Kraljevski MAagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година X * Број 532 * 30. јануар 2022. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


2

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


6 10 16 18 20 26 34 36 42 44 46 47 54 56 58 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Последња зима са ковидом ПМ10 поново прети Унапређење социјалног положаја Хладна ватра и сува вода Краљево и време тајкунизације Ковид угрозио Савиндан Признања која обавезују На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Из Мињине кухињице Одбојкаши најуспешнији Спартак . Рибница Пролетер - ЖКК Краљево Времеплов

3


4

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


5


30.1.2022.

МАГАЗИН 532

6

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - Осврт на минулу недељу сведочи да је у здравственим установама на територији Краљева тестирано шест хиљада сто тридесет пет узорака назофарингеалног бриса узетих од особа са симптомима болести, или по другим индикацијама. - Присутво корона вируса потврђено код две хиљаде осам стотина седамдесет шест особа. - Укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на тридесет осам хиљада пет стотина педесет четири. - Од понедељка до петка у Општој болници „Студеница“, од последица болести коју изазива корона вирус, преминуло двадесет особа са територије града Краљева


есец и по дана пре навршетка друге године од проглашења епидемије корона вируса на територији Србије још нема назнака о могућем крају опасности која се надвила над становништвом Краљева. Разлоге треба тражити у све већем броју инфицираних о чему сведочи извештај Завода за јавно здравље за двадесет други дан јануара и податак да су током претходна двадесет четири сата тестирана седам стотина педесет три узорка назофарингеалног бриса, а присуство вируса потврђено код триста педесет три особе. Тако је укупан број потврђених случајева инфекције на територији града Краљева од почетка епидемије за двадесет један надмашио тридесет шест хиљада, а о фаталним последицама по живот сведочи податак да су у Општој болници „Студеница“ од последица болести ко-

М

ју изазива вирус преминуле две особе. Нешто мање тестираних следећег дана потврђује тезу да су суграђани током викенда нешто инертнији при одлуци за проверу здравственог стања. Најбоља потврда огледа се у податку да је тестиран пет стотина деведесет један узорак бриса, а да је присуство вируса потврђено код двеста деведесет осам особа, чиме је укупан број инфицираних од почетка епидемије, проглашене половином марта 2020. године, повећан на тридесет шест хиљада триста десет. О погубним последицама инфекције на особе слабијег здравственог стања сведочи податак да су од последица болести „ковид-19“ у краљевачкој болници преминуле још три особе. Први радни дан у недељи на болничком лечењу је дочекало шездесет пацијената од којих је за дванаест било

неопходно обезбедити услове за интензивну или полуинтензивну негу, јер је десет од њих одржавано у животу неинвазивном вентилацијом а два „high flow“ режимом. Током претходног дана на лечење је примљено девет пацијената, а у ковид амбуланти обављено сто тринаест прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за 24. јануар потврђује да је у последња двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја Краљева, на присустово корона вируса тестирано хиљаду сто осамдесет седам узорака бриса од којих је пет стотина педесет четири окарактерисано као позитивно. Укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан је на тридесет шест хиљада осам стотина шездесет четири, а од последица болести коју изазива вирус у болници су преминуле још три особе са

7


30.1.2022.

МАГАЗИН 532

8

територије града Краљева. Након пријема шест новооболелих, а отпуста дванаест опорављених до нивоа који дозвољава наставак лечења у кућним условима, на болничком лечењу је задржан педесет један пацијент. Од једанаест са најтежом клиничком сликом за које је утврђено да им је неопходна интензивна или полуинтензивна нега један је интубиран, девет на неинвазивној вентилацији а један на „high flow“ режиму. У истом периоду је у ковид амбуланти обављен сто деведесет један преглед. И поред незнатног смањења броја инфицираних током наредна двадесет четири сата провером здравствене исправности девет стотина четири узорка бриса присуство инфекције је потврђено код четири стотине тридесет седам особа, па је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за триста један премашио тридесет седам хиљада. Један пацијент мање на болничком лечењу у односу на претходни дан последица је пријема једанаест новооболелих а отпуста десет чије је здравствено стање стабилизовано до нивоа да омогућава наставак лечења у кућним условима. Од укупног броја хоспитализованих у јединици интензивне и полуинтензивне неге смештено је десет пацијената, један је интубиран, осам на неинвазивној вентилацији а један на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата у ковид амбуланти је обављено сто деведесет пет прегледа. До средине недеље тестирано је још девет стотина двадесет четири бриса, а присуство вируса потврђено код скоро половине, па је са четири стотине четрдесет једним новооткриве-

ним укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на тридесет седам хиљада седам стотина четрдесет два. О погубним ефектима инфекције најбоље сведочи податак да је у Општој болници од последица болести коју изазва корона вирус преминуло шест особа. Од педесет хоспитализованих пацијената шест је смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, један је интубиран, девет на неинвазивној вентилацији а један на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено једанаест пацијената, пет опорављених је отпуштено на кућно лечење, а у ковид амбуланти прегледано двеста шест пацијената. Последњег радног дана у недељи објављени су резултати тестирања током претходна двадесет четири сата и податак да је међу осам стотина осамдесет девет провераваних узорака бриса присуство инфекције корона вирусом потврђено код четири стотине двадесет особа. То је у значајној мери утицало на промену епидемиолошке ситуације коју најбоље осликава податак да је број потврђених

Вакцинација Од понедељка 31. јануара затвара се вакцинални пункт у Хали спортова у Рибници, па ће се вакцинација против ковид 19 обављати у Интернистичкој амбуланти у сутерену Поликлинике, улаз поред Службе хитне помоћи. Грађани ће моћи да се вакцинишу свакога дана, осим недељом, у периоду од девет до шеснаест сати.

случајева инфекције од почетка епидемије за сто шездесет два премашио тридесет осам хиљада. Ситуација је знатно неповољнија кад су у питању фатални исходи болести коју изазива корона вирус, јер је у Општој болници током последња двадесет четири сата преминуло пет особа са територије града Краљева. Од болести ковид-19 у болници се лечи четрдесет девет апцијената од којих тринаест најтежих случајева захтева интензивну или полуинтензивну негу, један је интубиран, десет је на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено седам пацијената, три опорављена су отпуштена на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављена сто деведесет два прегледа. До краја недеље тестирано је још осам стотина педесет седам узорака бриса, а присуство вируса потврђено код триста деведесет две особе. То је број укупно инфицираних повећало на тридесет осам хиљада пет стотина педесет четири, а у болници је преминула још једна особа са територије града Краљева. Осврт на минулу недељу сведочи да је у здравственим установама на територији Краљева тестирано шест хиљада сто тридесет пет узорака назофарингеалног бриса узетих од особа са симптомима болести, или по другим индикацијама, а да је присутво корона вируса потврђено код две хиљаде осам стотина седамдесет шест особа. Од понедељка до петка у Општој болници „Студеница“ је од последица болести коју изазива вирус преминуло двадесет особа са територије града Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


9


И најмлађи на удару корона вируса

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

ПОСЛЕДЊА ЗИМ М

10

- Четири екипе лекара Дома здравља за десет дана обавиле безмало две хиљаде прегледа деце. - Код хиљаду и четири стотине присутна сумња на инфекцију корона вирусом. - Антигенским тестом потврђено присуство вируса у нешто мање од трећине, или око четири стотине, случајева. - Клиничка слика не изазива већу забринутост, јер се не компликује упалом плућа и дуготрајнијом повишеном температуром, а краће трају кашаљ и други симптоми који се везују за дисајне путеве. - Здравствени радници не очекују знатније повећање притиска оболелих на ковид амбуланту


Фото: М. Радовановић

МА СА КОВИДОМ?

11


12

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


д првих дана епидемије корона вируса, проглашене половином марта 2020. године присутне су бројне дилеме о томе како инфекција делује на одређене категорије становништва, посебно на најмлађе. И док је првих месеџи преовладавало уверење како су деца безбеднија од одраслих значајно повећање броја инфицираних је довољно за закључак да неке од теорија нису у потпуности одговарале стању на терену. Промене у осетљивости на инфекцију везују се за одређене сојеве вируса, посебно тренутно преовлађујући чије је присуство потврђено код великог броја деце. О томе сведоче подаци Службе за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста у оквиру Дома здравља Краљево који сведоче да су четири тима лекара током последњих десет дана обавиле безмало две хиљаде прегледа. Код хиљаду и четири стотине деце је била присутна сумња на инфекцију, али је антигенским тестом потврђено присуство вируса у нешто мање од трећине, или око четири стотине, случајева. Начелница Службе за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста др Наташа Миленковић потврђује да у највећем броју случајева клиничка слика није таква да изазива већу забринутост, јер се не компликује упалом плућа и дуготрајнијом повишеном температуром, а краће трају кашаљ и други симптоми који се везују за дисајне путеве Бројне дилеме везују се за почетак другог полугодишта и режим одвијања наставе која ће у школама бити организована за ученике нижих разреда основних школа, за старије комбиновано а средњошколце само на даљину. Иако у првој недељи по окончању распуста и даље нема довољно података на основу којих би се могло закључивати о промени епидемиолошке ситуације здравствени радници у наредном периоду не очекују знатније повећање притиска оболелих на ковид амбуланту. Посебном ризику изложена су деца из предшколских установа, посебно млађих од шест година, код којих је приметна појава вирусне варичеле која, као и све вирусне инфекције, утиче на пад имунитета. Досадашња искуства сведоче да није било тежих случајева обољевања а инфекција је,

О

као и остале вирусне, присутна током неколико дана током којих је приметна појава високе температуре, бола и отежаног гутања. Повећан број пацијената био је приметан већ пред крај децембра прошле године кад је притисак на тријажну амбуланту условио ангажовање додатног броја здравствених радника. Разлог таквом стању огледа се у повећаном броју контаката и податку да је у скоро свакој породици било бар једне особе код које је потврђено присуство корона вируса. Ширењу инфекције погодовало је присуство великог броја деце у школама, али и сезона слава као добра прилика за остваривање великог броја контаката. И поред тога охрабрује податак да од септембра није било транспорта пацијената са тежом клиничком сликом према установама секундарне здравствене заштите. Обавеза ове врсте пала је на Службу за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста након потврде да педијатријско одељење Опште болнице „Студеница“ није у ковид систему, па је терет бриге о инфициранима морао да преузме Дом здравља. Запослени у овој установи помно прате промену епидемиолошке ситуације и у редовној комуникацији са лекарима вишег Имајући у виду актуелну епидемиолошку ситуацију, на предлог Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, са листе земаља са посебним ризиком од импортовања варијанте САРС-ЦоВ-2 вируса омикрон уклоњене су све земље које су биле стављене на листу, Јужноафричка Република, Боцвана, Зимбабве, Намибија, Лесото, Мозамбик и Малави. Моментом уклањања са листе укинуте су и посебне мере према путницима који из њих долазе у Србију, па се не примењују мере из Упутства о начину примене ограничења уласка у Републику Србију лицима која долазе из земаља са посебним ризиком од заразне болести ЦОВИД-19 објављеног 2. децембра прошле године.

13


30.1.2022.

МАГАЗИН 532

14

нивоа здравствене заштите координирају активности како би се што боље позиционирали у односу на развој ситуације. Значајним на том послу оцењује се сарадња са запосленима у Општој болници, помоћ при снимању плућа и спровођењу потребних дијагностичких процедура. Иако су током скоро две године од проглашења епидемије на територији Србије разрешене бројне несугласице везане за болест коју изазива корона вирус и даље су присутне дилеме чије се разрешње очекује након обраде статистичких података о кретању и ефектима инфекције у овом периоду. Нови подаци до којих су дошли здравствени радници указују да крајњи ефекти обољевања код деце не изазивају фаталне ефекте као код одраслих, што је један од значајних разлога за промену расположења родитеља. Видна нервоза која је била присутна пре само неколико месеци сведена је у разумне границе, а по који пут се интензивира само у случајевима кад се на преглед чека више до очекиваног. У Служби за задравствену заштиту деце школског и предшколског узраста потврђују напоре да раде што је могуће ефикасније не занемарујући ниједну од процедура које прописује Министарство здравља. Осврт на структуру пацијената сведочи да је до не тако давно гро њих долазио из редова ученика старијих разреда основних школа и средњошколског окружења. Ситуација је последњих недеља промењена у смислу да нема правила, па помоћ траже пацијенти од навршених тридесет дана живота до пунолетства. Значајном кочницом ширењу инфекције потврдили су се вртићи у којима су први симптоми били добар сигнал за искључење детета из колектива, а јединим доказом о елиминисању опасности сматрана је потврда педијатра. Да на инфекцију нису имуни ни здравствени радници потврђује податак о инфициранима који су због тога морали да одсуствују са посла. Радује податак да није било заражавања на послу, јер се у раду поштују све мере које је прописао кризни штаб за борбу против заразне болести коју изазива корона вирус. Др Миленковић посебно истиче да су сви запослени на време вакцинисани што на најмању меру своди одсуство са посла чак и у ситуацијама кад из било ког разлога дође до инфекције. А да број ангажованих на раду у Служби за здравствену заштиту деце предшколског и школског узраста буде смањен утицао је одлазак у пензију три педијатра, па је терет повећаног обима посла пао на преосталих шеснаест којима помаже тридесет медицинских сестара. Повећан прилив пацијената инфицираних корона вирусом није утицао на редовне активности Слу-

Др Наташа Миленковић жбе за здравствену заштиту деце, пре свих вакцинације против заразних болести и систематске прегледе пред упис у први разред основне школе. И поред све више релевантних података још нема довољно спремности да се прогнозира даљи ток развоја инфекције. Иако тренутно најраспрострањенији сој међу децом не производи озбиљније негативне ефекте све већа прокуженост је довољна за очекивање краја епидемије. Знатно мирније понашање родитеља због потврде да деца боље поносе болест него одрасли појачава поверење у здравствене раднике који су и до сада показивали потребан ниво знања, умећа и сналажљивости. Најбоља потврда огледа се у податку да није било фаталних ефеката болести, а тренутна ситуација појачава уверење да је ово последња зима са ковидом. Т. Радовановић


15


Благо погоршање квалитета ваздуха пред крај године

ПМ10 ПОНО

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

- Члановима Градског већа представљен извештај о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења у децембру прошле године. - За основни микробиолошки и физичко-хемијски преглед узето сто седамдесет три узорака воде из система градског водовода, сто педесет седам из мреже водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. - У односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, сви узорци бактериолошки и физичко хемијски исправни. - Вода Ибра без фенолних материја. - Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска управа изнад граничних током четрнаест дана

16

тална контрола квалитета воде из система градског водовода и квалитета ваздуха у граду само су неке од редовних активности Завода за јавно здравље који о томе редовно подноси извештај Градском већу, а разматрање извештаја о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по прави-

С

лу су прва тема седница једном у месецу. Тако је било и на шездесет првој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови Градског већа упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у децембру прошле године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да су током месеца за

основни микробиолошки и физичко-хемијски узета сто седамдесет три узорака воде из система градског водовода. Из мреже водовода узето је сто педесет седам узорака воде од којих сто педесет пет на основни, а два на периодични микробиолошки и физичко хемијски преглед. У истом периоду контролисано је шеснаест узорака сирових вода са црп-


ОВО ПРЕТИ них станица и сви су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. Као и свих претходних месеци једном недељно проверавана је концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотоме тријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току децембра била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Подаци са

мерних станица Завод за јавно здравље, Скупштина града, Рибница, Женева, Пекарство, Аутобуска станица, Сијаће поље, Пљакин Шанац, Полицијска управа и Железничка станица потврђују да је у децембру дошло до благог погоршања квалитета ваздуха. О томе сведочи податак да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида изнад граничних на мерном месту Пљакин шанац током три дана, између 22. и 24. децембра. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље, Скупштина града и Рибница, а изнад максимално дозвољених на мерном месту Пљакин шанац три дана у периоду између 22. и 24. децембра. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су биле изнад граничних чак четрнаест

дана, шест дана у првој половини а осам пред крај месеца. Резултати мерења количине тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла потврђују да су биле испод граничних током целог децембра. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

17


У деведесет девет локалних самоуправа

УНАПРЕЂЕЊЕ СОЦ - Шест стотина хиљада евра за унапређење квалитета и одрживости социјалних услуга доступних на локалном нивоу. - Појединачним пројектима намењена подршка у износу између десет и тридесет хиљада евра. - Активности треба да допринесу побољшању постојећих или увођењу иновативних или интегрисаних социјалних услуга као и оних за које је утврђено да недостају током кризе узроковане ковидом 19. - Конкурс отворен до 28. фебруара рограм Европске уније за локални развој ЕУ ПРО Плус, који се спроводи у сарадњи са Министарством за европске интеграције, објавио је јавни позив за предлоге пројеката који треба да допринесу унапређењу социјалних услуга у деведе-

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

П

18

сет девет локалних самоуправа из два региона, Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије. За овај позив опредељено је укупно шест стотина хиљада евра, а право учешћа имају организације цивилног друштва регистроване у некој од општина и гра-

дова укључених у реализацију програма као и локалне самоуправе у партнерству са представницима цивилног сектора. Од пројеката са којима се конкурише очекује се да допринесу унапређењу квалитета и одрживости социјалних


ЦИЈАЛНИХ УСЛУГА услуга доступних на локалном нивоу, а посебна пажња усмерена је на осетљиве групе током периода појачаних потреба за овим услугама као што су пандемија или друга ванредна стања. Појединачним пројектима намењена је подршка у износу између десет и тридесет хиљада евра, а активности треба да допринесу побољшању постојећих или увођењу иновативних или интегрисаних социјалних услуга као и оних за које је утврђено да недостају током кризе узроковане ковидом 19. Поред побољшања спремности и отпорности јавних институција, и других пружалаца социјалних услуга, за могуће будуће ванредне ситуације и периоде криза, од предложених пројеката очекује се да посебну пажњу усмере на смањење

негативних утицаја епидемије корона вируса на квалитет живота рањивих група. Јавни позив дефинише социјалне услуге као различите јавне услуге намењене пружању помоћи угроженим групама у које су сврстане старије особе, особе са инвалидитетом, деца, млади, жене, Роми и други. Са друге стране услуге које могу да пруже јавне институције и организације цивилног друштва првенствено подразумевају услуге из области образовања, социјалне и здравствене заштите. Позив је отворен до 28. фебруара, више информација и документација за пријављивање доступне су на интернет страници Јавни позив за унапређење социјалних услуга, а три онлајн инфо-сесије биће одржане путем Зум

платформе. Након прве прошлог четвртка преостале две су заказане за 1. и 3. фебруар са почетком један сат пре поднева. Активности ЕУ ПРО Плус програма, који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју Србије, Европска унија подржава са четрдесет милиона евра. Програм, чију реализацију води Министарство за европске интеграције, има за циљ да допринесе побољшаном управљању територијалним развојем, економском расту и унапређењу социјалне инфраструктуре и кохезије у деведесет јединица локалне самоуправе регионима Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије, а активности на терену спроводи Канцеларија уједињених нација за пројектне услуге. Т. Радовановић

19


Мораторијум на експлоатацију литијума и бора

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

ХЛАДНА ВАТРА А

20


А И СУВА ВОДА

- Није испуњен последњи захтев Иницијативе „Крени-Промени“ да влада предложи а скупштина изгласа мораторијум на двадесет година за ископавање литијума и бора у целој Србији. - Зелено рударство које заговара Рио Тинто немогуће. - Цела Дрина, у време смањеног водостаја и четири пута већа количина воде не би била довољна да се разблажи сумпорна киселина до нивоа ph вредности наведене у патентној пријави Рио Тинта. - Пројекат Јадар и градња хидроцентрале на Дрини узајамно се искључују. - У Србији се планира десет рудника литијума. - Истражне радње су већ начиниле еколошке штете, загађене су воде, бунари и извори. - Мораторијум у трајању од годину дана превара како би се без већих проблема премостио период до априлских избора

21


22

Др Саво Манојловић

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


д тренутка кад је Влада Србије поништила уредбу и просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарит, са њом и све управне акте који су везани за Рио Тинто, чинило се да је стављена тачка на незадовољство које је у претходном периоду ескалирало до протеста и блокаде саобраћаја на великом броју значајних саобраћајница широм земље. И док највиши представници власти посебно истичу како су испуњени сви захтеви еколога у Иницијативи „Крени - Промени“ подсећају да премијерка Ана Брнабић није одговорила на захтев да се осигура безбедност људи, као и оверивачи потписа у локалним заједницама приликом сакупљања потписа за Народну иницијативу. Није испуњен ни последњи захтев - да Влада предложи, а Народна скупштина изгласа мораторијум на двадесет година за ископавање литијума и бора у целој Србији. То је и повод за позив грађанима да се у четвртак у вечерњим часовима окупе испред Председништва Србије како би још једном указали на озбиљност ситуације и неопходност да се захтев испуни пре распуштања Народне скупштине пред најављене парламентарне изборе у априлу. Због жеље да се језиком аргумената разговара о потреби забране истраживање и експлоатације литијума и бора позив на конференцију за медије упућен је премијерки Ани Брнабић и министарки грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорани Михајловић. - Тачно је да смо тражили уредбу којом би био укинут просторни план и закон којим ће се забранити експлоатација литијума и бора. То смо хтели да спроведемо путем народне иницијативе, а након инцидента испред скупштине тражили смо од премијерке гаранције везане за безбедност и да нам се ставе на располагање овери-

О

вачи. Са Рио Тинтом нисмо завршили ако се законски не спроведе ова забрана. Укидањем просторног плана онемогућено је само да се спроводи нека врста градње на подручју Јадра, а то не значи да је спречена на нивоу целе Србије. Желимо да заштитимо целу Србију и уколико се овај захтев не прихвати то значи да тема покушава да се заташка пре избора. Одбијамо и разлог наведен од стране премијерке у разговору са мештанима да је истекло време потребно за спровођење јавне расправе. Могуће је да влада закаже хитну седницу скупштине и после двадесет четири сата целу причу завршимо пре избора, каже председник Иницијативе „Крени - Промени“ др Саво Манојловић позивајући се на ставове стручњака који здушно подржавају тезу о негативним ефектима експлоатације литијума и бора. Довољно јасан је академик Ненад Костић који подсећа да поступци за добијање литијумових једињења из руде представљају хемију деветнаестог века која се изучава у гимназији и на првој години факултета. Отуда се зелено рударство које заговара Рио Тинто сматра немогућим јер хладна ватра и сува вода не иду заједно. Увид у текст патентне пријаве коју је Рио Тинто поднео америчком уреду за патенте у новембру 2019. сведочи о озбиљности документа који не би смео да наводи било шта што се коси са истином. То је и разлог да се оно што је наведено оцени у најмању руку алармантним јер само једна процедура у низу радњи за добијање литијума подразумева разблаживање сумпорне киселине. У зависности од тога да ли се ова операција изводи у пролеће кад Дрина набуја, или током лета кад је водостај знатно нижи, страхује се да некад ни цела Дрина, у време смањеног водостаја и четири пута већа количина воде, не би била довољна да се киселина разблажи до нивоа ph вредности наведене у патентној пријави, а стручњаци Рио Тинта поновили на скупу у Српској академији наука и уметности. Ситуацију додатно компликује податак да река Дрина, као гранична,

подједнако припада Србији и Босни и Херцеговини, а нема потврде да су се две владе консултовале о могућности да је било која од страна „попије“. Сем тога Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина деценијама уназад планирају изградњу хидроелектране у горњем току Дрине. Решеност да то ураде у јесен 2019. су потврдили званичници Србије и Републике Српске што појачава стрепњу да, градњом акумулационог језера, река више неће бити оно што је била а то, каже академик Костић, довољно јасно сведочи да се пројекат Јадар и градња хидроцентрале узајамно искључују. Научна саветница Института за хемију, технологију и металургију др Драгана Ђорђевић сматра да су рудници литијума у Србији проблематични из више разлога. Први је што су депозити литијума и бора у рудним стенама, дубоко испод земље због чега морају да се ваде и прерађују на површини земље. Налазишта се налазе у зони која се простире од границе Хрватске и Словеније а из Босне и Херцеговине прелази преко централног и западног дела Србије до Македоније да би, преко Грчке и Халкидикија, испод Егејског мора завршила у Анадолији. Податак да се једино у Србији планира десет рудника литијума актуелизује питање зашто ако се зна да се литијум врло опрезно вади из дубинских стена, углавном у пустињским областима. Др Ђорђевић подсећа да је највећи део светских резерви лоциран у пустињи Атакама, на територији Боливије, Чилеа и Аргентине, где је седамдесет одсто смештено у пресољеним воденим растворима одакле се лаким технологијама једноставно вади са површине земље. Кад је у питању рудна стена утицај на животну средину је и хиљаду пута већи, а укупна количина литијума мала. - Имали смо прилике претходних година да слушамо да је удео глобалних резерви у Јадру десет процената. То није тачно, а многи извори кажу да је испод једног процента укупних резерви литијума. Јадар је живи насељени предео где од пољопривреде,

23


30.1.2022.

МАГАЗИН 532

24

Акдаемик Ненад Костић


минималним протоцима те вредности су више од дванаест хиљада пута веће у односу на минималне, па би несумњиво долазило до масовног помора риба. Иако Рио Тинто тврди да би улагањем четрдесет милиона долара вратио у Јадар воду друге класе, која већ тече кроз реку, немам вере у такав податак и сматрам да је, као и у другим студијама, нешто што треба написати а не реално стање које би показало ефекте по животну средину, оцењује др Симоновић. Од владе се очекује да уважи аргументе струке и на све компаније заинтересоване за експлоатацију литијума и бора примени исте мере као на Рио Тинто. У Иницијативи „Крени - Промени“ позивају се на став председника Србије и најаву мораторијума у трајању од годину дана, али одбијају такву могућност због уверења да би то била својеврсна превара како би се без већих проблема премостио период до априлских избора. Иако се прихватање ранијих захтева сматра добрим потезом владе доношење одлуке о увођењу мораторијума пре избора услов је за одустајање од свих врста притисака, колико јавне кампање толико и уличних протеста. - Пословницима владе одређено је двадесет дана за јавну расправу, кад се доноси системски закон, али постоји хитна процедура усвајања што смо могли да видимо кад је мењан Закон о референдуму и народној иницијативи. Све може да се заврши у року до двадесет четири сата, а ово је могуће имплементирати кроз више закона. Ми смо поднели тачан предлог и ово је могуће спровести једном одредбом са шест ставова кроз допуне Закона о рударству и геолошким истраживањима где ће се јасно забранити истраживање и експлоатација. Премијерка тврди да је председник обмањивао јавност кад је најављивао мораторијум, јер ако може на годину дана зашто не може на дуже. Ако се ово не усвоји она одбија вољу грађана изражену кроз двеста деведесет хиљада потписа онлајн петиције и протесте, па је једина одговорна за кризу, проте-

сте и све што се после овога буде дешавало, каже Манојловић. Део одговорности за тренутну ситуацију приписује се инспекцијским службама за које се верује да нису адекватно реаговале на упозорења о загађењу животне средине. Довољно идникативан је пример Јадра и загађење околине у неколико сегмената. Пољопривредне парцеле на којима се налазе бушотине загађене су токсичном рудничком водом која цури из њих, а о високој концентрацији бора сведоче измерене количине од око једног грама по литру. Др Костић упозорава на три нивоа подземних вода од којих је најближа површини питка. Следе слане воде остатка миоценог мора и токсичне рудничке воде које су око неких бушотина кренуле ка површини земље контаминирајући и слојеве пијаће воде. Компанија Рио Сава је због тога ангажовала грађевинску фирму да прикупља и одвози контаминирано земљиште на другу локацију, а довози чисту која се накнадно контаминира. Током претходног лета на овом простору је детектована алга еуглена која се појављује кад у води има фосфора и азота. Др Костић потврђује да је извршена анализа воде из баре која постоји две године и утврђено да је промењен њен хемијски састав, а садржај азота повећан пет пута. Према подацима изнетим на конференцији за медије у бару је допремана токсична земља, а са њом и азот који условљава појаву бактерија. Иако путеви токсичних подземних вода нису тачно утврђени евидентно је да су неки бунари контаминирани, а степен загађења није утврђен јер су потребна скупа темељна истраживања за која еколошка удружења немају средстава. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

пчеларства, сточарства и млекарства живи деветнаест хиљада људи. Један пчелар зарађује месечно преко две хиљаде евра, а долази му компанија која за пет стотина мештана нуди запослење и плату од хиљаду и две стотине долара. Економска анализа није обухватила шта Србија губи са тим рудником, само шта компанија добија и колико ће бити плате. Замислите да се уништи живот деветнаест хиљада људи који лепо живе од те земље, а осетиће негативне ефекте рудника, да би се запослило пет стотина који ће бити у земљи. Истражне радње су већ начиниле еколошке штете, загађене су воде, бунари и извори. Мештани налазе угинуле срндаће који пију загађену воду, а загађене су и њиве на местима где из бушотина цуре подземне токсичне рудничке воде. Оне ће наставити да излазе и о каквом еколошком зеленом руднику можемо да говоримо ако би се формирале токсичне депоније јаловине и ослобађале огромне количине отпадних вода у Јадар, каже др Ђорђевић. Професор Геолошког факултета др Предраг Симоновић се позива на податке из докумената Рио Тинта о количини отпадних вода која се очекује приликом експлоатације а покушај да се израчунају концентрације литијума и бора, кад би ушле у Јадар без пречишћавања, темељи се на режимима средњег, минималног и високог просечног протока реке. Акценат је стављен на рибе и најмање концентрације при којима се испољавају токсични хронични ефекти на њих. Прорачун показује да би концентрација литијума била већа од осам до дванаест хиљада пута у односу на минималну дозу која показује хронични токсични ефекат. - Кад је бор у питању све концентрације преко два милиграма по литру шкодљиве су за рибе. Процењује се да би једино при високом просечном водостају та концентрација била од 9,7 до 1,7 милиграма по литру, што оставља могућност мање осетљивим организмима да преживе. При средњим и

25


26

Марко Петровић

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


Сећање на носиоце демократских промена: Марко Петровић (1)

КРАЉЕВО И ВРЕМЕ ТАЈКУНИЗАЦИЈЕ - Демократски воз који се захуктавао деведесетих година прошлог века морали су да повуку људи који су имали енергије и жеље да процес демократизације спроведу до краја. – Народ у Србији је врло инертан, споро капира неке ствари, а кад их укапира тврдоглаво их држи па их време прегази. - Требало је да прође десет година да би народ схватио оно што је неминовно. - Србија последња у Европи дошла до демократских промена. - Пасивност и незаинтересованост за сопствену судбину највећег дела земље јужно од главног града. - Велике фирме, којима није дозвољена приватизација, пљачкане су изнутра и доведене до нивоа да касније нису могле да се продају. – Иако Србија званично није учествовала у рату њени становници су га итекако осетили

27


ерлински зид висок 3,6 метара, чија је изградња отпочела 13. августа 1961. године, био је најпознатији део Источнонемачког пограничног система и као део Гвоздене завесе симбол Хладног рата. Идеју о изградњи је усвојила источнонемачка влада Валтера Улбрихта, а одобрио совјетски председник Никита Хрушчов, па је саграђен са намером да се заустави одлив великог броја професионалних и квалификованих радника из једног у други део града, и бекства која су имала политичке и економске последице по Источни блок. Кад је 9. новембра 1989. године отпочело његово рушење многима је у Европи постало јасно да је покренут широк талас демократских промена које није лако зауставити. Неколико месеци касније Марко Петровић је схватио да тај талас, пре или касније, мора да запљусне и Србију што је било повод за укључење у политички живот. Уверење да терет промена на својим леђима треба да понесу млађи љу-

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

Б

28

ди, уз то и други разлози за ангажовање уз довољно времена и жеље да помогне, водили су ка пажљивом проматрању догађаја на политичкој сцени Србије. Врло брзо ће се показати да је озбиљност приступа новим обавезама добра препорука да прерасте локалне оквире и попне се коју степеницу више у хијерархији странке. Иако се присуство првом политичком скупу везује за Демократску странку, која је прва основана на овим просторима, много интересантнијим се чинила прича везана за Српски покрет обнове и оснивача Вука Драшковића. Оваквом утиску у значајној мери је допринео први митинг у Краљеву средином 1990. године што је био непосредан повод за чланство у Српском покрету обнове. Значајним за тај период чини се податак да се већина оних који су учествовали у стварању локалног одбора већ почетком наредне године повукло из политичког живота. - Имао сам циљ и у Српски покрет обнове ушао са разлогом да промени-

мо режим Слободана Милошевића, а земљу учинимо демократском. Није ме занимало ко су други људи, чак ни пратеће појаве у оквиру владајуће странке. Занимала ме је само стратегија, механизми и начини како да допремо до народа и убедимо га у оно што неминовно долази. Наш народ је познат као врло инертан, споро капира неке ствари, а кад их укапира тврдоглаво их држи па време прегази и те нове ствари. Изузетно споро мењамо мишљење и ставове, због чега смо имали велике проблеме, па је требало да прође десет година да би их убедили у оно што је неминовно. Није без разлога Србија последња у Европи дошла до демократских промена, а та инертност се види и данас. Имали смо велике проблеме да ангажујемо људе из Краљева, па нисам имао ни времена ни жељу да гледам шта раде други. Демократски воз који се тек тада захуктавао морали су да повуку људи који су заиста имали енергије и жеље да то спроведу до краја.


У политици, и животу уопште, само упорни су могли нешто да постигну, а људи кратког фитиља, ма колико да имају добре идеје а немају енергије, снаге, воље, жеље за самоодрицањем да то спроведу, ништа не могу да ураде. Десетак година пре 2000. било је изузетно тешко ангажовати било кога из Краљева да уђе у политичку странку. Људи су бежали од тога из многих разлога, најчешће се изговарајући да их политика не интересује, објашњава Петровић. На живот у Србији током прве половине деведесетих година најзначајније утичу хиперинфлација и санкције међународне заједнице што у великој мери отежава рад опозиционих странака. И у таквим условима Марко Петровић је успео да постане потпредседник Извршног одбора Српског покрета обнове, а 1993. и посланик у републичком парламенту. Годину дана раније опозиција је победила на локалним изборима у Београду, а истакнути чланови Српског покрета об-

нове заузели значајна места у централним градским општинама, што је у значајној мери допринело да се страначки састанци одржавају под њиховим окриљем. Контакт са истомишљеницима из различитих делова земље учвршћује уверење о споријим променама у срединама у којима још није дошло до промене власти. Поразно делује констатација да је тако и сада, ако не и горе. Ако се изузме Београд, и донекле Војводина, где се све дешава динамичније долази се до невеселог закључка о пасивности и незаинтересованости за сопствену судбину највећег дела земље јужно од главног града. То је по који пут изазивало и подсмехе из других средина због уверења да становници централног дела Србије не реагују на трошење пара из буџета и све веће кредитно задуживање - Време је тешко, а већ 1992. године се уводе санкције које се нису ни мало наивно одразиле у Краљеву где

настају велики проблеми са пласманом производа „Магнохрома“ и „Фабрике вагона“. Јављају се почеци тајкунизације Србије, а и у Краљеву, коју омогућава први закон о приватизацији донесен 1992. године, јер омогућава неконтролисану приватизацију и продају прво мањих, а онда већих, фирми. У исто време велике фирме, којима није дозвољена приватизација, пљачкане су изнутра и доведене до нивоа да после нису ни могле да се продају. У то време је рађено много црних работа да би се избегле санкције које су уведене неправедно, и без икаквог разлога, а због рата и свега што се дешавало на Балкану. Србија можда званично није учествовала у рату, али су њени грађани то итекако осетили, а многи и настрадали, каже Петровић. Од увођења санкција присутна је конфузија у пословању предузећа која покушавају да пронађу различите начине како би изврдали прописе и продали производе ван земље. Пошто

29


30

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


држава није могла званично да извози то су чинили појединци којима су санкције послужиле да скину добар део кајмака са све ниже цене производа. Промет се одвијао заобилазним путевима преко околних држава које су узимале свој део, а од остатка се намиривали трошкови производње и зараде запослених које су касниле и по неколико месеци. Интересе Краљева у Скуштини Србије заступали су Марко Петровић, Слободан Дугалић, Александар Гајић и Миле Корићанац, а у савезној Милан Бачевић и Панто Миличић. Као најмлађи међу њима Петровић је наивно веровао да снагом аргумената може деловати на посланике како би утицали да дође до бржих промена у земљи. Показало се да то није ни мало једноставно и поред потврде да су посланици владајуће већине, Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке, потврђивали да деле слична сазнања. Оправдање што се касни увек је било уверење да још није сазрело време за промене. - Као да је Србија нон-стоп чекала да сви у Европи обаве те процесе, као да смо чекали да се врати комунистичко време и да је ово што се деведесетих дешавало у Европи кратка заблуда која ће кратко трајати. Та заблуда Србију и данас кошта, јер смо последњи који покушавају да урадимо оно што су сви у Европи већ урадили, каже Петровић. Почетком деведесетих година у Скупштини Србије је било тек двадесетак опозиционих посланика, 1994. већ педесет. Тадашњи Депос је предводио Српски покрет обнове коме су се придружили Грађански савез Србије и Демократска странка Србије. Бројчано знатно слабија од посланика владајуће Социјалистичке партије опозиција је, иако у најбољој намери, током прве четири године мандата тешко могла да утиче на промену стања у земљи. Неуважавање аргумената на којима је заснивала ставове појачавало је фрустрацију па је, схвативиши да у парламенту убеђивањем није могла да утиче како би се направио помак, све више користила алтернативне методе

борбе организовањем митинга и уличних протеста. Од 1990. године, кад је вишестраначје закуцало на врата политичког живота у Србији, требало је да прође пуних шест година да се опозиција окупи око става да једино заједничким снагама може да утиче на промене у земљи. За изборе заказане за 24. септембар 1996. године заједнички наступ припремали су Српски покрет обнове, Грађански савез, Демократска странка Србије и Асоцијација слободних и независних синдиката. Уверење да од дана расписивања избора до изласка на биралишта нема довољно времена да се изврши притисак на бираче утицало је на опредељење да се у кампању крене много раније. - Месецима смо радили на терену и припремали се знајући да ће крајем године бити избори, па смо се активно укључили највише у тражењу кандидата за њих. Било је веома тешко убедити људе да стану на листу у време кад су због перфидних видова ванпарламентарне борбе губили посао, били шиканирани и премештани на слабија радна места. Иако смо имали великих проблема да нађемо људе направили смо листу од веома добрих и 1996. успели да победимо. Кренули смо заједно у кампању са тактиком да на трибину не може отићи представник само једне политичке странке. Морали су отићи свих пет да би се народу представило јединство и то се позитивно одразило на бираче, а кад су видели да на трибине одлазимо у већем броју и они су почели да долази у већем броју. Српски покет обнове је имао највише присталица у селима, а демократе и ДСС у градовима. Велики број присталица имали смо у Стублу, Раваници, Годачици, Чукојевцу, затим Матарушкој Бањи, Матаругама, Богутовцу, Лађевцима, Милочају, Опланићима, Сирчи, а из тих крајева је дошао велики број одборника. На трибине смо доводили људе који ће бити будући представници општине и то нисмо крили него смо јавно показивали потенцијалне кандидате, каже Петровић. Иако је на нивоу коалиције догово-

рено колико ће чијих кандидата бити на изборној листи, посебна пажња је посвећена свакој изборној јединици, јер се добро знало која је наклоњена опозицији а која владајућој партији. Јединствен став свих опозиционих партија у коалицији био је да на листи морају да буду сви који су већ имали оверен посланички мандат што их је до тада, у неку руку, издвајало из локалног миљеа. Од њих осам једини је Марко Петровић успео да добије довољан број гласова бирача и обезбеди место у локалном парламенту. Необично важним у то време сматрана су локална средства информисања која су чврсто држали социјалисти. У време кад је опозиција имала власт само у Београду Студио Б је био једина телевизијска станица на чијем програму је могао да се чује и глас опозиције, па су видео касете са снимљеним програмима већ следећег дана дистрибуиране локалним опозицоним блоковима. Јавна сучељавања политичких противника били су повод за покретање сличне емисије на програму локалне телевизије која се, под називом „Реч у реч“, скоро годину и по дана емитовала једном недељно. - Саставили смо писмо са захтевом за сучељавања у отвореном двосатном политичком термину са актуелним темама из политичког и друштвеног живота које су потписале све политичке странке, чак и радикали. Проследили смо га владајућој Социјалистичкој партији, а следећег дана добили информацију да је наш предлог прихваћен. Телевизија Краљево је била једна од ретких у Србији која је имала политички термин што нам је много помогло. Након неколико емисија социјалисти су одустали, и престали да долазе уз смешна објашњења, а пред изборе емисију забранили кад су схватили да је то био погрешан потез. Понуђени папир нису могли да одбију, јер би га ми на свим трибина показивали, тако да смо их ставили у политичку шах мат позицију, каже Петровић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31




34

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


Одложено обележавање Светосавске недеље

КОВИД УГРОЗИО САВИНДАН - Ванредне околности условљене наглим погоршањем епидемиолошке ситуације условиле да Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, која је за овај период припремила више атрактивних програма, све одложи за време кад ситуација буде повољнија ани Светог Саве обухватају део седмице која претходи великом празнику, установљеном законом из 1840. године кад је постао општа школска слава, и део иза тог периода. То је време када се реализује велики број различитих програма у славу и част првог српског просветитеља, архиепископа аутокефалне архиепископије, дипломате, законодавца, књижевника, лекара... Тако је било до ове године кад су ванредне околности условљене наглим погоршањем епидемиолошке ситуације условиле да Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, која је за овај период припремила више атрактивних програма, све одложи за време кад ситуација буде повољнија. Тако је већ првог дана Светосавске недеље у подне изостала ликовно поетска радионица под називом „Свети Сава у историји и предању“ уз учешће Јелене Милојевић Ђуновић и ученика Основне школе „Јован Цвијић“ из Сирче. За сат иза поднева следећег дана било је планирано представљање места књижевног часописа „Повеља“ у књижевној периодици, а повод је полувековно постојање током кога је видљива константно узлазна линија квалитета што часопис сврстава међу водеће овог типа у земљи. Задатак да то учине на адекватан

Д

начин поверен је уредницима најзначајнијих српских књижевних часописа, Мирку Демићу, Јани Алексић, Енесу Халиловићу, Алену Бешићу и Драгану Хамовићу, али је болест учесника била довољан разлог да програм буде одложен за неко друго време, баш као и књижевна радионица под називом „Прича о Светом Сави“. Богат програм припремљен је за среду кад је за полазнике предшколске групе припремљена креативна радионица под називом „Свети Сава као јунак бајке“, а за ученике Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевића Дигитална радионица „Путујуће дигитално свезнање“ названа „Открићу ти све о Светом Сави“. Старијим суграђанима намењено је представљање капиталног издања антологија новијег српског песништва у коју су уврштени аутори последње деценије двадесетог века. Издавач књиге назване „Сенке и њихови предмети“ је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, а да кажу који реч више о овом делу изабрани су др Саша Радојчић, др Драган Хамовић и др Радивоје Микић. Централно место Дана Светог Саве заузима Светосавска академија у оквиру које су током протекле три деценије прилику да искажу ставове о

значајним питањима имали најеминентнији представници друштвеног, културног и духовног живота. За овогодишњег беседника изабран је професор београдског Филолошког факултета др Мило Ломпар који слови као један од најистакнутијих историчара српске књожевности, а за Светосавску беседу тема „Српски културни образац“. Планирано је да у уметничком делу програма учествује хор „Свети архиђакон Стефан“ под вођством Милене Стојановић. Последњи програм овогодишњег обележавања значајног празника планиран је за петак 28. јануара кад је очекивано да, тачно у подне, ђакон Стефан Милошевски отпочне излагање на тему „Свети Сава - свештеник и монах“. Обележавања Савиндана је повод да Дечје одељење Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ распише литерарне конкурсе на теме „Свети Сава – јунак бајке“, „Одраз светосавља у нама“ и „На путу љубави, измирења и праштања“. Право учешћа имају ученици основних школа који су послали радове до 26. јануара, а вредне награде могу да очекују аутори по три најбоља у категоријама од првог до петог, односно петог до осмог, разреда. Т. Радовановић

35


36

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


Додељене традиционалне Светосавске награде

ПРИЗНАЊА КОЈА ОБАВЕЗУЈУ

- Књигама награђено тридесет шест најбољих ученика основних и средњих школа са територије града Краљева, онако како је заповедао први верски поглавар, писац, државник, законописац, дипломата, просветитељ и лекар Свети Сава. – Локална самоуправа ће настојати да створи услове како би се по завршеном школовању сви вратили у средину из које су потекли и баш ту, на добробит свих становника, применили стечена знања. - Светосавска награда за активан рад на афирмацији образовања и допринос образовању у унапређивању услова за рад у установама образовања и васпитања, побољшању ученичког и студентског стандарда и интензивној укључености у подршку образовно-културним манифестацијама

37


ан након обележавање Савиндана, једног од највећих српских празника који је уједно и школска слава, Градска управа традиционално дарује књигама најбоље ученике са територије града Краљева. Ове године награде је, на пригодној свечаности у Свечаној сали Градске управе, примило тридесет шест најбољих ученика краљевачких основних школа, Гимназије, Економско-трговинске школе, Медицинске школе, Саобраћајно-теничке школе „Никола Тесла“, Машинско-техничке школе „14. окктобар“, Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“, Шумарске школе, Уметничке школе, Школе за основнио и средње образовање „Иво Лола Рибар“ и Дома

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

Д

38

ученика средњих школа. Уз честитке награђенима потврђена је спремност локалне самоуправе да створи потребне услове како би се, по завршеном школовању, вратили у средину из које су потекли и баш ту применили стечена знања на добробит свих становника. Срби славе Савиндан посвећен принцу Растку Немањићу, сину оснивача династије Немањића Стефана Немање, брату првог српског краља Стефана Првовенчаног, првом поглавару Српске православне цркве, неуморном просветитељу, дипломати и државнику који се, према старим записима, никада није смејао, али је увек био насмејан. Растко је толико напредовао у учењу да је изазивао дивљење разумом, па су

сви говорили да ће баш он бити неко ново знамење. Био је српски разговор са светом, с највишим великодостојницима, са царевима, патријарсима, краљевима, великим духовницима и чувеним филозофима. Зато је у историји црквене и државне дипломатије тешко наћи пример који се може поредити са оним што је чинио Растко Немањић на путу од монаха до архиепископа, а што је довело до самосталности српске цркве и слободног српског краљевства. Он је Србима био први верски поглавар, први писац, први државник, први законописац, први дипломата, први просветитељ и лекар, па се по њему српски народ препознаје у својој држави, вери, језику, законима и


правди. Пригодна свечаност у Свечаној сали Граске управе, у присуству ученика и њихових учитеља, наставника, професора и директора школа протекла је скромније него ранијих година, без уметничког дела и у складу са мерама кризног штаба за борбу против ширења корона вируса. Била је то прилика за подсећање за значајна улагања која су последњих неколико година уложили локална самоуправа, Школска управа и Министарство просвете, науке и технолошког развоја како би побољшали услове за рад у основним и средњим школама на територији града. Шездесет милиона динара уложено је у реконструкцију зграде Машинско-

техничке школе „14. октобар“, а са тринаест и по милиона, у сарадњи са Министарством енергетике, реконструисана зграда Електро-саобраћајне техничке школе „Никола Тесла“. Заједно са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, улагањем дванаест милиона динара, реконструисана је фасада зграде Гимназије и Економско трговинске школе, а изграђена и фискултурна сала у Дому ученика средњих школа за шта је Министарство просвете обезбедило педесет три милиона динара. Највише средстава, чак триста деведесет један милион динара, уложено је у изградњу нове зграде Основне школе „Свети Сава“ са фискултурном салом, а повећање трошкова

грађевинског материјала је разлог за очекивање да планирани износ буде и премашен. Министарство омладине и спорта је уложило педесет милиона у изградњу фискултурне сале Основне школе „Живан Маричић“ у Жичи, а активан рад на афирмацији образовања на свим нивоима, и допринос који се огледа у унапређивању услова за рад у установама образовања и васпитања, у побољшању ученичког и студентског стандарда, и у интензивној укључености у подршку образовно-културним манифестацијама оцењено је довољним да градоначелнику Краљева буде додељена Светосавска награда Министарства просвете, науке и технолошког развоја. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

39


Основне школе ОШ „Бранко Радичевић“ Витковац Матија Танасковић VIII/1 ОШ „Браћа Вилотијевић“ Краљево Андреј Ковинић VIII/1

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

ОШ „Вук Караџић“ Краљево Љубица Трбољевац VIII/3

40

ОШ „Живан Маричић“ Жича Андрија Милошевић VIII/2 ОШ „Иво Лола Рибар“ Краљево Андријана Митровић VIII/1 ОШ „Јово Курсула“ Краљево Стефана Главчић VIII/3

ОШ „Драган Маринковић“ Адрани Сара Богићевић VIII/1

ОШ „Јован Цвијић“ Сирча Наталија Подгорац VIII/1 Јованка Реџепи – полазница основног образовања одраслих

OШ „Милунка Савић“ Витановац Урош Станковић VIII/1

ОШ „Милун Ивановић“ Ушће Ања Дугалић VII/1

ОШ „Свети Сава“ Краљево Анђела Луковић VIII/3

ОШ „Олга Милутиновић“ Годачица Марија Миликић VIII/1

ОШ „Димитрије Туцовић“ Краљево Немања Обрадовић VIII/3

ОШ „Петар Николић“ Самаила Ђурђица Шљивић VIII/1

ОШ „Драган Ђоковић Уча“ Лађевци Павле Ратковић VIII/2

ОШ „Светозар Марковић” Душан Лазић VIII/3

ОШ „Ђура Јакшић“ Конарево Емилија Ердоглија VIII/2


ОШ „Јован Дучић“ Роћевићи Нада Марковић VIII/1

Електро-саобраћајна техничка школа „Никола Тесла“ Анђела Воштић IV/3

ОШ „Стефан Немања“ Студеница Марија Весовић VII/1

Шумарска школа – Краљево Нађа Ђукић IV/3

Основна музичка школа „Стеван Мокрањац“ Краљево Мина Вељовић VI разред на одсеку флауте

Економскo–трговинска школа Никола Благојевић IV/1

ОШ „Доситеј Обрадовић“ Врба Вељко Ердоглија VIII/1

Meдицинска школа Александра Бугариновић IV/2 Ана Драговић IV/1

ОШ „IV краљевачки батаљон“ Краљево Константин Божић VIII/1 ОШ „Чибуковачки партизани“ Краљево Јана Вулић VIII/1

Средње школе Гимназија Андреј Бантулић IV/8 Maшинско-техничка школа „14. октобар“ Василије Батачанин IV/2

Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ Елена Вешовић IV/2 Средњa школa „Иво Лола Рибар“ Краљево Стефан Ђурић III/2 Средња музичка школа „Стеван Мокрањац“ Дуња Миљковић IV разред на одсеку музички извођач класичне музике - хорна Уметничка школа Краљево Михаило Митровић IV/1 образовни профил: ликовни техничар Дом ученика средњих школа Андреа Ђоновић IV, Уметничка школа

41


42

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


На репертоару Биоскопа “Кварт” Вук и лав

Након дедине смрти, двадесетогодишња Алма одлучује да се врати у дом из детињства, мало острво у срцу величанствене канадске шуме. Док је тамо, она спашава два беспомоћна младунца, вука и лава са којима ствара нераскидиву везу. Али, њихов свет се убрзо уруши када чувар шуме открије животиње и одведе их па двојица младунаца морају да крену на опасно путовање по Канади како би се поново спојили једни с другим, али и са Алмом. Породични филм у 2Д формату, и трајању од деведесет девет минута, Жил де Меистр је режирао према сценарију који је написао са Прун де Меистр, а водеће улоге тумаче Моли Кунц, Грејем Грин, Чарли Керик, Милен Дин-Робик и Иван Бјулинг. Филм је на репертоару до 2. фебруара, а пројекције почињу у 18 сати.

Златни дечко

„Залтни дечко“ је прича о Денису Марковићу, младом и талентованом фудбалеру проблематичног темперамента који због тога, од ране младости, постаје мета различитих интереса. Прича сведочи где некога све може, или не може, одвести таленат, али и прича о другој шанси… Спортску драму у 2Д формату, и трајању од тачно сат и по, Огњен Јанковић је режирао према сценарију који је написао са Алексом и Вуком Ршумовићем, а водеће улоге тумаче Денис Мурић, Андрија Кузмановић, Игор Бенчина, Петар Стругар, Љубомир Булајић, Јована Гавриловић, Алиса Радаковић, Владимир Ковачевић, Тихомир Станић и Страхиња Блажић.

Алеја ноћних мора

„Алеја ноћних мора“ је мистерија са малим дискретним пиштољима сакривени са унутрашње стране беж мантила, кармином гримизно црвене боје, детективским шеширима и тоалетама дива Златног доба Холивуда. Амбициозни радник у циркусу има способност да са само неколико речи изманипулише било кога, па заводи психотерапеуткињу за коју се испоставља да је много опаснија од њега. Крмими драму у 2Д формату, која траје деветанест минута дуже од два сата, Гиљермо дел Торо је режирао према сценарију који је написао са Ким Морган и Вилиамом Линдси Грешамом. У главним улогама наступају Бредли Купер, Ким Морган, Тони Колет, Вилем Дефо и Дуни Мара, а филм се приказује до 3. фебруара у пројекцијама које почињу два сата пре поноћи.

43


МАГАЗИН 532

30.1.2022.

Ев Евро Србиј

44

Када власти гледају с „в не види се, система – „ра


Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

вропа, „каска“ за Србијом? опа је имала две технолошке, ја – три оружане револуције! У „једноумљу“ тренирана је строгоћа; у „безумљу“: раскол, беда и сиромаштво!

Разговарајмо као нормални људи; нисмо ваљда – политичари!?

висине“, звалине”!

45


МАГАЗИН 532

30.1.2022.

www.minjina-kuhinjica.com

46


Из Мињине кухињице

47


Проглашени спортисти године

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

ОДБОЈКАШИ НА

48


АЈУСПЕШНИЈИ

- Најуспешнији у категорији сениора Иван Тодоровић и Јелена Ерић. - Признањима потврђено да су најбољи Одбојкашки клуб „Рибница“ и тренер Милан Симојловић. - Посебна признања за изузетан допринос и афирмацију краљевачког спорта додељена Дејану Јаблановићу, Петру Поповићу, Невени Јовановић и Мини Поповић. - Одбојка најквалитетнија област краљевачког спорта. - Додели признања најуспешнијима у 2021. години присуствовали су највиши представници више спортских институција

49


30.1.2022.

МАГАЗИН 532

50

рај календарске године је време кад се сумирају резултати у скоро свим областима друштвеног живота, па и у спорту, а резултати које су остварили спортисти повод су да Спортски савез Краљева прогласи најбоље у појединим старосним категоријама. Да ће краљевачки спорт и наредних година имати чиме да се похвали сведоче резултати најмлађих спортиста, међу њима и најуспешнији пионир у прошлој години каквим је оцењен члан Кајак клуба „Студеница“ Игњат Ђоковић. У трагању за спортом који му највише одговара Игњат се окушао у кошарци и каратеу, а да је одабрао најбољи сведоче победе у слалому на првенству Србије у кајаку, треће место у спусту на државном првенству у спусту и првом колу млађих категорија у слалому. Поред успеха које је остварио током прошле године био је успешан и раније освајањем другог места у трећем колу младих категорија у слалому и треће у слалому на првенству Србије у кајаку.

К

Спортски савез Краљева процењује да је најуспешнија у категорији пионирки за прошлу годину била десетогодишња чланица Бициклистичког клуба „Металац“ Ирина Јовановић. У свет бициклизма закорачила је са осам година а потом, уз озбиљнији рад, наставила са добрим резултатима у категорији полетарки. Да бициклизам заволи више него друге спортове значајно је допринела Јелена Ерић као узор на путу до значајнијих резултата који се тек очекују. Најуспешнији кадет у прошлој години био је члан Кајак клуба „Ибар“ Вук Базић. Жеља да се бави овим спортом јавила се кад је имао само девет година, а озбиљан рад током последње три довео га је до титуле државног првака у пионирској конкуренцији у више дисциплина, због чега је већ проглашаван за најбољег спортисту међу пионирима. Током претходне године Вук је освојио три титуле првака државе у слалому и спусту у кадетској конкуренцији, а посебним успехом сматра се улазак у ре-

презентацију Србије у категоријама слалом и спуст. Комисија за избор спортисте године није могла лако да се одлучи при избору најуспешнијих кадеткиња па је ово звање доделила двема спортисткињама, кајакашици Ањи Богдановић и рукометашици Дуњи Радевић. Дуња Богдановић је у свет кајака закорачила са десет година кад је почела са организованим тренинзима у Кајак клубу „Ибар“ где ју је довела велика жеља да се бави спортом. Највећим успесима током прошле године оцењују се шампионске титуле у три дисциплине и проглашење за најбољу спортисткињу у категорији пионирки за 2020. годину. Током прошле године на државном првенству је била најбоља у дисциплинама класик и спринт, а вицешампионка у слалому. Шеснаестогодишња Дуња Радевић вредно тренира већ пет година од тренутка кад је тренер Саша Миљковић увидео велики потенцијал коме до врхунских резултата предстоји само рад.


Након више првих места у Лиги млађих категорија Централне Србије, домаћих и иностраних турнира на којима је проглашавана за најбољу играчицу и великог броја голова у оквиру западне групе Прве лиге, указана јој је част да брани боје Србије на значајним међународним такмичењима. Европско првенство у Грузији је прво велико такмичење на коме је добила прилику да покаже све квалитете и са саиграчицама из репрезентације оствари дуго чекани циљ, повратак у А дивизију и сам врх светског и европског рукомета. Као једна од најтраженијих младих играчица у Србији, за коју су показали занимање клубови највишег ранга, Дуња је најбоља играчица и предводник младе екипе ЖРК Металца од које се тек очекују врхунски резултати. Боксерско удружење „Чингелић“ изнедрило је најуспешнијег јуниора Краљева за прошлу годину у лику Уроша Чингелића. Од 2018. године Урош бележи значајније резултате у кик боксу о чему најбоље сведочи податак да је без

пораза завршио сва такмичења у категоријама пионира и јуниора. Балкански првак у категорији учесника до осамнаест година постао је кад је имао само петнаест, а упоредо са кик боском такмичио се и у олимпијском где је у свим категоријама, пионира, кадета, јуниора и омладинаца, освајао златна одличја и постао првак Србије. Од 2018. кад је добио позив за учешће у кадетској репрезентацији Србије акценат је стављен на олимпијски бокс, а као крајњи циљ у последњем олимпијском циклусу постављено освајање златне медаље на Олимпијским играма у Паризу. Урош је током прошле године у полувелтер категорији освојио златну медаљу на такмичењу Омладинска Златна рукавица, постао првак Боксерског савеза Шумадије и Поморавља, као најбољи техничар првак Србије а освојио је и кикиндску Златну рукавицу. Са сениорима је успешно наступио у Супер лиги Србије и регионалној лиги бивше Југославије, а победе извојевао на бројним међународним турнирима широм

Европе. Урош је уврштен на листу пет најбољих бораца из Србије за опште физичке припреме олимпијског циклуса у Русији од кога се са довољно оптимизма очекује да достигне врхунац на Олимпијади у Паризу. И док су у категорији јуниора евидентни значајни резултати то се не би могло рећи за јуниорке, па у овој категорији није додељена титула најбоље за прошлу годину. Звање најбољег сениора у прошлој години понео је одбојкаш Рибнице Иван Тодоровић који се у свет спорта отиснуо на почетку тинејџетског доба. Иако се као најбољи потврдио на месту примача сервиса током каријере је успешно играо и као техничар. Иван је наступао за ОК Вранеши, а након пет професионалних сезона у Рибници отишао у иностранство где је провео пуних једанаест година. У том периоду наступао је за Динамо и Стеауа из Букурешта, кувајтску Казму, кипарску Саламину, француске Руен и Оранж, а Пафос и Агенисис са Кипра.

51


МАГАЗИН 532

30.1.2022.

Најуспешнија сениорка и ове године је Јелена Ерић из Бициклистичког клуба „Металац“ која је у бициклизам закорачила следећи пут старијег брата. Од кад је са тринаест година извезла прву званичну трку Јелена ниже успехе због којих је понела титулу спортисте Краљева за 2019. годину. До титуле су довеле победе на међународним такмичењима и државном првенству. Осим за матични Јелена је од 2015. возила за бројне иностране клубове међу којима су љубљански БТЦ Сити, у коме је провела три године, америчка екипа Сајленс, италијанска Але-Ћиполини и Мовистар као једну од најпознатијих екипа у Шпанији где је представљена као један од лидера за сезону 2020/2021. До титуле најуспешније се-

52

ниорке Краљева за 2021. довели су прво место на државном првенству у друмској вожњи, победа на Купу Србије, друго место на трци у Белгији и два трећа у етапи и генералном пласману на Belgrade GP woman tour UCI2.2. Звање најбоље екипе припало је Одбојкашком клубу „Рибница“ која је давне 1974. године први пут успела да се домогне прве савезне лиге, потом и првог међународног такмичења Куп победника купова. Рибница је још пет пута представљала земљу у Купу Европске одбојкашка конфедерације, а двадесет пет година наступала у елитном рангу такмичења. У зависности од тренутних околности клуб је три пута мењао име, али се увек враћао изворном по коме је најпознатији у одбојкашким круговима

далеко од Краљева. Рибница је суперлигаш спреман да се у двадесет петој прволигашкој сезони бори за највиши пласман. Најуспешнији тренер је Милан Симојловић, четрдесетогодишњак који је одбојкашку каријеру отпочео у „Рибници“ а током протекле сезоне је довео до победника националног куп такмичења и још једном извео у Европу. У матични клуб вратио се након успешне међународне каријере у Бугарској, Бахреину, Катару, Кувајту, Кини, Азербејџану, Словенији, Пољској, Турској и Русији. По повратку у Краљево Рибница је после четрдесет три године освојила национални куп, а друго место на крају лигашког дела такмичења у сезони 2020/2021. је најбољи је пласман у


историји клуба. Рибница је организационо и финансијски постала стабилан клуб, а велика жеља најбољег краљевачког тренера је да са Рибницом освоји титулу првака државе. Међу великим бројем спортских радника који су у значајној мери допринели остварењима у овој области Спортски савез је издвојио Рајка Чубрића који од почетка бављења спортом није напуштао редове Бициклистичког клуба „Металац“. Чубрић је двоструки победник Међународне трке кроз Србију, два пута је био првак Југославије а десет пута првак Србије. Богату спортску паријеру краси победа у Купу Југославије, и многе друге у земљи и иностранству, а допринос развоју бициклизма је и разлог да буде члан нацио-

налног тима на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године. По окончању активног учешћа у такмичењима радио је као тренер, а тренутно обавља функцију председника клуба. У два мандата био је председник Спортског савеза Краљева, члан је Управног одбора Бициклистичког савеза Србије и спортски директор међународних бициклистичке трке Београд-Бања Лука и Трке кроз Србију. Посебна признања за изузетан допринос и афирмацију краљевачког спорта додељена су Дејану Јаблановићу, Петру Поповићу, Невени Јовановић и Мини Поповић. Податак да су најуспешнијима у три категорије проглашени одбојкаши довољан је разлог за уверење да је ово

најквалитетнија област краљевачког спорта. Додели признања најуспешнијима у 2021. години присуствовали су највиши представници више спортских институција, генерални секретар Спортског савеза Србије Горан Маринковић, директор Српског атлетског савеза Слободан Бранковић, председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић, председник Рукометног савеза Србије Светозар Станковић, председник Ауто-мото савеза Србије Дејан Стојић и, уместо председника Одбојкашког савеза Србије Зорана Гајића, некадашњи одбојкашки репрезентативац Дејан Бојовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

53


54

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


Спартак - Рибница 0:3

55


56

МАГАЗИН 532 30.1.2022.


Пролетер 023 - ЖКК Краљево 68:75

57


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 30. ЈАНУАРА И 5. ФЕБРУАРА

МАГАЗИН 532

30.1.2022.

30. јануар

58

1018 — Потписивањем Будишинског мира између светог римског цара Хајнриха II и пољског кнеза Болеслава I завршен је Немачко-пољски рат. 1648 — Потписивањем Минстерског мира окочан је Осамдесетогодишњи рат Шпаније и Уједињених Провинција Низоземске. 1649 — У Лондону због издаје погубљен енглески краљ Чарлс I после пораза његових снага у грађанском рату с републиканским снагама Оливера Кромвела. 1661 — Оливер Кромвел, лорд-протектор Комонвелта Енглеске, је ритуално погубљен две године после своје смрти, на годишњицу смрти краља кога је он збацио. 1661 — Пољско-литванска државна заједница је уступила Руском царству Кијев, Смоленск и део Украјине источно од Дњепра по одредбама примирја из Андрусова. 1826 — Отворен је мост Менај између Велса и острва Англси, који се сматра за први модерни висећи мост. 1841 — Пожар је уништио две трећине порториканског града Мајагвеза. 1847 — Град Јерба Буена у Калифорнији добио назив Сан Франциско. 1862 — Поринута је прва америчка оклопњача УСС Монитор. 1913 — Британски Дом лордова је одбацио Закон о ирској самоуправи. 1933 — Адолф Хитлер је положио заклетву као немачки канцелар. 1937 — Тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе. 1937 — Адолф Хитлер је изјавио у Рајхстагу да Немачка повлачи свој потпис са Версајског мировног уговора.

1943 — Краљевско ратно ваздухопловство у Другом светском рату почело прво даноноћно бомбардовање Берлина. 1945 — Вилхелм Густоф, пренатрпан немачким избеглицама, је потонуо у Балтичком мору након што га је торпедовала совјетска подморница, при чему је погинуло око 9.500 особа што је највећа поморска несрећа. 1964 — У СССР први пут у историји космонаутике уз помоћ једне ракете лансирани сателити у различите орбите, „Електрон 1“ и „Електрон 2“ 1967 — Папа Павле VI срео се с председником Президијума Врховног совјета СССР Николајем Подгорним, првим шефом совјетске државе који је посетио Ватикан. 1968 — У Вијетнамском рату почела једномесечна Тет офанзива, под командом северновијетнамског генерала Воа Нгујена Ђапа, током које су северновијетнамске трупе и јужновијетнамски герилци напали Сајгон и више од 100 других места у Јужном Вијетнаму. 1969 — Одржан је последњи јавни наступ Битлса, на крову њихове продукцијске куће „Епл рекордс“ у Лондону. Овај импровизовани концерт прекинула је полиција. 1972 — Пакистан напустио Комонвелт у знак протеста због одлуке Уједињеног Краљевства, Аустралије и Новог Зеланда да признају Бангладеш. Британски војници у Лондондерију, у Северној Ирској, убили су 13 људи, учесника забрањеног марша за људска права католика. 1992 — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку. 1995 — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији ауто-

мобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи. 2000 — Цијанид који се излио из румунског рудника Баја Маре у притоке реке Тисе, Лапош и Самош, а потом у Дунав, изазвао еколошку катастрофу. У речни слив испуштено 120 тона цијанида и 20.000 тона талога који садржи тешке метале. 2003 — У Скупштини СР Југославије ратификован Споразум о двојном држављанству СРЈ и Босне и Херцеговине. 2007 — Мајкрософт на тржиште пустио оперативни систем Windows Vista, после више од пет година од публиковања претходног Windows оперативног система (Windows XP). 2021 — Срушио се војни хеликоптер у планинском подручју на истоку Кубе и свих пет чланова посаде је погинуло.


31. јануар 1747 — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести. 1808 — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји. 1859 — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина. 1865 — Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију. 1878 — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан дипринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић . 1917 — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких

бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.1930 — Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања. 1946 — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест република. 1950 — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе. 1958 — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди. 1962 — На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом. 1964 — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса. 1966 — Основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града. 1971 — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година. У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група “Летећи циркус Монтија Пајтона” је први пут имала наступ на позоришној бини. 1990 — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“. 1996 — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани. 1997 — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије. 1998 — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку.

2001 — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби. 2002 — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку. 2002 — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама. 2006 — Веће Европске уније у Бриселу именовало Кристијана Шварц-Шилинга за специјалног представника Европске уније за Босну и Херцеговину Криза између Данске и арапских земаља се наставља због објављених 12 цртежа Мухамеда. Америчка Академија филмских уметности и наука објавила номинације за овогодишњег Оскара . 2020 — Уједињено Краљевство и Гибралтар су се формално повукли из Европске уније.

1. фебруар 1701 — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа. 1748 — Указом царице Марије Терезије Нови Сад добио статус слободног краљевског града у оквиру аустријске монархије. Тај дан проглашен за Дан града 1996. 1793 — Револуционарна Француска, непуне две седмице после погубљења краља Луја XVI, објавила рат Великој Британији и Холандији. 1840 — У америчком граду Балтимор отворен први стоматолошки факултет у свету. 1893 — Томас Алва Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерзију отворио први филмски студио у свету.

59


30.1.2022.

МАГАЗИН 532

60

1896 — Подстакнути побуном у Грчкој, становници острва Крит почели устанак против турске власти. Уз интервенцију европских сила Крит 1898. добио аутономију, а 1912. припојен Грчкој. дена Пучинијева опера Боеми. 1901 — У Београду изашао први број „Српског књижевног гласника“, часописа за књижевност. Први уредник био Богдан Поповић, један од најпознатијих књижевних критичара и теоретичара тог доба. 1918 — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. Побуна угушена 3. фебруара, ухапшено 800 морнара и подофицира, а пред преки суд у Котору изведено њих 40, од којих су четири осуђена на смрт и потом стрељана. Велики број ослобођен после суђења у септембру, а кривични поступак против осталих прекинут сломом Аустроугарске у Првом светском рату. 1924 — Прва лабуристичка влада Велике Британије признала СССР, што је знатно допринело смањењу дипломатске изолације прве социјалистичке земље у свету. 1942 — Вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг постао је председник марионетске владе у окупираној Норвешкој, у Другом светском рату. 1946 — Норвешки дипломата Тригве Ли изабран за првог генералног секретара Уједињених нација. 1946 — Мађарска проглашена за републику, с председником Золтаном Тилдијем и премијером Ференцом Нађом. 1974 — У пожару који је захватио нови солитер у бразилском граду Сао Пауло погинуло више од 220 људи. 1979 — Ирански верски вођа ајатотах Рухолах Хомеини вратио се у земљу из Париза после 15 година изгнанства, које је провео углавном у Ираку. Тиме наступила нова фаза исламске револуције којом је у Ирану успостављена исламска теократска држава. 1990 — Да би сузбила масовне демонстрације косовских Албанаца, Југословенска народна армија извела тенкове на улице косовских градова, а борбени авиони надлетали Приштину. У

сукобима демонстраната и полиције погинуло 27 демонстраната и један полицајац, а рањено око 100 људи на обе стране. 1992 — Председници САД и Русије Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин потписали, у Кемп Дејвиду, декларацију о престанку непријатељстава две земље, чиме је формално завршен Хладни рат. 1995 — Поплаве у Холандији натерале око 250.000 људи да напусте домове. 1996 — Председник Жак Ширак објавио да је Француска заувек окончала нуклеарне пробе. 2000 — Због учесталих напада наоружаних Албанаца на полицијске и друге објекте, српске власти појачале присуство снага безбедности и Војске Југославије на југу Србије у региону општина Прешево, Бујановац и Медвеђа, у којима Албанци чине већину становништва. 2002 — На суђењу у Ријеци, за ратне злочине почињене над Србима 1991. и 1992, бивши начелник полиције из Госпића Иван Дасовић потврдио да је тадашњи политички врх Хрватске знао за убиства Срба у Госпићу. Савет безбедности УН продужио мандат мировних снага у Источном Тимору до 20. маја, за када је предвиђено проглашење независности те бивше португалске колоније. После одласка Португалаца 1975. ту територију окупирала Индонезија, а мировне снаге упућене 1999. пошто је Источни Тимор прокламовао независност. 2003 — У несрећи „Спејс-шатла Колумбија“ који се запалио и распао на висини од око 60 километара изнад Тексаса у САД погинуло свих седам астронаута. 2021 — Војни пуч: Војска Мјанмара извела је ухапсила председницу Владе Аунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.

2. фебруар 962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године. 1509 — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили мусли-

манску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама. 1536 — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880. 1709 — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“. 1804 — Почео Први српски устанак. 1808 — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814. 1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бера-


том кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза. 1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију. 1878 — Грчка објавила рат Турској. 1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР. 1943 — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату. 1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива. 1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима. 1990 — Јужноафрички председник

Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе. 1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији. 2002 — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице. 2003 — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке. 2006 — На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу. Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

3. фебруар 1377 — Папски кондотјери су убили више од 2000 становника Чезене у Чезенском крвопролићу. 1509 — Португалска морнарица је поразила удружену флоту Османског царства, Млетачке републике, султана Гуџарата, мамелучког Египта, Заморина од Калкуте и Дубровачке републике у бици код Дија. 1591 — У немачком граду Торгау основана Немачка протестантска лига. 1781 — Британске снаге су заузеле низоземско острво Свети Еустахије након само два пуцња из топа. 1787 — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разби-

ла преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс. 1807 — Амерички Конгрес је образовао Територију Илиноис. 1813 — Побуњеничка војска под командом Хосеа де Сан Мартина је победила шпанску војску у бици код Сан Лоренца. 1830 — На мировној конференцији у Лондону, Грчкој призната независност од Отоманског царства, у чијем је саставу била од 1453. 1870 — Ратификован је Петнаести амандман на устав САД којим је загарантовано гласачко право без обзира на расу. 1881 — Потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железниче пруге у Србији. 1913 — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход. 1917 — САД су у Првом светском рату прекинуле дипломатске односе с Немачком, после саопштења Берлина да ће почети неограничен подморнички рат. 1919 — У Паризу одржана прва седница Лиге народа, девет дана после оснивања те светске организације. 1941 — Немачка је силом поново поставила Пјера Лавала на дужност у окупираној Вишијевској Француској. 1943 — Британски авиони у Другом светском рату бомбардовали немачки град Хамбург. 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату избацили 3.000 тона експлозива на Берлин, а америчке трупе на Филипинима преузеле Манилу од Јапанаца. 1958 — Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга. 1959 — Амерички музичари Бади Холи, Ричи Валенс и Џ. П. Ричардсон су погинули у паду авиона код Клир Лејка, Ајова. 1969 — Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације. 1973 — У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре.

61


30.1.2022.

МАГАЗИН 532

62

1977 — Снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хајле Маријаму убиле шефа привремене војне владе Етиопије, генерала Тефери Бентија, и његове најближе сараднике. 1981 — Гро Харлем Брунтланд после оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену-премијера Норвешке. 1989 — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез. 1994 — Председник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго Вијетнаму, заведен по завршетку Вијетнамског рата 1975. 1995 — НАТО одржао прву војну вежбу на територији некадашње Источне Немачке. 1996 — У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи. На основу Дејтонског мировног споразума, 57.000 припадника међународних снага за одржавање мира стигло у Босну и Херцеговину. Успостављено 10 бригадних и три дивизијска главна штаба. 1998 — Амерички војни авион „ЕА6Б“ летећи прениско ударио у кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на северу Италије. У гондоли која је пала са 200 m погинуло свих 20 људи. 2000 — Приликом напада албанских екстремиста на аутобус УНХЦР-а на Косову убијена двојица Срба, а у сукобима руских припадника Кфора с Албанцима рањено више особа. У наредним данима талас насиља, у којем је страдало девет особа, захватио северни део Косова. 2002 — У снажном земљотресу који је погодио турску провинцију Афјон 43 особе погинуле, повређено њих 300, а више од 600 кућа оштећено. 2003 — Амерички рок-продуцент Фил Спектор, ухапшен због убиства. 2006 — На суду Босне и Херцеговине почело прво суђење за геноцид у босанскохерцеговачком правосуђу. Једанаест је оптужених за злочине који су се десили у Сребреници и Кравицама. Египатски путнички брод „Ал Салам 98” је током ноћи потонуо у Црвеном мору. На броду се налазило преко 1400 осо-

ба. До сада је око 100 преживјелих спашено. 2008 — У другом кругу председничких избора у Србији, Борис Тадић, кандидат Демократске странке, победио Томислава Николића, кандидата Српске радикалне странке. 2015 — У Међународном суду правде у Хагу одбачене тужба Хрватске против Србије, као и противтужба Србије за геноцид.

4. фебруар 960 — Цар Таизу је започео своју владавину у Кини, чиме је почела владавина династије Сунг. 1194 — Немачки краљ Хајнрих VI ослободио, уз велику откупнину, енглеског краља Ричарда I Лавље Срце, којег је на повратку из Крсташког рата 1192. заробио аустријски војвода Леополд V. 1536 — Француски краљ Франсоа I ушао је у савез с турским султаном Сулејманом I да би се супротставио Хабзбурговцима. 1783 — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи Амерички рат за независност. 1789 — За првог председника САД изабран је Џорџ Вашингтон, који је у рату за независност од Велике Британије (1775—1783) командовао војском колониста. 1804 — Дахије су у Сечи кнезова погубиле неколико најистакнутијих српских народних главара, што је био непосредни повод за избијање Првог српског устанка. 1846 — Први мормонски пионири су започели свој егзодуз из Новуа у Илиноису на запад према долини Солт Лејк. 1861 — Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе. 1899 — Почео је Филипинско-амерички рат када је амерички војник, који је имао наређење да држи побуњенике подаље од логора своје јединице, пуцао на филипонског војника у Манили.

1904 — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур. 1938 — Адолф Хитлер је преузео ресор министра рата нацистичке Немачке, а за шефа дипломатије је именовао Јоахима фон Рибентропа. 1961 — У Анголи је почео устанак против португалске колонијалне власти. Ослободилачки рат окончан је 1974, а у октобру 1975. Ангола је стекла независност. 1966 — Приликом пада јапанског путничког авиона Боинг 727 у Токијски залив, погинула су 133 путника и члана посаде. 1972 — Велика Британија и девет других земаља признало је Источни Пакистан као независну државу Бангладеш. 1974 — Гренада је стекла независност у оквиру Британског комонвелта. 1976 — У Гватемали је у земљотресу погинуло 23.000 људи, а милион и по је остало без домова. Главни град Мозамбика Лоренсо Маркеш је преименован у Мапуто. 1990 — У терористичком нападу из заседе на аутобус са израелским туристи-


ма у Египту погинуло је девет туриста и два египатска полицајца, а 20 особа је рањено. 1992 — Венецуелански официр Уго Чавез је извршио неуспешан државни удар против владе председника Карлоса Андреса Переза. 1994 — Током босанског рата у сарајевском предграђу Добриња девет људи је погинуло и 15 рањено од артиљеријске гранате. Међу настрадалима, који су чекали у реду за хуманитарну помоћ, било је и троје деце. 1997 — У снажној олуји сударила су се два војна израелска транспортна хеликоптера типа “CX-53 Сикорски” који су превозили елитне јединице. Погинула су 73 војника. 1998 — У земљотресу који је погодио област Рустака у северној авганистанској провинцији Тахар погинуло је најмање 4.500 људи. 2000 — Формирање нове аустријске коалиционе владе са екстремно десничарском Слободарском странком Јерга Хајдера изазвало је протесте у Бечу и другим местима у Аустрији. Израелски амбасадор напустио је Беч, а Европска

унија је увела политичке санкције Аустрији. 2003 — Оба већа југословенског парламента изгласали су Уставну повељу и Закон о њеном спровођењу, чиме је престала да постоји Савезна Република Југославија. Нова држава добила је име Државна заједница Србија и Црна Гора. 2004 — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому. 2006 — Неколико хиљада људи, огорчени због објављивања карикатура Мухамеда у данским новинама, спалили су амбасаде Данске и Норвешке у Дамаску у Сирији. Дански премијер Андерс Фог Расмусен обратио се путем арапске телевизијске станице Ал-Арабија становницима исламских земаља поводом спорних карикатура посланика Мухамеда које су објављене у једним данским новинама. Међународна атомска организација (ИАА) одлучила да пријави Иран Већу сигурности због наводне намере производње нуклеарног оружја. Отворене 20. Зимске олимпијске игре у италијанском граду Торину. Трајале су до 26. фебруара, а такмичило се око две и по хиљаде спортиста из 80 земаља.

5. фебруар 1573 — Битка код Кршког (1573) 1576 — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католицизам како би као Анри IV преузео престо Француске. 1596 — Јапански шогун Тојотоми Хидејоши је наредио да се погуби 26 католичких мисионара и преобраћеника. 1792 — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба. 1814 — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом. 1818 — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844) и оснива династија дина-

стију Бернадот која влада Шведском до данас. 1859 — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. 1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом “Слободна Држава Конго”. 1887 — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера Отело. 1917 — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе. 1983 — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе. 1983 — У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године. 1988 — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових “чистки”, осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани. 1994 — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 km од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага. 1996 — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.

63


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.