Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 514 * 26. септембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 514

Хвала што читате

26.9.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

6

У овом броју: Из дана у дан Стабилно целог лета Приоритет безбедност грађана Историја у сигурним рукама Култура на шинама Долазе боља времена Џезибар на две локације На половини пута На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Празник одбојке у Краљеву Рађање краљевачке одбојке Између успона и падова Патризан - Кикер Времеплов

12 16 18 24 32 34 40 44 48 50 52 54 56 60 66 72 74

7

Фото: М. Радовановић

8

МАГАЗИН 514 26.9.2021.

9

10

МАГАЗИН 514 26.9.2021.

11

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

12

ИЗ ДАНА У ДАН - Пред крај недеље укупан број инфицираних корона вирусом од почетка епидемије половином марта прoшле године достигао двадесет две хиљаде осам стотина двадесет и четири. - У исто време прошле године само два новопотврђена случаја инфекције, а укупан број инфицираних хиљаду четири стотине шест. - Да су клиничке слике инфицираних тешке сведочи податак о смрти још две особе звештај Завода за јавно здравље Краљево на дан 19. септембра сведочи о даљем погоршању епидемиолошке ситуације након што је током претходна двадесет четири сата у здравственим установама са подручја града тестирано двеста деведесет шест узорака назофарингеалног бриса, а присуство новог корона вируса потврђено код сто деветнаест особа што је допринело да укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за двеста четири премаши

И

двадесет две хиљаде. Нови талас инфекције однео је и једну жртву која је преминула у Општој болници „Студеница“ након што није успела да се супростави болести коју изазива вирус. Тренд погоршања епидемиолошке ситуације настављен је и следећег дана кад је тестирано седам стотина двадесет шест узорака бриса на присуство вируса који је потврђен код сто шездесет шест особа. То је утицало да двадесетог дана септембра укупан број инфицираних од почетка епидемије

буде за триста седамдесет већи од двадесет две хиљаде, а у болници је од последица болести коју изазова вирус преминула још једна особа. Колико је ситуација тежа него у истом периоду прошле године сведочи извештај од 20. септембра 2020. и податак да је од четрдесет осам узорака бриса тестираних ПЦР методом присуство вируса потврђено код само две особе, па је број укупно инфицираних од почетка епидемије повећан на хиљаду четири стотине четири.

Према извештају Завода за јавно здравље за територију Краљева на дан 21. септембра у последња двадесет четири сата тестирана су пет стотина деведесет три узорка бриса а присуство вируса констатовано код сто осамнаест особа тако је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије достигао двадесет две хиљаде четири стотине осамдесет осам. Трећи дан заредом из Опште болнице „Студеница“ стиже податак о трагичном исходу болести узроковане корона вирусом. Истог датума претходне године тестирано је свега двадесет пет узорaка бриса узетих од особа са симптомима болести „Covid-19“, или по другим индикацијама за тестирање, а међу њима није било ни једног позитивног. Према информацијама Завода за јавно здравље, укупан број регистрованих лица позитивних на вирус „SARSCoV-2“, који изазива заразну болест „Covid-19“, на територији Краљева је био тек четири више од хиљаду и четири стотине. Према званичним информацијама од двадесет другог дана септембра између два узастопна извештаја Завода за јавно здравље тестирано је пет стотина тридесет четири узорака бриса особа за које се сумњало да су инфи-

циране, или су биле у контакту са инфицираним лицима. Присуство вируса потврђено је код њих сто осамнаест што је укупан број од почетка епидемије повећало на двадесет две хиљаде шест стотина шест. У истом периоду од последица болести коју изазива корона вирус у болници су преминуле још две особе. Колико је ситуација била повољнија пре тачно годину дана сведочи извештај од 22. септембра 2020. и потврда да је провером двадесет четири узорка бриса констатовано да ниједан није позитиван на присуство вируса, па није повећан ни укупан број инфицираних суграђана од почетка епидемије половином марта. Све се то дешавало у време кад још није било вакцине, нити назнаке како би ускоро могла да се појави. Последњег радног дана у недељи објављен је податак да је у последња двадесет четири сата тестирано пет стотина деведесет пет узорака бриса, а присуство вируса потврђено код још сто тридесет четири особе. Тако је укупан број потврђених случајева на територији града Краљева од почетка епидемије нарастао на двадесет две хиљаде седам стотина четрдесет, а у болници су од последица болести коју

изазива вирус преминуле још две особе са територије Краљева. У истом периоду прошле године ПЦР методом су тестирана деведесет три узорка бриса међу којима су новорегистрована позитивна само два, а укупан број регистрованих лица позитивних на вирус „SARSCoV-2“, који изазива заразну болест „Covid-19“, за шест премашио хиљаду и четири стотине. Двадесетак узорака мање тестираних следећег дана није битније утицало на промену епидемиолошке ситуације јер су сто двадесет четири новоинфициране особе повећале укупан број на двадесет две хиљаде осам стотина двадесет и четири, а да су клиничке слике инфицираних тешке сведочи податак о смрти још две особе. Извештај од 24. септембра прошле године сведочи да је од деведесет три узорка бриса узета у здравственим установама на подручју Краљева од особа са симптомима болести „Covid19“, или по другим индикацијама за тестирање, у само два потврђено присуство корона вируса па је број укупно инфицираних од почетка епидемије повећан на хиљаду четири стотине шест. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 514 26.9.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

15

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

У августу без разлога за бригу

16

СТАБИЛНО Ц - Члановима Градског већа представљен извештај о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења у августу. - За основни микробиолошки и физичко -хемијски преглед узето сто седамдесет шест узорака воде из система градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица.

- У односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, сви узорци бактериолошки и физичко хемијски исправни. - Вода Ибра без фенолних материја. - Концентрација штетних материја у ваздуху испод максимално дозвољених вредности на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга една од редовних активности Завода за јавно здравље Краљево је контрола хигијенске исправности воде за пиће, праћење квалитета ваздуха и евалуације резултата мерења а извештај о резултатима мерења по правилу прва тема сед-

Ј

нице Градског већа једном у месецу. Тако је било и на четрдесет седмој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха у августу ове године. Последњи извештај Центра

за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током месеца за основни микробиолошки и физичко-хемијски узето сто седамдесет шест узорака воде за пиће из система градског водовода и двадесет узорака си-

рових вода са црпних станица и сви су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току августа била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се

спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида испод граничних на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су мерене на мерном месту Полицијска управа, а резултати мерења потврђују да су биле испод граничних као и вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне ка-

лендарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ЦЕЛОГ ЛЕТА

17

18

Мишо Коларовић

МАГАЗИН 514 26.9.2021.

Ветеринарска комора Србије

- Током пандемије корона вируса није било појаве заразних болести, нити било какве болести животиња ван контроле. - Задатак ветеринарске делатности на терену је да у промету има здраве хране у довољним количинама. - Неколико специјализованих ветеринарских лабораторија учествовало у дијагностици инфекције корона вирусом.

- Ветеринарске установе током 2020. године на присуство вируса анализирале две трећине од укупног броја узорака. - Због смањења сточног фонда, посебно говеда, ветеринари се окрећу заштити кућних љубимаца што се у великој мери одражава на структуру ветеринарске струке. - Ветеринарска медицина није само лечење животиња, јер постоје бројне активности које нису довољно познате широј јавности.

- У време пандемије хумана и ветеринарска медицина доживеле нову енергију у спознаји међусобног значаја у служби јавног здравља.

- Деведесет одсто ветринарске службе у приватним рукама

Фото. М. Радовановић

ПРИОРИТЕТ БЕЗБЕДНОСТ ГРАЂАНА

19

ало је вероватно да било ко приликом куповине животних намирниица размишља о томе колико је провера прошла док није стигла до великих трговинских ланаца, или мањих продавница. Колико је у том ланцу значајан допринос ветеринарске службе указује директор Ветеринарског специјалистичког института Краљево и председник Ветеринарске коморе Србије Мишо Коларовић. А да би рад на обезбеђењу услова за здраву храну било делотворан значајно је континуирано усвајање нових знања као услова за добијање лиценце за шта је надлежна Ветеринарска комора као струковна организација формирана са задатком да штити права и интересе својих чланова. Њихова обавеза је да након завршених студија ветеринарске медицине положе стручни испит, као услов за чланство, али и да током сваких пет година кроз различите видове едукације сакупе довољан број бодова како би добили, или продужили, лиценцу без које није могуће обављање ветеринарске делатности у складу са законом. Иако постоји од 1991. године Ветеринарска комора Србије је у форми у којој данас функционише од 2007. у складу са Законом о ветеринарству усвојеном две године раније. И док Управни одбор дефинише политику и руководи радом Коморе врховни орган је скупштина коју чине делегати из двадесет осам регионалних одбора са територије свих управних округа у земљи међу којима су и четири из Београда. Да рад буде у складу са законом стара се Надзорни одбор, а обавеза Стручног одбора је да се бави искључиво едукацијом ветеринара, одобравањем програма којима стичу нова знања и процењује колико сваки од њих доприноси едуакцији да би, у складу са тим, био одређен број бодова неопходних за продужење лиценце. Листу органа затвара Етички комитет, састављен од по једног члана из сваког одбора, са задатком да решава евентуалне притужбе корисника због кршења правила на којима је заснована Комора и, у складу са проценом, доноси одређене ме-

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

М

20

ре, од опомена и новчаних казни до привременог или трајног одузимања лиценце за рад.

- Пружање ветеринарских услуга је нешто што се мора радити континуирано, а процес не сме да стане без обзира на забрану кретања као што је био случај у време ванредног стања уведеног након проглашења епидемије корона вируса. У ситуацији кад је за две стотине колега било неопходно обезбедити слободу кретања у сарадњи са Привредном комором Србије и Министарством унутрашњих послова обезбедили смо да обављају посао како треба, а грађани континуирано добију неопходне услуге. Доказ за то је да током пандемије нисмо имали појаве заразних болести нити смо у окружењу имали било какве болести животиња ван контроле. Задатак ветеринарске делатности на терену је да у промету има здраве хране у довољним количинама, поготово у ванредним ситуацијама какве је наметнуо полицијски час. У том периоду обавили смо добар посао и омогућили да се сви послови из наше надлежности, које прописује држава, обављају без проблема и несметано, каже Коларовић. О доприносу ветеринарске службе сузбијању ширења епидемије сведочи податак да је неколико специјализованих лабораторија учествовало у дијагностици инфекције корона вирусом. Иако Ветеринарска комора није била директни учесник у овим пословима задатак је био да се знања из области ветеринарске медицине на прави начин представе колегама и широј јавности. Мада се скоро осамдесет хиљада узорака, колико су ветеринарске установе тестирале током 2020. године, не сматра посебно значајним лабораторије су током априла на присуство вируса анализирале две трећине од укупног броја узорака. Од тренутка кад је почела масовна имунизација становништва довољан број вакцина у Србији био је повод да се позитивно одговори на позив македонских ветеринара и за њих организу-

је приоритетна вакцинација на посебном пункту у Нишу. У складу са важећим протоколима уследила је примена и друге дозе вакцине, а Ветеринарска комора Македоније узвратила Благодарницом Ветеринарској комори и Влади Србије. Да је пандемија корона вируса била добра прилика за демонстрацију хуманости и солидарности показале су лабораторије у којима су обављене изолација и секвенционирање вируса што је у значајној мери потврдило значај ветеринарске струке. То не би било могуће, каже Коларовић, без едукације која се одвија на два нивоа. Један укључује континуирану едукацију на локалном нивоу, у свим одборима на територији темље, за шта Комора обезбеђује средства а други различите врсте скупова, симпозијума епидемиолога и саветовања ветеринара, као прилике за упознавање са најновијим достигнућима у области ветеринарске медицине. Улога Ветеринарске коморе огледа се у акредитацији скупова и бодовној верификацији квалитета скупова ове врсте. Ветеринарска комора Србије одржава интензивну сарадњу са сличним институцијама у региону, из Мађарске, Црне Горе, Северне Македоније и Албаније, а од ове године и са комором Републике Српске у оквиру заједничке седнице две владе. Сарадња се продубљује на стручним скуповима који су се потврдили као добра прилика за размену искустава и представљање научних радова из ове области.

- У оквиру Вишеградске групе функционише подгрупа Вишеград вет плус која окупља ветеринарске коморе земаља чланица и све земље бивше Југославије. Годишње имамо најмање два састанка на којима земље чланице координишу рад и наступ у Европској федерацији ветеринара. Ветеринарска комора Србије је упутила иницијативу Европском парламенту, коју су подржале чланице Вишеградске групе и Европске федерације ветеринара, да се не изгласа забрана употребе појединих антибиотика јер би то створило озбиљ-

21

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

22

не проблеме у пружању ветеринарских услуга у целој Европи. Осим тога, један од задатака је учешће у изради прописа који се односе на ветеринарске делатности или имају везе са ветеринарском медицином, а успели смо да остваримо јединство са другим ветеринарским организацијама у земљи, пре свега са Српским ветеринарским друштвом које постоји сто тридесет година. Недавно смо имали иницијативу за измену закона на коју смо реаговали заједнички и постигли одређени успех. Доносиоцима закона смо се наметнули јединством као озбиљан, објективан, стручан, добронамеран и конструктиван партнер, па да очекујемо да ћемо најкасније следеће године имати прилику да учествујемо у изради Закона о ветернарству, каже Коларовић. Искуство Хрватске сведочи да је након уласка у Европску унију угашено више од четрдесет одсто пољопривредних газдинстава, сличан тренд је приметан и

на територији Србије а последица је наглог смањења сточног фонда, посебно говеда. Због тога се ветеринари окрећу заштити кућних љубимаца што се у великој мери одражава на структуру ветеринарске струке у којој је све више жена. Најбоља потврда огледа се у податку да у структури студената Ветеринарског факултета у Београду две трећине чине особе женског пола. Председник Коморе указује на податак да ветеринарска медицина није само лечење животиња и да постоје бројне активности које нису довољно познате широј јавности. Најзначајније се везују за стварање услова којима се обезбеђује здрава храна што је у директној вези са здрављем животиња. Највећа претња су заразне болести, пре свега оне које долазе са других континената, јер на овим просторима пре само двадесет година није било четири пореклом са афричког континента. Међу њима су болест плавог језика, Западног Нила, квргаве коже и

афричке куге свиња, а прете и бројне зоонозе. Позитивним се оцењује податак да се у оквиру хумане медицине буди свест о значају људи, па су у време пандемије корона вируса хумана и ветеринарска медицина доживеле нову енергију у спознаји међусобног значаја две бранше у служби јавног здравља. Значајном делатношћу коморе оцењује се настојање да, кроз преговоре са Управом за ветерину о висини накнаде за послове које обављају ветеринари, обезбеди адекватан материјални положај чланова. Разлог се огледа у потврди да је деведесет одсто ветеринарске службе у приватним рукама, а у државном власништву само институти и постројења за уклањање отпада у Ћуприји и Инђији. Иако је од 2007. године издато више од четири хиљаде лиценци евиденција Ветеринарске коморе сведочи да број чланова варира, а да је тренутно активно око три хиљаде. Ма колико да су сви за-

гледани у државу сарадња са њом није увек на очекиваном нивоу, понајвише због потврде да њен гломазан апарат није увек довољно флексибилан. Упркос томе постоји интензивна комуникација, а позитивниим се оцењује спремност државе да пружи одговоре на постављена питања. Пред руковоством Ветеринарске коморе Србије је задатак да једном годишње припреми скупштину као начин да се анализирају резултати рада и усвоје планови за наредни период, на првој следећој да се сагледају последице епидемије корона вируса.

- Пред Комором је задатак да коначно усвоји два нова правилника, о стручном усавршавању и легитимацији, а у плану је да се посебна пажња усмери на антимикробну резистенцију и њене последице. Због претеране и неадекватне употребе антибиотика појављују се сојеви који постају отпорни, а због употребе код животиња та резистенција се поја-

вљује и код људи. Зато у Америци више људи умре од последица антимикробне резистенције, и појаве бактерија које су отпорне на све могуће, него од ХИВ-а. То је огроман проблем, и нешто на чему служба мора да ради, уједно следећа тачка коју је Комора препознала. Пре ковида смо кренули на турнеју по Србији, да разговарамо и едукујемо колеге, а делом смо успели да изађемо у јавност. Нисмо успели да дотерамо посао до краја, а та тема нам је наметнута планом о контроли употребе антибиотика који је донело Министарство здравља а од кога се половина односи на употребу антибиотика у ветеринарској медицини. Ово је период када се са државом преговара о условима којима ће се бавити следеће године, ових дана ћемо имати састанак са представницима државе око обуке у вези испитивања присуства ларви трихинеле што је посебно битно за здравље људи. Јавност није свесна колико је битно то што радимо јер кад добије-

те свињско месо у маркету, радњи или месари, имате гаранцију да огроман број људи ради како би потрошач био безбедан и да нико, кад купи, не размишља о томе шта је ветеринар урадио. Зато се потрошачи позивају да намирнице увек купују на местима предвиђеним за њихову продају, а не на црном тржишту, каже Коларовић. А да Комора правовремено регује на све случајеве угрожености њених чланова сведочи реакција на активности кад су ветеринарским станицама широм земље стигли бесмислени захтеви за приступ информацијама, а пар неодговорних искористио непознавање прописа у тој обасти да покрену прекршајне поступке. Кад је ветеринарима запретила опасност од плаћања високих казни Комора је путем медија обелоданила да се ради о покушају преваре, а широм Србије организовала правну помоћи и обезбедила да се све пријаве повуку. Т. Радовановић

23

24

Предраг Недељковић

МАГАЗИН 514 26.9.2021.

Краљевчанин чувар Српског војничког гробља

ИСТОРИЈА У СИГУРНИМ РУКАМА - На Српском војничком гробљу у Солуну сахрањено осам хиљада Срба, међу њима пет хиљада пет стотина осамдесет страдалих на Солунском фронту. - На Југословенском војничком гробљу сахрањивани интернирци из Другог светског рата, припадници комунистичког и четничког покрета.

- У костурници посмртни остаци легендарног генералштабног пуковника Драгољуба Димитријевића Аписа и чланова Црне руке мајора Вуловића и Малобабића. - На Српско војничко гробље свакога дана уђе око хиљаду посетилаца, током 2019. године милион.

- Гробови сто седамдесет седам Јовановића, сто шездесет осам Петровића, сто четрдесет седам Николића...

25

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

26

рпско војничко гробље у Солуну налази се на Зејтинлику где су смештени гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих током пробоја Солунског фронта у Првом светском рату. Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу ње и гробље за преминуле које је временом прерасло у данашњи комплекс. Зејтинлик је добио име по турској речи за уље, јер је на том простору у доба Отоманске империје била пијаца за продају зејтина. Иако је на том простору престала продаја, назив се међу локалним становништвом одржао све до Првог светског рата

С

По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви ратници погинули на Солунском фронту. Припреме за овај подухват почеле су 1926. године, када је Саво Михаиловић постављен на чело групе која је добила задатак да прикупи посмртне остатке изгинулих ратника раштрканих на широком простору где су се водиле борбе. Они су обишли око двеста педесет гробаља, ексхумирали погинуле ратнике и пренели на простор будућег гробља где их је Саво чувао до смрти 1928. Наследио га је син Ђуро који је током Другог светског рата, и поред свих недаћа, успео да очува гробље а од нацистичке пљачке сачува књиге и реликвије, закопавши их на скривеном месту. Након смрти 1961. сахрањен је

поред оца на Зејтинлику, а породичну традицију наставио његов син Ђорђе. Идејно решење изгледа српског војничког гробља дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов, а сав материјал за изградњу допремљен је из Србије, где је претходно обрађен. Због тога су припреме за почетак градње трајале до 1933. јер је требало припремити велике количине тесаног камена за изградњу маузолеја, капеле и костурнице и око две хиљаде мермерних крстова. Завршни радови отпочели су 1933. под руководством једног од хиљаду триста каплара, архитекте Будимира Христодула, а приведени крају три године касније да би на Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембра, било оба-

вљено свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом. За израду маузолеја и крстова коришћен је камен из Џепа, за плоче гранит из Кадине Луке близу Љига, а цемент из Беочина. Око српског дела гробља посађени су чемпреси допремљени као младе саднице из Хиландара да би створиле својеврсну вечну стражу палим борцима за слободу, а мозаике на капели је, по мотивима српских средњовековних фресака, радила позната грчка уметница Воила. Иницијативом и залагањем Секретаријата за културу Србије прикупљена су средства за обнову гробља, радови су изведени од 25. септембра до 22. октобра 1969, изграђен је и пространи тротоар испред улаза на гробље, а на

улазну капију постављен гвоздени натпис „Српско војничко гробље“. Пуних шездесет година о гробљу је бринуо Ђорђе Михаиловић, а кад је закорачио у десету деценију живота обавезу је преузео његов помоћник, Краљевчанин Предраг Недељковић који већ седамнаест година живи у Солуну. У овом грчком граду скрасио се после година проведених у различитим деловима Европе, након што је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања расписало конкурс за пријем помоћника чувара Српског војничког гробља. Провером неколико стотина кандидата комисија је утврдила да Предраг најбоље испуњава услове конкурса и поверила му да од 1. августа 2014. буде помоћник Ђорђа Михаиловића.

- На месту где је сада Српско војничко гробље била је српска Војна пољска болница у којој су умирали војници рањени у борбама али и од других болести, њих четири стотине тридесет од маларије која је харала у то време. На гробљу је сахрањено осам хиљада Срба, међу њима пет хиљада пет стотина осамдесет страдалих на Солунском фронту. У наставку је Југословенско војничко гробље где су 1941. и 1943. године сахрањивани интернирци из Другог светског рата, припадници југословенске војске који су, након немачког напада, стигли до грчке границе. Први талас је интерниран између 2. и 7. јуна 1941. године кад је из Београда у концентрациони логор депортовано хиљаду триста

27

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

28

седамдесет пет Срба међу којима су били припадници комунистичког и четничког покрета. Мало се зна да су овде сахрањена четири пилота који су оборени изнад Олимпа приликом повлачења чланова југословенске владе према Каиру, међу њима и члан племићке породице из околине Книна Синиша Синобад. На гробљу је сахрањен отац глумца Мише Јанкетића Радомир, а преко пута њега деда Танасија Узуновића Радоје. Поред триста једанаест интернираца сахрањено је и двеста педесет војника који су на осамнаест километара од Солуна потопљени са бродом „Милена Канавароти“. У заједничкој гробници је четрнаест војника који су били у немачком логору и седамдесет осам непознатих страдалих на Солунском фронту. Заборавља се да је у костурници сахрањен легендарни генералштабни пуковник Драгољуб Димитријевић Апис и чланови Црне руке мајори Вуловић и Малобабић. После Солунског процеса 1911. осуђени су и погубљени и тајно сахрањени на ободима војничког логора у месту Микра, а овде и сахрањени као непознати јер због Карађорђевића није смело да се њихови гробови обележе, прича Недељковић који је задужен и за бригу о руском војничком гробљу. Од девет хиљада Руса колико је учествовало у пробоју Солунског фронта ту је сахрањено триста деведесет шест бораца међу којима су и два генерала. На тридесет пет хиљада квадратних метара простире се по површини највеће француско гробље на коме су смештени посмртни остаци осам хиљада осамдесесет девет Француза, хиљаду двеста двадесет два припадника француске војске из Сенегала и триста осамдесет шест са Мадагаскара, а има их и из других колонија ове земље од Магреба до Индокине. Лево од српског је италијанско гробље на коме је сахрањено три

хиљаде двеста осамдесет Италијана и пет стотина деветнаест непознатих особа, а у непосредној близини гробље страдалих војника Комонвелта са гробовима хиљаду шест стотина четредесет осам Енглеза, Шкота, Велшана, Новозеланђана, Канађана... На савезничком гробљу је, као једина жена, сахрањена сестра главнокомандујућег на Западном фронту фелдмаршала Џона Френча мадам Кетрин Харли, пострадала са Србима приликом бугарског бомбардовања Прилепа у марту 1917. Срби су јој подигли споменик који се разликује од осталих, велики бели мермерни крст са ћириличним натпсиом „Племенитој Енглескињи у спомен од српскога народа“. Са пет хиљада пет стотина осамдесет у костурници, хиљаду четири стотине четрдесет страдалих у Великом рату, седамдесет осам непознатих и интернирцима из Другог светског рата број сахрањених на српском војничком гробљу у Солуну достиже осам хиљада, а српска имена налазе се и на гробовима на француском и енглеском гробљу. Међу посетиоцима српског војничког гробља је велики број оних који покушавају да пронађу гробове својих рођака. То, каже Недељковић, није увек једноставно понајвише због недовољно података, јер се једино валидним сматрају црквене књиге из периода Првог светског рата. Другу препреку чини податак да се највећи број рањених након лечења није враћао у матичну јединицу, него попуњавао другу, а трећу да срезови као административне јединице нису покривале исту територију као данас. На Српско војничко гробље свакога дана уђе око хиљаду посетилаца, поготово током лета кад је тај број и већи, а ванредне околности које је наметнула пандемија корона вируса утицали су да тај број током претходне године буде унеколико смањен. Разлог што је гробље најве-

29

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

30

ћи део године било затворено за посетиоце огледа се у одлуци грчких власти да уведу карантин и ограниче кретање па је и Недељковићу, у време забране кретања, била потребна специјална дозвола како би дошао на посао. И поред потврде да није било посета нису изостале редовне активности на одржавању гробља, пре свега оне које подразумевају редовно кошење траве на дванаест хиљада квадратних метара и чишћење неколико километара канала. Иако се након отварања Грчке од половине јуна прошле године очекивао већи прилив туриста из Србије оптимизам је трајао тек двадесетак дана кад је, због повећаног броја инфицираних корона вирусом, уведена нова забрана

уласка у земљу. Ситуација је нешто повољнија од 14. априла ове године кад је прилика да испуне обавезе према држави пружена нласницима некретнина у Солуну и месец дана касније од када је војничко гробље отворено за посетиоце у периоду од девет до деветнаест сати. Недељковић сведочи да је и поред високих температура које су облележиле лето на гробљу сваког дана било најмање хиљаду особа, а о појачаном интересовању податак да су појединци на улаз чекали већ од шест ујутру. Посете су интензивиране након визне либерализације и укидања виза за улазак у Грчку почетком друге деценије двадесет првог века од кад је приме-

тан интензивнији раст броја посетилаца. Највише их долази у пролеће, од краја априла до почетка јуна, потом са првим данима јесени у септембру. О интересовању за посету локалитету значајном за историју Србије најбоље сведочи податак о милион посетилаца који су током 2019. године на овом месту покушавали да сазнају нешто више о дешавањима везаним за војнике страдале приликом пробоја Солунског фронта. Искуство из претходних година сведочи како није необично да у једном тренутку дође и по двадесет аутобуса са туристима из Србије, није једноставно различитим по саставу пласирати адекватну, а различиту, информацију о дешавањима у јесен 1918.

године. Зато оне које им се пласирају у највећој мери зависе од структуре посетилаца, па се припадницима војске пласирају теме везане за ратне операције из тог периода, верницима који су кренули на поклоничко путовање на Хиландар потпуно различите, а посебне ученицима средњих школа који војничко гробље посећују у склопу матурских екскурзија. Војничко гробље у Солуну два пута је посетио некадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито, исто толико из поштовања према Србима и француски председник Шарл Де Гол, а на листи познатијих издваја се долазак руског космонаута Јурија Гагарина. Обавезу да посетом овом локалитету одају пошту

српским војницима страдалим приликом пробоја Солунског фронта испунили су сви председници Србије, али и многе јавне личности међу којима су глумци, редитељи и уметници различитог профила. Три пута годишње на овом месту се, полагањем венаца и пригодним свечаностима уз присуство припадника грчке војске, обележавају значајни датуми из историје, Дан пробоја Солунског фронта 15. септембра, Дан примирја у Првом светском рату 11. новембра и коначно Дан победе над фашизмом 9. маја. Пажљивији осврт на имена сахрањених војника сведочи да је међу њима сто седамдесет седам Јовановића, сто шездесет осам Петровића, сто четр-

десет седам Николића. Следе Марковићи и други а међу ретким презименима су Дивац, Синобад, Денда... Бројне обавезе Предрага Недељковића у поседњих осам година основни су разлог за ретке посете Краљеву, а последња овогодишња прилика за подсећање на озбиљност којом се приступа послу, чак и у периодима кад гробље није отворено за посетиоце. Понекад је због тога неопходно преноћити у старој кући на гробљу, понајвише због нежељених гостију каквим се сматрају наркомани на лечењу у оближњој психијатријској болници. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

32

- Колаж програм „Култура на шинама“ реализује се захваљујући партнерима „Железнице Србије“, „Србија Воз“ и „Инфраструктура железнице Србије“. - Несвакидашњи културни аранжман у оквиру манифестације Дани европске баштине 2021. - Чаробне ликове из сликовница и вагона жеља на посебан начин ће дочарати Драган Јовановић Данилов, Милоје Радовић, Оливера Недељковић, Владимир Пиштало, Дејан Алексић, библиотекари, туристички водичи, деца и млади и случајно, намерни путници радска библиотека „Владислав Петковић Дис“ из Чачка, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ из Краљева и Народна библиотека

Г

Пожега у четвртак 30. септембра организују колаж програм под називом „Култура на шинама“. Реч је о несвакидашњем културном аранжману у окви-

ру манифестације Дани европске баштине 2021. који који ће бити одржан на неколико локација у јавном простору, углавном на железничким станица-

Заједничка акција библиотека три града

КУЛТУРА НА ШИНАМА

ма и у возу на релацији Пожега Чачак Краљево. Током путовања и посете железничким одредницама на три локације биће уприличене различите активности, читање поезије, радионице, изложбе, отварање Фестивала сликовница „Чигра“, посета Железничком музеју у Пожеги, обиласци важних локалитета. Посебне приче посвећене су старом Ћири, али и новим возовима, а чаробне ликове из сликовница и вагона жеља, које ће се рађати у локомотивима и на железничким перонима, на посебан начин ће дочарати писци и песници Драган Јовановић Данилов, Милоје Радовић, Оливера Недељковић, Владимир Пиштало, Дејан Алексић, библиотекари, туристички водичи,

деца и млади и случајно, намерни путници. Први полазак са железничке станице у Пожеги планиран је за четрдесет минута после седам сати, а након кратког предаха у Чачку, и буђења уз причу, писак локомотиве ће седамнаест минута након осмог сата огласити време за полазак пут Краљева. По приспећу на перон краљевачке железничке станице песници ће стиховима пожелети добродошлицу, а брзи воз за Чачак кренути већ у десет сати како би, кроз отворене прозоре у Овчарско-кабларској клисури, туристички водичи и љубитељи планинарења дочарали зашто се ово место назива пределом изузетних одлика. Када машиновођа да знак прича ће стати, а

тачно у подне у Пожеги се завртети чигра и почети права игра. Планирано је да се након несвакидашњег путешствија путници намерници врате у своја одредишта. Организатори ове несвакидашње манифестације посебно наглашавају идеју да се атрактивним програмом путнички воз представи као превозно средство које повезује људе и пределе у заједничко културно наслеђе што се у случају Пожеге, Чачка и Краљева практично и лако може извести кружном железничком рутом између три града. Колаж програм „Култура на шинама“ реализује се захваљујући партнерима: „Железнице Србије“, „Србија Воз“ и „Инфраструктура железнице Србије“. Т. Радовановић

33

34

МАГАЗИН 514 26.9.2021.

Знаменити Краљевчани: Марко Цветковић (3)

ДОЛАЗЕ БОЉА ВРЕМЕНА

- После шест издања фестивала Хард рок сешн, и укидања ванредног стања, Рок вакцинација на крову Пословног центра Мелос.

- Деветнаест композијција у извођењу краљевачких група Стормбрингер, Гама Зрак, Гудвил, Октава више, Гримизна сила и других. - Корона као добра прилика за одмор. - У медијима влада ковид, а музика је потиснута на периферију. - Круна досадашњег рада, велики концерт Здравка Чолића. - Међу посетиоцима пет стотина највернијих поштовалаца из Пуле, Сплита, Ниша, Београда, Новог Сада, њих четрнаест из Шведске. - Естрада дотакла дно јер се извођачи понављају, исто изгледају, исто се понашају, дају исте интервјуе, имају исте песме

35

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

36

вестраност уметника огледа се у разноврсности идеја и активности које је, у складу са могућностима, у ситуацији да реализује у неком периоду. Да у животу Марка Цветковића никад нису мањкале нове и оригиналне идеје сведочи жеља да, паралелно са активностима на естрадној сцени и дискографији, организује музички фестивал. Свестан чињенице да то није ни мало једноставно помоћ је потражио од колега са којима је почео да ради, пре свих онима из Краљева. Резултат је први Хард рок сешн који је посетиоцима пружио прилику да чују композиције које припадају различитим музичким стиловима. Позитивно искуство било је довољно за размишљање о знатно богатијем програму наредних година, а колико су очекивања имала реалну подлогу сведочи фруги фестивал под истим именом организован у Статусу. Значајним квалитетом оцењује се прилика пружена младим краљевачким музичарима, и некима за које је оцењено да су запостављени, да достигнуте домете по-

С

тврде пред све избирљивијом публиком. Интерес да се укључе у организацију сличних манифестација почели су да показују мото клубови што је било довољно за очекивање да ће трећи фестивал далеко надмашити локалне оквире. Колико је било оправдано могло је да се види 2008. у великој сали Дома друштвених организација која није била довољна да прими све који су желели да присуствују несвакидашњој манифестацији. Довољан разлог била су значајна имена са рок сцене, београдски Краљевски апартман, Жиголо и Фолк хаус бенд, који је специјално за ову прилику преименован у Рок хаус бенд. Боје краљевачке рок сцене бранио је Стормбрингер, назван по насловној композицији хит албума групе Дип парпл, састављен од ветерана локалне рок сцене међу којима су, поред Марка Цветковића, гитаристи Ненад Гвозденовић Трепко и Владислав Јурић Џубо, бубњар Петар Јањић са вокалним солистом Горданом Штављанин. Прекаљени професионалци у неким другим музичким сферама оку-

пили су се како би задовољили потребу из периода кад су почињали озбиљније да се баве музиком. Било је то време кад је свако појединачно гајио изузетне симпатије према рок музици, и жељу да своје умеће покаже пред публиком, али није имао прилику за то. Следе четврти и пети фестивал у Дому друштвених организација, па шести на отвореном у оквиру Хепицентра након земљотреса који је погодио Краљево уновембру 2010. године.

- Био је то последњи фестивал тог типа, а следеће некомерцијално што сам организовао била је Рок вакцинација на крову Пословног центра Мелос. Ангажовао сам Стормбрингер, Гама Зрак, Гудвил, Октава више и неке мање бендове као што је Гримизна сила и певачица Јелена Бојковић. Наступили смо први дан након укидања ванредносг стања и, уз адекватну медијску пажњу, одсвирали деветнаест композиција. Одрадили смо на крову дан после укидања ванредног стања, каже Марко уз подсећање да је локација иазбрана након сазнања да су

протеклих деценија сви значајни рок догађаји организовани баш у овој згради. Ванредно стање уведено након проглашења епидемије корона вируса на територији целе земље у значајној мери је утицало на даљи ток догађаја у различитим сферама живота, посебно на естрадној сцени. И док су многи од активних учесника стрепели за будућност било је и оних који су период затишја доживели као прилику да предахну, одморе се од напорног рада и више пажње посвете породици и пријатељима. У такве се убраја Марко који признаје како је период затишја био добра прилика да се предахне и надокнади пропуштено у претходном периоду.

- Ја сам се наспавао и очистио од свих ствари које су биле умарајуће, телефона који непрестано звонио, трчања по аеродром на коме сам проводио све више времена као и на точковима у комбију. То ме је толико изморило да ми је корона дошла као добра прилика да се одморим. Од

марта нисам напустио земљу, одморио сам се и срео са људима које нисам дуго видео. Имао сам послова у студију и ствари које сам годинама запостављао, а успео сам и да се едукујем за нове ствари, видим шта се дешава, направим анализу рада и упознам нешто ново што нисам имао прилику да пропратим. Добро ми је дошло да се мало ресетујем јер сам био свестан да је нешто овако могло да ми се деси и из других разлога. Кад уметнику даш слободно време он га искористи да напредује, сазнаје нове ствари како би их презентовао кад за то дође време. У медијима влада ковид а музика је мало потиснута на периферију, па и они који су у овом периоду стварали нешто ново чекају погодан тренутак да то представе. Нико се није надао да ће ово потрајати толико дуго, али десило се то па морамо да се изборимо до краја, каже Марко. Наступи са бендом, студијски рад и организација музичког фестивала појачавали су амбиције да се упусти у орга-

низацију концерата. Први велики био је концерт Саше Матића, потом Маје Беровић и на крају, као круна досадашњег рада, велики концерт Здравка Чолића у спортској дворани у Рибници. Идеја је додатно ојачана након наступа Аце Лукаса на истом месту поводом завршетка школске године и поклона матурантима краљевачких средњих школа. Препуна дворана и не тако добра организација повод су за размишљање о концерту који би показао како све може да буде знатно боље, а примерено финансијским могућностима средине која није могла да се подичи високим нивоом стандарда. Иако жеље суграђана да у својој средини виде истакнутије особе са естрадне сцене нису у складу са финансијским могућностима није тињала жеља да баш ту доведе неко од звучних имена и на најбољи начин потврди организационе способности. Податак да организатори концерата заобилазе Краљево у широком луку, и да дуго није било значајнијег догађаја ове врсте,

37

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

38

није обесхрабрио амбициозног младог човеда да у трагању за погодном личношћу изабере праву а о великој храбрости сведочи податак да је избор пао на Здравка Чолића. Много тога је сведочило да је то озбиљан пројекат, а идеја да се организује у Краљеву појавила се кад је освануо билборд који је најављивао први од неколико у Београду. Уместо фотографије Здравка Чолића на билбордима су били само називи његових песама у оквиру кампање која је подстакла на размиљшање да ли ће поруку схватити сви којима је намењена. Кад су све улазнице за први концерт у Арени продате кренула је кампања за следећих пет, размишљало се и о седмом што је било довољно за закључак да је Чолић магнет чију снагу треба искористити.

- Здравка сви знамо, али иако у ово време то није његова шоља чаја, нити његов терен, успео је да одагна све предрасуде и нешто што је нама деловало невероватно, зато што смо заборавили да постоје нормални људи који су одрасли уз ту музику и који то воле. Наша естрада је давних дана дотакла дно и морамо да будемо свесни тога, а свако ко је мало другачији ће да стекне неке поене јер се сви други понављају, исто изгледају, исто се понашају, дају исте интервјуе, имају исте песме... Не постоје два Здравка Чолића и не постоји такав стил. Зато је организација концерта била озбиљан и одговоран пројекат тим пре што се до послењег дана није се знало да ли ће уопште да се деси у Краљеву. Здравко скоро петнаест година пре тога није наступао овде, а ја сам уз познанства имао и среће да се сви договоре и пристану за наступ у термину кад је концерт планиран. Логично је да после првог наступа у Арени следим београдски пример и размиљшам о Краљеву где имамо једну од најбољих дво-

рана, очувана је јер није употребљавана колико је планирано и зато се одржала. Иако није лако напунити халу са четири и по хиљаде људи улазнице су продате за само три дана, а да смо имали још пет хиљада столица и то би продали. У плану је био и други концерт, али се није десио јер нисмо имали довољно времена за кампању, па је Здравко одлучио да то буде неки други пут, каже Марко и сведочи о детаљима које посетиоци у дворани нису могли да знају. Први потврђују изузетно задовољство великана естрадне сцене свим што се дешавало, што је оповргло почетно уверење да ће краљевачки концерт бити само једна од успутних станица према озбиљном наступу. Посебан утисак на Здравка Чолића оставила је краљевачка публика која се, иако би се и то могло очекивати, ни по чему није разликовала од оне која је само два месеца раније, данима пунила Арену. Међу посетиоцима је, прича Марко, било и пет стотина највернијих поштовалаца који прате Чолића на свим концертима у региону, из Пуле, Сплита, Ниша, Београда, Новог Сада, њих четрнаест из Шведске. Утисак који су са овог несвакидашњег догађаја понели организатори појачава уверење да би Здравко Чолић без, много резерве, још два пута узастопно могао да напуни краљевачку спортску дворану. Све то је довољан разлог за оптимизам како би се нови концерт могао очекивати чим то буде дозволила епидемиолошка ситуација. Да Марко размишља и о другим извођачима сведочи најава нових музичких дешавања по угледу на она у великим центрима. Зато са пажњом прати кретања на београдској музичкој сцени и мерка извођаче у покушају да процени који би у Краљеву могао да привуче највећи број посетилаца.

- Кад све прође Краљевчани

могу да очекују један велики концерт. Можда ће да буде само експеримент, можда победнички пројекат јер се народ зажелео таквих дешавања. Мислим да ће у наредном периоду много тога да се промени у музичком животу, али и у животу на планети. Сад треба да се уклопимо у све што се дешава и измислимо нешто ново што ће да се вреднује, а не да се заборави. Људи тешко живе али треба гледати позитивно, бити упоран, сналажљив и борити се, јер мислим да корона не може много да утиче и уназади човека који је свестан својих способности. Психичка и медијска тортура су веома изражене, тек се очекује велики економски поремећај, а ми смо спремни на све и верујем како ћемо најмање да осетимо промену. Никад не знамо шта ће бити, ја сам увек спреман за нове изазове, а корона ми даје додатни ветар у леђа да је заборавимо што пре и да се музика врати тамо где јој је место. Треба коначно да избришемо црну хронику са насловних страна, да се музика врати тамо где је била, да правимо концерте рокенрола и комерцијалне садржине, да се људи опусте и одморе од свега, а мислим и да су се зажелели. У последње време нешто се радило, зарадио се неки новац па мора негде да се потроши, а боље је да то буде за музику него за лекове. Не живим овде, али ми је срце овде. Музика ме веже за Краљево и даје подстрек да направим неке нове кораке. Као дете сам прелазио преко моста, гледао стадион где сам тренирао фудбал у Бубамари, и маштао да ту организујем концерт, иако је то логистички мало компликовано јер је отворен са свих страна. Зато се држимо дворане, јер не зависимо од временских прилика, каже Марко. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

Једанаесто издање Међународног џез фестивала

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

ЏЕЗИБАР НА Д

40

- Једанаесто издање Међународног џез фестивала ЏезИбар у дворишту Француске куће и Тргу српских ратника. - Током две фестивалске вечери шест џез ансамбала. - Уз домаће извођачи из Северне Македоније. - Прве вечери квартет Милана Петровића са Ксенијом Кочетовом, састав Саше Поповског и Ирена Благојевић која је представила најновији албум „Перо“. - Синоћ на Тргу српских ратника Нада Павловић и „The Mambo Stars“, „The Belgrade Dixieland Orchestrа“ и бенд Васила Хаџиманова

ДВЕ ЛОКАЦИЈЕ

41

еђународни џез фестивал ЏезИбар настао је 2011. године са скромном жељом да Краљеву подари сасвим нову, разноврсну и квалитетну манифестацију, па је протеклих десет година угостио више значајних светских џез блуз музичара, критичара, писаца и композитора. Повод за размишљање о организацији фестивала је податак да је Краљево изнедрило велики број вансеријских уметника у овој области, а да се у њему џез свирао у исто време кад и у великим светским метрополама па се, након чињенице да је био чувен по игранкама и концертима, последњих година може похвалити и признатим и познатим фестивалом. Прва џез свирка у Краљеву датира из 1937. године кад је организована у хотелу Југославија у Матарушкој бањи. Након тога џез је наставио да живи, организовани су бројни концерти, а Краљево је имало и свој џез оркестар под називом 3+3. Пре скоро две деценије Big Band је, од професора и ученика, формирала Музичка школа „Стеван Мокрањац“ из које су потекли велики џезери и талентовани уметници који су се школовали на престижним академијама у свету. Од првог дана уз „JazzIbar“ био је познати српски џез-музичар: контрабасиста, композитор, аранжер, педагог, публициста Михаило Миша Блам, уметнички директор фестивала коме је и кумовао именом „JazzIbar“. Да традиција буде прекинута прошле године је запретила епидемија корона вируса, али је после неколико месеци затишја културна сцена полако почела да се опоравља. Након одлагања неких културних манифестација за безбедније време коначно су могли да одахну сви који су те године очекивали десето издање Међународног џез фестивала ЏезИбар. Неколико дана пре почетка стигла је потврда да ће фестивал ипак бити одржан, овог пута у скраћеном формату и са ограниченим бројем посетилаца, а после много лутања претходних година најадекватнијом локацијом за то оцењено је двориште испред Француске куће. Одсуство извођача из иностранства организатори су правдали епидемиолошком ситуацијом и рестрикцијама које су бројне европске земље увеле за све који одлазе или се враћају из иностранства, а да фестивал ипак буде одржан допринела су само четири бенда. На малој позорници испред Француске куће ове године се први појавио квартет Милана Петровића са Ксенијом Кочетовом. Квартет је џез публици одавно постао познат по инструменталним фaнк, блуз и џез ауторским композицијама Ми-

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

М

42

лана Петровића, један од најактивнијих бендова на српској блуз и џез сцени са неколико до сада објављених албума са овом врстом музике. Крагујевачка кантауторка Ксенија Кочетова је са својим квинтетом снимила љубитељима овог музичког правца добро познат албум „It’s ]me for jazz“. У наставку програма краљевачкој публици се представио македонски џез састав Саше Поповског са препознатљивом музиком чистих линија, закључених структура и бујне маште. Музички стручњаци оцењују да она ритмички и мелодично алудира на оријенталне обрасце, што састав чини по мало мистичним, а снажном сугестијом, захваљујући понављању одређених мотива, има кинематографске и ефекте из снова. Програм прве фестивалске вечери завршен је наступом флаутисткиње и џез певачице Ирене Благојевић, која је посетиоцима представила остварења са најновијег албума „Перо“. Уз њу су наступили пијаниста Бојан Цветковић, бубњар Александар Цветковић, контрабасиста Милан Николић и саксофониста Љуба Паунић. Извођачи су се другог фестивалског дана преселили на Трг српских ратника где је прво наступила светска дива препознатљивог гласа Нада Павловић, у јавности препознатљива као жива легенда џез и евергрин музике која је похвале за глас добила и од чувене Арете Френклин. Пратио ју је београдски латино-салса ансамбл „The Mambo Stars“ основан 2000. године од чланова Биг Бенда РТС-а, који су вишегодишњу љубав и жељу за свирањем латино музике пренели у овај врло атрактиван музички састав. У средишњем делу програма наступио је осмочлани „The Belgrade Dixieland Orchestrа“, један од најпопуларнијих српских џез оркестара, који ове године обележава двадесету годишњицу уметничког рада, а од оснивања остао једини српски оркестар на подручју Балкана који се континуирано, и искључиво, бави коренима џеза. Фестивал је затворио краљевачкој публици добро познат „Васил Хаџиманов бенд“ са идејом познатог пијанисте о комбиновању балканских традиционалних фолк ритмова и западних модерних музичких стилова који у његовој музици представљају потпуности аутентичан и јединствен приступ џезу. Краљевачкој публици је познато да су сва издања и музика овог бенда у Србији проглашени за уметничка дела од културног значаја за земљу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

44

МАГАЗИН 514 26.9.2021.

Девети Краљевски Филмски Фестивал

- На две локације, у Мултимедијалном центру „Кварт“ и Културном центру „Евергрин“ тридесет пет филмова аутора из двадесет две земље.

- Током четири фестивалска дана осам пројекција. - Последњег дана фестивала победнички филмови у „Евергрину“. - Предавање о рестаурацији филмова. - Сутра проглашење победника и пројекција филма. - „Риболовац из Катабатика“ суграђанина Деана Радовановића.

- Уз стручни и жири младих састављен од краљевачких средњошколаца

Фото: М. Радовановић

НА ПОЛОВИНИ ПУТА 45

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

46

оследице епидемије корона вируса већ другу годину заредом осећају бројне кулутрне манигфестације у Краљеву, између осталих и Међународни фестивал краткометражног филма који је првом пројекцијом почео 24. септембра. Највидљивије су у нешто мањем броју посетилаца него претходних година, што због различитих информација о могућности приступа манифестацијама ове врсте што из других разлога. Они који се нису превише обазирали на то били су у прилици да већ првог дана погледају десет остварења од укупно тридесет пет пристиглих из Израела, Белгије, Француске, Аустрије, Сједињених Америчких Држава, Русије, Авганистана, Црне Горе, Бразила, Србије, Норвешке, Ирске, Пољске, Италије, Канаде, Бразила, Турске, Бугарске, Босне и Херцеговине, Словеније, Швајцарске и Индије. У за ову врсту манифестација прилично неповољном термину од седам-

П

наест сати поподне у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ фестивал је отварио филм „Бело око“ израелског редитеља Томера Шушана, а у програму ограниченом на седамдесет пет минута приказани још белгијски „Мекано“ Хавијера Селона, француски „Направљен за шетњу“ који су режирали Рафаел Ботивеј и Еле Баило, па „Најбољи оркестар на свету“ аустријског редитеља Хенинга Бакхауса. Последњи филм прве фестивалске вечери „Велики додир“ дошао је из Сједињених Америчких Држава, а режирао га је Кристофер Тензис. Да Културни центар „Евергрин“ има кратком метру одану публику потврдила је прва вечерња у оквиру које су, за осам минута мање од сат и по, приказана четири филма, два из Русије а по један из Црне Горе и Авганистана. Јуриј Шолин је редитељ двадесетоминутног филма „Најда“, а Ника Горбушина четири минута дужег „Вар-

ја“. Из Подгорице долази краљевачкој публици од раније познатог Бранислава Милатовића филм „Обрад“, а прву пројекцију у „Евергрину“ затворио је „Три песме за Беназир“ чији су аутори Елизабет и Гулустан Мирзеи. Другог фестивалског дана приказано је десет филмова, по пет у две пројекције у сали Биоскопа „Кварт“. Прва у три сата након поднева почела је двадесетдвоминутним руским филмом „Сенке твог детињства“ Михаила Горбчука након кога је публици пружена прилика да види „Више се нигде не осећам као код куће“ белгијске редитељке Вив Ли и бразилски „Та иста стара станица“ чију режију потписује Луиз Лепчак. До краја програма чије је трајање за седам минута премашило сат и по приказани су филм домаће ауторке Анђеле Тончев „Стаклена тачка“ и двадесетоминутно остварење норвешке редитељке Елизабет Аспелин „Карла и Нордал“.

Друга поподневна пројекција почела је два сата касније двадесетчетвороминутним филмом „Према Васоти“ домаћег аутора Петра Пешута. У наставку програма, ограниченог на два минута мање од сат и по, су француски „Преусмеравање“ Матју Мегмонта и „Одводњавање“ Гијома Шевалијеа. До краја друге фестивалске вечери приказани су троминутни филм Дуње Ђорђевић „Принудни рад“ и „Невидљиви дечак“ ирског редитеља Џејмса Фицџералда. Вечерњи термин у Културном центру Евергрин резервисан је за разговоре о рестаурацији филмова. У три данашње пројекције посетиоцима се пружа прилика да погледају петнаест филмова чије је трајање, по пропозицијама фестивала, ограничено на мање од двадесет пет минута. Прва пројекција заказана је за три сата након поднева, а резервисана за домаћи филм „Сведок“ Анабеле Отос након чега следи „Снови усамљених људи“

пољског редитеља Марека Лешчевског, италијански „Тимова зима“ Ђулија Мастромаура и домаћи „Закачен“ Николе Полића. Прву пројекцију трећег фестивалског дана затвара филм „Елегија“ канадског аутора Париша Шарме. Друга пројекција у „Кварту“ почиње у пет сати поподне бразилским филмом „Трајект“ Нилтона Ресендеа, а наставља се четрнаестоминутним остварењем госта из Турске Утку Чирака који ће након пројекције бити представљен посетиоцима. До краја програма, чије је трајање ограничено на три минута мање од сат и по, биће приказани бугарски филм „Под истим кровом“ Симеона Тончева, „Лумен“ француског редитеља Готије Амбера и „Зашто не плешеш“ Исидоре Ратковић из Босне и Херцеговине. По устаљеној пракси пројекције у „Евергрину“ почињу у двадесет један сат, а последња трећег фестивалског

дана филмом пољског редитеља Артура Вирзиковског „Килгертово гњурачко одело“. До краја вечери на програму су осамнаестоминутни филм словеначког редитеља Мартина Дрекслера „Макс“, бразилски „Фантастични врт“ Фабиа Балда и Тико Дијаза, швајцарски „Ивица“ Заиде Кутау и Џералдине Цимер и индијски „Стаза“ Прадипа Курбаха. У понедељак ће у „Кварту“ од седамнаест сати, након проглашења победника, ван конкуренције бити приказан четрдесетоминутни филм „Риболовац из Катабатика“ суграђанина Деана Радовановића, а у „Евергрину“ победнички филмови деветог по реду Међународног фестивала краткометражног филма. Поред стручног филмове и ове године оцењује жири младих, састављен од ученика краљевачких средњих школа. Т. Радовановић

47

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

Тома

48

Импресионистички портрет Томе Здравковића приказује почетке његове каријере, башкаоиврхунацславе, љубавикоје су га инспирисале приликом компоновања неких од највећих хитова,

чину интерпретације, већ и као велики боем, по понашању и души. Филм прати две линије радње, однос Томе и доктора који започиње његово лечење, и како се то познаствопретвараупријатељство. Другалинија прати његов живот од детињства у Печењевцима, преко познанства са Силваном Арменулић које ће пресудно утицати на његову каријеру, али и на приватни живот, достизањанеслућеневисинепопуларности и дна живота. Биографску драму у 2Д формату Драган Бјелогрлић је режирао према сценарију који је написао са Зораном Лисинцем и Николом Пејаковићем, а главне улоге тумаче Милан Марић, Тамара Драгичевић, Петар Бенчина, Андрија Кузмановић, Сања Марковић, Паулина Манов, Милан Колак и Мирјана Карановић. Филм се приказује до 6. октобра, а пројекције почињу у 20 сати.

Плачи Мачо

баш као и однос са великим бројем пријатељакојејеимаоууметичкоммиљеутадашњеЈугославије. ПоредТоме, филмпратии животепознатихуметникатогвремена,ЗоранаРадмиловића, МикеАнтића, Тозовцаи других. „Тома“ је биографски филм о човеку који се не памти само по песмама и на-

Прича прати некадашњу звезду родеа, а сада ислуженог одгајивача коња, Мајка Мајлоакогабившигаздазоведамупомогне, оде у Мексико по његовог сина, практичногакиднапујеодмајкеалкохоличарке и доведе у Тексас. Док се враћају кроз пределе руралног Мексика, и на путу срећу са неочекиваним изненађењима, Мајло учи младогсапутникаштазначибитидобарчо-

век, тражећиутомеприликузаличноискупљење. Драму у 2Д формату, чије трајање за три премашује сто минута, Клинт Иствуд је режирао према сценарију који су написали Ник Шенк и Ричард Неш, а поред њега водеће улоге тумаче Двајт Јоаким, Фернанда Урехола и Едуарди Минет. Филм се приказује још вечерас, а последња пројекција почиње сат и по пре поноћи.

КФФ – Краљевски филмски фестивал

од24.09. до27.09. у пројекцијама од 15 и 17 сати. Међународни фесивал краткометражног филма нуди тридесет пет филмова из двадесет две земље. Одржава се у септембру сваке године, а пред упознавања са филмовима из целог света, фестивал омогућава посетиоцима да похађају радионице и обогаћују знања о филму.

Аинбо: Добри дух амазоније

људикојисуживелиуамазонскојпрашуми ињиховојборбизазаштитусвојеземље.То је прича о девојчици која је рођена и одраслауселуКолонија унајдубљојџунглиАмазоније. Кад једногаданаоткриједајењена земља угрожена схвата да, осим њених, на светупостојеидругиљуди па, кристећипомоћ духовних водича, креће на пут тражећи помоћ од најмоћније Мајке Духа Амазоније, корњаче„МотелоМама“. Вођена њеним саветима, Аинбо је одлучна да спаси земљу од похлепе, прекомерне сече стабала и илегалног ископавања, као и да спаси своје људе пре него што буде прекасно. Анимирани, породични филм у 2Д формату и трајању од једног минута мање од сат и по , синхронизован је на српски језик а настао према сценарију који су написали Ричард Клаус, Брајан и Џејсон Кливледнд. Филм који су режирали Хозе Зелада и Ричард Клаус, а улоге тумаче Марина Кауцки, Милан Тубић, Милена Моравчевић и Милан Антонић, приказује се до 6. октобра у пројекцијама које почињу у 17. сати.

Скок

Аинбо је едукативна, еколошка прича пунаљубави, испричанаизсрцааутохтоних

Дугоментражни документарни филм „Скок“ је прича о задивљујућем животном „comebacku“ кошаркашицеНаташеКовачевић, али и њеној мисији да код других људи сличних судбина пробуди борбени дух и мотивацију да се преброде наизглед не-

премостивепрепреке. Филмјеиомажсвима који су јој помогли да у деветнаестој години остане усправна после губитка ноге у саобраћајнојнесрећиуМађарској, алиида направи подвиг какав није забележен у историји спорта. Њен повратак на кошаркашки терен био је више од свих великих спортских који су ушли у анале и постали инспирација фанова широм планете. Филм у трајању од седамдесет осам минута настао је у режији Ивице Видановића према сценарију Александра Милетића, а приказује се до среде 29. септембра у пројекцијамакоје почињу сат и по препоноћи.

49

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

Филмови које смо гледали

50

51

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

Свакодневно среће и „однеговано“ си

52

Није јасно политичарима! Србија гори изнутра, без дима.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

емо „костур људскости“; иромаштво и безнађе!

Што је нација свестрано оболела, српске челнике, због тога, много боли ....

Уверени смо, да још наде има! Нација је трајнија, од сваког режима!

53

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

54

Из Мињине кухињице

СУШЕНИ ЧЕРИ ПАРАДАЈЗ У МАСЛИНОВОМ УЉУ Потребно: 800 г чери парадајза со шећер око 200-250 мл маслиновог уља рузмарин бели лук першун Чери парадајз исеците на пола и исечени део окрените на папирнати убрус да се оцеди. Након 30 минута, чери парадајз сложите

на плех обложен папиром за печење, исеченом страном према горе, посолите и пошећерите. Ставите у рерну на 150-160 °Ц, на око 90 минута. Након тог времена, рерну искључите, врата одшкрините и оставите у рерни док се не охлади. Опран першун скините са гранчице и ставите на дно теглице. Першун није потребно сецкати. Преко першуна ставите осушен чери парадајз, 2-3 чена белог лука, гранчицу свеже рузмарина и тимијана. Налијте маслиновим уљем и добро затворите теглицу.

55

Тродневни Меморијал Душана Бошковића

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

ПРАЗНИК ОДБО

56

- Победник турнира првак Турске Халк банк из Истамбула.

- У финалу бољи од атинског Олимпијакоса. - Мариборчани трећи.

- За екипу Рибнице турнир је добра проба пред почетак националног шампионата и првог изласка на међународну сцену. - Следеће године шест екипа. - Очекује се шампион Европе. - Идеја за организацију квалитетног одбојкашког турнира потекла од родоначелника краљевачке одбојке Душана Бошковића

ОЈКЕ У КРАЉЕВУ

57

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

58

верење да се више од четири деценије ништа значајно није догодило на краљевачкој одбојкашкој сцени још пре неколико година је учвршћивала жељу родоначелника овог спорта у локалној средини Душана Бошковића да се ситуација консолидује и у Краљеву организује квалитетан турнир. Иако стицајем несретних околности његова жеља није реализована тренер одбојкаша Рибнице Милан Симојловић није заборавио тренутак кад му је Бошковић, приликом случајног сусрета, указао на њу па је са капитеном екипе Иваном Тодоровићем осмислио начин да ипак дође до остварења. Ванредне околности условљене епидемијом корона вируса спречили су организаторе да прошле године доведу у Краљево екипе из иностранства

У

па су на првом меморијалном турниру у част Душана Бошковића поред екипе домаћина заиграли Црвена звена звезда, Партизан и Војводина. Повољнија епидемиолошка ситуација ове године била је основа на којој се темељи жења да се краљевачкој публици представе и неке од најбољих иностраних екипа па је избор пао на прваке Грчке Олимпијакос из Атине , Турске Халк банк из Истанбула и Словеније Марибор. Петнаест година рада у иностранству и добро познавање стања у овој облсти довољно је за уверење да је Халк банк један од најбољих европских клубова, а уз позив потврда колико је допринос Душана Бошковића развоју одбојке у Србији и шире био довољан да се одагнају све дилеме ио доласку у Краљево. Списак могућих

учесника био је довољан за пристанак руководства учесника Лиге шампиона Олимпијакоса и најбоље словеначке екипе Марибора, а организатори не крију благо разочарање што је, због обавеза у националном куп такмичењу, изостало учешће руског Бјелгорода.

- Идеја коју нам је Боле дао ми смо преточили у стварност. Надамо се да следеће године турнир проширимо на шест екипа, а планирамо да доведемо шампиона Европе екипу Закса из Пољске, каже Симојловић. На терен су прво изашле екипе Халк банке и Марибора у коме првак Турске није дао шансу Мариборчанима да освоје ни један сет. Други меч између домаћина и екипе Олимпијакоса био је много неизвеснији о чему сведочи податак да су гости до победе

дошли тек у петом сету. Много изненађења није било ни друге вечери кад је Олимпијакос препустио Марибору само један сет колико и Халк банк Рибници. Победник је одлучен у финалном мечу трећег дана кад је екипа туског првака савладала Олимпијакос резултатом три према један а у борби за треће место Марибор Рибницу истоветним резултатом. О својеврсном празнику одбојке сведочи податак о учешћу клубова са дугом традицијом, првацима у својим земљама и екипама које воде главну реч на међународној сцени. За екипу Рибнице турнир је био добра проба пред почетак националног шампионата и првог изласка на међународну сцену после много година.

Боле Родоначелник краљевачке одбојке Душан Бошковић – Боле је за живота постао легенда краљевачког спорта, оснивач, први играч и тренер Одбојкашког клуба Рибница, визионар, стваралац, човек који је целог себе дао за спорт, поготово одбојку којој је био одан до последње секунде живота. Увек је посебно истицао период стварања клуба, у коме је провео скоро цео живот, прве утакмице на рибничкој ледини, прве победе на турниру у Богутовцу кад је са саиграчима као награду освојио одбојкашку лопту. Следили су бројни велики успеси, након Српске и Друге лиге, улазак у елиту 1974. године, освајање Купа СФРЈ 1978 и први излазак краљевачких одбојкаша на међународну сцену. Под

будним оком, и стручним радом, Душана Бошковића изашла је плејада врхунских одбојкаша, касније тренера и одбојкашких судија. Душан Бошковић је током успешне каријере био тренер у Модричи, Смедереву, Новом Пазару, Крушевцу и оставио немерљив допринос развоју одбојке у тим срединама. Био је селектор млађих репрезентативних селекција у време велике Југославије, учествовао у оснивању Општинског одбојкашког савеза Краљево, судијске и тренерске организације, касније и регионалног савеза. Љубав према одбојци пренео је на своју децу, кћерку Лидију и сина Александра који је пошао очевим стопама и постао успешан тренер. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

Сећање на спортског великана: Душан Бошковић (1)

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

РАЂАЊЕ КРАЉЕВАЧКЕ ОДБОЈКЕ

60

- Кожна лопта и мрежа са окцима од десет сантиметара исплетена од канапа уз познавање основних правила нове игре били су довољни да се задовољи потреба растуће групе младих Змајевца и околине. - Сабор у Змајевцу прилика за одмеравање снага са одбојкашима из Каменице.

- Први турнири окупљали су одбојкаше Рибнице, Ратине, Врбе, Конарева, Ушћа и других места у околини а ледина у горњем делу Рибнице место одржавања једног од најјачих на којем је, између шест екипа, најбоља била Ратина. - Поред популарне „Кисекане“ дуго је постојало одбојкашко игралиште које су радници ове фабрике користили да се рекреирају у време паузе за доручак, а у време кад су били ослобођени школских обавеза, поготово током летњег распуста, главни супарници били су им чланови јуниорске екипе Рибнице

Душан Бошковић

61

Фото: М. Радовановић

ако се Краљево, бар у локалним оквирима, одувек сматрало спортским градом све до половине осамдесетих година прошлог века ни издалека се није назирала могућност да било који од клубова наступи у најелитнијем рангу такмичења. Након што су 1970. године фудбалери Слоге пропустили шансу да се докопају Прве лиге она се указала одбојкашима Рибнице који нису поновили грешку старијих колега. До највишег ранга такмичења у Југославији водио је тежак и трновит пут који је младим одбојкашима крчио Душан Бошковић. Као играч до уласка у Прву лигу, касније тренер краљевачког прволигаша, Бошковић се сматра најзаслужнијим за велике успехе овог клуба. Најранија сећања дечака одраслог у Рибници, која се у то време сматрала далеком периферијом, везују се за период немачке окупације кад су га родитељи током зиме 1943. године саоницама преко моста на Ибру, где је немачки стражар контролисао улазак у град, болесног водили код лекара. Осмочлана породица Симке и Александра Бошковића је током рата, чим се Немци појаве у близини Буњачког брда, сигурно уточиште налазила у колиби у Граовишту где је мајка лети чувала стоку. Помагали су јој синови Миломир и Душан и кћери Милијана, Драгица, Емилија и Стајка. Знајући да Немци не долазе ни до Змајевца становништво је формирало три избегличка центра надомак овог засеока до кога су по који пут навраћали само бугарски војници и на скровитијим местима тражили суво месо и сланину. Првих година рата овим просторима су патролирали четници и партизани, касније само партизани у потрази за остацима четничких јединица, углавном по кућама богатијих мештана. Иако су се сврставали међу сиромашније житеље овог краја Бошковићи су у породичној кући имали највећу просторију у Змајевцу у којој су се све време рата, већ с првим јесењим данима и током зиме, повремено окупљали млади и играли уз звуке хармоника Милоша Мандића и неког Баџа из Јовца. Једно време се због

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

И

62

полицијског часа ни то није смело, али су касније игранке у овом делу трајале до дуго у ноћ. За октобарске догађаје 1941. године везује сећање на хапшење Добривоја Ђековића кога нису одвели Немци, него нека друга војска. Могао је, сећа се Бошковић, и да побегне али није и ма колико се његов брат, као писар у месној заједници, трудио да докаже како Добривоје није ни четник ни партизан, и не припада ни једној војсци, кад се неколико дана касније појавио пред кућом гологлав и уплакан сви су знали шта се догодило. Колико су најмлађи ратних година били изложени опасност сведочи податак да је Душан у шупљини старе крушке угледао нешто што је у првом тренутку личило на змију. Кад је прошао први страх осмелио се да приђе ближе и извади кратку италијанску пушку која се чинила згодном играчком без обзира што је из авиона који је кружио изнад падина Гоча могло јасно да се види шта има у рукама. Током рата није прекидана школска настава, а деца из овог краја су одлазила у школу смештену у кући Божовића, потом Драга Ђуровића и на крају школу на месту данашње „Вук Караџић“. До гимназије у згради данашњег музеја путовало се пешице преко дрвеног моста на Ибру, а по повратку они храбрији би се окачили на који од вагона који се празан враћао према Сокољи одакле је довозио дрвену грађу.

- Као сеоска деца нисмо богзна колико учили. Нисам ни ја, а оно што запамтим у школи било је довољно да будем просечан ђак. Кад сам завршио малу матуру није било могућности да размишљам о студијама, па сам се уписао на занат у другој генерацији Војне индустријске школе у Трстенику. Прве године смо сви били бравари а касније се, зависно од успеха, опредељивали за друга занимања. Као најбољи бравар могао сам да бирам и изабрао да будем металостругар. Био сам најбољи и као металостругар, па као награду добијем петнаестодневно летовање на мору у Ровињу. Још у Трстенику сам научио основне елементе одбојке а кад сам видео да у Ровињу

играју добри одбојкаши из Словеније прилазио сам да вратим по коју лопту која је отишла ван терена. По који пут бих се укључио у игру и ту надограђивао оно што сам знао о овом спорту – прича Бошковић. Након завршеног школовања запослење у „Првој петолетки“ није могло да спречи долазак кући у дане викенда и дружење код школе у Змајевцу где је већ постојало импровизовано одбојкашко игралиште. Кожна лопта и мрежа са окцима од десет сантиметара исплетена од канапа уз познавање основних правила нове игре били су довољни да се задовољи потреба растуће групе младих овог краја. Акцијом мештана изравњан је доста валовит терен што је било довољно да се пред сабор у Змајевцу закаже утакмица са одбојкашима из Каменице. Иако у то време и није било најважније ко је бољи Рибничани памте прву победу која је наговестила успешан пут и бројне победе против одбојкаша Врбе, Вранеша, Ушћа и других који су раније почели да тренирају. У почетку су утакмице игране без присуства судије, па су одбојкаши сами водили рачуна о регуларности, да би касније правду делио по који од старијих играча „Металца“ који је постојао у оквиру „Фабрике вагона“. Све до одласка у војску 1955. године Душан Бошковић је капитен Рибнице који ужива посебно поштовање свих чланова екипе. Две године на одслужењу војног рока у Книну прилика су за попуњавање екипе састављене од старешине, касније укључење у гарнизонска такмичења, јер су слободне активности припадника војске углавном везиване за бављење спортом, а благе зиме у овом крају добра прилика за тренинге током целе године. Запослење у „Алатници“ „Фабрике вагона“ пружало је довољно времена за бављење спортом, а све већи број клубова добар повод за формирање Одбојкашког савеза Краљева. Први турнири окупљали су одбојкаше Рибнице, Ратине, Врбе, Конарева, Ушћа и других места у околини а ледина у горњем делу Рибнице место одржавања једног од најјачих на којем је, између

63

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

64

шест екипа, најбоља била Ратина. Ма колико су играчи савладавали, и све боље познавали, правила игре у почетку је изостала промена места током утакмице, па су на одређене позиције постављани они који су се најбоље сналазили на том месту. Кад је 1958. године формирана општинска лига, и отпочела званична такмичења, више није могло да се импровизује, па су морала стриктно да се поштују правила игре. Недовољан број година радног стажа за школовање којим се стиче звање висококвалификованог металостругара повод су за одлуку Душана Бошковића да сваког дана ради две смене како би стекао довољно радног искуства. Милош Мандић је почео као занатлија да би након завршене Више педагошке школе у Ријеци то препоручио Бошковићу који се у овом месту обрео већ 1961. године и одмах прикључио месном одбојкашком клубу. Ријечки Кварнер се већ такмичио у лиги која је окупљала клубове са просто-

ра целе Југославије, а присуство ватрогасаца у тиму повод да се тренинзи одржавају у ватрогасном дому. Као један од бољих играча Бошковић је брзо постао члан првог тима. Посао наставника општетехничког образовања у Основној школи „Јово Курсула“ прилика је за формирање школске одбојкашке екипе за коју наставник физичког васпитања није показивао претерано интересовање. Најбољи од ученика прве генерације Мића Илић касније је постао првотимац Рибнице и први Краљевчанин у репрезентацију Југославије. Иако је касније у Школи ученика у привреди предавао стручне предмете, електротхнику, машинске елементе и техничко, Бошковић је велику пажњу поклањао раду са школском екипом која је на општинском такмичењу средњих школа већ прве године била победник. Неспорзум је био разлог да изостане даље ангажовање у овој школи, али се потреба за наставником техничког образовања у краљевачкој

гимназији показала као добра прилика за формирање школске екипе чији ће чланови врло брзо постати окосница тима који ће изборити учешће у надметању са најбољим екипама из целе Југославије.

- Клуб је, колико се сећам, званично основан 1963. године, а лигашко такмичење организовано у оквиру међуокружне лиге. Прве године школовања у Ријеци прихватио ме је окружни савез овог града, па сам полагао судијски испит, а следеће ме пошаљу на острво где се окупља одбојкашка омладина Хрватске. Тамо полажем за тренера, добијем књижицу и постанем први тренер Рибнице још од оснивања клуба. У гимназији сам имао већу могућност да бирам бољу децу јер су сви били добри ђаци и спортисти, али физички боље припремљени. На часовима сам агитовао да дођу и прикључе се тиму, а кроз прозор често гледао како ко на часовима физичког васпитања трчи и скаче. Кад се заврши настава тренирамо у гиман-

зијској фискултурној сали са распоном од седам метара између стубова и висином која није премашивала четири метра – прича Бошковић. У време кад је Рибница отпочињала пут према врху југословенске одбојке средње школе у Србији нису имале одговарајуће фискултурне дворане, а све бројнији одбојкашки клубови тренирали су на отвореном простору само током лепшег периода године. Рибница је отпочела значајнија такмичења са гимназијалцима међу којима су се истицали касније надалеко познати одбојкаши браћа Бићанин, Ћирић, Илић, Терзић, Радуловић, Живковић, Лопичић, Николајевић и други. Поред популарне „Кисекане“ дуго је постојало одбојкашко игралиште које су радници ове фабрике користили да се рекреирају у време паузе за доручак, а у време кад су били ослобођени школских обавеза, поготово током летњег распуста, главни супарници били су им чланови јуниорске екипе Риб-

нице. Кратка пауза била је довољна тек за по који сет или два, мада се дешавало да у заносу игре изгубе представу о времену, па радници закасне да се врате редовним радним обавезама. Након што су изборили место у Другој лиги главна преокупација руководства Рибнице била је да обезбеди одговарајући терен за одигравање утакмица. Најпогоднијом се учинила локација поред дуда преко пута Ветеринарске станице, на простору између старог моста преко Ибра и новог кружног тока на почетку пута ка Жичи. Првих неколико мечева одиграно је на овом али се брзо указала потреба за квалитетнијим тереном за одигравање утакмица. Душан Бошковић је стасавао у озбиљног спортског радника што је било довољно да председник Кошаркашког клуба Слога Милијан Живковић омогући одигравање утакмица на отвореном стадиону на месту касније Хале спортова у центру града.

- Тренирали смо једно време у Ва-

трогасном дому да би прешли на кошаркашко игралиште и ту играли утакмице Српске лиге, а на том терену смо 1973. године ушли у Прву лигу. Иако смо играли све боље прве године смо у Српској лиги све мечеве губили са 3:0. Током зимске паузе смо вредно тренирали па на пролеће почнемо да у сусретима са просечним екипама добијемо по сет или два. Већ следеће године почињу победе резултатом 3:2, после 3:1 и на крају са 3:0 – сећа се Бошковић. За десет година напорног рада Рибница је успела да се квалификује за такмичење у оквиру Прве лиге. Пласман у највиши ранг такмичења одлучила је утакмица у Великом Градишту против директног конкурента ВГСК. Након победе у Бачкој Паланци са великим нестрпљењем се очекивао меч против Кикинде на домаћем терену, а победа максималним резултатом оверила је визу за пут до неслућених висина. Т. Радовановић

65

66

Драган Чекановић

МАГАЗИН 514 26.9.2021.

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Драган Чекановић (2)

ИЗМЕЂУ УСПОНА И ПАДОВА - Навијање као у Бразилу. - После неуспеха увек настаје расуло.

- Три хиљаде гледалаца са плаћеним улазницама на свакој утакмици довољно да се обезбеде средства за нормалан рад и без подршке локалне самоуправе. - Друголигашки играчи су могли солидно да живе од фудбала. - Александар Петаковић седам пута враћао Слогу у виши ранг такмичења. - Административно до Друге лиге. - Сваке сезоне је долазило два три тренера. - После отказа сарадње тренерима Слога је увек могла да се ослони на Богдана Пантелића. - Секеретар клуба са тренерском лиценцом. - Претње привредницима који су помагали клуб.

- Слога није функционисала по професионалним принципима.

- Кризни штаб уништио клупску архиву

П

ола века након пораза који је фудбалере Слоге трајно удаљио од најзначајнијег фудбалског такмичења у земљи тек повремено се актуелизују догађаји у лето 1970. године који су и после толико времена обавијени велом тајни. Тај вео подиже дугогодишњи генерални секретар и члан Управног одбора Слоге Драган Чекановић који је од половине седме

деценије двадесетог века са великом пажњом посматрао све утакмице локалног лигаша на домаћем терену и значајан број на гостовањима у ближем окружењу. О томе сведочи богата архива са подацима о догађањима од оснивања клуба 1945. године, четири књиге о Слоги и низ новинских текстова објављених у различитим листовима. Из сећања Драгана Чекановића још

није избледело сећање на утакмицу између Слоге и Црвенке пред рекордним бројем гледалаца на градском стадиону. Свест о томе да Слога има квалитетнији тим била је довољна за умерени оптимизам и поред неопходности да се надокнади разлика од три гола разлике из прве утакмице. Податак да су се поред крагујевачког Радничког на

67

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

68

прагу Прве савезне лиге нашли Слога и чачански Борац био је основ за велики транспарент који је, пред реванш утакмицу против Црвенке, носио један од млађих Краљевчана. Парола „Шумадијо на свему ти хвала, ти си нама три лигаша дала“ подсећа на неостварен сан, јер је Борац под сумњивим околностима изгубио од имењака из Бањалуке а Слога у сусрету са Црвенком није успела да анулира заостатак из прве утакмице. Навијачи су прво разочарање доживели на почетку утакмице кад је голман домаћег тима Бошко Кајганић примио јефтин гол. Иако је по тадашњим правилима фудбалске игре враћену лопту могао рукама да ухвати унутар растојања од шеснаест метара истрчао је из казненог простора и покушао да је шутне, али му је прошла кроз ноге. Центарфор противничког тима је брже стигао до ње и постигао гол који је деценијама био тема различитих коментара. Иако су неки од домаћих играча били уверени да се пре шута чуо звиждук судије Чекановић, који је био удаљен мање од двадесет метара, категорички одбија ову могућност.

- То је четврти гол Црвенке. Публика баца транспаренте, а сви су разочарани. Четрдесет четврти минут, њихов гол према хладњачи а Фијуљанин са шеснаест метара шутира по земљи и постиже гол. Дижу се транспаренти и настаје хаос. У другом полувремену Ацо Милојковић узима лопту на центру, креће као на скијама, прелази четири играча и кад више није могао распали а она погоди леви угао голмана Свилара. Резултат је два према један и тек тада настаје хаос, невиђено бодрење као у Бразилу. Веома кратко време након тога центаршут са десне стране, Павловић скаче из места и закуцава лопту под пречку. Свилар се опружио колико је дуг, али је немоћан. Резултат је три према један, до краја утакмице је остало пола сата и још има наде. Шансе за гол имају Милетић и Ђурић, али лопта никако да уђе. Слога је кренула на све или ништа, али и гости имају шансу, а и Павловић се повредио. Да није Милетић би био

растерећен јер су на њих двојицу ставили по двојицу чувара. Павловића је заменио Саво Аврамовић, шансе за гол су имали Зоран Петронијевић и Момчило Илића али нису искористили шансе, па је утакмица завршена резултатом три према један. После неуспеха увек настаје расуло. Тренер Спасојевић одлази у Спартак из Суботице, а у Слоги налазе соломонско решење ангажовањем Зорана Милошевића. Бошко Кајганић се враћа у Звезду, Милетић остаје али би да иде, неко неће да игра, неко не може, а Лазаревић је суспендован због лоше игре у Црвенки. Замерало му се што није играо у два смера, како то тренери кажу, и није се враћао да помогне одбрани. Имао је кратак спринт и брз старт, шуњао се око гола на ивици шеснаестреца и у скоку, и након прекида, умео да постигне гол. Од њега се доста очекивало али није играо јер је кажњен под оптужбом да је намерно играо лоше. Тамо су сви лоше играли. Илић је два пута излазио пред Свилара, једном је шутирао право у груди, други пут поред стативе, а да је дао та два гола нико не зна како би се ствари даље развијале, каже Чекановић и подсећа на стаистику која сведочи да су на листи најефикаснијих Слогиних играча били Бране Милетић, Славољуб Павловић и Драгослав Лазаревић, иако је због дугих преговора око накнада прву утакмицу одиграо тек у седмом колу првенства. Све лошији резултати током јесењег дела првенства, и неисплаћене обавезе према играчима, повод су за жељу незадовољних да каријеру наставе у другим срединама. Проста рачуница потврђује да је три хиљаде гледалаца са плаћеним улазницама на свакој од утакмица било довољно да се обезбеде средства за нормалан рад и без подршке локалне самоуправе. Буџет клуба увећавале су донације различитих привредних субјеката, па су и друголигашки играчи могли солидно да живе од фудбала. Слаби резултати су разлог да се Слога у сезони 1972/73 пресели степеницу ниже, у Српску лигу, а помоћ за повратак затражи од Александра Пета-

ковића који је седам пута враћао тим у виши ранг такмичења. Тако је било и следеће године кад се Слога, након годину дана паузе, још једном вратила у Дугу лигу па опет испала. До сезоне 1992/93 шетала је између Српске лиге и зоне све док Стаменко Анђелковић, Предраг Матић и Драган Чекановић нису успели да је административним начином још једном доведу до Друге лиге.

- Успели смо да одиграмо једну сезону са тимом који су водили Милоња Каличанин и Ноле Ивановић, али како Милоњу нису испоштовали он оде а Ноле остане да води тим кроз бараж. У одлучујућој утакмици Слога изгуби од Младости из Бачког јарка и тавори све до сезоне 1997/98 кад доводе чувеног београдског тренера Бана Смиљанића. У почетку је имао успеха, а кад га позове Борац он на полусезони напусти Слогу која је увек могла да се ослони на тренера омладинаца Богдана Пантелића, бившег играча Пролетера и Ријеке. Док је био активан од двадесет шутева је могао да погоди пречку двадесет пута са удаљености од двадесет метара. Кад год неки тренер оде ускачу он, Бранко Вукићевић или Лазаревић који се, након кратких епизода у нишком Радничком и београдском Вождовцу, опростио од активног играња. Сваке сезоне је долазило два до три тренера, а никад нисмо имали нашег који може да има лиценцу коју сам једне године добио и ја па сам седео на клупи иако нисам био тренер. У активан рад укључио сам се 1998. кад су Слогу напустили сви сем Лазаревића. Ту су били директор Земљорадничке задруге Витановац Новица Ракић и Мирко Рубежић који су прибављали новац, а потредседник општине Предраг Стојановић контролисао трошење пара из буџета, каже Чекановић. Помно праћење дешавања у клубу довољно је за закључак да у Слоги нико никада није ни покушао да направи финансијску конструкцију за једну сезону и планира средства неопходна да би се обезбедила регуларност такмичења. Упркос томе било је привредника спремних да помогну кад је

69

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

70

требало, а доживљавали непријатности и претње од стране појединаца који нису могли да дођу до дела тих пара. У време кад су Слоги сви окренули леђа а Драгослав Лазаревић остао сам, као тренер, спортски директор и први оперативац, екипа није отпутовала на утакмицу са Ловћеном јер, због дугова, нико није хтео да јој уступи аутобус. Запретила је опасност да буде искључена из даљег такмичења што је био сигнал за узбуну и окупљање људи највернијих клубу у покушају да, удруженим снагама, спасавају што се спасити може. На иницијативу Драгана Трипковића, у акцију спасавања укључили су се Предраг Матић, Дочо Миздраковић, Ацо Дутина, Чедо Митровић и Милутин Јакић који је запамћен као тренер са најмање освојених бодова у историји клуба. Први корак био је подела задужења пред скупштину на којој је требало изабрати чланове управног одбора, секретара, економа, спортског директора, проверити статус играча и ангажовати тренера.

- Дочо је био ауторитет као бивши играч, Чедо је имао оца у Америци па нам је позајмљивао паре, Ацо Дутина је имао фирму и помогао да уведемо ред у раду Слоге. Ја сам радио као секретар школе и на рачунару више радио за Слогу него за потребе школе па направим статут, а правилник о систематизацији прилагодим људима који су се ту нашли. Драган није могао да остане, Дочо се повукао, ми остали да водимо клуб са Матићем а придружили су нам се Звонко Обрадовић, Слободан Ђерковић, Божидар Радованчевић... Сваког уторка и петка смо се састајали упросторијама Фудбалског савеза Рашког округа, уторком анализирали игру у претходном колу а петком делили задужења за наредно. Радили смо волонтерски, помагао нам је Мирко Јанковић Ћевап а његов брат Зоран Француз стално био са нама. Ја и Матић одемо у Београд и молимо да се утакмица региструје резултатом три према нула за Ловћен и наставимо без додатних мера што су они и прихвати-

ли, прича Чекановић. Као клуб Слога није функционисала по професионалним принципима, па са играчима нису склапани уговори али су имали право на хранарину и школске стипендије. О томе што се дешавало, сем приватне архиве Драгана Чекановића, нема валидних докумената јер је све уништено након демократских промена 2000. године кад је даље руковођење клубом преузео кризни штаб чији су чланови комплетну архиву о дотадашњем раду клуба полили бензином и запалили, а свих обавеза ослободили тадашње руковдство. Нешто пре тога, у паузи између јесењег и пролећног дела првенства екипу су појачали повратници из Грчке Савићевић и Милојевић, из Чачка је пристигао Драган Обрадовић, из Ивањице Миле Вулетић и Саша Клашња, а у тешким врменима кад није било лако доћи до пара значајну подршку је пружио Драган Томашевић . У време распада земље сусрет са Сутјеском из Никшића проглашен је

утакмицом високог ризика, па је контрола регуларности поверена јавном тужиоцу из Ниша Неђићу а судијска пиштаљка Ђорђу Гајдобранском из Новог Сада.

- Записник мора да се уради сат времена пре почетка утакмице, председник гостујућег клуба је дужан да донесе легитимације играча који ће да играју, а до тог рока треба да стигну делегат и судије. Ђорђе Гајдобрански, са којим смо се до тада при сваком сусрету љубили, иде сагнуте главе са помоћницима, ја излазим да га поздравим а он прође поред мене као поред турског гробља. Вратим се и кажем председнику да нешто није у реду, а он саветује да ћутим. Приводим крају записник а у канцеларију улази човек висок два метра и пита ко је главни. Потврдим да сам ја а он пита можемо ли да им дамо бодове. Нама бодови требају да се обезбедимо, не кад одемо у Црну Гору како су обећавали, а после десет минута улази други са истом причом и тражи поно-

во. Завршим записник, а видим да се делегат врпољи као да му нешто није јасно. Улази шеф обезбеђења и каже да неко друштво чека пред металним вратима стадиона и хоће да уђе. Погледам, а тамо Жељко Ражнатовић Аркан са својом свитом. Долази у канцеалрију и пита где је Милутин Јакић за кога се сумњало да је, позивајући се на њега, тражио паре као помоћ за клуб. Око двадесетог минута судија свира пенал за њих, иако није морао, а ми због псовке и црвеног картона останемо са играчем мање. Сутјеску води Драгољуб Беквалац, са Арканом пријатељ, њихов играч шутира и поведу са један према нула. У 37. минуту поново пенал за њих и два нула. Гајдобрански се у 43. минуту превари и свира слободан ударац за нас на двадесет два метра од гола, играчи постављају живи зид а Милојевић шутне преко њега у горњи леви угао. Нико се није померио, сви занемели, скачемо само Ноле, Бока а Матић вуче тако да покида клупску јакну и каже да седнем јер ће овај

да нас побије, сећа се Чекановић. Судија је читаво друго полувремено држао игру између два шеснаестерца, ни једна ни друга екипа нису имале ни минимум шанси да постигну гол па није било промене резултата. Иако у паузи између два дела игра није дозвољен улаз у рестриктивни простор у коме се налазе судије има сведока који су тамо видели. На вечери после утакмице судија је признао да му је супруга јавила како два непозната човека стоје испред прозора породичне куће и гледају уњега. И поред свега што се дешавало у руководству домаћина нико ни уједном тренутку није посумњао у поштење делиоца правде, али су имали разумевање за његов страх. Почетак ратних операција условио је прекид свих спортских такмичења тако да је Слога остала у лиги, а несрећу да не оде у виши ранг доживео је подмладак. До почетка наредног првенства игране су само ревијалне утакмице, а онда је вођење клуба преузео кризни штаб. Т. Радовановић

71

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

Партизан - Кикер 7:1

72

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 26. СЕПТЕМБРА И 2. ОКТОБРА

МАГАЗИН 514

26.9.2021.

26. септембар

74

1186 — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника.

1371 — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули.

1580 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете.

1687 — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију.

1815 — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова.

1853 — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића.

1907 — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта.

1918 — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома

Централних сила и завршетка рата.

1941 — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце.

1960 — Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута. Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди.

1969 — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса.

1980 — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа.

1984 — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата.

1988 — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг.

1989 — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“.

1995 — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран

за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије.

1997 — Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992. У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика

Светог Фрање Асишког у Асизију.

2000 — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72.

2001 — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

27. септембар 1540 — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militan]s eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола.

1905 — Физички журнал Анали фи-

зике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc2.

1922 — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године пошто се вратио на престо.

1937 — Основана Осма београдска гимназија 1939 — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19дневни отпор Варшављана и заузели град.

1940 — Представници нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапанског царства су у Берлину потписали Тројни пакт, званично образујући војни савез познат као силе Осовине.

1947 — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу Совјетског Савеза, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту.

1962 — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада.

1964 — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату.

1968 — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара.

1970 — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског

ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану.

1990 — Иран и Уједињено Краљевство су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију.

1996 — Талибанске снаге су заузеле Кабул и успоставиле Исламски емират Авганистан.

1997 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.

1998 — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке.

2000 — Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића. У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара.

2001 — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.

2015 — Појавила се Витлејемска звезда после више од 2000 година.

28. септембар 351 — Битка код Мурсе (данашњи Осијек): Римски цар Констанције II по цену великих жртава поразио западног узурпатора Магненција.

1066 — Нормански војвода Вилијам, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске.

1864 — У Лондону основана Прва

75

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

76

интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс.

1928 — Шкотски биолог Александар Флеминг је открио пеницилин када је открио да ова гљива убија бактерије у његовој лабораторији.

1944 — Јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора.

1949 — Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље „социјалистичког лагера“, Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра.

1965 — Приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот.

1988 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Анатолија Карпова.

1990 — У Скупштини Србије усвојен нов Устав, којим је укинут комунизам, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије.

1994 — У невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот „Естонија“, усмртивши 852 особе.

1996 — У Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба. У сарајевском насељу Анекс убијен је Неџад Угљен, помоћник директора Агенције за истраге и документацију (AID). Починилац убиства није пронађен.

1998 — После две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку.

2000 — Савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председ-

ничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље. Избила је Друга интифада након посете Аријела Шарона јерусалимском Старом граду.

2001 — Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија.

2002 — Шахисти сарајевске Босне по четврти пут освојили Куп европских шампиона.

29. септембар 480. п. н. е. — Битка код Саламине: Грчка флота под командом Темистокла поразила персијску флоту цара Ксеркса.

61. п. н. е. — Римски војсковођа Помпеј прославио свој трећи тријумф након победе над медитеранским пиратима.

1227 — Папа Гргур IX изопштио из цркве цара Светог римског царства Фридриха II пошто је цар избегавао да испуни своју заклетву и крене у крсташки рат.

1273 — Избором грофа Рудолфа I Хабсбурга за краља Светог римског царства, окончана је свађа око престола. То је био почетак успона Хабсбурговаца на положај најмоћнијег немачког племства, које је готово непрекидно до 1806. владало царством.

1399 — Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине.

1739 — У Нишу потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат.

1911 — Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију.

1923 — На основу мандата Дру-

штва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини.

1938 — Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата.

1940 — Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком.

1941 — У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два

дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу.

1957 — У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом.

1958 — Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.

1967 — Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система.

1970 — Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе.

1972 — Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе.

1979 — Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину. Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за „геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права“.

1988 — Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир.

1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.

1993 — Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије.

1994 — Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје Војске Републике Српске.

1999 — Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином.

2000 — Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева.

2001 — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

30. септембар 1399 — Оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо.

1846 — Амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба.

1912 — Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти.

1915 — Радоје Љутовац, српски артиљерац оборио противнички авион топом. Вероватно прво обарање авиона током историје ратовања.

1918 — Ступило је на снагу „Солунско примирје“ којим је ефективно окончано бугарско учешће у Првом светском рату на страни Централних сила.

1941 — Почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца.

1949 — Окончан је Берлински ваздушни мост успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница.

1962 — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.

1965 — Припадници индонежанског покрета „30. септембар“ су отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи.

1966 — Немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах иза-

77

26.9.2021.

МАГАЗИН 514

78

шли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 затвореника, остао само Рудолф Хес. Боцвана стекла независност.

1970 — Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији.

1980 — У симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту.

1988 — У СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико.

1990 — СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током Шестодневног рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом.

1991 — Војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.

1992 — Под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима. Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.

1993 — У серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи.

1994 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Валерија Салова.

1999 — Један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност.

2000 — Уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради

опстанка на власти.

2005 — Данске новине Јиланд-Постен објавиле су карикатуре Мухамеда, изазваши протесте у муслиманским земљама који су их видели као богохулне и исламофобичне.

1. октобар 331. п. н. е. — У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III. 1777 — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала.

1910 — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство.

1914 — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.

1918 — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака.

1926 — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу.

1928 — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде.

1938 — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском.

1943 — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.

1946 — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине почињене у Другом светском рату. На смрт осуђено њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година.

1949 — Проглашена НР Кина.

1979 — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.

1982 — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследив-

ши социјалдемократу Хелмута Шмита.

1988 — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза.

1989 — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца.

1996 — Савет безбедности Уједи-

њених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни.

1997 — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику.

1999 — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на терито-

рији Дагестана.

2000 — Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара. Одбојкаши репрезентације Југославије победом над Русијом 3:0 освојили су златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју.

2017 — Одржан је референдум о независности Каталоније, на којем је за независност гласало 90% становништва.

2. октобар 1187 — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.

1608 — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп.

1870 — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим.

1924 — Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.

1935 — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији.

1944 — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен.

1946 — Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.

1975 — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.

1989 — Завршава се шаховски тур-

нир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова.

1990 — На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти. Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали.

1991 — Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде.

1998 — Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије.

1999 — Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље.

2000 — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.

2002 — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид.

2003 — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003.

2009 — Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референдум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs