 — Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.

2001 — Џорџ Буш преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.

2002 — На Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију, највише медаља освојили су спортисти из Немачке: 12 златних, 16 сребрних и седам бронзаних, односно, укупно 35 медаља.

2003 — У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа. Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, добровољно се предао Хашком трибуналу где је оптужен за ратне злочине у Хрватској, Босни и Херцеговини, и Војводини у периоду 1991-1993.

2006 — На Монтевизији 2006. победио Стеван Феди са песмом Ципеле.

25. фебруар 139 — Римски император Хадријан је усвојио Антонина Пија, фактички га прогласивши својим наследником.

493 — Одоакар је предао Равену после трогодишње опсаде и сложио се да преговара о миру са Теодориком Великим.

1570 — Папа Пије V екскомуницирао је енглеску краљицу Елизабету I због њене подршке протестантизму и англиканској цркви.

1784 — Основана прва болница на Балкану - данас клиничко-болнички центар „Земун“.

1797 — Пуковник Вилијам Тејт и његових 1000-1500 војника се предало након последње инвазије Велике Британије.

1815 — По налогу Сулејман-паше Скопљака, убијен Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака.

1885 — Немачка је анектирала Тангањику и Занзибар.

1921 — Црвена армија је напала Грузију, заузела Тбилиси и прогласила нову Грузијску ССР..

1948 — Принудивши премијера Едварда Бенеша да прихвати оставке некомуниста у влади, комунисти су у Чехословачкој преузели власт.

1954 — Египатски председник Мухамад Нагиб, принуђен да поднесе оставку, а сву власт је као премијер и председник Револуционарног савета преузео Гамал Абдел Насер, 1956 — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.

1964 — Победом над Сонијем Листоном у Мајамију, Касијус Клеј, од 1965. Мухамед Али, постао је први пут првак света тешке категорије у боксу.

1968 — Јужнокорејски војници су убили 135 ненаоружаних становника села Ха Мај у јужновијетнамској покрајини Кванг Нам.

1972 — Совјетски васионски брод „Луна 20” вратио се на Земљу са узорцима Месечевог тла.

1974 — Проглашен задњи Устав Социјалистичке Републике Србије.

1986 — Филипински председник Фердинанд Маркос, поднео оставку под притиском побуњеног народа, војног врха, и уз подстицај САД које су дотада подржавале његову диктаторску

владавину.

1991 — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен.

1993 — Ким Јонг Сам је преузео дужност председника Јужне Кореје као први цивил на челу те азијске државе после 32 године.

1994 — Јеврејски насељеник Барух Голдштајн убио је из аутоматске пушке и бомбама 43 муслиманска верника у џамији у Хеброну, на окупираној Западној обали, после чега је на истом месту претучен до смрти.

2000 — Међународни црвени крст саопштио да је још увек непозната судбина око 3.000 људи са Косова несталих за време сукоба српских снага безбедности и косовских Албанаца

1998-99. и да међу несталим лицима највише има косовских Албанаца.

2000 — Најмање 45 људи погинуло је када је експлодиорала бомба у аутобусу на фериботу који је пловио према луци Озамис на јужним Филипинима.

2003 — У експлозији бомби у колумбијском конзулату и шпанској амбасади у Каракасу (Венецуела), повређено је пет особа. Експлозије су уследиле два дана после оптужби за мешање у унутрашње послове Венецуеле, које је председник те земље Хуго Чавез Фриас изнео на рачун Шпаније и Колумбије.

26. фебруар 1199 — У манастиру Хиландар преминуо велики жупан Стефан Немања, тада монах Симеон.

1233 — Монголи су након вишемесечне опсаде заузели Кајфенг, престоницу династије Ђин.

1531 — У земљотресу у Португалу погинуло неколико десетина хиљада људи, срушен велики део Лисабона и неколико других градова.

1815 — Наполеон Бонапарта побегао из заточеништва на острву Елба и уз помоћ групе следбеника вратио се на власт у Француској. Његова друга владавина, названа „Сто дана”, окончана у јуну после војног пораза код Ватерлоа.

1852 — Британски војни транспортни брод „Биркенхед” потонуо у заливу Симон уз обалу Јужне Африке, а живот изгубило 485 људи.

1885 — Представници 15 земаља на конгресу у Берлину, Афричка конференција, који је организовао немачки канцелар Ото фон Бизмарк, договорили се о подели централне и источне Африке.

1901 — Вође Боксерског устанка у Кини Чи Хсуи и Хсу Ченг Ју јавно погубљени одсецањем главе.

1909 — Турска признала аустроугарску анексију Босне и Херцеговине.

1915 — Немци у Првом светском рату, у борби против Француза код Маланкура, први пут у историји ратовања употребили бацаче пламена.

1916 — Немци су у Првом светском рату потопили француски теретни брод „Прованса II”. Погинуло 930 људи.

1935 — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира.

1935 — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.

1936 — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила”, „фолксваген”.

1952 — Премијер Уједињеног Краљевства Винстон Черчил саопштио да је Велика Британија произвела атомску бомбу и да ће је испробати у Аустралији.

1960 — Умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београд-

ског универзитета, председник Српске краљевске академије, односно Српске академије наука и уметности, члан свих словенских академија. Оснивач српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе.

1972 — У бујици коју је изазвало пуцање бране у Западној Вирџинији погинуло је 125 особа.

1980 — Египат и Израел успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање две земље.

1990 — Под вођством Виолете Бариос де Чаморо, удружена листа 14 опозиционих партија Никарагве добила изборе победивши сандинисте председника Данијела Ортеге.

1993 — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи.

1995 — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка „Беринг”, једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.

2001 — Скупштина Југославије укинула указ о одузимању држављанства династији Карађорђевић који је 1947. донела тадашња комунистичка влада.

2002 — Скупштина Србије усвојила измене Кривичног закона којима је укинута смртна казна.

2004 — У авионској несрећи код Мостара погинуо председник Македоније Борис Трајковски и чланови делегације који су с њим путовали на међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2006 — На Олимпијском стадиону у Торину у недељу су службено затворене 20. Зимске олимпијске игре.

2007 — Међународни суд правде донео ослобађајућу пресуду за СЦГ у случају „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе”.

2021 — Припадници исламистичке терористичке групе Боко харам киднаповали су више од 300 ученица из једне средње школе у нигеријској држави Замфара.

67

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs