Kraljevski MagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година IX * Број 497 * 30. мај * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


30.5.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате


Краљевски

МАГАЗИН

3


30.5.2021.

МАГАЗИН

4

У оквиру истоименог пројекта МагазИН открива

Град Краљево подржава Садржаји изне


реализацију пројекта „Непознато Краљево“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања ети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

5


6

МАГАЗИН 30.5.2021.


12 18 22 28 34 40 48 56 64 66 68 70 72 74

Фото: М. Радовановић

У овом броју Солидарност без граница Корак напред у пословању Дворац у циганској мали Здраве навике за здраве зубе Широк фронт одбране Дон Кихот и терор белих мантича Лака забава као терапија Бледи сећање на матурски плес Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Кикер - Аполон 4 Времеплов

7


8

МАГАЗИН 30.5.2021.


9


10

МАГАЗИН 30.5.2021.


11


Додељена признања за несебичну помоћ

МАГАЗИН

30.5.2021.

СОЛИДАРНОСТ Т

12


Т БЕЗ ГРАНИЦА

- Значајнијом од новчане помоћи у Општој болници „Студеница“ оцењују вољу донатора да притекну у помоћ кад је то било неопходно. - Не рачунајући сто двадесет шест милиона од Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање, укупна вредност других донација у 2020. години процењена је на више од седамдесет шест милиона динара. - Током претходне године у ковид болници прегледано скоро девет и по хиљада пацијената, и обављено више од седамнаест хиљада прегледа. - На болничком лечењу хиљаду сто седамдесет девет пацијената, од тога девет стотина седамнаест позитивних на присуство корона вируса. - Извршено три хиљаде пет стотина деведесет три ПЦР и више од двадесет две хиљаде антигенских тестова

13


добру је лако добар бити, на муци се позанју јунаци, често је помињана народна изрека током периода који је обележила пандемија корона вируса. И док су од половине марта прошле године јунацима проглашавани само здравствени радници ових дана се потврђује да их има и у другим структурама становништва. У Краљеву је таквима окарактерисано сто педесет фирми и појединаца који су пружили значајну помоћ у доба пандемије кад је здравство правило прве кораке суочавајући се са опасним вирусом. Потреба да им представници Дома здравља Краљево, Завода за јавно здравље и Опште болнице „Студеница“ искаже захвалност, и уруче пригодна признања, половином минуле недеље био је пригодни скуп организован након потврде да то дозвољава епидемиолоша ситуација. Била је то прилика да вршилац дужности директора Опште болнице „Студеница“ др Зоран Мрвић подсети како су здравствене установе од 16. марта прошле године, кад је уведено ванредно стање због пандемије корона вируса, по препоруци Министрства здравља и Кризног штаба прилаго-

МАГАЗИН

30.5.2021.

У

14

диле режим рада новим условима. Краљевачки здравствени радници су отишли корак даље, а припреме за могућу епидемију окончали у јануару исте године што је у значајној мери допринело да се сврстају у ред ретких које су спремно дочекале први удар. Паралелно са довољном количином заштитне опреме набављани су потребни апарати, респиратори, пацијент монитори, инфузионе пумпе и остало што је било неопходно. Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање су за то обезбедили сто двадесет милиона динара, што је равно износу средстава добијених током неколико претходних година. Када је у јулу, после извесног затишја, запретио нови талас епидемије а понестало материјалних средстава у помоћ су прискочили краљевачки привредници и појединци. Већина се укључила самоиницијативно, у контакту са менаџментом болнице, а други преко друштвених мрежа на иницијативу синдиката Независност. Више од два милиона динара прикупљених на овај начин било је довољно за набавку топломера, дигиталних мерача прити-

ска, чизми, мајица, панталона, два ЕКГ апарата, пацијент монитора, аспиратора, пумпи, прскалица, убруса, пелена, оксиген глава, алкохола... уз услов да се јавности не саопштава шта је ко донирао. Помоћ су пружили бројни други појединци који су донирали десетине пацијент монитора и инфузионих пумпи неопходних за интензивну негу пацијената са најтежом клиничком сликом, дефибрилатора, ЕКГ апарата, аспиратора... Значајнија средства за набавку пет пацијент монитора стигла су од Фондације Новак Ђоковић, а фудбалер Александар Луковић донирао инфузиону пумпу и пацијент монитор. Међу значајније донаторе убрајају се краљевачка предузећа Радијатор инжењеринг, Златић, Крунатекс Техноград, Амига, Помак, Елипса, Пеком, Термо инвест, Баним рекламе и РВМ који су душецима и постељином опремили Интерно одељење краљевачке болнице и, са скоро милион и триста хиљада динара, омогућили поправку, пескарење и фарбање кревета, наткасни и сталака. Значајнијом од новчане помоћи у болници оцењују њихову вољу да притекну упомоћ кад је то било неопходно. За на-


бавку опреме неопходне одељењима офталмологије и интензивне неге РВМ је издвојио двадесет хиљада евра, а посебно значајном оцењује се помоћ Оџачара у хладним зимским данима на врхунцу таласа епидемије, када је на лечењу у ковид болници било више од сто пацијената. Не рачунајући сто двадесет шест милиона од Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање, укупна вредност других донација у 2020. години процењена је на више од седамдесет шест милиона динара. - Захваљујући нашим здравственим радницима и доброј организацији успели смо да одржимо здравствени систем, а од хиљаду и две стотине радника, колико сада има у Оштој болници, прошле године је на неодређено време примљено шездесет девет, од тога четрдесет седам медицинских сестара. Тако су примљени сви који су радили у ковид болници, а нису имали решење за стално. Наша болницаје успела да оствари осамдесет пет посто планираних послова. Поред рада у ковид болници, свих инвестиција, епидемиолошких мера и ванредног стања, урадили смо

двеста шеснаест хиљада педесет седам специјалистичких прегледа, пет хиљада триста четрдесет две операције, шездесет хиљада седамдесет снимања скенером, две хиљаде триста једанаест прегледа магнетном резонанцом и две хиљаде мамографија. То је оно што смо за време пандемије радили једини у Србији, а нико се није инфицирао. У истом периоду било је хиљаду двеста седамдесет осам порођаја и једанаест хиљада шездесет четири дијализе која ни у једном тренутку није стајала, каже др Мрвић. Током претходне године у ковид болници је прегледано скоро девет и по хиљада пацијената, и обављено више од седамнаест хиљада прегледа. На болничком лечењу је било хиљаду сто седамдесет девет пацијената, од тога девет стотина седамнаест позитивних на присуство корона вируса, извршено је више од деветнаест хиљада рендген услуга, обављено три хиљаде пет стотина деведесет три ПЦР и више од двадесет две хиљаде антигенских тестова. У истом периоду оболело је пет стотина шеснаест здравствених радника, а од последица болест изазване инфекцијом корона вируса преминула једна

докторка. Додела признања поклопила се са даном кад, први пут после четрнаест месеци, у ковид болници није било ниједног пацијента. Добра сарадња у борби против инфекције потврдила је оправданост идеје о поновном спајању Опште болнице „Студеница“ и Дома здравља Краљево у здравствени центар чија се правна потврда очекује у данима који следе. Биће то корак даље ка унапређењу здравствене заштите и заокружење идеје о формирању новог дијагностичког центра. Пројекат урађен 1999. године оцењује се неадекватним, па се очекује израда новог у оквиру кога и процена стручњака о даљој судбини зграде интернистичког блока. На локацији између поликлинике, хируршког и интернистичког блока планирана је изградња дијагностичког центра, а нешто ближе Улици војводе Путника хелиодром и гаража за смештај санитетских возила. Значајна улога у реализацији пројекта очекује се од локалне самоуправе и Рашког управног округа јер је здравствени центар, као регионална установа, намењен пружању услуга становницима Краљева, Рашке и Врњачке Бање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15


16

МАГАЗИН 30.5.2021.


Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

17


Mилионске уштеде и приходи привреди и држави

МАГАЗИН

30.5.2021.

КОРАК НАПРЕД

18


Д У ПОСЛОВАЊУ

- Када Закон о електронском фактурисању буде у пуној примени, порески органи ће имати бољи увид у милионе фактура које се размене унутар приватног сектора. - Суштинска промена начина функционисања српске привреде. - Издавање електронских фактура ће од 1. јануара 2023. године, у међусобним трансакцијама, бити обавезно и за приватни сектор. - У свету се обради више од пет стотина тридесет милијарди фактура, од чега шездесет милијарди електронски. - Применом новог закона додатно ће се хармонизовати регулатива са европском. - Доношење Закона о е-фактурисању једна од кључних мера Националног програма за сузбијање сиве економије

19


скуства европских земаља представљена на округлом столу „Ефактуре за конкурентнију привреду“, који су организовали Министарство финансија и Национална алијанса за локални економски развој, потврђују да ће увођење електронских фактура предузећима у Србији донети милионске уштеде на административним и оперативним трошковима, а држави ефикаснију контролу и наплату пореза. Податак да се у Централном регистру корисницима буџетских средстава из јавног сектора сваке године евидентира више од четири милиона фактура, довољан је за очекивање да, када Закон о електронском фактурисању буде

МАГАЗИН

30.5.2021.

И

20

у пуној примени, порески органи имају бољи увид и у милионе фактура које се размене унутар приватног сектора. У таквим околностима папирне фактуре одлазе у историју јер ће достава, обрада и архивирање морати да се обављају искључиво електронски. Из Министарства финансија стиже потврда да ће се закон примењивати фазно, јер као системски суштински мења начин функционисања српске привреде. Од 1. јануара следеће године привреда ће морати да користи е-фактуре када их доставља јавном сектору, или када их размењују два субјекта унутар јавног сектора. Од јула е-фактуре ће бити у примени када јавни сектор доставља рачун приватном сектору, а

субјекти приватног сектора ће бити у обавези да их примају и чувају. Издавање електронских фактура ће од 1. јануара 2023. године, у међусобним трансакцијама, бити обавезно и за приватни сектор. Са округлог стола је послата порука да ће се размена фактура одвијати бесплатно преко централизованог информационог система а, захваљујући овој реформи, сви који долазе из приватног сектора моћи ће брже и сигурније да наплате потраживања. Министар финансија подсећа да ће мање времена трошити на тражење старих фактура а истовремено, смањеном употребом папира, допринети очувању животне средине.


Слични сигнали стижу из Привредне коморе Србије у којој значај е-фактура виде у повећању конкурентности привреде, али и повраћају пореза на додату вредност. Информације о искуствима европских земаља долазе из Европског удружења пружалаца услуга е-фактурисања, а сведоче да се у свету обради више од пет стотина тридесет милијарди фактура од чега шездесет милијарди електронски. Искуства Грчке сведоче да је е-фактурама наплата пореза повећана за три милијарде евра, а привреди смањени трошкови за још једну милијарду. Примена е-фактура је у Хрватској умањила трошкове фирми за триста педесет милиона евра годишње, а време израде фактура је у

Пољској са тридесет смањено на три минута. Значајним се оцењује податак да ће Србија, применом новог закона, додатно хармонизовати своју регулативу са европском, али и да је, у циљу креирања фер пословног окружења и смањења простора за злоупотребе с папирним фактурама, доношење Закона о е-фактурисању једна од кључних мера Националног програма за сузбијање сиве економије, на чијем спровођењу са Владом Србије раде Савез за фер конкуренцију и Национална алијанса за локални економски развој. Из Савеза за фер конкуренцију стиже потврда да привредницима окупљеним у овој асоцијацији, који

годишње уплате више од милијарду евра пореза, спровођење Националног програма помаже у смањењу нелојалне конкуренције. Председник Савеза, и директор корпоративних послова ПМИ за регион југоисточне Европе, Иван Милетић увођење е-фактура оцењује начином за велику заштиту одговорне привреде која послује у складу са законом од оне која послује у сивој зони. То је и начин којим се отвара простор за развој иновативних бизниса, и извозно оријентисане привреде, а у потпуности је у складу са StarTech програмом који, са циљем дигитализације привреде, реализују Philip Morris InternaJonal и Национална алијанса за локални економски развој. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

21


30.5.2021.

МАГАЗИН

22

Света Раденковић


Тековине демократских промена: Света Раденковић

ДВОРАЦ У ЦИГАНСКОЈ МАЛИ - Период пре 2000. који, посматран из данашње перспективе, оне који га памте подсећа на посебно леп сан. - Свака земља вишенационалног састава је потенцијално буре барута, и питање је кад ће да експлодира. - Политику Слободана Милошевића подржавао највећи број пунолетних грађана, многи би рекли по инерцији јер није било разлога за други избор. - Приватизације друштвене имовине донела више штете него користи. - Последњих десет година у Краљеву није направљен ниједан ашов, ниједан опанак. - Уместо промена свађа политичара а опозиција, и кад је има и кад је нема, не ради за Србију. - Географски положај Србије генератор бројних проблема. - У Краљеву цветају коцкарнице, кафићи, апотеке и трговина, а ни једна земља не може да живи само од тога. - Најскупље сопствено искуство

23


24

МАГАЗИН 30.5.2021.


окушаји да се расветле догађаји из ближе или даље историје најчешће су прилика за разговоре са историчарима, политичарима и учесницима, ако их има, готово никад са обичним грађанима на чије животе у највећем броју случајева остављају најтеже последице. Како су бурни догађаји у јесен 2000. године, од када почиње нова фаза у историји Србије, утицали на неке од њих сведочи саобраћајни инжењер у пензији Света Раденковић који је, због све несигурније ситуације у земљи, искорачио из професије за коју се пколовао и посветио се музици. Сећање на све што се дешавало пре овог периода добра прилика за поређење онога шта су грађани Србије добили од демократских промена са свим што је неповратно изгубљено. И док заговорници различитих политичких опција кривицу за тренутно стање, а оно није ни мало ружичасто, пребацују с једних на друге, Раденковић подсећа на дуг период пре 2000. који, посматран из данашње перспективе, оне који га памте подсећа на посебно леп сан. Није то, каже он, само због тога што је био млад, него што је то време у коме су сви уживали у дружењу, време без проблема, подједнако на улици и школи. То је и разлог да се са великим задовољством сећа гимназијских професора, господе са великим „Г“ које и данас памте генерације ђака из друге половине двадесетог века. Сећање на њих појачава сумњу у могућност да се такви икада појаве у школама овог типа, али и других. - То је трајало до деведесетих година кад је почео распад Југославије, а онда је све отишло доврага и постало другачије. До тада смо били радо виђени на територији целе Југославије, све до деведесетих година прошлог века кад су људи почели да се препознају само по томе ко је Србин или Муслиман, а заборављали какав је ко човек. Многи су због ратне параноје изгубили посао и морали негде да оду из Србије, инфлација је била катастрофална па и данас, кад се сетим тог периода, не знам да ли преовлађује туга, бес или понижење. Ситуација је постала до те мере драматична па сумњам да би, у

П

поређењу са њом, и Шекспир имао појма о томе шта је драма. Кад сада размишљам помислим како сам био наиван и глуп, јер сам мислио да ће све бити боље и боље, а није ми падало на памет да би нешто могло да буде овако. Свака земља вишенационалног састава је потенцијално буре барута и питање је кад ће да експлодира, када ће да се нађе неки Изетбеговић, Туђман или Милошевић и све то уништи, каже Раденковић и подсећа на детаље из живота за какве чврсто верује да у данашње време нису могући. У време кад је бесплатно школовање било доступно свакоме, а није студирао само ко није хтео, није необично да се и до запослења долазило без проблема. О степену солидарности међу људима најбоље сведочи пример матуранта краљевачке гимназије кога су, после преране смрти оца у четрдесет првој години живота, његове колеге без питања уписале на факултет. Уз индекс је добио и стипендију што је било довољно за уверење да га по завршетку студија чека сигуран посао. А онда је, почетком деведесетих година, ситуација почела да се компликује до мере да су и највећи оптимисти почели да страхују за будућност. На то је понајвише утицала острашћеност великог броја суграђана која је од половине деведесетих година прошлог века била највидљивија током вечерњих окупљања незадовољних на Тргу српских ратника. Они мало смиренији посматрали су са стране, или избегавали присуство догађајима ове врсте због сумње да не постоје разумни људи који схватају тежину ситуације, а имају довољно мудрости да седну за сто и мирно разговарају. Последње деценије двадесетог века обележила је владавина Слободана Милошевића чију је политику подржавао највећи број пунолетних грађана, многи би рекли по инерцији јер није било разлога за други избор. Зато је као гром из ведра неба деловала одлука словеначких политичара о одсуству жеље за животом у заједничкој држави, што је пољуљало учвршћено уверење о заједништву као најбољем моделу. Било је то време почетних корака прива-

тизације друштвене имовине која је по многима донела више штете него користи. - Краљево које је имало неколико фабрика са десетак и више хиљада запослених а данас нема ништа, јер последњих десет година није направљен ниједан ашов, ниједан опанак. Ствари су се све више захуктавале и ишле низбрдо, а најгоре што сам доживео је што су ми деца 2000. отишла из земље. До тада смо имали пристојан живот, деца су студирала, све је ишло како треба сем што нисмо били заједно, али сам се осећао као да живим у дворцу у циганској мали. Имам за пристојан живот, деца су на сигурном, добро су, раде али око себе видим проблеме људи остају без посла, у згради породице са двоје деце а нико не ради, или само једно са минималном платом, па немају пристојан живот. Почео сам све да гледам са стране али не видим промене, сем свађа политичара, а опозиција и кад је има и кад је нема не ради за Србију. Кад је Слободан Милошевић изабран за председника то сам поштовао без обзира на мој став, јер као легалиста нећу да верујем како је неко покрао изборе. За све друго што ради требало би да постоје паметнији и утицајнији људи и спрече га ако уради нешто лоше, а и кад неко прокоцка све шансе пружио бих му још једну прилику. Не постоји председник добар за све, па је неко увек против. Кад се појавио Војислав Коштуница доживео сам велико разочарање јер сам мислио да је председник коначно озбиљан, смирен и образован човек а ништа од тога, па имам утисак да је залутао. После њега председник је био Борис Тадић који није имао неку репресивну силу да утиче на дешавања, а није имао ни снаге. Сада када упоређујем све те политичае са Титом мислим да му ниједан није ни до колена, каже Раденковић који генератором бројних проблема сматра географски положај Србије. Почетком друге половине двадесетог века наде су полагане у покрет несврстаности који је окупљао земље са више становника него остатак света. Није прошло много времена до чврстог

25


30.5.2021.

МАГАЗИН

26

уверења да то није посебно значајна предност кад се капитал налази на другој страни. Последњих неколико деценија присутне су бројне дилеме и питања на која и даље нема одговора, између осталих зашто су готово све фабрике продате у бесцење, и без икаквих гаранција за судбину запослених, зашто је држава за коју се тврдило како може да храни пола Европе продала огромне површине обрадивог земљишта, зашто се пољопривредним произвођачима не гарантују откупне цене бар за стратешке производе... Краљево је деценијама после Другог светског рата словило као место у коме је свако могао да обезбеди сигурну егзистенцију у дужем периоду. Такав је утисак стекао и Раденковић кад се са родитељима, после много сељакања, скрасио у средини коју никада није пожелео да напусти, чак ни кад је у више наврата добијао примамљиве понуде за добро плаћен посао у другим деловима земље. - Краљево је некада било центар овог дела Србије, седиште региона са петнаест општина, место где је првог у месецу, кад се приме плате, цео Трстеник долазио у робну кућу. Увек било отворен град у који је долазило много људи са свих страна. Могао си да бираш посао па смо и ми, док нисмо дошли у Краљево, променили пет градова. Нико никога није питао одакле је, ни шта је, па не верујем да је и један Краљевчанин био директор неког великог предузећа. Кад су почеле да долазе избеглице из Хрватске, Босне и Херцеговине, са Косова и Метохије, Краљево је добило тридесет хиљада становника. То је велико богатство које би допринело да сваки град у нормалној земљи са толико нових младих и образованих људи, иде напред, да цвета. Ми нисмо искористили тај долазак. Избеглице се нису интегрисале у нову средину и нису ништа промениле у понашању. Иако се нешто стално мења сиромаштво нас ограничава да се брже развијамо. Није довољно што имамо лепе жене, квалитетну кухињу, Жичу и Студеницу. У Аустрији не постоји тако очувана тврђава која није у функцији, а Маглич стоји. У граду немамо ништа по-

себно што могу да покажемо кад дође неко. Могу да се хвалим да имамо минимум сто кафића. У Краљеву цветају коцкарнице, кафићи, апотеке и трговина, а ни једна земља не може да живи само од тога. Град има лепу околину, а Гоч је планина која за Краљевчане практично не постоји што се најбоље види викендом кад тамо не можеш да видиш ниједан аутомобил. Некада су 14. октобра у Спомен парк долазиле хиљаде људи са стране, данас нико. На неким стварима не би смеле да буду поделе, да сви имамо исти став према том октобру, али једни долазе у десет а други у једанаест и то је тужно, каже Раденковић и признаје како је, као и многи из ове средине, много више очекивао од представника актуелне власти, понајвише због потврде да на челу града никада није била млађа структура. Домети остварени током неколико последњих година доказују да младост без искуства није довољна за стварање услова који би обезбедили ниво развоја какав је постојао пре више деценија. У ситуацији кад и о томе постоје различити ставови грађанима не преостаје ништа друго сем да верују ономе што им се сервира преко средстава информисања, или сведочењима суграђана који се још добро сећају догађаја из не тако далеке прошлости. У ситуацији кад су ствари политизоване до мере да је тешко бити само посматрач све је мање појединаца који не могу да се отргну утиску како се у локалној средини ништа не решава без сагласности оних који креирају државну политику. У таквим околностима представници локалне власти све се мање доживљавају као особе од угледа и утицаја, више као појединци без довољно образовања и способности за обављање послова који су им поверени. - Сви које је власт довела на неку значајну позицију само су најагресивнији делови странака. Нису ни најбољи, ни најпаметнији ни најспособнији, само су са најдужим језиком, а то не могу да схватим. Као председник само пет година гледао бих да иза мене остане нешто, а за огроман број политичара нико не зна ни ко су ни шта су па их за

десет година неће ни памтити као што ја не памтим последња два три градоначелника. Они ускачу у воз који иде променљивом брзином, знају да ће ићи даље, и не видим да се труде. Посебна је прича то што су многи млади отишли из овог града па се деси да, од Мале пијаце до Туриста, сретнем шесторо познаника и пријатеља чија су деца у иностранству, а то не може да буде добро. Прошло је двадесет година, а ми још тапкамо у месту. Некада није био такав притисак на мале и сиромашне земље, а сада те терају да се определиш за једно царство. Бројке много говоре, а потврђују да за двадесет година нисмо напредовали колико други. Верујем у статистику и кад гледам достигнућа неке земље прво погледам колико има пара годишње, колики је бруто домаћи производ, јер то много говори. Ми смо почели од нуле и колико год да смо направили доходак то је проценат који не може да се пореди са некадашњим. Док сам био у основној школи лево од улаза у учионицу била су зрна кукуруза и свако је знао шта га чека ако направи нешто што није смео. Данас нема одговорности иако би сви морали да одговарамо за своје поступке, па и председник државе. Није срамота, поготово не председнику, да призна грешке, да је могло боље, да је изабрао погрешне људе. Постоје закони који се не примењују, а ја бих увео закон учитеља Танаска да се зна шта можеш да очекујеш ако не урадиш оно за шта си одговоран, каже Раденковић. Значајан ниво животног искуства довољан је за став о неопходности домаћинског пословања у свим сферама живота а то, бар на примеру Краљева, није увек видљиво. Отуда и жеља, каже Раденковић, да представници власти буду домаћини и да се према средини за коју су преузели одговорност понашају као према својој кући. Низу замерки представницима свих власти након демократских промена у јесен 2000. године додаје се одсуство спремности да користе туђа искуства јер је сопствено, каже Раденковић, најскупље. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


27


28

МАГАЗИН 30.5.2021.


Недеља здравља уста и зуба

- Болести уста и зуба могу довести и до озбиљних последица по опште здравље па, представљају велики јавноздравствени проблем. - У групи становника нижег образовног статуса, и лошијег материјалног стања, значајно је већи проценат оних који орално здравље оцењују као лоше, изгубили су све зубе и користе тоталну протезу. - Скоро три и по милијарди људи у свету има неко орално обољење, а више од пола милијарде деце каријес млечних зуба. - Више од половине деце узраста три до шест година има каријес или неку његову компликацију, а свако пето дете предшколског узраста уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару. - Високој учесталости оралних обољења у великој мери доприносе недостатак заштите флуоридима и неадекватна покривеност стоматолошком здравственом заштитом на примарном нивоу

Фото: М. Радовановић

ЗДРАВЕ НАВИКЕ ЗА ЗДРАВЕ ЗУБЕ

29


ветска здравствена организација дефинише орално здравље као стање без хроничног бола уста и лица, малигних болести усне дупље и грла, оралних инфекција и рана, без обољења десни, каријеса, губитка зуба и других обољења и стања који ограничавају капацитет особе да жваће, гризе, смеје се, говори, а негативно се одражавају на психо-социјално благостање. Здравствени радници упозоравају на податак да болести уста и зуба, сем што узрокују бол и нелагодности, могу довести и до озбиљних последица по опште здравље па, због здравствених, социјалних и економских последица, представљају велики јавноздравствени проблем. То се посебно наглашава у Недељи здравља уста и зуба која се у Србији од 1991. традиционално обележава у трећој недељи маја, ове године тридесет први пут од 17. до 23. у месецу под слоганом „Здраве навике за здраве зубе“. Истраживање здравља становништва Србије 2019. године посебно истиче податак да орално здравље доприноси укупном здрављу и квалитету живота појединца а иако болести уста и зуба, у највећем броју случајева, нису опасне по живот могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора и психолошке проблеме, те дугорочно штетно утицати на укупно здравље. Глобална студија оптерећења болестима из 2017. године сведочи да је преваленција оралних обољења испред осталих у свим узрастима за оба пола. И поред тога стоматолошка здравствена заштита није довољна, па значајан проценат становништва ни у државама чланицама Европске уније незадовољене потребе за стоматолошким прегледима чешће пријављује у односу на остале медицинске услуге. Истраживање здравља становништва које је крајем 2019. спровео Републички завод за статистику, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарством здравља Србије, показује да 55,3% становништва као добро оцењује стање својих зуба и усне дупље. То сведочи о побољшању у односу на

МАГАЗИН

30.5.2021.

С

30

слична истраживања из 2013. и 2016. кад је овакве ставове делило испод половине, или тек нешто више од четвртине, становника. Пораст броја становника старијих од двадесет пет година који имају све зубе повезује се са побољшањем навика које се односе на оралну хигијену. О томе сведочи податак да скоро шездесет одсто становника зубе пере више од једном дневно што је значајно више него раније. Значајним се оцењује податак да је највиши проценат оних који редовно перу зубе, више од три четвртине, међу младима узраста од петнаест до двадесет четири године. Иако варира број становника без иједног природног зуба није значајније промењен, као ни учесталост употребе денталних протеза у овој групи становништва. О значајном утицају социјално-економских карактеристика на орално здравље сведочи податак да је у групи становника нижег образовног статуса, и лошијег материјалног стања, значајно већи проценат оних који га оцењују као лоше, изгубили су све зубе и користе тоталну протезу, а мања je заступљеност навике редовног прања зуба. Најчешћа орална обољења и стања која се могу превенирати, или лечити у раној фази, су каријес, обољења десни, орални карциноми, оралне манифестације ХИВ инфекције и трауме уста и зуба. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ подсећају на процену Глобалне студије оптерећења болестима из 2017. која сведочи да скоро три и по милијарди људи у свету има неко орално обољење, а више од пола милијарде деце каријес млечних зуба. Веома је висока и учесталост обољења потпорног апарата зуба, која су присутна код сваког десетог становника у свету, а у великом броју земаља са ниским и средњим приходима, са порастом урбанизације и променама у условима живљења, учесталост оралних обољења наставља да расте. Резултати истраживања у вези са здрављем деце школског узраста сведоче да је 2018. године навику свакодневног прања зуба чешће од једном дневно имало нешто више од две тре-

ћине ученика петих и седмих разреда основне и првих разреда средње школе, значајно више девојчица него дечака. Истраживање спроведено у периоду 2019–2020. показује да 13,4% деце узраста од једне до три године има један или више каријесних млечних зуба, а да у овом узрасту више од половине деце свакодневно конзумира слаткише. Резултати су показали да више од половине деце узраста три до шест година има каријес, или неку његову компликацију, и свако пето дете предшколског узраста уочљиву каријесну лезију на тек изниклом првом сталном молару. У узрасту од дванаест година све здраве зубе има трећина деце, а узрасту од петнаест незнатно више од петине. Две трећине становника старијих од петнаест година има свог стоматолога, а у периоду од годину дана сваки трећи га је посетио бар једном. Здравствени радници упозоравају да високој учесталости оралних обољења на глобалном нивоу, поред неадекватног одржавања хигијене, у великој мери доприносе недостатак заштите флуоридима и неадекватна покривеност стоматолошком здравственом заштитом на примарном нивоу. Познато је да фактор ризика за настанак болести уста и зуба није само лоша орална хигијена већ и они који су значајни за настанак обољења срца и крвних судова, малигних обољења и дијабетеса. У њих се сврставају неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера, употреба дуванских производа, штетна употреба алкохола, физичка неактивност, али и социјалне детерминанте здравља. Опште је познато да мере заштите зуба треба спроводити током читавог живота, али и да примена адекватних мера у младости омогућава унапређење општег и оралног здравља у каснијем животном периоду. Због тога се у планирању и примени превентивних стоматолошких мера посебна пажња посвећује деци и младима, а нарочито значајном циљном групом за превентивни рад оцењују труднице и деца школског и предшколског узраста.


31


30.5.2021.

МАГАЗИН

32

Препоруке за очување оралног здравља Поред одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, опште препоруке за очување оралног здравља обухватају смањење уноса шећера, укључивање порука о безбедном физичком окружењу, као и утицају конзумирања алкохола и пушења на орално здравље. Једном од значајнијих оцењује се потреба појачане бриге о здрављу уста и зуба детета од рођења, што указује на неопходност прве превентивне посете дечијем стоматологу након навршених шест месеци а пре истека прве године живота. У зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и надзор над прањем од стране родитеља неопходни су до десете године живота. Одржавање адекватне

хигијене подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка, пастом за зубе са флуором уз коришћење конца за зубе. Посете стоматологу ради редовне контроле препоручују се најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањање зубног каменца. Искуство указује на значај коришћења сигурносних појасева у возилу, и правилно коришћење дечијих ауто седишта, али и неопходност избалансиране исхране богате воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера. Одраслима се препоручује престанак пушења, смањење или престанак конзумирања алкохола и коришћење заштитне опреме за спортске активности. Недеља здравља уста и зуба је обележена у Служби за стоматолошку

здравствену заштиту Дома здравља Краљево подсећањем на значај овогодишње кампање и податак да орална обољења представљају велики здравствени проблем, колико због преваленције толико и компликација које могу да изазову. Специјалиста превентивне стоматологије др Ксенија Анђушић Милосављевић подсећа да у устима новорођенчета ничу здрави зуби и обавезу родитеља да то здравље сачувају. - Због тога је јако важно едуковати родитеље, а то се пре свега односи на исхрану деце и оралну хигијену. По рођењу исхрана треба да буде природна, дојењем, а уколико није могуће потребно је да се дете храни бочицом са анатомском цуцлом. По увођењу чврсте хране препоручује се коришћење што веће количине воћа, поврћа, ме-


са, млека и млечних производа и што мање шећера, а осим врсте хране битно је да се дете уоброчи, да има три главна оброка и две ужине. Оралну хигијену започињемо одмах по рођењу детета тако што ће родитељи газом натопљеном у прокувану воду, или камилицу, после сваког оброка обрисати слузокожу усне дупље. Како дете расте и појављују се први зуби начин оралне хигијене се мења, уводе се пасте и четкице адекватне узрасту детета, а неопходни минимум је прање зуба два пута дневно у трајању од по три минута. Мере заштите спроводе се у предшколском и школском узрасту и због тога је јако битно да свако дете има изабраног стоматолога који ће радити контролне прегледе у размацима од најмање шест месеци а по потреби, и уз процену каријес ризика, и чешће, упозорава

др Анђушић Милосављевић и подсећа да родитељи најчешће греше у фреквенцији конзумирања хране, па деца врло често користе и оно што се негативно одражава на стање зуба, пре свега различите грицкалице и сокове. Искуства Дечје превентивне стоматологије указују на постојање позитивних промена које су последица повећаног интересовања родитеља за стање зуба деце. Додатна повољност огледа се у податку да је стоматолошка служба добро развијена па су стоматолози, сем Дечјег дома здравља, присутни у предшколској установи и готово свим школама. Настојање да се орално здравље најмлађих подигне на виши ниво преточено је у закон који обавезује родитеље да доведу дете на превентивни преглед пре истека прве године живота. Закон се примењује трећу годину, а предвиђа дружење са

стоматологом уз преветивне безазлене и безболне интервенције које обезбеђују успостављање адекватног односа са најмлађим пацијентима, касније одраслим особама. Рад стоматолошке службе организован је у две смене што родитељима пружа довољно могућности да за посету превентивном стоматологу изаберу термин усклађен са сопственим обавезама. Значајним се оцењује и квалитет људских ресурса у Дому здравља што се на најбољи начин манифестује у способности специјалиста да препознају аномалије у најранијем периоду. Управо то, каже др Анђушић Милосављевић, олакшава решавање великог броја проблема једноставним вежбама, а крајњи ефекат се огледа у елиминисању потребе за скупоценим ортодонским и протетским радовима. Т. Радовановић

33


Сезона третирања ларви комараца на територији Србије

МАГАЗИН

30.5.2021.

ШИРОК ФРОНТ ОДБРАНЕ

34

- Одрасла женка комарца у једном налету у повољној средини може да положи до хиљаду јаја. - Комарци најсмртоноснија животњиска породица на свету. - Од маларије годишње премине око милион особа, а сваких тридесет секунди једно дете. - Министарство државне управе и локалне самоуправе спроводи програм за сузбијање ларви комараца на простору деведесет девет јединица локалне самоуправе из седамнаест управних округа и површини од око двадесет пет хиљада хектара. - Третирање изводи конзорцијум четрнаест предузећа а мониторинг, контролу и надзор Ветеринарски специјалистички институт Краљево. - Програмом обухваћени и делови Србије који никада раније нису третирани. - На територији града Краљева третира се око хиљаду шест стотина хектара. - За уништавање ларви комараца око три милиона евра годишње


Миодраг Рајковић

35


ао инсекти двокрилци из фамилије која обухвата око три и по хиљаде врста комарци су распрострањени у свим крајевима планете, а како им нарочито погодују топла подручја тамо се густина њихових популација знатно увећава. Женке већине врста су ектопаразити, чији цевасти усни органи пробадају кожу домаћина да би конзумирале крв различитих домаћина, углавном кичмењака, укључујући сисаре, птице, рептиле, водоземце, чак и неке врсте риба. Сем ових утврђено је да неки нападају бескичмењаке, углавном друге зглавкаре. Мада губитак крви само у ретким случајевима има било какав значај за жртву, пљувачка комараца често узрокује иритантни осип који представља озбиљну непријатност. Много озбиљнија је улога бројних врста као вектора болести па, у пролазу од домаћина до домаћина, преносе изузетно штетне инфекције у које се убрајају маларија, жута грозница, чикунгунја, вирус Западног Нила, денга грозница, филаријаза, Зика вирус и други арбовируси,

МАГАЗИН

30.5.2021.

К

36

што их чини најсмртоноснијом животињском породицом на свету. О опасности коју изазивају најбоље сведоче подаци Светске здравствене организације који потврђују да од маларије годишње премине око милион особа, а сваких тридесет секунди једно дете. И док су поједине врсте комараца распрострањене у више земаља, друге имају ограничену географску раширеност што је видљиво у областима са топлом климом где се среће не само већи број врста већ је, у поређењу са хладним крајевима, и већа густина њихове популације. Активност комараца је у таквим крајевима приметна током читаве године, док су у онима са континенталном климом активни само за време топле сезоне. Период године када метеоролошки услови погодују масовнијој појави комараца повод је да Министарство државне управе и локалне самоуправе спроводи програм за сузбијање ларви ове врсте инсеката на простору целе земље. Програм се и ове године спроводи на територији седамнаест управ-

них округа, Борског, Браничевског, Зајечарског, Златиборског, Јабланичког, Колубарског, Мачванског, Моравичког, Нишавског, Пиротског, Подунавског, Поморавског, Пчињског, Расинског, Рашког, Топличког и Шумадијског округа, са припадајућим градовима и општинама деведесет девет јединица локалних самоуправа, на површини од око двадесет пет хиљада хектара. Третирање изводи конзорцијум четрнаест предузећа окупљених око београдског Еко-дез, а мониторинг, контрола и надзор поверени су Ветеринарском специјалистичком институту Краљево. Током календарске године у програм су укључена по четири третмана, контролна мониторинга и контроле извођења, уз десет мониторинга којима се утврђује присуство ларви комараца на територији на којој се врши третирање. Шеф Одељења за заштиту животне средине и санитацију Ветеринарског специјалистичког института магистар Миодраг Рајковић подсећа да се на основу тих резултата даје налог за из-


вођење третмана аплицирањем ларвицида на површинама где се комарци развијају, свим барама, стајаћим водама и површини вода где могу да се развију. Колики је бенефит примене овог програма сведочи податак да је пре почетка на територији Србије регистровано тридесет седам смртних исхода као последица болести грозница Западног Нила, а прошле године ниједан од шест евидентираних случајева. Програм се ове године спроводи трећи пут, а модификован је са жељом да се елиминишу недостаци уочени током претходне две. Планови и програми за спровођење програма у овој години направљени су у новембру претходне како би на време биле реализоване све активности неопходне за успешно третирање одређених површина. - Програм подразумева мониторинг ларви комараца што значи утврђивање њиховог броја на локалитетима који су оцењени као потенцијална жаришта одраслих ларви. На основу тих резултата дајемо препо-

руку за третирање и спровођење мера на подручјима за која одређујемо количину и врсту препарата који ће се користити. Након третирања екипе наших партнера у послу, конкретно Циклонизације и Пољопривредног факултета из Новог Сада, раде контролни мониторинг са циљем да се утврде ефекти рада четрнаест фирми из целе Србије које су укључене у пројекат. Резултати се враћају код нас да би, након анализ,е дали оцену успешности третмана и контролног мониторинга. Предвиђено је да до краја октобра држимо под контролом популацију ларви и одраслих форми комараца, јер уништавањем ларви драстично смањујемо нови развојни циклус. За третирање користимо средства са продуженим дејством до седам дана што је довољно да се спрече два, односно три циклуса у летњем периоду и велика инвазија комарца на територију коју третирамо, каже Рајковић уз подсећање да су програмом обухваћени и делови Србије који никада раније нису били третирани.

Уништавање ларви комараца се у околини Краљева врши на широком простору са обе стране Западне Мораве, од Обрве до Стубла и од Врбског до Бапског поља. Третирање се редовно врши са обе стране Ибра и мањих река до Богутовца, дуж Лопатнице до викенд насеља као и простора поред обала Груже до Витковца. У процес су укључене све баре и мртви водотокови поред обала Гледићке реке у околини Старог села, Годачице, Раванице и Лешева, али и део Ушћа у доњем току реке Студенице. О величини простора које контролише Ветеринарски специјалистички институт сведочи податак да се уз Ибар простире до Рашке и Новог Пазара са једне и Врњачке Бање на другој страни, где су подунавачке и баре поред Мораве у Грачацу, Новом селу, Врњцима и околини. Одрасла женка комарца у једном налету у повољној средини може да положи до хиљаду јаја. Да би се сва излегла неопходни су идеални услови, добра влага, повољна температура и да нема предатора који ће да их поје-

37


30.5.2021.

МАГАЗИН

38

ду, јер се рибе, птице и разноразни инсекти хране јајима која плутају на површини воде. Осврт на деценије уназад потврђује да број комараца из године у годину расте, а разлог се огледа у поремећеној равнотежи због повећаних могућности за развој ларви. Старији суграђани се сећају периода кад је комплетно пољопривредно земљиште у околини река било обрађивано, па није било бара и услова за развој комараца, а да су услови за развој побољшани сведоче велике површине стајаће воде поред река на местима са којих су извађене огромне количне шљунка и песка. Ситуација није много боља ни у другим деловима земље о чему сведочи податак да се површина на којој се развијају комарци сваке године повећава за десет до петнаест хиљада хектара, јер су заплављене њиве које су некада обрађиване а нема одводњавања из поља на којима се скупља вода, па је све мање могућности за контролу развоја ларви комараца. Ако се свему додају напуштене циглане и фабрике које су користиле глину и камен онда је јасно зашто је толико деградираних површина идеалних за развој комараца за чије уништавање држава годишње издваја значајна финансијска средства. - Површине које се третирају су врло велике, за подручје Краљева врло егзактно обрачунате тако да имамо тачно одређену количину препарата које користимо и на тачно одређеној површини која зависи од времена кад се врши третирање. У првом третману је то површина од четири стотине осамдесет хектара, у другом четири стотине педесет, па четиристо десет и на крају, пред крај сезоне, испод четири стотине хектара. То значи да се третира око хиљаду шест стотина хектара, а на територији Врњачке Бање нешто мање, сто осамдесет до двеста шездесет хектара. Кад крене програм у сваком моменту имамо између осамдесет и сто двадесет људи на терену. У зависности од временских прилика третман траје седам до десет дана, укупна количина потрошених ларвицида у јед-

ном третману је око сто тона од којих око три хиљаде триста килограма на подручју Краљева и Врњачке Бање што значи да се на овом подручју потроши десет и по тона. Суштина целог програма је једновременост зато што се на територији целе Србије спроводи истовремено, а овом приликом смо отишли толико далеко да смо обухватили и општине које никад до сада нису спроводиле третман ларви комараца, каже Рајковић. Колики се значај придаје потреби за уништавање ларви комараца најбоље сведочи податак о спремности државе да за то издвоји око три милиона евра годишње, а од 2018. године кад је Влада Србије, због повећаног броја оболелих од грознице Западног Нила, усвојила програм за сваку наредну буџетом су планирана потребна финансијска средства. Три године од почетка реализације нико не може да потврди да ли ће програм бити настављен у будућности, у ком периоду и на ком простору. Пре него се донесе коначна одлука неопходно је направити свеобухватну анализу свих параметара и утврдити сврсисходнст улагања значајних финанијских средстава. Оно што после сваке од четири фазе третирања утврде стручњаци Ветеринарског специјалистичког института основна је смерница за активности пред почетак сваке фазе, а комплетна стручна, финансијска и здравствена анализа по окончању програма за оцену валидности програм коју утврђује радна група Министарства државне управе и локалне самоуправе. Досадашња искуства сведоче о позитивним ефектима, а најбоља потврда је мање оболелих од болести које преносе комарци. Реализација и надзор над свим активностима поверени су Министарству државне управе и локалне самоуправе које има добру комуникацију са свим нивоима организације, од месне заједнице до владе, што је процењено значајним за реализацију овако обимног програма. Потврда се огледа у податку да свака од деведесет девет јединица локалне самоуправе на чијој се територији врши

третирање има једну до три особе задужене за спровођење програма. Колико је особа различитих специјалности укључено у рализацију програма сведочи податак да, сем стручњака Ветеринарског специјалистичког института задужених за надзор и тридесетак из Новог Сада а мониторинг, не треба заборавити произвођаче ларвицида, и по петнаестак особа из сваке од четрнаест фирми укључених у рад на терену. Широку лепезу допуњава три до десет особа из сваке од деведесет девет локалних самоуправ,а што сведочи о гломазном систему и обавези Института да велики број појединаца уштима у складан оркестар. Колико се пажње поклања и најситнијим детаљима сведочи податак да свака шаржа средстава за третирање, непосредно по испоруци, подлеже детаљној и строгој контроли као што је случај са средствима из увоза. Све екипе укључене у рад на терену оспособљене су за извршавање потребних активности, и снабдевене потребном опремом. У Институту посебно значајним оцењују податак да је, на основу ГПС координата локација које се третирају, у сваком тренутку могуће пратити динамику реализације програма. Сличан поступак се примењује и у процесу мониторинга, а картограм са подацима о локацијама добра је основа за повремене провере успешности реализације. Рајковић подсећа да је у току други мониторинг над локацијама повољним за развој комараца, како би се утврдиле површине за третман који према утврђеним плановима почиње последњих дана маја. Оптималним за први третман оцењен је период пред крај маја и почетак јуна, за други од 28. јуна до 10. јула, трећи 2. до 14. августа и четврти од 6. до 17. септембра. Динамика је утврђена на основу планова а да ли ће они бити реализовани у потпуности, или делимично, у највећој мери зависи од метеоролошких услова. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


39


In memoriam: Др Душан Ристић

МАГАЗИН

30.5.2021.

ДОН КИХОТ И ТЕРОР БЕЛИХ МАНТИЛА

40

- Шездесетих година прошлог века у краљевачкој општини није било ни једне сеоске школе, сем оне у Трговишту, без бар по којег детета оболелог од астме. - Покушаје да се приведе крају градња краљевачког Скадра на Бојани спречавали су људска сујета и политички репови који се за краљевачким Дон Кихотом вуку из неких давних времена, а то се у овој средини не заборавља ма колико се на власти смењивали припадници често дијаметрално супротних политичких опција. – Седамнаест савезних посланика жртве српског пролећа 1971. године. – Сачекуша у Кафани Европа. – Поверљива информација процурела из Удбе. – Сујета главни узрок одсуства жеље да се гради стационар за лечење деце оболеле од плућних болести


Др Душан Ристић

41


42

МАГАЗИН 30.5.2021.


рошло је пет година од времена кад је пензионисани педијатар др Душан Ристић последњи пут јавно говорио о проблемима везаним за остварење седамнаестогодишњег сна. Данас још чува неколико пожутелих листова локалних новина који сведоче о динкихотовској борби да се на темељима порушене школе у Трговишту изгради стационар за лечење деце која болују од плућних болести. Двадесет три године након што је од општинских челника добио чврсто уверавање да ће објекат бити изграђен још увек се не назире могућност завршетка зграде коју озбиљно нагриза зуб времена и прети да уништи оно у шта су уложена позамашна средства. Као први школски лекар у Краљеву др Ристић је пре скоро шездесет година озбиљно схватио поверени задатак да обиђе све школе на територији тадашње општине и обави систематски преглед ученика. Здравствени билтен није пружао превише наде за оптимизам, јер је код већине деце откривено присуство бактерије која изазива пролив. Још поразније је деловало сазнање да није било ни једне сеоске школе без бар по којег детета оболелог од астме. За разлику од њих ни једно од четрдесет двоје деце у Трговишту није имало опструкцију дисајних путева. Било је то добар повод да доктор у ово село, у групама од по неколико, доводи децу из Крагујевца и Београда и током неколико недеља прати промене њиховог здравственог стања. Резултати су показали да су се код свих врло брзо поправили имунитет, крвна слика и апетит, а да су ручкови на врх Велике ливаде, поред седам метара дубоког извора који гони да се вода пије у енормним количинама, допринели повећању телесне тежине и до четири килограма. Посебно значајним сматра се настојање да се поделе у две групе, онда једна уз једну а друга уз другу стрмину, па се довикују да би ширили плућа. Годинама је др Ристић, чак и након што је због објективних околности морао да напусти Краљево, покушавао да за идеју о градњи стационара за оболелу децу заинтересује локалне политичке структуре. Тек 1993. године, када је

П

отишао у пензију и имао мало више слободног времена, успео је да у Трговиште доведе људе за које је мислио да могу да помогну. Били су ту председник и секретар Скупштине општине Мирослав Карапанџић и Слободан Адамовић, потом веома утицајни Милош Нешовић и председник Туристичког савеза Милијан Живковић, са њима и комплетан клуб привредника. Уверење о скорој помоћи повод је за велику свечаност у згради напуштене школе испред које је паркирано тридесетак лимузина. Од првобитне идеје да се само реновира стара школска зграда, јер у Трговишту више није било ђака, одустало се јер су гости били толико одушевљени природом да су се врло брзо усагласили око градње новог објекта који би, са старом школском зградом, чинио простор од 450 квадрата. То што др Ристић никад није имао длаку на језику показало се кобним по настојања да се изгради један за здравље деце изузетно важан објекат. Све покушаје да се приведе крају градња краљевачког Скадра на Бојани спречавали су људска сујета и политички репови који се за краљевачким Дон Кихотом вуку из неких давних времена, а то се у овој средини не заборавља ма колико се на власти смењивали припадници често дијаметрално супротних политичких опција. Било је опструкције и бројним другим акцијама које је покушавао да спроведе у поткотленичким селима, између осталог и кад је, уз помоћ УНИЦЕФ-а, настојао да до школе у Поповићима доведе здраву пијаћу воду. Акцију широких размера кочили су становници само једног од околних заселака уверени да ће, ако није инат у питању, баш они због тога остати без воде. - Да бих избегао конфликт ја за три плате купим други бунар који је имао природни пад према школи, али треба неко да одобри прикључак. Доведем комисију, а два човека из групе који саботирају и почеше да ме грде и прете како ће да ме туже код команданта Вуја који је као петнаестогодишњак једва закачио партизане. Опсујем Вуја, а на констатацију да је он за њих исто што и Тито, опсујем и Тита. Прошло је два ме-

сеца кад преко штампе и радија сазнам да ја као савезни народни посланик на зборовима сељака псујем највећег сина српског народа и његову супругу Јованку. Моментално ме искључе из партије, хоће да ме опозову и из скупштине и три пута због тога заказују збор. Мене неко научи да чуваоц листе буде др Обрен Јовић, легенда краљевачког здравства, па како нико не дође на збор не могаше да ме опозову. Ствар се закомпликовала дотле да пошаљу предлог републичком јавном тужиоцу да ме спроведу на Голи оток. Цела та Рашомијада је почела 1969. године кад сам изабран за народног посланика у Скупштини Југославије, а кулминацију доживела 1971. кад је почело хрватско, па српско, пролеће – прича др Ристић. Почетак седамдесетих година прошлог века обележио је политички прогон након „краљевачког случаја“ чији је протагониста био др Ристић. Још у то време се у оквиру Савеза комуниста појавила идеја о европеизацији и демократизацији Србије у културном и политичком смислу. Заступала ју је такозвана анархолибералиситичка група демократски настројених чланова партије међу којима су били Латинка Перовић, Марко Никезић, Мирко Чанадановић, Мирко Тепавац, а међу седамнаест посланика који су платили цену искључењем из партије био је и др Душан Ристић. У време док су се око тога још ломила копља десило се „хрватско пролеће“ па је председник Југославије Јосип Броз Тито одлучио да, због групе која је желела слободу и демократију у Хрватској, ликвидира комплетно руководство на чијем су челу били Мика Трипало и Савка Дапчевић Кучар. Ради равнотеже извршена је и чистка међу српским комунистима, а др Ристић платио цену подршке ставовима Марка Никезића уместо онима које је заступао Драгослав Дража Марковића. - Одатле потиче мој прогон. Иван Стамболић је преко банака и кредита са запада ставио на ноге српску привреду, а Титу није одговорао нико ко је био изнад, или бар близу њега, па је морао да скине цело руководство. Иако нисмо радили ништа ван партије имали смо

43


44

МАГАЗИН 30.5.2021.


45


МАГАЗИН

30.5.2021.

одвојене састанке и договоре, али и кртицу међу представницима власти, као и они међу нама, па смо знали шта нам спремају. За првог директора Школске медицине у Краљеву изабран сам због слободоумног изјашњавања кад сам на градским седницама дигао глас о условима и хигијени у школама – каже др Ристић. Да је враг однео шалу наговестио је позив на саслушање код републичког јавног тужиоца, али се испоставило да у свакој несрећи има и мало среће. Она се у овом случају огледала у чињеници да је тужилац био Краљевчанин Драгиша Симић који је др Ристићу омогућио да добије радно место у Београду након сазнања да се ствар компликује до мере која је претила физичком ликвидацијом у сачекуши која се спремала у кафани Европа Славка Карапанџића у Јарчујаку. Др Ристић је годинама уназад важио за једног од ретких који је у свако

46

доба дана, или ноћи, био спреман да се упути и у најудаљеније крајева како би помогао неком болеснику. Зато га није превише изненадио позив два сата после поноћи колико и податак да је са друге стране био његов близак рођак, коцкар и боемчина из Јарчујака, Коста звани Рашо Терзић. Повод је информација, која је преко поверљивих канала процурела из Удбе, о томе да се спрема његова ликвидација и препорука човека коме је лечио децу да се склони док се ситуација не смири. Случај, или нешто друго, допринело је да кум др Ристића, првоборац из Самаила Живадин Жикула Милошевић, буде секретар партијске организације и повереник диверзантског одреда Удбе за минерске радове из периода кад је, у време Информбироа, претила опасност од напада Русије. Као човек од великог поверења коме је препуштено да чува знатна експлозивна средства није се либио да запрети дизањем у ваздух

зграде општинског комитета партије у Улици Милана Топлице ако др Ристићу зафали и длака са главе. Као угледан у овом крају Жикула је био и пријатељ републичког тужиоца Драгише Симића, раније председника Окружног јавног тужилаштва у Краљеву. Настојање да се помогне човеку у невољи, уз чврст став о исправности ставова које је заступао, било је довољно да му омогуће да добије место педијатра у Железнику. Потврда да се све тамнија сенка надвијала над судбином др Ристића налазила се у Симићевим рукама, а огледала у извештају којим су истакнути партијски функционери Ђуро Сеничић и др Миленко Мојсиловић тражили његово депортовање на Голи оток. Искусном тужиоцу су наводи у извештају били довољни за став како је и само део тога довољан за вишегодишњу робију, али је показао довољно храбрости да их гурне под тепих и стави тачку на случај који је изазвао много узбуђења у Краљеву. - Знам да је досије из Краљева отишао као да сам Ајхман. Кад се заврши код тужиоца уложим жалбу Централном комитету. Одавде ме оптужују све сами четници, а је не будем лењ него сакупим њихове слике и право пред комисију за жалбе Централног комитета. Кад су ме избацивали из партије Саво Гвозденовић каже да сам већи непријатељ ове земље од оца који је робијао и стрица који је клао.


сније спутаване све активности које је покретао ма колико тиме била причињавана штета, у случају стационара у Трговишту и болесној деци. Узрок свему што се везује за градњу стационара у Трговишту краљевачки дон Кихот види у сујети оних којима се замерио у време кад су на изборима губили дотадашње позиције. Два мандата је краљевачки лекар др Љубинко Ђорђевић био народни посланик, а онда је то поверење неочекивано указано др Ристићу. Годинама пре тога посланичка места у републичком и савезном парламенту заузимали су исти људи. Разлика је само у томе што су на сваке четири године, као у некада познатој

игри „мице“, упоставили тракалицу и замењивали места што је у редовима прокажене анархолибералиситичке групе оцењено као терор белих мантила. Онај ко им је помутио рачуне морао је бити жестоко кажњен, па је др Ристић завршио на месту педијатра у Железнику, а др Ђорђевић на месту министра здравља. Оштрицу политичких сукоба, и борби за позиције, осетио је и најпознатији краљевачки лекар свих времена др Обрен Јовић који је био принуђен да професионалну каријеру настави у Трстенику. Т, Радовановић

Фото: М. Радовановић

Мој стриц Војимир је био шеф црне тројке и за време четника спашавао партизане из Опланића. У то време му је и четнички командант Васић нудио пиштољ да га убије ако и једном бившем партизану фали длака са главе. Као члан црне тројке Војимир је у немачкој униформи, са еполетама немачког официра, улазио у Крајскоманду и извлачио агенте који су радили за Немце да би их Васић стрељао у Гледићу. Кад је требало да се гласа за предлог председника комисије сви подижу руке сем једног из Сурдулице. Каже, станите људи, све верујем али овај човек износи четничке слике са кокардама ових који га нападају као четника, а они сви четници, не може то тако. На поновном гласању сви подрже предлог председника, а он пита имам ли шта да кажем. Оно што бих казао казаћу кад будемо заменили места, рекох а он се само насмеја – још се добро свега добро сећа др Ристић. Иако је најмање што се могло очекивати било хапшење све се смирило, др Ристић верује и због тога што, уз мало среће, никад није запоставио занимање којим се бавио. Ипак су остали репови због којих су много година ка-

47


30.5.2021.

МАГАЗИН

48

Милена Јовашевић


Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Милена Јовашевић (2)

- Још за време студија будућим глумцима се усађује у свест непријатно уверење да посао којим су изабрали да се баве у све тежим економским околностима само у ретким случајевима може да обезбеди стални ангажман. - Пет стално запослених глумаца у Краљевачком позоришту није довољно поготово, јер због година не могу да играју све улоге па се и репертоар прилагођава њиховим могућностима. - Бројни су примери талентованих младих глумаца који су, због недовољно посла, принуђени да се окрену другим занимањима. - Телевизијске серије се снимају на начин који се народу допада па се прилагођавају укусу публике са циљем да она забави, а не да се едукује и образује, да мало укључи мозак и размишља о нечему. - Позоришну публику у Краљеву чине припадници старијих и средњих генерација

Фото: М. Радовановић

ЛАКА ЗАБАВА КАО ТЕРАПИЈА

49


50

МАГАЗИН 30.5.2021.


елики број младих школованих глумаца у малим срединама, оскудни буџети локалних позоришта и смањена могућност за радно ангажовање, између осталог и због забране запошљавања у јавном сектору, често веома негативно утичу на највећи број оних који сматрају да су, стицањем дипломе на некој од високошколских установа у земљи, решили највећи број проблема. У таквим околностима глумцима је сваки нови кастинг прилика за доказивање и шанса да се бар на неко време укључе у рад на припреми представе. Једна таква указала се Милени Јовашевић кад је, између више кандидата, добила водећу улогу у представи „Пиџама за шесторо“ по тексту Марка Камлотија који је, за заједничко извођење на сценама Књажевско српског театра у Крагујевцу и Краљевачког позоришта у режији Ненада Гвозденовића, прилагодила Горана Баланчевић. Од првих читалачких проба, потом и рада на сцени, било је јасно да ће реализација представе попримити облик занимљиве посебно због високог степена разумења свих учесника у атмосфери која се, каже Милена, само може пожелети. Уверење да то није карактеристика ни највећих позоришних колектива у старту је наговештавала успех, а наизменично извођење по једном месечно у Краљеву и Крагујевцу прилика за путовања и упознавање са радом у другој средини. Књажевско-српски театар има дугу традицију, и знатно већи број запослених него Краљевачко позориште, што је један од повода за став да је сваки долазак у ову средину прилика за виши степен задовољства посебно након сазнања да има гедалаца који су, током више од тридесет извођења, представу гледали и неколико пута. Још за време студија будућим глумцима се усађује у свест непријатно уверење да посао којим су изабрали да се баве у све тежим екомским околностима само у ретким случајевима може да обезбеди стални ангажман. Прва прилика да буде запослена у Краљевачком позоришту Милени се указала пре две године, а податак да је радно ангажовање ограничено на само шест месеци

В

није умањило значај чињенице да је једна од ретких из неколико генерација којој је то пошло за руком. Запослење у установи каква је Краљевачко позориште подразумева различите обавезе, а једна од првих је била улога у представи „Ружно паче“ са којом су Краљевчани наступили на ивањичкој Нушићијади. Значајнијим од тога, чак и запослења на одређено време, чини се стицање нових искустава поготово након извесне резерве пре изласка на сцену у представи за децу због погрешног уверења да се овом типу не прилази довољно озбиљно. - Гледала сам „Ружно паче“ пре академије и била одушевљена, јер је у њу уложено толико труда и озбиљности као да је вечерња представа. Сви елементи су доведени до перфекције тако да ми је била част да играм у представи која је дуго на репертоару Краљевачког позоришта. Сваке године идемо на Нушићијаду, а крајем 2015. године са представом „Ивица и Марица“ у режији Александре Ковачевић у којој сам тумачила измишљени лик каквог нема у оригиналном тексту. Костим је био прелеп, а дизајн светла је радио човек из Атељеа 212 и направио атмосферу која је омогућила да први пут видим чаролију какву само машта може да донесе. Са овом представом смо били на фестивалу у Ужицу, и два пута играли пред пуном салом у којој су сви лепо реаговали, а последњи пут извели на Јоаким фесту – каже Милена. По истеку уговора није се много шта променило сем што је у свим представама наступала као глумац сарадник, али се нова шанса за запослење на одређено време указала пред крај исте године кад је почела припрема представе „Следећи идиот“ у режији Александре Ковачевић и Миодрага Динуловића која, се по многим елементима, од почетка чинила занимљивом. Настала је од два текста, „Следећи“ Теренса МекНелија и „Идиот“ Музе Павлове написаних у размаку од неколико деценија. И поред сумњичавости у одлуку да се стави на репертоар већ прво читање текста потврдило је свевремену актуелност теме која доказује како државни

системи до те мере уништавају појединца да му као доказ потребан за завршетак било каквог посла увек треба још који папир због кога је принуђен да се понижава пред различитим чиновницима. Одвојене пробе два дела, од којих се сваки чинио довољно убедљивом и као самосталан, претходиле су обједињавању које је пред све учеснике донело ново драгоцено искуство. Прилагођавање једног и другог резултирало је целином која је требало да потврди да није реч о две различите представе у којима су и сценографија и костими сведени на црно, бело и сиво. „Последњи идиот“ је последњи пројекат Милене Јовашевић реализован у Краљевачком позоришту у коме и даље наступа као хонорарни сарадник у складу са уговором о уметничком раду који дефинише обавезе глумца и позоришта. Боравак у Краљеву утицао је на привремено дистанцирање од кастинга у другим позориштима, понајвише због потајне жеље да би запослење, пре трајног ангажовања, могло да се продужи на дужи период. - Имам жељу да будем у Краљеву, а волела бих када би у позоришту било више глумаца јер пет стално запослених није довољно поготово што због година не могу да играју све улоге, па се и репертоар прилагођава њиховим могућностима. Глумци се за представе бирају по ликовном и карактерном принципу, али и по годинама, а ја бих волела да поред себе на сцени као сараднике видим и неке колеге са класе. Откад сам дошла нисам се враћала у Београд надајући се да ће бити решено питање запослења – каже Милена. Крај позоришне сезоне и летња пауза довољно је да се среде утисци и направи план за наредни период поготово што перспективна и амбициозна глумица није спремна да чека превише. Зато су, као и код многих у сличном положају, погледи усмерени ка Београду у коме се, бар кад је глумачки ангажману питању, ипак нешто дешава. Добра потврда је податак да је добила улогу у кратком филму, али се највећом препреком за реализацију показало то што није у Београду.

51


52

МАГАЗИН 30.5.2021.


53


30.5.2021.

МАГАЗИН

54

Све ужи простор за деловање због недовољно посла за толики број глумаца, посебно младих, у супротности је са потребом да буде присутна у већем броју представа као начину да се избегну опасности које може да проузрокује дуго одсуство са сцене. Добра потврда су бројни примери талентованих глумаца који су, у оваквој ситуацији, били принуђени да се окрену другим занимањима. Ма колико глумачки позив био леп и изазован, а тренутна ситуација у овој области ни не наговештава перспективу, и рок за чекање има границе поготово код амбициозних каква је Милена. - Мени ће увек позориште бити на првом месту зато што је то, за разлику од филма, процес који траје. Ако заборавимо све приватне, лоше или добре, ствари кад дођемо на сцену тада сам неко други. Нисам одушевљена телевизијским серијама које се снимају, јер сам свесна чињенице да се праве на начин који се народу допада па се прилагођавају укусу публике са циљем да се она забави, а не да се едукује и образује, да мало укључи мозак и размишља о нечему. Криза је, људи тешко живе и желе да се забаве, јер им то делује као терапија – каже Милена свесна потребе додатне едукације младих како би им се позориште приближило на адекватан начин, најмање онај који се чини јефтиним. Повод је уверење да позоришну публику, бар кад је Краљево у питању, чине припадници старијих и средњих генерација. Велику жељу да бар део слободног времена проведу у позоришту не показују они који припадају млађој из најближег окружења за шта постоји довољно разумевања, не и осуда због чињенице да предност дају филму. Можда је разлог мали број довољно добрих представа које највећем броју посетилаца служе као вид забаве, онима који су се определили за овај посао да увиде колико су добро реализовани сценографија, костими и други елементи који је чине. Не мали број пута у Краљеву је потврђен став да су на репертоару ло-

калног позоришта представе рађене по мери не тако бројних фестивала позоришних остварења, а мање по укусу публике. Да није увек тако сведочи пример последње „Плеј Андрић“ која је, сем награде округлог стола критике на фестивалу „Јоаким Вујић“ у Пироту и чињенице да траје пуна два сата, привукла добар део публике приликом извођења на матичној сцени. Супротан пример је „Пиџама за шесторо“ прилагођена укусу публике која није била на фестивалима, а више од тридесет извођења у Крагујевцу и Краљеву потврђује адекватан пријем код оних којима је намењена. У мањим позориштима, а таквим се сматра краљевачко, глумачки ансамбл чини добар број оних који нису успели да стекну високо образовање па је присутна дилема да ли давати предност једина или другима. И док су мишљења подељена присутан је и став о све већем значају професионалног приступа у раду и односа према колегама чиме не би могли да се похвале баш сви, ма колико били школовани, популарни или имали искуства. Позоришта у којима је током, не тако дуге, каријера радила Милена Јовашевић потврђују да није било негативних појава те врсте што је један од битних разлога за жељу да професионалну каријеру настави у овој средини. У јавности раширено уверење да се глумци сврставају у ред посебно сујетних особа није без основа, а разлози су често довољно разумљиви. - Глумци су најсујетнија бића можда и што смо осетљиви на то како ћемо да изгледамо на сцени и како нас неко доживљава. Али, морамо да прихватимо и добре и лоше критике, јер не можемо свима да се допаднемо. Све представе нису успеле, има и промашаја и то треба да прихватимо да нам буде наук да следећи пут не направимо исту грешку. Ја волим да чујем критику, највише од оца, јер бољег критичара од њега нисам срела. Знам да воли Шекспира, да је посећивао Глоб театар у Лондону и представе које никада нећу имати прилике да

видим. Док нисам почела да се бавим овим послом нисам знала како уме да искоментарише представу као критичар и види неке ствари које просечан гледалац не може. Кад сам уписивала факултет уопште нисам доживљавала глумце као популарне, па кад неко реагује на то што сам глумица мало се постидим, јер људи мисле да смо ми неки другачији свет. Иако су само људи који раде свој посао као и сви други глумци су многима занимљиви, па желе да знају све о њиховим приватним животима. Статус глумца није сјајан и то траје годинама, па смо сви забринути да ли ће у будућности моћи да се живи од ове професије. Кад бих могла да вратим време, колико год да је тешко, опет бих уписала глуму јер не знам шта бих друго – каже Милена као још једна од оних који верују да треба следити осећања и изабрати професију према којој се има највише афинитета. У ситуацији кад ни у другим професијама не цветају руже најбољим избором чини се она која човека испуњава на најбољи начин. У Миленином случају то је глума која пред свакога ко жели да се на прави начин бави овим послом ставља бројне обавезе, сем много читања и свакодневни рад на одржавању кондиције за коју се показало да је неизоставни део позива у коме је тело основни алат. Уверење да прилика за неку нову улогу може да се појави у било ком тренутку, често изненада, води ка ставу да треба бити спреман и за такву ситуацију. Реално сагледавање тренутне на краљевачкој позоришној сцени не даје довољно повода за далекосежније планирање. Пред избором између љубави према свом граду и друге средине која пружа више могућности за развој каријере још увек преовладава први. Да није тако одавно би, каже, отишла у Београд и потражила прилику макар у дечјим представама. Т. Радовановић


55


Корона стала на пут петанестогодишњој традицији

МАГАЗИН

30.5.2021.

БЛЕДИ СЕЋАЊЕ НА

56


А МАТУРСКИ ПЛЕС

Фото: М. Радовановић

- Матурски плес је пуних петнаест година био једна од најчешће присутних тема у редовима краљевачких матураната. - Ове године други пут узастопно без плеса четворки на Тргу српских ратника уз звуке Штраусовог валцера. - Пре неколико година догађај је обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији. - Петнаест генерација краљевачких матураната памтиће крај школовања по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. - Што је дужа пауза од последњег до помисли на неки нови матурски плес биће све теже обновити манифестацију

57


анредне околности условљене појавом корона вируса у значајној су мери обележиле период од половине марта прошле године и оставиле дубок траг у различитим областима живота. Тај период ће посебно памтити ученици основних и средњих школа који су у највећем делу били ускраћени онога што је било уобичајено од када постоји организован образовно васпитни процес. Крај значајне фазе у школовању посебно значајним оцењују матуранти краљевачких средњих школа којима је пре седамнаест година први пут пружена прилика да је обележе свечаније него до тада. Било је то време кад су се први пут појавили на Тргу српских ратника како би помогли вршњацима из Словеније да оборе Гинисов рекорд у истовременом плесу уз звуке исте музике. Припадници генерације тадашњих матураната и данас се осећају посебно поносним што су били зачетници традиције која је у овој средини пустила дубоке корене. Да се то догоди нису могли да спрече ни поку-

МАГАЗИН

30.5.2021.

В

58

шаји противника ове идеје који су се повремено јављали, а ни материјални проблеми као значајан фактор у реализацији пројекта, па је матурски плес пуних петнаест година био једна од најчешће присутних тема у редовима матураната. У време кад се у пролеће прошле године очекивао почетак припрема за шеснаести матурски плес четворки напрасно је прекинута школска година а ђаци, након увођења ванредног стања због појаве корона вируса, усмерени на наставак образовног процеса путем програма емитованих на каналима Јавног сервиса Србије. У ситуацији кад су се матуранти нашли пред дилемом како завршити школску годину чини се да је мало ко и размишљао о организацији матурског плеса. Није о њему у јавности било речи ни након укидања ванредног стања кад је, до окончања опасности, наметнута неопходност одржавања социјалне дистанце као највеће препреке организацији овакве манифестације.


Званична информација о отказивању популарног плеса четворки стигла је из Удружења „Пријатељство за нова времена“ чији је заступник Хаџи Момир Бакрачевић, петнаест година након првих звукова Штраусовог валцера на Тргу српских ратника, подсетио на време кад се јавила идеја о обнављању пријатељских односа између Краљева и Марибора, прекинутих почетком последње деценије прошлог века. Када су половином деведесетих година почели да се обнављају односи са некада братским градовима међу првима је био словеначки Марибор кога су са Краљевом деценијама пре тога везивале чврсте везе у различитим областима живота, успостављене првих дана окупације Југославије у Другом светском рату. Вишедеценијска успешна сарадња је пред крај века почела да јењава, а прекинута 1991. године када је Словенија одлучила да напусти заједничку државу и даље крене сама.

У време док се Југославија још налазила под ембаргом међународне заједнице иницијативу за обнављање партнерских односа два града покренули су жупан Марибора Борис Сович и амбасадорка Словеније у Мађарској Ида Мочилник. Тадашњи председник Скупштине општине Краљево др Радослав Јовић и његов заменик др Предраг Стојановић нису се много двоумили, па је пут Марибора кренула делегација у којој су били још Милутин Мандић и Владимир Илић. Након што је сарадња, дефинисана посебним уговором, прерасла у партнерство у Марибор су, различитим поводима, одлазили краљевачки музичари, глумци, новинари, а гости из Словеније узвратили посету доласком шест стотина особа у каравану који је велики пријатељ Краљева, и директор Радио Марибора, назвао „Караваном пријатељства за нове часе“. Био је то повод да Хаџи Момир Бакрачевић, који је својевремено и професионално био везан за рад у Словенији, са групом истомишљеника фор-

59


30.5.2021.

МАГАЗИН

60

мира Удружење „Пријатељство за нова времена“ са првенственим циљем да поново успостави покидане пријатељске односе са некадашњим братским градовима. На дан велике свечаности поводом уласка Словеније у Европску унију међу бројним званицама из целе Европе у Марибору су се нашли др Радослав Јовић и Хаџи Момир Бакрачевић и први пут сазнали за идеју о одржавању матурског плеса у више европских земаља. Др Јовић је прихватио иницијативу

да се краљевачки матуранти укључе у ову манифестацију и допринесу обарању Гинисовог рекорда по броју учесника истовременог синхронизованог плеса четворки који се одржава у више европских градова, а у коме је 20. маја 2005. заплесало 17.060 младих. Тако је уз помоћ краљевачких матураната оборен Гинисов рекорд по броју учесника који су у истом тренутку, у истој гардероби, уз исту музику и кораке, заплесали широм Европе. Први наступ помогао је мариборски „Примат“ који

је за све учеснике обезбедио наранџасте и црне мајице, и беле сунцобране, а велики допринос дао и тадашњи начелник Одељења друштвених делатности Мирољуб Столовић. Идеју о организовању атрактивне манифестације радо су прихватиле различите структуре у Краљеву, а разумевање на које су наишли иницијатори било је довољно за уверење да би могла постати традиционална. Колико су били у праву сведочи податак да је одржана петнаест пута, а нису је спречавале ни


веома неповољне метеоролошке прилике. Већ прве године задатка да матуранте науче основним корацима непознатог плеса прихватили су се одговорни у Културно-уметничком друштву „Абрашевић“, а припрему је обележио низ могло би се рећи смешних ситуација, првенствено због треме и стида појединих учесника. И поред тога од почетка је била приметна жеља да манифестација успе, иако су они који нису имали довољно снаге да издр-

же до краја остали по страни. Пре првог матурског плеса 2005. године показало се да међу матурантима Медицинске школе преовладавају девојке, а онима из Индустријске мушкарци што је било повод за заједнички наступ који је остао запамћен по изузетној треми и једних и других. У години кад се, након лажних информација, говорило да због недостатка пара неће бити матурског плеса краљевачки матуранти су понудили да сами купе мајице како се традиција не би прекидала.

Кад је др Јовић одлучио да све учеснике части концертом у Хали спортова, на коме су учествовали краљевачки рок музичари, први пут се дошло на идеју да улазница буде мајица као доказ учешћа на матурском плесу са могућношћу да сваки учесник поведе још једну особу. Краљевачки матуранти су те године једини у земљи учествовали у плесу четворки да би се број градова учесника из године у годину повећавао, до двадесет хиљада из четрдесет девет градова у седам земаља. Најви-

61


МАГАЗИН

30.5.2021.

ше их је из Словеније где су тачно у подне заплесали матуранти Нове Горице, Новог места, Мурске Соботе, Птуја, Ајдовшчине, Сежане, Постојне, Толмина, Идрије, Лендаве, Словенских Коњица, Брежица, Севнице, Чрномеља, Шентјернеја, Кочевја, Литије, Кршког и Мирне. Одмах са њима су матуранти из Србије, Краљева, Ниша, Јагодине, Зрењанина, Новог Сада, Панчева, Зајечара, Неготина, Крушевца, Ћуприје, Бајине Баште, Врњачке Бање, Горњег Милановца, Параћина и Великог Градишта, а плесало се и у Грачаници на простору Косова и Метохије. Плес четворки прихватили су матуранти мађарског Шомбатлеја, Тивта и Будве у Црној Гори и Скопља, Охрида, Струге, Струмице, Валандова и Ђевђелија из

62

Северне Македоније. Пола сата пре поднева и пет минута до дванаест Плесном савезу су се јавили организатори из Словачке, Србије, Мађарске, Македоније и Словеније и потврдили да је под окриљем ове организације двадесет хиљада матураната заплесало на четрдесет девет локација. У другој години одржавања матурског плеса у организацију су се укључили краљевачки „Радијатор инжењеринг“, „Амига“, Апотекарска установа и Банка Интеза, а више од конкретне материјалне помоћи било је важно сазнање да све већи број Краљевчана пружа подршку овој манифестацији. Дан када су у Сарајеву организаторима матурског плеса са простора некада заједничке државе

уручиване потврде о обарању рекорда био је јединствена прилика да се на једном месту сретну сви из република бивше Југославије. Када су исцрпене могућности спонзора генералног покровитељства се прихватила Градска управа а „Пријатељство за нова времена“, учешћем у Организационом одбору, наставило да пружа само логистичку подршку. Матурски плес је одавно постао манифестација по којој је Краљево постало препознатљиво у целој земљи, па је и то било повод да се пређе на финансирање из градског буџета. Посебна вредност огледа се у јединственој прилици да се сви матуранти окупе у истом тренутку на истом месту, највећи број њих као учесници а мањи број неод-


лучних само као посматрачи. Скоро сваке од петнаест година у плесу је учествовало више од хиљаду краљевачких матураната, а откако је 2010. достигнут рекордан број од 32.416 учесника више није било настојања да се он обара, тим пре што су и временски услови у неким земљама у време одржавања утицале на мањи број плесача. Организатор Европског фестивала плеса је Плесни савез Словеније, а кад се видело колико је интересовање за учешће међу матурантима сличну манифестацију је покренула плесна школа из Љубљане која је укључила поједине градове из Србије. Плес се свих година одржавао уз звуке исте музике и кореографије са разликом само у бојама мајица учесни-

ка. Кад је једне године дошло до тесног резултата краљевачки плесачи су спасили матурски плес и одлучујуће утицали на обарање Гинисовог рекорда. Од пре неколико година догађај је у Краљеву обогаћен „Лила денсом“ у част манифестације „Дани јоргована“, а свима на Тргу српских ратника пружена прилика да се, куповином за ову прилику специјално дизајниране круне, прикључе хуманитарној акцији. По завршетку матурског плеса и „моравац“ на Тргу српских ратника по оближњим кафићима је годинама настављано весеље започето претходне вечери испред Ресторана „Париз“, све док умор не би савладао и оне најиздржљивије. Без обзира на све проблеме у школи петнаест генерација краљевач-

ких матураната памтиће крај школовања по много чему, највећи број њих по јединственом плесу четворки. Прошле године су замукли звуци Штраусовог валцера, а и „моравца“, па је све присутнија стрепња да матурском плесу прети заборав и прекид дугогодишње традиције, а колико је то реално могло би да се потврди тек за годину дана. Једно је ипак сигурно, што пауза од последњег до помисли на неки нови матурски плес буде дужа биће теже обновити манифестацију на коју живи сећање само међу припадницима петнаест генерација краљевачких матураната који су на овај начин обележили крај значајног периода у животу. Т. Радовановић

63


МАГАЗИН

30.5.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

64


Из Мињине кухињице

ПРИНЦЕС КРОФНЕ Потребно: За тесто: 200 мл воде 100 мл Витал уља 2 ванилин шећера прстохват соли 90 г брашна, оштро Т400 100 брашна, меко Т400 200 г јаја

За фил: 800 мл млека 200 г шећера 2 ванилин шећера 5 жуманаца 125 г густина 125 г Витал маргарина са укусом слатке павлаке 50 г шећера у праху Припрема фила: У суд сипајте 600 мл млека, шећер и ванилин шећер и ставите да проври. Посебно сједините густин, 200 мл млека и жуманца, тако да нема румуљица. Сипајте у проврело млеко и скувајте фил. Склоните са рингле, промешајте и покријте стреч фолијом директно на фил. Оставите да се скроз охлади на собној температури. У суд сипајте маргарин и шећер у праху. Миксером умутите па постепено додајте охлађен фил.

Тесто: У суд сипајте воду, уље, ванилин шећер и со. Ставите да проври. Брашна сједините, па додајте у проврелу воду, промешајте пар секунди да се све сједини, па склоните са рингле и оставите 5 минута да се прохлади. Након тог времена додајте једно по једно јаја уз мућење миксером. Сипајте у посластичарску кесу са наставком по жељи. На претходно уљем подмазаном плеху од рерне ставите папир за печење. Обликујте 20 крофница. Ставите да се пече на 200 °Ц око 25-30 минута, а онда искључите рерну и оставите још 10-15 минута у њој пре него што отворите рерну. У току печења не отварајте рерну, златно правило. Охлађене крофне пресеците, па напуните филом. Можете фил поделити на пола, па у једну половину додати 100 г истопљене чоколаде. Код мене су биле разне комбинације оног што сам вам приказала у видеу, па је био ванил фил, чоколадни, шлаг, јагоде, слатко од шумских јагода, печени лешник, еурокрем… Јаја обавезно измерите. Измерите прво 4 жуманцета па додајте беланца тачно до 200 г све укупно да вам буде. Принцес крофне поспите шећером у праху, макар оне које нисте прелили чоколадом.

65


На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

30.5.2021.

Крудс: Ново доба

66

Свету је 2013. године представљена прва породица праисторије, Крудси. Ова комедија, номинована за Оскара, прича о суочавању једног клана са светом који се мења. Био је то ванвременски подсетник на важност породице и то колико смо мало еволуирали. Николас Кејџ, Ема Стоун, Рајан Рејнолдс, Кетрин Кинир, Кларк Дјук, уз Лесли Ман и Питера Динклиџа, придружују се породици Крудс како би се суочили с највећом претњом откад су напустили пећину, а то је друга породица. Породична авантура у 2Д формату, синхронизована на српски језик, траје деведесет пет минута а настала је према сценарију Кевина и Дега Хејгмена. Режију потписује Џоел Крафорд, а у верзији на српском језику улоге тумаче Срђан Тимаров, Паулина Манов, Ђурђина Радић и Сергеј Булатовић. Филм се приказује до 2. јула, а пројекције почињу у 18 сати.

Лихвар

Мундир је зеленаш, бивши боксер који се увек држи кодекса: нико му никада не остаје дужан и никоме није дужан. Један дан у животу зеленаша у малом граду у Србији, коме се живот окреће наглавачке због глупости у тренутку када је био на корак до сна, и једна несмотреност доводе га у проблем са полицијом и криминалцима. Мундир успева да постигне скоро све ствари које је планирао тога дана, али да ли је можда нешто пропустио? Да ли је оставио неки траг? Крими драма у 2Д формату траје тачно сат и по, настала је по сценарију Страхиње Маџаревића и режији Немање Ћеранића, а главне улоге тумаче Младен Андрејевић, Страхиња Блажић и Стефан Бундало. „Лихвар“ је добитник награде листа Политика „Милутин Чолић“ за најбољи домаћи филм у оквиру 49. Међународног филмског фестивала Филм је на репертоару биоскопа до 2. јула, а пројекције почињу у 20 сати.


67


МАГАЗИН

30.5.2021.

Филмови које смо гледали - 1972.

68


69


Ове владавине, не могу се преправити! Треба их порушити, па нове правити!

МАГАЗИН

30.5.2021.

„Демо(н)кратија, награђује „мањин”; унесрећујући – већину!?

70

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Гласали см сад кука


мо за власт – тајно; амо у глас – јавно!

Између власти и опозиције, нема разлике; и једни и други су само - „грабуље“!

71


МАГАЗИН

30.5.2021.

Кикер - Аполон 4 2:2

72


73


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 30. МАЈА И 5. ЈУНА

МАГАЗИН

30.5.2021.

30. мај

74

1431 — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу. 1498 — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке. 1536 — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен. 1848 — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада. 1876 — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату. 1913 — Лондонским миром је окончан Први балкански рат. 1942 — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату. 1956 — Југословенска државнопартијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948. 1973 — Западна Немачка и Чехо-

словачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида. 1976 — Први воз кренуо пругом Б е о г р а д - Б а р . Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“. 1980 — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814. 1992 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом. У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама. 1995 — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент. 1998 — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи. Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака. 2000 — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побу-

њеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце. 2001 — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин. 2003 — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем из-


међу етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

31. мај 1793 — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора. 1809 — Османлијска војска је поразила српске устанике у бици на Чегру, а војвода Стеван Синђелић је дигао у ваздух складиште барута. 1859 — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону. 1889 — Преко 2.000 особа је погинуло након што је попустила брана на реци Литл Кономо и пропустила зид воде висок 18 метара на градић Џонстаун. 1902 — Миром у Веренигингу завршен је Бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура. 1910 — Уједињењем британских

колонија Натал, Трансвал и Рт добре наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона. 1916 — Одиграла се Битка код Јиланда, највећа је поморска битка у Првом светском рату. У историји поморских ратовања то је била највећа и последња поморска битка двеју великих површинских флота, вођена на релативно узаном бојишту бродском артиљеријом као главним оружјем. 1924 — Кина је признала СССР. 1931 — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи. 1938 — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлетне Видовчице, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC. 1939 — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску. 1961 — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт. 1970 — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе. 1991 — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат. 1992 — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини. 1996 — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Бошњака у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом. 1997 — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству. 2001 — Агент ФБИ-ја, ветеран Ро-

берт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата. 2003 — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године. 2004 — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому. 2011 — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије. 2012 — Томислав Николић инаугурисан за председника Србије. 2017 — Александар Вучић инаугурисан за председника Србије.

1. јун 193 — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине. 987 — Иго Капет изабран за краља Француске. 1198 — Византијски цар Алексије III Анђел одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар. 1455 — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије. 1479 — Основан универзитет у Копенхагену. 1533 — Ана Болен је крунисана за краљицу Енглеске. 1535 — Војска Карла V је заузела Тунис и протерају Османлије из Туниса током освајања Туниса. 1562 — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали миров-

75


30.5.2021.

МАГАЗИН

76

ни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље. 1660 — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива. 1670 — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви. 1671 — Турска је објавила рат Пољској. 1869 — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак. 1880 — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену. 1898 — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија. 1939 — Кнез Павле Карађорђевић посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега. 1939 — Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190. 1941 — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој. 1941 — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића. 1952 — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем. 1958 — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965. 1969 — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку. 1973 — Британски Хондурас променио назив у Белизе. 1973 — Председник грчке војне

владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику. 1980 — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом. 1987 — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами. 1990 — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992. 1993 — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић. 1994 — Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт. Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата. 1997 — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен. 2000 — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама. 2001 — Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге. У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула

је 21 особа. 2003 — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874. 2007 — Дан реке Саве обележава се сваког 1. јуна од 2007. године када је службено проглашен од стране Савске комисије. 2015 — Путнички брод са 450 особа преврнуо се на реци Јангце на југу Кине. 2016 — Званично отворен Готардски базни тунел, најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету дуг 57 километара.

2. јун 455 — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам. 1098 — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада


Антиохије у којој су победили крсташи. 1771 — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим. 1790 — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига. 1924 — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД. 1946 — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије. 1949 — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан. 1953 — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија. 1955 — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948.

године. 1965 — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара. 1966 — Амерички васионски брод “Сервејер” извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине. 1967 — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун. 1969 — У судару аустралијског носача авиона “Мелбурн” и америчког разарача “Френк Е. Еванс” у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара. 1979 — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи. 1983 — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере. 1992 — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније. 1993 — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту. 1995 — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине. 1997 — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001. 1998 — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету. 1999 — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу. 2000 — Главни тужилац Међуна-

родног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999. 2001 — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату. 2002 — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

3. јун 350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција. 1098 — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију. 1818 — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији. 1837 — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза. 1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом. 1896 — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији. 1940 — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника. 1941 — Почео Невесињски јунски устанак. 1951 — Основано Удружење српских писаца у иностранству (AssociaJon of Serbian Writers Abroad, ASWA)

77


30.5.2021.

МАГАЗИН

78

1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова. 1965 — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода “Џемини 4” и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова. 1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема. 1973 — Совјетски суперсонични авион “Тупољев 144” срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака. 1989 — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено. 1995 — Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске. 1998 — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу. 1999 — Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију. Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи.

2004 — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније. 2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.

4. јун 1133 — Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II. 1745 — Битка код Хоенфридберга, између пруске и аустријске војске. Део је Рата за аустријско наслеђе, а завршена је пруском победом. 1783 — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом. 1831 — Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије. 1859 — Француска војска под командом Наполеона III је поразила аустријску војску у бици код Мађенте. 1916 — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе Централних сила и заробио око 400.000 војника. 1920 — У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске. 1942 — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату. 1943 — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо. 1944 — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату. 1946 — Генерал Хуан Перон иза-

бран је за председника Аргентине. 1970 — Британски протекторат Тонга стекао је независност у оквиру Комонвелта. 1989 — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи. На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет „Солидарност“ надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа „Солидарности“ Лех Валенса у децембру 1990. постао је председник Пољске. 1991 — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка. 1993 — Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест „зона безбедности“ (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овла-


шћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације. 1996 — Европска ракета „Аријана 5“ експлодирала је 40 секунди после лансирања. 2003 — У Обилићу на Косову у својој кући убијена су три члана породице Столић, супружници Слободан и Радмила и њихов син Љубинко. УНМИК понудио 50.000 долара награде за информације које би довеле до хапшења виновника тог злочина. Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година. На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема, освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. и важи за афричког лидера који најдуже влада.

5. јун 1478 — Пад утврђења Кроја, седиште Скендербега, под власт Османског царства.

1662 — Луј XIV је узео Сунце за свој симбол. 1806 — Наполеон прогласио Холандију краљевином и за краља поставио свог брата Луја Бонапарту. 1827 — Турске трупе заузеле Акропољ и ушле у Атину, након што су сломиле устанак за ослобођење Грчке. 1837 — Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе (агрономи), чији је задатак био да саветују сељаке и настоје да сваки од њих засеје одређену количину пшенице, овса, јечма, кукуруза, кромпира... 1873 — Под притиском Британије, султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова. 1900 — Британске трупе у Бурском рату заузеле Преторију. 1915 — Жене у Данској добиле право гласа. 1916 — Британски фелдмаршал ирског порекла, лорд Херберт Киченер, освајач Судана и министар рата у Првом светском рату, потонуо са оклопном крстарицом „Хемпшир“, која је, пловећи у Русију, наишла на мину. 1941 — Експлодирало спремиште муниције немачке војске у смедеревској тврђави у Другом светском рату. Погинуло више хиљада људи, а срушено и оштећено више стотина кућа. Узрок експлозије остао је непознат. 1945 — Представници Совјетског Савеза, САД, Уједињеног Краљевства и Француске потписали су у Берлину Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Немачком у Другом светском рату и њеној подели на четири окупационе зоне. 1947 — Државни секретар САД Џорџ Маршал изнео план о финансијској помоћи Европи разореној у Другом светском рату. „Маршалов план“, којим су САД у периоду од 1948. до 1952. доделиле помоћ од 15 милијарди долара европским земљама, усвојен је исте године на Економској конференцији у Паризу. 1967 — Превентивним израелским нападом почео је Шестодневни рат између Израела и арапских земаља Египта, Сирије и Јордана. 1968 — Палестинац Сирхан Сирхан у атентату у Лос Анђелесу смртно ра-

нио америчког сенатора Роберта Кенедија, млађег брата председника Џона Кенедија, који је такође убијен у атентату, 1963. у Даласу. Роберт Кенеди је наредног дана подлегао ранама. 1972 — У Стокхолму почела прва конференција УН посвећена проблемима заштите и унапређења човекове околине. 1975 — Суецки канал, који је био затворен од израелско-арапског рата 1967, поново отворен за међународни саобраћај. 1992 — Југословенска народна армија напустила касарну „Маршал Тито“ у Сарајеву, чиме је завршено повлачење ЈНА из Босне и Херцеговине. 2000 — Последњег дана посете Русији председник САД Бил Клинтон говорио у Државној думи, као први амерички председник који се обратио руском парламенту. Апелациони суд у Сантјагу укинуо посланички имунитет бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу, отварајући тиме пут за судски процес због злочина почињених у Чилеу током његовог режима. Суд је наредне године суспендовао процес прогласивши Пиночеа ментално неспособним. 2001 — Лабуристичка странка убедљиво победила на изборима у Великој Британији, а Тони Блер постао први премијер лабуриста са два узастопна мандата. Уједињене нације обележиле 20тогодишњицу појаве АИДС-а. Процењује се да је 58 милиона људи заражено ХИВ вирусом и да је више од 22 милиона умрло у последње две деценије. 2003 — САД и Јужна Кореја постигле договор о измештању америчких трупа из демилитаризоване зоне која је раздвајала Јужну и Северну Кореју. Америчке трупе су измештене у базе јужно од те зоне. 2006 — Црна Гора је прогласила независност на основу резултата референдума, а Република Србија делује као независна и суверена држава. 2017 — Црна Гора је званично постала 29. чланица NATO пакта

79


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.