МАГАЗИН Година IX * Број 492 * 25. април * Излази недељом
www.art.rs * magazin@art.rs
ISSN 2334-7678 (Online)
Краљевски
25.4.2021.
МАГАЗИН
2
Хвала што читате
Краљевски
МАГАЗИН
3
4
МАГАЗИН 25.4.2021.
10 18 22 28 36 40 44 46 48 56 62 68 76 78 80 82 84 86
Фото: М. Радовановић
У овом броју: Из дана у дан Боље, али недовољно Војска фактор стабилности Генерални директор из ината Мало воље, свима боље Нова спомен обележја Узми рачун и победи Изазов за медије Празник свих земаља Између ватре и воде међу пацовима На изворима нафте Прва дама краљевачког глумишта Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српско глица Железничар (П) - Слога Времеплов
5
6
МАГАЗИН 25.4.2021.
7
8
МАГАЗИН 25.4.2021.
9
10
МАГАЗИН 25.4.2021.
Промена епидемиолошке ситуације
ИЗ ДАНА У ДАН - Током последњих седам дана на присуство корона вируса тестирано укупно хиљаду девет стотина шездесет шест узорака бриса, а нешто детаљније осам стотина двадесет четири. - Међу шест стотина дванаест суграђана који су се јавили лекару са симптомима болести, инфекција потврђена код само четрдесет три и још три од двеста дванаест тестираних по другим индикацијама. - Антигенским тестом тестирана хиљаду сто четрдесет два узорка бриса, а вирус потврђен код двеста педесет једне особе. - Број инфицираних повећан за двеста деведесет седам, а у болници преминуло пет особа са територије града Краљева. - У ковид амбуланти обављена шест стотина осамдесет два прегледа
11
12
МАГАЗИН 25.4.2021.
О
д проглашења епидемије корона вируса половином марта прошле године развој епидемиолошке ситуације на територији града са посебном пажњом прати Завод за јавно здравље Краљево. Првих дана су их на себи својствен начин тумачили највиши представници локалне администрације, а онда као да су изгубили интерес за то па је обавештавање јавности сведено на саопштења за медије која се, према подацима из дневног извештаја Завода за јавно здравље, пласирају преко Кабинета градоначелника. Да је свакодневна промена епидемиолошке ситуације постала редовна појава сведочи извештај од 18. априла заснован на подацима тестирања двеста педесет седам узорака назофарингеалног бриса на присуство корона вируса, а сто шездесет четири ПЦР методом. Деведесет три узорка су узета од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само четири док је седамдесет један узорак тестиран по другим индикацијама сврстан у категорију негативних. Између два извештаја Завода за јавно здравље антигенским тестом су тестирана деведесет три узорка према индикацијама, а вирус потврђен код тридесет седам особа што је дневну дозу лимитирало на четрдесет један новорегистровани случај инфекције вирусом, а укупан број потврђених од почетка епидемије повећалао на четири стотине седамдесет четири преко осамнаест хиљада. У истом периоду у Општој болници „Студеница“ су преминуле две особе са територије града Краљева, чиме је укупан број повећан на триста тридесет. Извештај од следећег дана заснован је на подацима тестирања нешто мањег броја узорака бриса, што је приметно сваког викенда, а међу сто деведесет провераваних седамдесет један је на присуство вируса тестиран ПЦР методом. Од особа са симптомима болести узето је сто деветнаест узорака, али су само четири била позитивна на присуство вируса а ниједан од седамнаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто деветнаест узорака бриса, а вирус потврђен код тридесет пет особа па је, са тридесет девет новорегистрованих случајева инфекције укупан број потврђених за тринаест према-
шио осамнаест и по хиљада. У болници је преминула још једна особа са територије града Краљева што је укупан број повећало на триста тридесет један. Првог радног дана минуле недеље на болничком лечењу је било шездесет девет најтежих пацијената од којих је за девет било неопходно обезбедити услове за интензивну или полуинтензивну негу, два су интубирана, пет на неинвазивној вентилацији а два на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата на лечење је примљено седам пацијената, осам излечених је отпуштено, један је преминуо а у ковид амбиланти обављено сто пет прегледа. Већ у уторак било је приметно повећање броја тестираних суграђана, а од триста шест узорака бриса исправност сто тринаест је проверавана ПЦР методом. Од укупног броја деведесет седам су били брисеви особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само седам и још једне тестиране по другим индикацијама. Повећање се бележи и код антигенски тестираних узорака бриса, а резултати тестирања потврђују да је међу сто деведесет три било тридесет осам позитивних на присуство вируса. Тако је, према информацијама Завода за јавно здравље, са четрдесет шест новорегистрованих случајева инфекције укупан број потврђених од почетка епидемије нарастао на осамнаест хиљада пет стотина педесет девет. Педесет девет хоспитализованих у ковид болници Опште болнице „Студеница“ појачава уверење да се смањује број пацијената са тешком клиничком сликом, а од једанаест на интензивној и полуинтензивној нези два су интубирана, код пет примењена неинвазивна вентилација а код преостала четири „high flow“ режим. Број хоспитализованих утврђен је након пријема девет новооболелих, отпуста седамнаест излечених и смрти два пацијента чији имуни систем није био у могућнности да адекватно реагује на лечење. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено сто тридесет девет прегледа. Тренд повећања броја тестираних настављен је и следећег дана, а потврда се огледа у провери триста двадесет четири узорка бриса на присуство корона вируса, међу ко-
13
25.4.2021.
МАГАЗИН
14
јима и сто осамнаест ПЦР методом. Деведесет седам од њих били су брисеви особа са симптомима болести, а резултати тестирања сведоче да је инфицирано само десет док је двадесет један тестиран по другим индикацијама сврстан у категорију негативних. Антигенским тестом је тестирано двеста шест узорака бриса а вирус потврђен код мање од четвртине па је, са педесет једним нооворегистрованим случајем инфекције вирусом, укупан број потврђених за шесто десет премашио осамнаест хиљада. Смрћу једне особе у болници укупан број преминулих од болести коју изазива корона вирус повећан је на триста тридесет два. Пет пацијената више на болничком лечењу у односу на претходни дан последица је пријема тринаест новооболелих, отпуста седам излечених и једног смртног случаја током претходна двадесет четири сата. Од укупно шездесет четири хоспитализоване осо-
бе девет је смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, две су интубиране, четири на неинвазивној вентилацији и три на „hihg flow“ режиму, а у ковид амбланти је прегледано сто четрдесет шест особа. Једна особа мање међу тестираним у односу на претходни дан не би могла да се схвати као смиривање епидемије, поготово што је сто тридесет пет тестираних ПЦР методом за двадесетак више. Од укупног броја тесираних деведесет шест узорака је узето од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само четири и још једне од тридесет девет тестираних по другим индикацијама. Смањење је видљиво и код антигенски тестираних узорака бриса након чега је утврђено да је, од сто осамдесет осам провераваних, двадесет девет позитивно на присуство вируса. Према подацима Завода за јавно здравље 22. априла је, са тридесет четири новоре-
гистрована случаја инфекције вирусом, број потврђених од почетка епидемије повећан на осамнаест хиљада шест стотина четрдесет четири а смрћу једне особе број укупно преминулих достигао триста тридесет три. Број пацијената који се у болници лече од болести коју узрокује корона вирус незнатно је смањен, а од њих шездесет два десет је смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, интубираних нема, осам је на неинвазивној вентилацији а два на „hihg flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата примљено је и отпуштено по седам пацијената, две особе су преминуле а у ковид амбуланти обављено сто двадесет прегледа. Да је епиемилошка ситуација промењена и последњег радног дана у недељи потврђују резултати тестирања триста једног узорка назофарингеалног бриса, а сто двадесет два ПЦР методом. Симптоме болести имало је
деведесет троје пацијената, али је позитивним на присуство корона вируса окарактерисано само осам а ни једна од двадесет девет особа чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто седамдесет девет узорака бриса према индикацијама, а вирус потврђен код четрдесет осам особа што је дневну дозу инфицираних повећало на педесет шест новорегистрованих случајева, а укупан број од почетка епидемије на седам стотина више од осамнаест хиљада. Викенд је у болници дочекало педесет девет пацијената, а девет најтежих у јединици интензивне и полуинтензивне неге, један интубиран а по четири на неинвазивној вентилацији и „hihg flow“ режиму. Између два извештаја на лечење је примљено седам новоболелих, десет је отпуштено, а о смањењу притиска на ковид амбуланту сведочи податак о сто шест пре-
гледа. Последња промена епидемиолошке ситуације минуле недеље забележена је првог дана викенда након што је, током претходна двадесет четири сата, тестирано двеста шездесет пет узорака бриса, а сто један ПЦР методом. Међу њима су била и осамдесет два узорка узета од особа са симптомима болести, а присуство вируса је потврђено код само шест и још једне од деветнаест тестираних по другим индикацијама. Сто шездесет четири бриса је тестирано антигенским тестом, а вирус потврђен код двадесет три што је број инфицираних током претходног дана повећало за тридесет, а укупан од почетка епидемије на осамнаест хиљада седам стотина тридесет. Осврт на минулу недељу сведочи да је тестирано укупно хиљаду девет стотина шездесет шест узорака бриса, а нешто детаљније осам стотина два-
десет четири. Међу шест стотина дванаест суграђана који су се јавили лекару са симптомима болести коју изазива корона вирус, инфекција је потврђена код само четрдесет три и још три од двеста дванаест тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана хиљаду сто четрдесет два узорка бриса, а вирус потврђен код двеста педесет једне особе, па је број инфицираних у послењих седам дана нарастао на двеста деведесет седам. У истом периоду у болници је преминуло пет особа са територије града Краљева. Од понедељка до петка број хоспитализованих пацијената је са седамдесет три смањен на педесет девет, што је последица пријема четрдесет два новооболела, отпуста педесет седам и смрти десет особа. У истом периоду у ковид амбуланти су обављена шест стотина осамдесет два прегледа. Т. Радовановић
15
16
МАГАЗИН 25.4.2021.
Мере заштите од инфекције корона вирусом
БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.
17
Мање пацијената на болничком лечењу
БОЉЕ, АЛИ Н - На болничком лечењу преовладавају пацијенти са тешком клиничком сликом узрокованом обостраном упалом плућа. - Свим хоспитализованим пацијентима потребна оксиногена потпора. - Довољно опорављеним пацијентима лечење у кућним условима. - У ковид амбуланти сто двадесет до сто педесет прегледа дневно. - Апел становништву да се одазове на позив за вакцинацију као најбољем путу ка остваривању довољног степена колективног имунитета који гарантује повратак нормалном животу. - Вакцинисани, ако оболе, обољевају са знатно лакшом клиничком сликом, чак и они са великим коморбидитетима у осмој и деветој деценији живота
МАГАЗИН
25.4.2021.
И
18
летимичан осврт на информације из Опште болнице „Студеница“ сведочи о тренду смањења броја хопитализованих пацијената код којих је корона вирус изазвао озбиљне последице по здравље, у највећем броју случајева обострану упалу плућа. Од седмог дана у месецу, кад је достиг-
нут максималан број од деведесет осам пацијената на болничком лечењу, до средине минуле недеље број хоспитализованих је смањен за више од тридесет. Исти тренд бележи и број оних којима је потребна интензивна или полуинтензивна нега, па је од четрнаест на почетку месеца смањен на
девет, а свим осталим неоходна неинвазивна оксиногена терапија. Према подацима за радне дане од почетка месеца је на болничко лечење примљено скоро две стотине пацијената, отпуштено тринаест мање а преминуло педесет четири. У истом периоду, због сумње на инфекцију, у ковид ам-
НЕДОВОЉНО ште болнице „Студеница“ др Милан Парезановић, уз подсећање да је велики број тешко оболелих довољно за апел становништву да се одазове на позив за вакцинацију као најбољем путу ка остваривању довољног степена колективног имунитета који гарантује повратак нормалном животу. После више од годину дана и даље су присутне бројне недомице које ограничавају било каква предвиђања о понашању вируса у периоду који следи, па се нико не усуђује да прогнозира кретање епидемиолошке ситуације и евентуалну појаву новог таласа инфекције у блиској будућности. Недоумицу појачавају оцене стручњака да се региструје тек сваки трећи инфицирани па би се, на основу податка да је у Краљеву од почетка епидемије потврђено више од осамнаест хиљада случајева, могло закључивати о довољном степену прокужености. - У овој епидемији то ипак није како желимо и очекујемо и зато апелује-
мо на становништво да се што више придржава препоручених мера заштите и у што већем броју одазове на позив за вакцинацију. Наше искуство је показало да вакцинисани, и ако оболе, обољевају са знатно лакшом клиничком сликом, чак и они са великим коморбидитетима у осмој и деветој деценији живота, каже др Парезановић. Из болнице стиже потврда о наставку тренда породичних обољевања о чему сведочи податак да се целе породице јављају на преглед у ковид амбуланти, а није неуобичајено да старији брачни другови заједно буду примљени у ковид болницу. Позитивним се оцењује податак о смиривању инфекције у Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи и потврда да су, захваљујући вакцинацији корисника, клиничке слике много лакше у одоносу на очекиване у складу са њиховом старости и коморбидитетима. Т. Радовановић
Фото: М. Радовановић
буланти је прегледано више од две и по хиљаде особа. Неповољним се оцењује податак да преовладавају пацијенти са тешком клиничком сликом узрокованом обостраном упалом плућа, а довољан број слободних места за остале довољан је разлог да се на даље лечење у кућним условима шаљу сви који су опорављени до мере да је то могуће. Иако је број инфицираних мањи, да се епидемија не смирује жељеном динамиком најбоље сведочи број прегледа у ковид амбуланти који се на дневном нивоу, а у зависности од дана у недељи, креће између сто двадесет и сто педесет. О озбиљности ситуације сведочи податак да је до средине недеље ван строја било једанаест здравствених радника, седам на лечењу а четири у двонедељној изолацији због контаката са инфицираним особама. Да опасност ни изблиза није прошла сведочи начелник Инфективног одељења Оп-
19
20
МАГАЗИН 25.4.2021.
21
Обележен Дан Војске Србије
МАГАЗИН
25.4.2021.
ВОЈСКА ФАКТОР Р
22
Р СТАБИЛНОСТИ
- Дан Војске Србије обележава се у знак сећања на дан када је 1815. године на Цвети донета одлука о почетку Другог српског устанка за ослобођење земље од Отоманске империје. - Са државног и војног аспекта овај датум је препознат као једна од историјских прекретница која је довела до стварања савремене државе и ефикасне и модерне војске. - Свечаном смотром јединица у Касарни Рибница обележен Дан Војске Србије. - Пригодној свечаности присуствовали су официри, подофицири, цивилна лица и остали припадници јединице, представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Полицијске управе Краљево, Жандармерије и други
23
24
МАГАЗИН 25.4.2021.
О
бележавање Дана Војске Србије је као и ранијих година отпочело интонирањем химне „Боже правде“ и подизањем државне заставе, након чега је прочитана наредба председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, а затим извршена почасна паљба са десет плотуна из шест артиљеријских оруђа Гарде Војске Србије. Дан Војске Србије обележен је у свим јединицама широм земље, а у Краљеву у Касарни Рибница где су пригодној свечаности присуствовали официри, подофицири, цивилна лица и остали припадници јединице, представници
локалне самоуправе, Рашког управног округа, Полицијске управе и Одреда Жандармерије. Након што је минутом ћутања одата пошта погинулим и преминулим припадницима Војске Србије начелник штаба Команде Друге бригаде Копнене војске пуковник Саво Вучковић је подсетио на чињеницу да је 23. април одређен за Дан Војске Србије у знак сећања на дан када је 1815. године на Цвети донета одлука о почетку Другог српског устанка за ослобођење земље од Отоманске империје. Са државног и војног аспекта овај датум је препознат као једна од историјских прекретница која је довела до стварања са-
времене државе и омогућила стварање ефикасне и модерне војске. То је и почетак модернизације друштва угледањем на европске примере а, поред стварања и очувања државе и војске, позитивном последицом Другог српског устанка сматра се аграрна реформа која се огледа у деоби спахијске земље сељацима. Други српски устанак иницијално представља војни сегмент српске историје након кога су уследиле дипломатске и политичке активности којима је земља ослобођена врховне турске власти због чега се сматра да представља темељ за стварање самосталне српске
25
25.4.2021.
МАГАЗИН
26
државе и војске. Овај догађај уједно представља сплет догађаја вођених вером у ослобођење Србије употребом постојећих војних ефектива и организације војске који је на Берлинском конгресу 1878. године довео до коначног ослобођења и признавања модерне Србије као државе са пуним ингеренцијама и међународно правним субјективитетом. Као продукт самосталности српске државе уследило је стварање Стајаће војске и установљавање Гарде, од седамдесет шест младића „по стасу и угледу“ из најбољих сеоских кућа. Како је стварање Стајаће војске, најпре од „уписника“ а касније „солдата“, прошло неопажено од Порте, Народна скупштина је озваничила назив „солдати“, а следећи корак је увођење регрута којима рок службе није био одређен, па су у војсци остајали до десет година. Припадници Стајаће војске живели су у касарнама и примали плату, а установљене су униформе „мундири“.
Због чињенице да је настала из устаничких чета, из народа који се латио оружја да би изборио слободу, произилази уверење о коренима дубоке повезаности народа и војске која негује ову суштинску везу, па и у условима професионализације остаје привржена грађанима и помаже им кад год је то потребно. Прве формације регуларне српске војске биле су уређене по угледу на аустријску што потврђује да су се и у том периоду користила искуства страних армија. - Ове године прослављамо двеста шест година од Другог српског устанка и постојања наше војске. Поносни смо на постигнуте резултате у периоду који је за нама, захваљујући пожртвовању, залагању и професионализму помоћу којих смо допринели подизању угледа војне професија у земљи и ностранству, поручио је пуковник Вучковић. Председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић честитао је празник министру од-
бране Небојши Стефановићу, начелнику Генералштаба генералу Милану Мојсиловићу и свим припадницима Војске Србије. - У знак сећања на Таковски устанак, данашњи дан прослављамо као највиши војни празник – Дан Војске Србије. У српској историји овај дан је од посебног значаја и трајан је извор и надахнуће како српском народу, тако и нашој војсци. Без обзира на тешке услове и околности, наша војска је кроз историју увек била, јесте и биће фактор стабилности, очувања мира и јасно упозорење свима који би се усудили да нападну Србију. У претходној години, услед пандемије корона вируса, ваши припадници уложили су много труда, рада и енергије да, поред редовних задатака, заштите своје грађане на све начине, у чему су умногоме успели и због чега вам посебно захваљујем. Снажна и спремна војска предста-
вља најјачи стуб једне стабилне државе и управо због тога су улагања у развој и снажење оперативних и функционалних способности ваших јединица које смо ове године започели, тек први корак у тој мисији, истакао је председник уверен да ће Војска Србије сваке наредне године још више јачати и напредовати. У честитци министра одбране др Небојше Сетфановића нагласак је стављен на достојанство којим припадници Војске Србије корачају стазама предака и часно носе војничку униформу вођени безусловном љубављу према отаџбини. Као такве одликује их несебична преданост, врхунска обученост и марљиви рад као особине због којих заслужују свако дивљење и поштовање. - Суочили сте се и са епидемијом COVID 19 одважно и срчано, баш као и са елементарним непогодама и другим непредвиђеним ситуацијама пре, и још једном доказали да за вас не постоји препрека у вашој намери да помогнете
свом народу. Непријатељ је овог пута био другачији, али вас то није спречило да, као и увек, будете на правом месту и у право време, свуда где је ситуација најтежа и где сте најпотребнији свом народу, поручио је министар обећањем да ће се наставити са инвестирањем у опремање и модернизацију Војске Србије и у побољшање животног стандарда њених припадника који храброшћу и преданим радом чине Србију безбедном и сигурном земљом, штите је од сваког зла и чине је стабилним и просперитетним местом за живот свих грађана. - Слобода је нашем народу одувек била највиша вредност, а историја је показала да српски војник никада није положио оружје ни пред далеко надмоћнијим непријатељима. Данас је Војска Србије опремљена, а њени припадници обучени за извршење свих мисија и задатака у складу са Уставом, законом и принципима међународног права. Дуги низ година, Војска Србије
ужива велико поверење у народу, а већ другу годину, припадници Војске Србије су уз свој народ у борби против невидљивог непријатеља — вируса COVID-19. Поштовани припадници Војске Србије, изражавам задовољство што сам на челу морално јаке, добро организоване и часне организације, што сам сведок ваше одлучности да сте истрајни у свакој тешкоћи која се поставља испред вас, коју успешно превазилазите и побеђујете. Генерацијама које долазе дугујемо очување највиших друштвених вредности — слободу, патриотизам, демократију и равноправност. Уверен да ћете и убудуће реализовати све додељене задатке, пружајући пун допринос јачању оперативних способности Војске Србије, честитам вам Дан Војске и желим пуно здравља, личну и породичну срећу, поручио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић. Т. Радовановић
27
Тековине демократских промена: Проф. др Томислав Симовић (1)
МАГАЗИН
25.4.2021.
ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ИЗ ИНАТА
28
- Запослење у „Фабрици вагона“, са више од четири хиљаде запослених и светском репутацијом у овој области, младим инжењерима жељним нових знања школа о каквој је могло само да се машта. - Рад у три смене да би се одговорило потребама купаца из двадесет четири земље широм света. - Град је добијао невероватан импулс кад плату прими четири хиљаде радника „Фабрике вагона“ и хиљаду и по из „Јасена“. - Инжењерске плате мање од радничких. - Уговор са Французима вредан двеста милиона долара. - „Фабрика вагона“ центар за сервисирање једанаест хиљада западноевропских вагона. - Два и по милиона немачких марака за обнову болнице у Краљеву
Проф. др Томислав Симовић
29
30
МАГАЗИН 25.4.2021.
У
слов за разумевање догађаја који су Србију довели до положаја у коме се данас налази је добро познавање дешавања из претходног периода, а многа од њих која су пресудно утицала на даљи ток и даље нису позната широј јавности. У таквим околностима две деценије се сматра довољним периодом за потврду како су позитивни ефекти демократских промена у јесен 2000. године далеко од очекиваних, а да је ситуација у многим областима знатно неповољнија него што је била сведоче они који су се озбиљније бавили праћењем стања у овој области. Таквим се сматра проф. др Томислав Симовић који је, након довољно искуства у производњи у посебно тешком периоду, обављао дужност министра привреде а професионалну каријеру наставио на челу значајних предузећа. Осврт на почетак радног века сведочи да му је половином осме деценије прошлог века, као младом инжењеру, указано поверење у Опитном центру, најелитнијем делу „Фабрике вагона“ који је још у том периоду за испитивање различитх типова возила користио рачунарску технику. Високом рејтингу службе на нивоу европских железница у великој мери је допринела неколицина инжењера који су прилику за стицање нових знања тражили у оквиру трећег степена студија на Машинском факултету. Био је то довољан разлог да им се придружи и Симовић који је, након специјализације, докторирао на пројектовању машинских конструкција, пре свега вагона. Млади инжењери су у том периоду великом привилегијом сматрали запослење у „Фабрици вагона“ са више од четири хиљаде запослених и светском репутацијом у овој области која се, жељнима нових знања, потврдила као школа о каквој је могло само да се машта. Због тога није требало да прође много времена до потврде како је научено до тада довољно тек за почетак стручног профилисања у овој области а то је, сведочи др Симовић, оно за чиме би тренутно требало највише да се жали. Да тврдња није без основа сведочи податак о пријему у службу у којој су запослени били спремни да пруже сва-
ку помоћ, а да се по правилу ишло и корак даље сведочи договор да се шефови службе мењају сваке четири године. После толико времена на челу службе било је довољно да се руковођење препусти другом, а да је Симовић отишао корак даље сведочи потписана изјава о одустајању од било какве руководне функције у „Фабрици вагона“, како би се посветио истраживачком раду. О обиму посла једног од најзначајнијих краљевачких колектива свих времена сведочи две хиљаде теретних вагона произведених за потребе ирачких железница и податак да су, због ратова које је водила ова земља, чекали на испоруку смештени на простору готово свих станица у Србији. Да Ирак није био једини купац доказ су значајне поруџбине из Немачке и Русије и рад у три смене како би се одговорило на потребе купаца у двадесет четири земље из свих крајева света. О потребама за различитим врстама вагона сведочи податак да је у Србији тога времена било пет фабрика које су их производиле, а пропале све осим суботичког Братства, сада у власништву иностраног партнера. О стандарду запослених најбоље може да се закључује на основу податка да је за две до три инжењерске плате могло да се купи значајна количина производа трајне вредности. - Невероватна импресија коју човек доживљава са одушевљењем везује се за дан кад се прими плата, а руља од четири хиљаде фабричких радника, и хиљаду и по Јасенових, као стампедо преко две пасареле потрче у град који је добијао невероватан импулс. Бруји аутобуска станица и у њој пуна кафана, често са живом музиком, што је колико несхватљиво толико и непоновљиво. Што је интересантније инжењери су имали мање плате од радника који су ангажовани прековремено и били задовољни. Посебно је доживљаван ручак у фабричкој мензи са по двеста триста људи на линији, бројним шалама и подвалама без лошег исхода које су изазивале смех до суза, сећа се др Симовић.
Стагнација је приметна од периода обележеног честим променама генералних директора на чију су мотивацију у значајној мери утицали поремећени међурепублички односи и све мање тржиште, због одлуке појединих домаћих купаца да купују вагоне у иностранству. Промене директора су последица све чешћих сукоба различитих интересних групација у оквиру предузећа оличеним у оговарањима, свађама и деобама које су као крањи резултат имале ерозију рада и свега што се везује за њега. Да повуче много година раније потписану одлуку којом се одриче било каквог руководног места у „Фабрици вагона“ Симовића је мотивисала на први поглед безначајна, али неочекивана, одлука менаџмента овог предузећа. У време док је био члан савезне комисије за вагоне, састављене од представника произвођача из свих република бивше Југославије, редовни састанци су одржавани сваки пут у неком од предузећа које их је делегирало. Кад је дошао ред на „Фабрику вагона“ очекивало се да озбиљан састав стручњака, који су се бавили проблемима конструкције шинских возила, поздрави бар неко од руководилаца и тако потврди поштовање према еминентном скупу. Иако су сви на време обавештени у сали намењеној раду Радничког савета није се појавио нико што је до те мере испровоцирало Симовића који је истог тренутка почео да пише програм развоја предузећа као услов за учешће на конкурсу за генералног директора. Поглед на документ три деценије касније сведочи да оно што је изложено на седам куцаних страна није нимало наивна ствар. И поред тога у служби је било мало уверених у озбиљност намере о чему сведоче бројни подсмеси, али само док дактилографкиња није откуцала пријаву и коначно разрешила дилему о учешћу на конкурсу. У време кад је пријаву поднео неко ко није био члан Савеза комуниста најмање што је могло да се очекује је заседање општинског комитета партије и забринутост због јаког и чистог кандидата који није учествовао ни у каквим групашким активностима.
31
32
МАГАЗИН 25.4.2021.
33
25.4.2021.
МАГАЗИН
34
- Изаберу ме за генералног директора, а после десетак дана дође једна девојка да нешто реши и каже да је видовиту тетку питала за мене и фабрику и сазнала да ћу, уз помоћ старијег високог седог и мршавог господина, да направим велике послове и да ће велике композиције вагона кренути у далеке земље. Прође неко време а ја, у потрази за људима који су на било који начин везани за Краљево како би ми помогли, дођем до заменика директора „Прогреса“, потом и директора Мирка Марјановића који ће касније постати председник српске владе. Док сам са комерцијалним директором „Фабрике вагона“ Војканом Максимовићем код секретарице чекао на разговор, отварају се двокрилна врата и излази педедестак људи. Један висок, мршав, старији седи господин, баш као што га је описала она жена, упути се ка нама и поздрави са Максом, а ја сазнам да је директор „Прогреса“ у Паризу Иван Матковић. Направим добар однос са Марјановићем, уз њихову помоћ а са купцем из Француске договоримо производњу вагон цистерни у вредности од два милиона долара, затим двадесет милиона па уговор на двеста милиона. Идеја је била да „Фабрика вагона“, у одласку и повратку, постане центар за сервисирање једанаест хиљада западноевропских вагона који иду на Блиски и Далеки исток, каже др Симовић. Прве двадесет две цистерне сврстане су у ред најбољих у Европи што је у Краљеву прихваћено као слаба утеха након што је, увођењем санкција међународне заједнице, обустављена даља производња. И док су сви у земљи почели да се привикавају на нову реалност прилично изненађујуће деловала је информација из Београда да је Симовић предложен за министра за економске односе са иностранством. Информација је додатно узбуркала атмосферу у предузећу у коме се група незадовољних спремала да покрене поступак за његову смену, а разлог је нађен у податку да је, после кратке паузе кад су измирена сва дуговања према радницима, новонастала ситуација била повод да плате поново касне.
Из разговора са мандатаром Радојем Контићем могло се наслутити да се Симовићу смеши место потпредседника владе Савезне Републике Југославије, али га је избор Јована Зебића на ту функцију померио на место министра привреде. Након што је 3. марта 1993. формирана влада, упражњено место генералног директора „Фабрике вагона“ попунио је дотадашњи заменик Младомир Новаковић. Колико је именовање на значајну функцију значајно најбоље сведочи податак да је Краљево, сем премијера Контића, у кратком периоду посетило тринаест министара а није изостала ни помоћ, пре свега болници која је добила ново возило за потребе Службе хитне помоћи. Да закулисних радњи нису имуни ни највиши државни органи Симовић је могао да осети на сопственој кожи кад му је замерано што није члан партије и што је, наводно, указивао на потребу смене председниак Србије Слободана Милошевића. Великим грехом је оцењено противљење увођењу санкција Републици Српској, још више замрзавању цена свих производа и услуга као кораку ка стабилизацији тржишта. Најгласнији заговорник ове идеје био је председник српске владе Никола Шаиновић који се директно залагао са одлучан обрачун са свима који се плаше да подрже такав предлог. Колико су реакције политичара тог времена биле непредвидиве потврђује податак да је само две недеље касније, кад су рафови свих продавница у земљи постали сабласно празни, оптужи друге да су донели погрешну одлуку о замрзавању цена. У бурном периоду нису биле неуобичајене промене у саставу различитих органа па ни владе која је, после прве реконструкције две године након конституисања, наставила даље без Симовића који је, за разлику од других смењених министара, остао без посла. Било је то у време кад је министарска плата, на коју је имао право током следећих године дана, вредела тек неколико немачких марака у динарској противвредности. Мало светла у прилично суморну атмосферу тог периода
уносила је могућност да се током године дана заврши рад на докторату. - Завршим министровање 1995. године, дођем овде и размишљам шта да радим, а једног дана добијем информацију да ме Мирко Марјановић поставља за директора „Прогрес гас инвеста“ на изградњи јужног тока гасовода у Србији. У исто време зове ме председник Управног одбора „Дунав осигурања“ и у компанији која је пропала као и банке нуди једно од три слободна места, генералног директора, потпредседника компаније и директора главне филијале Београд. У „Дунаву“ ме изаберу за генералног директора при чему ми је много помогло што сам био министар и добро познавао стање у привреди, а „Дунав“ сам задужио јер је само на једном послу зарадио седамдесет осам милиона и двеста четрдесет хиљада марака. У то време купили смо најелитније хотеле „Метропол“ и „Југославију“, „Дунав“ је обезбедио два и по милиона марака за обнову болнице у Краљеву, за двеста осамдесет хиљада марака купили плац за градњу „Дунав центра“ и намеравали да купимо „Слово“ како би обезбедили услове за штампу свега што је потребно компанији, каже др Симовић чије је министровање протекло у настојању да се помогне што већем броју предузећа. Било је то време протекционизма у коме су боље пролазила предузећа са јачим везама, а за таквима је трагала и крагујевачка „Застава“. Посета министра привреде поклопила се са периодом кад је произвођач аутомобила из Кореје показао интерес да део производње пресели у Србију. У ситуацији кад је код највећег броја оних који су могли да утичу на коначну одлуку преовладавало уверење како „Застава“ вреди више од милијарду долара било је појединаца који су сматрали да је треба уступити без накнаде и доплатити знатну суму зелених новчаница. Др Симовић се сврстава међу оне који сматрају како би се, да је то учињено, корејска возила и данас производила у Србији. Т. Радованови Фото: М. Радовановић
35
Недовољна пажња квалитету ваздуха
МАЛО ВОЉЕ,
МАГАЗИН
25.4.2021.
- Због загађености ваздуха у Србији сваке године умре шест хиљада особа, а да ни допринос Краљева овако лошим резултатима није занемарљив. - Краљевчани сто седам дана удисали ваздух у коме је концентрација суспендованих честица ПМ10 била изнад дозвољених педесет микрограма по кубном метру. - Локална самоуправа дужна да усвоји План квалитета ваздуха, Програма контроле и акционе планове. - У буџету за ову годину, у линији која се односи на заштиту животне средине, на позицији управљање квалитетом ваздуха није планиран ни динар. - Организације цивилног друштва немају довољно снаге за значајнији помак уколико не обезбеде довољну подршку већег броја грађана. - Загађеност ваздуха може се победити само заједничким деловањем
36
СВИМА БОЉЕ упозорава Удружење грађана „Краљевачки развојни центар“. Додатни мотив за бригу је податак о седмоструком увећању концентрације суспендованих честица ПМ10 у ваздуху током дана, измерена у јануару претходне године, и податак да су Краљевчани сто седам дана удисали ваздух у коме је концентрација ових честица била изнад дозвољених педесет микрограма по кубном метру. То је повод за подсећање на потребу да, када се ваздух због повећане концентрације честица ПМ10 сврстава у категорију јако загађеног, скрате време боравка на отвореном, избегавају све физичке активности у спољашњој средини и преусмере их на затворени простор. Упозорење на опасност преточено
је у садржај летка који је средином недеље, на Дан планете Земље, дељен суграђанима у оквиру пројекта Београдске отворене школе „Зелени инкубатор“ који се спроводи уз финансијску подршку Европске уније, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Фондацијом Фридрих Еберт. Суграђанима је упућен позив да искористе своје право и захтевају од одборника локалног парламента да усвоје План квалитета ваздуха града Краљева, а да се средствима буџета субвенционира замена старих и неефикасних индивидуалних ложишта и изолација приватних кућа, а не само зграда за колективно становање. Подела летака је једна од активности које удружење „Краљевачки развојни
Фото: М. Радовановић
П
роцену да девет од десет људи на планети удише загађен ваздух, а ни Краљевчани нису изузетак, додатно погоршава податак да повећана концентрација суспендованих честица ПМ2,5 смањује плодност код жена за два процента на сваких десет микрограма по кубном метру ваздуха који удишу. Ако се зна да концентрација ових честица у Краљеву по који пут буде и седам пута већа до дозвољених педесет микрограма по кубном метру ваздуха дневно онда је јасно каквом су ризику изложене све које планирају потомство. На податак да у Србији сваке године због загађености ваздуха умре шест хиљада особа, а да ни допринос Краљева овако лошим резултатима није занемарљив,
37
МАГАЗИН
25.4.2021.
центар“ спроводи у оквиру пројекта „Заједничким деловањем до чистијег ваздуха“, а заинтересованима је пружена прилика да, о квалитету ваздуха и неопходности промена јавних политика локалне самоуправе у вези са њим, разговарају са члановима Тима за реализацију пројекта поред штанда постављеног на Тргу српских ратника. - Краљево има проблеме са загађеним ваздухом, а системски проблем може да буде решен само системским деловањем, које треба да буде дефинисано кроз такозване јавне политике. То подразумева акта и документа која је свака локална самоуправа, па и Краљево, дужна да усвоји кад је у питању заштита квалитета ваздуха, а ради се о Плану квалитета ваздуха, Програму контроле и акционим плановима. Наш град је нешто урадио, али главне ствари није па ни данас нема План квалитета ваздуха као базни документ који дефинише шта ће ко од нас да ради да би као коначан резултат имали смањено загађење ваздуха, каже асистент менаџера пројекта „За чистији ваздух“ Зоран Николић.
38
Није тајна да су индивидуална ложишта главни загађивачи ваздуха током грејне сезоне, што је повод за неопходност креирања јавних политика како би се домаћинствима која у њима користе неквалитено гориво помогло да их замене и допринесу побољшању квалитета ваздуха. Јавне политике, подсећа Николић, подразумевају креирање потребних докумената на начин да добију адекватан одраз у буџету локалне самоуправе, а
како нема средстава намењених за ову сврху нема ни неопходних активности које треба да доведу до побољшања квалитета ваздуха, посебно током грејне сезоне. И поред потврде да град издваја средства за различите сврхе увид у буџет за ову годину сведочи да у линији која се односи на заштиту животне средине на позицији управљање квалитетом ваздуха није планиран ни динар. Једини новац који се издваја из град-
Допринос Европске уније Од 2000. године Европска унија је донирала Србији више од три милиона и шест стотина хиљада евра који су коришћени за подршку развоја, квалитета живота и реформи у области цивилне заштите, заштите од поплава и помоћи поплављеним подручјима, образовање, повезаности, заштите околине, здравствене заштите и заштите потрошача, културе, владавине права, локалног развоја, послова и привредног раста, јавне администрације, миграција, управљања јавним средствима, цивилног друштва и медији, социјалне инклузије, омладине и спорта. Подршка Европске уније је имплементирана кроз сарадњу са Владом Србије, а износ развојних средстава већи је него што су определили сви други интернационални донатори заједно.
ског буџета намењен је мерењу квалитета ваздуха које врши Завод за јавно здравље Краљево, а у „Краљевачком развојном центру“ сматрају како ни то није урађено на прави начин. - Овом акцијом хоћемо да кажемо народу како има права да тражи да се то спроводи па, а ако се сви будемо укључили моћи ћемо да очекујемо да се у извесно време умањи проблем, а временом трајно елиминише. Удружење се бави јавним политикама у локалној самоуправи и укључењем грађана у планирање и креирање тих политика, јер ми који пунимо буџет имамо право да будемо питани, да се наши ставови чују и добију одраз у тим документима. Да би то било град мора да усвоји базни план који се зове План квалитета ваздуха, да из плана иду програм мерења и конкретне активности, а да се на одређеној позицији у буџету јасно види колико је новца у овој години град определио за то, каже Николић и подсећа да и оно што је почело да се ради није уобличено у конкретну активност. Потврда се налази у податку да је
Министарство заштите животне средине одобрило три милиона динара а град, у оквиру пилот пројекта, додао још један у фонд из кога ће се од ове године први пут субвенционисати замена неквалитетних ложишта. Седмомесечни циклус активности „Краљевачког развојног центра“ завршава се 10. маја, а допринос локалне самоураве огледа се у учешћу њених представника у активности типа радионице. И поред тога извесно је да организације цивилног друштва немају довољно снаге за значајнији помак уколико не обезбеде довољну подршку већег броја грађана. То је и мотив за једну од порука које шаље „Краљевачки развојни центар“, а која указује да се загађеност ваздуха може победити само заједничким деловањем. Да интересовања за тим има потврђује неколицина волонтера који су се укључили у акцију поделе промотивног материјала Иако се мерење квалитета ваздуха у Краљеву врши свакодневно резултати се саопштавају неколико дана касније, па је грађанима ускраћена
могућност да адекватно реагују у случају повећања концентрације штетних материја. Нема много користи ни од тога што се резултати месец дана касније достављају на увид члановима Градског већа и другим институцијама на шта Завод за јавно здравље обавезују важећи прописи. Податак да је технологија напредовала до мере да се очитавање садржаја штетних материја у ваздуху очитава у реалном времену указује на потребу набавке нових уређаја који би то омогућили. Тако би, поручују из „Краљевачког развојног центра“, постављањем на иста мерна места као и постојећи уређаји у тренутку повећане концентрације штетних материја грађанима био послат сигнал који до других може брзо да се пласира путем друштвених мрежа и локалних радио станица. Бројни су показатељи који указују на податак да се са мало воље различитих фактора, пре свега локалне самоуправе, може достићи ниво квалитета ваздуха који ће свима омогућити боље услове за живот. Т. Радовановић
39
25.4.2021.
МАГАЗИН
40
Два предлога Завичајног друштва Краљево
НОВА СПОМЕ - Краљево сто тридесет девет година поносно носи и љубоморно чува име с краљевским придевом које је обавезивало његове житеље, нарочито оне који су их предводили, да развијају варош у складу са именом, улепшавају је и унапређују приљежније и успешније од претходника. – Покренута иницијатива за подизање споменика краљу Милану Обреновићу и недавно преминулом заслужном естрадном уметнику Предрагу Живковићу Тозовцу
Н ОБЕЛЕЖЈА С
то тридесет девет година од дана кад је, указом краља Милана Обреновића, Краљево добило данашње име повод је за Свечану академију у Свечаној сали зграде Градске у праве и подсећање да град опстаје упркос бројним бурним временима и променама друштвеног уређења земље. Краљево је преживело период владавине династије Обреновића, краљева Петра и Александра Карађорђевића,
Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије, Демократске Федеративне Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије, Социјалиситичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије, Државне заједнице Србије и Црне Горе до независне Републике Србије. Пролазио је кроз тешке тренутке, балканске ратове, Први и Други светски рат, период санк-
ција међународне заједнице деведесетих година прошлог века, транзиције и гашења великих предузећа. Краљ Милан Обреновић је априла 1882. године путовао српским градовима, а кад се његова свита зауставила у тадашњем Карановцу домишљати варошки прваци и главешине умолише га да се њихова варош по њему назове. Био је то повод за одлуку да се „у спомен нашег доласка у њихову варош Ка-
41
МАГАЗИН
25.4.2021.
рановац назове Краљево“. - Ваш краљ, ваш кум, хоће да вашу одлучност стави под окриље ове значајне народне тековине која је земљи придобила нов углед, нову славу. Ваш краљ ваш кум зато хоће да вас прве и најближе седмовратој Жичи поздрави данас речима које одговарају данашњим земаљским околностима именом грађана краљевског града Краљево, поручио је краљ Милан. Град од тада поносно носи и љубоморно чува име с краљевским придевом које је обавезивало његове житеље, нарочито оне који су их предводили, да развијају варош у складу са именом, улепшавају је и унапређују приљежније и успешније од претходника. - Богата историјска прошлост нашег града коју морамо чувати и помињати има имендан и сваког другог дана. Ако неко не зна куда ће и којим путем да
42
крене нека се осврне ка Жичи и Студеници, па ће му се пут сам указати. Ако кога обузме страх нека се сети Лагерског гробља, ако га сколи кукавичлук нека му мисао падне на Јована Курсулу, ако му се пева нека пева као Лепа, Тозовац и Новица, ако би да пише нека то чини као Горан Петровић, ако би нешто с лоптом нек под кошевима буде срчан и спретан као Љубодраг Дуци Симоновић. Ако се пита како некога, или нешто, да назове нека се сети како су то Карановчани урадили пре сто тридесет девет година, порука је послата грађанима са Свечане академије поводом имендана Краљева. Представници Завичајног друштва су искористили свечаност да подсете на тридесет година постојања и рада, али и да се овај дан обележава на њихову иницијативу. Одбор за обележавање јубилеја планирао је да се, уз изложбу посвећену значајном датуму, на скупо-
вима у другој половини године презентују сегменти делатности Народног музеја Краљево, Историјског архива и Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ који се баве откривањем, изучавањем, архивирањем и презентацијом обимне грађе везане за завичај, са фокусом на знамените породице и појединце ствараоце из различитих области пореклом из краљевачког краја. Завичајци су покренули иницијативу за подизање два споменика, краљу Милану Обреновићу и недавно преминулом заслужном естрадном уметнику Предрагу Живковићу Тозовцу. Први се заснива на историјским чињеницама које сведоче да је краљ Милан Обреновић приликом посете Карановцу пре сто тридесет девет година, 19. априла 1882. по старом календару, на молбу грађана потписао Указ којим је променио назив вароши у Краљево, а Општини карановачкој у Оштину краљевску. У
Завичајном друштву процењују како има довољно разлога да га град уврсти у ред својих великана, не само због промене имена већ и што је прихватио предлог да се у граду оснује Школа за ратарство а помогао оснивање Краљевске акционарске штедионице што је отворило простор за кредитирање трговине и занатства и почетак рада два индустријска предузећа, за израду ветрењача за провејавање пшенице вршене на сеоским гумнима. Краљево је након тога постало значајни администартивни центар, утврђен је шири простор за смештај војног гарнизона и изграђена нова касарна. Упркос свему град се краљу није одужио на достојан начин, па не постоји ни улица која носи његово име као што је то случај Београду. Како у Краљеву не постоји никакво обележје које би подсећало на краља Милана поднет је предлог за подизање
споменика за који се верује да би изазвао велику пажњу туристичких туроператора и посетилаца Краљева. У друштву верују да ће споменик у наредном периоду програмски бити уобличен у интересантан и атрактиван туристички пројекат. Предлог за подизање споменика фигуралног облика Предрагу Живковићу темељи се на податку да је рођен, школовао се и одрастао у Краљеву које је овековечио у својим песмама. Приликом масовне одмазде 14. октобра 1941. године Немци су стрељали његовог оца Светозара, па је одрастао као ратно сироче и жртва фашистичког терора. - Предраг је кроз живот, са хармоником кроз музику афирмисао традиционалне и новокомпоноване националне песме, а у земљи и иностранству наступао на бројним концертима који су изазивали велико интересовање публике.
Постао је национални идол на сцени народне естраде, компоновао велики бој песама које су постале веома популарне, а кроз уметничку мисију афирмисао Краљево, истакао је у захтеву за покретање иницијативе члан Завичајног друштва др Милан Матијевић. Разлог више је потврда да подизање споменика заслужним уметницима није неуобичајено о чему сведоче најновији примери споменика Станиши Стошићу у центру Врања, Шабану Бајрамовићу у Нишу и други. Завичајци верују да би подизање споменика изазвало велику пажњу његових обожавалаца, који би посећивали Краљево, па би га требало „уобличити у интересантан и атрактиван уметничко естрадни пројекат“. Од градоначелника Краљева се захтева да у оба случаја именује одборе за изградњу споменика фигуралног облика. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
43
Почео нови циклус наградне игре
МАГАЗИН
25.4.2021.
УЗМИ РАЧУН
44
- У наградној игри Узми рачун и победи шеснаест станова у Београду и шездесет аутомобила Фијат 500Л. - Наградни фонд триста педесет милиона динара. - За учешће у једној коверти потребно послати најмање десет фискалних рачуна, или исто толико слипова, издатих после 1. априла ове године најмање појединачне вредности од сто динара. - Прво извлачење 15. маја уз директан пренос на Првом каналу Радио - телевизије Србије. - Концепт фискалне лутрије одличан механизам за јачање пореске културе и подстицање безготовинских плаћања. - Прошле године послато више од једанаест милиона и седам стотина хиљада коверата са сто седамнаест милиона фискалних рачуна и слипова. - Мале продавнице критична места за издавање рачуна
Н
аградна игра Узми рачун и победи и ове године ће бити организована у два круга, први у периоду од 15. маја до 25. јуна а други током јесени. Наградни фонд је са двеста педесет повећан на триста педесет милиона динара колико вреде шеснаест станова у Београду и шездесет аутомобила Фијат 500Л, а грађани од
уторка могу да почну са слањем фискалних рачуна и слипова. Одлука о наставку наградне игре заснива се на позитивним ефектима прошлогодишњег циклуса када је послато више од једанаест милиона и седам стотина хиљада коверата са сто седамнаест милиона фискалних рачуна и слипова. У Министарству финан-
сија процењују да је по основу пореза на додату вредност у дежавни буџет уплаћено сто милиона евра, што се оцењује значајном потврдом промене свести грађана о значају сузбијања сиве економије. Она се огледа у промени односа према узимању фискалних рачуна при свакој куповини јер се на тај начин, каже ми-
Н И ПОБЕДИ нистар Синиша Мали, обезбеђује новац за улагање у болнице, школе, вртиће и борбу против корона вируса и у томе смо апсолутно успели. Правила наградне су иста као и у претходној години што значи да је за учешће у једној коверти потребно послати најмање десет фискалних рачуна или исто толико слипова као потврде о безготовинском плаћању, најмање појединачне вредности од сто динара. Слање коверата путем Поште Србије је бесплатно, у игри могу да учествују рачуни и слипови издати након 1. априла ове године а сви који стигну на време учествују у извлачењу 15. маја уз директан пренос на Првом каналу Радио-телевизије Србије. Потпредседница Савеза за фер конкуренцију, и директорка компаније Мастеркард за тржишта Србије, Црне Горе и БиХ, Јелена Ристић истиче да се концепт фискалне лутрије показао као одличан механизам за јачање пореске културе и подстицање безготовинских плаћања. Анализа извучених коверата сведочи да су слипови и даље у мањини, али да је безготовинско плаћање
више заступљено у супермаркетима а да се тек свако пето обави у малим продавницама. Ово се сматра добрим показатељем потребе за улагањем додатног напора у јачање свести о предностима ове врсте плаћања, боље финансијске инклузије свих слојева друштва и изградњу ПОС инфраструктуре, посебно у мањим радњама и срединама где је сива економија израженија. Резултати анализе потврђују да је просечна вредност извучених рачуна у претходном циклусу износила седамсто педесет два динара, а да је половина учесника наградне игре најчешће куповала у малим продавницама које су означене као критична места за издавање рачуна. У истом периоду из супермаркета је дошло двоструко мање рачуна, или једна четвртина, а из апотека тек сваки десети. Послати рачуни сведоче да су у скоро две трећине случајева куповани прехрамбени производи, у петнаестак одсто акцизни а само седам лекови. На конференцији за медије одржане поводом најаве новог циклуса так-
мичења уручена су признања и новчане награде за девет градова и општина чији су грађани у претходном били најактивнији у скупљању фискалних рачуна и слипова. У категорији малих локалних самоуправа победили су Блаце, Димитровград и Србобран, код средњих Савски венац, Кула и Врбас док су међу великима најактивнији били Врање, Бачка Паланка и Панчево. Њима је припао подједнак део од укупно сто осамдесет хиљада динара евра за улагање у пројекте од јавног значаја о чему ће грађани одлучивати онлајн гласањем на порталу www.uzmiracun.rs. Градоначелник Врања је најавио понуду грађанима да двадесет хиљада евра определе за уређење трга са мозаик мапом града, или опремање дечијег игралишта у центру, у општини Кула ће бирати између улагања у опремање дома здравља или јаслица у месту Сивац, а сви предлози пројекатa победничких општина биће доступни на националном порталу од 5. маја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
45
Такмичење за најбоље прилоге о подршци Европске уније
МАГАЗИН
25.4.2021.
ИЗАЗОВ ЗА
46
- Медијске приче, објављене у периоду од 22. априла до 17. маја ове године, могу да се такмиче у једној од четири категорије, штампа, телевизија, радио или медијски портал. - Поред главних такмичарских категорија, медијска кућа као подносилац пријаве може додатно пријавити три медијске приче у специјалној такмичарској категорији – Сет медијских прича. - Најбољим медијским садржајима вредне награде
Р
азвојни програм ЕУ ПРО у сарадњи са Министарством за европске интерграције Владе Републике Србије и Делегацијом Европске уније у Републици Србији расписао je конкурс за најбоље прилоге локалних и регионалних медија на тему подршке Европске уније локалном развоју која је пружена преко овог програма. Циљем такмичења дефинисана је жеља да се промовишу и награ-
де најбољи медијски извештаји, а уједно допринесе бољој информисаности јавности, посебно локалних заједница, о подршци Европске уније економском и друштвеном развоју у Србији. Локални и регионални штампани медији, ТВ и радио станице, као и медијски портали регистровани у једној од деведесет девет локалних самоуправа које су укључене у ЕУ ПРО програм, могу да се пријаве на такмичење са при-
чом која тематски обрађује разне сегменте подршке Европске уније пружене локалу кроз пројекте овог програма, а укључују и подршку економском развоју локалних самоуправа, запошљавању локалног становништва, унапређењу квалитета живота у сферама образовања, здравства, културе, спорта, подршку младима, заштити животне средине, социјалној инклузији и неговању род-
А МЕДИЈЕ не равноправности. Медијске приче, објављене у периоду од 22. априла до 17. маја ове године, могу да се такмиче у једној од четири категорије, штампа, телевизија, радио или медијски портал. Поред главних такмичарских категорија, медијска кућа као подносилац пријаве може додатно пријавити три медијске приче у специјалној такмичарској категорији – Сет медијских прича. Пропозиције такмичења су доступне на сајту ЕУ ПРО програма, а само такмичење ће бити реализовано преко веб сајта где су дате детаљније информације и начин пријаве. Пропозицијама такмичења је предвиђено да се у свакој категорији изабере по једна победничка медијска кућа са најбољом причом којима ће бити додељене вредне награде, а две ће бити додатно награђене по одлуци Министарства за европске интеграције и Делегације Европске уније у Србији.
Уз финансијску подршку Европске уније, преко програма ЕУ ПРО, седам медијских кућа ће, у циљу унапређења техничких капацитета за извештавање локалних и регионалних медија, добити награде у виду опреме у вредности од пет хиљада долара, а аутори једне од победничких прича лаптоп рачунаром. У оквиру награда за ауторе седам победничких радова, Министарство за европске интеграције ће организовати дводневну радну посету релевантним државним институцијама у Београду, укљученим у процес европских интеграција. Дугогодишња успешна сарадња Делегације Европске уније, Министарства за европске интеграције и Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге са локалним и регионалним партнерима наставља се кроз нови програм Европске уније за локални развој ЕУ ПРО Плус. Нову трогодишњу иницијативу, чије активности доприно-
се равномернијем друштвено-економском развоју земље, Европска унија подржава са укупно тридесет милиона евра, како би допринела побољшаном управљању територијалним развојем, економском расту и унапређењу социјалне инфраструктуре и кохезије у деведесет девет јединица локалне самоуправе, у Региону Шумадије и западне Србије и Региону Јужне и источне Србије. Активности ЕУ ПРО програма, који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју земље, Европска унија подржава са укупно двадесет пет милиона евра са циљем да допринесе повећању конкурентности микро и малих предузећа, побољшању пословног окружења и унапређењу социјалне кохезије а активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Т. Радовановић
47
Први мај Међународни празник рада
МАГАЗИН
25.4.2021.
ПРАЗНИК СВ
48
ВИХ ЗЕМАЉА - Штрајкашки покрети доживели су највећи замах у Сједињеним Америчким Државама, а 1. маја 1886. године у Чикагу је протествовало око 40 хиљада радника који су истицали захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. - Прво у Сједињеним Америчким Државама а касније и у свим земљама света, Међународни празник рада обележавао се великим парадама и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и други лево оријентисани покрети. - Као знак мучеништва убијених у Чикагу каранфил је прихваћен за симбол радничког бунта. - Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља
49
50
МАГАЗИН 25.4.2021.
П
рви мај, или Међународни празник рада, је празник којим припадници и симпатизери радничког покрета обележавају сећање на достигнућа, односно жртве које су њихови припадници поднели како би се изборили за већа права. Празник има корен у догађањима који су започели 1. маја 1886. кад су водећи амерички синдикати, инспирисани победом канадских другова две године раније, захтевали доношење закона којим би се установило максимално осам сати рада дневно. Повод за изражавање протеста је податак да је закон требало донети до 1. маја, али се то није догодило. Цели 19. век обележен је искоришћавањем радника које је манифестовано ниским надницама и вишесатним дневним радом од 12, чак и 18 сати за одрасле па и децу. То је исцрпљивало запослене који су, у свим земљама развијеног капитализма, штрајковима захтевали достојније услове рада и живота. Штрајкашки покрети доживели су највећи замах у Сједињеним Америчким Државама, а 1. маја 1886. године у Чикагу је протествовало око 40 хиљада радника који су истицали захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Полиција је интервенисала оружјем и убила шест, а ранила око 50 радника, док је велики број демонстраната ухапшен, а вође штрајка изведене су пред суд. Страх од насилних класних сукоба обузео је Чикаго. Насиља није било у суботу и недељу, 1. и 2. маја, али је у понедељак 3. маја у Мек Кормик Риперу избила туча. У њој су учествовале стотине радника чланова синдиката који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату а Мек Кормик их је запослио као замену. Многобројна и добро наоружана полиција брзо се умешала како би палицама и ватреним оружјем повратила ред, а током интервенције су убијена четири члана синдиката, док је велики број повређен. Након инцидента, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се и наоружају и у уторак увече 4. маја учествују у масовним демонстрацијама на
Тргу Хејмаркет на коме су се појавиле хиљаде радника са захтевом за опште прихватање осмочасовног радног дана. Чикаго је у то време био центар радничког покрета. Радници су тамо месецима агитовали за осмочасовно радно време а по неким подацима уочи 1. маја њих 50 хиљада је већ било у штрајку. Нових 30 хиљада придружило им се следећег дана што је довело до застоја већег дела чикашке производње. Демонстрације су почеле као мирно окупљање у знак подршке радницима у штрајку и као реакција на погибију неколико радника које је полиција убила дан раније. У уторак 4. маја у Чикагу је падала кишица, а процењује се да је у поворци која се кретала улицама града било до три хиљаде мирних демонстраната. Маса је била огорчена јер је полиција, дан раније, пуцала на раднике окупљене око чикашке фабрике пољопривредних машина МекКормик, кад је убијено најмање двоје, а према неким тврдњама и шест демонстраната. Вође протеста позивале су на очување прибраности и ненасиље, а тако је и било кад се поворка приближила Тргу житне берзе. Градночелник Чикага Картер Харисон Старији слободно је стајао уз поворку која је мирно пролазила и на тренутке се заустављала да би им вође упутиле кратке говоре. У време десетоминутног говора британског социјалисте Семјуела Фиелдена поворка се полако разилазила кад је полиција око 10,30, уз упозорење да се демонстранти разиђу, на масу извела напад у формацији којом је желела да разјури скуп. У том тренутку је неко према полицајцима бацио свежањ динамита са упаљеним фитиљем након чега су они узвратили паљбом. Већ при првој салви убијено је четворо демонстраната, а након петоминутне пуцњаве преостали су се разбежали остављајући педесетак убијених. Каснији подаци сведоче о више од седамдесет рањених, а новине су извештавале о шездесет рањених полицајаца. Леци које је полиција запленила у рацији на редакцију социјалистичког радничког листа Арбајтер-Цајтунг били су повод за хапшење седморице активиста. У судском поступку који је привукао
51
52
МАГАЗИН 25.4.2021.
53
25.4.2021.
МАГАЗИН
54
међународну пажњу, осам анархиста је било осуђено за заверу, а доказ је био да је један од оптужених можда направио бомбу, али је утврђено да је нико од оптужених није бацио. Седморо је осуђено на смрт, а једна особа на 15 година затвора. Смртне казне двојици оптужених је гувернер Илиноиса Ричард Џ. Оглзби преиначио у доживотни затвор, а један је извршио самоубиство да не би био изведен на вешала. Преостала четворица су обешена 11. новембра 1887. а нови гувернер Илиноса Џон Питер Олтгелд је 1893. критиковао је суђење и помиловао преостале осуђенике. Четворица, укључујући Парсонса и Спајса, погубљени су 11. новембра 1887. јер су заговарали оружану борбу и насиље као револуционарне методе, иако њихови тужиоци нису нашли никакве доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу. Док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага како би изразили солидарност
са погубљеним радницима. Истраживања историчара потврђују да је бомбаш био Рудолф Шнаубелт кога је полиција два пута хапсила и пуштала након чега је побегао из земље, а показало се да је био провокатор у интересу оних који су желели да разбију
раднички покрет. Хејмаркет је постао симбол потпуне неједнакости и неправде капиталистичког друштва, а афера везана за ово место сматра се поводом за обележавање Празника рада. Поприште инцидента је 1929. проглашено за
знаменитост Чикага, а 2004. тамо је постављена скулптура. Пред тога, Споменик хејмаркетским мученицима на гробовима осуђеника у оближњем Форест Парку је 1997. проглашен за Националну историјску знаменитост. На стоту годишњицу Француске револуције на првом конгресу Друге радничке интернационале у Паризу 1889. једногласно је одлучено да Први мај буде заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство захтева и класну солидарност. Од тада се сваке године обележава трагични Хејмаркетовски догађај као дан међународне радничке солидарности у виду демонстрација, а као знак мучеништва убијених у Чикагу каранфил је прихваћен као симбол радничког бунта. Прво у Сједињеним Америчким Државама а касније и у свим земљама света, Међународни празник рада обележавао се великим парадама и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и дру-
ги лево оријентисани покрети. Након Октобарске револуције, Први мај је постао државни празник у Совјетском Савезу, а потом и у другим комунистичким државама па се, због комунистичких конотација, раднички покрет у Сједињеним Америчким Државама одрекао Првог маја, па као Празник рада слави први понедељак у септембру. Радници су у западним земљама, уз посредовање синдиката и споразумевање с послодавцима односно државом, постигли запажене успехе у борби за своја права, па су с временом социјалне тензије смирене. У источним земљама радничке покрете су надзирале комунистичке партије које су формално заговарале социјалну правду иако су радници били више искоришћавани него на Западу. Ниске наднице, присилни и продужен рад због наводних државних интереса, уз строго дириговане синдикате, биле су основне карактеристике демократије и сваког радничког самоорганизирања
у тим земљама. Прославе празника рада временом су претворене у државне приредбе и параде којима је требало показати свету како радничка класа даје пуну подршку државно-партијским бирократизованим структурама, а тежње за променом и бољим социјалним статусом сузбијане су државном присилом, чак и тенковима. Потпуну деградацију празник рада доживио је укључењем војних парада у прославе чиме се и у тој пригоди изражавала моћ социјалистичке државе, док су радничке поворке служиле као декорација режиму. Упркос свему, 1. мај и данас остаје светла традиција међународног радничког покрета. Након 50 година комунистичке владавине, током које је 1. мај слављен као велики државни празник у СФРЈ, становништво ових простора и даље није у потпуности упознато шта овај празник представља. Т. Радовановић
55
Десеточлана породица у контејнеру
МАГАЗИН
25.4.2021.
ИЗМЕЂУ ВАТРЕ И ВОД
56
- Змије, пацови и бубашвабе долазе са градске депоније. - Повећана пажња према становницима овог дела ромског насеља само пред изборе. - Обећања без реализације. - Депонија као продавница гардеробе. - У контејнеру са родитељима, супругом и шесторо деце. - Троје нередовни ученици основне школе. - У школу само кад имају шта да обуку. - Од директора Основне школе „Јово Курсула“ шпорет и три кубика огревног дрвета. - Са три хлеба дневно и једноличном храном из народне кухиње. - Уместо десет хиљада динара казне десет дана затвора. - У затвор и без личне карте, из затвора поново на улицу
ДЕ, МЕЂУ ПАЦОВИМА
57
С
МАГАЗИН
25.4.2021.
ветски дан Рома, који се обележава почетком априла, једна је од ретких прилика да се проговори о проблемима припадника ове популације, значајно већим од оних који оптерећују друге националне мањине. Обећања која на тај дан представници ромских невладиних организација чују од челника локалне самоуправе не разликују се много од онога што је изречено претходне године, а највећи део њих ни не допире до оних који жељно очекују било какве помаке. А да таквима по који пут изостане и пажња медија потврђује пример Самира Гашија који се у септембру прошле године изјадао репортеру МагазИНа. Да је имао довољно разлога за то сведочи стрепња за судбину једанаесточлане породице која се спремала да дочека зиму у контејнеру који су некадашњи
58
становници привременог ромског насеља у близини градске депоније користили као купатило. Годину дана након што је неколико ромских породица интерно расељених са простора Косова и Метохије решила стамбено питање пресељењем у новоизграђене станове, прилику да у једном до напуштених контејнера бар привремено реши стамбени проблем искористио је Самир Гаши са супругом Виолетом и шесторо деце. У том тренутку није им превише сметало што су смештени у непосредној близини депоније где су им свакодневни посетиоци били пацови. Трудили су се да не мисле превише на њих, а онда су проблеми почели нагло да се усложњавају. После само неколико месеци остали су без струје јер социјална помоћ, као једини сигуран извор примања, није
била довољна да задовољи ни најосновније потребе, камоли подмири рачуне за утрошену електричну енергију. Сем тога, каже Самир, оптужени су за крађу струје и постали странка у поступку који се води пред Основним судом у Краљеву. Да једна несрећа никад не долази сама сведочи податак да је контејнер, са свим што се налазило у њему, изгорео у пожару па су се сви чланови породице преселили у мањи који су некадашњи становници насеља користили као купатило. Додатни проблем представља вода које има повремено, тек колико да деца не трпе, а жеља да се зима дочека у колико толико повољнијим условима основни је разлог да се до суседног контејнера направи импровизовани ходник како би се смањио притисак на једну просторију у коју су приспели и Самирови
родитељи. Двадесет једна хиљада динара социјалне помоћи месечно није довољна за задовољење најосновнијих потреба, још мање лекова за оболеле. Иако има тек тридесет три године Самир се због обољења кичме сматра неспособним за рад, а једнократна помоћ од тридесет хиљада динара након пожара било је довољно да се надокнади само део изгубљеног. - Био сам код градоначелника да тражим помоћ и смештај за децу. Каже како нема контејнера, једино да ти дам нашу кућу. Имам дете које болује од епилепсије, а за најмлађе од седам месеци још купујем пелене. Не могу да радим јер сам болестан од кичме, а ово сам реновирао иверицом коју сам узео у Копаонику. Што се тиче општине, нико није долазио да пита јесу ли
деца жива и здрава иако су знали, а имају и решење да ми је контејнер изгорео. Ово је катастрофа јер има змија, пацова и бубашваба које долазе од депоније, па морам да пазим да не би ујели неко дете. Кад треба неко гласање сви дотрче а кад треба помоћ за неки смештај, да провере како живимо, да нас склоне одавде ништа. Долазе да нас позову да гласамо, само нам обећавају, а кад прођу избори ништа од тога. Ако неко дође још једном јурићу га, јер неће да постоји овде, а ја ћу се за децу сналазити како знам и умем, јада се Самир. Оближња депонија се показала као добро место за по који комад одеће за децу, јер се ни Центар за социјални рад ни Црвени крст, каже, нису претргли у пружању помоћи. Троје од шесто-
ро деце су ученици основне школе, четвртог, шестог и осмог разреда али, признаје Самир, наставу не похађају редовно. Иду само кад имају шта да обуку и кад је то довољно чисто. Проблем додатно отежава податак да не добијају уџбенике, а социјална помоћ није довољна да би се задовољио и овај део потреба. Разочаравајуће делује податак да ни део гардеробе добијене посредством ромске невладине организације није био за употребу па је завршио на депонији, управо тамо где може да се пронађе и нешто боље. Више разумевања нису имали ни хуманитарци који повремено обилазе Роме расељене са простора Косова и Метохије, јер је помоћ намењена само овој категорији становништва. Светлу тачку у прилично суморном животу представља чин директора Основне школе „Јо-
59
МАГАЗИН
25.4.2021.
во Курсула“ који је, уз нешто гардеробе за децу, обезбедио шпорет и три кубика огревног дрвета. - Кад је била поплава све сам избацио, а при обилнијим падавинама морам свуда да ставим шерпе и лонце како деца не би спавала на киши. Ово је катастрофа, јер не долазе ни ови из „Чистоће“ што косе, а ми немамо пара да купимо косилицу. Бацили су нас овде као керове, док је лепо време некакао и може да се издржи а кад падну кише биће тешко. Мајка Кимета и отац Бајрам су болесни и не могу да ходају. Кад имају пара купују скупе лекове, а кад немају трпе. Као корисник социјалне помоћи направио сам здравствене књижице за жену и децу, а брат Сенад због проблема са адресом нема ни личну карту. Брат је пријављен на Стадионску, али не знам како да га пријавим овде јер
60
Самир Гаши
ми је решење изгорело у контејнеру. Имам право на три хлеба дневно и храну која је једнолична па и такву дајем деци, а кад имам пара по нешто и купим, каже Самир. Не треба много памети да би се схватило колико смрада долази из правца депоније, посебно кад томе кумују неповољни метеоролошки услови. То је разлог више за страх од заразе и погоршања здравственог стања мајке која, као дијабетичар, пати и од напада астме. Све је довољан разлог да се колико толико одржава лековима за које по који пут има довољно пара, али само до половине месеца. - Сви знају за проблем, а неће да помогну. Био сам двадесет пута у општини да нам дају неко решење и разместе нас јер бих градоначелнику био захвалан кад би дотерали још један контејнер да имамо више простора, и
купатило као што је било. Нема купатила да се деца купају, па како да иду у школу. Волим нормалан живот као и сви други али неће да нас склоне негде где је боље, да се деца играју, да имају своју собу и да уче, а не овде кад немамо ни светло. Прикључак се плаћа сто двадесет хиљада динара, а ми то немамо јер са двадесет једном хиљадом сваког месеца једва излазим на крај. И ја волим да ми деца буду чиста и педантна, али како кад су око нас велики пацови и бубашвабе, каже Самир чије незадовољство појачава податак да се интерно расељеним лицима посвећује много већа пажња и пружа знатно више помоћи. Једанаест чланова породице би било превише и за вишесобни комфоран стан, а не за контејнер који, уз то, још и прокишњава. А да Самир и чланови породице нису без срца сведочи пода-
так да оно што преостане од хране поделе са кућним љубимцима који се врзмају око контејнера јер и они, каже Самир, имају душу. Када има макар колико има за све, кад нема трпе. Пре неколико месеци десеточланој породици Гаши придружио се Самиров брат Сенад који прилику за зараду годинама уназад свакодневно тражи поред семафора испред просторија Ауто-мото друштва. - Бришем стакло аутомобила, идем сваки дан кад немамо шта да једемо, радим и зарађујем поштено, а не да крадем. Кад дођу полицајци стрпају ме у „марицу“ до СУП-а, па иде пријава. Узму нам паре, кофу и алат, па код судије. Десет пута сам био код судије а како немам да платим десет хиљада динара казне морам десет дана у затвор. Кад изађем поново радим и тако стално, јада се Сенад и признаје како
је након хапшења у Београду и Новом Саду био гост и тамошњих затвора. Овим послом бави се пуних седамнаест година у страху да ће, ако буде приведен, остати и без онога што је до тада зарадио, а нешто мирније било је последње две године, колико је прошло од последњег изласка из затвора. Сенад признаје да је зарада, која варира од дана до дана а готово да је нема у дане кад пада киша, довољна да се купи мало хлеба, по који пут кобасице или сок за децу. Све што је до сада добио од помоћи своди се на износ од пет хиљада динара које је, каже, дао брату како би деци купио хлеба. Иако је свестан да претња није елиминисана сваког дана одлази на исто место ризикујући да заврши у затвору. А да тамо буде смештен није препрека ни то што нема личну, карту нити било каква друга документа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
61
62
Миро Матовић
МАГАЗИН 25.4.2021.
In memoriam: Миро Матовић
- Од завршетка НАТО агресије у Богутовац не долази 590 људи који су то свакодневно чинили пре тог догађаја. - Школа у овом месту је имала 103 ученика, а сада само двадесет пет. - Почетком последње школске године у школу није уписан ниједан првак, а нема ни ученика трећег разреда. - У резервоарима Беопетрола у Богутовцу стално је било десет милиона литара горива. - Нафта се изливала из складишта и каналима поред пута у неповрат отицале тоне горива. - Није било необично да гориво тече кроз дворишта, и пролази поред кућа, а једна мештанка скоро изгорела од запаљене нафте. - Колико су опасности били изложена и возила на Ибарској магистрали сведочи податак да је у појединим ситуацијама обустављан саобраћај кроз Богутовац
Фото;: М. Радовановић
НА ИЗВОРИМА НАФТЕ
63
25.4.2021.
МАГАЗИН
64
П
рвих дана пролећа 1999. године Краљево и околину је задесила највећа несрећа у новијој историји, а бројне чињенице потврђују да је најтеже последице доживео Богутовац са околином. У овом крају се сматрало да, као мало планинско место са засеоцима раштрканим по брдима на широком простору, то није место за које би интересовање могла да покаже тако моћна асоцијација као што је северноатланска алијанса. Да није тако у овом крају се само наслућивало непосредно пред почетак агресије деветнаест највећих светских сила, а бројни писани трагови потврђују предвиђања далековидијих да се приближава велико зло. У то је био уверен и локални кафеџија Миро Матовић који је много пре 4. априла, кад су први пројектили погодили складиште горива у овом месту, почео да бележи све што се дешавало у Богутовцу и околини. Кад се латио пера почео је да записује све што се дешавало, чак и податке који би се много коме
учинили неважним, а две деценије након трагичних догађаја први пут открива значајне за проучавање историје овог краја. Први записи датирају из нешто ранијег периода, па се са дистанце од две деценије по који пут учини као да му је неко јавио да се спрема велико зло због којег за генерације које долазе треба сачувати траг о планинском месту надалеко познатом по лековитој минералној води и здравственом туризму. О трагичним последицама догађаја које је најавила прва крстарећа ракета сведочи податак да у овај крај на посао од тада не долази више 590 људи који су то свакодневно чинили пре тог догађаја. Школа у овом месту је, каже Матовић, имала 103 ученика а сада само двадесет пет. Почетком последње школске године у школу није уписан ниједан првак, а нема ни ученика трећег разреда. Записи из овог периода потврђују да је Беопетрол запошљавао осамдесетак
радника, Природно лечилиште и одмаралиште Матарушка и Богутовчка Бања четрдесет, код војске је двадесет чиновника мање, на железници је било запослено двадесет до тридесет радника, а у руднику седамдесет. Сви они, и мештани овог краја, потребе за различитим производима задовољавали су у четрнаест продавница док сада ради само једна, а и она је пред затварањем. Задруга у овом месту запошљавала је тридесет пет радника који су опслуживали 275 коопераната, а у магацину је било двеста вагона кромпира са подручја који од Богутовца преко Мланче и Студенице води до Орље главе. - Тих људи више нема јер су, гашењем задруге после бомбардовања, угашена и та села. Једини извор прихода је био кромпир, овде је био откуп свега што је било у природи, боровница, купина, јагода, малина, а једно време су се откупљивали пужеви и жабе. Као једна од најбољих у Србији задруга је имала људе који су радили организовано,
овде су печурке довлачили и Албанци са Косова и Метохије, а даном бомбардовања то је престало да живи. Уочи бомбардовања магацин је био пун кромпира, стотинак вагона је пропало а задруга угашена. Били смо убеђени да ће нас бомбардовати, па смо направили спискове и припремили се да се организујемо ако дође до катастрофе. План је био да људе склањамо у збегове, а гориво које су добијали за пољопривреду да се даје фирмама. Месна заједница је затајила јер је председник претворио у политичку странку, па је и помоћ делио партијски. Правили су се неки договори и спремала велика мућка, па смо ишли у Црвени крст и интервенишемо да се помоћ дели свима. Кад је 4. априла почело бомбардовање одем код председника месне заједнице да видим како да се организујемо и спашавамо. Само је одмахнуо руком као да га то не интересује, а ја кажем да истог тренутка правимо
кризни штаб. Нисмо ми били видовита Ванга, али смо на основу политичке ситуације осетили да ће нас бомбардовати - прича Матовић. Након што су 1926. године у Богутовцу изграђени резервоари за смештај горива мештани су били изложени сталној опасности, нешто већој већ током Другог светског рата. Опасност није отклоњена ни у послератном периоду кад је власништво над складиштем загребачка Индустрија нафте преузела од војске, а највећа је вребала из две цистерне капацитета од по три и по милиона литара запремине. Процењује се да је у њима и више малих, испод или изнад земље, стално било десет милиона литара горива. Мештани Богутовца верују да је опасност појачавана неодговорношћу запослених у овом предузећу, а добра потврда је податак да се нафта изливала из складишта и каналима поред пута у неповрат отицале тоне горива. Због тога није било необично видети бројне знане и незнане
особе са кантама и бурићима које су настојале да бар део онога што истекне искористи као погонско гориво. Иако су неки од оних за које је утврђено да су учестовали у оваквим активностима санкционисани, и добили отказ, никад нису откривени сви починиоци нити утврђена штета коју су нанели предузећу. Баш као у најбогатијим земљама на свету није било необично да гориво тече кроз дворишта, и пролази поред кућа, а колико је то било опасно сведочи податак да је једна мештанка скоро изгорела од запаљене нафте. Колико су опасности били изложена и возила на Ибарској магистрали сведочи податак да је у појединим ситуацијама обустављан саобраћај кроз Богутовац. - Тоне и тоне нафте иду поред школе до које је лоциран Беопетрол, јер је испод прага водио цевовод за гориво. У школском дворишту је био бунар који су деца користила за воду, а онда је то прекинуто јер је био пун горива. И ис-
65
25.4.2021.
МАГАЗИН
66
под пруге, удаљене неколико стотина метара, појавило се гориво на које су могли да наиђу земљорадници кад би закопали мало дубље на њивама у близини Ибра због чега је и Краљево било угрожено. Све је то било исто без обзира на власт. Мењале су се управе, али је увек долазио неко неодговоран. Као типично брдско планинско место Богутовац је имало перспективу да развија фарме, плантаже воћа и поврћа, али је после бомбардовања све угашено. Јавна је тајна колико је покрадено горива, али су у предузећу и даље имали огромне плате а нису нам ништа помогли сем што су два пута дали аутобус да превеземо играче ФК „Богутовачка Бања“. Ја сам организовао да у Богутовачку Бању дође вода са извора удаљеног седамнаест и по километара, муку сам имао да учествују у доводу са три и по километра даљине, а да нисмо блокирали део колосека који су користили не би ни дали паре - каже Матовић. Због школске зграде у непосредној близини резервоара са горивом преду-
зеће деценијама није могло да добије употребну дозволу што је било повод за напоре да се присвоји део школског дворишта. Кад је током бомбардовања складишта са горивом уништена и стара школска зграда у непосредној близини стоваришта Беопетрол се појавио као донатор средстава за изградњу нове на локацији сеоског дома површине четири стотине квадратних метара који није ни био оштећен. Да док једном не смркне другом не може да сване потврђује податак да су се изградњом нове школске зграде на безбеднијој локацији коначно створили услови за добијање употребне дозволе. Сем огромне количине горива и различитих врста уља за моторна возила у магацинима Беопетрола било је парафина који су овде куповали произвођачи свећа и из удаљенијих крајева, али и друге робе, цигарета и много чега што се продавала у ланцу бензинских пумпи. Све то је нестало, многи у овом крају верују због приватних интереса а на штету државе. Међу осамдесетак запослених у
овом предузећу као да није било места за мештане Богутовца и околних села, а добре зараде биле су основ тежње да се обезбеди бар неко радно место за њих. Разлог више било је уверење да би у случају било које хаварије знатно брже могли да реагују у спречавању тешких последица, бар док из Краљева удаљеног двадесетак километара не пристигну припадници специјализованих јединица. Бројне интервенције код представника локалне самоуправе и партијских органа некадашње државе, и притисак мештана, резултирали су запошљавањем тек неколико чувара. Богутовац је од давнина важио за лепо планинско место коме су бог, природа и историја подарили бројне повољности, између осталих и продор медитеранске климе због које на овим просторима никад нема магле, влаге и комараца. Матовић подсећа на податак да је у току сезоне 1972. у Бањи сваког дана боравило око две стотине људи, а да је током године остварено чак седамдесет хиљада ноћења. Мештани околних села гајили су на хиљаде грла
најквалитетније телади, а мештани имали мотива да остану јер су имали од чега да живе солидно. Захваљујући задрузи добијани су повољни кредити, а купљено је на десетине трактора који су отплаћивани пољопривредним производима тако да власници готово да нису ни осетили терет. Од дрвне грађе са околних планина овде су се производили пружни прагови који су одвожени у најудаљеније земље уз посредство откупљивача из Славонског Брода. - У дому је била библиотека, по једна просторија за састанке и борце, велика сала са бином и просторијом за пресвлачење. Ту су се приказивали филмови, а кад су гостовали популарни певачи готово да није могло да се ући у салу. Одлично је радио рудник Бела стена, запослени су имали добра примања и могли лепо да живе, а један од разлога за исељавање је пљачкање државе. Имам податак да је, откад је основано предузеће „Србијашуме“ одавде отишло милион и двеста хиљада кубика дрвета. Ништа није остало, уништен је и пут а то мало што је остало углавном
су одржавали сами мештани. Одласком грађе отишао је народ, јер је због пошумљавања била забрањена испаша па су полако почела да се гасе домаћинства која су имала стоку, поготово овце. Мештани брдског подручја у Толишници, Бреснику и Дубочици, остваривали су добар приход производњом ћумура, а онда је и то заустављено јер им нису дали ни отпад од посечених стабала. И Шиптари су хуманији него „Србијашуме“, јер у неком њиховом селу остане по нека српска кућа, а где прође „Србијашуме“ ту остаје пустош - каже Матовић. Из свести мештана овог краја тешко може да се елиминише главни разлог одласка великог броја породица, немогућност њених чланова да се запосле и зарађују за живот. Они који су због школовања кренули према Краљеву, након тога и даље, нису имали где да се врате па није мали број ни оних који су прилику за запошљавање потражили у иностранству. Почело је то пре више од четири деценије кад је јефтина радна снага била најтраженији извозни про-
извод накадашње Југославије. Они који су у иностранству провели читав радни век враћају се као пензионери, а на овим просторима остали су само њихови вршњаци који нису имали довољно храбрости, или нечега другог, да се отисну у свет. Одавде, каже Матовић, више нема ко да оде јер су околна села, баш као и друга у Србији у којима је слична болест за коју нема лека ухватила маха, готово мртва. Једино што у Богутовцу још одржава младе је фудбалски клуб основан давне 1972. године. Тада је имао 54 регистрована играча, а сада тешко може да састави тим без оних који долазе са стране. Разлог за лагано умирање читавог краја мештани виде и у гашењу комуне, касније општине, Богутовац са десетак села. Много тога што се у пршлости дешавало потврђује теорију да бомбардовање овог краја траје деценијама уназад. Помоћи и даље нема, а једини редовни посетиоци су инспекције чија су тема, верује Матовић, све чешће личности а мање њихове фирме. Т. Радовановић
67
Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Јелена Бартуловић (1)
МАГАЗИН
25.4.2021.
ПРВА ДАМА КРАЉЕВАЧКОГ ГЛУМИШТА
68
- Позориште је у деценијама после Другог светског рата било више од забаве. - Посетиоци су показивали много више интересовања и љубави према позоришту него што је то случај у данашње време. – Позоришна дворана са скоро два пута више места него данас по правилу је била пуна, а посетиоци након представе долазили да честитају и разговарају са глумцима. – Из руиниране позоришне сале се у време пауза између чинова излазило у ресторан Хотела „Париз“. - Доласком Александра Ковачевића почетком седамдесетих година дошло је до наглог успона позоришта који је кулминирао највишим признањима за рад у овој области.
Јелена Бартуловић
69
К
МАГАЗИН
25.4.2021.
раљевачка позоришна сцена је деценијама уназад на широком простору Југославије препознавана као специфична и у многим елементима позоришне игре квалитетнија од других. Временом се усавршавала и постајала све доминантнија, па и данас заузима значајно место у позоришном животу земље. Успесима верификованим на бројним фестивалима доприносиле су бројне личности, пре свих глумци међу којима се у дугом периоду јасно издвајала маркантна појава Јелене Бартуловић, глумице која је деценијама мамила уздахе бројних генерација мушког дела посетилаца позоришних представа. Подсећање на бројне личности које су се избориле за данашњи статус Краљевачког позоришта само је мали део онога што ова средина дугује ентузијастима каквих одавно више нема. Требало је времена да се особа која је деценијама суверено владала позоришном сценом приволи да исприча животну причу која потврђује да пут до онога што је постигла није био ни кратак ни лак. Отпочео је и пре него је први пут, са само девет година, стала на
70
сцену и на њој у деценијама које следе остварила велики број незаборавних улога. Почетком педесетих година прошлог века били су то наступи на различитим приредбама и концертима организованим за ограничен број људи, у прво време као интерпретатор народних песама које се и данас сврставају у оне праве. Јеленина мајка Живка се још као деветогодишња девојчица из Груже упутила у Македонију да би се придружила свом оцу који је непосредно по завршетку Првог светског рата тамо добио запослење. Случај је хтео да и отац Радојица са 16 година напусти Обрву да би, након одслуженог војног рока у Босни, остао да ради у војсци и буде прекомандован у јединицу која је у Македонији била стационирана уз бугарску границу. Случај је хтео да се тамо упознају, а након венчања преселе у Велес где су рођени син Милош и кћери Зора и Јелена. Само дан након напада на Југославију у априлском рату 1941. године прве бомбе су пале на Велес, а на први знак опасности Радојица са два војника похитао ка кући како би Живку са
децом склонио на нешто сигурније брдо на периферији града. Случај је хтео да бомба погоди спратну кућу у којој су становали, а он буде тешко рањен. Тога дана је Јелена, а није имала ни пуне две године, последњи пут видела оца који је сахрањен са осталим мештанима страдалим у бомбардовању. Након доласка у овај крај Бугари су разорили и гробље тако да о страдалима тог дана нема никаквог трага. Са троје мале деце, гола и боса, Живка се упутила ка родитељима у тридесет километара удаљено Градско. Евентуални сусрет са бугарским војницима значио би сигурну смрт за све четворо, а како опасност није елиминисана ни наредних дана успела је да се укрца у терени воз и крене према Краљеву, потом у Обрву где су сви остали до краја рата. Иако је удовица са троје мале деце и домаћичком школом успела да се запосли као кројачица Јеленино детињство је, колико мучно, било и лепо због сазнања да се ни живот другарица са којима је одрастала није превише разликовао. Негде на почетку Омладинске улице иза великог рекламног паноа крије
71
72
МАГАЗИН 25.4.2021.
се оронула зграда у којој су након рата биле просторије Културно-уметничког друштва „Херој Маричић“. Љубав према песми одвела је тамо Јелену за коју се још тада тврдило да има глас сличан надалеко познатој Радмили Димић због чега је, као „чудо од детета“, представљала праву атракцију на бројним наступима по Босни и Македонији. Није јој био стран ни балет који је упознала у нижим разредима основне школе да би већ у вишим разредима наступала на бројним ђачким приредбама и краћим позоришним игроказима. Трајало је то све до поласка у средњу школу а како је старији брат, већ био запослен у Новом Пазару, пожелео да у критичним годинама држи сестру под контролом и њу је пут водио према месту у коме је већ постојало успешно аматерско позориште. Један од глумаца био је и наочити млади наставник физичког васпитања у Економској школи и каснији животни сапутник Фердинанд Бартуловић. - Углавном сам тумачила драмске улоге у представама „На крају пута“ и „Потпалубље“, по који пут и комедијама као што је „Клупко“ за коју сам добила награду на такмичењу у Митровици. Кад сам се 1962. вратила у Краљево Миша Марић је дошао и питао зашто муж и ја не бисмо дошли у позориште. Врло радо смо прихватили и ступили у дивно друштво које ми је остало у најлепшој успомени. У то време су у позоришту владали други односи, није било пакости, ни замерања, а ако смо могли једно другом да помогнемо помагали смо. Иако се причало да је редитељ Мија Сарић незгодан много сам га волела, јер је био диван лик од кога сам много научила. Био је велики интелектуалац, а у суштини јако несрећан као човек. Почела сам да играм главне улоге у драмама које сам много волела, а кажу да сам имала успеха и да сам свуда лепо примана. Код Мије није било длаке на језику и сваки пут кад је био задовољан мојом игром била сам сигурна да сам добро одрадила посао. Мија ме је научио како да седим на столици и да се понашам, упутио у основне радње и игру на позорници. Био је то диван чо-
век кога сам обожавала – прича са сетом Јелена Бартуловић. Пријатан разговор је прилика за подсећање на време кад је позориште било више од обичне забаве. Посетиоци су показивали много више интересовања и љубави према позоришту него што је то случај у данашње време. Добра потврда је податак да је сала са скоро два пута више места него данас по правилу била пуна а посетиоци након представе долазили да честитају и разговарају са глумцима. Нешто се ипак није променило, па су глумци на страни увек били боље примљени, више цењени и поштовани, него у свом граду. У време кад је
позориште представљало један од малобројних видова забаве, али и прилику за сусрет са делима светских класика, сала никад није била празна а задовољство извођача је повећано сваки пут кад је испуњено ученицима краљевачких школа. Ништа мање узбудљива нису била ни гостовања у околним селима и представе по домовима културе у Мрчајевцима, Мрсаћу, Витановцу, Витковцу, Ратини и другим, чак и у периодима кад се, због хладноће, подједнако цвокотало и на позорници и у гледалишту. Након смрти Мије Сариће било је покушаја да се одржи достигнути ниво да би, доласком Александра Ковачеви-
73
74
МАГАЗИН 25.4.2021.
ћа почетком седамдесетих година дошло до наглог успона који је кулминирао највишим признањима за рад у овој области. Као један од најбољих студената режије, касније изузетан редитељ, Ковачевић је на сцену тадашњег позоришта поставио бројне представе које се и данас помињу због бројних признања која су заслужиле у одмеравању снага са другим позоришним кућама. Ковачевић је режирао и две представе у којима је Јелена Бартуловић остварила запажене улоге, а обе су биле награђене. - Било је у то време доста младих који су долазили у позориште, као што је Дана Крљар коју памтим по изузетној улози у представи Јелена Ћетковић, али због студија или запослења остану само једну или две сезоне. Позориште је у то време било прилично руинирано, колико сала толико шминкернице и све остало. Загревало се помоћу пећи на дрва, а из сале се у време пауза између чинова излазило у ресторан Хотела „Париз“ – сећа се Јелена која је раду у позоришту прилазила са онолико озбиљности колико је захтевао и рад у „Југобанци“ у којој је провела читав радни век. Настојање да се увек сврстава међу најбоље раднике изискује посебне напоре, а до вечерњег поласка на пробу Јелену је, по правилу, чекао велики број кућних послова. Док је била у снази мајка је помагала колико је могла, првенствено у чувању унуке Сузане која је добар део времена проводила у позоришту и са толико пажње пратила пробе да је текстове готово свих представа знала напамет. Верује се како би, да је била нешто старија, без проблема могла да замени било ког глумца спреченог да се појави на представи. У време кад се у позориште одлазило породично редовни посетилац је
била и Живка која је годинама на леђима носила терет кћеркиног одсуства из куће. Иако није имала обичај да критикује, и даје примедбе, то се није могло рећи за Сузану која је са великом пажњом пратила сваки Јеленин покрет на сцени. Искуство из тог периода потврђује да чланови породице сваку од улога посматрају различито, у највећем броју случајева много критичније, од остатка публике. Правим уметницима, а Јелена се сврстава у такве, то је увек била прилика да већ при првом следећем изласку на сцену исправи евентуалне недостатке. Љубав према уметности подразумева цену коју мора да плати свако ко одлучи да јој се препусти. И док је све време бављења позориштем део цене плаћала и породица део љубави посвећен другим видовима уметности још у најранијој младости је запретио да угрози репутацију доброг ђака. У време кад се у једином краљевачком биоскопу „Сутјеска“ приказивао култни филм „Бал на води“ популарност Естер Вилијамс није била препрека да се побегне са часа. - Како је било забрањено да идемо у биоскоп шћућуримо се да нас нико не види док се не погасе светла, али у наш ред дође директор школе и, кад нас угледа, саопшти да сутрадан дођемо код њега у канцеларију. Следећег дана се нас пет постројимо и доживимо жестоке критике због тога што смо гледале филм који је забрањен за наш узраст. У време кад још нисмо биле дорасле игранкама нашем узрасту су сваке недеље била намењена матинеа која су у поподневним часовима организована у просторијама месних заједница. Било нам је важно да играмо уз популарне мелодије и испразнимо се све док нисмо довољно одрасле за игран-
ке у Дому железничара, Електрокомбинату или Дому ЈНА на половини Омладинске улице. Кад није било игранки прилика да, без обзира колико је хладно у зимском периоду а претопло током лета, видимо по коју симпатију био је корзо и шетња небројано пута у круг око споменика у центру града. Сећам се зиме са пуно снега преко двадесет сантиметара дебелог леденог слоја кад смо, док ветар брише, у школској кецељи а без панталона, чизмица, капе и рукавица, шетале око споменика па продужили до задужбине – прича Јелена. Главно место окупљања током летњег распуста била је увек препуна ибарска плажа. До завршетка осмоогодишње школе нико није ни помишљао на кафану, а након тога је свако кренуо у другом смеру, Јелена према Новом Пазару који ће одлучујуће деловати на даљи ток живота. - Кад сам прешла у Нови Пазар мој драги супруг ми је предавао физичко васпитање. Био је леп, а ја имала тек 17 година кад сам одлучила да се удам. Прво сам морала да напустим школу због чега је мајци било много тешко колико и због сазнања да сам превише млада за такав корак. Тада нисам ништа знала јер се то време, у односу на данашње, много разликовало. Касније сам завршила школу и запослила се у банци, а првог дана 1960. године прешла у Краљево и одмах се запослила у Југобанци. Како је школска година била у току муж је остао у Новом Пазару још неколико месеци, потом прешао у Самаила а потом у Основну школу „Светозар Марковић“ где је остао до пензије – завршила је први део животне приче прва дама краљевачког глумишта. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
75
МАГАЗИН
25.4.2021.
www.minjina-kuhinjica.com
76
Из Мињине кухињице
ЈОГУРТ КИФЛИЦЕ И ВЕНЧИЋИ ОД ЈЕДНОГ ТЕСТА Потребно: За тесто: 400 мл јогурта 1 кесица сувог квасца 1 кашичица шећера 100 мл Витал уља 2 беланцета 1 кашика сирћета 1 кашичица соли 750 г брашна
И још треба: 2 жуманцета 125г Витал Стоног маргарина сусам лан У суд сипајте квасац и шећер и прелијте топлим, али не и врућим, јогуртом. Сипајте уље, промешајте, па додајте умућена беланца, сирће, со и
брашном замесите тесто. Посуду подмажите уље, ставите тесто, покријте стреч фолијом и оставите да нараста 30-45 минута. Док нараста тесто, припремите два плеха. Ставите папир за печење и премажите са 50 г маргарина. Од надошлог теста откидајте мање лоптице, науљите радну масу и правите кифлице и венчиће како је приказано у видеу. Кифлице сам пунила младим сиром, а ви можете по свом укусу. Слажите на претходно припремљен плех. Премажите жуманцима, а онда и истопљеним преосталим маргарином (25 г). На крају поспите семенкама по жељи. Пеците на 200 °Ц око 20 минута.
77
На репертоару Биоскопа “Кварт”
25.4.2021.
Раја и последњи змај Људи и змајеви су давно, у чаробном граду Кумандра, живели заједно и у слози, а када су злокобна чудовишта позната као Друн постала претња за планету змајеви, су жртвујући себе, спасли човечанство. Пет стотина година касније иста чудовишта су се вратила, па усамљена ратница Раја мора да уђе у траг последњем змају у нади да ће заувек зауставити непријатеља. Током путовања научиће да је за спас света потребно нешто више од магије, неопходно је и поверење. Анимирани породични филм у 2Д формату и трајању од сто минута, синхронизован на српски језик, настао је по сценарију Кви Нгујен и Аделе Лим, а у режији Дон Хала и Карлоса Лопеза Естраде. Анимираним јунацима гласове су позајмили Ирина Арсенијевић, Марија Микић, Тодор Јовановић, Бојан Жировић, Александар Кукољ, Андреј Пиповић, Миљан Давидовић и Марко Мисирача, а филм се приказује до 28. априла у пројекцијама које почињу у 18 сати.
МАГАЗИН
Нико
78
Добитник Емија Боб Оденкирк тумачи лик Хача Мансела, потцењеног и занемареног оца и супруга који прима понижавајуће ударце у браду, а никада не узвраћа. Понекад је човек који се не примећује опаснији од свих што је могло да се наслути кад једне ноћи уђу у његову кућу у предграђу уђу два лопова. Кад у нади да спречи озбиљно насиље Хач одбија да брани себе или породицу, син тинејџер Блејк се разочара у оца а супруга Бека се повлачи још даље.
Последице инцидента подударају се са Хачијевим дуго тињајућим бесом, покрећући успаване инстинкте и шаљући га на брутални пут који ће открити мрачне тајне и смртоносне вештине. У најезди песница, пуцњаве и шкрипућих гума, Хач мора да спаси породицу од опасног противника и буде сигуран да га више никада нико неће потценити. Акциона крими драма у 2Д формату, у трајању које за два минута премашује сат и по, настала је по сценарију Дерека Колстеда који је у филм уобличио Илја Најсхалер, а водеће улоге тумаче Боб Оденкирк, Кони Нилсен и Кристофер Лојд. Филм се приказује још данас, а последња пројекција почињу у 20 ати.
Седми дан Отац Питер је био млади помоћник познатог егзорциста оца Луја када су 1995. године започели веома изазовни егзорцизам у граду Балти-
мору, истог дана када је овај град посетио папа Јована Павла II. Током егзорцизма опседнутог дечака Николаса, демон се показао превише моћним и убио Луиса, присиливши неискусног Питера на послушност. Како није дорастао моћном демону који је убио Николаса, чије је тело букнуло у пламену, овај је ушао у њега. Годинама касније, примећен је драстичан пораст запоседнутости зла широм земље а Питер у шестој деценији живота, као један од најистакнутијих егзорциста на свету, служи цркви у новом својству надгледајући младе регруте свештеника у последњем кораку да постану егзорцисти, пре него што буду стационирани широм земље, како би заштитили регион од зла. И док црква верује у то Питер је савршено запоседнут демон, који користи мрачне моћи како би убедио свештенике да пусте ђавола у себе, а затим шири зло уместо да га лечи. Резултат се огледа у све већем број запоседнутих свештеника, ђаволских војника и демона који се крију чекајући позив за напад. Двадесетседмогодишњи отац Данијел Гарсија је најновији приправник, уједно и жртва оца Питера, који се пријавио да буде егзорцист јер очајнички жели да буде део борбе против ширећег, подмуклог зла. Хорор трилер у 2Д формату, који траје три минута мање од сат и по, настао је према сценарију који је написао редитељ Џастин П. Ланг, а главне улоге тумаче Гај Пирс, Вадхир Деербез, Стивен Канг, Брејди Џенес и Робин Бартлет. Филм је на репертоару до среде 28. априла, а пројекције почињу у 20 сати.
79
МАГАЗИН
25.4.2021.
Филмови које смо гледали - 1962.
80
81
„Через“ власти, с ђаволом се мири; пригрли га и кад се „повампири“
МАГАЗИН
25.4.2021.
Опозиција је, као навијачи; свака мисли, њихов тим је – јачи!
82
Добрица Кобрица
ЧАКАНОВИЋ
Радикално Обукло је
- напредњачко тело; „европско” одело!
Економски трендови су у паду! Само је, смртност у порасту!
83
МАГАЗИН
25.4.2021.
Железничар (П) - Слога 1:0
84
85
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 25. АПРИЛА И 1. МАЈА
МАГАЗИН
25.4.2021.
25. април
86
1512 — Турски султан Селим I ступио на престо. 1644 — Збачена је кинеска династија Минг када је цар Чонг Џен извршио самоубиство током сељачког устанка који је предводио Ли Зиченг. 1792 — На погубљењу друмског разбојника Жака Пелетјеа на Тргу Де Грев у Паризу у Француској први пут употребљена гиљотина. 1859 — Почело је копање Суецког канала према пројекту конзула Француске у Александрији Фердинанда де Лесепса. 1915 — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату. 1920 — Пољске трупе упале у Украјину, брзо напредовале и 6. маја заузеле Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска добила од Совјетске Русије територију с више милиона Украјинаца и Белоруса. 1945 — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући Југославију, почело оснивачку конференцију Уједињених нација. 1974 — У Португалу у Револуцији каранфила оборен је аутократски режим Марсела Каетана. 1975 — На првим слободним изборима после пола века победила Социјалистичка партија Марија Соареша. 1980 — Мисија командоса САД, која је требало да спасе 53 члана амбасаде САД у Техерану, држане као таоце, пропала у иранској пустињи после по-
гибије осам Американаца у судару хелокоптера са авионом. Срушио се дански “боинг 727” који је превозио британске туристе на линији Манчестер-Тенерифе. Погинуло свих 146 путника и чланова посаде. 1982 — Последњи израелски војници напустили Синај, окончавши петнаестогодишњу окупацију тог египатског полуострва. 1993 — На референдуму у Русији 62 % гласача подржало реформе председника Бориса Јељцина. У присуству мировног посредника, лорда Овена, председници Југославије, Србије и Црне Горе Добрица Ћосић, Слободан Милошевић и Момир Булатовић покушали да убеде лидера Републике Српске Радована Караџића да потпише коригован Венс-Овенов мировни план. Наредног дана Скупштина Републике Српске одбила план, рат у Босни настављен, а Југославији пооштрене санкције међународне заједнице. 1994 — У Лондону формирана Контакт-група за координацију дипломатских акција САД, Русије и Европске уније у рату у Босни. 1999 — Авијација НАТО срушила друмско-железнички Жежељев мост, већ оштећен у три напада претходних дана. Нови Сад тако остао без последњег од три моста на Дунаву. 2000 — У Београду убијен директор „Југословенског аеротранспорта“ Жика Петровић. 2002 — Русија саопштила да су руске трупе убиле Катаба, једног од најтраженијих људи у земљи, чеченског лидера арапског порекла, за којег се сумњало да има блиске везе са Ал Каидом. 2004 — За председника Аустрије изабран кандидат Социјалдемократске партије Хајнц Фишер.
2006 — Тужилаштво за ратне злочине Србије је подигло оптужницу против осам особа за убиство 48 цивила у Сувој Реци, на Космету, 26. марта 1999. године. 2010 — Душан Кецман је Партизану донео 4. титулу за редом Јадранске лиге, убацивши, у финалној утакмици
у Загребу, Цибони тројку са 3/4 терена на 0,6 секунди до краја.
26. април 1532 — У походу на Беч турска војска под командом султана Сулејмана II ушла у Мађарску. 1607 — Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Северној Америци. 1717 — У олуји код Масачусетса потонула гусарска галија Уида са око четири тоне злата. 1828 — Русија објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност. 1915 — Италија је тајно потписала Лондонски споразум с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније. 1933 — Основана је тајна полиција нацистичке Немачке, Гестапо. 1937 — Луфтвафе је бомбардовао Гернику током Шпанског грађанског рата. 1942 — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи. 1945 — Ухапшен маршал Анри Филип Петен, шеф француског колаборационистичког режима, са седиштем у Вишију, у Другом светском рату. Осуђен на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију. 1945 — Је одржано треће и последње засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Сарајеву. 1954 — У Женеви почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа, па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Зјем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама. 1962 — Британија лансирала први сателит “Ариел I”.
1964 — Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија. 1986 — Експлодирао је четврти блок нуклеарне електране Чернобиљ изазвавши најтежу радиоактивну несрећу у историји. 1994 — У Јужној Африци одржани први избори на којима су учествовали и црнци и белци, а који су означили крај режима апартхејда. 1999 — Током ваздушних удара НАТО на Југославију Европска унија забранила улазак у земље-чланице Уније председнику Југославије Слободану Милошевићу, члановима његове породице, званичницима Југославије и Србије и увела ембарго на увоз нафте. 2003 — На заседању Комисије Уједињених нација за људска права озваничен крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори. 2005 — Сирија је под међународним притском повукла последњу групу од некадашњих 14.000 војника стационираних у Либану, окончавши тако 29-годишње уплитање у унутрашње прилике у тој земљи.
27. април 1594 — Спаљене мошти Светог Саве. 1521 — Урођеници са филипинског острва Мактан убили португалског морепловца Фердинанда Магелана, који је предводио експедицију на првом путовању око света. 1830 — Јужноамерички војсковођа и први председник Колумбије Симон Боливар, оптужен за диктаторске амбиције, поднео оставку. 1830 — Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама. 1909 — Група “Младотурци” оборила са власти турског султана Абдула Хамида. 1941 — У Атину, у Другом светском рату, ушли немачки тенкови. 1945 — Ухапшен италијански диктатор Бенито Мусолини. Стрељан наредног дана у месту Донга, на језеру
87
25.4.2021.
МАГАЗИН
88
Комо. 1950 — Уједињено Краљевство је признало Израел. 1956 — Роки Марчано се повукао из бокса као једини непобеђен светски шампион у „тешкој“ категорији. 1960 — Проглашена независност афричке државе Того, бивше француске колоније. 1961 — Сијера Леоне стекла независност од Велике Британије. 1978 — Авганистанске војне снаге преузеле власт у земљи и успоставиле владу. Председник Мохамед Дауд Кан убијен, нови председник Нур Мохамед Тараки прогласио Демократску Републику Авганистан. 1992 — По распаду СФРЈ, проглашена Савезна Република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, која је трајала непуних 11 година. СРЈ проглашена на основу Устава донетог истог дана. Посланици у Савезном већу Скупштине СФРЈ претходно усвојили Декларацију о стварању СРЈ. Русија и 12 бивших совјетских република постале чланице Међународног монетарног фонда и Светске банке. 1993 — Еритреја стекла независност од Етиопије после три деценије дугог грађанског рата и референдума на којем су њени грађани гласали за независност. Фудбалери репрезентације Замбије погинули у паду авиона у Атлантски океан код Габона на путу да одиграју квалификациону утакмицу за Светско првенство 1994. против Сенегала. Представници Кине и Тајвана у Сингапуру почели разговоре, прве од завршетка кинеског грађанског рата 1949. 1997 — У Хонгконгу званично отворен најдужи висећи друмско-железнички мост на свету, који је повезао град са новим аеродромом. 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођен центар Сурдулице. Погинуло 17 људи, рањено 11, око 300 цивилних објеката срушено или оштећено. 2001 — Русија потписала уговор са Северном Корејом о побољшању квалитета оружја које је та комунистичка земља добила током совјетске ере. 2003 — На председничким избори-
ма у Парагвају победио Никанор Дуарте Фрутос, чиме је настављен континуитет педесетпетогодишње владавине његове партије Колорадо, која је у свету најдуже на власти. 2015 — Припадник вахабијског покрета уз поклич “Алаху екбер” напао полицијску станицу у Зворнику. У размени ватре један полицајац убијен, двојица рањена, а нападач ликвидиран.
28. април 1789 — Побуњена посада енглеског брода Баунти је оставила капетана брода Вилијама Блаја и његових 18 присталица у водама код Тахитија. Блај после 48 дана драматичне пловидбе и више од 3.500 миља успео да се домогне острва Тимор, близу Јаве. 1804 — Током Првог српског устанка у Земуну одржан састанак српских устаника и Турака, уз посредовање Аустрије. После неуспелих преговора о успостављању мира српски преговарачи се вратили у Остружницу и почели припреме за напад на Београд. 1892 - (16.априла по ј. к.) у Београду основана Српска књижевна задруга. 1919 — На Версајској мировној конференцији у Паризу, 32 државе, укључујући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, прихватиле пакт о оснивању Лиге народа. 1939 — Адолф Хитлер одбацио немачко-пољски пакт о ненападању из јануара 1934. и немачко-британски уговор из јуна 1935. 1941 — Алојзије Степинац позвао свештенство да брани НДХ 1952 — Јапану је по споразуму из Сан Франциска враћен суверенитет који му је одузет после пораза у Другом светском рату 1969 — Председник Француске Шарл де Гол је дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога. 1977 — Чланови немачке левичарске терористичке групе „Бадер-Мајнхоф“ осуђени на доживотне робије.
1980 — Државни секретар САД Сајрус Венс поднео оставку после неуспеле мисије командоса за спасавање америчких талаца у Ирану. 1992 — Прокомунистичка влада у Кабулу предала власт исламским герилцима, чиме је окончан четрнаестогодишњи грађански рат у Авганистану. 1995 — У експлозији гаса погинула најмање 103 становника јужнокорејског места Тегу. 1999 — Влада Југославије Међународном суду правде у Хагу поднела тужбу против земаља НАТО-а због неовлашћене употребе силе у ваздушним ударима који су почели 24. марта. Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић смењен са места потпредседника Владе Југославије због критика на рачун власти током ратног стања. 2001 — Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу. 2002 — У паду хеликоптера у Русији погинуо губернатор сибирске области Краснојарск, генерал Александар Лебед, бивши саветник председника Русије Бориса Јељцина за безбедност, својевремено и председнички кандидат. 2004 — Снимци америчке ТВ ЦБС о злостављању ирачких заробљеника у ирачком затвору „Абу Граиб“, под контролом војске САД, изазвали шок у свету. Председник САД Џорџ Буш упутио јавно извињење ирачком народу за понижење које су претрпели ирачки затвореници и њихове породице.
29. април 1429 — Јованка Орлеанка, је стигла са војском у Орлеан са циљем да прекине вишемесечну енглеску опсаду. 1770 — Британски истраживач Џејмс Кук је стигао до залива Ботани Беј код данашњег Сиднеја. 1862 — Снаге Уније под водством Дејвида Фарагута освојиле су Њу Орлеанс. 1945 — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки
концентрациони логор Дахау. Снаге нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој. Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника. 1974 — Основан је Универзитет Црне Горе у Подгорици. 1975 — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град. 1991 — У земљотресу у совјетској републици Грузији погинуло је више од 140 људи. 1992 — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву. 1995 — У Шри Ланки, тамилски побуњеници оборили су војни авион у којем су погинуле 52 особе. 1998 — Контакт група у Риму усвојила је пакет санкција против СРЈ због погоршања ситуације на Косову. 1999 — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ. 2008 — Отворен Музеј воштаних фигура у Јагодини, први отворен музеј овакве врсте у Србији, први и једини у Србији и на Балкану, 6. у Европи и 124. у свету. 2011 — Венчали се Вилијам, војвода од Кембриџа и Кејт Мидлтон.
30. април 311 — Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона. 1006 — SN 1006, најсветлија забележена супернова, први пут се појавила у сазвежђу Вук. 1789 — Џорџ Вашингтон је положио заклетву као први председник САД. 1803 — САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке др-
89
25.4.2021.
МАГАЗИН
90
жаве као њена 18. чланица. 1804 — У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу. 1895 — Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале. 1897 — Џ. Џ. Томсон је обзнанио своје откриће електрона на предавању на Краљевској институцији у Лондону. 1915 — У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустроугарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустроугарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором. 1934 — Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса. 1941 — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома. 1945 — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су се совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага. 1945 — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац. 1953 — У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950. 1973 — Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године. 1975 — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат. 1991 — У циклону у Бангладешу је
погинуло најмање 125.000 људи. 1995 — Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам. 1999 — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда. 2002 — Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су држали белци. 2003 — САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле “мапу” за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.
1. мај 305 — Римски цар Диоклецијан и његов савладар Максимијан добровољно се повукли са власти и препустили положај августа Галерију и Констанцију I Хлору. 1707 — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију. 1778 — У Сомбору отворена прва српска учитељска школа. 1858 — Црногорци су у бици на Граховцу потукли знатно јаче турске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границе између Османског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи. 1866 — У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет у Црној Гори. 1876 — Британски парламент усвојио Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена царицом Индије.
1886 — У Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894. 1925 — Кипар званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Турске, а 1914. је извршила анексију острва. 1931 — Званично је отворен “Емпајер стејт билдинг”, 102 спрата висок њујоршки облакодер, тада највиша зграда у свету. 1945 — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство. 1960 — На територији Совјетског Савеза оборен амерички шпијунски авион “U-2”. Пилот Френсис Пауерс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна. 1978 — Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 km на санкама с псећом запрегом. 1979 — Гренланд је добио ограничену самоуправу од Данске, са својом скупстшином са седиштем у Нуку. 1982 — У Пољској, 50.000 присталица “Солидарности” демонстрирало против војне власти. Ратно стање у земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски суспендовао цивилне власти. 1985 — У Гњилану, на истоку Косова и Метохије, извршено је насиље најмање три Албанца, над Ђорђом Матриновићем, радником Дома ЈНА у Гњилану. 1991 — На Полачи, код Книна, убијен је српски младић Васо Пећер. 1991 — У Бршадину, поред Вуковара, убијене је старац Стеван Инић, железнички пензионер, од свог хрватског комшије Михајла Мије Геленчира, члана странке ХДЗ. 1993 — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа
Премадасу током првомајске прославе у Коломбу. Објављен је банкрот Дафимент банке. 1994 — У трци за “Велику награду Сан Марина” погинуо бразилски аутомобилски ас Аиртон Сена, један од најбољих возача формуле 1. 1995 — Артиљеријским нападом на српске положаје код Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом “Бљесак”. Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегло је у Босну и Србију. 1997 — Лабуристичка партија Тонија Блера победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца. 1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен путнички аутобус на мосту у Лужанима. Погинуло је најмање 60 људи. 2001 — Македонци у Битољу спалили су и каменовали око 40 кућа, фирми и продавница чији су власници Албанци у знак одмазде због погибије осам припадника македонских снага безбедности у нападу албанских терориста код тетовског села Војце. 2001 — Председник САД, Џорџ Буш затражио је измену уговора који су 1972. САД склопиле са Москвом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД. 2003 — У земљотресу у Турској погинуло 176 особа, међу којима и 25 ђака током спавања у интернату који се срушио. 2004 — Европска унија проширена је за десет нових чланица, чиме се број земаља које чине ту највећу економско-социјалну интеграцију попео на 25 са 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године. 2016 — Код града Форт Макмари у канадској провинцији Алберта букнуо је пожар који је уништио 1800 домова и изазвао евакуацију више од 80.000 особа.
91
Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs