Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 502 * 4. јул * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 502

Хвала што читате

4.7.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

4

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

5

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

10

6

12 22 28 30 40 46 50 60 62 64 66 68 74 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Теци, теци Ибар водо Тражи се локација Заједно у систему заштите Мање времена и новца У трагању за животом Јака жена трећи пут У свету диорама На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Пет година наде Времеплов

7

8

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

9

10

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

11

Дванаести „Кајмак бал“ у Топчидерском парку

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

ТЕЦИ, ТЕЦИ И

12

- Звуцима песме „Теци, теци Ибар водо“ у београдском Точидерском парку отпочело дванаесто дружење Краљевчана у близини споменика Арчибалду Рајсу. –„Кајмак бал“ само једна од традиционалних манифестација београдске подружнице Завичајног друштва „Краљево“. - Подружнице Звичајног друштва „Краљево“ окупља Краљевчане на дугогодишњем привременом раду у Београду.

- Краљевачки кајмак у београдској лепињи. - Поред стазе у Топчидерском парку засађена дванаеста садница у Алеји ибарских јоргована. - Завичајно друштво на најубедљивији и најпопуларнији начин пропагира љубав, културу, кајмак и све најбоље из Краљева

Фото: М. Радовановић

ИБАР ВОДО

13

опчидерски парк је годинама уназад, последњег викенда у јуну, место састајања Краљевчана који живе у Београду са онима који су остали у родном граду. Повод је сваки пут традиционални „Кајмак бал“ који, под паролом „Краљевчани, где сте, да сте...“, организује београдска подружница Завичајног друштва „Краљево“. По изузетно лепом времену у близини споменика Арчибалду Рајсу и овога пута се окупило педесетак Краљеву најоданијих Београђана да би се још једном подсетили на део живота у родном граду из кога су, неко пре а неко касније, отишли различитим поводима. И последње дружење отпочело је уз звуке песме „Теци, теци Ибар водо“ Драгише Недовића који је током лутања Балканским полуострвом написао неке од најлепших песама у Босни и Далмацији. Иако су прва окупљања Краљевчана отпочела шездесетих година, а институционалну форму добила почетком последње деценије двадесетог века, бројне фотографије сведоче да су у Београду отпочела много раније. Скуп у Топчидерском парку био је још једна прилика за подсећање на бројна у популарном Трандафиловићу, испред Хотела „Москва“ и на Калемегдану, а нека од њих биће трајно забележена у једној од две књиге које намеравају да објаве београдски Краљевчани. Прва са кратким биографијама, збивањима и дешавањима до ове године, посвећена свима који су се дружили у претходном периоду, а друга по угледу на значајне особе из спр-

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

Т

14

ске историје за породична стабла свих који за то покажу интерес. Свима који желе да представе бизнис којим се ба-

ве завичајци пружају прилику за то у једној од ових књига, а прикупљена средства планирају да утроше за штам-

пу. Иницијатори ове идеје најављују продају у претплати, а прилику за више информација на једној од две феј-

сбук страница, „Завичајно друштво Краљево - Омладина“ и „Кв у бг“. Председник београдске подружни-

це Звичајног друштва „Краљево“ Милан Новаковић потврђује како је на челу организације која окупља Краљевчане на дугогодишњем привременом раду у Београду, али и бројне пријатеље из других градова Србије. Основни задатак свима је да негују љубав и бар на овај начин одржавају везу са родним крајем, да што већем броју других промовишу родни крај и све што је добро у њему како би и Београђани схватили колико вреди Краљево. Од десетак хиљада Краљевчана који живе у Београду подружница окупља тек неколико стотина, а редовним дружењима присуствује нешто мање од стотине. Да „преконтролише“ шта раде завичајци у Београду дошао је помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић и подржао идеју о отварању краљевачког подворја у Београду каквим је оцењена „Краљевачка кућа“. Идеја о градњи присутна је неколико година уназад, и представљена челницима Градске управе приликом једне од посета Краљеву, а првих конкретних корака и даље нема и поред спремности челника општине Раковица да за то обезбеди адекватну локацију. Да локална самоуправа није заборавила значај Завичајног друштва „Краљево“ требало би да потврди додела двеста тридесет хиљада динара што се сматра довољним за обележавање тродеценијског јубилеја током ове године, а утеха би требало да буде податак да је то десет пута већа сума од оне која је додељена током прет-

15

16

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

17

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

18

ходне. Допринос локалне самоуправе у обележавању јубилеја огледа се и у свечаној академији поводом имендана Краљева у априлу, а долазак у Београд је прилика за најаву програма у Свечаној сали града Београда и изложбу о историјату Завичајног друштва. Изостало је очекивано обећање о брдима и долинама и поред сталног инсистирања београдских завичајаца на сопственом простору како за будуће активности не би мољакали колеге из Крагујевца. Кајмак је овом приликом стигао из врдилског „Фармада“, а завичајци су пригодном захвалницом за донацију одали признање Дејану Стојановићу.

- Дванаести пут се дружимо под крошњама топчидерских платана, а на манифестацији „Кајмак бал“ демонстрирамо и пропагирамо краљевачки кајмак у београдској лепињи. Кајмак је стигао из Врдила и Поповића, а лепиње из београдских пекара. Дошли су нам гости из Краљева и пријатељи из Беогарада да одржимо традицију, да се видимо, пожелимо једно другом добро здравље и причамо о завичају, да упознамо неке нове Краљевчане који се рађају и који ће наставити ово што смо започели. Дванаести пут смо засадили јоргован у Алеји ибарских јоргована поред стазе у Топчидерском парку јер желимо да сачувамо причу о љубави Уроша и Јелене Анжујске и да то пренесемо нашој деци и нашим унуцима. У оквиру обележавања јубилеја издајемо монографију Подружнице Завичајног друштва „Краљево“ у Београду јер желимо да покажемо све што смо радили током три деценије и више, да то остане докуменат и траг који ће поколења иза нас подсетити на све шта су радили Краљевчани крајем прошлог века и ове две деценије касније, Прошле године смо инкогнито организовали једанае-

сти „Кајмак бал“, одржали континуитет и засадили једанаести јоргован у Алеји ибарских јоргована. Завичајно друштво има традицију и програм који на најубедљивији и најпопуларнији начин пропагира љубав, културу, кајмак и све најбоље из Краљева. Зато очекујемо много од матице у Краљеву како би урадили исто што и наши оснивачи, да подигнемо друштво на највиши могући ниво, каже Новаковић и подсећа да је пандемија корона вируса у значајној мери утицала на поремећај у раду друштва, између осталог и посету манифестацији „Кајмак бал“. У богатој лепези различитих активности београдске подружнице издваја се „Вече са завичајцима“, једном месечно у просторијама Клуба Крагујевчана, сусрети са старијим члановима и прилика за промоције књига. Да нису заборављени ни млађи сведочи организован дочек почетком сваке школске године у оквиру програма „Добро дошла децо Ибра и Мораве на обале Дунава и Саве“ и помоћ у новој средини на почетку студија. Осим моралне завичајци нуде прилику за зараду у некој од фирми Краљевчана чланова Клуба привредника. Иако се одзив најмлађих оцењује скромним не јењава уверење да ће достићи жељени ниво до мере да постану редовни чланови друштва и његов стуб у деценијама које предстоје. Лепиње је овом приликом обезбедила Мала пекара, а допринос Туристичке организације Краљева огледа се у флајерима и беџевима за све учеснике „Кајмак бала“. У ишчекивању релаксације рестриктивних мера београдски завичајци верују да ће „Кајмак бал“ наредне године бити обележен са више активности, између осталих и програмом у Скадарлији испред куће Ђуре Јакшића. Т. Радовановић

19

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

20

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

21

Од депоније до регионалног центра

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

ТРАЖИ СЕ Л

22

ЛОКАЦИЈА

- Од петнaестак градова заинтересованих да имају заједнички центар за управљање отпадом остала трећина. - У сваком од удружених градова рециклажна дворишта за сортирање и одвајање метала, пластике, картона и свега што се може сматрати сировином за даљу прераду. - Регионални центри за прераду отпада најбоље решење.

- За регионални центар довољно двадесетак хектара. - Градња није економски исплатива за једну јединицу локалне самоуправе па се решење тражи у удруживању. - Очекује се помоћ Европске уније.

- Коначну одлуку донеће Министартсво екологије и Влада Србије

23

росторно ограничење главни је разлог што градска депонија годинама уназад расте увис, а забрињавајуће размере које је достигла појачавају напоре за проналажење адекватног решења складиштења комуналног отпада у деценијама које предстоје. О бројним покушајима да се направи стратегија и план измештања депоније са постојеће локације, али и предлозима да остане на истом месту, сведочи члан Радне групе Владе Србије за Регионални центар за управљање отпадом Вукосав Коњикушић. Да слични проблеми муче представнике других локалних самоуправа потврђују повремени покушаји удруживања о чему сведочи петанестак градова који су у једном тренутку били заинтересовани да имају заједнички центар за управљање отпадом. Недовољно

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

П

спремности за усаглашавање ставова о остваривању заједничког циља смањило је број заинтересованих на само пет, међу којима су Краљево, Параћин, Трстеник, Врњачка Бања и Рашка која се и даље колеба. Податак да се највећа количина отпада прикупља на територији града Краљева појачава потребу да ту буде смештен регионални центар, али на локацији знатно удаљенијој од постојеће. Бројни су разлози који утичу на ово опредељење, пре свега близина Спомен гробља и реке због стрепње од климатских промена и могућности да један део буде откинут и покренут низводно. Трајније решење види се у регионалном центру за прераду отпада након што у сваком од удружених градова буду формирана рециклажна дворишта за сортирање и одвајање

24

Вукосав Конјикушић

метала, пластике, картона и свега што се може сматрати сировином за даљу прераду. Сем користи од секундарних сировина значајним се оцењује запошљавање одређеног броја извршилаца уз примену најсавременије технологије. Произвођачи из више држава већ су истакли своје понуде, а у локалној самоуправи потврђују да ће, кад се стекну услови за куповину, у цео процес бити укључени и грађани. Увид у стање на тржишту и искуства држава бивше Југославије сведоче да су регионални центри за прераду отпада најбоље решење, мада противници оваквих идеја заступају и другачије мишљење. Иако регионални центри овог типа нису класичне депоније у Србији још нико није на овај начин решио проблем одлагања комуналног отпада. Појединачних покушаја има али се

постојећи, каже Коњикушић, због технологије која није на одговарајућем нивоу, нису показали као најбоље решење.

- Ми то морамо да урадимо на најбољи начин зато што имамо богате ресурсе, три реке које пролазе кроз град а оптеретили смо их јер нам смеће долази са Косова, па долином од Рашке, а имамо депоније од Чачка. Велики проблем представља податак да је веома тешко наћи одговарајућу локацију, јер где год је поставимо сви ће протествовати и бунити се због страха да их загађује и угрожава. Зато смо на нивоу града основали радну групу за одабир локација у коју је укључено пет особа из разних предузећа. Предложено је пет локација од којих су две испуниле услове, а три нису због надморске висине, путева, тран-

спорта смећа кроз густо насељена насеља или немогућности да се направи обилазница. Идентификовали смо једну у Стублу, али је сувише удаљена и не би била исплатива, па су у игри остале једна у Змајевцу и зона у брду између Витановца и Шумарица. За обе смо урадили геомеханику и геодезију, па чекамо резултате који ће одредити која ће бити изабрана, каже Коњикушић Процењује се да би за регионални центар било довољно двадесетак хектара земљишта од чега је највећи део у државном власништву и под ситним растињем, што елиминише потребу сечења већих стабала. Није тајна да су мештани већ исразили негодовање, понајвише због недовољно информација о карактеру центра. Трагање за адекватном локацијом потврђује да та-

квих нема на простору других јединица локалних самоуправа заинтересованих за заједнички регионални центар. Искључена је и могућност градње на локацији градске депоније на којој су наноси отпада достигли висину од четрдесет метара, а није елиминисана ни појава отровних гасова. Након изградње Моравског коридора депонија остаје у зони ближе градском језгру, а измештање тока Западне Мораве према Сирчи не даје довољно простора за проширење због нивелације терена. Ситуацију додатно комликује појава подземних вода на овом терену о чему сведочи испитивања терена за изградњу новог фудбалског стадиона и податак да је на шестом метру испод површине пронађена река. Важећи прописи обавезују локалну самоуправу која производи највише

25

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

отпада да рециклажни центар гради на свом подручју и тако помогне мањима у решавању овог проблема. Ако се зна да градња није економски исплатива за једну јединицу локалне самоуправе онда је јасно зашто се решење тражи и удруживању. Независно од градње регионалног центра за прераду отпада у Краљеву је годинама уназад присутна идеја о формирању рециклажног дворишта као начину да се избегне претурање по контејнерима, а припадницима рањивих група становништва без квалификација обезбеди запослење. Погодном локацијом за секундарну селекцију отпада сматра се једна у близини Магнохрома, а реализација се очекује након формирања регионалног центра. Значајним ограничењем оцењује се податак о процени вредности инвестиције на више од двадесет милиона евра.

- Мора да се уради потребна инфраструктура, прелаз преко аутопута,

26

Вукосав Коњикушић измештање прилазних путева да камиони не би узнемиравали грађане,

прелаз преко пруге, одвод отпадних вода до пречистача. И Европској унији и нама је важна заштита животне средине, па очекујемо да Европска унија буде финансијер. У друштву са ограниченом одговорношћу свако има удео према количини отпада, а како је наше највеће имамо и директора регионалног центра. Сада је у пасивном статусу, али смо због донатора морали да имамо директора предузећа. Већ је ангажована фирма која ради студију изводљивости, а кад буде потврдила оно што очекујемо прећи ћемо на реализацију пројекта. Француска амбасада улаже напоре да што пре пребродимо проблематику, расписали смо јавну набавку, а јавила се фирма која се бави тим пословима. Након студије можемо полако да тражимо донаторске паре, а пројектанти фирме која уђе са технологијом радиће на лицу места. Технологоја је скупа, па је велики број фирми заинтересован да буде учесник

у процесу а коначну одлуку донеће Министарство екологије и Влада Србије. Они ће слушати глас локалне самоуправе, а ми морамо да послушамо мештане, ширу јавност, невладине организације и све који су заинтересовани за тај случај, подједнако незадовољне локацијом и друге што је разлог да се креће са решавањем овог проблема, каже Коњикушић. Ограничен капацитет градске депоније и страх да ресорно министарство ускрати сагласност за даље одлагање отпада један је од разлога за интензивирање свих активности, а једном од значајних оцењује се решавање имовинских односа. Од грађана се очекује да врше селекцију отпада, а од јачања свести да се елиминише стварање дивљих депонија. Да ситуација не буде гора у великој мери доприносе припадници ромске популације ангажовани на прикупљању секундарних сировина чији се допринос оцењује немерљивим. То је и по-

вод за жељу да се укључе у рад рециклажног центра како би се елиминисала опасност по здравље која прети на неким локацијама, пре свега градској депонији. Иако је остварен одређен ниво сарадње са еколошким покретима и даље није на жељеном нивоу, па се очекује већи притисак на локалну самоуправу при доношењу одлука којима би се убрзало одвијање активности на путу до регионалног центра за прераду отпада. Колико депонија утиче на квалитет живота у појединим деловима најбоље потврђује податак да, поготово у топлијем делу године, непријатни мириси допиру до центра града. Ако се томе дода опасност од све чешћег запаљења, и потребе да ватрогасци дежурају током ноћи, онда је јасније зашто је важно што брже решавање проблема који из дана у дан добија све шире размере. У ситуацији кад су грађани оптере-

ћени бројним проблемима чини се да им најмањи представља одлагање отпада, па није необично ни да се по улицама у најужем центру града наиђе на одбачене употребљене заштитне маске, опушке од цигарете, жвакаће гуме и многе друге ствари које се сматрају ситницама а у значајној мери утичу на формирање негативне слике о локалној средини. Коју улицу даље, и око препуних контејнера, није необична појава крупнијег отпада, чак и препуних пластичних кеса избачених из аутомобила у покрету. И поред потврде о потреби едукације у циљу промене свести грађана значајним се оцењују будуће активности припадника Комуналне милиције и примена овлашћења при кажњавању за бацање на улицу и најситнијигх делова употребљене амбалаже, или било чега сличног. Све то, каже Коњикушић, допринело би да град буде чистији а грађани растерећенији. Т. Радовановић

27

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

Побољшање живота припадника маргинализованих група

28

ЗАЈЕДНО У СИС - Јачање механизама за брзо реаговање у кризним ситуацијама и инклузија Рома и других маргинализованих група у систем спасавања.

- У оквиру пројекта „Побољшање живота Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у време пандемије ковид-19“ планиране педесет четири здравствене радионице. - Интересовање изнад очекивања. - Пројектом обухваћено и економско оснаживање припадника маргинализованих група, особе са инвалидитетом, жртве насиља, самохране мајке и особе из вишечланих породица

одатак да удружења Рома и других маргинализованих група у пракси нису чланови штабова за ванредне ситуације, упућује на неопходност укључења осетљивих категорије становништва у систем заштите како би се у кризним ситуацијама заштитила њихова права. Добрим начином да се то учини оцењено је укључење преко локалних самоуправа и социјалних служби, а као један од првих корака, на радионици са пред-

П

ставницима штабова осамнаест градова и општина, најављено је формирање првог ромског ватрогасног друштва. У оквиру пројекта „Побољшање живота Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у време пандемије ковид-19“, као дела ширег програма Немачке развојне сарадње „Инклузије Рома и других маргинализованих група у Србији“ који спроводи ГИЗ, у сарадњи са Националном али-

јансом за локални економски развој и Асоцијацијом координатора за ромска питања, радионица је одржана у сарадњи са Сектором за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова. Циљем радионице оцењено је јачање механизама за брзо реаговање у кризним ситуацијама и инклузија Рома и других маргинализованих група у систем спасавања. Планирано је да у оквиру пројекта буду реализоване педесет четири

СТЕМУ ЗАШТИТЕ здравствене радионице, а тридесет ромских насеља које су посетили организатори потврђују да је интересовање било изнад очекивања. Поред подизања свести о мерама превентивне заштите и имунизације, пројектом је обухваћено и економско оснаживање припадника маргинализованих група па је, кроз концепт „Заједно за заједницу“, обезбеђено радно ангажовање за њих двеста десет у шест градова и општина. Међу њима су особе са инвалидитетом, жртве насиља, самохране мајке и особе из вишечланих породица. Реализацију пројекта подржало је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог из кога стиже потврда више од сто двадесет мера за подршку осетљивим категоријама становништва. Представници овог министарства обишли су двадесет осам од двадесет девет управних округа, а значај остваривања мултисекторске сарадње повод је за разговоре са челницима локалних самоуправа, представници-

ма филијала Националне службе за запошљавање, центара за социјални рад, школских управа и других организација. Разлог је податак о тренутно нешто слабијој комуникацији између ових органа и неопходност укључивања припадника ромске популације у њих како би се брже дошло до квалитетних решења. Један од главних партнера локалних кризних штабова је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ који је остварио добру сарадњу на терену са Асоцијацијом координатора за ромска питања и партнерима на пројекту у превенцији ширења инфекције корона вируса. Добрим начином оцењен је водич на српском и ромском језику са информацијама о коришћењу заштитних средстава, значају имунизације и практичним смерницама о превентивним мерама за ширење инфекције. Како је поменуто на скупу, Асоцијација је помогла да се више од десет хиљада припадника ромске популације, преко

Портала еУправа, пријави за вакцинацију. Потребе ромске популације током пандемије међу првима је мапирала Немачка развојна сарадња и кроз програм „Инклузија Рома и других маргинализованих група“ усмерила активности на пружање хитне помоћи на терену. Оне су најпре усмерене на информисање о вирусу, али и на задовољење базичних потреба због чега је у осамнаест јединица локалне самоуправе додељено више од двадесет четири хиљаде прехрамбених и хигијенских пакета за више од пет хиљада ромских и других маргинализованих породица. Уз све то на почетку пандемије, дистрибуцијом ИТ опреме која им је недостајала, подржани су локални штабови за ванредне ситуације. Последњом радионицом настављена је подршка јачању координације и сарадње између система заштите и спасавања и механизама за инклузију Рома. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

29

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

До половног аутомобила преко једног шалтера

30

МАЊЕ ВРЕМЕ - За куповину или продају половног аутомобила потребно до пет пута више времена, седам пута више плаћања, обилазак осам пута више шалтера и утрошак десет пута више новца него у другим земљама.

- Обједињавањем уплате на један рачун био би смањен велики део администрације. - Право решење подношење докумената електронским путем. - Странама у поступку неопходно око десет сати времена за прикупљање документације. - Овера уговора не постоји у једанаест од шеснаест посматраних европских земаља Колико су грађани Србије оптерећенији бирократијом у односу на становнике развијених земаља може се видети на једноставним пословима, а један од њих је куповина или продаја половног аутомобила за шта је потребно потрошити и до пет пута више времена, обавити седам пута више плаћања, обићи осам пута више шалтера, а издвојити и до десет пута више новца. О томе сведочи податак да је Холанђанима и Французима омогућено

да куповину заврше електронски а купац и продавац у Србији морају да прођу осам корака и исто толико шалтера, од овере уговора код нотара, преко пријаве пореза до регистрације и плаћања свих обавеза у тим пословима. У анализу коју је својевремено спровела Национална алијанса за локални економски развој нису укључене замена саобраћајне дозволе и плаћање комуналне накнаде. Као први корак купопродаје овера

уговора не постоји у Холандији, Словенији, Немачкој, Аустрији и Француској, а у Холандији и Немачкој може да буде и усмена. У Србији до половног аутомобила води седам плаћања због чега се предлаже обједињавање уплате на један рачун како би био смањен велики део администрације. Иако постоје агенције за регистрацију, преко којих је могуће завршити овај посао на једном месту, право решење било би омогућавање да све неопходне документе гра-

ђани могу да поднесу електронским путем, а да податке које већ поседују, институције прибаве саме. Ново истраживање потврђује како је странама у поступку неопходно да издвоје око десет сати времена за прикупљање документације кроз поступак који укључује бележника, Министарство унутрашњих послова, Пореску управу и сервис за технички преглед возила што, ако се истовремено ради и регистрација, може да потраје и до петнаест дана. Потреба да се избегну непотребни кораци, а грађани ослободили сувишне бирократије и шетње од шалтера до шалтера, повод су за предлог да се пренос власништва врши само на једном месту где би се сви послови обављали у сервису за технички преглед. Након што би продавац и купац дошли и приложили купопродајни уговор, купац би након извршених провера поднео захтев за промену власништва а сервис, преко платформе еДозволе, полицијској управи поднео захтев за израду саобраћајне дозволе и

регистарских таблица. Постојећа процедура започиње овером уговора код бележника, потом подношењем захтева за обрачун пореза на шалтеру Пореске управе да би, након плаћања, купац и продавац отишли до одговарајуће службе полицијске управе. Нова препорука подразумева укидање овере потписа код нотара чиме се процедура смањује за корак којим се не постиже додатна правна сигурност. Предлог се заснива на податку да овера не постоји у једанаест од шеснаест посматраних европских земаља међу којима су Немачка, Холандија, Аустрија, Мађарска, Хрватска, Словенија... Осим што би укидање овог корака значајно олакшало купопродају половног возила, странке би се решиле непотребног трошка. Изузетак би било потписивање уговора глувонеме особе и лица са посебним потребама где би, у циљу њихове заштите, била задржана овера код јавног бележника. Предлог предвиђа да се укине плаћање пореза на пренос апсолутних пра-

ва, осим код половних возила из увоза, или бар аутоматизује како би обрачун био једноставнији и бржи, службеници Пореске управе се растеретили овог дела посла а купопродаја завршавала брже. Аутоматски обрачун пореза не би се радио према каталошкој или купопродајној цени возила као сада већ према три јасна и предвидива параметра, кубикажи, снази мотора и старости возила, а плаћање би се обављало у сервису што би значило и други корак мање у односу на постојећу процедуру. У ситуацији кад се не мењају таблице, потребно је доставити четири документа и уплатнице за три таксе, а процедура се компликује ако продавац и купац нису из истог места, па је потребна замена таблица. Као наредни корак у правцу оптимизације куповине, и регистрације половних возила, препоручује се отварање електронске услуге на порталу Канцеларије за ИТ и еУправу и могућност онлајн регистрације, пријаве и уплате пореза. Т. РадовановићИзмеђу депоније и

Фото: М. Радовановић

ЕНА И НОВЦА

31

32

33

34

Нада Хаџи Перић

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

Сведочансто о животу у Призрену и око њега

У ТРАГАЊУ ЗА ЖИВОТОМ - Приход од продаје збирки „Прибежиште“ и „Исходиште“ намењен обнови Манастира Светих архангела , „Песме на дар“, коју је посветила деци и сусретима са њима, изградњи сале за физичку културу деце Ораховца. - До почетка осамдесетих година прошлог века у Призрену није било значајнијег трвења међу припадницима различитих националности, српске, албанске или турске. - Пред крај последње деценије двадесетог века у Призрену живело између једанаест и дванаест хиљада Срба, данас тек двадесетак старијих.

- Код Срба на простору Косова и Метохије не јењава вера у бољу будућност

35

36

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

вечери која је најављивала велики празник Видовдан љубитељима писане речи, посебно поезије, пружена је јединствена прилика да у дому светог Николаја Велимировића осете свежину која је стигла са врхова Шар планине, брзака Призренске Бистрице и ветрова Поткаљаје. Дух и свежину светиња метохијског краја, посебно Призрена, присутнима је пренела песникиња Нада Хаџи Перић у програму који су обогатили чланови мушке певачке групе Културно-уметничког друштва „Абрашевић“. У збиркама песама ,,Враћам се“, ,,Пођите са мном“, ,,Надалиште“, ,,Прибежиште“, ,,Исходиште“ и аутобиографском делу ,,Запис из Призрена са извора“ песникиња сведочи о завичају из кога је прогнана 1999. године, а њене песме настављају да се нижу стиховима о повратку, останку, о лепоти обновљеног девојачког дома, обичајима, сусретима са људима који на својим огњиштима бране српско име у овоме граду. Неке од њих посвећене су побожним, толерантним и традиционално лепо васпитаним јунацима који су остали да живе на простору Метохије, а друге деци са простора осталог дела Србије како би показала да мисле на вршњаке и упућују им љубав. О томе сведоче промоције књига у Београду, Новом Саду, Подгорици, Крушевцу, Призрену, Чачку и свуда докле може да се стигне у слободном времену, - Ситуација тамо није нимало ружичаста, а мој је циљ само да људима ставим до знања колико ми то све значи и да би требало многима више да значи, нашим људима који су расељени али и да људима који никада нису отишли на Косово и Метохију упутим апел да оду и виде како тај народ живи, да виде како још има Срба а не да чујем изјаву са највиших инстанци да их у Косову Пољу више нема. Не може нико да каже да их нема, поготово не у Косову Пољу где постоји привремени орган ове државе, каже песникиња и подсећа да је приход од продаје збирки „Прибежиште“ и „Исходиште“ намењен обно-

У

ви Манастира Светих архангела а, „Песме на дар“, коју је посветила деци и сусретима са њима, изградњи сале за физичку културу деце Ораховца. Иако је прве стихове написала као гимназијалка у Призрену, а по неку од песама објавила у приштинским часописима „Стремљења“ и „Панорама“, почетком активнијег рада у овој области сматра се 2015. година кад је објављена прва збирка песама „Враћам се“. Од тада је објављено упуно шест књига укључујући и монографију „Записи из Призрена“ прошле године чији је издавач Институт за српску културу који је из Приштине измештен у Лепосавић. До 1999. године кад је са осталим Србима напустила свој град, и Косово и Метохију, Нада Хаџи-Перић је била судија Окружног суда у Призрену. Са четрдесет година искуства у овој области, а тридесет шест у области кривичног права, од 2010. ради као судија Апелационог суда у Београду.

- Првих четрдесет година живота провела сам у Призрену. Тамо сам рођена, отуд потиче моја породица, ту сам почела професионалну каријеру, али су околности биле такве да смо морали да напустимо Призрен и од тада до данашњег дана траје трагање за неким животом. У Призрену сам имала лепо детињство, биле су то лепе године младости, дружења и школовања, као други језик учили смо албански, а Албанци који су радили са нама имали сва права. Троје њих је изабрано за судије Окружног суда, али нису хтели да полажу заклетву пред Скупштином Републике Србије па су напустили посао и радили у адвокатури. Осамдесете године је почео неки мало оштрији темпо, а већ 1990. смо у суду имали предмет удруживања ради непријатељске делатности. Године су постале тешке, на послу је настала хладноћа у међуљудским односима, па смо се гледали мало другачије за разлику од пређашњих дружења када смо једни другима ишли на славе и друге празнике, ка-

же Хаџи Перић и сведочи да до почетка осамдесетих година прошлог века није било значајнијег трвења међу припадницима различитих националности, српске, албанске или турске. И поред тога био је евидентан мањи број ђака у одељењима која су похађала наставу на српском језику. Осипање је почело шездесетих година па је пред крај последње деценије двадесетог века у Призрену живело између једанаест и дванаест хиљада Срба. У време студентских демонстрација 1981. године, кад је из Качаника стигао захтев за проглашење републике, Нада је била апсолвент права на приштинском универзитету. Настава је обустављена на Ускрс исте године, а колеге Албанци хитали да се, након састанака на факултету, што пре придруже демонстрантима на улицама Приштине.

- Кренуло је тровање неким новим системом неком, новом политиком, а до 1990. у судницу су почели да стижу предмети удруживања ради непријатељске делатности. Почело је копање ровова око Призрена и наоружавање тако да је све мирисало на рат. Они који су остали у граду суочавали су се са тим, а већ 1999. године већина мушкараца је била регрутована. Жене су остале код кућа, а забрањено је коришћење годишњих одмора и путовања ван подручја Косова и Метохије. Од окупљања по градовима Србије и на мостовима, са обележеним метама на грудима, рачунали смо на подршку и наду како имамо у кога да се уздамо и рачунамо на неку помоћ. Међутим, када је потписан кумановски споразум све наше наде су отишле у неповрат па је кренуло формирање колоне, посебно кад су почетком јуна убили два човека у центру Призрена и ставили до знања да нам ту више није место. У време бомбардовања и рата било је страшно. У појединим ноћима није било струје, а у једном периоду кад је дошло до прекида због бомбардовања наша електродистрибуција је омогућила да из Албаније

37

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

38

добијемо напајање Призрена и околине. Бомбардовање је било жестоко, све време су се одвијали ратни сукоби према граници, на Горожупу и Кошарама, а у граду су се чуле детонације, каже Хаџи-Перић. Због близине границе са Албанијом у посебно тешком положају нашли су се становници Призрена који су информације о дешавањима на фронту, пробијању границе и повратку на почетне позиције, добијали од војника који су долазили кући на дан два да би се одморили. И поред све веће неизвесности није јењавала нада у могућност смиривања ситуације и повратак нормалном животу. Иако је комплетна документација Окружног суда, са предметима, уписницима и печатима, спакована и упућена према Крушевцу нада у останак тињала је све до сврставања у колону. Запосленима је остављена могућност да сами донесу одлуку о одласку а председник суда је свакоме, при уручењу радне књижице, наговестио могућност да се сретну у Београду. Од оних који су остали многи су отети и нестали без трага, или страдали.

- Отац је био инвалид, дијабетичар без обе ноге, мајка дијабетичар и срчани болесник, а свекрва такође стара али нису хтели да напусте своје куће све до краја августа кад су им заклали прве комшије. Старији људи који су остали изложени су великом притиску, већина кућа је опљачкана или спаљена, а Албанци који су отишли у избеглиштво нагрнули су на Призрен где су их упућивали која је српска кућа и где могу да се настане. Пошто су у Призрен већ ушле НАТО трупе, а кроз град пролазили тенкови, била сам у колони на двеста метара од куће родитеља али нисам могла да им се јавим. Испред Дома војске чекали смо неко време у колони, док нам не дају одобрење да напустимо град, а онда смо се кретали маршрутом која је била дозвољена за наше становништво. Нико није хтео да нам пружи заштиту, било је грозно па не волим ни да се сећам тих дана, али би јавност требало да зна шта се дешавало. Понела сам само личну гардеробу,

а од свег притиска, туге и изненађења нисам могла да нађем ни радну књижицу. На срећу, колега који је годину две пре напустио Хрватску, кад је кренула прича о томе да ће можда морати да се напусти Призрен, препоручио је да понесемо топлу гардеробу. Узела сам нешто од јесење гардеробе, сва документа и личне фотографије, а многи нису, сећа се Хаџи Перић. Према централном делу земље колона се упутила преко Брезовице и ту заустављена током ноћи након због потврде да је неко припуцао. Страх се из Призрена пренео и на становнике села на падинама Брезовице код којих се појавила стрепња да неће дуго остати у својим домовима. Пут је водио даље према Гњилану и пулту за измештање српске полиције и војске, потом ка Приштини, али су се испречили тенкови и албанско становништво које је пристизало да их поздрави. Одвојеним путем колона је прешла преко планине Преполац, а на путу према Крушевцу стигла до Куршумлијске бање где су се Хаџи Перићи на кратко сместили код пријатеља који је понудио смештај. Телефонске везе са Призреном су биле у прекиду, па није било могућности за контакт са родитељима, а стрепњу од најгорих вести из родног краја појачавале су контрадикторне информације које су стизале са различитих страна. Све до септембра, кад је потврђено да је Окружни суд из Призрена стациониран у Пожаревцу, није престала да тиња нада у повратак. Редовни послови на предметима премештеним из матичног суда настављени су до 2010. кад је Нада изабрана за судију Апелационог суда у Београду. Поразно делује сазнање да се у стан у Призрену уселио човек познат из криминалних кругова и порука да ће можда платити кад провери какви су људи били власници а минимални износ, далеко од реалног, био је довољан тек да се започне оснивање новог кутка за живот. Родитељи су завршили код сина у Швајцарској који је после дуге борбе, уз помоћ суда, из породичне куће успео да исели породицу која се бесправно уселила. Радује податак да је обновио куће у Призрену и селу, и

породичну цркву, као места где се повремено окупљају чланови породице. У Призрену је, каже Нада, остало једва двадесетак Срба, углавном старијих особа које примају косовске пензије и помоћ од деце расељене по свету. Почела је да ради Богословија која је прошле године имала четрдесет пет ђака, а почела су и различита окупљања која је на кратко успорила епидемија корона вируса.

- Призрен има културни центар у цркви Светог спаса где се, као градска слава, одвијају Спасовдански дани. То је једна од ретких прилика за дружења, литургије и духовна дешавања, а до прошле године се одржавао и међународни фестивал средњовековне музике Медимус. На једном узвишењу испод тврђаве Каљаја, које се зове Подкаљаја, фестивал под ведрим небом траје пар ноћи. Прошле године је због ковида био у Манастиру Светих архангела, а литургија буде и у обновљеној цркви Светог Ђорђа, Саборној цркви и Богородици љевишкој. Прво враћање десило сe 2013. кад је брат обновио породичну цркву, и заштитио је новим кровом, након тога 2015. за Спасовдан па Лазареву суботу у организацији Друштва пријатеља Манастира Светих архангела. Призрен је заиста мој, ја га нисам заборавила и све ово што радимо је да дамо допринос да се наш завичај опорави, да људима који не знају шта се тамо дешава саопштимо да тамо има сусрета, може да се отпутује а има шта да се види и доживи. Ја се уздам у Бога и молим да се што пре дозовемо памети и почнемо да размишљамо својом главом, каже Нада Хаџи Перић уз потврду да, и поред тешких услова живота, код Срба на простору Косова и Метохије не јењава вера у бољу будућност. Уједно признаје да је до 2013. године, вођена оним што је доживела у избегличкој колони, и сама сумњала у такву могућност. Након повратка у Призрен све сумње су одагнале литургије и дешавања након њих, разговори са људима и дечји смех који су утицали да промени мишљење. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

Пет деценија макетарског искуства

40

У СВЕТУ ДИОРАМА - Неке визије у најранијој младости, настале у глави, претворене у макете од картона и пластичних делова који су се нашли при руци.

- Један од првих чланова краљевачког Макетарског клуба „Спинер“.

- И Ужичанин и Краљевчанин. - Макетарство као посебно комплексан хоби пружа могућност савладавања различитих вештина важних за даљи живот и усвајање толико потребних знања из области културе, историје, географије, механике, технике... - Иако је актуелна епидемиолошка ситуација током последње године редуковала учешће на такмичењима макетари верују да ће се стабилизовати и ствари у овој области вратити у уобичајене токове

Зоран Нешић

41

зложба минијатура „Авијација у априлском рату“, којом је поштоваоцима историје и заљубљеницима у макетарство омогућено да виде макете авиона с почетка Другог светског рата, била је и прилика за сусрете макетара као још једне у низу прилика за размену искустава. Међу најзапаженијима ове године је шездесетседмогодишњи Ужичанин Зоран Нешић са макетарским искуством дужим од пола века започетим у предвечерје тинејџерског доба кад је од оца Боривоја добио макету намењену почетницима. Много година касније све је јасније да је баш она у њему пробудила интересовање за технику, оружје и авионе. Хендикеп земље укљештене између истока и запада у то време се огледао у отежаним могућностима за набавку делова за састављање, па су најистакнутији почетници, међу њима и Зоран, неке од визија насталих у глави настојали да претворе у макете од картона и пластичних делова који су се нашли при руци. Постепено отварање према западу било је прилика за сазнања о постојању пластичних делова макета авиона, тенкова и остале војне технике, који се састављају по одређеним процедурама, како би на адекватан начин дали реалан приказ средстава која су постојала, и још постоје. Са новим информацијама сфера интересовања је са авиона проширена на друге моделе, претежно војну технику, оклопна и транспортна возила. Тако је временом растао фонд модела којих, каже Нешић, има више од хиљаду. Ниједан од њих није намењен продаји, јер на домаћем тржишту немају значајнију вредност као што је то случај у иностранству, па су многи као поклон завршавали у колекцијама младих који су имали жељу да се баве овим хобијем. Средином последње деценије двадесетог века Нешић се нашао међу оснивачима клуба „Наша крила“ у Пожеги, али је врло брзо схватио да појединачни интереси спутавају интензивнији развој макетарства, што је повод за одлуку да даље настави сам. Случај је хтео да неке од макета изложених у излогу књижаре види један од оснивача краљевачког Макетарског клуба „Спинер“, а већ први разговори двојице заљубљеника у израду макета потрдили су подударност ставова. Тако је Зоран Нешић постао један од првих чланова краљевачког клуба, од њих се није удаљавао до данашњих дана, па сведочи да познанство са значајним бројем истомишљеника из ове средине појачава осећање да је Краљевчанин.

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

И

42

Током година рада у овој области Нешић је прошао кроз различите фазе током којих је развио посебну склоност према диорами као моделу стварног призора или, у тачно одређеној сразмери, умањеног предмета или локалитета. Диорама се дефинише као тродимензионални приказ улепшан светлосним ефектима, или специјално осветљена макета на некој изложби, а као таква била је значајна у изворној форми и пре настанка фотографије. И данас је веома распрострањен начин представљања музејског материјала који се користи за приказивање историјског тренутка, екосистема, реконструисане историјске или фиктивне сцене. Као таква постала је предмет посебног интересовања и изазов коме није могао да се одупре ни Зоран Нешић, а колико је био успешан сведоче бројне награде, међу њима и треће место у Југославији. У време кад аеродром Поникве још није био у употреби таквим га је видео Нешић и визију онога што би требало да буде представио као ратну базу са свим уређајима, авионима, возилима и особљем. У низу бројних које пописује овај аутор је и диорама у Музеју ваздухопловства на којој је представљен аеродром Бежанијска коса из 1938. године, који је срушен у савезничком бомбардовању на Ускрс 1944. На диорами је представљена аеродромска зграда и два путничка авиона, „де хевиленд“ и „електра“ која је у то време представљала једно од најсавременијих ваздухоплова америчке производње а летела на дестинацијама до најзначајнијих европских градова, Париза, Лондона, Прага, Атине...

- Спомен дому на Равној гори поклонио сам диораму која приказује спашавање америчких пилота на аеродрому у Прањанима. На њој се види војска како довози рањенике на воловским колима и Дража Михаиловић са америчким официром који је био задужен за даљи превоз. У музеју у Ужицу имам макету старог града из његовог најсјајнијег периода, кад су Турци запалили град и напустили Ужице, а Панчеву сам урадио ракетну базу из околине Крагујевца са противракетним системом „нева“ пред НАТО агресију 1999. године. Овде имам четири диораме, диораму бомбардовања Београда 7. априла, израђену према аутентичној фотографији из тог периода, кад је погођена једна зграда на Дорћолу. Друга приказује железничку станицу у Малој Крсни са приказом кретања трупа које иду на фронт, цивили журе да уђу у воз а војска је по мало

43

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

44

поремећена и дезорганизована. Имам и диораму са детаљем из филма „Ко то тамо пева“, са којом сам пре две године учествовао на такмичењу у Словенији и освојио треће место. Четврта приказује ратно ваздухопловство из периода пред рат, кад су авиони повучени на резервни аеродром у Великим Радинцима код Смедерева. На њој се види „месершмит“, неколико пилота и механичари који раде на митраљезу на авиону, објашњава Нешић. Колико је израда макета озбиљан посао најбоље сведочи податак о обавези да се испоштује једна од три препоручене размере за умањење објекта, седамдесет два, четрдесет осам или тридесет пет пута. Број састављених модела и ограничен простор за смештај основни су разлог да буде изабран однос од један према седамдесет два, као најомиљенији за све који живе у зградама за колективно становање. Једно од такмичење макетара било је повод за жељу да се посебном диорамом прикаже изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Озбиљно истраживање околности под којима је то учињено води ка ставу да је са Бањице до аеродрома у Тузли превезен истим типом хеликоптера којим је својевремено допутовао на Газиместан приликом обележавања шестоте године од Косовске битке. Као и много пута пре тога отежавајућим фактором је оцењена чињеница да нема превише фотографија које сведоче о овом догађају, па је аутор морао да се ослони на само неколико објављених у једном дневном листу.

- Две ствари су ми биле проблем, да направим „пежо боксер“ са отвореним вратима за шта ми је требало месец и по дана. Милошевић је био распојасан, у тегет оделу на преклоп, а пратила су га два стражара са великим кофером који му је припремила Мира Марковић. Такмичење у Панчеву памтим по томе што је интересовање за диораму показао и аустријски амбасадор који је присуствовао изложби, а ову оценио сјајном. Ми правимо нешто што је историјски аутентично да би неко једног дана видео како је изгледало. И ова као и многе друге посебно осетљиве диораме смештене су у кутијама које стоје у ходнику, јер су за излагање потребне посебне витрине као заштита од прашине и прстију радозналаца, понајвише деце, каже Нешић са искуством које потврђује како дете, кад пође у школу и почне да се формира као човек и личност, треба да се бави нечим креативним. Један од начина је макетарство као посебно комплексан хоби који пружа могућност савладавања различитих вештина важних за даљи живот и усвајање толико потребних знања из области културе, историје, географије, механике, технике... О учешћу на бројним такмичењима макетара током више од педесет година интензивног рада сведоче бројне медаље, међу њима четири велике и две мање статуе популарног Милутина освојених на традиционалном „Спинер купу“ који се одржава у Краљеву у октобру сваке године. Значајнијим од награда оцењује се одлазак на такмичења као прилика за дружење и размену искустава у раду, а у Србији их има тек неколико, у Сенти, Панчеву, Београду и Краљеву. Иако је актуелна епидемиолошка ситуација током последње године редуковала учешће на такмичењима макетари верују да ће се стабилизовати, а кретања у овој области вратити у уобичајене токове. Т. Радовановић

45

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

46

Регионална конференција у Нишу

ЈАКА ЖЕНА ТРЕЋИ ПУТ

- Хиљаду минута бесплатних предавања, тренинга и панела са разним темама, и еминентни предавачи из земље и региона. - Признања „Јака жена“ лидерима у појединим областима деловања са простора Србије и Балкана. - Продуцент, уметнички директор „Јаке жене“ и церемоније „Дама и џентлмен године“ Дејан Пантић обрадовао многе који су са нестрпљењем чекали овакав догађај у свом граду.

- Златник са ликом цара Константина престижно признање града Ниша. - Привредницима признања „Најбоље из Ниша“

47

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

48

акон две успешно организоване конференције под називом „Јака жена“, под покровитељством општине Врњачка Бања, трећа по реду је на истеку прве половине јуна одржана у Нишу. Колико је избор места за одржавање био исправан најбоље потврђује податак да је интерес за учешће на регионалној конференцији показао велики број жена из Србије и околних земаља. Један од разлога је и податак да је присутнима омогућено праћење хиљаду минута бесплатних предавања, тренинга и панела са разним темама, али и еминентни предавачи из земље и региона. О значају конференције сведочи и податак да је отварање поверено помоћници министарке привреде Катарини Обрадовић Јовановић која је изразила задовољство због уверења да је догађај изузетно припремљен, а међу панелистима се нашла и директорка краљевачке филијале Националне службе за запо-

Н

шљавање Снежана Прелић. Колико је лепеза панела била разноврсна најбоље потврђују називи као што су Моја формула успеха, Изазови у туризму и Насиље над женама, а посебно интересовање присутних привукли су предавање др Гилберта и промоција активног одмора у Нишу у коме је Туристичка организација овог града угостила колеге из других средина и представила своју туристичку понуду. У пропратном делу конференције присутнима је пружена прилика да се упознају са најновијим књижевним остварењима Јелене Бачић Алимпић, Вање Булића и Симониде Милојковић. Стручњак за савремену архитектуру др Ненад Величковић пружио је корисне савете за уређење пословног простора, а Дана Шћекић представила могућности запошљавања младих на прекоокеанским бродовима. У вечерњим сатима првог дана кон-

ференције организована је традиционална доделе признања „Јака жена“ лидерима у појединим областима деловања са простора Србије и Балкана. Церемонији су присуствовали бројни званичници, међу њима амбасадор Египта Амр Авгувејли, коме је пружена прилика да представи туристичку понуду своје земље за ову годину, председник општине Параћин Владимир Милићевић, помоћник директора Туристичке организације Србије Весна Раца Радисављевић, представници туристичких организација Краљева, Новог Бечеја, Соко Бање, Нишке Бање и други. Задовољство што је конференција одржана у царском граду потврдила је градоначелница Ниша Драгана Сотировски и подсетила да је признати продуцент, уметнички директор „Јаке жене“ и церемоније „Дама и џентлмен годне“ Дејан Пантић обрадовао многе који су са нестрпљењем чекали овакав

догађај у свом граду.

- Захваљујем господину Пантићу што је препознао нашу жељу да будемо домаћини ове престижне манифестације и добијемо могућност да покажемо колико имамо јаких жена у Нишу. Свих ових година није лако бити мушкарац и блажен међу женама, и зато као домаћин у овом граду желим да вам поклоним нешто, као што ви нас свих ових година радујете манифестацијама, поклонима и престижним наградама. С обзиром да смо царски град, да се поносимо и дичимо царом Константином који је рођен на Медијани у Нишу, поклањам Вам златник са његовим ликом који представља престижно признање града Ниша. На њему стоји „овим побеђуј“, па Вам желим да наставите и побеђујете са „Јаким женама“ свих наредних година, рекла је градоначелница Ниша на отварању церемоније уручења престижног признања.

Међу награђеним женама нашле су се власница компаније за обраду накита од дијаманата у Лондону и Банкоку, и брокер на лондонској берзи дијаманата, Ања Пејић, директорка Serbian Fashion Week Светлана Хорват, директорка краљевачке филијале Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Биљана Барловац, власница компаније „Медобил“ из Северне Републике Македоније Наталија Ангелијус, власница винског подрума „Манча“ и етно комплекса Јелена Ђосић, интернационална директорка продаје компаније „Цептер“ Ирена Петровић, директорка бизнис инкубатора у Крушевцу Мартина Манојловић, власница дома за стара лица „Анцора“ из Суботице Ливиа Биро и директорка предшколске установе у Трстенику Марина Петровић. У оквиру гала вечери другог дана конференције одржане су модне ревије бренда Душан Стил и дизајнерки Хе-

лене Скриторе и MB Countur који је се представио новим, иновативним моделима тренерки. Специјалним признањем за најстилизованију јавну личност награђен је дизајнер Бата Спасојевић, а присутнима је пружена прилика да уживају у наступу поп звезде Бојана Маровића. Жеља да се промовишу нишки привредници остварена је доделом признања „Најбоље из Ниша“ компанији „Флуо електро“, Туристичкој агенцији „Аеро турс“, модном бренду „Душан Стил“, Дестилерији „Мелодија“ и Фризерском студију „Бранко тим“. Деценијски пријатељ манифестације компанија „Цептер“ је свим гостима доделила ваучере у вредности од пет стотина евра, којима остварују попуст при куповини одабраног производа, а домаћини нису крили задовољство и жељу да се манифестација и наредних година одржава у Нишу. Т. Радовановић

49

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Стефан Миликић (1)

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

ПРВО, ПА ЖЕНСКО

50

- После улоге у представи „Љубавни јади први“ у оквиру Школе глуме „Сцена“ наступи у „Причи о принцу јединцу“ по тексту Бранка Јовановића, потом „Божићној причи“ и „Малом принцу“. – Занимање за плес потиснуло интересовање за глуму. – После две године студија на Филолошком факултету у Београду први од два неуспела покушаја уписа на Факултет уметности у Новом Саду. – Земљотрес одложио почетак припрема представе „Гнев божји“ на сцени Краљевачког позоришта.

- У првој подели захтевна женска улога Еве. – Почетак студија у време кад су Срби са севера Косова и Метохије почели да се буне, незадовољство изражавају постављањем барикада на путевима.

- Једини начин за долазак у Косовску Митровицу воз, или илегални комби превози алтернативним путевима преко Новог Пазара Стефан Миликић

51

ишемесечно истраживање стања на краљевачкој позоришној сцени обухватило је низ актера, од оних који су на даскама које живот значе провели више од пет деценија до других који тек праве прве озбиљне кораке у овој области. Оно је показало да су мотиви за опредељење према глумачком позиву различити колико и прва интересовања за ову област која се везују за различите периоде живота. То потврђује и Стефан Миликић који је до стицања глумачке дипломе на Факултету уметности Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Звечану, прешао дуг пут обележен различитим покушајима да се пронађе у области стваралаштва која највише одговара његовом уметничком сензибилитету. Склоност ка имитирању личности из најближег окружења, која није ретка појава у најранијем детињству, најчешће остаје запамћена само у оквиру породице и њених најближих пријатеља. Можда би тако било и у Стефановом случају да у непосредној близини родитељске куће у Улици Драгише Мишовића у то време није становао глумац Краљевачког позоришта Зоран Дамјановић. Његово глумачко искуство је било довољно да на време препозна таленат који упорним и дуготрајним радом треба развијати до потребног нивоа, што је било довољно за препоруку за укључење у школу глуме која је под називом „Сцена“ примала прву генерацију полазника. Ма колико да прва појављивања на сцени датирају и неколико година раније аудиција је на Стефана деловала превише стресно па је, због изненадног крварења из носа, морао да сачека док се пред комисијом изређају сви кандидати како би оно што је припремио показао последњи. Хиперактивност није ретка појава на том узрасту, а код Стефана се манифестовала кроз појачано интересовање за све врсте уметности, сем музике, али и спортове од којих ће један пред крај основношколског периода у значајној мери утицати на даљи животни пут. Годину и по дана се генерација бу-

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

В

52

дућих глумаца припремала пре него је изашла пред пуну позоришну дворану у представи „Љубавни јади први“.

- Представа је имала дуг животни век и трајала близу годину дана током којих смо играли и, уз огромну радост, уживали у томе. Била је састављена од стихова песника за децу међу којима сам по једном „Нађите ми цуру, хоћу да се женим“ остао дуго упамћен, како у породици тако и позоришту, поготово што сам као клинац био знатно нижи од својих вршњака. Кад се група расфомирала, а Биљана Костантиновић направила аудицију за другу генерацију полазника, за одређен период престаје моје интересовање за глуму. У новој групи су биле моје школске другарице, Светлана Миленковић и Драгана Ђурђевић које су касније завршиле глуму, па сам на њихову иницијативу одлазио на пар проба. Биља после годину дана одлучује да формира неку врсту дечјег ансамбла, па се од нас из те две групе формира јединствена која ће спремате нове представе за децу. Сваке године смо радили по једну, а прва је била „Прича о принцу јединцу“ по тексту Бранка Јовановића, потом „Божићна прича“ па „Мали принц“. Све је трајало пуне две године током којих смо их изводили у суботњем термину од 12 или 18 сати – присећа се Миликић. Годинама учвршћивана свест о потреби за бављење глумом кулминацију је доживела пред упис у средњу школу кад се најповољнијом могућношћу за стварање добре основе показало годину дана раније отворено одељење Филолошке гимназије. Четири године у њему било је довољно да се добро испита терен и у глави створи права слика о значају изучавања језика и књижевности за бављење глумом. Како се током гимназијског школовања све више учвршћује таленат за језике полако почиње удаљавање од глуме. Разлог је све веће занимања за плес као посебну врсту спорта што је повод да му се током трећег разреда потпуно препусти. Неколико година бављења плесом у Плесном клубу „Калипсо“ пре тог периода било је довољно за

став да Краљево није најбоља средина за професионално бављење овим спортом. Као и у многим другим и у овој области центар свих значајнијих збивања је Београд што је повод за пут према главном граду сваког петка у поподневним часовима и повратак кући понедељком. До иоле значајнијих резултата долази се упорним радом и професионалним односом према спорту у коме, као код других, до финалних воде квалификациона такмичења. Стефан признаје како је пуне четири године настојао да буде што упешнији, а колико је успевао најбоље сведочи пласман међу 35 најбољих на Европском купу и Светском првенству у Аустрији исте године кад је Краљевчанин Филип Јовановић постао светски шампион.

- Глума је по страни, долази време за упис на факултет па се, како сам дебело у језицима и неговању тог талента, одлучујем се за Филолошки. Жеља за глумом стоји, али је за студирање и бављење овим послом мало захладнела. Уписујем се на смер за италијански језик и књижевност факултета у Београду где сам прве две године био врло добар студент, али нисам налазио сатисфакцију иако ми је све ишло глатко. На другој години осећам да задовољство није потпуно, а плес тражи све више ангажовања и не може да се избалансира са обавезама на факултету. Плесачи углавном студирају ДИФ где имају бесплатне кондиционе припреме, а ја сам морао и у то да улажем. Губи се доста времена док дођем са једног краја града у други, мушки костими коштају од 200 евра па на горе, улагања прелазе хиљаде а нема повраћаја јер ни награде за прво место не могу да покрију трошкове такмичења. Драгана Ђурђевић у међувремену завршава другу годину глуме у класи Предрага Ејдуса, ја пратим њен рад, идем на испите и у мени се јави жеља да пробам, па се са 21 годину окуражим да изађем на пријемни испит у Новом Саду. Нађем „Бајка о цару и мртвој кћери“ савременог руског писца Николаја Кољаде и извучем драмски монолог, присетим се комедија и изаберем Ивковића из „Госпође мини-

53

54

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

55

56

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

старке“, а песму сам лако одабрао зато што сам од шестог разреда основне школе кренуо на смотре рецитатора и два пута завршио на републичком такмичењу – присећа се Стефан. Готово сви учесници истраживања о стању на краљевачкој сцени потврђују како су пријемни испити на факултетима дрмаских уметности посебно стресни, у Стефановом случају до мере да после првог стиха песме коју је припремио није могао да настави. У другом покушају резултат је још поразнији што значајно утиче на хаос у глави због чињенице да са 21 није завршио годину на факултету, са плесом се растаје, пара нема јер родитељи једно за другим остају без посла, а брат се спрема за упис на факултет. У таквим околностима охрабрујуће делује пласман међу 16 од 120 пријављених кандидата иако може да се упише највише десет. Преседан 2010. године представља одлука професора који преузима класу да прими само пет студената. Пет дана озбиљног рада са професорима у савладавању песме, новог и усавршавање два стара монолога из глуме, брзалице и сценског покрета чини се незаборавним искуством које води ка растерећењу од стреса. Иако је оно што је показао у другом кругу пријемног испита оцењено довољним за упис остао је испод црте, а жеља професорке да организује још једну проверу довољна да одустане и срећу окуша наредне године.

- Скупим храброст, дођем кући и кажем мојима да напуштам италијански. На њихово инсистирање за десет дана спремим пет испита, положим и стекнем услов за трећу годину али се вратим, кажем да сам дао све од себе, али ме то више не интересује. Напустио сам факултет и вратио се у Краљево где посећујем позориште и поново гледам представе. Свидело ми се то што сам затекао, а прва представа коју сам гледао после паузе од неколико година је

„Смрт у кући“ по поеми Богдана Мрвоша у режији Александре Ковачевић. Пар месеци пре тога сам изабрао да глума буде моје занимање. У време кад је почела припрема представе „Гнев божји“ Александра није била задовољна првобитном поделом па ме, са жељом да примени нови концепт, позвала да се придружим екипи. О детаљима је требало да се договоримо у среду 3. новембра, али се ујутру рано деси земљотрес који је озбиљно угрозио почетак припрема – каже Стефан. Два и по месеца касније стигао је позив за кастинг, а радост због информације да је добио улогу у „Гневу божјем“ по тексту Женине Миречевске помало помућена сазнањем да му је додељна женска улога Еве. Без обзира на све што се дешавало био је то незаборан процес, можда из бог тога што је у кратком периоду представа припремана под церадом на позорници са оргомним отвором на крову као најавом следеће зиме кад је у истој згради све било залеђено. Задовољство појачано сарадњом са Предрагом Павловићем, Зораном Церовином, Биљаном Талић, Аном Јеротијевић и Александром Перишићем унеколико је угрожавала стрепња при помисли како ће да реагује публика, поготово што је улога оцењена као превише захтевна. Опредељење ка професионалном приступу послу не подноси компромисе, а жеља да се баш на тај начин бави глумом основни је мотив да стисне зубе, суочи се са свим изазовима, и крене даље ма колико то било стресно. Да се лакше преброде први проблеми помогла је Алексландра Ковачевић која је водила представу ка премијери на сцени Раша Плаовић београдског народног позоришта. Више од двадесет извођења, на простору од Сомбора на северу до Врања на југу земље, требало је да буде адекватна замена за рад на матичној сцени који је

обновљен тек на другу годишњицу земљотреса. Осећање да постаје прави глумац који публику не доживљава лично појачава сигурност у сопствене способности пред пријемни испит на новосадској Академији уметности три месеца након премијере. И оред прилике да поправи утисак од претходне године ни несупех већ при првом кораку није поколебао жељу за уписом на другом месту, а последња прилика те године био је факултет у Косовској Митровици.

- Био сам свој и уживао, па пролазим пријемни без проблема. Иако колају приче да је на овом факултету конкуренција слабија него на другим, и да се лакше уписује, те године се дешава преседан јер за десет места конкурише више од четрдесет кандидата што је више него икад. Студенти се углавном примају из два до три пута, а те године је нас свих деветоро примљено у првом пријемном року. Сви имамо иза себе ужи круг на неком факултету, па важимо за јаку и озбиљну класу, што ће се касније испоставити као тачно, јер сви радимо на филму, телевизији, серијама и позоришту. Класу је примио редитељ Божидар Димитријевић који је ту од оснивања факултета, а био је асистент чувеном професору Владимиру Јевтовићу – каже Стефан и подсећа на ни мало пријатан први контакт са простором Косова и Метохије. Било је то време кад су Срби са севера покрајине почели да се буне, а незадовољство изражавају постављањем барикада на путевима. Кад је једини начин за долазак у Митровицу био воз, или илегални комби превози алетрнативним путевима преко Новог Пазара, готово цела класа се, дан пре почетка предавања, окупила у Краљеву и у 6,55 ујутру кренула у авантуру са неизвесним завршетком. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57

58

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

59

60

МАГАЗИН 502 4.7.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Зец Петар: Скок у авантуру Базиран на ликовима и причама о Зецу Петру списатељице Беатрикс Потер, „Зец Петар: Скок у авантуру“ прати нове догодовштине несташног зеца. Прошло је неко време од кад су Петар и Тома, макар привидно, закопали ратну секиру. Биба, Тома и зечеви основали су малу импровизовану породицу али, упркос свим настојањима, Петар никако не успева да се реши несташне репутације. Тражећи нове авантуре изван сигурности сопственог врта, Петар окрива нови свет у ком се његови несташлуци цене. У тренутку када његова породица одлучи да ризикује све како би га пронашла мора да одлучи какав жели да буде. Породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје три минута дуже од сат и по а настала је према сценарију који је редиетљ Вил Глук написао са Патриком Барлијем. Гласове анимираним јунацима позајмили су Стефан Бундало, Дејан Дедић, Тамара Алексић, Теодора Ристовски, Александар Радојичић, Милица Јанкетић и Ива Стефановић, а филм се приказује до 7. јула у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Фатална Двострука добитница Оскара Хилари Свонк појављује се у улози заводнице са опасним планом у напетом, провокативном психолошком трилеру који описује урушавање савршеног живота спортског агента Дарена, након што му убиство намести згодна полицајка са којом је провео бурну ноћ. Трилер у 2Д формату, и трајању од сто два минута, Дион Тејлор је режирао према сценарију Дејвида Лугерија, а водеће улоге тумаче још Мајкл Или, Мајк Колтер и Џефри Овенс. Филм је на репертоару биоскопа до среде 7. јула, а пројекције почињу у 20 сати.

Прочишћење заувек Овог лета крше се сва правила, јер секта пљачкаша одлучује да се годишње прочишћење не зауставља у зору и никада не заврши у филму „Прочишћење заувек“. Искочивши из рекордно успешног успеха „Првог Прочишћења“ 2018. године, Блумхаусова злогласна терористичка франшиза баца се на иновативну нову територију, јер члано-

ви подземног покрета, који више нису задовољни једногодишњом ноћи анархије и убистава, одлучују да преузму Америку непрекидном кампањом хаоса и масакра. Нико није безбедан. Адела и њен супруг Хуан живе у Тексасу, где он ради као помоћник на ранчу богате породице Такер. Хуан импресионира патријарха Такера Кејлеба, али то подгрева бес и љубомору Кејлебовог сина Дилана. Јутро након Прочишћења, маскирана банда убица напада породицу Такер, укључујући Диланову супругу и његову сестру, присиљавајући обе породице да се удруже и боре док се земља спирално увлачи у хаос, а Сједињене Америчке Државе почињу да се распадају око њих. Акциони хорор трилер у 2Д формату траје сто три минута, а настао је према сценарију Џејмса Де Монака и режији Еверарса Гута. Главне улоге тумаче Ана де ла Регуера, Џош Лукас, Кесиди Фримен, Тенок Хуерта и Вил Патон, а сваког дана до 7. јула пројекције почињу два сата пре поноћи.

61

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

Филмови које смо гледали - 1964.

62

63

Српска рајо, „безоблична масо”! Хапсе оне, да би ове спасао!

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

Што написах, моја воља није! Ретроградне силе, су ме на то присилиле!

64

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Другачије м у Србији је ант

мишљење од челника; типротивно и кажњиво!

Лопате се морају употребити!? „Метле“ су – ургентне!

65

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

66

Из Мињине кухињице

БЕЗЕ РОЛАТ СА КЕКС КРЕМОМ И МАЛИНАМА За безе ролат: 4 беланцета 200 г шећера 1 кашика алкохолног сирћета 1 кашичица густина 30 г бадема у листићима шака исецканог печеног лешника

За фил: 450 г млека 50 г шећера 4 жуманцета 1 пудинг са укусом беле чоколаде и млевеним кексом 150 г слатке павлаке 150 г свежих малина Припрема фила: У суд сипајте жуманца, пудинг из кесице и 150 мл хладног млека. Умутите миксером да нема грумуљица. Остатак млека ставите са шећером да се кува. Када млеко проври, сипајте млеко са пудингом и скувајте фил. Склоните да се охлади уз повремено мешање шпатулом. Посебно умутите слатку павлаку, па додајте у охлађен фил.

У суд сипајте беланца и постепеним додавањем шећера умутите у чврст шам. Додајте кашику сирћета, промешајте, па додајте и густим и поново промешајте. Сипајте у плех од рерне обложен папиром за печење, али смесу немојте да размазујете до ивица. Када сам измерила, код мене је била 26 x 36цм, па да знате оквирне димензије безе корице. Поспите листићима бадема и исецканим лешником. Пеците 5 минута на 200 °Ц, па смањите на 160 °Ц и пеците још 15-20 минута. Печену безе кору извадите из плеха уз помоћ папира за печење. Преклопите другим папиром и окрените кору. Скините папир на коме се пекла кора и оставите да се охлади 15 минута, па премажите филом, сложите малине и уролајте. Оставите да се охлади, макар сат времена, па исеците на жељену парчад. Напомена: Пудинг је Др. Eткер, а додатно сам украсила шлагом, малинама и пистаћима. Ролат ролајте уз помоћ папира за печење, а лако се увија, тако да се не плашите да ли ће вам пуцати.

67

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности (2)

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

ПЕТ ГОДИНА НАДЕ

68

-Кошарка и ватерполо не могу да изазову толику пажњу, интересовања, емоција и страсти као фудбал. - У свакој генерацији по неколико играча скрену пажњу на себе, па се око њих отимају велики клубови. - Фудбалско Краљево је далеко од фудбалске Србије, предалеко од фудбалске Европе, миљама далеко од фудбалског света. - Таленат је недовршен драгуљ. - Председник Фудбалског савеза Рашког округа по функцији члан Председништва Фудбалског савеза Србије, али без значајније улоге у овом органу. - Ако Слога направи стратегију и оздрави као клуб, а усмери се правим професионалним током, многе фирме и људи ће пожелети да буду део те приче. - Спортски и привредни сектор треба да имају интерес да се фудбал издигне изнад услова које ће град да обезбеди

Борис Буњак

69

Фото: М. Радовановић

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

70

ије тајна да су се све промене у држави последњих двадесет година одражавале и на спорт, а да је то било знатно негативније него у другим областима најбоље сведочи уверење како никад није био тако запостављен. Слична судбина задесила је и краљевачки спорт који се финансира средствима градског буџета што потврђује да се држава никад није одрекла жеље да буде присутна и у овој области живота. О томе сведочи податак да се однос није битније мењао без обзира која је политичка опција на власти, а повод је уверење о значају за подизање репутације на виши ниво и помоћ у потврђивању личног успеха. И док су повремени успеси дворанских спортова подгревали наду у могућност одмеравања снага са иностраним екипама кад је у питању фудбал, и могућност одигравања званичних утакмица локал-

Н

ног клуба са значајнијим из Европе, тешко да би се пронашао било ко спреман да поверује у нешто тако.

- То делује нестварно, и предалеко, али је уједно толико близу да вреди одвојити пет године како би остварили такав циљ а ја тврдим да је то могуће. Верујем и да је изводљиво, јер ако је могао Борац из Чачка пре три године зашто не би могла и Слога, али са неком другом организацијом. Ми смо земља кошарке и ватерпола, али то не може да изазове толику пажње, интересовања, емоција и страсти као фудбал. Ако Слога направи стратегију и оздрави као клуб, а усмери се правим професионалним током, ја сам убеђен да ће многе фирме и људи пожелети да буду део те приче. Краљево је много већи град него пре двадесет или тридесет година, па је самим тим веће интересовање а то зна-

чи да би била већа посета на утакмицама. Услови за дворанске спортове у Краљеву су изнад клубова који их користе, рукомета, кошарке и одбојке, атлетски стадион изнад атлетике, а фудбалски су испод свих нивоа, чак испод ранга Слоге. Осим тога недостају људи, квалитет играча и тренера, а све треба да склопимо и уредимо како би дало резултате, каже Буњак уверен да би учешће Слоге у међународним такмичењима типа Лиге Европе у значајној мери утицало на одлуку привреде о знатнијим улагањима у замену за лого фирме на дресовима и могућност да посредством телевизијских преноса буде видљиво и далеко изван граница земље. У ситуацији кад је услов за висок квалитет играча широка база из које се регрутују, поразно делује податак о

смањеном интересовању најмлађих да се баве спортом. Узроци таквом стању су различити, а није далеко од истине уверење да нове технологије пружају веће могућности за проширење сфере интересовања и укључивање у њих знатно атрактивнијих активности. Оптимистички делује податак да се фудбал још одупире оваквим трендовима, а анализа дешавања последњих месеци сведочи како је краљевачки Кикер успео да одшколује довољно квалитетне фудбалере да током прошле године четворица потпише уговоре са Црвеном звездом. Све потврђује да и поред смањеног интересовања за бављење спортом има фудбалских талената, у свакој генерацији по неколико играча који скрену пажњу на себе, па се око њих отимају велики клубови. Сем Кикера таквих је било у Аполону, Бубамари, Слоги...

Разочаравајуће делује податак да је то капитал који краљевачки фудбал није знао да употреби, а најбоља потврда огледа се у чињеници да се на прсте једне руке могу избројити они који су заиграли у првом тиму Слоге. Основни разлог је што су из Краљева годинама одлазили из млађих категорија, као кадети или омладинци, а ситуација се није битније променила ни до данас. Ма колико појединци сматрали како би се одлазак младих играча могао регулисати строжијим прописима Буњак сигурнији начин види у рангу такмичења у коме наступа матични клуб.

- Ако имаш овде Супер лигу, и шансу да из тог такмичења оде у инстранство, зашто би ишли у Звезду која им треба само због тога. Онда би из првог тима Слоге, као некада, одлазили готови играчи а не омладинци и кадети. Сви клубови знају да ако кадет не оде

на брушење, и претварање талента у квалитет, онда ће играти српску лигу која нема довољне озбиљности. Зато узимају децу раније. Својеврстан хендикеп је да је фудбалско Краљево толико далеко од фудбалске Србије, предалеко од фудбалске Европе, миљама далеко од фудбалског света. Имам право да то кажем јер сам од тридест година тренерског рада двадесет провео у иностранству, радио у девет држава на три континента и могу правилније да упоредим и видим да је Краљево предалеко од свих тих догађаја. Данас морате да имате пулсметре, да пратите тренинг на компјутеру, а то је за Слогу незамисливо. Фудбал је дошао дотле да се све ради на минут, секунд, метар, милиметар, на граме. Постао је наука, а овде се ослањамо само на таленат што није квалитет. То је

71

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

72

предиспозиција да брже напредујеш и претвориш таленат у квалитет, а кад постигнеш квалитет треба да га одржаваш и правиш каријеру. Ако ниси ништа урадио као талентован остаћеш целог живота таленат, а таленат је недовршен драгуљ. Држава и град хоће да буду уз спорт, али треба да се осети повратна енергија, да се догађа нешто здраво, а уз здраву причу увек иду здрави резултати, каже Буњак уз подсећање да је у спорту врло тешко дуго трајати на врхунском нивоу. То успевају само клубови који имају огроман капитал, а то у Краљеву никада није био случај. И поред тога било је резултата какве је својевремено остваривала генерација талентованих кошаркаша који су обележили један период историје краљевачког спорта победама над најтрофејнијим клубовима бивше Југославије. Од тада је прошло много времена, а сем појединачних случајева није било више спремних да буду део компактног тима.

- Упознао сам доста људи који желе

да се Слоги догоди нешто добро како би својим учешћем помогли и убрзали напредак. Потенцијала има, а верујем да их има и међу онима који руководе градом, јер спортски и привредни сектор треба да имају интерес да се фудбал издигне изнад услова које ће град да обезбеди. Ако говоримо да су спортови који су добили услове испод нивоа тих услова, а фудбал је далеко испод, сигурно је да ће напредак бити далеко упечатљивији и видљивији него код других. Нема разлога да се сумња у изградњу стадиона, јер је то државни пројекат у спрези са УЕФА и ФИФА, а новац добијен од виших инстанци. Очекујем да ће фудбал добити место за вртоглави успех, јер су стадион и помоћни терен најнеопходније што треба граду. У зимским условима клубови сада немају где да играју, јер чувају поплављене терене, а нови стадион ће имати терен са вештачком травом који трпи све временске услове. Ако се Слога данас организује и направи реалан план и програм може да

дође до крајњег циља Суперлиге за четири до пет година. Све пре тога је илузија, јер би било вештачки као што је прошле године прешла два ранга и ушла и Прву лигу. Тамо су показао да ниси дорастао ни по чему, ни по условима, ни по инфраструктури и квалитету, а ни организационо ниси заслужио тај ранг и наравно да си враћен тамо где припадаш. Ја сам непоправљиви оптимиста и знам да недостају услови, пре свега помоћни терен. Услови су и свлачионице које могу да приме тридесет играча, а сада не може толико. На новом стадиону постојаће канцеларије где ће седети генерални секретар, председник клуба, директор, спортски директор, благајник, теретана, сала за загревање по највишим стандардима, каже Буњак свестан значаја власничке структуре за остваривање врхунских резултата. То је и разлог због кога здушно подржава приватизацију клуба, баш као и пре четири године кад је заговарао удруживање више фирми које би у финансирању, касније и заради, учество-

вали у проценту који договоре међусобно. И поред потврде права на контролу трошења средстава неопходно је сазнање да се новац уложен у спорт не враћа толико брзо колико у бизнисима којима се баве. Због тога би свако ко се упусти у авантуру ове врсте морао да зна да део зараде од продаје улазница, евентуално играча, треба очекивати тек након четири до пет година. Трошкови клуба током сезоне такмичења у Првој лиги Србије процењују се на око три стотине хиљада евра, у Суперлиги далеко више а у нижем рангу знатно мање, у складу са трошковима одржавања стадиона. У односу на дворанске спортове трошкови фудбалских клубова су неупоредиво виши због неопходности честог шишања траве и обележавање игралишта, колико за званичне утакмице толико и за свакодневне тренинге. Успеси на терену и углед који клуб има у уској вези су са заступљености њихових представника у спортским форумима. О угледу краљевачког фудбала могло би се закључивати и по томе

што у фудбалској организацији одавно није имао утицајнијег човека сем што је председник Фудбалског савеза Рашког округа по функцији члан Председништва Фудбалског савеза Србије, али без значајније улоге у овом органу. У време највећих успеха Слоге значајну улогу у Фудбалском савезу Југославије имао је председник клуба Данило Ивановић, а значајним се оцењује и податак да је у Краљеву било седиште Друге савезне лиге. Током последњих тридесет година краљевачки фудбал су у фудбалским форумима заступали Слободан Ђерковић и Предраг Матић, врхунски стручњаци у области аматерског спорта што није довољно за значајнији утицај на токове елитног ранга такмичења.

- Дуго радим као тренер и у спорту сам педесет година. Ако сам био спреман да жртвујем наставак каријере како бих остао у Краљеву да се направи клуб, да дочекамо да се преселимо на стадион и маштамо о уласку у суперлигу на здравим основама, можете да замислите колика је моја жеља да Слога

постане озбиљан клуб, да добије место на том стадиону, да има помоћни терен и буде у завидном рангу такмичења, а кад буде заслужила суперлигу да направи и тај корак. То јемој спортски сан. Надам се да ћемо и то да доживимо, само да се не одлаже постављање тог циља па да почнемо припреме без циља шта ћемо ове године. Ова година треба да буде једна од наредне четири и немој да је потрошимо, па да следеће опет буде једна од четири. Кад дође време да следеће направимо завршни ударац сигуран сам да ће многи пожелети да буду део те приче, јер свако воли успех, каже Буњак. У време кад треба размишљати о почетку припрема за нову сезону у нижем рангу такмичења, нема довољно информација о саставу екипе са којом ће Слога дочекати први звиждук судије, још мање о стратегији и циљевима за наредних неколико година. Колико је то добро, а колико није, могло би да буде познато пре истека јесење полусезоне. Т. Радовановић

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 4. И 10. ЈУЛА

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

6. јул

74

371. п. н. е. — Тебанци су победили Спартанце у бици код Леуктре у Боетији, чиме је ослабљен утицај Спарте у Грчкој.

1274 — Византијски цар Михаило VIII Палеолог склопио црквену унију са папством у француском граду Лиону.

1415 — Јан Хус је спаљен на ломачи у Констанцу на основу одлуке сабора у Констанци због проповедања антикатоличких ставова.

1483 — Ричард III је крунисан за краља Енглеска.

1809 — Наполеон победио Аустрију у бици код Ваграма 1885 — Француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса.

1908 — У Турској је почела „Младотурска револуција“ под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида II. 1919 — Први ваздухоплов који је прелетео Атлантик, британски дирижабл „Р-34“ спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку.

1923 — Званично је проглашено оснивање СССР-a (Савез Совјетских Социјалистичких Република), на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922.

1928 — У Њујорку је одржана премијера филма Светла Њујорка, првог звучног филма у историји кинематографије.

1941 — Немачка је покренула офанзиву да опколи неколико совјетских армија код Смоленскa.

1944 — У пожару који је у главном шатору циркуса „Ringling Brothers and Barnum & Bailey“ изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату, погинуло је 167 људи.

1964 — Британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта.

1967 — У Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра).

1988 — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.

1989 — Сарајевска поп група Мерлин одржала концерт на Ташмајдану 1990 — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести.

1999 — Припадници међународних мировних снага у Босни ухапсили су у Бањалуци лидера Народне странке и посланика у Скупштини Републике Српске Радослава Брђанина и изручили га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.

2000 — Скупштина СР Југославије усвојила је амандмане на Устав којима је тадашњем председнику Слободану Милошевићу омогућено да се поново кандидује за председника СР Југославије. Талас врућина који је захватио Југозападну Европу, са температурама ваздуха и до 45°C, проузроковао је смрт 25 људи и многе пожаре.

2005 — Драган Стојковић изабран за председника фудбалског клуба Црвена звезда

7. јул 1585 — Под притиском католичке „Свете лиге” француски краљ Анри III издао је Немирски едикт против хугенота.

1807 — У Тилзиту је потписан Тилзитски мир којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији

против Наполеона.

1815 — Савезничке снаге (Шеста коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте.

1898 — САД су анектирале Хавајска острва.

1937 — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанско-кинески рат.

1941 — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације.

1969 — Канада је службено прогласила француски језик једнак енглеском у савезној влади.

1978 — Након стицања независности од Уједињеног Краљевства, проглашена је држава Соломонска острва.

1987 — Најмање 46 Хиндуса је убијено у нападу на два аутобуса, за које су осумњичени Сики терористи.

1991 — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући ЈНА из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа.

1994 — У Јемену је окончан двомесечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден.

1995 — У Београду је отворена прва подземна железничка станица.

2000 — Цео тираж књиге „Хари Потер и Ватрени пехар”, четвртог наставка авантура дечака мађионичара, распродат је у претплати, пре него што је изашао из штампе.

2001 — Након четири дана преговора САД су предале јапанским властима наредника Тимотија Вудленда, осумњиченог за силовање младе Јапанке на острву Окинава, чиме је разрешен дипломатски спор између две земље. Вудленд је касније осуђен на 32 месеца затвора. Случај је изазвао револт код житеља овог јапанског острва, на којем су 1995. године три америчка војника силовала 12-годишњу девојчицу.

2003 — Одлуком високог представ-

ника међународне заједнице у БиХ Педија Ешдауна замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БиХ, међу којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића.

2005 — У терористичким нападима у Лондону на возовима Лондонског метроа и једном аутобусу погинуло је 56 особа.

8. јул 1283 — Руђер де Љурија, командант арагонске флоте је поразио у бици код Малте анжујску флоту која је пошла угуши побуну на Малти током Рата сицилијанске вечерње.

1497 — Португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта добре наде.

1709 — Руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве трупе шведског краља Карла XII, што је означило крај шведске војне моћи.

1760 — Британске снаге су поразила француску војску у бици на Рестигушу, последњој поморској бици у Новој Француској током Француског и индијанског рата.

1822 — Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија). (“Краљица Моб”, „Ослобођени Прометеј“, „Шева“, „Ода западном ветру“, „Одбрана поезије“).

1846 — Дански краљ Кристијан VIII прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине Шлезвиг-Холштајн.

1858 — Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне.

1920 — У Шапцу је свечано уручено француско одликовање „Ратни крст“ за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату.

1947 — Први пут су објављени из-

75

4.7.2021.

МАГАЗИН 502

76

вештаји да се НЛО срушио код Розвела у Новом Мексику.

1956 — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту „Никола Тесла“ грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града.

2002 — Окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову.

2003 — Немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери.

2011 — У свемир је из Кејп Канаверала последњи пут лансиран шатл Атлантис, на последњу мисију једног свемирског шатла.

2014 — Израел је покренуо офанзиву на Газу након убиства израелских тинејџера недељу дана раније.

2015 — Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом 20 годишњице злочина у Сребреници, пошто је Русија као стална чланица уложила вето.

9. јул 1386 — У бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабзбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом.

1519 — Шпански конкистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Веракруз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека.

1609 — Римско-немачки цар Рудолф II, да би придобио чешке проте-

станте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој.

1686 — Формирана је Аугсбуршка алијанса између немачко-римског цара Леополда I, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XIV. 1701 — Битка код Карпија између аустријских и француских снага. Прва битка у Рату за шпанско наслеђе и аустријска победа.

1746 — Француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954.

1762 — Абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци по преузимању престола. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика.

1810 — Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију.

1816 — На Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније.

1877 — Одржан је први тениски турнир у Вимблдону.

1913 — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске.

1922 — Амерички пливач, касније филмски глумац („Тарзан“) Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 m.

1940 — Поморска Битка код Калабрије.

1944 — Америчке снаге у Другом светском рату заузеле острво Сајпан у Пацифику, једну од највећих војно-поморских база Јапана.

1944 — Британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битака.

1960 — Совјетски лидер Никита

Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ.

1963 — Потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије.

1971 — Последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама.

1993 — Користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја II Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу.

1996 — Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, пошто је Борис Јељцин поново изабран за председника.

1997 — Боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифилда, угризао за ухо.

2001 — Апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973.

2003 — Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against Corrup^on GRECO).

2006 — Завршено светско првенство у фудбалу и то у Немачкој, победом Италије над селекцијом Француске.

2011 — Јужни Судан одвојивши се од Судана постао самостална држава.

10. јул 48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак

пораз од Помпеја.

1461 — Стефан Томашевић постао краљ Босне 1553 — Џејн Греј, праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор.

1584 — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског.

1609 — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618—48) у централној Европи.

1774 — Након шестогодишњег рата, Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској.

1789 — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река).

1821 — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније.

1897 — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англофранцуским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом.

1940 — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу.

1940 — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.

1943 — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију.

1953 — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чистка-

77

МАГАЗИН 502

4.7.2021.

ма.

78

1962 — Из Кејп Каневерала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана.

1973 — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине.

1976 — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи.

1985 — Агенти фрацуског Генералног директората за спољашњу безбедност су поставили бомбу и потопили брод Гринписа Дугин ратник у окландској луци.

1992 — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.

1992 — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест.

1994 — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини.

1995 — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи.

1999 — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе.

2000 — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.

2001 — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи’с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара).

2011 — Потонуо је речни крузер Булгарија, при чему је страдало 105 путника.

11. јул 1276 — Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа.

1533 — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен.

1796 — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1882 — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата.

1921 — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво.

1940 — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске.

1960 — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи.

1978 — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи.

1979 — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења.

1987 — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара.

1991 — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261).

1995 — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на

територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске осуђене су касније да су на том подручју извршиле масакр и да је убијено око 8.000 босанских муслимана.[1][2] 1996 — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председни-

ка Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице.

2000 — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између

израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата.

2001 — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи.

2003 — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи.

2004 — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.

12. јул 1191 — Енглески краљ Ричард Лављег Срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.

1543 — Енглески краљ Хенри VIII оженио се шести и последњи пут. Овог пута са Катарином Пар, удовицом лорда Латимера.

1690 — У бици на Бојну током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II. 1806 — У Паризу је формирана Рајнска конфедерација у коју је ушло шеснаест немачких држава под протекторатом Наполеонове Француске. То је означило и крај Светог римског царства, које је укинуто 6. августа када се Франц одрекао царске немачке круне. Конфедерација се распала 1813. године након Наполеоновог пораза у Битке код Лајпцига.

1913 — Српска војска је у Другом балканском рату започела опсаду Видина.

1920 — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод.

1941 — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије. Након напада Немачке на СССР у Другом светском рату, совјетска влада и Велика Британија потписале су у Москви споразум о узајамној помоћи и

заједничкој борби против нацистичке Немачке.

1943 — У бици код Прохоровке у Другом светском рату, немачке и совјетске војске су се сукобиле у највећој тенковској бици свих времена.

1960 — Француска је признала независност колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга.

1979 — Гилбертова Острва у Тихом Океану су стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати после 87 година британске колонијалне управе.

1993 — Земљотрес на северу Јапана активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе (цунамије), у којима је око 200 људи изгубило живот.

1997 — Кубанска влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађених у Боливији, где је убијен, а потом пребачен на Кубу, на основу споразума влада двеју земаља.

1998 — Француска је победом над Бразилом у Паризу у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу.

2001 — САД су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући Израел, Грчку и Саудијску Арабију. Бивши бугарски цар Симеон II прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту 24. јула.

2002 — У Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће државне заједнице Србије и Црне Горе.

2003 — Савет безбедности УН продужио је мандат међународним мировним снагама у Босни и Херцеговини (СФОР) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у Босни и Херцеговини у јануару 1996.

2006 — Акцијама Хезболаха започео је Либански рат против Израела.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs