Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 525 * 12. децембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 525

Хвала што читате

12.12.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

12.12.2021.

МАГАЗИН 525

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

У овом броју: Из дана у дан У ишчекивању омикрона За Србију поштених људи Доктор за воће До циља само заједно Заједно против ковида Подршка осетљивом становништву Дигиталнпо пословање

6

12 18 20 26 38 44 48 50

52 54 64 66 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

Зачињен ВИП званицама Долази зима... На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Партизан - ЖКК Краљево Времеплов

7

8

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

9

10

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

11

12.12.2021.

МАГАЗИН 525

Промена епидемиолошке ситуације

12

ИЗ ДАНА У ДАН - Током последњих седам дана тестирано две хиљаде сто деведесет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код сто четрдесет шест особа. - У истом периоду од последица болести коју изазива корона вирус у болници преминуле три особе са територије града Краљева.

- Током првих пет дана у недељи на лечење примљено десет пацијената, отпуштено дванаест, а у ковид амбуланти обављена четири стотине педесет два прегледа

Фото: М. Радовановић

13

звештај Завода за јавно здравље за територију Краљева сведочи да је првог дана претходног викенда, у здравственим установама са подручја града, тестирано укупно двеста шездесет седам узорака назофарингеалног бриса а да је присуство новог корона вируса потврђено код двадесет две особе, чиме је укупан број од почетка епидемије, проглашене половином марта прошле године, за пет премашио тридесет хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ од последица болести „ковид-19“ преминула је једна особа са територије града Краљева. Интересовање за проверу сумње на инфекцију знатно је спласнуло током наредна двадесет четири сата кад је на присуство новог корона вируса тестирано сто четрдесет седам узорака бриса од којих је позитивним оцењено двадесет три, за колико је повећан број укупно инфицираних суграђана од почетка епидемије. У истом периоду у болници је, од последица болести коју изазива корона вирус, преминула још једна особа са територије Краљева. Првог радног дана у недељи на болничком лечењу су била двадесет четири пацијената од којих скоро половина у јединици интензивне неге. Од једанаест са најтежом клиничком сликом један је био интубиран, осам на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Током последња двадесет четири сата на лечење је примљен један пацијент, отпуштених није било а један оболели је преминуо. У истом периоду у дневној болници је збринуто четрдесет шест пацијената, а у ковид амбуланти обављено осамдесет четири прегледа. О новој промени епидемиолошке ситуације сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево на дан 6. децембра који потврђује да је од претходног у здравственим установама на подручју града тестирано четири стотине пет узорака бриса од којих је позитивним на присуство вируса окарактерисано тридесет. Тако је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије на територији града Краљева повећан на тридесет пет хи-

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

И

14

љада педесет осам. Број хоспитализованих пацијената је незнатно повећан, а од двадесет шест у Општој болници једанаест је смештено у јединици интензивне неге, један је интубиран, седам на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена четири пацијента, а два опорављена су отпуштена на кућно лечење. У истом периоду је у дневној болници збринуто четрдесет шест пацијената, а у ковид амбуланти обављено сто десет прегледа. Извештај Завода за јавно здравље на дан 7. децембра показује да је у периоду од претходног тестирано триста осамдесет узорака назофарингеалног бриса, а да је присуство новог корона вируса потврђено код двадесет особа чиме је укупан број инфицираних суграђана од почетка епидемије повећан на седамдесет осам више од тридесет хиљада. Након пријема једног оболелог, а отпуста два опорављена, број хоспитализованих пацијената је сведен на двадесет пет лечених од болести коју изазива корона вирус од којих је једанаест смештено у јединици интензивне неге, један је интубиран, седам на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. У истом периоду у дневној болници је збринуто тридесет осам пацијената, а у ковид амбуланти обављена деведесет четири прегледа. Кад су у четвртак објављени резултати тестирања брисева узетих у здравственим установама на подручју града током претходног дана било је јасно да ће деветнаест особа од триста шездесет једне чија је сумња на инфекцију проверавана повећати укупан број потврђених случајева на само три мање од тридесет хиљада и сто. Да у Општој болници нема значајнијег помака сведочи податак да се број хоспитализованих данима не смањује испод двадесет. Најбоља потврда огледа се у податку да је на болничком лечењу и даље двадесет три пацијента од којих је дванаест са тешком клиничком сликом смештено у јединици интензивне неге, три су интубирана, шест на неинвазивној вентилацији а три на „high

flow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење су примљена два пацијента, три су отпуштена из болнице а један преминуо. У истом периоду у дневној болници је збринуто четрдесет пацијената, а у ковид амбуланти обављено осамдесет осам прегледа. Извештај Завода за јавно здравље од следећег дана сведочи о незнатном смањивању броја тестираних брисева и потврђује да је од њих триста тридесет осам само шеснаест окарактерисано позитивним на присуство корона вируса, па је укупан број случајева инфекције за сто тринаест премашио тридесет хиљада. Последњег радног дана минуле недеље на болничком лечењу је задржано деветнаест пацијената међу којима и девет смештених у јединици интензивне неге, три интубирана, пет на неинвазивној вентилацији и један на „high flow“ режиму. Укупан број хоспитализованих последица је пријема једног а отпуста пет пацијената током претходна двадесет четири сата кад је у ковид амбуланти обављено осамдесет четири прегледа. Првог дана викенда објављени су подаци о стању епидемиолошке ситуације од последњег извештаја Завода за јавно здравље и податак да је након тестирања двеста деведесет једног узорка бриса са сумњом на инфекцију присуство вируса потврђено код шеснаест особа, па је укупан број позитивних повећан на тридесет хиљада сто двадесет девет, а од последица болести коју изазива у болници је преминула још једна особа са територије града Краљева. Укупни биланс претходне недеље огледа се у тестирању две хиљаде сто деведесет узорака бриса од којих је код сто четрдесет шест особа потврђено присуство корона вируса. У истом периоду од последица болести коју изазива у болници су преминуле три особе са територије града Краљева. Током првих пет дана у недељи на лечење је примљено десет пацијената, отпуштено је дванаест а у ковид амбуланти обављена четири стотине педесет два прегледа. Т. Радовановић

15

16

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера. Путем телефонских линија Ковид Кол-центра, свакога дана од 08.00 до 16.00 часова грађани Краљева који су у изолацији могу да добију неопходне информације. ТЕЛЕФОНИ: 064/8912022, 064/8912018, 064/8912118, 064/8912118 064/8912132

17

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

Посебне мере за путнике из земаља са посебним ризиком

18

У ИШЧЕКИВАЊ - За све који долазе из земаља са посебним ризиком, или су у претходних четрнаест дана боравили у њима, одређује се мера карантина у кућним условима у трајању од четрнаест дана са обавезом тестирања на присуство вируса у року од двадесет четири сата од уласка у земљу и након седам дана од примене мере карантина

ветска здравствена организација је 26. новембра оценила забрињавајућом појаву нове варијанте корона вируса назване омикрон. Информације о појави бројних мутација које могу бити у вези са већом заразношћу, и избегавањем имунског одговора стеченог након болести или вакцинације, повод су да буду дефинисане мере према путницима који дола-

С

зе из земаља са посебним ризиком од импортовања ове варијанте вируса. Мере су дефинисане упутством о начину примене ограничења уласка у Србију лицима која долазе из држава са посебним ризиком од болести коју изазива вирус, Јужноафричке Републике, Боцване, Зимбабвеа, Намибије, Лесота, Мозамбика и Малавија. Путницима који долазе из ових др-

жава улазак у Србију је дозвољен уколико поседују негативан ПЦР тест не старији од четрдесет осам сати од издавања резултата. Уколико постоји кашњење које се не може приписати кривици путника, већ је последица спољног догађаја који се није могао предвидети, избећи или отклонити, тест не може бити старији од седамдесет два сата пре улакса у земљу. Валид-

ЊУ ОМИКРОНА ним се сматра сертификат о потпуној вакцинацији издат од надлежних органа Републике Србије, или државе са којом има закључен споразум о признавању вакцинације или надлежних органа државе са којом постоји фактички реципроцитет у признавању сертификата о вакцинацији. Улазак у земљу дозвољен је и лицима која поседују потврду о прележаној болести коју изазива корона вирус, сертификат или други јавни документ који то потврђује или да је код тог лица утврђено присуство вируса. Услов је да од првог тестирања није прошло мање од четрнаест дана, нити више од шест месеци, а да је документ издао надлежни орган државе која са Србијом има закључен споразум или фактички реципроцитет о признавању таквих докумената. Страни држављани који долазе из

земаља са посебним ризиком, или су у њима боравили током четрнаест дана пре планираног уласка у Србију обавезни су да четрдесет осам сати пре изврше пријаву доласка коришћењем сајта www.e-zdravlje.gov.rs. Поред поседовања једног од три наведена документа приликом пасошке контроле морају да покажу мејл као доказ успешног пријављивања пре доласка у Србију и својеручно потписану Изјаву о сагласности о прихватању мере карантина у кућним условима и обавезе тестирања о сопственом трошку. За све који долазе из земаља са посебним ризиком, или су у претходних четрнаест дана боравили у њима, одређује се мера карантина у кућним условима у трајању од четрнаест дана са обавезом тестирања на присуство вируса у року од двадесет четири сата од уласка у земљу и обавезом тестира-

ња након седам дана од примене мере карантина. Тестирање се врши о сопственом трошку у територијално надлежном институту или заводу за јавно здравље, а негативан резултат није услов за ослобађање из карантина. Током трајања карантина у кућним условима у случају појаве симптома, или знакова сумње на инфекцију, врши се обавезно ПЦР тестирање, а у случају позитивног налаза одређује се превоз возилом Хитне помоћи уз примену пуних мера заштите за све особе које долазе у контакт и смештање у изолацију у ковид болници „Батајница“ Београд. Уколико ни након четрнаест дана не дође до појаве симптома, или знакова болести, престаје обавеза карантина без обавезе тестирања. Т. Радованпвоћ

19

Покрет Служимо Србији нова снага?

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

ЗА СРБИЈУ ПОШТЕНИХ ЉУДИ

20

- Док повлашћени живе царски остатак Србије живи на минималцу који је најмањи у Европи, и на нивоу афричких држава. - Двадесет пет хиљада радних људи у Краљеву зарађује тридесет пет хиљада динара месечно, а цене као у Швајцарској. - Цене у великом броју случајева више него у Немачкој где су плате две хиљаде евра. - Грађанима су уведени порези, таксе, акцизе, накнаде, казне... - Двадесет шест одсто укупног буџета Србија пуни од пореза, акциза и такси. - Таксе и друге обавезе појединца према држави у свим деловима света уведене у мери коју дозвољава материјално стање и у сврху допуне буџета засниваних на другим изворима. - Конкуренција политичким партијама у Србији.

- Краљ од Србије

Драган Милосављевић

21

рошлонедељна двосатна блокада кружног тока између Улица Војводе Степе и Зелене Горе само је једна од активности спроведених у великом броју градова широм земље организованих са циљем да се изврши притисак на представнике власти, пре свих председника Србије да не потпише Закон о експропријацији. Осуде оваквог поступка у локалној средини стигле су од градских званичника, пре свих градоначелника Краљева који је устврдио да су током суботњег дана „грађани Србије били таоци Ђиласових присталица којe су блокиралe улице и раскрснице не дозвољавајући болеснима дa оду код лекара, малтретирајући пензионере и мајке са децом да неометано шетају, спречавајући раднике многобројних новоотворених

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

П

22

фабрика да оду на посао“. Према речима градоначелника у Краљеву се окупила хетерогена група звиждача, скупљена с коца и конопца, међу којима је било четника из Булајићевих филмова, фронташа, квази староседеоца, до оних који су се пели по саобраћајним знацима уништавајући народну имовину.

- До јуче су једни говорили другима да су фашисти, а ови им одговарали да су страни (Сорошеви) плаћеници, а данас су се заједно окупили како би протестовали, не да би заштитили животну средину, већ у намери да сруше режим. Не спаја њих никаква заједничка идеологија, већ исти газда. Власт се не руши на улици, већ се мења на изборима. Ваш проблем је што народ неће да гласа за вас, јер ко би гласао за Ђиласа

и његовог тајкуна Матовића, за вечите студенте и џабалебароше из Локалног фронта, најгорег ђака и маминог доктора Панића, поручио је градоначелник Краљева уз потврду да ће победити пристојна Србија коју, ваљда, представља само он и његови истомишљеници. Да има и другачијих мишљења потврђује медицински техничар Драган Милосављевић који се деведесете године прошлог века „стомаком за качамаком“ из Војног насеља упутио ка Немачкој, а овог суботњег дана придружио „свима поштеним људима у Србији којима је доста мафијашке државе у рангу са најгорим диктатурама светског типа, Северне Кореје, Демократске Републике Конго и тако даље“.

- Направили су државу за себе па,

колико их има, живе царски а остатак Србије живи на минималцу који је најмањи у Европи, и на нивоу афричких држава. Двадесет пет хиљада радних људи у Краљеву зарађује тридесет пет хиљада динара месечно, а имамо цене као у Швајцарској. Само запослени у јавним установама, и још пар срећника, имају веће плате а сви други се врте испод четрдесет хиљада. Ја живим у Минхену па могу да потврдим да су цене у великом броју случајева више него у Немачкој где су плате две хиљаде евра, па се питам како овај народ преживљава. Што је најгоре грађанима су уведени порези, таксе, акцизе, накнаде, казне... У Минхену је казна за погрешно паркирање петнаест евра, а овде пет хиљада динара. У Немачкој сам пре петнаестак дана урадио технички пре-

глед аудија 3.0 за педесет девет евра, а чуо сам да је овде шест и осам хиљада динара. Ова држава живи од тога јер се, за разлику од 6,3 колико је у Немачкој, двадесет шест одсто укупног буџета Србије пуни од пореза, акциза и такси, каже Милосављевић и подсећа да су таксе и друге обавезе сваког појединца према држави редовна појава у свим деловима света, али у мери коју дозвољава материјално стање и сврху допуне буџета засниваних на другим изворима. Поређење са стањем у земљама Европске уније, а Немачка је једна од најзначајнијих чланица, појачава разочарање појавама у домовини које сведоче о злоупотребама и привилегованом положају представника власти при стицању материјалних

богатстава. У такве се убраја гест локалног градоначелника који је искористио повољност положаја на коме се налази како би, каже Милосављевић, стан од седамдесет три квадрата купио за безначајно мали износ евра.

- Иако сам у Немачкој од 1990. године пратим дешавања у земљи и добро познајем ситуацију, посебно у Краљеву, на основу информација из српских новина. Одрастао сам овде и кад сам први пут ушао на Слогин стадион као да сам ушао на Вембли. Ја сам од оних људи који, кад играју Слога и Партизан, навијам за Слогу иако сам тешка гробарчина. Локалпатриотизам је код мене толико изражен да сам основао покрет који се зове „Служимо Србији“, као што пише на застави, и решио да више не

23

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

гласам ни за кога зато што ми је јадно и бедно да убацим достојанство и част у неки листић било коме. Изгубио сам поверење у све политичаре, не само Вучића и СНС који су врх леденог брега, него и у све претходне јер су се доказали да су лопови и преваранти. Зато сам основао народни покрет са циљем да се полако, прво кроз друштвене мреже, повежем са остатком света јер је у Србији јако тешко сарађивати са људима. Иако је огромна већина у овом тренутку поштена плашим се да би, кад би имала прилику, била слична овима који су сад на власти, каже Милосављевић. Отклон од политике повод је за сарадњу са истакнутим представницима српске дијаспоре, а први конкретни резултати очекују се већ у јануару наредне године кад ће успешни привредници из Канаде, Чикага, Њујорка и Вашингтона упутити прву донацију Краљеву. До тог тренутка треба да

24

буде донета одлука коме ће бити упућена, а колико су Срби са простора Северне Америке и до сада показивали спремност да помогну угроженим сунардницима потврђује три милиона канадскх долара намењених санирању последица поплава у Обреновцу и пола милиона упућених на адресу Пећке патријаршије. Помоћ би била знатно већа кад би повратне информације на довољно транспарентан начин потврдиле за шта су ова средства утрошена. То је и повод за промену става донатора према организаторима прикупљања средстава за помоћ угроженим категоријама становиштва Србије.

- Ступио сам у контакт са тим људима и стекао поверење, а то је оно што ме посебно радује јер хоћемо да радимо потпуно транспарентно и ако неко да хиљаду долара да то буде уручено пред камером, не да би се ми хвалили него зато што у Србији народ једино тако хоће да ти поверује.

Међу онима који су спремни да помогну има људи из свих крајева Србије. Они који су давно отишли по Европи су слабијег образовања и баве се самим собом, али има и другачијих у дијаспори која је у Канади, Америци и Аустралији. Зато настојим да окупим праве људе, да постепено растемо, покажемо како можемо да будемо конкуренција политичким партијама у Србији и да народ има свој покрет. Надам се да ће да нас препознају и да нам се придруже образовани и поштени људи, каже Милосављевић и упућује на прве информације са потврдом да у Краљеву има особа које подржавају иницијативе сличне овој. Десетак дана пре прошлонедељног протеста, и блокаде једне од најпрометнијих раскрсница у граду, интензивиран је рад на анимирању суграђана да се придруже настојањима за одбрану права која грађанима гарантује Устав Србије. Једина жеља је била, ка-

же Мајсторовић, да се покаже како у Краљеву има довољно храбрих да истрају у одбрани основних људских права и потврде како средина из које је отишао у свет и даље живи. Задовољство бројем окупљених донекле је помућено присуством партијских активиста, како припадника владајућих странака тако и опозиције. Уверење да у мотивима и једних и других доминира одређена доза профитерства један је од основних разлога за незадовољство и подсећање како је већ одбијао понуде опозиционих партија да им се придружи.

- Желим да будем чист и борим се док будем имао снаге. Ако то не буде довољно ја ћу да се вратим Ибру, да пецам и играм тенис, али ћу знати да сам бар покушао. Многи људи су овде психички толико пали да се питају шта ми ово треба, а кад то чујем дође ми да кукам и запитам се шта је остало од Србина који је прошао балканске ратове.

Ја сам од оних који покушава да буде реалан и зато је ово солидан број људи за прво окупљање, па верујем да ће их, ако будемо наставили, из недеље у недељу бити све више и више. Нажалост, ситуација је много другачија од 2000. године кад малтене нико није ни радио, па су људи могли сваки дан да излазе на протесте. Данас је јадан човек у Краљеву принуђен да крпи турске гаће, и мота швапске каблове, за тридесет пет хиљада динара па људи, поштено говорећи, не могу ни да стигну да буду на улици сваки дан. Али, ако ово будемо радили сваке суботе убеђен сам да ће следеће овде бити дупло више људи, каже Мајсторовић и подсећа да чврста везаност са средином из које потиче датира из периода који је претходио тинејџерском добу и са највиших солитера у граду „сменом 8“ фотографисао најинтересантније пределе како би их сачувао за нека будућа времена.

Било је то време кад је са великим ентузијазмом исцртавао план Краљева и креирао своју верзију са значајним елементима са простора од Папмпуле до пијаце.

- Краљево и Србија су у мом срцу, а осећам понос јер сам се и у Немачкој потврдио као велики патриота. Где год да се појавим после пет секунди се зна да сам Србин, а после силног србовања прозвали су ме краљем од Србије, каже Мајсторовић. А да су грађани који су пре само неколико дана проглашавани противницима државе и страним плаћеницима ипак у праву потврђује последња седница Народне скупштине на којој су прихваћени њихови захтеви везани за Закон о референдуму и народној иницијативи, укидање таксе за оверу потписа, чланство у бирачким одборима и одсуство могућности да референдум о истом питању буде поновљен пре истека периода од најмање четири године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

Милан Вуковић

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

Носиоци демократских промена: Милан Вуковић (2)

- Након што су социјалисти прогласили победу на изборима у Београд у контролу стигао представник Европске уније Фелипе Гонзалес. – Копије записника са избора у Краљеву у највећој тајности допремљене до Београда и у Хотелу Интерконтинентал предате Гонзалесу.

– До конституисања скупштине 20 децембра социјалисти уместо 37 признали само 25 мандата опозиционим кандидатима за одборнике.

– Иако су социјалисти у Краљеву конституисали скупштину седнице нису сазиване све док лекс специјалис није потврдио резултате избора на које се позивала опозиција. - Од увођења вишестраначја у политички живот Србије у Краљеву није било чистијег и коректнијег вођења града упркос тешким временима и сталном притиску републичких органа. – Коалиција Заједно у Краљеву опстала захваљујући четворици одборника ДСС

Фото: М. Радовановић

ВРЕМЕ ДВОСТРУКОГ ЖИВОТА

27

ако су резултати са биралишта после првог круга локалних избора указивали на велики успех Коалиције Заједно, која је пред други обезбедила место за 54 кандидата, о томе није било много информација на програму локалне телевизије. Као одговор на велике притиске од првог дана уследила је интензивна кампања и дељење летка на коме је тачно обележено на којим бирачким местима опозиција води испред владајућих социјалиста и Југословенске левице. Уверење да ни први круг није прошао поштено појачавала је стрепња пред други што је у доброј мери негативно утицало на елан у опозиционим редовима. Колико је било важно повратити веру у победу сведочи податак да је у Краљево допутовао Зоран Ђинђић и испред споменика у центру града кандидатима за други круг избора одржао мотивациони говор. Гласање у другом изборном кругу заказано је за 16. новембар, а из сећања кандидата Демократске странке за одборника у Скупштини општине Милана Вуковића још није избледела слика пријатне недељне вечери. Главни штаб Коалиције Заједно у то време је био смештен у просторије Демократске странке где су већ по затварању биралишта почели да стижу охрабрујући резултати. По копијама записника које су са ближих бирачких места доносили контролори наговештавана је убедљива победа коалиције, а до поноћи је потврђена предност у 35 од укупно 70 бирачких места што је било повод да се пред спомеником у центру града прослави победа и преузимање власти након полувековне доминације комуниста. Иако је из београдске централе коалиције свим одборима у земљи сугерисано да прогласе победу и пре проглашења коначних резултата у Краљеву је већ у то време постојала добра подлога за то. Рок за објављивање званичних резултата истицао је у 20 сати два дана касније, а интересе опозиције на седницама Општинске изборне комисије заступао Владимир Илић уз Мила Корићанца који је као посланик имао

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

И

28

право да им присуствује. И док су медији објављивали резултате локалних избора у Краљеву се то није дешавало што је било повод за прво протестно окупљање грађана у центру града већ 18. новембра од 20 сати.

- Окупило се пар стотина људи и прошло испред општине где је у сали три заседала изборна комисија. Полиција је била под пуном опремом наспрам грађана незадовољних што се не објављују резултати, а и тамо где су их објавили почели су да краду због чега су Зоран Ђинђић и Вук Драшковић кренули за Ниш, а нама поручили да наставимо са протестима. Већ следеће вечери обезбедили смо разглас који је наредних дана доносила посебна екипа, а имали смо и степенице како би се лакше попели на споменик. Припадници полиције су били около и првих вечери су могли све да нас похапсе, ако су имали разлог, јер је било више њих него нас. Само пар дана касније објављени су резултати по којима су социјалисти победили, а Слободан Милошевић позвао представнике Европска комисија да се увере како је све чисто, па је дошао шпански премијер Фелипе Гонзалес. Исте вечери кад смо кренули са протестима записници са избора су стављени у сеф да би их двојица наших у највећој тајности однели у Београд и у Хотелу Интерконтинентал предали Гонзалесу. Иако верујемо да је било и више копије записника доказивале су регуларну победу на 37 бирачких места – прича Вуковић. Организатори протеста у Краљеву, који су настављени из вечери у вече, настојали су да због присуства све већег броја незадовољних грађана обезбеде што више квалитетних гостију, а најчешћи је био Зоран Ђинђић. И док су актуелне власти настојале да минимизирају број учесника протеста организатори су полазили од чињенице да се на кружном тргу површине 10 хиљада квадрата мали круг простире на четири хиљаде. На основу рачунице да на једном квадратном метру могу да се сместе четири особе изводила се коначна о дневним посетама протестним окупљањима. Свако од присутних је имао

своје место са кога је из вечери у вече пружао подршку организаторима протеста. Било је то, каже Вуковић, време двоструког живота током кога је, након напорног дана и борбе за егзистенцију, наступао период борбе за демократију. Протестна окупљања су за страначке челнике имала толики значај да су постала незаобилазни део свакодневног живота у односу на који су планиране све друге активности. То указује на одлучност и организованост против система који је имао све због чега је свако морао сам да одлучи шта ће са собом ако ствари крену нежељеним током. У то време могло се сумњати у много тога, у победу никако.

- После месец дана конституисали смо одборничку групу у илегали и ту доносили одлуке о одржавању протеста. Провели смо једну дивну зиму у шетњи, а онда је дошао 20. децембар 1996. за када је заказана скупштина коју су социјалисти покушали да верификују њиховим резултатима по којима је признато 25 наших одборника. Седница је заказана у сали један, а ми одлучни да не дозволимо конституисање на колико је могуће коректан начин док не истекне поноћ зато што је све остало супротно закону. Иако су на улазу били кордони полиције, а иза њих су они који су све контролисали, некако је успело да продре до сале више од 25 наших. Председник Скупштине је био др Мирољуб Јовановић који је на то место изабран након што је 1995. дужности разрешен Мирослав Карапанџић. Кандидат социјалиста за председника скупштине је био Зоран Јаблановић, а за председника Извршног одбора кандидат Југословенске левице Зоран Вукадиновић. Око шест смо изашли из скупштине, а на тргу нас је дочекао народ са протестима, слављем и обавештењем да је све што су урадили социјалисти нелегално – сећа се Вуковић. Социјалисти су ипак конституисали скупштину која није сазивана све док лекс специјалис није потврдио резултате избора на које се позивала опозиција. Закон временски ограниченог трајања налагао је да се све скупштине локалних самоуправа у Србији консти-

29

12.12.2021.

МАГАЗИН 525

30

туишу до 21. фебруара 1997. године након што је у Службенм гласнику објављен коначан списак свих изабраних представника у овим органима. Овај дан је у Краљеву запамћен и по томе што је, уз благослове епископа жичког, свих 36 одборника коалиције Заједно пре седнице локалног парламента дошло у цркву да положи заклетву. Одлука је донета дан раније на месту тајног састанка и одређен тачан термин како би сви на време стигли на прозивку и верификацију мандата. Сазнање да их има тек један више од неопходног броја изазивало је страх од непредвиђених активности социјалиста од којих је претила стална опасност. Према коначним резултатима Демократској странци је припало 12 мандата, Српском покрету обнове 20, а Демократској странци Србије 4. Новоформираној већини ускоро ће приступити један одборник Српске радикалне странке. Коалициони споразум који су пре избора потписали Зоран Карајичић испред Демократске странке Србије, Светлана Станић у име Демократске странке и Миломир Шљивић који је за-

ступао интересе Српског покрета обнове подразумевао је да након конституисања власти место председника општине припадне Српском покрету обнове, првог човека Извршног одбора Демократској странци, а председника Скупштине општине Демократској странци Србије. Споразум је налагао да за свако од ових места буду предложена по два кандидата, па је након гласања за председника Скупштине изабран др Радослав Јовић, а Извршни одбор поверен на руковођење Миодрагу Сретовићу. И скоро двадесет година након тог периода међу демократама преовладава уверење да од увођења вишестраначја у политички живот Србије у Краљеву није било чистијег и коректнијег вођења града упркос тешким временима и сталном притиску републичких органа. Због 40 места у којима је опозиција преузела власт донет је закон о попису целокупне имовине којима су располагале локалне самоуправе након чега је она пренета у власништво државе. Кад је председник Извршног одбо-

ра из здравствених разлога напустио ову функцију руковођење је до избора Звонка Обрадовића преузео Милија Славковић. Половина чланова били су кандидати Српског покрета обнове, а иако су били у већини није могло да дође до прегласавања. После 21. фебруара на снагу је ступио нови коалициони споразум који је форсирао Вук Драшковић након чега је почео да руши Ђинђића са места градоначелника Београда. Споразум је предвиђао да у случају победе на парламентарним изборима председник Србије буде Вук Драшковић, а председница Народне скупштине Весна Пешић. Као противник протеста Војислав Коштуница је много раније забранио члановима Демократске странке Србије да у њима учествују, а кад су се оглушили искључио четири одборника захваљујући којима је у Краљеву опстала коалиција Заједно. Ма колико владало уверење да локална политика треба да се бави само комуналним проблемима на сва дешавања су велики утицај имале централе странака. Након тешких година хипе-

ринфлације није било ни мало лако водити град са буџетом од седам милиона марака који се до краја године истопе на четири. Ако се износ буџета од три и по милиона евра упореди са данашњих тридесет постаје много јасније са каквим се проблемима у првом мандату суочавала демократска власт. Неслога међу коалиционим партнерима кулминирала је пред парламентарне изборе исте године на којима Демократска странка није учествовала. Српски покрет обнове излази не би ли обезбедио улазак у владу, али не успева јер је у последњем тренутку поверење указано радикалима.

- То је период краја године кад се доноси програм уређења грађевинског земљишта и буџет, а они гледају у министарске фотеље. Помињу се никад доказане афере и аферице, јер не знам ни један судски епилог, а нема ни судског епилога око крађе на изборима. Било је притисака, кривичних пријава, процесуирања, али смо изгурали до 2000. године. Након бомбардовања је отпочела обнова, а Мркоњић и екипа за обнову нас не виде. Нема никаквог кон-

такта, али је присутан стални притисак републичких служби које су контролисале сваки путни налог. Нема ни горива за аутомобиле, а и преговори са „Југопетролом“ су неуспешни јер оштини не смеју да дају зато што нису социјалисти на власти. За три године власти одржали смо четрдесетак седница скупштине и преко 150 седница Извршног одбора. Тада још нису биле јавне набавке, а ми који смо били приватници бежали смо као ђаво од крста да не учествујемо са понудама да би од јавних предузећа добијали посао. Велики број људи је био на Косову а најтежи тренуци били су кад стижу вести о страдалима. Председник Јовић, потпредседник Предраг Стојановић и Звонко Обрадовић то најбоље знају, јер су на дан кад стигне таква вест морали да је саопште породици – каже Вуковић. Непосредно по завршетку бомбардовања у лето 1999. године на предлог др Драгана Арсића скупштина је, поред великог противљења социјалиста, усвојила декларацију против ненародног режима Слоободана Милошевића. Ко-

лико је тешко у то време заступати интересе танке скупштинске већине сведочи податак да су међу одборницима опозиционе Социјалистичке партије Србије били угледни привредници попут директора Магнохрома и његовог заменика, директор Царинарнице Краљево и многи други који по капацитету заслужују да буду народни посланици.

- Српски покрет обнове је увек био на две клупе и то је платио 2000. године. Вук Драшковић је у то време био савезни министар, па јесте и није, па јесте у влади па није, а све то се то по мало имплицирало и овде. Мало траљаво је кренуо „Савез за промене“, али су се већ почетком 2000. ствари уозбиљиле стварањем Демократске опозиције Србије. Зоран Ђинђић препушта Коштуници да Демократска странка Србије буде главни организатор ДОС-а на територији Рашког округа иако су нас издали 1997. године, а Љубиша Јовашевић је у Краљеву преузео вођење странке која није била парламентарна, нити имала одборнике у локалној скупштини – каже Милан Вуковић. Т. Радовановић

31

32

Миле Џомбић

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

Краљево и Краљевчани: Миле Џомбић (3)

ДОКТОР ЗА ВОЋЕ - Због настојања расадничара да што пре дођу до зараде све је теже набавити здраву садницу. - Велика потражња за садницама један од значајних разлога за жељу произвођача да их изнесу на тржиште пре осталих. - Последица коришћења различитих хемијских средстава огледа се у сушењу воћки током године, јер нису озеленеле до потребног стадијума. - Мали степен сигурности у квалитет садног материјала, чак ни у ситуацијама кад се набавља од реномираних произвођача. - Већу сигурност не пружају ни институти за воћарство до којих саднице долазе од различитих коопераната. - Расадничарска производња је пала на најниже гране, јер сви гледају само да зараде.

- У расадничкој производњи се не ради поштено. - Уз здрав садни материјал, агротехничке и помотехничке мере које примењују Италијани и Французи, имали би најбоље воћњаке на свету

33

скусни воћари добро знају да је ово период године кад треба посветити појачану пажњу засадима како би спремно дочекали наредну сезону и створили услове за оптималан род. На ово подсећа и Миле Џомбић који је током више од пет деценија стицао искуство у раду са различитим воћкама, а допуњавао га теоретским знањима на различитим стручним скуповима. То га у значајној мери издваја од бројних који су се стицајем различитих околности нашли у овој области, па је и пред крај осме деценије живота радо виђен гост у различитим деловима земље, понајвише у ситуацијама кад треба лечити биљке и исправљати грешке настале нестручним радом. Вишедеценијско искуство сведочи о неопходности опреза још при планирању засада, посебно набавке здравих садница како би се предупредиле непријатности које нису ретка појава у овој области. У то су могли да се увере многи власници воћњака који су платили високу цену непромишљености, у знатном броју случајева и поверења онима који се нису показали као добри стручњаци. А да грешака има у различитим фазама формирања воћњака сведочи податак да се прве јављају још приликом садње, најчешће при копању јама које нису у складу са величином корена.

- Воће се сади тако што се ископа јама четрдесет сантиметара дубине, или два ашова од којих с први избацује на једну а други на другу страну. Кад се садница постави на дно јаме врати се први слој пун кисеоника и хранљивих материја, води се рачуна да калем место остане десет сантиметара изнад површине земље, а затим се тај слој добро нагази. Код садње шљиве, трешње, дуње, јабуке јама треба да буде широка метар и двадесет јер је, кад се садница постави у центар, полупречник круга у коме расте корен само шездесет сантиметара. За саднице крушке калемљене на дуњи, или јабукама које су калемљене на кржљавијим подлогама, јама може да буде и ужа јер се оне мање развијају у ширину. Код великих воћњака прођем једнобразним плугом, земља измрзне и кад

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

И

34

садим само се раскопа разорани део. Кад се земља избаци плугом остане канал у који се поставља садница на растојању од метар и двадесет, радници затрпавају и све се завршава врло брзо. Најчешће садим на растојању од три и по метра у реду а четири између редова, каже Миле и указује на грешке воћара који се одлучују на копање јама сврдлом. Разлог се огледа у чињеници да оно у значајној мери утиче на чврстину зидова јаме које постају тврде као бетон, па корен биљке не може да се развија на адекватан начин. То је довољан разлог за препоруку да се приступи ручном копању, а након што земља измрзне и под дејством мраза претвори се у прах у значајној мери олакшава каснију садњу. Јаме могу да се копају у периоду од августа до октобра како би се добро проветриле и ослободиле од ларви инсеката и роваца и биле спремне за садњу чим то дозволе метеоролошки услови. Искусни стручњак истиче потребу да се свака биљка добро залије и указује на честе грешке које се огледају у податку да се то чини са само неколико литара воде. Да количина буде знатно већа, и до четрдесет литара по садници, разлог је потреба да се елиминишу ваздушни јастуци око корена, земља слегла а жиле сјединиле са њом како воћка не би патила. То је, каже Миле, неопходан предуслов да би на пролеће наставила нормално да живи.

- Око жила стављам гранулирани инсектицид, јер се у стајњаку обично легу ровци и други инсекти који дођу на дно и оштећују их. Кад ставимо ровоцида и петнаест сантиметара дебео слој земље који добро нагазимо додајемо вештачко и стајско ђубриво, враћамо слој земље који је остао, добро нагазимо и заливамо. Ако то не учинимо довољно добро земља ће, кад се слегне, да повуче воћку у јаму и затрпа калем место које за неку годину почиње да трули. Сем тога јавља се лажни коренов систем на калем месту, а главни одумире јер лажни преузима његову улогу. Један одумире а други није довољно развијен, па се воћке клате по двадесет сантиметара и постају нестабилне, јер нема шта да

35

12.12.2021.

МАГАЗИН 525

36

их укорени. Зато све мора да се ради педантно, и зналачки, да се не би после негативно одразило на биљку. Ја сам искуљчиво за зимску садњу зато што се током тог периода, од падавина, кише и снега, земља у воћњаку максимално слеже и сједињује са жилама тако да се избаци ваздушни јастук, па воћка на пролеће креће као да није пресађена. Зимска садња траје све док не почну велики мразеви па због смрзнуте земље не може да се сади, каже Миле. Саднице које на краљевачко тржиште углавном долазе из околине Трстеника у великом броју случајева носе опасност која може да проузрокује велике штете. Искусни стручњаци знају да је све теже набавити здраву садницу, али и да су разлози томе најчешће настојања расадничара да што пре дођу до зараде. То је и разлог да злоупотребљавају воћке на начин да воћкама не остављају довољно времена да одрвене и достигну природну

зрелост. Велика потражња за садницама је један од значајних разлога за жељу да се изнесу на тржиште пре осталих, па коришћењем различитих хемијских средстава утичу на опадање листа и месец дана раније. Последица се огледа у сушењу воћки током године јер нису озеленеле до потребног стадијума. Није неуобичајено ни да са воћки оболелих од монилије и ервиније скидају калем гранчице па се болест, приликом калемљења, преноси на нове саднице од којих је знатан број подложан сушењу у кратком периоду. Штетним се потврдила и злоупотреба различитих хемијских средстава у расаднику и хербицида за уништавање корова између редова. У случајевима да хербицид којим случајем доспе до листа младе биљке постоји опасност да дође до сушења. У злоупотребу је најбоље могао да се увери један од краљевачких воћара након што се од хиљаду засађених трешања осушило

девет стотина шездесет. Да разочарање због велике штете буде још веће допринело је случајно сазнање да су саднице прскане хербицидима. од коопераната а при преузимању изостаје адекватна контрола, посебно на присуство опасних болести, развој кореновог система или присуство трулежи која се тешко елиминише из воћњака. Све је то довољан разлог, каже Миле, за чврсто уверење о одсуству спремности да гарантује за исправност садница било ког произвођача, посебно након што се уверио да се враћене оболеле саднице врло брзо продају другом купцу.

- Расадничарска производња је пала на најниже гране јер сви гледају само да зараде, па онај ко хоће да купи саднице не може да буде сигуран ни да ли је то одређена сорта, ни да ли је скинута болесна гранчица што, у виду ервиније или монилије, може да се манифестује већ после прве године. Ми немамо развијену пољопривредну

За разлику од организоване воћарске производње на великим површинама све је веће интересовање великог броја појединаца да своје поседе обогате по којом садницом различитог воћа. Баш то ствара највеће проблеме, јер различите сорте не цветавају у исто време па се разликују периоди заштите. Зато, каже Миле, стално треба да држе канте на леђима а често нису у прилици да то учине, посебно не у ситуацијама кад су воћке засађене у близини викендица. Ма колико је присуство стручњака потребно од избора садница до сталног надзора над већ формираним воћњаком нису сви у ситуацији да га обезбеде. Први савет таквима је да, ако нису у ситуацији да поведу некога ко се у то разуме, при куповини посебну пажњу посвете кореновом систему а занемаре дебљину стабла. Други укључује куповина двогодишњих клип садница које већ имају формиране родне гране, па рађају већ друге годи-

не након садње. Са седамдесет пет година, болесним куком и операцијом која се очекује, Миле није сигуран колико дуго ће још дуго моћи да ради на начин како је то чинио претходних деценија. То је и разлог жеље да нађе некога ко би могао да га наследи, тим пре што уз изузетно знање и искуство има и довољно квалитетног алата неопходног за ову врсту посла. У таквим околностима разочаравајуће делује податак да међу младима нема превише интересовања за перспективно занимање па му, након што престане да обилази воћњаке у околини Краљева, по који пут и даље, преостаје да се посвети неколицини садница у дворишту породичне куће у Рибници. Док још може значајне активности су, поред резања воћа, посвећене подизању и аранжирању паркова и живих ограда, резању живих ограда, ружа, зимзеленог дрвећа и много чега другог. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

инспекцију у шта сам могао да се уверим пре двадесет година кад је требало да вратим расадничару саднице заражене раком. Саднице су остале код мене, а кад сутрадан дође инспектор да ме води да му режем воће види их и посведочи како овако добре само ја могу да купим. Кажем му да добро погледа саднице, а он опет исто. Пет пута је прегледао саднице, а ништа није видео иако као инспектор то треба да утврди. Слично искуство имао сам и са инжењером пољопривреде који није могао да препозна рак док му то нисам показао. Људи немају искуство, и не знају, а ни у расадничкој производњи се не ради поштено јер инспектор дође на ручак и напише потврду а није ни прегледао саднице. Садни материјал је катастрофа, а кад би био здрав, уз агротехничке и помотехничке мере које примељују Италијани и Французи, имали би најбоље воћњаке на свету, каже Миле.

37

Пре локалне самоуправе верификација грађана

ДО ЦИЉА САМ

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

- Јавно слушање са предлозима Захтева за планирање позиција у оквиру предлога буџета града за наредну годину, којим би се омогућиле неопходне промене јавних политика локалне самоуправе у области квалитета ваздуха. - Озбиљан проблем загађења ваздуха суспендованим ПМ честицама током грејне сезоне није могуће решавати без организоване сарадње и заједничког деловања јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана. - Методе и опрема које се користе за мерење квалитета ваздуха не омогућавају информисање грађана у реалном времену. - Нејасно и нетранспарентно се дефинишу позиције у буџету којим се опредељују јавна средства за мере и активности које утичу на квалитет ваздуха у граду

38

МО ЗАЈЕДНО ериод грејне сезоне, већ од половине октобра сваке године, по правилу је повод за повећан опрез становништва због све лошијег квалитета ваздуха узрокованог повећаном концентрацијом суспендованих честица ПМ10. У Заводу за јавно здравље Краљево, који је надлежан за праћење квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења, процењено је како концентрацију ових материја треба мерити на само једном месту у граду, па је изабрана локација у непосредној близини Полицијске управе. Резултати мерења се објављују на сајту ове установе, по правилу са десетак дана закашњења, а једном у месецу са њима се упознају и чланови Градског већа. Ко-

П

лико то може негативно да се одрази на здравље становништва најбоље сведоче резултати мерења у новембру и податак да је ваздух само током једног дана означен као одличан, по седам дана добар и прихватљив, једанаест загађен а три јако загађен. Грађани ће о томе бити обавештени тек следеће недеље иако и категорија добар код малог броја изразито осетљивих особа може изазвати благе до умерене здравствене тегобе које се манифестују као иритације дисајних органа, кашаљ, бол у грлу и при нижим концентрацијама загађујућих материја у односу на оне на које реагује највећи део популације. Таквим особама се препоручује да прате евентуалну поја-

ву симптома, а уколико се јаве размотре могућност скраћења и смањење интензитета напорних активности у спољашњој средини. Одређене тегобе манифестоване као погоршање постојећег обољења, код старих, деце, особе са обољењима срца и плућа, могу се јавити и при индексу квалитета ваздуха означеног као прихватљив. Зато се при боравку у спољашњој средини препоручује праћење појаве симптома као што су кашаљ, отежано дисање, а додатно и појава лупања срца и неуобичајеног осећаја умора код особа са обољењима срца. Уколико се јаве неопходно је скратити дужину и смањити интензитет напорних активности, праћене убрзаним и

39

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

дубоким дисањем, а ако се задрже и након предузимања ових мера обратити се изабраном лекару. Ситуација је знатно неповољнија при већим концентрацијама штетних материја у ваздуху који са индексом загађен може изазвати негативне појаве у целој популацији, а код осетљивих група и озбиљније здравствене тегобе. Зато се препоручује избегавање напорне активности у спољашњој средини и преусмеравање обављања у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха. Ваздух са индексом јако загађен може изазвати озбиљне здравствене тегобе и код здравих особа, па се препоручује избегавање свих физичких активности у спољашњој средини, скраћење боравка на отвореном и преусмеравање обављања уобичајених активности у затворени простор док се не побољша квалитет ваздуха. Негативне последице присуства штетних материја током грејне сезоне повод су трагања

40

за трајним решењима којима би се стање у овој области знатније унапредило. Знатан део активности усмерених ка том циљу преузео је Краљевачки развојни центар и у шестом месецу реализације пројекта „Моје право на чистији ваздух“, у оквиру програма „Снажно зелено“ који кроз програм „ЕУ за тебе“ подржава Европска унија, организвао јавно слушање са предлозима Захтева за планирање позиција у оквиру предлога буџета града за наредну годину, којим би се омогућиле неопходне промене јавних политика локалне самоуправе у области квалитета ваздуха. Захтеви су један од исхода недавно одржане радионице на тему „Тренутно стање и пут за побољшање квалитета ваздуха у граду Краљеву“, а присутнима је пружена прилика да се упознају са тренутним мониторингом и квалитетом ваздуха у Краљеву, мерама и пројектима које град спроводи у области смањења загађења и улози медија и цивилног сектора у

побољшању јавних политика у области квалитета ваздуха. Јавно слушање је било прилика да се прокоментаришу саопштени подаци и дати предлози за заједничко деловање чији ће исход бити унапређен квалитет ваздуха у Краљеву током грејне сезоне. Организатори јавног слушања указују да озбиљан проблем загађења ваздуха суспендованим ПМ честицама током грејне сезоне није могуће решавати без организоване сарадње и заједничког деловања јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана. Зато је, у циљу дефинисања предлога мера које треба упутити локалној самоуправу у функцији унапређења јавних политика у области квалитета ваздуха, одржана радионица уз присуство представника јавног, цивилног и привредног сектора.Иако нема званично усвојен План квалитета ваздуха, нити сагласност Министарства за заштиту животне среди-

не, локална самоуправа спроводи низ активности и мера у секторима енергетике везане за енергетску ефикасност. Оне укључују субвенције за изолацију фасада, замену столарије код индивидуалних објеката, реконструкцију и санацију јавних објеката, замену ложишта у јавним и индивидуалним објектима и сектору Заштите животне средине, уз подршку пошумљавању и едукације становништва, које имају директан и индиректан утицај на квалитет ваздуха. Иако се редовно мери квалитет ваздуха методе и опрема које се користе не омогућавају информисање грађана у реалном времену, а нејасно и нетранспарентно се дефинишу позиције у буџету којим се опредељују јавна средства за мере и активности које утичу на квалитет ваздуха у граду. Краљевачки развојни центар тражи верификацију Захтева са предлозима мера за унапређење квалитета ваздуха у Краљеву од стране јавности пре него што буду упућени локалној самоупра-

ви. Захтеви са недавно одржане радионице на тему „Тренутно стање и пут за побољшање квалитета ваздуха у граду Краљеву“ преточени су у пет тачака од којих прва подразумева планирање средства у буџету града за наредну годину опредељена за израду Енергетске стратегије и Програма Енергетске ефикасности града Краљева. Средства су неопходна и за набавку аутоматизоване мерне станице са припадајућом опремом и софтверским решењима која омогућавају добијање резултата квалитета ваздуха у реалном времену и благовремено обавештавање о тренутном квалитету преко званичних сајтова институција или преко посебне апликације. Локалној самоуправи се предлаже да средства затражи од ресорног министарства, или Агенције за заштиту животне средине, како би се што пре обезбедила аутоматизована мерна станицу. Неопходност да јавност буде благовремено обавештавана о стању квали-

тета ваздуха повод је за захтев да се буџетом за 2022. годину планирају средства за унапређење извештавања јавних гласила о квалитету ваздуха и мерама које утичу на смањење загађења. Додатна средства неопходна су за замену котларница у јавним објектима која користе еколошки лоше енергенте, као што су угаљ, лож уље, мазут и слично, котларницама са еколошки чистом у које се сврставају пелет, сечка, природни гас и слична горива. Први пројекат који се предлаже из ове области је котларница у Основној школи „Вук Караџић“ у којој је постојећи котао дотрајао, а објекат котларнице неадекватан за насеље у коме се током већег дела грејне сезоне бележи јако загађен ваздух. Листу захтева затвара потреба да се у буџету града определе средства за реорганизацију Градске управе у функцији јачања и опремања оних организационих делова које се баве јавним политикама у области енергетике и заштите животне средине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41

42

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

43

Десет милиона евра за опоравак од последица ковида 19

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

ЗАЈЕДНО ПРО

44

ОТИВ КОВИДА

- Десет милиона бесповратних средстава за подршку локалним самоуправама и малим привредницима да умање последице болести, као и на подршку здравственом систему. - Европска унија је посвећена подршци Србији, како у спречавању ширења инфекције тако и помоћи при опоравку од болести коју изазива. - Три јавна позива укупне вредности четири и по милиона евра, којима ће Европска унија подржати развој локалне инфраструктуре, конкурентности малих и средњих предузећа и унапређење социјалних услуга у деведесет девет локалних самоуправа у два региона

45

12.12.2021.

МАГАЗИН 525

46

вропска унија је определила додатних десет милиона евра бесповратних средстава за опоравак од последица болести коју изазива корона вирус, а споразум о томе на састанку Управног одбора ЕУ ПРО Плус програма потписали су министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и шеф Делегације Европске уније у Србији, амбасадор Емануеле Жиофре. Споразумом је предвиђено да средства буду усмерена на подршку локалним самоуправама и малим привредницима да умање последице болести, као и на подршку здравственом систему, Оцена да је равномерни регионални развој један од најзначајнијих аспеката европских интеграција разлог је да се послењих година, у сарадњи са Европском унијом и партнерима из Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге, спроводе пројекти који доприносе јачању локалних само-

Е

управа и дају конкретне резултате. Додатних десет милиона евра намењени су унапређењу и јачању отпорности али и санирање последица пандемије корона вируса на ниову локалних самоуправа, а део средстава намењен је сектору малих и средњих предузећа који се сматра кичмом српске привреде. У Министарству за европске интеграције потврђују тежњу да се упосле сви капацитети како би свако добио шансу да подједнако допринесе и реформама и личном напретку, бољем животном стандарду а тиме локалној заједници и целој земљи. Правим инструментом за постизање таквих резултата оцењене су европске интеграције, а добра потврда је ЕУ ПРО Плус чија се суштина огледа у настојању да се допре до сваког грађанина, без обзира у ком делу земље живи. Делегација Европске уније потписивање споразума види као јасан знак

да је Европска унија посвећена подршци Србији, како у спречавању ширења инфекције тако и помоћи при опоравку од болести коју изазива. У том контексту треба посматрати износ од десет милиона додат три пута већем првобитном буџету Програма што се оцењује као одличан пример агилности Европске комисије и снажног партнерства између Делегације Европске уније и Министарства за европске интеграције који удружују напоре да одговоре на приоритетне потребе Србије. Амбасадор Емануеле Жиофре посебно истиче податак да Европска унија кроз ЕУ ПРО Плус потврђује континуирану подршку локалном развоју у Србији, доприносећи смањењу разлика међу локалним самоуправама кроз боље управљање развојем и подстицање економског раста, јачање социјалне инфраструктуре и социјалне кохезије. У томе се огледа важност те-

ришу за унапређење локалне инфраструктуре са пројектима који доприносе бољем животу становништа кроз унапређење јавних инфраструктурних објеката, укључујући и обнову и изградњу образовних, здравствених и установа социјалне заштите, спортских и објеката културе, унапређење комуналних услуга са посебном пажњом усмереном на угрожене групе. Позив чији је укупан буџет три милиона и четири стотине хиљада евра отворен је до 31. јануара наредне године. Сем тога организације за подршку пословању, као што су регионалне развојне агенције, бизнис инкубатори, научно-технолошки паркови, кластери, пословна удружења, привредне коморе, истраживачке и високошколске установе, могу да се пријаве на јавни позив усмерен ка унапређењу конкурентности и одрживости пословања малих и средњих предузећа и предузетника и предузетница у два региона.

За овај позив, који је отворен до 2. фебруара 2022. године, Европска унија је определила пола милиона евра. Трећи позив, намењен цивилном друштву са циљем да допринесе унапређењу социјалне заштите на територију коју покрива ЕУ ПРО Плус, биће објављен у јануару следеће године. Активности ЕУ ПРО Плус програма који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју Србије, Европска унија подржава са тридесет милиона евра. Програм, чију реализацију води Министарство за европске интеграције, има за циљ да допринесе побољшаном управљању територијалним развојем, економском расту и унапређењу локалне инфраструктуре и кохезије у деведесет девет јединица локалне самоуправе региона Шумадије и западне Србије и јужне и источне Србије, а активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Т. Радовановић

Фото: ЕУПРО

риторијалног приступа развоју, који се у Европској унији показао као успешан у обезбеђивању равномерног развоја, а кроз ЕУ ПРО Плус програм у циљу свеобухватног друштвено-економског развоја, ће бити пилотиран и у Србији. Потписници споразума су најавили и три јавна позива ЕУ ПРО Плус програма, укупне вредности четири и по милиона евра, којима ће Европска унија подржати развој локалне инфраструктуре, конкурентности малих и средњих предузећа и унапређење социјалних услуга у деведесет девет локалних самоуправа у два региона, Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије. Због тога је партнерима са локалног нивоа, локалним самоуправама, организацијама за подршку пословању и цивилном друштву, упућен позив да прате јавне позиве и са добрим и конкретним пројектима аплицирају за бесповратна средства. Градови и општине могу да конку-

47

Развој и ревизија локалних стамбених стратегија

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

ПОДРШКА ОСЕТЉИВ

48

ОМ СТАНОВНИШТВУ

- Све јединице локалне самоуправе у Србији могу да се пријаве за техничку подршку путем јавног позива програма „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији“. - Рок за пријаву 10. фебруар 2022. године. - Градови и општине чије пријаве буду успешне, добиће техничку подршку у успостављању општинских и градских мултисекторских радних група и развоју или ревизији локалних стамбених стратегија и акционих планова вропска унија и Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге су, у оквиру програма „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији“ објавиле јавни позив за достављање пријава за пружање техничке подршке у развијању или ревизији локалних стамбених стратегија. Циљ јавног позива је унапређење капацитета до тридесет јединица локалне самоуправе за развој или ревизију стамбених стратегија и акционих планова, у складу са Законом о становању и одржавању зграда. Процес је осмишљен на начин да унапреди капацитете јединица локалне самоуправе да идентификују и анализирају потребе осетљивог становништва у својим срединама.

Е

Градови и општине чије пријаве буду успешне, добиће техничку подршку у успостављању општинских и градских мултисекторских радних група и развоју или ревизији локалних стамбених стратегија и акционих планова. Подршка ће бити обезбеђена и за успостављање механизама за праћење и евалуацију имплементације стратегија, развој процедура за сарадњу локалних пружалаца услуга и локалних самоуправа, као и реорганизацију градова и општина како би се обезбедила јасно одређена структура или запослени који се баве питањима социјалног становања и комплементарним мерама активне инклузије, уколико је то потребно. Јавни позив је отворен за све јединице локалне самоуправе у Србији,

рок за пријаву је 10. фебруар 2022. године, а све информације и документација за пријављивање доступни су на интернет страници програма „Подршка ЕУ социјалном становању и активној инклузији“. Јавни позив се расписује у оквиру програма „Подршка Европске уније социјалном становању и активној инклузији“, за који је Европска унија издвојила двадесет седам милиона евра. Програм спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге у партнерству са Министарством грађевинарства, саобраcћаја и инфраструктуре, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а у сарадњи са Министарством за европске интеграције. Т. Радовановић

49

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

Одговор на различите препреке на путу ка циљу

50

ДИГИТАЛНО П - Фирме у Србији су показале отпорност на кризу о чему сведочи податак да три четвртине није променило број запослених, а чак дванаест одсто је повећало број радника. - Пандемија корона вируса довела је до знатно бољег разумевања значаја електронске трговине, а најбоља потврда су многе компаније које су препознале шансу да „онлајн“ путем дођу до корисника својих услуга. - Током ванредног стања узрокованог здравственом кризом удвостручена електронска трговина

ао вид вођења послова посредством интернета дигитално пословање не подразумева само куповину и продају, већ организацију пословања фирме у мрежном окружењу, организовање пословне комуникације и бригу о клијентима. Израз електронско пословање први пут употребљен од стране америчке компаније ИБМ да би означило пословање уз значајну примену савремене, електронске технологије која подразумева комбиновану употребу информацио-

К

них технологија и телекомуникација. Ова врста технологије омогућава слање великог броја информација, на велике даљине у кратком временском периоду што омогућава предузећу, које је користи, да оствари значајне уштеде у трошковима пословања, ефикасније обавља задатке и буде конкурентније на тржишту. Електронско пословање представља пословну трансформацију засновану на удруживању предузећа, процесу сарадње и глобалном мрежном пове-

зивању коришћењем интернета, а међу најважнијим процесима истичу се прикупљање података и информација, промоција, подршка купцима, увођење новог производа, онлајн продаја производа и услуга и комуникација. Овај вид пословања доживео је посебну експанзију у малопродаји, издаваштву и финансијским услугама, а предност у односу на традиционално пословање огледа се у повећању квалитета, агилности, снижењу продајних цена, смањењу времена изласка на тр-

ПОСЛОВАЊЕ жиште и реализивању трансакција. Дигитално пословање представља пре свега промену некадашњих врло успешних канала комуникације, папир и оловку заменили су тастатура и паметни телефони, а поруку преношену од „уста до уста“ предухитрио је интернет. Истраживање „1000 предузећа“ које је 2020. године урадила Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој говори да је половина привредника обухваћених истраживањем забележила пад прихода и нето добити. Са друге стране, фирме у Србији су показале отпорност на кризу о чему сведочи податак да три четвртине оних које су учествовале у анкети није променило број запослених, а чак дванаест одсто повећало број радника. Пандемија корона вируса довела је до знатно бољег разумевања значаја електронске трговине, а најбоља потврда су многе компаније које су препознале шансу да „онлајн“ путем дођу до корисника својих услуга. Више од

осамдесет одсто испитаника поменуте анкете који поседују интернет продавницу верује да је продаја путем интернета једнако важна, ако не и важнија од традиционалне. Током ванредног стања узрокованог здравственом кризом електронска трговина је удвостручена, што значи да је ситуација везана за пандемију „погурала“ и оне који до тада нису користили овај вид трговине. Дигитално пословање је показало низ предности од којих су најзначајније боља конкурентност пословања, побољшано циљање и задовољство корисника, нови канали прихода, повећана флексибилност организације и смањени оперативни трошкови. Иако су предности дигиталне трансформације за посао очигледне, све је чвршће уверење како има још доста неистраженог јер је процес значајно сложенији него што се то чини на први поглед, па у више сфера пословања захтева заокрет од триста шездесет степени. У таквим околностима сваки од предузетих

корака на путу дигиталне трансформације треба да буде сукцесиван и унапред израчунат, а то је оно што захтева добар план дигиталне трансформације. Један од најбитнијих елемената комплексног процеса је стратегија дигиталне трансформације, а један од главних фактора успешности доследност стратегији. Кад се говори о дигиталној трансформацији пословања не подразумева се само аутоматизација или уметање технологије у постојећи процес како би се оптимизовао тренутни ланац вредности, већ и модификовање пословног модела. Бројни су фактори који упућују на закључак да је данас сваки посао на неки начин софтверски бизнис, или да томе тежи. У таквим околностима је све чвршће уверење да је, без обзира на примарни фокус индустрије, праћење иновације неопходно због конкурентности на тржишту и задовољавања потреба клијената модерног доба.

51

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

Први рођендан Хотела „Сунце“ у Сокобањи

52

ЗАЧИЊЕН ВИП - Након скоро пет година великог труда и рада, поново отворена врата Хотела „Сунце“, потпуно реновираног у складу са потребама савременог госта. - Објекат са четири звездице који тренутно представља најпопуларније регионално место за одмор са породицом, организацију конференција, семинара и других манифестација. - Нова манифестација Celebrity awards за избор личности године од наредне године традиционална. - Бисер Сокобање прославио први рођендан у друштву истакнутих привредника, сарадника и личности из јавног живота најлепшем делу Сокобање, на обали реке Моравице окружен зеленилом и предивним пејзажима, у жељи да гостима пружи незаборавне тренутке одмора и релаксације своје руке је раширио Хотел „Сунце“. Прилику за уживање гостима пружа у некој од сто двадесет четири модерно опре-

У

мљене комфорне смештајне јединице, Велнес и спа центру на хиљаду триста квадрата где су смештена два затворена и један отворени базен, велики број сауна, парних купатила, тепидаријума, хидромасажна када и слана соба, а богату понуду допуњава укусна храна у два ресторана и омиљени напици у ло-

би бару. У непосредној близини хотела налазе се стазе за шетњу, а колико је Сокобања надалеко позната по квалитетном ваздуху најбоље сведочи податак да су прилику за одмор овде користиле многе значајне личности, међу њима Бранислав Нушић и Иво Андрић.

П ЗВАНИЦАМА Након скоро пет година великог труда и рада, поново су отворена врата Хотела „Сунце“, потпуно реновираног у складу са потребама савременог госта. Кад је први пут отворен 1977. године хотел је био перјаница туристичке понуде бање, а жеља је да се том здању врати стари сјај и некадашњи углед повод је опсежних радова на реновирању у складу са принципима савремене градње и туристичке понуде. Као такав Хотел „Сунце“ представља јединствен туристички објекат у овом делу Србије, са капацитетима који доприносе промоцији читавог региона, са амбицијом да буде прави репрезент српског гостопримства и срдачности. Власници хотела који је за само годину дана освојио срца посетилаца Сокобање су чланови краљевачке породица Пантелић, упешни привредници који су решили да постојећој делатности додају ексклузиван објекат са

четири звездице који тренутно представља најпопуларније регионално место за одмор са породицом, организацију конференција, семинара и других манифестација. Хотел који је понео титулу Бисера Сокобање, прославио је први рођендан у друштву истакнутих привредника, сарадника и личности из јавног живота, а изузетно запажен догађај привукао је значајан број телевизијских станица са националном покривеношћу које су извештавале са церемонија нове манифестације Celebrity awards за избор личности године која би се од наредне одржавала традиционано сваке године. Као најаву за ову церемонију, у хотелу су угошћени и награђени и први лауреати међу којима су се нашли глумица Ива Штрљић за допринос филмској култури улогама у најгледанијим серијским програмима, као лидер у руковођењу локалном самоуправом гра-

доначелница града Ниша Драгана Сотировски, тв лице Сузана Манчић за дугогодишњи рад и присуство на јавној сцени, сестре Гобовић за очување традиције и културе кроз музику, дизајнерка Сузана Перић као личност године у свету моде и Елена Ристеска као најпопуларнија млада поп певачица из Македоније у Србији. У вечерњем програму учествовали су Бојан Маровић и ЕX YУ бенд који је присутне подсетио на највеће поп хитове са простора бивше Југославије. Целовечерњи програм отворио је директор Хотела „Сунце“ Милан Павићевић који је у своје и име власника поздравио присутне и пожелео им добродошлицу, а за организацију избора за личност године и продукцију Гала вечери био је задужен истакнути краљевачки продуцент Дејан Пантић. Т. Радовановић

53

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

ДОЛАЗИ ЗИМА...

54

55

56

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

57

58

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

59

60

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

61

62

МАГАЗИН 525 12.12.2021.

63

На репертоару Биоскопа “Кварт” Меда са севера 2: Кључеви краљевства

вљују се још Тимоти Спал, Џек Фартинг, Шон Херис и Сели Хокинс. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње сат и по пре поноћи.

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

Келти

64

Далеко од дома на Арктику, поларни меда Норм и његова три пријатеља налазе се у Њујорку који је постао њихов нови дом. Кад се град ускоро нађе у опасности и Норм је у невољи у којој бива оптужен за злочин који није починио. У таквим околностима подршку проналази у пријатељима који му помажу да скине љагу са свог имена и спаси своје краљевство. Анимирани, породични филм у 2Д формату, синхронизован на српски језик, који траје тачно сат и по Тим Малтби и Ричард Фин режирали су према сценарију Дерика Чена, а водеће улоге тумаче Ендрју Тот, Кол Хауард и Маја Кеј. Филм се приказује до 15. децембра у пројекцијама које почињу у 17,30.

Није лоше бити човек Прича прати професора клавира Милана пет година након што је његов кум, некадашња поп звезда Ранко Бели, нестао под неразјашњеним околностима. Милан одлучује да разреши мистерију и коначно сазна шта се догодило са Белим па, не налазећи подршку и разумевање породице и околине, развија пријатељски однос са псом луталицом.

Комедију у 2Д формату, и трајању од сто четири минута, Душан Ковачевић је режирао према сопственом сценарију а водеће улоге тумаче Бранка Катић, Војин Ћетковић, Срђан Тодоровић, Милан Гутовић, Андрија Милошевић, Гордан Кичић, Мира Бањац, Христина Поповић, Срђан Тимаров, Лена Ковачевић и Ненад Јездић. Филм је на репертоару до среде 15. децембра у пројекцијама које почињу у 19,30.

Спенсер У причи о преломном тренутку са почетка деведесетих година прошлог века, кад је Леди Дајана одлучила да се разведе од принца Чарлса, насловну улогу тумачи Кристен Стјуарт. Радња филма је смештена у 1991. годину током Божићних празника када је принцеза Дајана почела да се суочава са тешком одлуком да оконча брак с принцом Чарлсом. Филм даје увид у екстравагантан живот на имању Сандрингем и савршено дочарава емоције Лејди Ди усред борбе с гласинама о аферама, док је избегавала немилосрдне папараце. По сценарију Стивена Најта романтичну биографску драму, у трајању од сто једанаест минута, режирао је Пабло Лореин, а у водећим улогама поја-

У зиму 1993. године Бил Клинтон је изабран за председника Сједињених Америчких Држава, Одри Хепбурн је умрла, а ратови који окончавају живот Југославије настављају се у Босни и Хрватској. Београд је под санкцијама, а инфлација прети да постане хиперинфлација. Мајка се буди на дан рођендана млађе ћерке и мора да јој помогне да све припреми. Чека је кување, гости и прљави судови. После целе године колико није имала сексуалне односе са супругом, мајка у своју свакодневицу уводи самозадовољавање. Драму у 2Д формату, и трајању под сто шест минута, Милица Томовић је режирала према сценарију који је написала са Зањом Шљивар, а главне улоге тумаче Дубравка Ковјанић, Стефан Трифуновић, Катарина Димић, Никола Ракочевић, Нада Шаргин и Славен Дошло. Фулм се приказује до среде 15. децембра, а пројекције почињу у 21,30.

65

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

Филмови које смо гледали 1956.

66

67

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

Пл С

68

Шта су то донациј Просјачки шешир на

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

лодна земља, шума, поток; Србија ко - „Голи оток“!

Беше парола: „Трст је наш“! Данас је у примени: - „Трте нас“!

„Догодио се народ“! Затим - „догоди се народу“!?

е? ације!

69

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

70

Из Мињине кухињице

71

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

Партизан - ЖКК Краљево 61:68

72

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 12. И 18. ДЕЦЕМБРА

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

12. децембар

74

627 — У бици код Ниниве византијски цар Ираклије је однео победу над Персијанцима, којом је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова.

1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије.

1873 — У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира.

1894 — Јапанске трупе почеле инвазију Кореје.

1896 — Гуљелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну радиотелеграфију.

1913 — Слика Леонарда да Винчија „Мона Лиза“ пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја „Лувр“.

1915 — Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем.

1915 — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс.

1918 — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије у том граду.

1920 — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921.

1936 —Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека.

1940 — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком.

1942 — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.

1963 — Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џомом Кенијатом као премијером. На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник.

1969 — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције.

1979 —Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт.

1983 — Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту. Пет особа је погинуло, а 86 рањено.

1992 — На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.

1993 — Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења. Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи.

2000 — Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница.

2001 — Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе. Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали.

Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американаца кубанског порекла, чији су авиони оборени.

2002 —У Бечу, Стални савет ОЕБС-а одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије.

13. децембар 1545 — Тридентски концил, који је у мају 1542. сазвао папа Павле III, почео рад, Екуменски концил, на којем је до краја изграђен статус католичке цркве као догматске, противреформацијске, милитантне установе с папом-аутократом на челу, с прекидима заседао до 1563 — На основу

закључка овог скупа вођен противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи, од 1618. до 1648.

1570 — Миром у Шћећину је окончан Северни седмогодишњи рат, a Данска је признала независност Шведске.

1642 — Холандски морепловац Абел Тасман открио Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.

1806 — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву. Тврђава је освојена почетком 1807, а по слому устанка 1813. Турци су поново заузели Београд.

1877 — Српски краљ Милан Обреновић, на позив Русије, по други пут објавио рат Отоманском царству. У марту 1878. рат завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана.

1921 — САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских

поседа у Пацифику.

1937 — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као “силовање Нанкинга”. Основана је државна индонежанска новинска агенција Антара.

1939 — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице “Ексетер”, “Ајакс” и “Ахил” код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод “Граф Шпе”, који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.

1944 — Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот-самоубица, у Другом светском рату ударио у америчку крстарицу “Нешвил” и усмртио 133 члана посаде.

1967 — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.

1978 — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.

1981 — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката “Солидарност”, а на хиљаде синдикалних активиста притворено.

1982 — У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар, на стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло 3.000 људи.

1988 — У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи, започетог 1975.

1991 —Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава.

1996 —Кофи Анан изабран за генералног секретара Уједињених нација. Са обављањем ове дужности почео 1. јануара 1997.

2000 — Председник Русије Владимир Путин дошао на Кубу у прву посету једног руског државника Фиделу Кастру од распада СССР 1991.

2001 — У самоубилачком нападу екс-

тремиста на зграду индијског парламента у Њу Делхију убијено 13 особа. За напад осумњичени муслимански сепратисти који се од 1989. боре против индијских власти у Џаму и Кашмиру.

2002 — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.

2003 — Амерички војници су током операције Црвена зора пронашли и заробили бившег ирачког председника Садама Хусеина.

14. децембар 557 — Разоран земљотрес је тешко оштетио Константинопољ.

1481 — Турски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Херцеговина је ушла у састав Османског царства.

1542 — Шест дана стара Марија Стјуарт је наследила престо Шкотске.

1782 —Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом.

1819 — Алабама је примљена у Унију као 22. америчка држава.

1822 — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији. Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.

1836 — Усвајањем одлуке „прозебле конвенције” незванично је завршен Толидски рат између Охаја и суседне територије Мичиген.

1900 — Немачки физичар Макс Планк објавио “Квантну теорију”, према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.

1911 — Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол.

1916 —Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.

1918 — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да за-

75

12.12.2021.

МАГАЗИН 525

76

узме своје место у Парламенту јер је била у затвору.

1918 — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата.

1927 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.

1935 — Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.

1939 — У сукобима током демонстрација радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.

1950 — Основан је Комесаријат Уједињених нација за избеглице.

1959 — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра.

1960 — Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој. Конвенција ступила на снагу у септембру 1961.

1962 — Сонда Маринер 2 је постала прва летеница која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.

1962 — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.

1963 — Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова.

1964 — Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.

1981 — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967.

1989 — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.

1994 —Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег

председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.

1994 — Почела је изградња бране Три клисуре на реци Јангце.

1995 — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД. Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић. Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.

1998 — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.

1998 — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.

2001 —Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића, оптуженог геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995.

2004 — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.

2008 — Ирачки новинар Мунтазар ел Зејди је гађао ципелом америчког председника Џорџа Буша на конференцији за штампу.

2012 — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.

15. децембар 1640 — Војвода од Брагансе крунисан као Жоао IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганса која је владала Португалом до 1910.

1711 — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.

1791 — Ратификовано је првих 10 амандмана на Устав САД, колективно познатих као Повеља о правима.

1801 — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804.

1806 — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.

1840 — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.

1890 — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.

1914 — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.1938 — Ис-

пробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 km, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.

1961 — Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију. Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.

1965 — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.

1967 — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.

1970 — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.

1991 — Око 500 људи изгубило живот

када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.

1996 — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.

1999 —Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.

2000 — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.

2001 — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.

2002 —Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.

2011 —Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.

16. децембар 1598 — Корејска морнарица адмирала Ји Сан-шина је поразила јапанску флоту у бици у Норјаншком мореузу.

1653 — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.

1689 — Парламент Енглеске је усвојио Повељу о правима.

1773 — Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја. Тај догађај, касније назван “Бостонска чајанка”, наговестио Амерички рат за независност, започет 1775.

1835 — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина.

1838 — Бури су се током Велике сеобе сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог племена.

1885 — У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист “Босанска вила” 1916 — Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је убила мистика и пустолова Григорија Распућина.

1920 — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.

1934 — Пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“. Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост.

1944 — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту. У борбама окончаним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци 130.000.

1949 — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије.

1960 — Два путничка авиона су се сударила у ваздуху због густих облака изнад Статен Ајланда, при чему су погинуле 134 особе.

1971 — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала. Тиме окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971.

1993 — Шест земаља-чланица Европске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију.

1995 —Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини. Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни.

1997 — Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на ка-

77

зне затвора од четири до 20 година.

2001 — Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 тона смрзнуте хране.

2002 — Пред Трибуналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ.

2020 — Кинеска свемирска сонда Чанге-5, која је са собом носила око два килограма узорака са Месеца, успешно се вратила на Земљу.

МАГАЗИН 525

12.12.2021.

17. децембар

78

497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.

1531 — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.

1538 —Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве.

1583 — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга.

1903 — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.

1908 — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.

1926 — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону.

1939 — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама. Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио са-

моубиство.

1948 — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере. Споразумом у Хагу 1949. Холандија признала суверенитет Индонезије.

1960 —Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра.

1973 —Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.

1983 — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобилбомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90.

1983 — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.

1985 — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.

1989 —У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи. Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу. Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.

1989 — Прва епизода Симпсонових Simpsons Roas[ng on an Open Fire је емитована у САД.

1990 —На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.

1991 — Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и Совјетском Савезу.

1992 — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића

за првог председника Републике Српске.

1995 — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.

1996 —Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета “Тупак Амару” заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.

1997 — Мински центар УН објавио да

у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

1999 —Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.

2000 — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.

2000 — У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска синхронизација.

2001 — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.

2002 —Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

18. децембар 218. п. н. е. —У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци.

1271 — Кублај-кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији.

1398 — Монголски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи.

1499 —Муслимани у Гранади су се побунили против својих владара због присилне конверзије на католицизам.

1642 — Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда.

1777 — У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру.

1787 — Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД.

1865 — Амерички државни секретар Вилијам Сјуард је објавио да су три четвртине америчких савезних држава ратификовале Тринаести амандман на Устав САД, чиме је он ступио на снагу.

1903 — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту.

1916 — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке - погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца.

1935 — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана

после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.

1940 — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром “Операција Барбароса”.

1966 — Амерички астроном Ричард Вокер је открио Сатурнов сателит Епиметеј.

1970 — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве.

1972 —САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.

1972 — Стенли Берет је пробио звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији.

1989 —Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи.

1993 — У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године.

1999 — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи. Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе.

2000 — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић. Преговори су успешно завршени у мају 2001.

2003 — Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу. Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора. Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992.

2006 — У Уједињеним Арапским Емиратима одржани су први избори од оснивања те земље.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Т. Радовановић Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs