Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 501 * 27. јун * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 501

Хвала што читате

27.6.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

27.6.2021.

МАГАЗИН 501

4

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне

реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

5

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

10

6

12 20 28 30 32 36 42 50 58 66 68 70 72 74 Фото: М. Радовановић

У овом броју: Слава града и Храма Свете Тројице Законито и професионално Ваздух без штетних материја Друштво најуспешнијих Нове реформе са новим људима О још по нечему... Век железнице у Краљеву Будућност на новим основама Краљевачко позориште привилегија... На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Времеплов

7

8

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

9

10

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

11

Прослављен Силазак Светог Духа на апостоле

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

СЛАВА ГРАДА И ХРА

12

- Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве. - Храм Свете Тројице најстарија институција у граду. - У навечерје празника вечерњом службом и славском литијом кроз град, започела прослава спомена на велики догађај и празник коме је посвећен најстарији храм у Краљеву.

- На дан храмовне славе уз велики број свештенослужитеља и народа служена Литургија којом је началствовао епископ жички Јустин. - После причешћа за све присутне богато послужење уз славску трпезу љубави

Фити: М. Радовановић

АМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

13

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

Д

14

ухови, Тројице, Силазак Светог Духа на aпостоле, празник је који представља рођендан хришћанске Цркве, а празнује се педесети дан после хришћанске Пасхе. Овај празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица или Празник жетви, а у хришћанској Цркви као спомен на силазак Светог Духа на апостоле. Педесетница је била јеврејски дан молитве кад се народу налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама и левитом у своме месту, а нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна. С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, а све је уздизано пред Господа и давано свештеницима јер, будући да су хлебови били квасни, нису могли да буду принесени на олтару. Све до приношења пентекостних хлебова, плодови жетве нису смели да се једу, нити да се приносе друге првине, а свечаност је достизала врхунац у посвећивању жетве Богу као дародавцу. Педесетница је једини од три велика празника који се не помиње као спомен на догађаје из јеврејске историје, али је такав значај пронађен у чињеници да је закон дат на Синају 50. дана после избављења из Египта. Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају веру. На њој се читају молитве у којима се Црква моли за даривање Духа благодати и исцељење телесних и душевних тегоба. Овај обичај је у хришћанску прешао из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама што је симболични израз благодарности Богу. Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве. Силазак Светог Духа на апостоле сматра се посебном радошћу за људе који су припадници светог храма, али и за све суграђане, да празник доживе као сопствени, празник своје друге славе. Из Српске православне цркве стиже порука да је храмовна слава нешто што им припада па треба да је обележе присуством, као што обележавају сопствену славу. Уочи празника вечерњом службом и славском литијом кроз град, започела је прослава спомена на велики догађај и празник, коме је посвећен Храм Свете Тројице. Предвођена све-

штенством готово свих краљевачких храмова, у пратњи представника локалне самоуправе, Војске, Жандармерије, Полиције, локалних културно-уметничких друштава и народа славска литија је ширила радост празника улицама града. Као и ранијих година кренула је уобичајеном трасом, од црквене порте до парка испред Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“ где је старешина Храма Свете Тројице Јован Ђорем зарезао крст на запису који се сматра заштитником града. На Тргу српских ратника извршен је помен у знак сећања на све преминуле житеље Краљева, који су положили животе у ослободилачким ратовима Србије након чега се поворка, Улицом цара Душана, вратила у двориште Храма Свете Тројице где је архијерејски заменик протојерејставрофор Љубинко Костић, по благосиљању петохлебнице, присутнима пожелео срећно и благословено навечерје градске и храмовне славе и подсетио да су чувари прве благодати Духа Светога, прве Педесетнице, настављачи и преносиоци из поколења у поколење, из нараштаја у нараштај, на нове надолазеће нараштаје те исте благодати. На дан кад сe слави рођендан Цркве, епископ жички Јустин је у Храму Свете Тројице служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслуживање архимандрита Дамјана, секретара Епархијског Управног одбора, архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине Светотројичног храма протојереја-ставрофора Јована Ђорема са братством, протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића, старешине Храма Светог Саве протојереја Радоја Санда, протонамесника Марка Петровића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Стефана Милошевског. Радост празника увећао је „Свети архиђакон Стефан“, са појцима из Храма Светог Саве, а након прочитаног зачала из Светог Jeванђеља уследила је беседа у којој је владика Јустин нагласио да је на овај дан извршен „Домострој Спасења – од Оваплоћења Логоса Божијег, живота Његовог, добровољног страдања на Крсту, тридневног погреба и Васкрсења, Вазнесења на небо и седења са десне стране Бога и Оца“.

- Данас је рођендан Цркве. На данашњи дан Господ је испослао Духа Светога у виду огњених језика на своје ученике и апостоле. Како говори Свето писмо, када су на Сиону сабрани представници народа почели су да говоре сваки на своме

15

16

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

17

27.6.2021.

МАГАЗИН 501

18

језику, и Египћани и Крићани, и сви су разумели једни друге. А то невиђено чудо десило се и у наше дане. Старац Порфирије свети, како говоре очевици, био је у том великом чуду. Наиме, једна Гркиња која студира у Француској довела је своју пријатељицу студенткињу код старца Порфирија, јер се његово име разгласило по читавом свету. Његов живот у Господу Богу у благодату у истини, у сили божијој, хтела је да види девојка која није била нарочито побожна. Размишљала је о постојању божијем, али није много марила за то. Дошла је код старца Порфирија. Он је причао и говорио на грчком језику, она на француском и потпуно су се разумели. То сазнајемо тако што је она, по изласку од старца Порфирија, рекла

својој другарици „Ја не могу да верујем, он је причао све на своме језику ја сам слушала и све сам разумела. Ја сам говорила на свом језику а он је мене све разумео. То је тај Дух Свети који све нас сабира у истини, у благочешћу, у сили. Синови човечији су се намножили на земљи и видели како човек има велике моћи да ствара, да гради, да размишља, да превазилази себе, и народ намисли да сазида кулу чији ће врх бити до неба. Такозвана Вавилонска кула. И они гордо почеше да зидају а у том зидању, када су већ поодмакли, Господ им поремети језике и они више нису могли да разумеју једни друге. Наравно, радови су стали јер сви који су градили нису могли да дају инструк-

ције како даље да иде. Дакле, у гордости у самозадовољству, у неиспуњености правим и блаженим садржајем, човек не може учинити ништа велико. Исто се десило много векова касније. Оснивач књижевног соцреализма узвикнуо је једном „Човек, како то гордо звучи“, вероватно видевши да технологија, наука и човек напредује градећи око себе. Али, народ не може да уједини ништа што није од Духа Светога, јер Дух Свети, дух утешитељ уједињује у добру све људе и једино разумевање може бити Духом Светим. Али, Дух Свети свет не може примити, јер је за то потребно да хоће, да жели да себе унапреди, да себе обожи, да се ослободи ниских страсти и људских

слабости. Тек када поверује Духом Светим да је Господ Христос у телу дошао и да је дошао из превелике љубави према нама да се жртвује, да пролије своју пречасну крв да би спрао првородни грех, дакле Адамов грех, да би успоставио нас пале и израњављене људе. И Господ Бог силом својом, духом својим светим, облачи своје ученике и апостоле у силу са висине и они постадоше од неуких рибара мудри и премудри ловци. Ето, тај догађај и та истина живи и данас овде међу нама. Велики подвижник атонски није отишао у манастир, повукао се у пустињу светогорску да би се молио за читав свет, јер је прозрео да овај свет тражи молитву и благодат Духа Светога. Једном се молио и

клицао Господу „Господе, молим те да те читав свет дазволи духом својим светим“. То је молитва, то је благослов, то је призивање свих божијих људи који су истински живели у животу по Богу. Тај живот је њима дао силе и моћи да препознају слабости и тешкоће овога света. Дакле, не може свет сам по себи да изађе из проблема у коме је, нити може било каквом науком и технологијом да превазиђе људско. Може све да изгради, може да направи, али шта ће са собом да учини? Шта ће дати као откуп за душу своју. Јесмо ми тело као храм Духа Светога, али ми имамо и душу. Та душа претежнија је од овога света. Претежнија је и од тела. Душа је изнад свега, јер је она дар божији човеку.

Нека Господ Бог молитвама свих светих чује глас и вапај нас грешних и палих људи. Али, ако смо пали нисмо остали него призивамо благодат Духа Светога да нас васпостави, да нас придигне, да нас умије, да нас обуче у силу са висине. И онда ћемо и ми моћи да кличемо да је диван Бог у свецима својим кога славимо са Оцем, Сином и Духом Светим, тојицом нескривеном али нераздељивом у све векове и сву вечност, поручио је владика Јустин након што је освештао и преломио славски колач у Храму Свете Тројице. Као што то обичај налаже домаћини су за све присутне, после сечења славског колача и причешћа, обезбедили богато послужење уз славску трпезу љубави. Т. Радовановић

19

27.6.2021.

МАГАЗИН 501

20

Обележен Дан Полиције и слава и Дан Полицијске управе Краљево

ЗАКОНИТО И ПРОФЕСИОНАЛНО

- Сви послови из делокруга рада обављени законито, професионално и ефикасно, уз максималне напоре и уважавање полицијских службеника. - Грађанима је пружена заштита темељних уставних права и слобода и других уставом заштићених вредности. - У триста педесет шест заплена одузето око четрдесет шест килограма опојне дроге, највише канабиса, и две хиљаде шест стотина комада разних таблета. - Одузето око двадесет две хиљаде четири стотине четрдесет боксева цигарета, сто пет килограма резаног дувана, триста педесет четири литра алкохолних пића и хиљаду сто седамдесет пет литара горива. - Санкционисано више од двадесет осам хиљада саобраћајних прекршаја

21

27.6.2021.

МАГАЗИН 501

22

Т

емељи Министарства унутрашњих послова савремене и обновљене Србије постављени су у периоду између 1804. и 1813. године, кад је полицијска власт у нахијама поверена војводама и обор кнезовима а у кнежинама локалним кнезовима. Извршне службенике обор-кнезова представљали су голаћи, или бећари, а улогу извршних органа новоустројених судова касније су преузели пандури. Устројством полицијске власти утврђена је редовна и стална полиција коју су чинили управник градске полиције, управници квартова, помоћници управника задужени за различите ресоре, писари и униформисани пандури, а организација је заживела првих дана 1808. године. Новом реформом државне управе, Правитељствујушчи совјет Србски је подељен на шест министарстава, а за првог министра унутрашњих послова

постављен Јаков Ненадовић. Кнез Милош Обреновић је 1815. године донео одлуку о организовању пандура, општедржавних полицијских органа задужених за јавни ред и безбедност царинских друмова, а обновљени Совјет српски добио је и функцију врховног полицијског тела, са одељењем за унутрашње и судске послове. Принадлежности Совјета касније су пренете на Велики народни суд, који је установио функцију варошких полицајаца. Убрзо је у структуру градске полиције уведена функција буљукбаше као старешине над двадесет два градска пандура. Од времена кад је Јаков Ненадовић формирао прву физичку полицију прошло је више од две стотине година рада, обавеза и искушења, тренутака обележених бројним изазовима и одрицањима, што потврђује да терет на леђима полицајаца никада није био

мали. Више од два века њихова је дужност да дају најбоље и више од тога, јер их карактерише посвећеност послу, обученост и храброст као одлике српске полиције која триста шездесет пет дана у години брине о безбедности грађана.

- Полицијски посао никада није рутински. Он је захтеван и одговоран, испуњен многим опасностима и изазовима. Наша земља се у протеклој години суочила са потпуно новим изазовом, јер смо сведоци да је корона вирус угрозио животе и здравље људи и променио начин живота на целој планети. Да би се успешно успротивили вирусу, заштитили људе и спречили даље ширење болести, припадници Полицијске управе Краљево храбро су се суочили са опасностима и ризицима које је донео корона вирус, узимајући активно учешће у штабовима за ванредне ситуације. Иако се ни са чим

сличним раније нису срели, све задатке који су стављени пред њих током кризе обавили су успешно, што су грађани препознали и узвратили великим поверењем, порука је послата са свечаности поводом Дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана Полиције Полицијске управе у Краљеву. Припадници Министарства унутрашњих послова су за своју славу изабрали Тројице, у знак сећања на 1862. годину када је на Чукур чесми у Београду дошло до сукоба између српских шегрта и турских војника, што је резултирало одбраном Београда и спасавањем младе српске државе. Централна прослава поводом дана Министарства унутрашњих послова, славе и Дана Полиције одржана је дан радније у Београду, а у Краљеву је организован приказ опреме, материјално техничких средстава припадника Полицијске управе, Одељења за ван-

редне ситуације и Одреда Жандармерије. Пригодна свечаност у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ прилика је за подсећање на део предузетих активности и резултатима рада у протеклој и првих пет месеци ове године. Дан касније начелник Полицијске управе је угостио пензионисане раднике, а за двадесет девети дан јуна планирана је акција прикупљања крви у организацији Друштва добровољних давалаца крви 92 Полицијске управе, чији су чланови од почетка прошле године прикупили четири стотине седамдесет пет јединица драгоцене течности. Извештај о раду између два празника сведочи да су сви послови из делокруга рада обављени законито, професионално и ефикасно, уз максималне напоре и уважавање полицијских службеника, али и да се Полицијска управа брине о личној и

имовинској безбедности и сигурности грађана на подручју Краљева Врњачке Бање и Рашке. У периоду на који се односи извештај грађанима је пружена заштита темељних уставних права и слобода и других уставом заштићених вредности. Подизање степена безбедности, тиме и квалитета живота у локалној заједници, остваривано је и кроз сарадњу са другим институцијама и организацијама, првенствено са органима државне управе и локалне самоуправе, а изузетан допринос дали су грађани кроз различите облике деловања. Позитивни трендови остварени су у кључним сегментима стања безбедности на овом подручју, а расветљена сва најтежа кривична дела којих је, у односу на 2019. годину, било четрнаест одсто мање. У триста педесет шест заплена одузето је око четрдесет шест килограма опојне дроге, највише кана-

23

27.6.2021.

МАГАЗИН 501

24

биса, и две хиљаде шест стотина комада разних таблета. Изузетни резултати остварени су и на пословима сузбијања кријумчарења и недозвољене трговине акцизним производима о чему сведочи податак да је одузето око двадесет две хиљаде четири стотине четрдесет боксева цигарета, сто пет килограма резаног дувана, триста педесет четири литра алкохолних пића и хиљаду сто седамдесет пет литара горива. Захваљујући превентивном деловању, сталној покривености градског подручја и доброј сарадњи са свим субјектима превенције, остварено је стабилно стање у области јавног реда, а број регистрованих прекршаја смањен за седамнаест посто. Контролом и регулисањем саобраћаја на две хиљаде шесто четрнаест километара путева, које покрива Полицијска управа Краљево, откривено је и санкционисано више од двадесет осам хиљада прекршаја. Због управљања возилом под дејством алкохола задржано је сто деведесет, а због управљања возилом по дејством психоактивних супстанци осамдесет пет лица. Управне послове је обележила законита и благовремена обрада и решавање захтева грађана уз двосменски рад, а уручено је око пет хиљада осамсто личних карата, око девет хиљада и осамсто путних исправа и других докумената. Припадници Полицијске станице Врњачка Бања задужени су за безбедност грађана и њихове имовине на подручју највеће бање у Србији, где је током прошле године регистровано око седам стотина хиљада ноћења туриста. Активност полицијских службеника Полицијске станице Рашка усмерена је на оставривање безбедносне заштите на подручју туристичког центра на Копаонику и праћење ангажовања на подручју Копнене зоне безбедности према Аутономној покрајини Косово и Метохија, зона са заједничком тачком прелаза Рудница и Јариње где је контролисано двеста петнаест хиљада возила и око двеста тридесет хиљада лица. У осталим областима јавне безбедности, и другим унутрашњим пословима, остварени су задовољавајући резултати реализацијом послова и задатака који су обављани законито и професионално, а захтеви грађана решавани у најкраћем року.

- Прошлу годину нико од нас неће заборавити тако лако. Међутим и у тим тешким тренуцима, кроз одговоран и предан рад, полицијски службенци су превентивним радом успели да смање број извршених кривичних дела за четрнаест посто, а даљим преданим радом тренд пада криминалитета настављен је и током првих пет месеци ове године. Својим деловањем, успели смо да смањимо број кривичних дела за тридесет девет посто, а кривична дела са елементима насиља за тридесет пет посто у односу на исти период прошле године. У наредном периоду приметићете на улицама повећан број униформисаних полицијских службеника који ће, кроз превентивно деловање, повећати безбедност, личну и имовинску сигурност свих грађана. Полицијска упрва у Краљеву, уз подршку Министарства унутрашњих послова и Дирекције полиције, уназад неколико година ради на занављању полицијских кадрова. У претходној години смо примили тридесет једног полицијског службеника а до краја године двадесет пет полазника који се налазе на обуци у Центру за основну полицијску обуку, ако успешно заврше, биће примљени у радни однос. И за наредну 2022. годину планирали смо пријем нових кадрова, нагласио је начелник Полицијске управе Краљево, потпуковник Полиције Жељко Рајковић и подсетио како је на централној прослави у Београду полицијски службеник из Врњачке поручник полиције Врњачке Бање Чолић Ненад добио златну медаљу за храброст нако што је помогао колегама и савладао наоружаног нападача који је пуцао на припаднике Министарства унутрашњих послова. Зог изузетних резултата, доприноса у остваривању безбедности грађана, испољеној професионалности и ефикасном извршавању задатака начелник Полицијске управе је, повећањем коефицијента плате, наградио десет најсупешнијих полицијских службеника. У оквиру централне прославе Дана и славе полиције заклетву је положило око хиљаду триста полицијских службеника, међу њима и тридесет седам из Полицијске управе Краљево. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

27

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

Према последњем извештају Завода за јавно здравље

28

ВАЗДУХ БЕЗ ШТЕ - Током маја провераван квалитет сто шездесет осам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица. - Сви анализирани узорци су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериолошки и физичко хемијски исправни. - Вода Ибра без фенолних материја. - Концентрација провераваних материја у ваздуху испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга

Р

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења по правилу су прва тема седница Градског већа једном у месецу. Тако је било и на тридесет петој по реду од конституисања актуелног савеза на којој су чланови Градског већа упознати са резултатима

провере у мају ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је током маја провераван квалитет сто шездесет осам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и двадесет узорака сирових вода са црпних станица, а сви су, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности во-

де за пиће, били бактериошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним пет пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о

хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току маја била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђују да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току маја биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетче-

творочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су после дужег времена биле испод граничних на мерном месту Полицијска управа, а према српском индексу квалитета испод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са гранич-

ном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године, који служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕТНИХ МАТЕРИЈА

29

Клуб градова и општина са повољним пословним окружењем

ДРУШТВО НАЈ

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

- Клуб општина и градова са повољним пословним окружењем окупља јединице локалне самоуправе које су успешним проласком кроз програм Цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи стекле потврду да пружају услуге по највишим међународним стандардима. - Основни циљеви унапређење законског оквира за локални развој, примена највиших међународних стандарда повољног пословног окружења, оптимизација процедура и дигитализација услуга за грађане и привреду, размена најбољих пракси у раду градова и општина и промоција инвестиција и предузетништва

30

Г

радоначелници и председници двадесет пет локалних самоуправа из различитих делова Србије потписали су свечану повељу о оснивању Клуба општина и градова са повољним пословним окружењем и обавезали се да удруженим снагама раде на унапређењу услова пословања на локалу. Клуб окупља јединице локалне самоуправе које су успешним

проласком кроз програм Цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи стекле потврду да пружају услуге по највишим међународним стандардима. У клубу су и градови и општине који су тренутно у процесу цертификације, а још седам се определило да уђе у процес и приступи новом радном телу Националне алијансе за локални

економски развој. Чланови клуба биће Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Лозница, Чачак, Краљево, Стара Пазова, Пећинци, Рума, Лесковац, Зрењанин, Пожаревац, Лапово, Ћуприја, Шабац, Параћин, Инђија, Мионица, Велика Плана, Зајечар, Бор, Суботица, Сомбор, Ужице и Ваљево, а прва председавајућа платформом за дијалог најуспешнијих самоуправа

ЈУСПЕШНИЈИХ са државом, привредом и међународном заједницом биће градоначелница Ниша Драгана Сотировски. Основним циљевима клуба дефинисани су унапређење законског оквира за локални развој, примена највиших међународних стандарда повољног пословног окружења, оптимизација процедура и дигитализација услуга за грађане и привреду, размена најбољих пракси у раду градова и општина и промоција инвестиција и предузетништва. Они су засновани на једноставној, али важној, филозофији да градови и општине који су лидери развоја заслужују посебан третман државе и свих институција, да би још снажније предводили развој земље. У исто време, лидери у развоју имају обавезу да размењују искуства међусобно и са општинама које заостају у развоју, како би им помогли да учествују у бенефитима економског раста. Један од проблема који највише оптерећују локалне самоуправе су имовинско-правна питања над непокретностима, што је разлог да гост прве седнице Клуба градова и општина

са повољним пословним окружењем буде директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић и појасни недоумице везане за решења којима се унапређује сарадње локалних служби и катастра. У наредном периоду у фокусу клуба ће бити децентрализација наплате пореза на пренос апсолутних права, дефинисање заједничке методологије за обрачун локалних намета, нова радна места у индустријама које стварају велику додату вредност, јачање еУправе, укључивање нових чланица у програм Цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи. Спровођење програма је у Србији почело 2007. а до 2012. је у њему учествовало више од педесет градова и општина. Програм је 2012. године добио регионални карактер и од тада се спроводи и у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Црној Гори. Кроз програм Цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи до 2020. је прошло двадесет девет локалних самоуправа са територије Србије, а међу

дванаест успешно цертификованих су Рума, Пирот, Лесковац, Стара Пазова, Панчево, Нови Сад, Шабац, Сомбор, Пећинци, Ћуприја, Пожаревац и Чачак, док је процесу цертификације или рецертификације још девет, Ниш, Суботица, Сомбор, Ужице, Бор, Велика Плана, Параћин, Рашка и Горњи Милановац. Цертификација општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи је јединствени програм који локалним самоуправама нуди смернице за унапређење квалитета услуга и информација за постојећу привреду и потенцијалне улагаче, што им омогућује да, на основу дефинисаних критеријума, мере локалне услове пословања у пет земаља. У том процесу општине и градови морају да испуне десет критеријума, међу којима и постојање стратегије развоја, ефикасне Канцеларије за локални економски развој и Привредног савета, одговарајуће инфраструктуре, ефикасних услуга и други. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

31

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

Скуопштина Националне алијансе за локални економски развој

32

НОВЕ РЕФОРМЕ СА НОВИМ ЉУДИМА - Током последње три године испуњено деведесет осам одсто циљева стратешког плана развоја, реализовано више од тридесет пројеката, урађено више од сто педесет анализа, истраживања и других публикација. - Решено тридесет препорука Сиве књиге, пријављено педесет хиљада сезонских радника у пољопривреди, позитивно решено више од триста хиљада захтева за градњу, а преко еШалтера поднето милион захтева за упис у катастар.

33

П

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

етнаеста годишња и осма изборна скупштина Националне алијансе за локални економски развој је реформским приоритетима до 2025. дефинисала заштиту животне средине, развој еУправе, сузбијање сиве економије и развој здравственог система. Следе подршка јачању предузетника, малих и средњих предузећа, унапређењу пореског система, модернизацији општинских услуга и унапређењу имовинско-правних питања и услова за градњу. Скупштина је прилика за потврду да је током последње три године, уз учешће у више од четрдесет радних група Владе Србије за израду прописа, испуњено деведесет осам одсто циљева стратешког плана развоја, реализовано више од тридесет пројеката, урађено више од сто педесет анали-

34

за, истраживања и других публикација. У истом периоду решено је тридесет препорука Сиве књиге, пријављено педесет хиљада сезонских радника у пољопривреди, позитивно решено више од триста хиљада захтева за градњу, а преко еШалтера поднето милион захтева за упис у катастар. Више од бројки радују снажни темељи на којима почива заједница са више од три стотине посвећених чланова из привреде, академске заједнице, јавног и цивилног сектора и тимом врсних стручњака. Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић потврђује да је Национална алијанса била поуздан и значајан партнер у свим реформама у области грађевинарства, од увођења едозволе која је значајно унапредила по-

словно окружење до реформе катастра. Значај се огледа и у податку да је Србија, доношењем нових закона из области енергетике, кренула путем енергетске транзиције који носи бројне изазове и отвара нове могућности за развој. У години кад Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој слави две деценије рада у Србији, амбасадор Ентони Годфри оцењује да је економски развој у Србији двехиљадитих био подцењен, због чега је било неопходно окупити институције, јавни и приватни сектор како би побољшали инвестиције широм земље. Национална алијанса за локални економски развој је, уз подршку УСАИД-а, покренула Сиву књигу прописа а уз помоћ Владе Србије решено је готово половина препорука, које су донеле милион-

ске уштеде грађанима и привреди. Америка је подржала увођење е-грађевинских дозвола које су омогућиле општинама да реше више од шест стотина хиљада захтева за градњу, а заједно је пронађен одговор и на потребе локалних заједница за решавање проблема третмана отпадних вода, онлајн наставе и заштите пчела. Кључним међународним партнерима су, за допринос економском развоју и испуњењу мисије организације на унапређењу пословног амбијента у Србији, додељена годишња признања „НАЛЕД Стрела“ ,а заслужили су их амбасадор Немачке Томас Шиб и директор Канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва. Подршка Владе Немачке и амбасадора у претходним годинама посебно је била изражена код

израде и спровођења Националног програма за сузбијање сиве економије, увођења мере пореског ослобођења за почетнике у пословању „Стартуј легално“, електронске пријаве сезонских радника у пољопривреди, обезбеђивања вредних донација заштитне опреме за локалне органе и социјалне службе у петнаест градова и општина током пандемије корона вируса и у области заштите животне средине. Одлазећи шеф Канцеларије Светске банке Стивен Ндегва био је током мандата подршка у потврђивању успеха Србије на Doing business листи ове међународне организације, где се сврстала међу педесет земаља, и даљим реформама на смањењу бирократије кроз дигитализаију и оптимизацију јавне управе. Поред рада на реформама

блиско је сарађивао на реализацији Другог пројекта развоја здравства Србије и унапређења здравственог система кроз израду Плана оптимизације мреже здравствених установа. Током ове и прошле године Национална алијанса је покренула и реализовала тридесет шест пројеката које су подржали УСАИД, ГИЗ, Влада Уједињеног Краљевства, шведска агенција СИДА, Светска банка, УНДП, Европска унија и Европска банка за обнову и развој, а реформске иницијативе све више подржава и друштвено-одговорна привреда у Србији, Филип Морис Интернационал, МК Група, Моравацем, Неопланта, Апатинска пивара, А1, Теленор, Телеком и други. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

35

Истргнуто из дневника: Прим. др Драгана Тендјера Милићевић (2)

O ЈОШ ПО НЕЧЕМ... МАГАЗИН 501

27.6.2021.

Сегменти из личног дневника и белешки које, на наговор поштованих и драгих сарадника из Краљевског МагазИНа, поклањам и Вама

36

О браку „У животу је довољно бити паметан само два пута: кад бирате занимање и брачног друга“... рекао је чувени Душко Радовић. Потпуно се слажем, посебно за ово друго, јер занимање можете да промените, без много последица, уосталом то је и пожељно, а у данашње време није ни ретко. За брачног друга нисам сигурна. Најпре, ваља помирити осећања и разум, или ти бити мудар да знаш да је то права особа за тебе. Уосталом, забављати се са неким и живети заједно под једним кровом није исто, јер признаћете ту се свако представља у најбољем светлу „споља и изнутра“ и свесно или несвесно прикрива оно мање вредно. Тада се често поставља питање: Колико да будемо искрени“? Данас је мало другачије у односу на неку моју младост, што наравно има и

добре и лоше стране. Млади имају прилике да се „оголе“ и упознају потпуно. Али, превише слободе у љубави условљава да, или брзоплето улазе у брак или га одлажу толико да пропусте све „возове“ и на крају остану сами. Ту се увек уплете и оно „али које срећу квари“. Вечито питање колико је то само наш избор, а колико нешто на шта мало можемо да утичемо, сплет судбинских околности, или ти „виша сила одозго“? Што би неки рекли „Ма где да одеш чека те онај суђени/а.“ Једну реченицу моје тадашње газдарице старије госпође Милке током студирања у Сарајеву добро сам запамтила: „Е моје дете брак ти је лутрија“. Тада је нисам разумела јер била сам млада и та тема ме није дотицала, али много касније и данас мислим да знам шта је хтела да каже... Баш као лутрија која узгред ово поређење сматра

лошом рекламом. Неки извуку премију, неки „мошу“, а многи понеки утешан добитак који их тера да не одустају и даље улажу на игре на срећу. У браку је то много компликованије, јер у „брачно гнездо“ улажете себе и све што знате и како најбоље умете: осећања, речи, пожртвовање, разумевање, стрпљење, толеранцију, компромисе... А опет, оно никада није толико стабилно да не може да се уруши, без обзира на то колико сте дуго у њему и колико „птића сте излегли“. Познато је и да сваки брак има кризе. Ко каже другачије није искрен. Сматрам и истичем неопходност и значај управо искрености у животу и браку, искрености према себи и према партнеру, увек. Уједно, то је и мој одговор на оно питање о искрености у току забављања. У искрености је и кључ добре комуникације и темељ чврстог односа у браку. Можда ће се неком данас, ово учи-

Прим. др Драгана Тендјера Милићевић

37

38

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

нити наивно и прозаично. Али верујте није, лични осећај је изванредан и знајте неко увек посматра и цени ту искреност и зна да награди задовољством, снагом вером које вас воде ка животним циљевима. У браку се љубав подразумева као неопходан „зачин“ са којим не смете да претерате. Она у браку пролази кроз фазе, а најбитније је да увек има „жара“, а пламен се лако разбукти и загреје вас као и свака ватра. Проблем наравно настаје када се љубав потпуно угаси. Да вам се то не деси храните је пре свега разговором, малим знацима пажње, толеранцијом… Неко паметнији је рекао: „Бирајте партнера са којим ћете имати шта да причате у старости“...

О религији Не знам тачно када сам постала свесна постојања неке „више силе“ задужене да из неког оноземаљског Центра „контролише“ и регулише овоземаљско. Чини ми се релативно рано подсвесно, с обзиром да сам одрастала у време једнопартијског система када није било пожељно ни причати о вери и њеним обележјима. Баба по мајци је била кључна особа која је утицала на мој назови религиозни пут, или развој. Сећам се да смо код ње породично ишли за Божић, Крсну славу Томиндан, обетину или Славу села Спасовдан. Такође, нас је водила на гробље за Задушнице. Спреми пуну плетену корпу посних јела, салата и овавезно малих хлепчића са урезаним словом са дрвеног печата ткз. „бабица“, и сврати по нас. Била сам мала да схватим суштину тог обичаја ношења хране „за душе мртвих“, тако да сам се радовала том догађају на гробљу, а још више повратку када сврати код нас и преосталу храну изнесе на сто. Сећам се да и смо одлазили на Славу код бабе и деде с татине стране за Светог Јована. Они су имали мали стан, тако да је то и тада било баш окупљање породице. Пуно година касније, постаћу свесна да у то време није било популарно причати, а камоли славити Крсно име, ићи у Цркву, уопште декларисати се као верник. Зато су многи то радили можда не тајно, као у неко послератно време, али свакако дискретно и у најужем породичном кругу. Све то време већина народа, укључивши и моју породицу, обележавали су и радовали се прославама државних празника почев од 1. маја Празника рада преко 29. новембра Дана Републике, Нове године. То су била весела дружења уз незаобилазна обележја у виду прасенцета или јаренцета на ражњу, хладног пива и шприцера са сода водом за одрасле и „витасока“ за нас децу, зачињена музи-

ком која ничим не подсећа на ову данашњу. Не сећам се када су моји почели да славе Крсну славу, али много касније мислим после татине смрти с почетка двехиљадититих година, од када и ми славимо мужевљеву Ђурђевдан. Тих година се увелико и на сва звона причало о религији и обичајима прослављања Божића, Ускрса, Крсне славе и многи су почели да славе. Све је то брзо постало део свеопштег фолклора, помодарства и такмичења у количини хране, пропратној декорацији, броју гостију, све до крајности у виду измештања прослава у ресторане, где се губи сваки смисао и сврха обреда прославе Крсне славе. Мој интимни однос према вери сазревао је несвесно с мојим одрастањем, а колико ми је важан посебно сам осетила када сам се због школовања одвојила од породице. Имала сам и своју амајлију, крстић осликан на овалном парчету Тисовог дрвета, који сам добила на поклон из неке Светиње, а од којег се нисам раздвајала никада. Служио ми је уместо Иконе увек када упућујем молитву Господу и уливао ми неки осећај заштите и сигурности. Човек је по природи верујуће биће. Мало је људи који не верују ниушта. Поистовећивање вере са одласком у цркву или др. светињу је погрешно, јер ако узмемо да је то нешто исконско у нама, а притом не умањујући значај литургије и улогу свештеника, свако и било где може и треба да посвети време молитви. То није само разговор са Богом, већ и са самим собом, а он је увек и у данашње време неопходан и користан по ментално здравље сваког од нас...

О политици „Није ли политика заправо само вештина да се лаже у прави час“. Волтер Када одрастате у једнопартијском систему где постоји култ доживотног вође и владара, и породици која је аполитична, никада и не развијете став да је битно да припадате и заступате неку политику. То ми је у животу помогло да немам предрасуде према неистомишњеницима, али и много важније припадницима других нација и вере, и да кроз живот идем више срцем искрено а мање свесно и рационално главом. Зато сам можда и изабрала свој животни позив, или је он изабрао мене? И отац и тетка били су здравствени радници, па је можда њихов утицај био пресудан? Ја сам имала „среће“ да се не бавим куративом, а специјализација из социјалне медицине и промоција здравља којом се уже бавим ми налаже и омо-

39

гућува задовољство да на неки начин заступам здравствену политику која се односи пре свега на унапређење здравља грађана. Овде се моја политичка неприпадност показала корисном и важном, јер ми омогућава да испољим креативност у раду, браним стручно мишљење и став увек и било где, а да не размишњам да се то коси са програмом странке. Такође, сматрам да ми је уштедела много слободног времена за неке лепше ствари којима сам посвећена. Да ли ми је одмогла? Могуће, престала сам да верујем да је довољно да будете стручни да би сте напредовали у каријери, па сам надам се потпуно одустала од амбиција у том правцу…

О здрављу

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

„Здравље није све, али без здравља, све је ништа! Артур Шопенхауер

40

Зашто о здрављу мислимо тек када оно почне да се урушава, и да ли би било другачије да више знамо о факторима који га условљавају? Колико наше здравље зависи од гена које наследимо рођењем, а колико од услова и чинилаца средине у којој живимо? Колики је утицај понашања, а колики здравствене службе на здравље? Да ли је васпитање за здравље које се одвија најпре у породици, а наставља касније под утицајем свих осталих друштвених фактора, пресудно за изградњу најпре наших ставова о здрављу, а касније и онога што чинимо у вези са здрављем? Много је питања али и покушаја да се дође до правих одговора на њих. Нажалост наука, ма на ком ступњу развоја била, оставља нека питања отворена. Све то иде у прилог комплексности тумачења феномена здравља. Научне чињенице говоре да наслеђе и фактори из животне и друштвене средине утичу на здравље са по једном петином удела. Утицај здравствене заштите на здравље је само 8,5%, а чак 51,5% резултат деловања нашег понашања, односно ткз. стила живота. Ако имамо на уму да не можемо да утичемо на наслеђе, а врло мало или нимало као појединци на животну средину и функционисање здравственог система, прилично је јасно да се многи одговори о тајнама доброг здравља налазе у нама самима. Откривање сопствених снага, али и слабости је дефинисање сопственог начина да сачувате добро здравље и помогнете себи. Уосталом: „Ко вас најбоље познаје од

Вас самих? Многи ће рећи да то није тако једноставно. Слажем се, али то је ваш живот и није себично да највише волите себе. Само онај ко зна да воли себе, знаће да воли и друге. Имајте то на уму! Ослушкујте ваше тело и ум и сигнале које вам шаљу. Храните не само тело здравим намирницама, већ и душу позитивним мислима. Разговарајте са блиским и драгим особама, јер и разговор је лек. Научите да слушате саговорника, јер није случајно што имамо два уха, а једна уста. Боравите и шетајте на отвореном у природи поред реке, обиђите позната и откријте нова места у вашој близини. То је благотворније од многих пилула које купујете у апотекама, зато што се рекламирају као чудотворне и неопходне за здравље или решавања проблема са здрављем. Људи се разликују по много чему и зато прихватите различитости, јер било би досадно да смо исти и да волимо исте ствари. Откријте шта је оно што вас опушта и и чини задовољним. Можда је то читање, писање, цртање, певање у хору, вежбање, планинарење, гајење цвећа. Много је једноставних начина који могу да помогну да позитивно утичете на своје здравље. Духовно, односно ментално, и физичко здравље су недељива целина. Нажалост, званична медицина човека посматра и лечи појединачно по системима органа. То за последицу има спознају да здравствена служба често није у стању да реши ваш здравствени проблем, што се потпуно поклапа са оним податком с почетка приче о њеном проценту утицаја на здравље. На крају, да не заборавимо оно најважније, да будемо добар пример нашим потомцима у процесу васпитања за здравље. Наша обавеза и мисија је да им помогнемо да одрасту у здраве личности, способне да се суоче са свим изазовима будућег живота. Кроз свој позив сам се уверила да нема истовремено захтевнијег, одговорнијег и лепшег задатка од васпитања и едукације деце и младих који су готово увек „огледало“ нас самих. На нама је да их научимо и оспособимо да храбро иду кроз живот. Лични пример родитеља, васпитача, учитеља и свих нас који се њима бавимо, пресудан је на путу њиховог здравог и безбедног одрастања. Зато имајте увек на уму да је улагање у младост једини кредит који се исплати...

41

Двадесет друга књига др Милана Матијевића

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

ВЕК ЖЕЛЕЗНИЦЕ У КРАЉЕВУ

42

- Железнички саобраћај помогао индустријализацију Краљева и допринео развоју од варошице до модерног града. - Свуда где је прошла железничка пруга, у значајној мери је утицала на убрзан привредни развој. - Краљево је било железнички град који је имао веома значајну улогу у развоју спортског, културно-уметничког и друштвеног живота. - Кад су краљевачком Железничком транспортном предузећу придружена предузећа из Чачка и Приштине прерасло је у једно од највећих у земљи, са више од девет стотина километара железничких пруга. - У октобру 1941. стрељано око четири стотине железничара. - У време највећег успона железнички чвор у Краљеву је имао осам стотина четири запослена

43

27.6.2021.

МАГАЗИН 501

44

Д

октор економских наука Милан Матијевић одавно се сврстао на чело листе најплоднијих хроничара догађаја у локалној средини, а позицију додатно учврстио недавно објављеном, двадесет другом по реду, књигом „Век железнице у Краљеву“. Књига која је недавно представљена читалачкој публици сведочи како је железнички саобраћај помогао индустријализацију Краљева и допринео развоју од варошице до модерног града. Истраживање на коме се темељи књига сведочи да је железница била стуб и темељ индустријализације западних делова Србије и Поморавља јер је, свуда где је прошла железничка пруга, у значајној мери утицала на убрзан привредни развој што, каже др Матијевић, на најбољи начин доказују бројне фабрике и други индустријски објекти. Значајно место у том процесу припало је Краљеву где су се укрштале железничке пруге, у почетку узаног а

затим нормалног колосека, које су повезивале север са југом а исток са западом земље. О напорима владе да железницу подигне на европски ниво сведочи податак да је, само дванаест година након појаве прве локомотиве и железничке пруге у Европи, књаз Милош још 1873. године у Будимпешту послао изасланика са задатком да види како изгледа паравоз и о томе сачини детаљан извештај. Значај железнице за развој земље увидели су и каснији владари Србије који су на делу потврђивали висок степен заинтересованости да се у модернизацији одржи корак са другим европским земљама. Резултат таквих настојања налази потврду у ставу да је железница била фундаментална привредна грана која је одиграла велику улогу на простору читаве Западне Србије. И поред настојања да што пре буду постављене прве железничке шине по-

Др Милан Матијевић

четак радова је прилично каснио понајвише због значајног отпора страног капитала, турског, аустријског, британског и француског, заинтересованог да буде укључен у реализацију пројекта. Различите међународне баријере повећавале су неизвесност и рок за почетак све док кнез Милан није одлучио да гради пругу средствима за то време прилично скупих страних кредита. Отпора је било и у земљи, најжешћих из редова опозиције која је повод за то тражила у аферама везаним за градњу. Кнез је сребрним будаком означио почетак радова на прузи између Београда и Ниша која је завршена за само три године што је последица инсистирања европских држава и обавезе коју је Србија прихватила на Берлинским конгресу 1878. године. Након што је изграђена пруга дошло се до закључка да нема довољно образованих кадрова за рад на железници што је повод да држава обезбеди потребан број стипен-

дија питомцима и, на инсистирање краља Милана, пошаље их у Белгију која је по површини слична Србији, како би тамо научили железнички занат. Краљ Милан се сматра најзаслужнијим што је први воз кренуо 1884. године а пруга се код Ристовца, који је био на граници са Турском, брзо укључи у међународни систем и омогући пролаз Оријент експреса на линији између Париза и Истанбула. Била је то потврда поверења Европске железничке уније у све што је на територији Србије урађено на развоју железнице која ће брзо постати најзначајнији вид саобраћаја. Да све није ишло глатко сведоче проблеми због којих је краљ прекинуо сарадњу са француском компанијом која је, како би остваривала што већи профит, у значајној мери смањила број ангажованог особља на пругама што је доводило у опасност безбедно одвијање саобраћаја. Након раскида уговора контролу над радом преузела је држа-

ва, а железница почела да послује под називом СДЖ - Српска државна железница.

- Краљево је било веома значајан центар за градњу пруге од Врњачке Бање до Овчарско-кабларске клисуре, која је подељена по секцијама од којих је седиште треће било баш овде. Краљево је било железнички град који је имао веома значајну улогу у развоју спортског, културно-уметничког и друштвеног живота. Железничка станица је завршена 1909. а први воз дошао 1910. године. Настављена је градња пруге према Чачку, а већ 1912. воз је ишао кроз тунел који се налази непосредно поред резервоара са водом на Грдичкој коси. Железница је имала блиставе тренутке, а након ослобођења једно време била основни вид превоза и робе и путника. Захваљујући железници Краљево се брзо развијало, јер су овде била седишта такозваних републиканских

45

27.6.2021.

МАГАЗИН 501

46

магацина за текстил, гвожђе, грађу.., па су никла многа велетрговинска предузећа као Гвожђар, Техночелик, Технометал, Стотекс и друга, каже др Матијевић. Књига сведочи да је, након реорганизације железница, у Краљеву формирано железничко транспортно предузеће, а за првог директора постављен Михајло Ђорђевић који је у Пули завршио железничку техничку школу. Кад су краљевачком придружена железничка транспортна предузећа из Чачка и Приштине прерасло је у једно од највећих у земљи са више од девет стотина километара железничких пруга. Следећа реорганзација железнице водила је ка централизацији, па је на нивоу Србије направљено јединствено предузеће а све службе ЖТП Краљево вертикално повезане са седиштем у Београду, каже др Матијевић и посебно истиче податак да је написао књигу како би сачувао успомену на железницу

без које, у време кад није био довољно развијен аутомобилски саобраћај, производе нису могли да извозе Магнохром, Јасен и друга предузећа која су у то време, као вид фабричке инфраструктуре, имала индустријске колосеке. Први воз пругом нормалног колосека у Краљево је стигао 1929. године из правца Крагујевца, пругом чија је изградња каснила због тунела у Вучковици. Иако се у првом тренутку чинило да ће највећи проблем створити стеновито брдо показало се да већа опасност прети од клизишта, а кашњење са завршетком тунела било је разлог да краљ Александар приликом посете Крагујевцу обиђе и ово градилиште. Железница је новом реорганизацијом почела да губи корак у односу на друге видове транспорта, а основним разлогом сматра се потреба сталних улагања. У ситуацији кад за то није било услова почела је да заостаје а то је,

признаје др Матијевић, један од разлога да се сачува успомена на некад веома значајну привредну грану, али и железничаре од којих је скоро четири стотине стрељано у октобру 1941. године. Немцима није требало много да схвате како се то негативно одражава на одвијање саобраћаја, јер железница није могла да функционише, па су у Краљево долазили железничари из источних делова Србије, Пирота, Беле Паланке и Ниша, који су из ових крајева бежали због страха од бугарске војске. Колики је утицај имала железница на живот у Краљеву сведочи податак да су се први спортски клубови ослањали баш на њу, првенствено због повлашћеног превоза за спортске екипе. О томе какав је био значај железнице могло би се закучивати и на основу податка да је један од првих фудбалских клубова носио назив Локомотива која је, после фузије са Слободом, уткана у

темеље садашњег Фудбалског клуба Слога. Само најстарији Краљевчани још се сећају кад су на овим просторима преовладавали возови са парном вучом коју су полако потискивале локомотиве са погоном на дизел гориво. Некако у то време путнички саобраћај се на краћим релацијама одвијао шинобусима, а онда је електрифицирна пруга из смера према Чачку. Иако то није тема овог својеврсног сведочанства о једновековном животу железнице познато је да процес није окончан и да двадесетак последњих година нема значајнијег помака у правцу Крагујевца, Сталаћа и Рашке.

- Посебно сам истакао чињеницу да је железница имала веома интересантну инфраструктуру, а на простору од Баточине до Пожеге и Љига, и територији целог Косова и Метохије, грађене веома интересантне железничке станице. Таква је зграда у Мрсаћу грађена 1915.

године, затим веома лепе у Јовановцу, Стопањи и другим местима. Кад је железница дошла у Краљево Министарство железница је донело одлуку да се гради и државна Железничка радионица која је 1948. године, под ингеренцијом Министарства тешке индустрије, добила назив Фабрика вагона. Да би се обезбедио смештај за стручну радну снагу морала су да се граде насеља ван урбанистичког плана, која су се називала колоније. У време кад није било уличне инфраструктуре, водовода и канализације, морало је прво то да се изгради, а прва колонија настала је у близини данашње Опште болнице „Студеница“. Друга је изграђена након откупа четрдесет пет плацева у Чибуковцу, испод Ратарског имања. Затим је направљена колонија за инжењере и техничаре који су радили на железници и Фабрици вагона, такозвана чиновничка колонија, код рукометног игралишта, потом нова градска колони-

ја за потребе железничара у близини ложионице, каже др Матијевић. У време највећег успона железнички чвор у Краљеву је имао осам стотина четири запослена, са станицама које су припадале Чачку и Крагујевцу више од три и по хиљаде. Кад је, због саобраћаја према земљама источне Европе, пруга долином Велике Мораве била преоптерећена дирекција железница је део усмерила преко Краљева, а о интензитету саобраћаја из тог периода сведочи податак да су током дана са краљевачке станице полазила двадесет четири воза. После деценија интензивног развоја железница се налази у фази нове реорганизације од које се очекује да, након изградње брзих пруга, поново заузме значајно место у оквиру друмског саобраћаја. Оно што следи у наредном периоду могло би да буде тема новог истраживања неког од млађих ентузијаста. Т. Радовановић

47

48

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

49

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности (1)

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

БУДУЋНОСТ НА НОВИМ ОСНОВАМА

50

- Сви клубови у окружењу имају нове стадионе, рефлекторе, управне зграде и свлачионице, а Слога живи у условима из 1967. године, а све што је од тада урађено су промењене браве и столице.

- Спорт је све више падао због услова, али и захваљујући све мање квалитетним људима који су долазили у клубове да руководе.

- Краљево је једини од већих градова у земљи који никад није имао суперлигаша у фудбалу. - Публикa није била у ситуацији да присуствује утакмицама суперлигашког ранга, још мање међународног, па је критеријуме према фудбалу градила на дометима аматерског такмичења. - Погрешан избор људи којима су поверени значајни задаци у раду клуба. - Слога није дорасла елитном рангу такмичења по условима, квалитету играча и инфраструктуре, нити по другим неопходним условима

Борис Буњак

51

52

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

У

време кад је пажња фудбалске јавности усмерена према првенству Европе тек повремено се помене како Србија пуне две деценије није успела да на такмичењу ове врсте провери своје способности у сусрету са најбољим селекцијама других земаља. Разговори о европском фудбалу у Краљеву су на кратко у други план потиснули податак да у локалној средини од почетка седамдесетих година прошлог века, кад су фудбалери Слоге пропустили прилику да направе још један корак и сврстају се међу најелитније клубове земље са више од двадесет милиона становника, не јењавају покушаји да се домогну највишег ранга такмичења које по квалитету тешко може да се пореди са ондашњим. Шта су узроци таквом стању, ко је и где правио грешке, покушава да објасни доказани фудбалски интернационалац Борис Буњак. О томе колико је компетентан најбоље сведочи податак да је, након двадесет три године активног играчког стажа, отпочео успешну тренерску каријеру и у више од хиљаду утакмица креирао стратегију за победу и освајање значајних резултата. Све је почело три године пре највећег успеха Слоге кад је баш у овом клубу почео као пионир, а наставио у омладинском погону, пре него се изборио за место првотимца. Први професионални кораци везани су за посмарање утакмица са клупе за резервне играче, а кад је сврстан међу једанаест који почињу утакмицу отпочела је каријера која га чини довољно компетентним за озбиљну анализу стања у краљевачком фудбалу. Пет година након утакмице против Црвенке, о којој се у Краљеву прича и после више од пола века, Буњак се обрео у београдском Вождовцу, потом у крагујевачком Радничком, а за време служења војног рока у ЈНА извесно време провео у љубљанској Олимпији. Нереалан захтев за обештећењем матичног клуба, како би остао у Словенији, основни је разлог за повратак у Крагујевац одакле пут води ка Аранђеловцу па Краљеву због жеље да помогне Слоги која је из зоне успела да се врати у Српску лигу. Ако се занемари

једна сезона у чачанском Борцу, дванаест година у Слоги било је довољно за одлуку да ту оконча каријеру. После годину дана рада са млађим категоријама понуђено му је да стане на чело стручног штаба првог тима, а потом постане инструктор Фудбалског савеза Југославије. Ма колико то било примамљиво само два месеца је било довољно да се увери како нема превише везе са тренерским позивом, а позив друголигаша Јавора из Ивањице да преузме кормило тима прилика за почетак озбиљног тренерског пута. Уследиле су године рада у Црвеној звезди из Гњилана, пожаревачком Младом раднику, па нишком прволигашу Радничком. Одлазак у Русију само је етапа ка озбиљној интернационалној каријери започетој након извесног времена проведеног у Младом раднику, београдској Црвеној звезди на месту асистента Зорану Филиповићу и Хајдуку из Куле. Следи озбиљан рад у Уједињеним Арапским Емиратима, Оману, Саудијској Арабији, Мијанмару, Танзанији и Кувајту где је провео последњих седам година. Током тридесет година тренерског стажа, и хиљаду утакмица на клупи, значајним се оцењује податак да се у седам клубова враћао и други пут. Да највећи успех краљевачког лигаша није био случајан сведочи податак како је у то време учешће у спорту било ствар престижа па су сви виђенији људи, председници општина, директори великих предузећа и политичари на високим функцијама, били укључени у спортске клубове. Најпримамљивијим се и у то време чинио фудбал који су сви помагали и у спорт улагали значајна средства друштвених и јавних предузећа. Ни ситуација у Краљеву се није много разликовала од оне у другим срединама, па је Слога успевала да одржава статус стабилног друголигаша.

- Кад је све то требало да се надогради, и направе услови за нове успехе, Краљево је почело да застаје у односу на друге средине. Ми једини нисмо успели да изградимо инфраструктуру, а близу стадиона на коме игра Слога, нити игде у граду, нисмо успели да направимо ни помоћни терен

нити комплетирамо стадион са трибинама, свлачионицама, канцеларијама. Сви клубови у окружењу имају нове стадионе, рефлекторе, управне зграде и свлачионице, а Слога живи у условима из 1967. године, а све што је од тада урађено су промењене браве и столице. Слога је била у другој лиги, кошаркаши у суперлиги, одбојкаши у Европи, а рукомет који се борио са условима безброј пута је изгубио ранг јер нису имали халу. Спорт је све више падао због услова, али и захваљујући све мање квалитетним људима који су долазили у клубове да руководе. Осамдесетих година прошлог века фудбал је био на трећелигашком нивоу, кошарка на прволигашком и друголигашком, одбојка на већем него фудбал а остали спортови у сфери мањег интересовања. Велики спортови су пролазили кроз фазе подизања и падова, али нико није имао толико падова колико фудбал, па је Краљево једини од већих градова који никад није играо суперлигу, каже Буњак. У другој половини двадесетог века фудбал је долазио до средстава захваљујући граду који је помагао, а плодове позитивног расположења највише је уживао мезимац каквим је сматрана Слога као највећи репрезент локалне средине. Податак да то није било довољно огледа се у податку да никада није достигнут врхунски ранг такмичења какво је суперлига. Последица чињенице да Слога никада није била у професионалном рангу такмичења је хендикеп публике која није била у ситуацији да присуствује утакмицама суперлигашког ранга, још мање међународног, па је критеријуме према фудбалу градила на дометима аматерског такмичења. Анализа узрока који су се испречили на путу до врхунског ранга такмичења огледа се и у бази из које се регрутују спортски радници. Уверење да локална средина има плејаду врхунских не делује превише оптимистички ако се зна да су највиши домети довољни само за аматерски спорт што није довољно, поготово не за фудбал. У не тако далекој прошлости било је људи који су наговештавали могућност ис-

53

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

корака, а разлогом што није направљен последњи корак оцењује се погрешан избор људи којима су поверени значајни задаци у раду клуба. Седам година су трајали покушаји да се Слога домогне највишег ранга фудбалских такмичења, а неуспех пред последњи корак погодовао је појави проблема који су клуб срозали до зонског ранга. Иако је актуелни председник клуба Александар Мијатовић мађионичарским триком успео да Слогу из Српске лиге промовише у прволигаша одушевљење није дуго трајало.

- Слога није дорасла том рангу такмичења нити по условима, нити по квалитету играча и инфраструктуре, нити по другим неопходним условима. Последња шанса да фудбал у Краљеву постави темеље за нови почетак, и нове успехе, огледа се у изградњи новог стадиона па, ако све буде ишло нормалним током, верујем да ће се организовати као озбиљан клуб јер са-

54

да нема ни просторију за разговор са играчем који треба да потпише уговор и то ради у ресторану или у канцеларији где се прави протокол. Слога је моја прва љубав па прошле године у незавидној ситуацији у друголигашком такмичењу, са репутацијом селектора и тренера који је освајао трофеје, нисам имао никаквих предрасуда при одлуци да дођем и помогнем што је трајало док ме није исцрпело, све до зимског прелазног рока. Разговарао сам са председником клуба и свесно ушао у проблематичну причу да издржимо до краја полусезоне, покушамо да узмемо што више бодова и решимо неке виталне ствари. Очекивало се да у паузи првенства отклонимо све недостатке, обезбедимо терене које ћемо користити у припремама за други део, да се доведу појачања а одстране играчи који нису оправдали очекивања, да се деблокира рачун који не функционише и обез-

беди опрема које нема, пре свега реквизити за рад. Кад је то изостало био сам принуђен да изађем из приче, јер је без услова немогуће урадити било шта у озбиљном професионалном рангу као што је Прва лига Србије, каже Буњак. Основним разлогом што нема помака оцењује се блокада рачуна због дуговања која се, са каматама, процењују на износ од око сто хиљада евра. Иако је било покушаја да се отпише бар део потраживања показало се да, кад је у питању Пореска управа, то није једноставно и поред наговештаја да нису исцрпене све могућности. Поразно делује податак да квалитет екипе није био на задовољавајућем нивоу, иако су фудбалери у свим утакмицама давали максимум, а последица се огледа у испадању из лигашког такмичења у коме краљевачки фудбалери до краја сезоне нису успели да се помере са последње позиције.

Бори Буњак подсећа на податак да је Слога, током више од седамдесет пет година постојања, само трећину тог времена наступала у такмичењима савезног а остатак лигама нижег ранга. Да парадокс буде већи сведочи подсећање како у држави нема значајнијег клуба у коме није играо неко од Краљевчана. Добра потврда огледа се у податку да је својевремено у гњиланском лигашу, поред тренера, играло седам Краљевчана.

- Слога не може више да функционише на овај начин. Мора да се организује на другачији, да направи програм, дефинише крајњи циљ и одреди са ким ће да га оствари, са којим људима, играчима, тренерима, стручним штабом, људима у управи. Тај циљ мора да буде дугорочан, а кардинална грешка би била да сада почне да размишља о повратку тамо где не припада, уђе у Прву лигу Србије где ће да се бори за опстанак. Ја желим да направим такав тим од наших играча који би

ушао у Прву лигу и борио се за врх табеле, а да би се борио за врх табеле мора да дође и неко са стране ко би донео нови квлитет. Осим тога такмичење у Српској лиги је јефтиније, па имаш бољих услова да производиш играче. За то време ће бити направљен и стадион, па треба размишљати да се у трећој години нападне Прва лига у којој ћеш можда моћи да водиш главну реч и да се бориш за Супер лигу. Слога мора да напише програм, таксативно да наведе шта је циљ ове године, шта идуће па треће и где је крајњи циљ. Мора студиозније да се направи организација клуба, да се те две ствари споје и то буде темељ, јер само у миру може да се ради са млађим категоријама и првим тимом, каже Буњак који је после дужег периода успео да последњу годину проведе у Краљеву. Била је то прилика за разговоре са бројним појединцима који су радили у спорту, са бизнисменима и људима до-

бре воље, који сведоче о значајним потенцијалима и спремности за учешће у новој организацији која би помогла клубу да се издигне изнад дешавања у овом веку и заживи начином на који је то чинио пре педесет година. Посебно осећање сведочи да је, после много деценија, град жељан успеха и у овој области. Добра потврда огледа се у сазнању да је, након три везане победе од тренутка кад је преузео екипу, у локалној средини преовладавало разочарање што, због епидемиолошке ситуације, није било могућности да се присуством на утакмицама пружи подршка клубу у преломним тренуцима. Значај публике довољан је за уверење искусног спортског радника да би коначан учинак фудбалера Слоге на крају последње сезоне био знатно повољнији. Основа за такав став огледа се у подаку о великом броју утакмица завршених без победника и уверењу да је то мало до победе могло да се оствари уз помоћ дванаестог играча. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55

56

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

57

27.6.2021.

МАГАЗИН 501

58

Светлана Миленковић

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Светлана Миленковић (2)

- Изненадно замена одсутне глумице у представи „Гнев божји“. - Тема мастер рада интимистичко амбијентално позориште и камерни театар.

– Премијерно извођење представе „Мрачна игра“, по адаптираном тексту „Брачне игре“ Едварда Олбија, уместо на сцени позоришта у изнајмљенм стану. – Најбољи пример мастер рада. – Прилагођена за извођење на камерној сцени „Мрачна игра“ у Краљевачком позоришту које показује интерес за ангажовање младих и школованих глумаца.

- Репертоар, ансамбл и спољни сарадници Краљевачког позоришта сматрају се довољно ауторитативним за закључак о високом уметничком нивоу. - Од дна се не може даље, па се може очекивати ренесанса.

- Бити бесан на позориште је бесмислено, јер запошљавање не зависи од њих. - Дечје представе су посебни спектакли какве је тешко видети и у београдским позориштима. - У позоришту и на филму има места за високе колико и за оне ниског раста, за лепе и ружне, дебеле или мршаве

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВАЧКО ПОЗОРИШТЕ ПРИВИЛЕГИЈА, А НЕ ОСУДА

59

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

А

60

ко се изузму приватне високошколске установе прилику за студије глуме, поред београдског Факултета драмских уметности и Академије уметности Нови Сад, последњих година пружа Одсек драмских уметности на Факултету уметности Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици. Према њему су најчешће упућени будући студенти који су прилику за упис пропустили на неком од факултета у Београду и Новом Саду, а након што је ногу повукла Светлана Миленковић постао је место на коме глумачко знање стиче још неколицина младих Краљевчана. Као и на другим факултетима ове врсте, студије глуме и у овом граду везују студенте током највећег дела дана, али током само половине семестра да би се након тога преселили у Београд како би довршили годину. Разлог лежи у чињеници да у Митровици нема позоришта, а сала Дома културе у Звечану је углавном место одржавања различитих манифестација. Након почетних припрема на матичном факултету рад се по правилу наставља у београдском Студентском културном центру, а боравак у главном граду представља и посебну прилику за посету бројним позоришним представама и сусрете са другим колегама. Значајним се чини и податак да на митровичком факултету нема одсека режије, па је студентима глуме ускраћена могућност за заједничко стасавање. Добар део године у Београду прилика је за ангажмане у различитим пројектима који потврђују да редитељи показују довољно интересовања за глумце који долазе из јужне покрајине. Иако бројне обавезе на факултету не пружају довољно могућности за чешћи долазак у Краљево одустајање једне глумице од учешћа у представи „Гнев божји“ пружио је Светлани прилику за ангажман у локалном позоришту већ пред крај друге године студија.

- Онда се десило да сарађујем са Драганом Јаковљевићем који је обновио „Камен за под главу“ и поверио ми улогу Јелке Боговићке што ме је баш одушевило, а после тога сам имала

обавезе око дипломске представе и мастер студија које сам желела да завршим одмах после академије. За мастер студије смо имали потпуну слободу да, у оквиру ауторског пројекта, завршимо апсолутно све у својој режији а под будним оком професора који нас усмеравају и контролишу. Основне студије сам завршила код Милана Плећаша и Немање Савковића, а за мастер сам хтела да променим и радим са неким другим да бих имала друга искуства. Почела сам код Јовице Павића, али сам након неког неспоразума завршила код Дејана Цицмиловића. За тему сам одабрала интимистичко амбијентално позориште и камерни театар и радила представу „Мрачна игра“ за коју сам са колегом Урошем Милојевићем адаптирала текст „Брачне игре“ Едварда Олбија. Био је то потпуно нови комад који не личи на оригиналну верзију, а уместо у позоришту премијерно смо извели пред ограниченим бројем гледалаца у закупљеном стану у Бранковој улици – прича Светлана уз подсећање да је Цицмиловић извођење оценио као најбољи пример мастер рада. Био је то добар повод за размишљање да се прилагоди извођењу у позоришту па је представа, након неопходних измена, неколико пута изведена пред осамдесетак гледалаца на камерној сцени Краљевачког позоришта упркос страху да интимна породична атмосфера неће бити на прави начин пренесена у другачији амбијент. И поред задовољавајућег успеха нова извођења спречиле су друге бројне обавезе глумаца који су са успехом завршили студије и добили звање аудиовизуелних уметника из области глуме. Прилично уврежено уверење да је у Србији култура у приличном хаосу у Краљеву поприма другачије обележје посебно у позоришту које показује довољну дозу интересовања за ангажовање младих и школованих глумаца. Свима је пружена шанса да покажу шта су научили, и колико су савладали глумачку вештину, током четири и више година студија а задовољство је ве-

ће кад се зна да такав третман немају колеге у другим срединама.

- Имала сам срећу, имам где да дођем и одакле и да одем, а у сваком тренутку знам да сам добродошла и да ће за мене и моје колеге бити посла у Краљевачком позоришту. У другим градовима, поготово већим, постоји једно позориште па, хтели они или не, нема места за све. То је тужно, у исто време и страшно, да покушавају да дођу до посла у Београду, а запостављају матичне градове. Од нас млађих нико није везан са позориштем на дуже време, сви смо хонорарни сарадници, али волимо да играмо и осећамо се пријатно као код своје куће. Радила сам у Београду, отворили су ми се неки лепи путеви где год сам покушала, па не могу да се пожалим како не радим ма колико после академије настојали да покажемо све што знаомо и желимо много више простора него што имамо. Кад погледам колеге које су можда и талентованије и вредније а не раде кажем да је добро и овако. Ужасно је тешко, поготово у Београду где је све организовано по круговима у којима сви имају неке своје људе које вуку са собом. То функционише тако и што пре то прихватимо више ћемо имати енергије за неке друге и лепше ствари – каже Светлана. Термин провинцијско позориште се у одређеном делу јавности користи за сва ван центара, најчешће не у негативном контексту како би то на први поглед могло да се закључи, погото не у случају Краљевачког позоришта чији се репертоар, ансамбл и спољни сарадници сматрају довољно ауторитативним за закључак о високом уметничком нивоу. Посебан углед ужива међу најмлађом генерацијом глумаца који шансу за рад нису тражили у дугом реду испред великих позоришта док време пролази а таленат губи на сјају. Добар повод је уверење да дуго одсуство са сцене онима који нису стално ангажовани отупљује одређене способности и прети да, после неколико година, потпуно нестану као да никад нису ни постојали. Због тога Светлана, као предводник млађе генерације глумаца, рад у Краљевачком

61

62

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

позоришту сматра привилегијом, а не осудом као други док годинама чекају шасну која им најчешће веће бити пружена. Након „Гнева божјег“ и „Камена за под главу“ уследио је низ представа за децу у које су укључени и остали припадници генерације, Стефан Миликић, Кристина Јевтовић, Милена Јовашевић и млађи Владимир Јовановић, Никола Воштинић, Александра Аризановић, Невена Неранџић... Сви су, каже Светлана, свесни колико је тешко време и стање у овој области које се не поправља. У таквој ситуацији тешко је предвидети како ће се ствари одвијати у будућности, па се млађи ни не труде да превише размишљају због опасности да их нека врста панике не одведе у непознатом правцу. У таквој ситуацији код Светлане је и даље присутна жеља за усавршавањем, како на пољу глуме у оквиру докторских студија тако и у области права у чије се изучавање упустила пре него се потпуно окренула позоришту. Зрачак наде да би и у култури могло бити боље заснива се на ставу да се од дна не може даље, па се може очекивати ренесанса. Пут до неког од пројеката из домаће филмске продукције, по који пут и иностраних који се реализују у Србији, води преко неколико специјализованих агенција које обезбеђују кадрове различитог профила. Досадашње искуство показује да није било значајнијег успеха понајвише због велике треме засноване на чињеници да током студија није било часова посвећених овом начину рада. У таквим околностима улога у кратком филму Ненада Тодоровића представља само лепо искуство током школовања. Ма колико да се удобније осећа на сцени, и боље контролише себе, Светлана не одбацује могућност да се опроба и у другим врстама драмског стваралаштва. У овом тренутку приоритет је позориште и размишљање о некој врсти педагошког рада у овој области.

Незаобилазна тема разговора са свима који су се појавили на краљевачкој позоришној сцени је и репертоар локалног позоришта који у највећој мери диктира структура чланова глумачког ансамбла у сталном радном односу који су дугогодишњим искуством надоместили оно што нису прошли током студија. Приметно је да се у рад све више укључују млади глумци према којима је позориште отворено у мери колико дозвољавају фунансије.

- Политика се уплиће свуда, па од ње зависи и ситуација у позоришту, а забрана запошљавања ми је страшна, јер због тога и долазе све невоље са послом. Са друге стране сваке године долази велики број нових глумаца, па не може да се направи баланс за добро разрешење ситуације. Имам проблем са системом, а бити бесан на позориште је бесмислено јер запошљавање не зависи од њих – каже Светлана. Позамашно искуство сведочи о недовољном интересовању младих за долазак у позориште, тим пре што је репертоар из године у годину све богатији и разноврснији па се свакоме пружа довољно могућности за избор. Добра потврда је податак да га чине како лаке комедије и дечје представе тако и сатиричне и друштвено ангажоване. Радује податак о завидном броју деце у позоришту што води ка оптимистичком ставу да би, кад одрасту, могла бити редовни посетиоци позоришних представа. Пуна сала представља посебну инспирацију за учеснике у представи, а краљевачку са нешто више од две стотине седишта која доприносе утиску интимног гледалишта, најчешће и није тешко напунити. За толико увек има интересовања, сем за представе које су на репертоару у дужем периоду кад то није реално очекивати. Није без значаја ни податак да готово трећину посетилаца чине исте особе, а све заједно води ка утиску да нема осипања публике. Почетак нове позоришне сезоне

пред краљевачку публику доноси нову представу за децу у којој је место нашла и Светлана Миленковић. Уз претежно младе глумце ангажовани су и нешто искуснији што води ка ставу да ће, кад се на јесен појави пред публиком, још једном доказати да су дечје представе посебни спектакли какве је тешко видети и у београдским позориштима. Сви проблеми који оптерећују професију добар су повод за закључак да је за пут према њој потребно много више од жеље. Они који су успели да преброде прву степеницу, потом и напоран четворогодишњи рад, са довољно опптимизма потврђују да за доброг и упорног глумца нема зиме и да ће се за таквог увек наћи места, јер и у позоришту и на филму има места за високе колико и за оне ниског раста, за лепе и ружне, дебеле или мршаве. На путу ка првом подизању завесе треба бити упоран и одрећи се много чега, а онда уживати у осећају какав је тешко описати.

- Надам се да ће бити решен статус младих глумаца у позоришту које сматрам матичном кућом. Волела бих да будем овде, а себе видим као успешну глумицу остварену и на неким другим пољима. Тренутно нисам у несагласју и чини ми се да идем путем на коме видим себе за десет или двадесет година. Не осећамо сујету, и дивно се дружимо, јер смо толико различити да нико никоме не смета, па има места за све. Сви смо пријатељи и ван позоришта, излазимо заједно и имамо заједничке теме које нису везане ни за позориште ни за академију – каже Светлана која поред Краљевачког са успехом наступа на сцени нишког Народног позоришта. Након летње паузе представа „Трећи светски рат“, настала у сарадњи са Музичким културним центром, премијерно је изведена у октобру прошле године и од тада се налази на редовном репертоару, а повремено игра на сценама Луткарског и Народног позоришта. Т. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 501 27.6.2021.

65

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

Лука

66

Смештен у прелепом приморском граду на италијанској ривијери, Дизнијев и Пиксаров анимирани филм „Лука“ доноси причу о младом дечаку који проводи незаборавно лето испуњено галетима, пастом и бескрајним вожњама скутера. Лука дели авантуре са новостеченим пријатељем, али је њихова забава угрожена добро чуваном тајном о морским створењима из другог света скривеним испод површине воде. Породичну авантуру у 2Д формату синхронизовану на српски језик, у трајању од пет минута више од сат и по, Енрико Касароса је режирао према сценарију који су написали Џеси Енријус и Мајк Џонс, а водеће улоге тумаче Стрибор и Срђан Чолић, Урош Јовчић, Небојша Миловановић, Вања Милачић и Слободан Нинковић. Филм се приказује до среде 30. јуна у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Паклене улице 9 Дом Торето води миран живот са Лети и њиховим сином Брајаном, али зна да изван њиховог мирног хоризонта увек вреба опасност. Овог пута прет-

ња ће приморати Дома да се, ако жели да спаси оне које највише воли, суочи са гресима из прошлости. Његова екипа се окупља како би зауставила врхунског возача и веома вештог убицу који намерава да уништи свет, човека који је случајно и Домов напуштени брат Џејкоб. Акција се одиграва широм света, од Лондона и Токија, од централне Америке до Единбурга и од тајних бункера Азербејџана до препуних улица Тбилисија. На том путу ускрснуће стара пријатељства, стари непријатељи ће се вратити, историја ће бити написана поново, а право значење породице биће на тесту као никада до сада. Акциони трилер у 2Д формату траје седам минута мање од два и по сата а Џастин Лин га је режирао као и треће, четврто, пето и шесто поглавље франшизе која је прерасла у светски блокбастер. Поред њега сценарио потписује Данијел Кејси, а водеће улоге тумаче Вин Дизел, Шарлиз Терон, Хелен Мирен, Лукас Блек и Мишел Родригез. Филм се приказује до 30. јуна, а пројекције почињу петанест минута пре 20 сати.

Телохранитељ мафијашеве жене Најсмртоноснији чудни пар на свету, телохранитељ Мајкл Брајс и убица Даријус Кинкејд, поново су заједно у још једној мисији опасној по живот. Још увек без дозволе и под лупом, Брајса на акцију присиљава још нестабилнија Даријусова супруга, озлоглажена међународна преваранткиња Соња Кинкејд. Док га до нервног слома доводе два најопаснија штићеника, трио се до гуше уплиће у глобалну заверу и ускоро открива да су само они ти који стоје између Европе и тоталног хаоса. Акциону комедију са елементима трилера, у 2Д формату и трајању од девдесет девет минута, Петрик Хјузс је режирао према сценарију који су написали Том О Коното и Брендон Марфи, а водеће улоге тумаче Рајан Рејнолдс, Самјуел Л. Џексон, Салма Хајек, Антонио Бандерас, Морган Фримен, Драган Мићановић, Франк Грло, Керолајн Гудал, Ребела Фронт, Габриела Рајт, Алис МекМилан, Кристофер Камијасу, Том Хопер, Блејк Ритсон и Ричард Е. Грант. Филм се приказује до последњег дана у месецу, а пројекције почињу петнаест минута после двадесет другог сата.

67

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

Филмови које смо гледали - 1964.

68

69

Политичар је: у владању - „звер“! Гласач је његов -„дресирани кер”!

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

Кад саберем сву српску „елиту“; ипак ћу се поклонити – Титу!

70

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Преживес НАША аг

смо НАТО агресију; гресија је - трајна!

Све што кажу, кад излажу; „масно“ лажу и запомажу!

71

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

72

Из Мињине кухињице

ПУТЕР ПОГАЧА СА КИСЕЛОМ ПАВЛАКОМ Потребно:

тесто нараста.

250 мл млека 45 г квасца 2 кашичице соли 1 кашичица шећера 700 г брашна 100 г киселе павлаке 100 г путера 120 мл уља 2 јајета 1 кашика млека сусам

Тесто поделите на 8 делова. Сваки део посебно развуците у круг.

У млако млеко додајте квасац, шећер и кашичицу брашна. Оставите 10 минута да квасац надође. Додајте уље, мало умућена беланца, једно жуманце и со. Промешајте па брашном замесите тесто. Оставите 25-30 минута да

Први део премажите путером. Преко сложите други круг па га премажите киселом павлаком. Трећи део путером, четврти, киселом павлаком, пети путером, шести киселом павлаком, седми путером и осми не премазујете. Додајте мало брашна испод теста па развуците још мало, да буде око 3335 цм. Круг исеците на 8 троуглова. Сваки троугао увијте у кифло и сложите у путером подмазан плех. Оставите 60 минута да погача нарасте. Премажите, само са горње стране, сједињеним жуманцетом и кашиком млека. Поспите сусамом и пеците прво 5 минута на 230 °Ц, а затим још 30 минута на 200 °Ц.

73

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 27. ЈУНА И 3. ЈУЛА

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

27. јун

74

1693 — Џон Дантон у Лондону објавио први женски часопис, Лејдис Меркури.

1743 — У рату за аустријско наслеђе британски краљ Џорџ II поразио Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је предводио трупе у бици.

1801 — Британске и турске трупе поразиле Французе и заузеле Каиро.

1844 — Џозеф Смит, амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован у затвору у држави Илиноис.

1905 — Побуњени руски морнари преузели крстарицу Потемкин у Црном мору. Први масован излив незадовољства у руској царској армији током револуције, од 1905. до 1907. Редитељ Сергеј Ајзенштајн касније по том догађају снимио филм „Оклопњача Потемкин“.

1908 — У Црној Гори завршено суђење завереницима против књаза Николе I Петровића, Бомбашка афера. Од 52 оптужена, четири осуђена на смрт, а остали на казне од три до 20 година затвора.

1932 — У Сијаму после државног удара проглашен Устав и успостављена уставна монархија.

1943 — Амерички авиони у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину, под немачком окупацијом.

1944 — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.

1946 — Министри спољних послова СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Француске одлучили да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, под италијанском управом до

капитулације Италије 1943, потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947.

1950 — У ФНРЈ донет Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком самоуправног модела, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског модела.

1986 — Међународни суд у Хагу пресудио да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.

1987 — У Београду се родио Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Србији.[1] 1990 — Грађански рат у Никарагви окончан церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног контрашког покрета председници Виолети Бариос де Чаморо.

1991 — Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији. Потом дошло до шестодневног рата с јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло 49 људи, међу њима највише регрута ЈНА.

1993 — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.

1997 — Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици. На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили се о забрани употреба нагазних мина.

1999 — У циљу окончања седмогодишњег насиља, током којег је убијено око 100.000 људи, влада Алжира, на

иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.

2000 — На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, Југославији и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. Југославија приступила Варшавској декларацији 2001, по паду режима Слободана Милошевића. Уједињене нације објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету и процениле да ће од исте болести

умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља.

2001 — Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла II на крају његове петодневне посете Украјини.

2004 — За председника Србије у другом кругу изабран лидер Демократске странке Борис Тадић.

28. јун 1098 — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије.

1389 — Српска војска предвођена кнезом Лазаром у Косовској бици супротставила се инвазији Османске војске предвођена султаном Муратом I. 1519 — Карло V изабран за цара Светог римског царства.

1629 — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну рав-

ноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције.

1635 — Гваделуп постао француска колонија.

1651 — Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара.

1881 — Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала делимично зависна од Аустроугарске, у економском и политичком смислу, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина.

1902 — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.

1914 — Сарајевски атентат. Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је извршио атентат на аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију.

1919 — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат.

1921 — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић.

1937 — Откривен споменик ослободициома Ниша.

1942 — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата.

1948 — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.

1950 — Американци победили Енглезе, 1:0, на Светском фудбалском купу у Бразилу. У саобраћај пуштен пут Београд-Загреб, дуг 400 km, “Ауто-пут братства и јединства”, у чијој су изградњи учествовале добровољне омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије.

1956 — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики

број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти.

1960 — Основан Универзитет у Новом Саду.

1976 — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије.

1981 — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти.

1989 — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара.

1992 — У организацији Демократског покрета Србије (ДЕПОС) на челу са Српским покретом обнове Вука Драшковића, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса.

1997 — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре.

2001 — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999.

2003 — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убије-

75

но или нестало.

2015 — Кошаркашице Србије савладе су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015.

2016 — У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа.

2019 — Отворен Аеродром Морава, код Краљева.

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

29. јун

76

1444 — Скендербег је поразио османску војску у бици код Торвиола.

1534 — Жак Картје је постао први Европљанин који је стигао до Острва Принца Едварда.

1613 — Лондонско позориште „Глоб“ изгорело у пожару током прве представе Шекспировог комада “Хенри VIII”.

1807 — Руски адмирал Дмитриј Сењавин је поразио османску флоту у бици код Атоса.

1855 — У Лондону изашао први број листа „Дејли телеграф“.

1864 — Самјуел Краутер постао бискуп у Нигерији, први црнац бискуп Енглеске цркве.

1869 — Намесници малолетног кнеза Милана Обреновића су на Великој уставотворној скупштини усвојили Намеснички устав.

1880 — Француска анектирала пацифичко острво Отахеите (Тахити), које је од 1842. било француски протекторат.

1882 — У Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. Из пет дубоких бунара град је добијао око 65 литара воде у секунди.

1921 — У Београду је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић Баћо бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осу-

ђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.[1] 1939 — Слетањем авиона „Дикси клипер“ на аеродром у Лисабону обављен је први комерцијални лет из САД у Европу.

1941 — Немачке трупе су заузеле Минск, престоницу Белорусије.

1949 — Јужна Африка је политику апартхејда прогласила државном доктрином.

1974 — Изабела Перон је заменила оболелог мужа Хуана Перона на месту председника Аргентине.

1976 — Сејшели су добили независност од Уједињеног Краљевства.

1980 — Вигдис Финбогадотир изабрана за председника Исланда. То је било први пут да је за шефа државе у Европи изабрана жена на непосредним изборима.

1992 — Војска Републике Српске напустила је сарајевски Аеродром Бутмир након двомесечне опсаде и предале га под контролу мировних трупа УН (УНПРОФОР). Тиме је омогућено достављање хуманитарне помоћи становништву Сарајева.

1995 — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа.

1998 — Бивши градоначелник Вуковара Славко Докмановић, осумњичен за ратне злочине у Хрватској 1992. извршио је самоубиство у затвору у Схевенингену, близу Хага.

1999 — Митингом у Чачку, на којем се окупило око 10.000 људи, опозициони блок Савез за промене почео је протесте против режима председника СР Југославије Слободана Милошевића. Протести су се у наредним месецима свакодневно одржавали у великом броју места у Србији, укључујући и Београд. Турска осудила на смрт вођу курдских побуњеника Абдулаха Оџалана.

2001 — У Бриселу одржана прва донаторска конференација за СРЈ на којој је Југославији обећана помоћ од једне милијарде и 280 милиона долара. У Бечу су министри иностраних послова СРЈ и четири бивше југословенске републике потписали споразум о

сукцесији, чиме је окончан дугогодишњи спор око наслеђа бивше СФРЈ. Премијер СРЈ Зоран Жижић поднео оставку дан након изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу. Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, поново је изабран на нови петогодишњи мандат у светској организацији.

2002 — Лека I, син краља Зога, који је владао Албанијом од 1928. до 1939. вратио се у земљу после 63 године прогонства.

2003 — Полагањем заклетве Беатрис Мерино, угледни адвокат без политичког искуства, постала је прва жена премијер у историји Перуа.

2004 — Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића на 13 година затвора, за злочине против човечности над хрватским цивилима у бившој Републици Српској Крајини (РСК) 1991-92. године. На самиту у Бриселу за шефа европске дипломатије изабран је Високи представник Европске уније за спољну политику Хавијер Солана, који ће постати први шеф дипломатије ЕУ када на снагу ступи будући европски устав, након што га ратификује свих 25 земаља чланица Уније.

30. јун 1520 — Током шпанског освајања Мексика у Теночтитлану је убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II. 1559 — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II. 1859 — Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду.

1876 — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској.

1908 — У источни Сибир је пао Тунгуски метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи.

1913 — Наредбом бугарског краља Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године.

1930 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Ре-

му 1920. проглашен за британско мандатно подручје.

1934 — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева”, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.

1936 — Етиопски цар Хајле Селасије упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване.

1941 — На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда.

1943 — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион.

1944 — Одржано је друго засједање ЗАВНОБиХ-a у Санском Мосту.

1948 — Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа.

1950 — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје.

1960 — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба.

1962 — Последњи припадници француске Легије странаца су напустили Алжир.

1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама.

1971 — Совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и

Виктор Патсајев су погинули приликом приземљења свемирског брода Сојуз 11, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.

1974 — Руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу.

1989 — Судански генерал Омар ел Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија.

1995 — Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима.

1996 — Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић.

1997 — Кина је званично преузела контролу над Хонгконгом после 156 година британске колонијалне управе.

1999 — Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент.

2001 — Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве „Геј параде” у Србији. Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм „Наташа”. То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ. Премијер Белгије Гај Верхофштад посетио Конго. То је прва посета неког белгијског званичника тој афричкој земљи после „Хладног рата” и прекида односа који су трајали 20 година.

2003 — Босански Србин Жељко Меакић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у логору Омарска код Приједора, предао се властима РС, а потом изручен том суду.

2004 — Представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун сменио председника парламента Републике Српске Драгана Кали-

77

нића и забранио му сваки јавни и политички рад. Са дужности у РС смењено још 60 особа, због несарадње с Хашким трибуналом.

МАГАЗИН 501

27.6.2021.

1. јул

78

69 — Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара.

1097 — Крсташи предвођени Боемундом Тарентским су у бици код Дорилеја поразили селџучку војску предвођену Килиџ Арсланом.

1569 — Закључена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска у Државна заједница Пољске и Литваније. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.

1835 — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.

1866 — Штампане Прве српске поштанске марке 1867 — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Брансвик прогласиле су федералну унију Канада, која је Актом о Британској Северној Америци британског парламента добила статус доминиона.

1887 — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.

1921 — На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини. Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).

1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.

1946 — САД су извршиле нуклеарну пробу, на атолу Бикини у Пацифику, бацивши трећу атомску бомбу.

1960 — Гана је постала република, с

првим председником Кваме Нкрумахом.

1962 — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.

1966 — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.

1991 — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955. Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ.

1994 — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.

1997 — Хонгконг је, након што је 150 година био под британском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.

2000 — Након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века.

2001 — У Аћеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Аћеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.

2002 — У Хагу је формално означен почетак рада Међународног кривичног суда, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.

72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Немачке.

2004 — НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.

2013 — Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.

2. јул 1776 — Континентални конгрес је усвојио резолуцију којом је прекинуо везе са Великом Британијом, али текст званичне Декларације о независности није одобрен до 4. јула.

1798 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је заузела Александрију.

1800 — Парламент Велике Британије је усвојио Закон о унији са Ирском, којим ће се 1. јануара 1801. Велика Британија и Ирска ујединити у Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.

1819 — Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно.

1839 — Више од 50 афричких робо-

ва се побунило на броду Амистад за превозу робова код обале Кубе.

1860 — Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку.

1881 — У Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда.

1884 — Основана је Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије.

1900 — Гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин.

1917 — Бели становници Ист Сент Луиса су запалили делове града и пуцали на црнце који су покушавали да побегну од пожара.

1940 — Погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод „Арандора стар“ који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде.

1961 — Амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. („Збогом оружје“, „За ким звона звоне“, „Старац и море“).

1964 — Председник САД Линдон Џонсон потписао је „Закон о грађанским правима“, којим је забрањена расна дискриминација.

1966 — Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу.

1976 — Проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу Вијетнам са главним градом Ханојем.

1990 — Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. јула распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца.

1995 — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије.

2000 — Кандидат Странке националне акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.

2001 — Прво усађивање механичког срца извршено је у САД. Седмочасовну операцију извели су хирурзи Универзитета Луизвила Леман Греј и Роберт Даулинг.

3. јул 321 — Римски цар Константин I, први римски хришћански владар, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда.

1583 — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према

бољарима добио је назив Грозни.

1608 — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек.

1775 — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност.

1848 — Покренут аустријски дневни лист Штампа (Die Presse).

1849 — Француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX. 1866 — Пруска војска под командом Хелмута фон Молтека је у бици код Садове поразила аустријску војску под командом Лудвига фон Бенедека.

1881 — Под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира. Почела изградња Српских железница 1940 — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Мерс-ел-Кебиру у Алжиру да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара.

1944 — совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.

1954 — У Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата.

1969 — Један од оснивача енглеске рок групе „Ролингстонс“ Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге.

2001. - На првом појављивању пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.

79

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs