МАГАЗИН Година IX * Број 526 * 19. децембар 2021. * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
2
МАГАЗИН 526
Хвала што читате
19.12.2021.
Краљевски
МАГАЗИН
3
19.12.2021.
МАГАЗИН 526
4
По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива
5
6
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
12 18 24 26 28 30 32 34 38 44 56 64 66 68 70 74 76 78
Фото: М. Радовановић
У овом броју: Из дана у дан За срећније детињство Излаз из парафискалне зоне Корак ка оснаживању жена Већа конкурентност предузећа За бољи квалитет живота Корак ка квалитетнијим услугама На почетку дугог пута Зла коб ове средине Време зимница Култура више од економије На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Радивој Кораћ - ЖКК Краљево Ниш - Рибница Времеплов
7
8
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
9
10
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
11
Промена епидемиолошке ситуације
ИЗ ДАНА У ДАН
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
- Током последњих седам дана, због сумње на инфекцију корона вирусом или другим индикацијама, тестирано хиљаду девет стотина петнаест узорака бриса. - Присуство вируса потврђено код сто двадесет четири особе. - У истом периоду у Општој болници „Студеница“, од последица болести коју изазива корона вирус, преминуле три особе са територије града Краљева
12
13
14
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
звештај Завода за јавно здравље Краљево потврђује да су током двадесет четири сата који су претходили првом дану претходног викенда у здравственим установама на територији града тестирана двеста седамдесет два узорка назофарингеалног бриса, а да је присуство корона вируса потврђено код двадесет две особе што је укупан број инфицираних суграђана, од проглашења епидемије половином марта прошле године, повећало на тридесет хиљада сто педесет један. Да викендом опада интересовање за проверу згравственог стања, и сумњу на инфекцију корона вирусом, сведочи извештај од следећег дана кад је објављен нови извештај јавноздравствене установе. Он доказује да је током претходна двадесет четири сата тестирано три пута мање узорака бриса, а да је између деведесет осам провераваних присуство вируса потврђено код само шест особа. Тако је укупан број потврђених случајева на територији града Краљева од почетка епидемије за сто педесет седам премашио тридесет хиљада. Првог радног дана минуле недеље у Општој болници „Студеница“ је, од болести коју изазива корона вирус, лечено само седамнаест пацијената од којих је једанаест смештено у јединици интензивне неге, три су интубирана, пет на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата хоспитализвана су два пацијента чије је здравствено стање захтевало болничко лечење, а у ковид амбуланти обављено 49 прегледа. Да са првим радним данима у недељи ствари добијају уобичајени ток сведочи податак да је између два узастопна извештаја Завода за јавно здравље тестирано укупно триста двадесет девет узорака бриса, а да је присуство новог корона
И
вируса потврђено код двадесет пет соба па је укупан број достигао тридесет хиљада сто осамдесет два. Слично стање је констатовано и следећег дана након тестирања триста двадесет једног узорка бриса особа са симптомима болести, или по другим индикацијама, кад је присуство вируса потврђено у двадесет три случаја. Укупан број инфицираних је за двеста пет премашио тридесет хиљада, а после неколико дана без преминулих болести је подлегла још једна особа са територије града Краљева. Последњег дана прве половине децембра на болничком лечењу је задржано осамнаест пацијената од којих је осам са најтежом клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, три су интубирана, исто толико на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на болничко лечење је примљен један пацијент, здравствено стање ниједног није поправљено до степена који дозвољава отпуст, а у ковид амбуланти је обављено педесет осам прегледа. Извештај Завода за јавно здравље за територију града Краљева наредног дана сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације. Закључак је изведен на основу резултата тестирања триста седам узорака бриса на присуство новог корона вируса чији су трагови откривени код шеснаест особа, па је укупан број инфицираних од почетка епидемије повећан на двеста двадесет један више од тридесет хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ од последица болести „ковид-19“ преминула је једна особа са територије града Краљева. Први дан друге половине децембра обележен је податком о промени епидемиолошке ситуације након тестирања двеста деведе-
сет узорака назофарингеалног бриса на присуство новог корона вируса. Након што је присуство вируса потврђено код седамнаест особа укупан број случајева од почетка епидемије достигао је тридесет хиљада двеста тридесет осам. Последњег радног дана у недељи на болничком лечењу је било двадесет пацијената, међу њима и девет чије је здравствено стање захтевало интензивну негу, четири пацијента су интубирани, три је на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена два пацијента, исто толико опорављених је отпуштено на кућно лечење, а у ковид амбуланти обављено двадесет шест прегледа. Првог дана викенда објављен је последњи недељни извештај о кретању епидемиолошке ситуације и податак да је, од двеста осамдесет девет узорака бриса узетих у здравственим установама са подручја града Kраљева, присуство новог корона вируса потврђено код код особa. Тако је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на тридесет хиљада двеста педесет три, а од последица болести коју изазива корона вирус у Општој болници је преминула још једна особа са територије града Краљева. О кретању епидемиолошке ситуације током последњих седам дана сведочи податак да је, због сумње на инфекцију корона вирусом или другим индикацијама, тестирано хиљаду девет стотина петнаест узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто двадесет четири особе. У истом периоду у Општој болници „Студеница“, од последица болести коју изазива корона вирус, преминуле су три особе са територије града Краљева. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
16
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
Мере заштите од инфекције корона вирусом
БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132
17
Хуманост на делу
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
ЗА СРЕЋНИЈЕ ДЕТИЊСТВО
18
Фото: М. Радовановић
- Једна интервенција трансплантације матичних ћелија, без трошкова боравка у Аустрији, кошта десет хиљада евра. - Након прве три очекују се наредне четири, кад то буде дозволила епидемиолошка ситуација. - Ласерска операција тетива, коју у Параћину изводе руски лекари, кошта три хиљаде евра. - Колико ће их бити потребно нико није у ситуацији да процени, јер број зависи од раста у годинама које долазе. - Чланови Билијар клуба 42 организовали хуманитарни турнир за прикупљање средстава потребних за лекове и терапије. - Уз прикупљена средства Тодору и пехар победника турнира
19
20
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
ве чешћи огласи у медијима којима се тражи помоћ за подмирење трошкова лечења различитих болести последњих година су постали уобичајена појава, а обезбеђење најчешће веома високих износа један од повода за оснивање Хуманитарне фондације Буди хуман - Александар Шапић. Податак да је у Србији много деце којима је потребна помоћ како би се изборила са тешким болестима које се не могу победити лечењем у земљи повод је за жељу да се, слањем СМС поруке или уплатом на рачун у банци, учествује у акцији која би помогла да се барем један дечји осмех не угаси, да и ова мала бића некада постану нечији родитељи. Међу великим бројем оних који очекују помоћ фондације је и десетогодишњи Краљевчанин Тодор Глишић који је прве тегобе осетио само неколико сати након рођења кад је, поред проблема са дисањем, дошло до низа компликација којима је погоршано његово здравствено стање. Тодор не седи нити хода самостално, храни се преко стоме за храњење и у потпуности зависи од туђе неге, али је свестан окружења у коме се доказао као велики је борац. Од првих дана његовог живота траје борба родитеља за обезбеђење средстава неопходних да би се здравствено стање побољшало, што је и повод да се породица обрати свима који су у могућности да помогну како би отишао у иностранство на трансплантацију матичним ћелијама. Средства су потребна за лечење у рехабилитационим болницама и бањама, смештај ван места становања и куповину лекова и витамина за бољи степен менталног и физичког развоја. Тодор живи у седмочланој породици уз брата и сестру који немају здравствених проблема. Мајка Светлана каже да је и он рођен као здраво дете, али се стање накнадно погоршало до стадијума због кога је трајно везан за кревет. Први знаци су били видљиви непосредно по рођењу због чега је првих дванаест дана живота провео прикључен на респиратор у Клиничком центру Крагујевац. Пут га је даље во-
С
дио према здравственим установама у Београду где су пуних пет година трајала настојања да се утврди коначна дијагноза и начини лечења болести. Да има наде потврдило се након лечења матичним ћелијама у Аустрији због чега је покренута акција прикупљања помоћи јер једна интервенција, без трошкова боравка, кошта десет хиљада евра. Тодор је добро поднео три операције овог типа, а да средства нису потрошена узалуд потврђује побољшање његовог здравственог стања. Ванредне околности условљене пандемијом корона вируса привремено су зауставиле наставак лечења у Аустрији где га очекују још четири третмана, можда и који више. - Док се ово не смири не можемо да одемо. Иако нам је у Београду речено да идемо кући, јер од лечења нема ништа, почели смо сами, на своју руку, да трагамо за клиником у којој би се његово здравствено стање поправило. Иако му је сада значајно боље него што је било, Тодор и даље не хода, а не може самостано ни да седи уколико се на нешто не наслони. Има стајалицу у којој може да стоји, све разуме, зна шта причамо, али не може да говори сем што понекад не изговори мама, али су то баш ретке ситуације. Не може нормално ни да једе па користи апарат који мењамо на годину дана, а како га Универзитетска дечја клиника Тиршова нема увек принуђени смо на куповину у Немачкој по цени до триста педесет евра, каже Светлана. Узимање хране је отежано због операције једњака, па је Тодор оријентисан на специјализовану, скупљу ентералну исхрану, уз помоћ посебног апарата. Да једна несрећа никад не иде сама потврђују проблеми са мишићима због чега је морао на ласерску операцију тетива где ову интервенцију изводе руски лекари. Једна кошта три хиљаде евра, а колико ће их бити потребно то у овом тренутку нико није у ситуацији да процени, јер број зависи од његовог раста у годинама које долазе. Операције су неопходне како не би трпео болове од контрактура, као последице спречености за кретање,
након чега следи двомесечно мировање а потом период рехабилитације после кога ће бити познато да ли има напретка, и у ком обиму. Према процени Фондације Буди хуман за лечење је потребно више од тринаест милиона динара од којих је више од половине већ прикупљено. Прилика да се прикупе недостајућа средства су и повремене акције каквих је раније било знатно више него у последње време. Једну од ретких недавно су организовали чланови Билијар клуба 42 организацијом хуманитарног турнира са обавезом учесника да приложе онолико колико им то дозвољавају тренутне могућности. - На иницијативу једног другара одлучили смо да помогнемо малом Тодору који болује од церебралне парализе, а играчи који су овде свакодневно одлучили су да уплате неки допринос. У ту сврху направили смо хуманитарни турнир у билијару, а леп одзив играча подгрева оптимизам да нас двадесетак у тешким временима бар мало помогнемо родитељима у набавци лекова и терапију, каже Душан Живковић Дуди подсећањем да су током десетогодишњег постојања чланови клуба са успехом учествовали на државним и балканским првенствима а идуће године се очекује и наступ на европском првенству. Иако је победнику турнира намењен посебан пехар он је завршио у Тодоровим рукама, а прве реакције потврђују да му се обрадовао више него прикупљеним средствима. Акција прикупљања средстава за Тодорово лечење наставља се слањем СМС поруке са текстом 340 на број 3030, из Швајцарске са натписом хуман340 на број 455. Уплате је могуће извршити на динарски рачун 160480630-91 или девизни 00-5400002242.2 IBAN: РС35160005400002242252, SWIFT/BIC: DBDBRSBG. Платним картицама се плаћа путем линка: E-doniraj, са PayPal налога путем линка PayPal, а на mBanking апликацији скенирањем NBS IPS QR кода са дела сајта фондације са Тодоровим именом. T. Радовановић
21
22
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
23
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Представљен регистар непореских дажбинаа
24
ИЗЛАЗ ИЗ ПАРАФ - Ниједна непореска дажбина, прописана законом или подзаконским актом, не може да буде наплаћена ако није унета у регистар. - За 1.200 дажбина на републичком нивоу у једној години наплаћено око 160 милијарди динара. - Таксе имају мањи значај за градове и општине, јер у просеку доносе свега 0,2% прихода локалних буџета, а представљају велико административно оптерећење за грађане, привреду и локалне самоуправе нлајн регистар непореских дажбина обухватио је више од две хиљаде такси и накнаде за коришћење јавних добара са републичког, локалног и покрајинског нивоа. То је досад најсвеобухватнија евиденција обавеза које грађани и привреда имају према држави мимо пореза, потврђено је у уторак на завршној конференцији „Пројекта за реформу непореских прихода“ где је регистар
О
свечано представљен. Регистар непореских дажбина креирали су Partner SoluYons, КПМГ, Национална алијанса за локални економски развој и Институт Михајло Пупин, уз подршку Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој. Практична корист од увођења регистра такси, накнада и других дажбине прописаних кроз више од пет стотина закона и подзаконских аката, огледа се
у очекивању да грађани и привреда на једном месту имају јасан увид шта плаћају, којој институцији и у коју сврху, износе дажбина, бројеве рачуна за уплату и друге корисне информације до којих данас тешко долазе. Од органа и институције који прописују непореску дажбину очекује се да објаве иницијални унос и касније измене било ког њеног елемента, што би обезбедило пуну ажурност регистра а Министарству фи-
нансија омогућило потпуну контролну функцију. У Министарству верују како је направљена добра основа на којој може даље да се ради, а очекивани резултат би требало да буде нови законски оквир у овој области, па потреба да регистар буде функционалан и добар алат за грађане, привреду и министарство повлачи велику одговорност. Представљање регистра је прилика за подсећање да би реформа непореских прихода, и успостављање регистра као јавне евиденције, могла да се реализује фазно тако што би се у њему прво нашле све таксе, а потом и остале дажбине. Регистар би функционисао уз поштовање принципа да ниједна непореска дажбина, прописана законом или подзаконским актом, не може да буде наплаћена ако није унета у регистар. Партнери у пројекту указују да је нетранспарентност непореских дажбина
кључни проблем који треба решити, као и питање парафискалних намета у које су укључене дажбине где се за исту услугу, спроведен поступак или радњу, наплаћују различити износи, или се плаћа дуплирани намет. Није редак случај ни да се под називом такса или накнада заправо плаћа порез. Због тога се рекласификовање, спајање сродних намета или укидање парафискала, сматра важним кораком ка успостављању транспаретног система. - Осим што их је тешко пребројати, а није извесно шта све треба да се плати и коме, проблем с непореским наметима је и то што је непознато колико укупно коштају грађане и привреду. Током пројекта смо пописали чак 1.200 дажбина на републичком нивоу за које је у једној години наплаћено око 160 милијарди динара. Иако су таксе најбројније и чине две трећине укупног броја намета на републичком нивоу,
највише новца је издвојено за дажбине које су по својој природи порези, чак 62 милијарде, као и за накнаде 56,5 милијарди, док су таксе биле најмање издашне, рекла је директорка корпоративних послова у КПМГ Милица Бисић. Досадашње искуство сведочи да таксе имају још мањи значај за градове и општине, јер у просеку доносе свега 0,2% прихода локалних буџета, а представљају велико административно оптерећење за грађане, привреду и саме локалне самоуправе. Зато је другим важним постигнућем пројекта окарактерисана израда модела по којем би се ускладили називи такса које наплаћују и груписале их у одговарајуће области. Осим што би лакше управљали наплатом, градови и општине би олакшали живот привредницима, нарочито онима који послују у више јединица локалне самоуправе. Т. Радовановић
Фото: НАЛЕД
ФИСКАЛНЕ ЗОНЕ
25
19.12.2021.
МАГАЗИН 526
26
Рукотворине Етно мреже у хотелу Хајат
КОРАК КА ОСНА - Стилизовани комади Етно мреже, од производа на тезгама и уличним вашарима, прерасли у оне који красе зграде републичке и покрајинске Владе, а од недавно су на репрезентативан начин заступљени и у хотелу Хајат. - Подршку Етно мрежи пружа међународна заједница. - Пројекат део напора канадске амбасаде да пружи подршку економском оснаживању жена и младих, нарочито у руралним срединама
риближавање новогодишњих и божићњих празника прилика је да у београдском хотелу Хајат буде отворен киоск који гостима нуди аутентичне производе из Србије и рукотворине Етно мреже. Својеврстан празнични базар Етно мреже посетили
П
су представници дипломатске и пословне заједнице и, сем што су поздравили отварање овог продајног пункта, нагласили потребу да се рукотворине Србије учине доступним и у етно галерији у центру града. Савез занатских удружења „Етно
мрежа“ се од оснивања залаже за очување угроженог наслеђа и вредновање рукотворина са обележјима идентитета па су стилизовани комади Етно мреже, од производа на тезгама и уличним вашарима, прерасли у оне који красе зграде републичке и покра-
јинске Владе, а од недавно су на репрезентативан начин заступљени и у хотелу Хајат. Директор хотела Зафирис Лампадаридис је позвао друге хотеле високе категорије, и елитне ресторане, да своју понуду оплемене јединственим производима из руку и срца Србије и допринесу стварању прихода и запослења за жене и младе на селу. Подршку Етно мрежи пружа међународна заједница, а посебно канадски фонд који помаже опремање занатских удружења у Кладову, Књажевцу, Сомбору, Оџацима, Панчеву и Белој Паланци. У овим местима различита удружења су добила мобилијар за опремање радионица и изложбене поставке како
би, адекватном презентацијом, биле успешније у маркетингу рукотворина које мајсторски израђују. Амбасадор Канаде Џајлз Норман каже да је пројекат део напора амбасаде ове земље да пружи подршку економском оснаживању жена и младих, нарочито у руралним срединама. Иницијативе за развој културног туризма и стицање вештина маркетинга, брендирања и пласмана производа у туризму, чиме подстичу младе да се укључе у израду рукотворина и програма за туристе и странце, подржавају Национална алијанса за локални економски развој у сарадњи са Организацијом Уједињених нација за развој и Агенцијом за родну равноправност и
оснаживање жена, а значај сталног извора прихода за чуваре традиционалних заната, као кључни корак ка оснаживању и економској самосталности жена на селу, наглаша и председница Етно мреже Виолета Јовановић. Следећим кораком оцењено је обезбеђивање репрезентативног изложбеног и продајног простора, у великим туристичким центрима и у центру Београда, а подржава га и Координационо тело за родну равноправност које годинама подстиче програме за оснаживање жена у свим сферама, посебно оних на селу, и посвећено ради на обезбеђивању галеријског простора у главном граду. Т. Радовановић
Фото: НАЛЕД
АЖИВАЊУ ЖЕНА
27
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Јавни позив за подршку пословању
28
ВЕЋА КОНКУРЕНТ - Допринос изласку предузећа на нова тржишта, увођењу стандарда и повећању способности малог бизниса да се опорави и буде отпорнији на негативане утицаје пандемије ковида 19. - Европска унија определила пола милиона евра рограм Европске уније за локални развој ЕУ ПРО Плус објавио је јавни позив за подршку који треба да допринесу конкурентности и одрживости пословања микро, малих и средњих предузећа и предузетника у региону Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије. Пројекти са којима конкуришу организације треба да допринесу изласку предузећа на нова тржишта, увођењу стандарда и повећању способности малог бизниса да се опорави и буде отпорнији на негативне утицаје пандемије ковида 19. Европска унија је за овај позив определила пола милиона евра, а право учешћа имају регионалне развојне
П
агенције, бизнис инкубатори, научнотехнолошки паркови, кластери, пословна удружења, привредне коморе, истраживачке и високошколске установе. Позив је отворен до 2. фебруара наредне године, а појединачни пројекти организација могу да добију подршку у висини од двадесет до педесет хиљада евра. Организације треба да усмере пројекте на дигитализацију пословања малих и средњих предузећа, озелењавање њиховог пословања и увођење циркуларне економије, стандардизацију и сертификацију за стандарде квалитета, маркетинг и ширење на нова тржишта, приступ изворима финансирања као и на повећање от-
порности малог бизниса. Више информација о позиву, и документација за пријављивање, доступне су на интернет страници ЕУ ПРО Плус програма. Две инфо-сесије ће током децембра бити одржане уживо, 17. децембра у Нишу а 23. на Златибору а друге две онлајн могу се пратити преко Google meet платформе 21. и 23. децембра од 11 до 13 сати. Од програма се очекује да допринесе уравнотеженијем друштвено-економском развоју земље, кроз побољшање управљања територијалним развојем, подршку економском развоју и побољшање социјалне инфраструктуре и социјалне кохезије у
НОСТ ПРЕДУЗЕЋА деведесет девет локалних самоуправа у два региона. Европска унија је кроз Инструмент за претприступну помоћ издвојила четрдесет милиона евра за реализацију програма, који ће спроводити Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у периоду од четрдесет два месеца. Подршка је предвиђена у два Акциона документа, ЕУ за локални развој, који укључује подршку од тридесет милиона евра, и ЕУ за Ковиц 19 - Економски опоравак вредан преосталих десет милиона. Очекивани резултати огледају се у побољшању планирања развоја у циљаним општинама и увођење концепта Интегралних територијалних инвестиција, унапређењу економског раста и побољшању социјалне инфраструктуре и кохезије. Ослањајући се на резултате три претходна развојна програма и овај ће се фокусирати на четири аспекта који се међусобно преплићу, добро управљање, дигитализацију и иновације, животну средину и климатске проме-
не и родну равноправност. Програм ће додатно помоћи опоравку од болести коју изазива корона вирус и оснажи капацитете националног здравственог система да одговори изазовима пандемије и другим ванредним здравственим ситуацијама. Директним корисницима оцењени су Министарство за европске интеграције, деведесет девет локалних самоуправа, структуре локалне администрације, регионалне развојне агенције, друге организације за подршку пословању, мала и средња предузећа и организације цивилног друштва. Поштујући националне политике и приоритете све програмске активности ће се спроводити у сарадњи са Владом Републике Србије, како би се обезбедило национално власништво и помогао развој националних капацитета. Програм је заснован на Националним приоритетима за међународну помоћ у Србији, са пројекцијама до 2025. го-
дине, који су значајни за економски и друштвени развој и процес придруживања Европској унији, са посебним доприносом припремљености за испуњење захтева у Поглављу 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената. Активности ЕУ ПРО Плус програма, који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју Србије, Европска унија подржава са четрдесет милиона евра. Програм, чију реализацију води Министарство за европске интеграције, има за циљ да допринесе побољшаном управљању територијалним развојем, економском расту и унапређењу социјалне инфраструктуре и кохезије у деведесет девет јединица локалне самоуправе у два региона, Региону Шумадије и западне Србије и Региону јужне и источне Србије, а активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Т. Радовановић
29
Европска унија за унапређење локалне инфраструктуре
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
ЗА БОЉИ КВАЛИТЕТ ЖИВОТА
30
- Три милиона и четири стотине хиљада евра за пројекте локалне инфраструктуре. - Рок за пријављивање до 31. јануара следеће године. - Право учешћа има деведесет девет локалних самоуправа из региона Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије, које су укључене у реализацију програма ЕУ ПРО Плус. - Вредност појединачних пројеката од четрдесет две до сто седамдесет хиљада евра. - Обавеза јединица локалне самоуправе да учествују у финансирању са најмање петнаест одсто укупне вредности рограм Европске уније за локални развој ЕУ ПРО Плус, који се спроводи у сарадњи са Министарством за европске интеграције, објавио је јавни позив за пројекте локалне инфраструктуре вредан три милиона и четири стотине хиљада евра. Позив је отворен до 31. јануара следеће године, а право учешћа има деведесет девет локалних самоуправа из два региона, Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије, које су укључене у реализацију овог програма. Од локалних самоуправа се очекује да конкуришу са пројектима који доприносе бољем квалитету живота људи кроз унапређење јавних инфраструктурних објеката, укључујући и обнову и изградњу образовних, здравствених и установа социјалне за-
П
штите, спортских и објеката културе, унапређење комуналних услуга и зграда јавне администрације. При избору пројеката посебна пажња биће усмерена на побољшање услова живота припадника угрожених група и опоравак од последица ковида 19. Вредност појединачних пројеката ће се кретати у распону од четрдесет две до сто седамдесет хиљада евра, а обавеза јединица локалне самоуправе је да учествују у финансирању са најмање петнаест одсто укупне вредности. У циљу побољшане одрживости пројекта, локалне самоуправе могу да конкуришу самостално, или у партнерству са другим градовима и општинама, јавним предузећима и институцијама, као и са организацијама цивилног друштва и регионалним развојним агенцијама.
Позивом је предвиђена подршка за изградњу или реконструкцију јавних објеката која треба да допринесе њиховој функционалности, унапређењу енергетске ефикасности јавних објеката, њихове приступачности, унапређењу и заштиту животне средине и урбане мобилности. Више информација и документација за пријављивање доступне су на интернет страници Јавни позив за пројекте локалне инфраструктуре, а до 23. децембра биће организован низ инфо-сесија у Лесковцу, Нишу, Смедереву, Златибору и Крагујевцу. За оне који не буду у могућности да присуствују организоване су две онлајн, преко Google meet платформе, 24. децембра ове и 12. јануара следеће године. Т. Радовановић
31
Развој знања и вештина државних службеника
КОРАК КА КВАЛИТЕТ - Представницима тридесет две локалне самоуправе из Шумадије, западне, источне и јужне Србије додељени сертификати за успешно похађање обуке за добро управљање. - Влада Швајцарске пуних тридесет година посвећена хуманитарној и развојној сарадњи са Србијом. - Кроз два циклуса обука за представнике педесет пет градова и општина успостављена мрежа професионалаца који се баве темом доброг управљања огађај под називом „Изградња капацитета за добро управљање на локалном нивоу“, који је у Београду организовао програм Swiss PRO, био је добра прилика за потврду како је развој знања и вештина државних службеника кључни корак ка квалитетнијим јавним услугама за све грађане и већој одговорности, транспарентности и ефикасности локалних
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Д
32
самоуправа. Искоришћен је и да представницима тридесет две локалне самоуправе из Шумадије, западне, источне и јужне Србије буду додељени сертификати за успешно похађање обуке за добро управљање и тренинга за тренере. Обуке су организоване у претходне две године у оквиру програма Корак ка квалитетнијим услугама који подржава Влада Швајцарске у са-
радњи са Владом Србије. Кроз процес обука обезбеђен је ефикасан алат за спровођење принципа доброг управљања, а уверење да је управа по мери свих грађана могућа само уз јаку синергију националног и локалног нивоа основ је великих очекивања од полазника из локалних самоуправа и подршке коју добијају у циљу стицања нових вештина и знања.
ТНИЈИМ УСЛУГАМА Из Швајцарске канцеларије за сарадњу стиже уверавање да је влада ове земље пуних тридесет година посвећена хуманитарној и развојној сарадњи са Србијом, али и да се добар део те подршке тиче локалних самоуправа. На то је подсетио национални програмски службеник ове канцеларије Петар Василев и истакао значај промоције принципа доброг управљања за побољшање квалитета услуга на локалном нивоу, самим тим и квалитет живота грађана. Значајним ресурсом на путу ка том циљу оцењена је база професионалаца који доприносе ширењу знања о добром управљању и развоју локалних заједница. У Националној академији за јавну управу оцењују да унапређење рада јавне управе представља заједнички циљ, а да је јачање капацитета државних службеника кључни корак на том путу. Кроз два циклуса обука у којима
је до сада учествовало педесет пет градова и општина, програм Swiss PRO је успоставио мрежу професионалаца који се баве темом доброг управљања. Национална менаџерка програма Swiss PRO Ана Недељковић Беља уверена да је се, поред свих изазова који постоје, могу направити позитивне друштвене промене на локалном нивоу, што доказује мрежа професионалаца оцењена као најважнији ресурс за локални развој. Главни задатак је, каже она да стечено знање пренесу даље унутар локалних самоуправа и колега из јавне управе, чему доприноси тренинг за тренере организован у оквиру овог програма. Сертификате су добили представници Алексинца, Бајине Баште, Богатића, Ћуприје, Димитровграда, Горњег Милановва, Јагодине, Кнића, Крагујевца, Краљева, Крупња, Лапова, Лознице, Мајданпека, Неготина, Ниша,
Пријепоља, Раче, Рековца, Шапца, Смедеревске Паланке, Сокобање, Свилајнца, Тополе, Ужица, Ваљева, Варварина, Велике Плане, Великог Градишта, Врњачке Бање, Жагубице и Зајечара. Свечаности доделе сертфиката присуствовали су представници државних институција и организација цивилног друштва, као и службеници из двадесет три локалне самоуправе који су похађали први циклус обука спроведен уз подршку Владе Швајцарске. Догађај је организован у оквиру програма „Подршка Владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – Swiss PRO“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије, а спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина. Т. Радовановић Фото; SwissPTO
33
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Дигитално пословање одговор на препреке на путу ка успеху
34
НА ПОЧЕТКУ - У оквиру пројекта „Развој е-трговине и локалних екосистема у току пандемије вируса ковид-19 спроведене обуке за представнике малих и средњих предузећа из Ариља, Краљева, Крагујевца и Пожеге на тему дигиталне трансформације пословања. - Успостављени контакти и сарадња између малих и средњих предузећа и ИТ фирми које могу да понуде услуге и производе у сфери дигиталне трансформације пословања. - Почетак дугог пута које ће сигурно унапредити конкурентност и одрживост малих и средњих предузећа и привредног сектор уопште
У ДУГОГ ПУТА ао вид вођења послова посредством интернета дигитално пословање не подразумева само куповину и продају, већ организацију пословања фирме у мрежном окружењу, организовање пословне комуникације и бригу о клијентима. Израз електронско пословање први пут употребљен од стране америчке компаније ИБМ да би означило пословање уз значајну примену савремене, електронске технологије која подразумева комбиновану употребу информационих технологија и телекомуникација. Ова врста технологије омогућава сла-
К
ње великог броја информација, на велике даљине у кратком временском периоду што омогућава предузећу, које је користи, да оствари значајне уштеде у трошковима пословања, ефикасније обавља задатке и буде конкурентније на тржишту. Електронско пословање представља пословну трансформацију засновану на удруживању предузећа, процесу сарадње и глобалном мрежном повезивању коришћењем интернета, а међу најважнијим процесима истичу се прикупљање података и информација, промоција, по-
дршка купцима, увођење новог производа, онлајн продаја производа и услуга и комуникација. Овај вид пословања доживео је посебну експанзију у малопродаји, издаваштву и финансијским услугама, а предност у односу на традиционално пословање огледа се у повећању квалитета, агилности, снижењу продајних цена, смањењу времена изласка на тржиште и реализивању трансакција. Дигитално пословање представља пре свега промену некадашњих врло успешних канала комуникације, папир и оловку заменили су тастатура и па-
35
36
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
метни телефони, а поруку преношену од „уста до уста“ предухитрио је интернет. Овим променама се бави пројекат „Развој е-трговине и локалних екосистема у току пандемије вируса ковид-19 који је реализује ИКТ Кластер Централне Србије, а финансира Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ. Истраживање „1000 предузећа“ које је 2020. године урадила Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој говори да је половина привредника обухваћених истраживањем забележила пад прихода и нето добити. Са друге стране, фирме у Србији су показале отпорност на кризу о чему сведочи податак да три четвртине оних које су учествовале у анкети није променило број запослених, а чак дванаест одсто повећало број радника. Пандемија корона вируса довела је до знатно бољег разумевања значаја електронске трговине, а најбоља потврда су многе компаније које су препознале шансу да „онлајн“ путем дођу до корисника својих услуга. Више од осамдесет одсто испитаника поменуте анкете који поседују интернет продавницу верује да је продаја путем интернета једнако важна, ако не и важнија од традиционалне. Током ванредног стања узрокованог здравственом кризом електронска трговина је удвостручена, што значи да је ситуација везана за пандемију „погурала“ и оне који до тада нису користили овај вид трговине. Дигитално пословање је показало низ предности од којих су најзначајније боља конкурентност пословања, побољшано циљање и задовољство корисника, нови канали прихода, повећана флексибилност организације и смањени оперативни трошкови. Иако су предности дигиталне трансформације за посао очигледне, све је чвршће уверење како има
још доста неистраженог јер је процес значајно сложенији него што се то чини на први поглед, па у више сфера пословања захтева заокрет од триста шездесет степени. У таквим околностима сваки од предузетих корака на путу дигиталне трансформације треба да буде сукцесиван и унапред израчунат, а то је оно што захтева добар план дигиталне трансформације. Један од најбитнијих елемената комплексног процеса је стратегија дигиталне трансформације, а један од главних фактора успешности доследност стратегији. Кад се говори о дигиталној трансформацији пословања не подразумева се само аутоматизација или уметање технологије у постојећи процес како би се оптимизовао тренутни ланац вредности, већ и модификовање пословног модела. Бројни су фактори који упућују на закључак да је данас сваки посао на неки начин софтверски бизнис, или да томе тежи. У таквим околностима је све чвршће уверење да је, без обзира на примарни фокус индустрије, праћење иновације неопходно због конкурентности на тржишту и задовољавања потреба клијената модерног доба. У оквиру пројекта „Развој е-трговине и локалних екосистема у току пандемије вируса ЦОВИД-19“ спроведене су обуке за представнике малих и средњих предузећа из Ариља, Краљева, Крагујевца и Пожеге на тему дигиталне трансформације пословања, а успостављени су контакти и сарадња између малих и средњих предузећа и ИТ фирми које могу да понуде услуге и производе у сфери дигиталне трансформације пословања. Ово је само почетак дугог пута које ће сигурно унапредити конкурентност и одрживост малих и средњих предузећа и привредног сектор уопште.
37
38
Милан Вуковић
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
Носиоци демократских промена: Милан Вуковић (3)
- Након демократских промена у октобру 2000. године водила се велика битка и за најмање значајно место у државној администрацији које је пружало прилику да неко обезбеди и минималне привилегије. - На јачање до тада минорне Демократске странке Србије у Краљеву значајно је утицала чињеница да је њен председник Војислав Коштуница постао председник државе. - Због великог притиска, и прилива нових чланова, Главни одбор Демократске странке је забранио пријем оних из Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке и Југословенске левице. - На грбачи Демократске странке многи су постали директори јавних предузећа, заменици директора, чланови управних одбора. - Без подизања економије и привреде у целој републици тешко може доћи до побољшања у локалним срединама. - Свака следећа власт доводила у јавна предузећа и установе своје људе, а клацкалица је кренула почетком деведесетих година кад је владајућа Социјалиситичка партија посмењивала све који су били иоле наклоњени опозицији. - У време власти Демократске странке у Краљеву у јавна предузећа је ушло најмање људи, искључиво према потребама и у складу са прописима
Фото: М. Радовановић
ЗЛА КОБ ОВЕ СРЕДИНЕ
39
време бомбардовања Србије 1999. године замро је политички живот у земљи, а престанак био повод да се, посебно током наредне, појачава притисак режима на демократску власт у Краљеву. Сви политички чиниоци припремали су се за јесење изборе, а у функцији кампање социјалисти отворили градилиште на Ратарском имању и обнову порушених кућа у Богутовцу ма колико се локална власт упирала да докаже како се ради супротно закону. Од остатака Коалиције Заједно на локалном нивоу је формирана нова, а током лета договаране квоте за поделу власти после победе на изборима. Након што владајућа гарнитура није признала пораз на председничким изборима у септембру 2000. године почели су протести широм земље, па и у Краљеву. Како више није био кандидат за одборника, па није имао ни директних обавеза у кампањи, Милан Вуковић је, после вишегодишњег ангажовања у раду Демократске странке и локалне самоуправе, у време кулминације незадовољства био на раније планираном годишњем одмору. Повратак у Краљево био је прилика да се увери у прилично изражену конфузију везану за заузимање позиција у локалној и државној администрацији, јавним предузећима и установама. Простор за то био је много већи него почетком 1997. године, а велика битка се водила и за најмање значајно место које је пружало прилику да неко обезбеди и минималне привилегије. Некадашња опозиција је већ држала сва значајнија места у локалној администрацији, али се након октобра 2000. отварала могућност за поседање оних у округу. Преузимање власти обележила је велика неорганизованост, а позиције су се заузимале по систему ко је коме ближи. За вођење кадровске политике задужени су Миле Корићанац и др Љубиша Јовашевић као координатор Демократске опозиције Србије за Рашки округ, па је између њих постигнут договор да први буде председник Извршног одбора а други Скупштине општине. Милан Вуковић потврђује да је
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
У
40
Корићанац имао директну и одличну комуникацију са Зораном Ђинђићем који се, као менаџер ДОС-а, спремао да преузме премијерско место, а на јачање до тада минорне Демократске странке Србије у Краљеву значајно је утицала чињеница да је њен председник Војислав Коштуница постао председник државе. Због великог притиска, и прилива нових чланова, Главни одбор Демократске странке је забранио пријем оних из Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке и Југословенске левице. - Свако ко учествује у политичком животу учествује да би преузео власт, а не да буде опозиција. Зоран Ђинђић је још 1998. године рекао да Демократска странка ако мисли да чврсто држи власт мора у својим редовима да има бар два одсто бирачког тела, а ако то не постигне до краја 1999. године он више неће бити председник што је, приликом кандидатуре за место председника странке почетком 2000. године, искористио Слободан Вуксановић јер Демократска странка није достигла тај број. Битнија за даљи развој догађаја, и однос снага у држави, била је скупштина Демократске странке у фебруару 2000. године кад је Ђинђић победио што је сасвим сигурно определило Србију ка 5. октобру. Краљево је имало увек значајан утицај из разлога што су Ђинђић и Демократска странка у мрежу од 20 градова и општина по Србији, где се посебно ради у оппштинским одборима, уврстили и Краљево. Иако смо тих година имали трзавице, било је подела које су се тешко могле прикрити, али и помирити, доста је људи који су одавде негде отишли и били утицајни. Од 250 посланика Народне скупштине ДОС је имао 180. Од десетак кандидата из Краљева изабрано је њих шест или седам међу којима Предраг Стојановић, Марко Петровић, Љубиша Јовашевић, Славиша Војиновић, а на грбачи Демократске странке многи су постали директори јавних предузећа, заменици директора, чланови управних одбора. Ми смо као странка трпели огроман притисак и прилив нових
чланова, а на свакој седници Градског одбора имали по стотину приступница, па смо са четири хиљаде дебело прешли оних два посто. У то време Демократска странка Србије је била Мека за оне који су пристизали из других партија – прича Вуковић. Борба за позиције одразила се и на односе у Демократској странци у којој долази до значајних неслагања, а Вуковић долази у позицију да не може да се определи којој групацији да се приклони, па напушта Градски одбор јер не жели да учествује у сукобима. На површину су испливале несугласице које датирају из времена Коалиције Заједно због чега су Зоран Ђинђић и Чедомир Јовановић, као шеф посланичког клуба у Народној скупштини, долазили у Краљево у настојању да стишају узбуркане страсти. За тај период везује се чувена изјава Зорана Ђинђића да је Корићанац каросерија доброг аутомобила коме недостаје мотор. Отклон од активног бављења политиком Вуковић заснива на уверењу да је већ остварен део онога због чега је ушао у њу. Срушен је режим који је обележио деведесете године прошлог века што је стварало довољно простора да се посвети професији. Прилика за преиспитивање ставова пружила се почетком марта 2003. кад је убијен Зоран Ђинђић, а чињеница са којом није могао да се помири пресудно је утицала на активирање у оквиру Општинског одбора 2005. године да би након ванредних локалних избора поново заузео место у локалном парламенту, овога пута као шеф одборничке групе Демократске странке. Више од петнаест година искуства у политичком животу довело је до првог радног ангажовања у овој области избором за градског секретара за урбанизам у Београду због чега је поднео оставку на место народног посланика које му је припало 2007. године. После четири године, и поновне смене на челу града, Милан Вуовић се у оквиру приватне фирме посветио послу за који се школовао. Поглед у назад сведочи да су се од почетка бављења политиком неке ствари ипак помериле унапред. - Сваки скуп Коалиције Заједно у
41
19.12.2021.
МАГАЗИН 526
42
Краљеву почињао је са Боже правде, а то што је представљало бунт према режиму данас је државна химна. Захваљујући Хаџи Момиру Бакрачевићу и Мијату Ивановићу Краљево има грб који је усвојен у време Коалиције Заједно, а установљен је Краљевдан као дан града. Ја сам као одборник задовољан јер захваљујући амандману четири одборника са простора Старе чаршије постоји Улица Ђорђа Радића. У најгоре време кад није било нафте асфалтирали смо Нушићеву улицу из које је 1941. године највећи број Краљевчана изведен у лагер. Тада није прошао амандман да се поплоча лева страна Карађорђеве улице која се са Доситејевом простире на строгом правцу исток-запад, па у време равнодневица у марту и септембру сунце у град улази у оси једне, а излази у оси друге. У то време је Марко Петровић са скромним средствима радио осунчев сат који је је био предмет политичких спрдњи. Након 5. октобра 2000. године значајно су порасли бонитети Србије, ти-
ме и Краљева, а напред је кренула и економија. Проблем је што је Краљево увек имало политичких трзавица, а мислим да их и данас има у локалној власти, и то је нека зла коб ове средине. То је последица греха који се вуче од 1995. године кад је један добар председник општине смењен под оптужбом да шурује са опозицијом – објашњава Вуковић. Током мандатног периода пре 5. октобра готово да није било никакве сарадње са републичким властима да би, кад је успостављена, почела економска експанзија, посебно у периоду између 2003. и 2007. године. Због трзавица које су пратиле власт оставку је поднео први председник општине изабран на директним изборима др Радослав Јовић, а коалиција која је на изборима 2008. године добила највећи број гласова неколико месеци није могла да успостави власт. Много је оних који верују да ни у време Коалиције Заједно, а ни касније, није било праве стратегије које би се сви придржавали због захтева да се за-
довољавају апетити унутар коалиције на чији састав су највише утицале централе странака. Милан Вуковић не оспорава задовољство што је био одборник и носилац других јавних функција, посебно што по том основу нема ни дана радног стажа, а тек по која дневница за ангажовање на повременим пословима мала је надокнада за уложен труд и све што је пратило политички живот. - У време кад сам потписом и подацима из личне карте подржао оснивање Демократске партије у Црној Гори речено нам је да од тог тренутка можемо бити приведени и задржани у полицији, јер још није било дозвољено вишестраначје. То су били дани кад је Анте Марковић као премијер подносио експозе у супштини, а мало затим је донет закон о вишестраначком удруживању. И кад је у држави било боље овде је и даље било лоше, јер нисмо на прави начин искористили време од 2004. до 2006. кад је било суфицита у буџету Србије, а систем приватизације који је
спровођен у време Коштуничине владе оставио је највише трага на Краљево. Иако је закон по коме је вршена приватизација донет у време владавине Демократске странке највећа краљевачка предузећа приватизована су кад је Министарство привреде водио ДСС, Агенцију за приватизацију Г17, а локална самоуправа није имала ни могућности ни ингеренције да било шта учини. Упркос томе што су деведесетих година још постојали индустријски гиганти Краљево је, захваљујући приватном сектору који је био табу тема, како тако живело и у време санкција – каже Вуковић. Краљевачко искуство потврђује тезу да привредник који се укључи у политику има велике проблеме, мање од честе контроле а више због све мање времена да се посвети пословању због чега следи неминовна пропаст. Отуда и уверење да би на вишем нивоу политиком требало да се баве довољно независни и богати људи. Тек повремени доласци у Краљево прилика су за сусрете са рођацима и
пријатељима чија се прича о условима живота не разликује много и води ка ставу да без подизања економије и привреде у целој републици тешко може доћи до побољшања у локалним срединама. Давно је прошло време кад су трговине у граду оживљавале у периодима кад хиљаде радника из највећих предузећа приме плате. Трговина је посустајала у време кад су исплате зарада почеле да касне, а доживела потпуни крах кад су радници престали да их примају. Најпогубнијим се сматра изгубљен корак са остатком света због застареле технологије, а заостајање је било све веће и у тренуцима кад се није осећало у другим деловима света. - Ми смо праћење технологија прекинули деведесетих година кад су људи обмањивани погрешном политиком, национализмом и другим дешавањима, а били смо и под санкцијама, па су сви покушаји да се нешто учини представљали само лажну наду. Свих година највише се петљао Г17, и његови представници овде, па је све био маркетинг да би се спровела поли-
тика до избора. Због тога данас индустријски капацитети можда вреде само у смислу инфраструктуре која постоји. Више не размишљам политички, али сам остао члан странке, а по статуту сам члан Главног одбора пошто сам био посланик у два мандата – каже Вуковић. Јавна је тајна да је свака следећа власт доводила у јавна предузећа и установе своје људе, а клацкалица је кренула почетком деведесетих година кад је владајућа Социјалиситичка партија посмењивала све који су били иоле наклоњени опозицији. Та вртешка се још окреће и нико је није дирао. Милан Вуковић са довољно самопоуздања тврди да је у време власти Демократске странке у Краљеву у јавна предузећа ушло најмање људи, искључиво према потребама и у складу са прописима. На крају пријатног разговора признаје да ни после толико година не може да утврди да ли је више дао Демократској странци или је она њему омогућила. Т. Радоваовић
43
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
ВРЕМЕ ЗИМНИЦА
44
45
46
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
47
48
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
49
50
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
51
52
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
53
54
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
55
Највећи међународни фестивал у Словенији
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
КУЛТУРА ВИШЕ ОД ЕКОНОМИЈЕ
56
- Током неколико дана изведе се више стотина различитих наступа који привуку и до пола милиона посетилаца. - Пет хиљада извођача из тридесет пет земаља са свих континената. - Јединствене улазнице за триста до четири стотине различитих догађаја. - Међу учесницима Реј Чарлс, Б.Б. Кинг, Џејмс Браун, Стефан Грапели, Боб Гелдоф и Џими Клиф. - Културну понуду прате угоститељске и промотивне акције разних компанија, а значајном предношћу над сличним манифестацијама представља богата мултикултурална понуда која задовољава све. - Краљевчанима на дар концерт групе Лачни Франц. - Сарадња Краљева и Марибора траје више од пет деценија. - Започела је давне 1963. манифестцијом Воз братство-јединство, а формалну потврду добила седам година касније кад је потписана повеља о братимљењу два града
57
ент је највећи међународни интеркултурални фестивал у Словенији, одржава се у Марибору, на обали Драве званој Лент или Пристан, а први пут је организован након обнове грађевинског фонда уз ову реку. Данас се одвија на више бина истовремено и нуди концерте различитих жанрова популарне, класичне, етно музике и џеза, кантауторске и вечери шансоне, позоришне, луткарске и плесне представе, креативне радионице за децу, спортске манифестације, стенд-ап комедије и индивидуалне фестивале. Такви су Међународни фестивал фолклора Фолкарт, који се одликује квалитетом и разноврсношћу гостовања домаћих и страних фолклорних група, Фестивал уличног позоришта, који
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Л
58
окупља врхунске групе из целог света и свих важних уличних позоришта у Словенији, Џезлент и кулинарски фестивал Сладолент. Главна манифестација смештена је у старом делу града на обали Драве, а преостале се одржавају на неколико бина у центру града. О величини фестивала најбоље сведочи податак да се током неколико дана изведе више стотина различитих наступа који привуку и до пола милиона посетилаца. Велики допринос таквом току догађаја дали су еминентни уметници светског гласа који сваке године обележавају фестивалске дане, међу њима Реј Чарлс, Б.Б. Кинг, Џејмс Браун, Стефан Грапели, Боб Гелдоф и Џими Клиф. Културну понуду прате и угоститељске и промотивне акције разних компани-
ја, а значајном предношћу над сличним манифестацијама представља богата мултикултурална понуда која задовољава све. Жеља да достигнућа остварена током претходне три деценије представи што већем броју потенцијалних посетилаца повод је за долазак у Краљево директора фестивала Владимира Рукавине, а да се у госте не долази празних шака било је видљиво првог дана посете кад су гости из Марибора подарили домаћинима концерт групе Лачни Франц. Разлог да за представљање фестивала буде изабрано Краљево огледа се у податку да сарадња са Марибором траје више од пет деценија. Започела је давне 1963. године манифестацијом
Воз братство-јединство, а формалну потврду добила седам година касније кад је потписана повеља о братимљењу два града. Од првих дана сарадња се одвијала на бројним пољима, од образовања и културе до спорта и привреде, а колико су везе између два града биле јаке на најбољи начин потврђује значајна помоћ у отклањању последица елементарних непогода које су погодиле Краљево током последњих десет година. Жеља да се добра сарадња у другим областима пренесе и на сферу туризма повод је за боравак представника Туристичког савеза Краљева у Марибору како би домаћинима представили повољности туристичке понуде овог краја. Званичници града
на Драви, које је овом приликом предводио осведочени пријатељ и почасни грађанин Краљева Андреј Верлич, узвратили су посету уверени да бројне сличности између два града дају довољно повода за оптимизам и наставак плодне сарадње у годинама које долазе. Гости признају како се оптимизам заснива на духу пријатељства који је, и после толико деценија, и даље присутан у другом по величини словеначком граду. Рукавина подсећа да је фестивал Лент настао у тешким временима након распада заједничке државе, почетком последње деценије двадесетог века, који је оставио дубоке трагове у мариборској привреди. Након губитка
тржишта нестале су највеће фирме, а велики број радника остао без посла и могућности да задовољење културних потреба затражи у неком од затворених простора. Уверење да и поред тога није јењавала потреба за културним садржајима повод је за жељу да се приближе грађанима на прихватљив начин па је на обали Драве, где су се окупљали, организован велики број из богатог спектра који су допуњавали џез и рок концерти, балетске и оперске представе. У жељи да суграђанима приуште бесплатну забаву организатори су се суочили са проблемом материјлане природе који је превазиђен уз помоћ локалних банака и фирми које су у новом начину презентације културе видели добру прилику за сопствену
59
19.12.2021.
МАГАЗИН 526
60
промоцију. Позитивни ефекти таквог односа према култури били су видљиви и наредних година, а податак да је фестивал наишао на позитиван одјек у заједници постао добра основа за даљу подршку. - Од прве године сам знао да Лент треба да буде највећи фестивал у Словенији, а како не верујем у мале кораке требало је направити велики. Прве године је све било дупке пуно па смо морали, уз приступачне цене, да уведемо јединствене улазнице за триста до четири стотине различитих догађаја. Због великих гужви морали смо да уведемо неку врсту селекције и онима који су заиста волели овај вид културних догађаја омогућили да дођу до пропуснице са којом су могли да присуствују свакој приредби, док се не попуне сва места. На обали реке Драве поставили смо четири позорнице, а главна димензија двадесет пута двадесет метара била је пливајућа. У ситуацији кад скоро сваки град има сличне мање бине баш то је било оно што је привлачило људе и надалеко пронело глас о нашем фестивалу, каже Рукавина. Испред главне позорнице постављена је трибина са могућношћу да обезбеди адекватан пријем за три и по хиљаде посетилаца, а све друге на различитим местима у граду намењене случајним пролазницима којима је пружена прилика да први пут чују оперу или неку другу врсту музике од оне на коју су навикли. Међу организаторима преодвладава уверење да је фестивал у значајној мери утицао на едукацију великог броја суграђана, и гостију који су специјално због тога долазили из других средина, а то је, каже Рукавина, наишло на позитиван пријем код грађана до тада помало успаваног и тужног града какав је у периоду транзиције постао након што је велики број становника остао без посла. Сем посебног поноса због излаза из културне учмалости импонује и податак да је, због великог броја извођача из различитих делова света, Марибор постао својеврсни културни Вавилон. Добра потврда огледа се у податку да је једне године на фесивалу било бли-
61
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
зу пет хиљада извођача из тридесет пет земаља са свих континената па је Мариборчанима пружена прилика да у космополитском граду потврде колико су гостољубиви. Организатор фестивала свих ових година био је Културно просветни центар Народни дом, друга по величини установа овог типа у Словенији одмах после љубљанског Цанкарјевог дома. До којег је нивоа нарастао најбоље сведочи податак да годишње организује око две и по хиљаде различитих догађаја, концерата, позоришних представа, приредби за децу и много чега другог, а све са тридесет девет стално запослених. Број оних који током девет фестивалских дана омогућавају да се и посетиоци и учесници осећају безбедно по који пут достигне и неколико стотина. Међу њима је највише волонтера којима је, каже Рукавина, пружена прилика да зараде и увећају студентски бу-
62
џет чиме фестивал добија и социјалну димензију. Иако се у организацију улажу значајна средства досадашње искуство сведочи да се улагање вишеструко исплати кроз потрошњу великог броја посетилаца. - Уз Драву смо поставили штандове на којима се служи храна и пиће а уз то, по угледу на период кад је Марибор 2012. био Европска престоница културе, надградили туристичку понуду. Направили смо Сладолент и довели у Марибор све најбоље куваре Словеније да на улици, по приступачним ценама, припремају храну на посебан начин. што је допринело подизању туристичке понуде на виши ниво. Прошле и ове године због ковида није било штандова, па смо ушли у град где смо оградили одређене просторе. Зато није било пет стотина хиљада, али је било сто педесет хиљада посетилаца који су дошли из различи-
тих делова Словеније, региона и Европе. Фестивал је наставио да расте, у парку смо направили радионице за породична дружења, а на педесет до шездесет различитих пунктова људи су цео дан били са децом која су била укључена у радионице. Било је то изузетан фамилијаран доживљај и прилика родитељима да, када деке и баке увече оду са децом на спавање, остану на фестивалу током ноћи све до раних јутарњих сати, каже Рукавина. Велики број нових садржаја сваке године изазов је за културне посленике из региона да бар део искустава примене у својој средини. Таквих случајева је било у прошлости што на најбољи начин потврђује једно од правила на којима се заснива фестивалска индустрија, да се у другим условима унапреди новим идејама. Тридесето издање следеће године је добра прилика да се фестивал обогати новим са-
држајима, а податак да ниједан досадашњи није протекао без учесника из Србије основа на којој се темељи жеља да јубиларно угости једну од краљевачких фолклорних група. Биће то посебна прилика, каже Рукавина, да међу фолклорним ансамблима са свих континента, на достојан начин заступа Европу и потврди колико је српски фолклор јединствен. Географски положај Словеније, и чланство у Европској унији без граница, додатна је повољност за изузетан туристички потенцијал да привуче велики број посетилаца из различитих делова старог континента. Жеља организатора да међу њима буде туриста из Краљева и околине не умањује још већу, каже Рукавина, да се успостави веза изеђу Краљева и Марибора на начин какав је до пре четврт века у један и други град доводио хиљаде оних који су чували сећање на све што је Срби-
Владимир Рукавина
ја првих година Другог светског рата учинила за прогнанике из Словеније. Посета Краљеву утемељена је на уверењу да су култура и пријатељство више од сваке економије што је довољан разлог за померање фокуса интересовања на те ствари. Нова прилика за потврду овог става пружа се већ у последњој недељи јуна кад почиње јубиларни Лент као још једна прилика за дружење без обзира ко буде на сцени. Најважнији у тим околностима је специфичан флуид који везује људе различитих националности а, каже Рукавина, зове се линтање. На крају посете домаћинима је упућен позив за дружење и неговање пријатељства које није посустало, а очекује се да из године у годину буде све јаче. Прилика за то је и наредни Лент који почиње 24. јуна и траје до 2. јула следеће године. Т. Радовановић
63
На репертоару Биоскопа “Кварт” Чаролија месеца
„Спајдермен: Пут без повратка“. По први пут у историји кинематографије Спајдермен, наш пријатељ из комшилука, је без маске и могућности да одвоји свакодневни живот од високих улога да буде суперхерој. Када се обрати за помоћ Доктору Стрејнџу улози постају још опаснији, приморавајући га да открије шта заиста значи бити Спајдермен. Акциону авантуру којој недостаје два минута да би трајала два и по сата Џон Вотс је режирао према сценарију који су написали Крис МекКена, Ерик Сомерс и Стен Ли, а водеће улоге тумаче Том Холенд, Зендаја, Бенедикт Ламбербач, Џон Фореј и Џејкоб Бејтелон. Филм је на репертоару до 22. децембра, а пројекције почињу у 19,30.
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Ове године Божић отпада
64
Заснован на једној од најпопуларнијих немачких књига за децу „Путовање на Месец малог Петра“ – анимација доноси причу о малом Питу који креће на очаравајуће путовање, са јунском бубом, господином Зумземом и Сендменом, како би спасио своју малу сестру коју је отео зли човек Месец. Анимирани породични филм у 2Д формату траје осамдесет пет минута, Али Самади Ахади га је режирао према сопственом сценарију, а гласове анимираним јунацима позајмили су Немања Михајловић, Марта Мијатовић, Марко Кон, Вукан Вујовић, Дејана Радаковић, Александар Стојановић, Немања Симић, Јована Пантић и Биљана Михајловић. Филм се приказује до среде 22. децембра у пројекцијама које почињу 18 сати.
Спајдермен: Пут без повратка Четири године након што је обукао легендарни црвени костим, Том Холенд појавиће се по трећи пут на великом платну као човек-паук у филму
Кад Емин отац и њена другарица из средње школе започињу везу Ема има само једну мисију, да раздвоји срећни пар како не би заједно провели Божић... Романтична комедија у 2Д формату траје седам минута више од сат и по, а Сара Индсли је режирала према сценарију који су написали Џенел Периш, Дермот Малрони, Хејли Орантиа, Мајрели Тејлор и Мајкл Неизу. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње два сата пре поноћи.
Свиња Филм у којем славни оскаровац Николас Кејџ покушава да спасе вољену свињу одлично је оцењен од стране критике, а Кејџ је добио бројне похвале за улогу Роба, усамљеног тартуфара који живи у орегонској шуми са свињом дресираном за тражење ових печурака. Након што га једне ноћи неко непознат нападне и отме свињу, Роб уз
помоћ трговца тартуфима креће у потрагу за верном пријатељицом. Драму у 2Д формату чије трајање за два минута премашује сат и по Мајкл Серноски је режирао према сценарију који је написао са Ванесом Блок. Поред Кејџа водеће улоге тумаче Алекс Волф и Адам Аркин, а филм се приказује до среде у поројекцијама које почињу у 22 сата.
65
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Филмови које смо гледали
66
67
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Он н
68
Проблеме ћемо успешно када се решимо - „одгов
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
ни, што производе тензије, не живе од бедне пензије.
Кад је добио „одрешене руке“, вратио се старом послу!
Србе је захватила морална ерозија, машине и раднике – корозија!
решавати, ворних“!
69
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
70
Из Мињине кухињице
71
72
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
73
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
Радивој Кораћ - ЖКК Краљево 57:70
74
75
МАГАЗИН 526 19.12.2021.
Ниш - Рибница 1:3
76
77
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 19. И 25. ДЕЦЕМБРА
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
19. децембар
78
1154 — Хенри II је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет. 1793 — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона. 1842 — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД. 1863 — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум. 1905 — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија. 1920 — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума. 1941 — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода. 1941 — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом. 1944 — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату. 1946 — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју. 1950 — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи. 1958 — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, бо-
жићне честитке преко сателита. 1965 — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана. 1971 — Филм Паклена поморанџа, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону. 1972 — Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана. Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом. 1984 — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине. 1986 — Совјетски вођа Михаил Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком. 1991 — Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију. 1995 — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО. 1997 — Сингапурски путнички ави-
он „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде. 1998 — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива предсеника Била Клинтона након афере Левински. 2001 — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара. 2002 — Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ.
Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп. 2004 — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве. 2016 — Руски амбасадор Андреј Карлов је убијен пред новинарима у уметничкој галерији у Анкари.
20. децембар 69 — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушала у Рим и збацила цара Вителија. 1192 — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином. 1522 — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу. 1582 — У Француској прихваћен Грегоријански календар. 1860 — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала
да се отцепи од САД. 1912 — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат. 1915 — Последње аустралијске трупе су евакуисане са Галипоља. 1917 — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција. 1924 — Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг. 1945 — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике. 1951 — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију. 1960 — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг. 1970 — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек. 1971 — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу. 1986 — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе. 1987 — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. 1989 — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког шти-
ћеника, премијера Мануела Антонија Норијеге. 1990 — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи. 1991 — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала. 1992 — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора. 1995 — Амерички авион “боинг 757” са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас. 1996 — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалезом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС. 1998 — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније. 1999 — Португалија је вратила Макао Кини. 1999 — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава
79
Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5. децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994. 2001 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади. 2002 — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.
МАГАЗИН 526
19.12.2021.
21. децембар
80
69 — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара). 1124 — Ламберто Сканабеки је постап папа под именом Хонорије II. 1781 — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве. 1881 — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник “Српске независности“. 1920 — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“. 1937 — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија “Снежана и седам патуљака”, првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји. 1941 — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом. 1948 — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила
из Комонвелта. 1958 — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике. 1967 — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције. 1968 — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту. 1972 — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке. 1973 — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације. 1979 — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне. 1988 — Авион америчке компаније “Пан Ам” на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у “боингу 747” и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт. 1990 — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име. 1993 — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати. 1997 — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98% бирача, победио, с 59,23% гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав
Шешељ добио 37,57% гласова. 2001 — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку. 2007 — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.
22. децембар 640 — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат. 1790 — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава. 1894 — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под прити-
ском јавног мњења рехабилитован 1906. 1917 — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом. 1942 — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци. 1956 — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата. 1968 — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“. 1975 — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока. 1988 — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност. Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке. 1989 — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште. 1990 — Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске. Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа. 1993 — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци. Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, на-
пустила Кубу и добила политички азил у САД. 1994 — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата. 1996 — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140. 2000 — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији. 2002 — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић. 2009 — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији. 2016 — Завршена Битка за Алеп након 4 године, 5 месеци и 3 дана.
23. децембар 1588 — Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође Католичке лиге Анри од Гиза и његов брат Луј II, кардинал од Гиза. 1832 — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије. 1861 — Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, Дунавских кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија. 1876 — Почела је Цариградска конференција о стању у Османском царству након избијања Херцеговачког и Априлског устанка. 1920 — Француска и Велика Британија су одобриле конвенцију којом су утврђене границе Сирије и Палестине. 1938 — Јужноафрички рибари су у Индијском океану уловили први живи примерак целеканта, за који се веровало да је изумрео током креде.
81
19.12.2021.
МАГАЗИН 526
82
1943 — Врховна команда савезничких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом светском рату споразум о прихватању југословенских избеглица и њиховом пребацивању у северну Африку. 1948 — У Токију су погубљени бивши јапански премијер Хидеки Тоџо и још шесторица бивших високих функционера, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човечности у Другом светском рату. 1949 — Донето је Упутство о оснивању и раду радничких савета 1963 — На грчком путничком броду “Лаконија”, захваћеном пожаром после експлозије у северном Атлантику, погинуло је 128 људи, а 908 је спашено пре потонућа брода 29. децембра. 1964 — Веома снажан циклон на Цејлону (Шри Ланка) проузроковао је смрт најмање 2.000 људи. 1972 — У земљотресу који је погодио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи. 1989 — САД су ојачале своје трупе од 24.000 војника у Панами са још 2.000 да би савладале неочекивано јак отпор присталица бившег панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге. 1990 — Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије. 1994 — Република Српска и босанска влада у Сарајеву, уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, потписале су четворомесечно примирје које ће ступити на снагу 1. јануара 1995. 1995 — У индијском граду Дабали, северно од Њу Делхија, у пожару који је избио у свечаној сали за време школске забаве живот је изгубило 538 људи, међу којима највећи број деце између пет и 14 година. 2000 — На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела
је Демократска опозиција Србије. 2001 — Нигеријски државни тужилац, Бола Иге, убијен је у својој кући у месту Ибадан у југозападној Нигерији. 2003 — У експлозији на налазишту природног гаса, на југозападу Кине, погинула је најмање 191 особа, а око 16.000 људи је евакуисано. 2008 — У војном удару збачена је влада Гвинеје неколико сати након смрти дугогодишњег председника Лансане Контеа.
24. децембар 1777 — Џејмс Кук је открио Божићно острво, данашње Киритимати. 1814 — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат из 1812. 1838 — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио “Турски устав” којим је ограничена апсолутна кнежева власт. 1865 — У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца “Кју-клукс-клан”. 1871 — Премијера Вердијеве опере “Аида” одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме. 1914 — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије. 1914 — Почело је Божићно примије у Првом светском рату. 1924 — Албанија је постала република. 1942 — На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете „земља-земља“ „ФЗГ76”, касније познате као “V-1”. 1943 — Амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску. 1944 — У Новом Саду изашао први
број дневног листа на мађарском језику „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у “Мађар со”. 1951 — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром елИдризом као сувереном. У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном удару под вођством Муамера Гадафија, који је потом прогласио републику. 1989 — Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ва-
тикана у Панама Ситију и затражио политички азил. 1994 — Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239. 1995 — На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске. 1996 — Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резулта-
та локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“. Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове. 1997 — Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру. 1999 — „Мали принц“, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској. 2000 — Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људи.
25. децембар 350 — Римски цар Констанције II у Наису (данашњем Нишу) натерао узурпатора Ветраниона да се одрекне царског положаја и затим га конфинирао на имање у Прусу у Малој Азији. 800 — Папа Лав III у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за римског цара. Карлово царско крунисање сматра се за почетак Светог римског царства (немачке народности) које ће постојати све до 1806. године. 1000 — Крунисан први угарски хришћански краљ Стефан I Угарски. 1066 — У Вестминстерској опатији у Лондону нормански војвода Вилијам I, освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хејстингса потукао војску Харолда II, последњег саксонског краља. Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани почели да се стапају с покореним Англо-сасима у енглеску нацију. 1741 — Шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре. 1745 — У Дрездену потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат Аустрије и Пруске. 1914 — У Првом светском рату на Западном фронту ступило на снагу незванично „божићно примирје“ када су британски и немачки војници обуставили паљбу, изашли из ровова и срели се на „ничијој земљи“.
1926 — Јапански регент, принц Хирохито, наследио престо Јапана после смрти оца цара Јошихита. Хирохито умро 1989. 1932 — Британски краљ Џорџ V упутио први пут божићну поруку нацији преко радио-таласа. 1941 — Јапанска армија у Другом светском рату окупирала Хонгконг после 17 дана опсаде. 1942 — Немци у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе „Станковић“ и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника „Недељних информативних новина“. 1973 — Највећи дневни тираж новина “Политика“ 1974 — Циклон готово уништио аустралијски град Дарвин. 1979 — Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала. У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР изгубио 27.000 војника. 1991 — Михаил Горбачов поднео оставку на место председника Совјетског Савеза и предао дужност Борису Јељцину. 1997 — На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић. Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе, који је у јануару 1998. посетио Кубу. 2000 — У пожару у једној дискотеци у кинеском граду Љаојангу живот изгубило 311 људи. 2001 — Више од 540 људи погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини главног града Буџумбуре. 2003 — У атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију најмање 14 пролазника погинуло, а 46 повређено. 2016. - Руски авион Ту-154 са 92 путника и чланова посаде пао је у Црно море; нико није преживео.
83
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs