Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 491 * 18. април * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

18.4.2021.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

3

18.4.2021.

МАГАЗИН

4

У овом броју: This Is Love Из дана у дан Рано за опуштање Будимо одговорни Државни пројекат уништавања привреде Рођендан краљевског града Нови ветрови из завичаја Краљево на половини листе Расте породица Еграђана За квалтетне програме За лакшу интеграцију Краљево град чуда Белег школске генерације Човек са стотину лица На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Из Мињине кухињице Наличја српског лица Слога - Јагодина Времеплов

8 12 20 22 24 32 36 44 48 50 52 56 62 66 74 76 78 80 82 84

5

Фото: М. Радовановић

6

МАГАЗИН 18.4.2021.

7

Лични став: Др Дејан Жујовић

This Is Love божавам је. Малу жену са гитаром. Њена касета је била сојевремно једина ствар коју нисам желео да вратим након позајмице. И данас се јавно извињавам колегиници Љиљи због тога. PJ Harvey. Песма са албума Сториес from the City, Stories from the Sea, из 2001. године. Чврста гитара уз њен мелодични глас. Љубав на први поглед. Има ли љубави у вама? Према коме? Својој деци? Какав им свет остављате? Да ли можете да им гарантујете посао без учлањивања у неку странку, без лепљења плаката, обилажења комшилука са неким списковима и јавне бламаже? Не? Па не волите их. То није љубав. То када им увалите мобилни или таблет у крило док ви чаврљате у ресторану – није љубав. То што им ниједна прича није испричана пред спавање није љубав. То што не знају како су им се звали дедови и прадедови није љубав. То што их васпитавају ортаци из улице – то није љубав. Наша деца су препуштена сама себи. Без љубави, оне праве. И она то осећају. Зато воле да нас повреде. Не чудите се. Волите своју земљу? Волите да кажете да сте патриота? Србенда? Зашто онда бацаш око себе као манит? Зашто кесе са ђубретом кроз прозор? Зашто пикавац на улицу? Све могуће омоте? Зашто кесе остају иза тебе после свакога пикника? Зашто седиш у кафићу на дан избора? Ти си изнад свега, јел да? Али зато тако волиш да кукаш. Пријатељи не желе да седе за столом са тобом јер их давиш својим жалопојкама. Не волиш ризик. Лакше би годи-

МАГАЗИН

18.4.2021.

О

8

нама радио у државној фирми без плате него нешто сам да започнеш. Са села си. А живиш у граду. Твоја очевина тоне у стрњику и коров, али о њој размишљаш само када немаш пара. Слатко би је продао, али је сувише таквих попут тебе па немаш коме. Волиш своју супругу? Обожаваш је, али је мало теже да се устане са двоседа и помогне. Сладиш се вицевима о сексу, али га не практикујеш. Тешиш се годинама. Не схваташ да твој дебео стомак убија твоје мушке хормоне. Зато немаш ни жељу. Твој уредни колега са посла је педерчина. Волиш да га оговараш. Мало си љубоморан на њега због жена којима је окружен. Да му твоји синови отворе лобању на улици слатко би их помазио. Срби никада нису били буљаши. Нисмо ми Словенци. Али слатко би те синове уступио тим истим Словенцима. Мало да проживе, овде леба нема. Волиш и поштујеш своју државу. Када видиш на километар саобраћајца најрадије би изашао из кола и гурао их, док га не прођеш. А онда дао на гас и јебао матер свима испред себе. У општини си у облику баварске кифле. Савијене кичме и увученог врата, попут шумске корњаче. Једино ту реченицу почињеш са Извините. Тужиш свог комшију годинама. Плаћаш адвоката и додајеш мало преко тога, кад је газда био циција. Али зато шкргућеш зубима када мораш нешто у апотеци да купиш. Слатко би задавио оног лекара. Мрзиш га. Он јебе медицинске сестре, отима паре од народа, а ти испашташ. Да те неко пита колико ти је тражио, рекао би да знаш да је другима тражио. И за-

то твоја деца никада неће да уписују медицину. Има да буду поштени мајстори. Одувек си волео поштену интелигенцију. У школи ти није ишло баш глатко. Зато те не мрзи да одеш до наставника и да га изнапушаваш када год син не прође како треба. Ма шта хоће тај пуњени ћуран? Колико само намакне на ексурзији? Цепидлачи, место кроз прсте да прогледа. Ко да ће математика да му треба у животу. Већ меркаш приватни факултет и распитујеш се колико пара кошта убрзани курс стицања дипломе за седам дана. Па није он једини, толика деца су тако завршавала и шта им фали? Обожаваш друштвене мреже. Ставио си слику фудбалске лопте на профил, назвао га по надимку, па дуплирао. Волиш ноћу да седнеш док су деца на корзоу и да зајебаваш ове мало познатије. Истресеш, брате, сву своју животну жуч и заболе те. Некако ти лакше. Показао си им. Шта има теби неки тамо профессор да соли памет. Био човек код тебе у радионици и све ти лепо објаснио. Показаћеш ти тој плаћеничкој багри, цркли да Бог да! Тебе је тешко преварити. Имаш здрав разум. Онај дедин, сељачки. Мали примери љубави. Срећом, није светако око нас. Има љубави у искреном, топлом дочеку. Пажњи најближих. Пажњи добрих људи. Има и искрене љубави у нама и око нас. Све је ређа јер неко тако жели. Да будемо глупи, саможиви, да нам куће растури и животе обесмисли. Такви смо идеални. Не желим да мислим да су у томе успели. Има љубави. Ово је љубав…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни.

Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

9

10

МАГАЗИН 18.4.2021.

11

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН

18.4.2021.

ИЗ ДАНА У ДАН

12

- Током последњих седам дана тестирано две хиљаде пет стотина тридесет девет узорака бриса, међу њима скоро половина ПЦР методом. - Симптоме болести коју изазова корона вирус имале су седам стотина седамдесет две особе, али је вирус потврђен код само сто тринаест и још тринаест од триста осамдесет две тестиране по другим индикацијама. - Антигенским тестом тестирано хиљаду четири стотине петнаест узорака бриса, а вирус потврђен код триста четрдесет три. - Четири стотине седамдесет новорегистрованих случајева. - Од болести коју изазива корона вирус преминуло деветнаест особа са територије града Краљева. - Од понедељка до петка на болничко лечење примљено четрдесет девет особа а четрдесет три излечене отпуштене кућама. - У ковид амбуланти обављено седам стотина педесет девет прегледа

13

збиљност епидемиолошке сутуације разлог је за појачан опрез и константно праћење цифара које сведоче о броју суграђана инфицираних корона вирусом, још више на тренд кретања инфекције и стање на одељењима Опште болнице „Студеница“ где се лече пацијенти са најтежом клиничком сликом. Валидан извор података су редовни дневни извештаји Завода за јавно здравље Краљево који се достављају локалној самоуправи. Према извештају од недеље 11. априла током претходна двадесет четири сата тестирано је триста четрдесет узорака назофарингеалног бриса међу којима половина ПЦР методом. Од укупног броја тестираних сто четрнаест су узорци брисева особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код двадесет пет и још две од шездесет три тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом су

МАГАЗИН

18.4.2021.

О

14

тестирана сто шездесет три узорка бриса према индикацијама, а вирус потврђен код тридесет осам особа па је, са шездесет пет новорегистрованих случајева инфекције, укупан број потврђених од почетка епидемије за двадесет осам премашио осамнаест хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ је преминула једна особа са територије града Краљева, па је укупан број од почетка епидемије повећан на триста десет. Иако извештај од наредног дана сведочи о знатно мањем броју тестираних то је више резултат потврде о мањем интересовању за то током викенда него смиривања инфекције. Извештај Завода за јавно здравље од 12. априла сведочи о новој промени епидемиолошке ситуације након увида у резултате тестирања двеста педесет два узорка бриса, а сто двадесет два

ПЦР методом. Симптоме болести имале су седамдесет две особе чији су узорци бриса тестирани али је инфекција потврђена код само шеснаест, док су педесет тестираних по другим индикацијама били негативни. Благи пад је приметан и код антигенски тестираних узорака бриса, а међу сто тридесет који су проверавани вирус је потврђен код тридесет седам особа па је, са педесет три новорегистрована случаја инфекције, укупан број потврђених повећан на осамдесет један преко осамнаест хиљада. У болници су преминуле још три особе са територије града Краљева, па је укупан број повећан на триста тринаест. Од болести коју изазива корона вирус у болници је у понедељак било осамдесет осам особа од којих је четрнаест смештено у јединицама интензивне и полуинтензивне неге, четири су интубирана, шест на неинвазивној

вентилацији а четири на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата по пет пацијената је примљено, отпуштено и преминуло, а у ковид амбуланти обављен сто двадесет један преглед. Извештај Завода за јавно здравље од уторка сведочи да се првог дана у недељи по правилу већи број суграђана јавља на тестирање, а потврда се огледа у податку да је ову врсту услуге затражило триста осамдесет седам особа. ПЦР методом су , у здравственим установама са подручја Краљева, на присуство новог корона вируса тестирана сто тридесет три узорка. Деведесет пет њих узето је од особа са симптомима болести, али је вирус потврђен код двадесет а ни код једног од тридесет осам тестираних по другим индикацијама. Број узорака тестираних антигенским тестом је, у доносу на претходни дан, удвостручен а од две-

ста педесет четири анализирана вирус је потврђен код шездесет осам особа. Број инфицираних у једном дану повећан је на осамдесет осам, а укупан од почетка епидемије на осамнаест хиљада сто шездесет девет. У болници су преминуле четири особе са територије Краљева, а надлежна служба Завода за јавно здравље је из Ковид болнице Крушевац/КЦ Ниш добила пријаву смрти за још једну, па је укупан број од почетка епидемије повећан на триста осамнаест. Број хоспитализованих пацијената је смањен на седамдесет три од којих је за једанаест било неопходно створити услове за интензивну и полуинтензивну негу, три су интубирана, код пет примењена неинвазивна вентилација а три „high flow“ режим. Током последња двадесет четири сата на лечење је примљено шест пацијената, шеснаест је отпуштено а пет преминуло. У истом

периоду у ковид амбуланти је обављено педесет прегледа више него претходног дана. Тренд свакодневне промене епидемиолошке ситуације настаљен је и у среду кад је потврђено како је током претходна двадесет четири сата тестирано триста деведесет пет узорака бриса, а сто педесет девет ПЦР методом. Сто десет узорака је узето од особа са симптомима болести, а вирус потврђен код осамнаест и још пет тестираних по другим индикацијама. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је антигенским тестом тестирано двеста тридесет шест узорака а вирус потврђен код педесет девет особа па је, са осамдесет два новорегистрована случаја инфекције, укупан број повећан на двеста педесет један више од осамнаест хиљада. У болници су преминуле четири особе па је укупан број од почетка епидемије пове-

15

18.4.2021.

МАГАЗИН

16

ћан на триста двадесет два. Након пријема шеснаест, отпуста дванаест и смрти четири пацијента број хоспитализованих у Општој болници „Студеница“ остао је на нивоу од претходног дана. Од укупног броја пацијената којима је неопходно болничко лечење осам је смештено у јединици интензивне и полуинтензивне неге, пет је интубирано, два на неинвазивној вентилацији а један на „high flow“ режиму. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено сто педесет осам прегледа. До објаве резултата следећег дана тестирано је педесетак узорака више, а међу четири стотине четрдесет девет скоро двеста је проверавано ПЦР методом. Више од половине ових узето је од особа са симптомима болести, али је присуство вируса потврђено код само једанаест и још једне од осамдесет две тестиране по другим индикацијама. Повећање за десетак одсто приметно је и код антигенским тестом провераваних узорака брисева, а међу двеста педесет осам вирус је потврђен код шездесет две особе. Извештај Завода за јавно здравље од четвртка сведочи да је, са седамдесет четири новорегистрована случаја инфекције, укупан број за триста двадесет пет премашио осамнаест хиљада. После кратког затишја поново је повећан број хоспитализованих пацијената на одељењима Опште болнице „Студеница“, а осамдесет четири попуњене постеље је последица пријема четрнаест оболелих током последња двадесет четири сата, отпуста два а смрти једног пацијента. Број смештених на одељење инетензивне и полуинтензивне неге је скоро удвостручен у односу на претходни дан, а од њих четрнаест шест је интубирано, пет на неинвазивној вентилацији а три на „high flow“ режиму. Током претходна двадесет четири сата у ковид амбуланти је обављено сто педесет девет прегледа. Ситуација није била битно различита ни последњег радног дана у недељи кад је промена епидемиолошке ситуације констатована након тестирања триста педесет шест узорака бриса, а сто седамдесет два ПЦР методом. Провером сто седам узорака узетих од особа са симптомима болести присуство вируса је утврђено код дванаест и још две од шездесет пет тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестиранa сто осамдесет четири узорка бриса према индикацијама, а вирус потврђен код тридесет пет особа па је, са четрдесет девет новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом укупан број од почетка епидемије повећан на

осамнаест хиљада три стотине седамдесет четири. У болници су преминуле три особе са територије града Краљева, па је укупан број од почетка епидемије повећан на триста двадесет пет. Викенд је на лечењу дочекало осамдесет пацијената са тешком клиничком сликом, а четрнаест са најтежом на одељењу интензивне и полуинтензивне неге, шест су интубирани и по четири на неинвазивној вентилацији и „high flow“ режиму. Укупан број хоспитализованих утврђен је након пријема и отпуста по осам а четири преминула пацијента током претходна двадесет четири сата. У истом периоду у ковид амбуланти је прегледано сто педесет особа. Међу триста шездесет узорака бриса тестираних током следећег дана нешто мање од половине је проверавано ПЦР методом. Међу њима је било и сто петнаест узетих од особа са симптомима болести од којих је само једанаест позитивно на присуство вируса, као и још три од педесет пет тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто деведесет узорака бриса а вирус потврђен код четрдесет пет, што је дневну дозу увећало за педесет девет а укупан број инфицираних од почетка епидемије на четири стотине тридесет три преко осамнаест хиљада. У болници су преминуле још три особе са територије града Краљева што је допринело да укупан број за двадесет осам премаши три стотине. Осврт на минулу недељу сведочи да је тестирано две хиљаде пет стотина тридесет девет узорака бриса, међу њима скоро половина ПЦР методом. Симптоме болести коју изазова корона вирус имале су седам стотина седамдесет две особе, али је вирус потврђен код само сто тринаест и још тринаест од триста осамдесет две тестиране по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано хиљаду четири стотине петнаест узорака бриса, а вирус потврђен код триста четрдесет три што потврђује да је на промену епидемиолошке ситуације утицало четири стотине седамдесет новорегистрованих случајева. У истом периоду болести је подлегло деветнаест особа са територије града Краљева. Иако је до средине недеље било приметно смањење броја хоспитализованих у другом делу је полако почело да расте. Од понедељка до петка на болничко лечење је примљено четрдесет девет особа, четрдесет три су отпуштене а деветнаест преминуло. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено седам стотина педесет девет прегледа. Т. Радовановић

17

18

МАГАЗИН 18.4.2021.

19

И поред мање хоспитализованих пацијената

РАНО ЗА ОПУШТА - Број прегледа у ковид амбуланти испод две стотине. - За рад и даље ангажовано пет екипа, три у преподневној а две у поподневној смени.

- Повећан број оболелих са територије општине Врњачка Бања појачава сумњу у адекватно реаговање инспекцијских органа на рад угоститељских објеката и окупљање већег броја особа без стриктног поштовања мера заштите. - Клиничке слике пацијената тешке, а највећи број из старосне категорије која је загазила у осму и девету деценију живота са бројним коморбидитетима и тешким пнеумонијама.

- Просечна старост хоспитализованих око седамдесет четири године редина недеље је време кад се у Општој болници „Студеница“ сумирају резултати лечења оболелих од ковида-19, уједно и прилика да нечелник Инфективног одељења др Милан Парезановић укаже да, иако је број хоспитализованих смањен, још нема довољно услова за опуштање. Да је био у праву потврђено је већ наредног дана када је, пријемом четрнаест оболелелих а отпустом два излечена пацијента, број на болничком лечењу поново премашио осамдесет. Пацијенти са најтежом клничком сликом, са територије града Краљева и општине Врњачка Бања, смештени су у јединици интензивне и полуинтензивне неге, а њихов број је најчешће и даље већи од десет. Наговештај јењавања епидемије почетком недеље огледао се у благом смањењу броја прегледа у ковид амбуланти и, за разлику од претходног периода, спуштању испод две стотине у току дана. Иако се број прегледа у првој половини минуле недеље кретао око сто педесет за рад у ковид амбуланти је и даље ангажовано пет екипа, три у преподневним а две у поподнев-

МАГАЗИН

18.4.2021.

С

20

ним часовима. Разлог за забринутост је повећан број оболелих са територије општине Врњачка Бања што појачава сумњу у адекватно реаговање инспекцијских органа на рад угоститељских објеката и окупљање већег броја особа без стриктног поштовања мера заштите. Упркос потврде да је број хоспитализованих мањи забрињава податак да су клиничке слике пацијената тешке, још више да највећи број њих са бројним коморбидитетима и тешким пнеумонијама потиче из старосне категорије која је дубоко загазила у осму и девету деценију живота. Значајним се оцењује податак да су међу хоспитализованим налазе чланови комплетних породица, међу њима и најстарији који су изложени посебном ризику. Подаци из болнице сведоче да је међу леченима у овој установи било пацијената који су се инфицирали током рада у неком од локалних предузећа, али су то углавном млађе особе са лакшом клиничком сликом. Иако је последњих дана приметно повећање броја преминулих др Парезановић сведочи да статистички пода-

ци не одскачу значајније од републичког нивоа. У време кад се врши анализа ефеката лечења током протекле године коначни подаци још нису познати, а да статистика по који пут не одражава праву слику епидемиолошке ситуације сведочи податак о разликама у поређењу са суседним градовима. У болници сведоче да је то последица критеријума по којима се оболели примају на болничко лечење, а да би пријемом већег броја особа, за шта постоје услови, статистички подаци били повољнији. Према расположивим сазнањима критеријум за пријем болесника са најтежом клничком сликом потврдио се исправним, уз потврду да се прати стање свих осталих а хоспитализацији приступа у складу са променом општег здравственомг стања. Да је тако сведочи податак да болничко лечење није ускраћено никоме коме је у требала оксигена или антибиотска терапија, посебно старијим болесницима са тешком клиничком сликом. Податак да је таквих све више подиже ниво просечне старости хоспитализованих која се креће око седамдесет четири године. Т. Радовановић

Т. Радовановић

АЊЕ

21

22

МАГАЗИН 18.4.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

23

18.4.2021.

МАГАЗИН

24

Зоран Богдановић

Тековине демократских промена: Зоран Богдановић Гибе (3)

ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ УНИШТАВАЊА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ - Од 2000. године, ко год да је био на власти, на сцени је негативна селекција кадрова а најбоља потврда су кризни штабови у које су смештали неспособне људе или првоборце из 5. октобра.

- Локалне функционере ништа не интересује, јер раде по диктату.

- Средства добијена за ремонт три стотине теретних вагона, а није испоручен ни један. - Синдикалци сматрали да је стечај боље решење од рада „Фабрике вагона“. - Ливница“ правно лице са седам запослених. - Опрема у власништву „Ливнице“ а зграде Концерна „Фабрике вагона“ у стечају. - „Вагоноградња“ продата за педесет девет милиона динара у време кад је вредност шина у фабричком кругу вредела трећину те цене

25

умњу у добре намере оних који су одлучивали о судбини српске привреде појачава уверење да се у једном моменту стечајни поступак спроводе у скоро шест стотина предузећа. Било је то време кад је инжењер Зоран Богдановић заузимао једно од значајнијих места у хијерархији Фабрике вагона и био у прилици да са истуреног места прати развој ситуације. Сумњу појачава уверење да би у таквим околностима сваки уман човек покушао да активира бар неки од привредних субјеката значајних за репроцелину. Колико се мало размишљало сведочи податак о уништавању фабрика које су производиле медицински алкохол и потреба хитног активирања након проглашења епидемије корона вируса. Сличних намера било је и у другим областима а врхунац достигнут у тренутку идеје да се униште заводи за јавно здравље и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“.

- Од 2000. године, ко год да је би на власти, на сцени је негативна селекција кадрова а најбоља потврда су кризни штабови у које су смештали неспособне људе или првоборце из 5. октобра. Како би онда неспособан човек могао да дозволи да дође способан па угрози његов значај, функцију, моћ. Имамо ситуацију да дође инспектор и каже нисте окречили просторију за обедовање, а ја питам сме ли да оде у Леони где људи носе храну од куће, да њима напише пријаву. Не сме, па нађе неке као што је „Ливница“ и људи који се муче. Волео бих да цитирам једног од некадашњих председника Привредне коморе који је на скупу у Београду рекао да ге не брине што се њима дају паре, брине га лакоћа са којом ће да оду. Кад им доведеш комплетну инфраструктуру он подигне халу са панелима, дотера машине и шта га спречава да, кад му не иде, натовари машине на те исте камионе и остави халу од петнаестак хиљада евра. Са друге стране имате наше људе који супремни да заложе кућу, само да одрже неку радионицу или радњицу, који ће целог века да се муче и крв лију да то сачувају. То је битна разлика у поимању неспособних и оних који су били способни, каже Богдано-

МАГАЗИН

18.4.2021.

С

26

вић и потврђује како нема превише респекта према локалним функционерима које ионако ништа не интересује, јер раде по диктату. У таквим околностима нису ни могли много да помогну, јер за све што би учинили морају да имају налог са вишег нивоа одлучивања. И поред тога сматрају се изузетно значајним фактором у уништавању „Фабрике вагона“. У време кад се некада изузетно успешном предузећу припремао стечај Богдановић је постао генерални директор и схватио да су претходна руководства од државе добила значајна средства за ремонт три стотине теретних вагона, а да није испоручен ни један. У време кад је ступио на одговорну функцију са степеном завршне обраде од осамдесет одсто било је мање од двадесет што је било довољно да председник Управног одбора Томислав Симовић излаз из кризе виду у значајном документу какав је УППР - Унапред припремљени прогам реорганизације.

- Својски смо радили на том програму и довели га до краја. Кључно је било да је према свим деобним билансима, а последњи је био 1996. године, направљена шизофрена ситуација да су машине и уређаји припадали тадашњим организацијама удруженог рада а зграде остале у власништву концерна, што је онемогућавало било какву продају тих делова као правних лица. Овим документом је направљен коначан деобни биланс где су књиговодствено све целине својински заокружене, па могле да се продају као правна лица а, након што га је усвојио Управни одбор, требало је да се изјасне и повериоци. Ми смо као лобирали и дошли до обећања да ће подржати план, али долази позив из општине са идејом да се повуче због тога што је екипа синдикалаца сматрала да је боље решење стечај уз исплату по дванаест плата из Фонда солидарности. Идеја је била да се онда направи радни стечај и тиме су напунили уши челницима града који нас зову и почну приче са будалаштином која не постоји у закону, уз потврду да је то политичка одлука. Организује се састанак у Агенцији за приватизацију којој истиче мандат и

почиње прича, као никад до тада, да се „Фабрика вагона“ продаје као целина а „Ливница“ не може сама, каже Богдановић. Кључне одредбе УППР биле су да у року од шест месеци као правна лица буду продате „Ливница“ и „Термопластика“, да се као главни поверилац појави Концерн „Фабрика вагона“, а да се парама од продаје покрене производња у „Вагоноградњи“. У ситуацији кад захтев за стављање ван снаге документа који је усвојио Управни одбор подржавају локална самоуправа и ресорно министарство одбијање директора „Фабрике вагона“ повод је за претњу сменом за коју треба да се пронађе довољно чврст разлог. Први корак је повлачење одлуке са образложењем да поједини чланови Управног одбора у тренутку доношења нису били довољно информисани. То је било довољно да се председник осети превареним и поднесе оставку, а генерални директор смењен петнаестак дана пре покретања стечајног поступка 1. јануара 2016. Током неколико месеци, колико је провео на челу Концерна, Богдановић је плату примао у „Ливници“ где никада није прекидао рад.

- Фабрика одлази у стечај, поставља се стечајни управник али се струја за „Ливницу“ плаћа преко Коцерна. Закажемо састанак са стечајним управником да се договоримо о плаћању, а тамо синдикалци који су дошли да траже радни стечај. Договарамо се, а ја питам зашто струју плаћамо авансно. Дамо паре, дође други месец ми опет платимо авансно, а трећег зове и каже да су о мени напричали да сам лопов и мафиоза. Како нема такав утисак договоримо се да више не плаћамо авансно него кад дође рачун. Појави се „Радијатор“ са захтевом за куповину „Ливнице“, али се договоре о закупу од 4. јула кад улази као закупац који газдује са свим запосленима и обавезама према њима, каже Богдановић. Кад је 2015. направљен социјални програм за технолошки вишак важио је и за „Ливницу“ која је требало да буде угашена, али се запослени никако нису мирили са тим. Пријавио се и Богдановић свестан да ће као директор бити

27

28

МАГАЗИН 18.4.2021.

29

МАГАЗИН

18.4.2021.

проглашен за технолошки вишак, а три месеца без попуњеног овог радног места довољно за покретање стечаја. У то време један инжењер и седам радника, са мање од шест месеци радног стажа, нису имали право на социјални програм што је било добра прилика да га Управни одбор, после оставке Богдановића, именује за директора, а „Ливница“ настави да живи као правно лице са седам запослених. Првог радног дана наредне недеље за рад по уговору о делу ангажовани су и остали што је, због смањеног обима посла, било довољно за наставак рада. Кад су по истеку шест месеци створени услови за ангажовање на неодређено време сви су се вратили на посао непосредно пре него што је производне погоне преузео „Радијатор“. Незадовољство су први изразили сада већ бивши радници „Фабрике вагона“,

30

нездовољни чињеницом да „Ливница“ и даље ради. Притисци на директора повод су за одлазак у ресорно министарство и договоре о покретању стечаја иако послује позитивно, што сведочи стање на банковном рачуну. Дешавало се то половином године у време кад се „Радијатор“ спремао да преузме „Ливницу“ и улагао значајан средства уверен да ће успешно бити окончан поступак промене власничке структуре. За одуговлачење у доношењу коначне одлуке најодговорнијом се сматрају одговорна лица у Агенцији за приватизацију, због одлуке на враћање на стање пре усвајања УППР. То значи да је опрема у власништву „Ливнице“ а зграде Концерна „Фабрике вагона“ у стечају. Таква је ситуација и данас кад још није пронађен модус на који је могућа продаја.

- Суштина је да „Ливница“ оде у ста-

ро гвожђе и да се прода пошто било, а неко ће да ваља јер је све умрежено, проценитељи, агенција и они који купују. Доказ је „Вагоноградња“ која је, према књиговодственим подацима, продата за педесет девет милиона динара у време кад је у фабричком кругу било десет километара колосека, то значи двадесет километара шина. Метар шине је тридесет пет кила што значи да је било седамдесет тона гвожђа вредног двадесет један милион. Посечене су кранске стазе, али то није продавано као отпад, него по мало већој цени, и то је замешатељство од кога би много шта испливало кад би се мало закопало. Све хале су празне и у њима нема ништа, начињена је невиђена штета и кад слушам како нас Месија спасава кажем да бог да нас никад не спасавао. Да су стварно хтели да реструктурирају „Фабрику вагона“ она би

данас радила. На предлог синдиката, за заступника државног капитала поставили су жену са образложењем да је млада и поштена, а једини се успротивио председник Регионалне привредне коморе Млађо Новаковић, јер је сматрао да је недорасла за то место, каже Богдановић. У време кад је купац из Македоније изразио потребу за производњом вагон цистерне „Фабрика вагона“ је имала седам стотина радника, а понуда у виду својеврсног бизнис плана заснована на процени о ангажовању мање од трећине. На тапету се први нашао Богдановић коме је у Агенцији за приватизацију оспоравано право рада на било каквој понуди и поред потврде да је решењем Агенције за привредне регистре овлашћен за неограничено пословање у спољашњем и унутрашњем промету.

- Направи се фрка, лупим руком о сто да је пукло стакло. Још нисам дошао до Краљева кад звони мобилни телефон, а тадашњи градоначелник тражи да ујутру дођем код њега. Одем, а он пита зашто сам лупао руком о сто. Колико је све увезано потврђује податак да су му већ јавили. Министар привреде је био Саша Радуловић, а његов саветник професор који има информацију да ја нисам вагонџија. Каже како је радио у фирми која је произвела четири стотине вагона за Нови Зеланд, а ја да сам у фирми која је произвела три хиљаде вагона за Бразил. Тадашњи градоначелник Краљева је био нормалан човек, па се зато није ни одржао на том месту, а и ја сам био смењен па му пошаљем поруку добродошлице у клуб смењених, каже Богдановић уверен да би судбина „Фабрике вагона“ у супротном била другачија.

Очекивало се да агонију „Фабрике вагона“ заустави долазак Украјинаца после чијег су одласка остали неокончани судски поступци, а колико је поступак отказивања уговора био политизован најбоље сведочи податак да је информација о раскиду уговора у медијима објављена пре званичне потврде. После свега што се дешавало током две деценије преовладава уверење да су пропасти српске привреде кумовали неспособни кадрови. Сумњу за даљи развој привредне ситуације у Краљеву појачава и уверење да две фабрике са највећим бројем запослених немају перспективу јер ће, по истеку одређеног периода, бити премештене тамо где услови привређивања буду повољнији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

31

Сутра је имендан Краљева

РОЂЕНДАН КРАЉ

МАГАЗИН

18.4.2021.

- Од 19. априла 1882. године, осим шестогодишњег периода од 1949. до 1955. године када се овај град називао Ранковићево, град на Ибру све време носи назив Краљево. - Карановчани су, надахнути чистим родољубљем, изразили жељу да избришу и последњи траг тешког стања под којим су они, а са њима и српски народ, толико векова патили и мучили се. - За све што је учинио општина се краљу одужила тако што је „Првом сокаку у вароши“ дала нови назив - Улица краља Милана

32

ЉЕВСКОГ ГРАДА

33

раљево обележава Краљевдан у знак сећања на Стефана Првовенчаног, Стефана Немању и краљеве из династије Немањића чију традицију баштини, али и имендан као дан који сећа на краља Милана Обреновића и његову посету после које је промењено име града из старог турског назива Карановац. Осим шестогодишњег периода од 1949. до 1955. године, када се град називао Ранковићево, Краљево носи име настало на прагу двадесетог века, у време доградње државности Србије кад је кнез Милан Обреновић прихватио предлог напредњачке владе, предвођене Миланом Пироћанцем, Стојаном Новаковићем и Милутином Гарашанином, да се државно уређење подигне на ранг краљевства. Народна скупштина је, на предлог Владе, 22. фебруара 1882. године, у Београду прогла-

МАГАЗИН

18.4.2021.

К

34

сила Краљевину Србију а кнеза Милана Обреновића за наследног краља тог догађаја. Краљ је истога дана издао проглас под називом „Драги мој народе“ и потписао га као „Милан први“. Потом је пошао у обилазак земље, а долазак у Карановац био је прилика да обиђе манастир Студеницу и крунидбену цркву Немањића Манастир Жичу. Краљ је свечано дочекан у Карановцу окићеном славолуцима од цвећа и барјацима уз светлеће бакље, а сутрадан отпутовао у посету маанастирима Студеница и Жича. Историјски извори сведоче да је по повратку у варош 19. априла, у згради Среског начелства, примио делегацију вароши предвођену кметом Јованом Новаковићем. Делегација је поднела молбу „да се Карановац, зато што му је име турско, другачије назове“, што је било повод да краљ прихвати молбу у ко-

јој је видео „јасан светао доказ да Карановчани надахнути чистим родољубљем хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања под којим су они а са њима и српски народ толико векова патили и мучили се“. Након што је саслушао захтев краљ је одржао краћи говор и рекао: „Пошто хоћете да ваш краљ буде ваш кум, то ваш кум хоће да вашу будућност стави у ову значајну тековину, која је земљи придобила нов углед, нову славу. Ваш краљ, ваш кум, баш зато да вас прве и најближе седмовратој Жичи жели да поздрави данас именом које вам одговара данашњим земаљским околностима, нека се у то име ова варош зове Краљево“. Председник Владе Милан Пироћанац је добио задатак да напише указ о промени имена Карановцу и о томе те-

леграмом извести министра унутрашњих дела. Текст телеграма гласи: „г. Министру унутрашњих дела Гарашанину, Београд. На молбу Карановчана, његово величанство Краљ наредио је да се Карановац у спомен доласка у ову варош од данас назива „Краљево“. Изволите одмах написати Указ под 19 – им и штампати га у Званичним новинама“. Подаци из тог времена потврђују да је телеграм примљен у београдској пошти у 11 сати и 12 минута, али и да је због пропуста у тексту неколико минута касније послат други следеће садржине: „г. Министру унутрашњих дела Гарашанину, Београд. Ставите у Указу о промени имена Карановцу да се и срез Карановачки зове срез Краљевски.“ У разговору са делегацијом угледних грађана краљ је прихватио захтев да се у Краљеву оснује Школа за ратарство, о

чему је 29. јуна потписао посебан указ, и лично се потрудио да што пре отпочне са радом па је 1. јула потписао други којим је за управника поставио професора Земљоделске школе у Пожаревцу др Ђорђа Радића. Краљ је задужио Владу да Краљеву помогне тако што ће, уз помоћ Управе фондова, основати први новчано - кредитни завод под називом „Прва краљевска акционарска штедионица“. Из крагујевачке Тополивнице премештена су два инжењера да, уз помоћ банкарског кредита, отворе Фабрику пољопривредних алата и Фабрику ветрењача за пшеницу. Кредити су допринели да се у Краљеву, и на подручју среза, убрзано развијају занати и трговина, а оснивају се и нови еснафи као значајна занатска и трговачка удружења. По краљевом наређењу проширен је војни гарнизон и за њега изграђена

велика касарна за смештај коњичког пука „Цар Душан Силни“, а општина му се за све одужила тако што је „Првом сокаку у вароши“ дала нови назив Улица краља Милана. Краљево је од тада расло и развијало се, било сведок духовне и световне историје. У народним устанцима и ратним вихорима град је више пута страдао, доживео многа зла, рушења, паљевине, разарања, бомбардовања, масовна стрељања и страдања како у ранијем тако и у новом историјском периоду. Град је преживео отоманско ропство, балканске и светске ратове, НАТО бомбардовање, бројне економске тешкоће и кризе, а упркос свим посртањима, растао и развијао се да би нарастао до садашњих висина и ширина. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35

18.4.2021.

Три деценије Завичајног друштва Краљево

МАГАЗИН

НОВИ ВЕТРОВИ ИЗ ЗАВИЧАЈА 36

- Најмасовније олупљање Краљевчана у Београду 1991. године.

- У Хотелу Метропол девет стотина особа. - Током тридесет година постојања Завичајно друштво Краљево је, са јаким подружницама у Београду и Новом Саду, успешно реализовало низ активности.

- Завичајно друштво Краљево је једно од ретких у Србији са издавачком делатношћу и часописом који излази двадесет шест година. - На тридесту годишњицу друштва представљање веб сајта и изложба са приказом најзначајнијих активности. - Део изложбе у Топчидерском парку у време манифестације „Кајмак бал“ која се традиционално организује друге недеље јуна.

- Између 27. септембра и 4. октобра завичајно дружење у Београду

37

18.4.2021.

МАГАЗИН

38

„Живот вас је развејао на све четри стране света и на све континенте. Свој завичај, Краљево, Ибар, Мораву, Жичу, Студеницу, Столове, Гоч, Гледићке Планине, Котленик.... носите увек у свом срцу и својим сећањима. Ту смо, да вам помогнемо да, са још већим жаром у срцу, памтите свој завичај и негујете своју љубав према њему. Јер,то је заувек ваше, нико и ништа вам завичај и ту љубав не може одузети“, речи су којима се они који су пре или касније напустили ову средину позивају међу чланове Завичајног друштва Краљево. А оно ове године обележава три деценије постојања и рада који се, по многим параметрима оцењује, изузетно успешним. Уочи јубилеја на идеју о оснивању, и прве године рада, подсећа генерални секретар Завичајног друштва Зоран Николић. Основне активности, и прве са већим окупљањима Краљевчана, везују се за враћања у центар града споменика борцима страдалим у ослободилачким ратовима Србије између 1912. и 1918. године. Пре него што је у новембру 1982. засијао новим сјајем тадашњи председник општине Бранко Маричић је да би анимирао што шири круг грађана за ту акцију, не само да се прикупе средства, покренуо кампању у Београду где је имао јако упориште међу припадницима генерације четрдесетогодишњака којој је и сам припадао. Није без значаја податак да је споменик враћен на Трг српских ратника само две године након смрти вишедеценијског председника Југославије Јосипа Броза Тита који се сматра иницијатором измештања значајног знамења из центра града. Бољим познаваоцима политичких прилика у том периоду није могла да промакне чињеница како је враћање споменика могао да иницира једино Маричић као дете партизана коме су и отац и стриц погинули током Другог светског рата. Окупљања су била све чешћа и масовнија, а највеће 1991. године у Хотелу Метропол са девет стотина особа.

- Тада је покренута иницијатива да се формира Завичајно друштво и одлучено да матица буде у Краљеву, а по-

39

МАГАЗИН

18.4.2021.

дружнице у другим градовима. Задатак је обавио Васа Туцаковић, и људи око њега, а првих једанаест чланова су 14. јуна 1992. године, по ондашњем закону, у СУП-у регистровали Завичајно друштво Краљево. Током тридесет година постојања Друштво је, са јаким подружницама у Београду и Новом Саду, успешно реализовало низ активности, а покушаји у Паризу и неким другим градовима нису завршени у смислу да су званично основане подружнице. Друштво је било иницијатор и организатор многих акција, пре свега из области културе и уметности, да би се презентовало стваралаштво које се баштини на традицији потеклих из овог завичаја, промоције књига и изложби у Београду, Краљеву, Новом Саду... Неминовна смена генерација утицала је на промену најужег руководства па је дужност председнице Скупштине преузела Драгана Типсаре-

40

вић, као први оперативац постао председник Завичајног друштва Новица Неговановић, а генерали секретар Зоран Николић. Податак да ни после скоро три деценије постојања друштво нема званични веб сајт, а ни фејсбук профил није ажуриран у дужем периоду, значајан је за одлуку да се озбиљније приступи интензивнијој комуникацији са Краљевчанима који су напустили ову средину.

- Интензивно радимо на томе јер хоћемо да представимо сајт 19. априла који се од пре петнаест година, на иницијативу Завичајног друштва, обележава као имендан Краљева. До тада га нико није ни помињао а, и поред историјске контроверзе око датума јер је то 19. април по старом календару, за имендан је узет дан кад је краљ Милан 1882. године донео указ о промени имена Карановац у Краљево. Завичајно друштво Краљево је јед-

но од ретких у Србији које има издавачку делатност и часопис који излази двадесет шест година, па желимо то да наставимо, да га осавременимо и преко друштвених мрежа учинимо доступним широком кругу читалаца. Часопис је до сада излазио четири пута годишње, за имендан Краљева, Дан ослобођења града у Другом светском рату 29. новембар, за Краљевдан и по потреби поводом промоције активности друштва. У години када обележавамо јубилеј формирали смо одбор чији је почасни председник градоначелник Краљева, а у који су укључени његови најближи сарадници и установе у области културе, каже Николић. У Завичајном друштву не крију жељу да представљање веб сајта обогате директним преносом преко друштвених мрежа, овом приликом у циљу провере оспособљености за тако замашан пројекат какав би требало реализвати и приликом других

манифестација у организацији завичајаца. Обележавање јубилеја је повод за изложбу која сведочи о активностима Завичајног друштва током претходне три деценије, а прилика за то пружена је и установама из области културе за представљање својих делатности и манифестације по којима се Краљево препознаје. Међу њима су традиционална ликовна колонија у Студеници, манифестација Сребрни казан, Дани Јелене Анжујске и друге. Планирано је да део изложбе буде постављен у Топчидерском парку у време манифестацији „Кајмак бал“ која се традиционално организује друге недеље јуна. У претходним годинама била је то посебна прилика за окупљање београдских Краљевчана и културноуметнички програм у Скадарлији испред куће Ђуре Јакшића. У зависности од развоја епидемиолошке ситуације нешто богатији програм обележавања јубилеја очекује су

у јуну, а ако буде могуће иоле веће окупљање свечана акдемија са богатијим културно-уметничким програмом. Током три деценије постојања посебно место у календару активности заузимала су завичајна дружења. Од њих се не одустаје ни у овој години, а планира се да у периоду између 27.септембра и 4. октобра буде на репрезентативном месту у Београду које може да прими бар пет стотина особа.

- Кључне су три поруке које морамо заједнички да урадимо. Прва је да укажемо на приближавање Краљевдана и подсетимо зашто и од када славимо овај дан а, иако се прославља од 2008. године, ширем кругу људи није познато због чега, јер је близу 14. октобра. Друга порука је везана за 14. октобар, а то ће бити прилика да се представи нови концепт обележавања значајног датума. У граду је већ формиран мултидисциплинарни тим који има зада-

так да строго дефинише како треба да изгледа обележавање, да се мало упристоји и озваничи јер смо сведоци да нити има народа, нити нека верска служба, говори обраћање и пригодан програм делују кататонично, ништа није сложено ни протоколно уређено, а треба да се утемељи и некакво обележје. Трећа порука је да све подсетимо на тридесет година постојања Завичајног друштва и искористимо комуникацију договора за заједничке акције. Ми не постојимо као друштво да би се скупљали на забавама и организовали излете. Основни циљ нам је да промовишемо и афиримшемо вредности краљевачког краја, а оне су су највише у људима, пре свега младима. Дужни смо да успоставимо комуникацију на новим основама и нађемо модел како да што више младих укључимо у наше активности, каже Николић.

41

МАГАЗИН

18.4.2021.

Ново руководство не крије жељу да допре до што ширег круга Краљевчана у свету са циљем да их упути на догађаје вредне пажње који су доступни у установама културе, Народном музеју, Завичајном одељењу Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и другим. Да у новом окружењу не мањкају идеје сведочи размишљање о оснивању фондације за подршку младим талентима, а локална самоуправа је већ определила средства за реализацију идеје Новице Неговановића чим буду укинута ограничења која је наметнула епидемија корона вируса. Средства су намењена Културном центру „Рибница“ за манифестацију под радним називом „Четири хармонике“ која треба

42

да пошаље јасну поруку да је Краљево град врсних инструменталиста и певача, у првом реду хармоникаша. Довољна потврда су имена као што су Предраг Живковић Тозовац, Новица Неговановић, Миша Мијатовић, Влада Пановић, Александар Софронијевић, Саша Аврамовић, Никола Пековић који се, иако жанровски потпуно разнородни, сврставају у европски врх. Идеја водиља је да се окупе на истом месту и током једног дана свирају са ученицима Музичке школе „Стеван Мокрањац“. По замисли идејног творца манифестација би почела скупом на централном градском тргу где би сви заједно одсвирали неколико тактова песме „Стани, стани Ибар водо“ и наја-

вили оно што ће се дешавати током трајања. Жеља је да манифестација постане традиционална, а велики потенцијал основа да се укорени као културна манифестација по којој би Краљево требало да се препознаје. О раузмевању локалне самоуправе за значај Завичајног друштва сведочи нешто више средстава него раније из фонда намењеног суфинансирању пројеката организација цивилног друштва.

- Чињеница је да су прихватили да се у одбор за обележавање вишедеценијског јубилеја укључе и градске институције, јер су схватили да радимо на заједничком задатку презентације и афирмације Краљева. То је улога која нам припада, радимо заједно и ми-

слим да ћемо кроз све што прођемо нешто да научимо и побољшамо досадашње активности. Нема потребе да не будемо на заједничком задатку, а као што смо алат за комуникацију са образовним и установама културе, где отварамо врата деци широм света, тако смо и граду и привредницима. Но, треба времена да нас препознају, а то не можемо без медија па ћемо и часопис сигурно регистровати као јавно гласило како би могли да аплицирамо на конкурсима за финансирање информисања од јавног интереса, каже Николић. У време оснивања Завичајног друштва главни терет активности преузеле су особе старости између четрдесет и педесет година, а највећи број њих је

остао веран завичајним приниципима до данашњег периода. Значајан број њих је дубоко закорачио у девету деценију живота, неки и десету, па се кључном оцењује неопходност подмлађивања и ослањање на особе између тридесет пет и педесет година, због уверења да је то период кад се јавља емпатија према завичају и појачава потреба за дружењем. То је и разлог због којег у Краљеву треба да постоји организација са системом који пласира информације и изазива њихово интересовање за одређеним од њих. Повољном се оцењује околност да ван Краљева живи одређен број људи из ове средине који заузимају значајне позиције у политичком и привредном

животу. У Завичајном друштву подсећају на обавезу да се кроз комуникацију са њима изгради довољан степен поверења као основа жеље да део слободног времена, енергије и специфичних видова помоћи, посвете заједничком интересу. И коначно, циљем Завичајног друштва оцењена је потреба пласирања што више позитивних информација о Краљеву као месту са великим бројем креативних људи. Обележавање имендана је и прилика да се уручењем „Благодарја“ на достојан начин ода признање за тродеценијски рад и опрости од доскорашњег генералног секретара Васе Туцаковића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43

Проглашени шампиони предузетништва

МАГАЗИН

18.4.2021.

КРАЉЕВО НА ПОЛОВИНИ ЛИСТЕ

44

- Лозница, Крупањ и Црна Трава шампиони предузетништва за 2020. годину. - Са шест стотина двадесет два новооснована привредна субјекта у прошлој години, од којих је само пет користило подстицајне мере, Краљево се нашло на двадесет петом месту листе од педесет седам локалних самоуправа сврстаних у категорију великих - Прошла година завршена са скоро тридесет девет хиљада новооснованих привредних субјеката. - Рад привремено прекинуло тридесет седам хиљада предузетника, посебно у марту кад је на више од десет хиљада највише утицало ванредно стање и почетак примене теста самосталности. - Ослобођење почетника у пословању од плаћања пореза подстакло оснивање пет стотина тринаест привредних субјеката, највише у секторима трговине и прерађивачке индустрије

45

Фото: М. Радовановић

46

МАГАЗИН 18.4.2021.

озница, Крупањ и Црна Трава шампиони су предузетништва за прошлу годину као најуспешнији промотери покретања нових бизниса и коришћења националних и локалних подстицајних мера. Ове три општине су, у складу са величином, забележиле највећи број новооснованих предузетничких радњи и предузећа, као и корисника мере пореског ослобођења почетника у пословању познате под слоганом „Стартуј легално“. Такмичење градова и општина под називом „Шампиони предузетништва 2020“, покренули су Национална алијанса за локални економски развој и Републички секретаријат за јавне политике, под покровитељством Владе Србије и подршку пројекта немачке развојне сарадње „Реформа јавних финансија - Агенда 2030“ који имплементира ГИЗ. Циљ такмичења био је да се локалне самоуправе подстакну на активно укључивање у стимулисање предузетништва и легалног пословања, као и да се препознају примери најбоље праксе у Србији. У Одељењу за предузетништво и инвестиције Националне алијансе потврђују да је прошла година завршена са скоро тридесет девет хиљада новооснованих привредних субјеката што је скоро шеснаест одсто мање у односу на 2019. и 11,2 одсто од просека у претходних пет година. И поред тога пред крај прошле године на територији Србије је пословало више од четири стотине хиљада активних предузетника и привредних друштава. У ситуацији кад је пандемија корона вируса нанела озбиљне друштвене и економске последице свим земљама, верује се да ће даљи опоравак у великој мери зависити од способности државе да подстиче предузетништво, ново запошљавање и иновације. Иако важну улогу у томе имају локалне самоуправе, у последње време је приметно да ди-

Л

ректна финансијска подршка малим и средњим предузећима долази и из приватних фондова. Победник у категорији великих локалних самоуправа Лозница је током пошле године ослободила привредне субјекте плаћања такси за истицање фирме на пословном простору, закупа пословног простора у власништву града, обавезе плаћања избацивања и депоновања смећа, као и грејања за све кориснике услуге градске топлане. Крупањ је победник међу локалним самоуправама средње величине, а локалним акционом планом запошљавања за почетнике у пословању предвидео је бесповратна средства у износу од двеста педесет до триста хиљада динара. Од тринаест милиона и триста хиљада искоришћених у ову сврху трећину је обезбедила општина, а остатак Национална служба за запошљавање. Као најмањој, и једној од најнеразвијенијих општина у Србији, у Црној Трави је током године основано седамдесет осам привредних субјеката, највише у секторима грађевине и услуга, што је у време пандемије, а у односу на нешто више од хиљаду становника, значајан резултат коме су допринели ефикасна локална пореска администрација и одељење за привреду. Са шест стотина двадесет два новооснована привредна субјекта у прошлој години, од којих је само пет користило подстицајне мере, Краљево се нашло на двадесет петом месту од педесет седам локалних самоуправа сврстаних у категорију великих. Посебно изазовним у прошлој години оцењен је период ванредног стања кад је основано свега нешто више од шест и по хиљада привредних субјеката, што је упола мање у односу на исти период претходне. Током прошле године рад је привремено прекинуло тридесет седам хиљада предузетника, посебно у марту кад је на више од десет

хиљада највише утицало ванредно стање и почетак примене теста самосталности. До стабилизације у погледу броја новооснованих и брисаних привредних субјеката, као и привремених прекида рада предузетника, дошло је у другој половини године што се може посматрати као позитиван резултат мера подршке привреди. Ослобођење почетника у пословању од плаћања пореза у години избијања пандемије подстакло је оснивање пет стотина тринаест привредних субјеката, највише у секторима трговине и прерађивачке индустрије. Од почетка ове године мера је фокусирана само на привредна друштва која обављају иновациону делатност, с тим што је лимит за исплату зарада оснивачима повећан до сто педесет хиљада динара, без обавезе плаћања пореза и доприноса током прве три године пословања. Компанија Филип Морис је одлучила да, у оквиру трогодишњег пројекта, определи пет милиона долара за подршку домаћој привреди. У питању је први велики приватни пројекат који даје бесповратна средства за отпочињање и развој бизниса заснованог на знању и иновацијама. Јавни позив за доделу првих милион долара старт-ап тимовима, предузетницима, микро, малим и средњим предузећима који желе да уложе новац у развој иновативних производа и услуга, или дигиталну трансформацију пословања, отворен је до 4. јуна а на располагању су грантови од петнаест до сто хиљада долара. Како би мера „Стартуј легално“ дала пун ефекат, препорука је да се пореско ослобођење омогући и предузетницима у систему паушалног опорезивања, да се прошири на друге делатности и да се аутоматизује процес контроле захтева за ослобођење како би се смањио простор за злоупотребе и растеретили капацитети Пореске управе. Т. Радовановић

47

Нове повољности дигиталног окружења

РАСТЕ ПОРОДИ - Преко милион корисника услуга електронске управе већ постали еГрађани. - Кроз процес набавке и инсталације електронских сертификата са оспособљеним службеницима који ће отворити налог на Порталу еУправа и објаснити основне функционалности и начин рада.

- Административно оптерећење привреду кошта милијарду и четири стотине милиона евра годишње. - Сусрет са бирократијом, поготово када то укључује одласке на шалтере бројних институција, један од главних разлога за непоштовање прописа или неплаћање дажбина рађани који желе да користе све услуге еУправе и апостану еГрађани од четвртка ће у шалтер салама градских и општинских управа моћи да добију помоћ у креирању налога на Порталу еУправа. То ће им пружити могућност да у сваком тренутку, путем мобилног телефона или таблета, упишу дете у вртић или школу, закажу термин

МАГАЗИН

18.4.2021.

Г

48

за издавање личних докумената или обаве било коју од пет стотина процедура везаних за најважнија животна дешавања. Канцеларија за информационе технологије и еУправу је са Националном алијанском за локални економски развој, а уз подршку Европске банке за обнову и развој, кроз промоцију

електронске доставе докумената у еСандуче на Порталу еУправа, обучила више од седам стотина административних службеника за рад на Порталу. Први наменски шалтер почео је са радом у Крагујевцу, а у наредном периоду ова услуга биће доступна у више од сто четрдесет градова и општина. У Канцеларији за информационе технологије и

ИЦА еГРАЂАНА телефону довољно је да, приликом пријављивања, укуцају корисничко име након чега ће им на мобилни телефон стићи захтев да једним кликом потврде жељу за приступ свом налогу. Сваки еГрађанин може да приступа Порталу еУправа на безбедан и поуздан начин и потврди идентитет у дигиталном свету двофакторском аутентикацијом помоћу мобилног телефона. Обавеза административних радника у локалним самоуправама биће да упознају грађане са алатима електронске управе и охрабре их да те алате више користе, поготово у току пандемије када је важно избегавање гужви и дугих чекања у редовима пред шалтерима. Према анализама Националне алијансе за локални економски развој административно оптерећење привреду кошта чак милијарду и четири стотине милиона евра годишње, а сусрет са би-

рократијом, поготово када то укључује одласке на шалтере бројних институција, често је један од главних разлога за непоштовање прописа или неплаћање дажбина. Досадашње искуство сведочи како је увођење еУправе допринело да се у Србији од 2017. године сачува девет стотина тона папира и осамнаест хиљада стабала, што се сматра значајним резултатом који је препознат у Индексу глобалне конкурентности Светског економског форума за прошлу годину. Потреба наставка са добром праксом повод је за удруживање Националне алијансе за локални економски развој са Канцеларијом за информационе технологије и еУправу, уз подршку Министарства државне управе локалне самоуправе и Европске банке за обнову и развој, са најпредузимљивијим градовима и општинама у постављању шалтера и именовању повереника за еУправу широм Србије. Т. Радовановић

Фото: МНАЛЕД

еУправу подсећају на циљ да се грађанима, привредницима и свима који се теже сналазе у дигиталном окружењу, помогне да премосте прву препреку и придруже се групи од преко милион корисника услуга електронске управе који су већ постали еГрађани. Директор Канцеларије Михаило Јовановић указује на циљ да грађани на безбедан начин приступају Порталу еУправа и потврђују свој идентитет помоћу мобилног телефона. Захваљујући овој иницијативи, сви који желе да користе Портал еУправа, и брзо и лако дођу до услуга и информација, неће морати да пролазе кроз процес набавке и инсталације електронских сертификата, јер ће им за то оспособљени службеници на шалтеру отворити налог на Порталу еУправа и објаснити основне функционалности и начин рада. Грађанима који од њих добију одштампане параметре и помоћ за покретање апликације на мобилном

49

Нови програм Европске уније за локални развој

МАГАЗИН

18.4.2021.

ЗА КВАЛИТЕТН

50

- Тридесет милиона евра бесповратних средстава за свеобухватни територијални развој деведесет девет локалних самоуправа у Србији.

- У оквиру програма биће подржани и пројекти из области конкурентности, инфраструктуре и друштвене кохезије, који ће се бирати путем јавних позива. - Локалним самоуправама, организацијама цивилног друштва, предузетницима и другима упућен апел да прате позиве из новог програма ови програм Европске уније за локални развој, ЕУ ПРО Плус, који има за циљ да допринесе свеукупном друштвеном и економском развоју деведесет девет локалних самоуправа у регионима Шумадије и западне Србије и Јужне и источне Србије. званично је отпочео среду. Најава почетка реализације прилика је за подсећање да је Европска унија, за трогодишњи програм који ће усмерити рад на побољшање управљања територијалним развојем, подршку

Н

економском расту и унапређење социјалне инфраструктуре и кохезије, определила тридесет милиона евра. За реализацију програма задужено је Министарство за европске интеграције, а спроводиће га Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Европска унија је током претходне деценије пружала подршку локалном развоју, а сада уводи свеобухватни и одрживи приступ територијалном развоју, пружањем техничке подршке институ-

цијама и актерима на националном, регионалном и локалном нивоу, да унапреде капацитете за интегрално планирање. У оквиру програма биће подржани и пројекти из области конкурентности, инфраструктуре и друштвене кохезије, који ће се бирати путем јавних позива. До сада спровођени програми показали су да се заједнички и удруженим снагама могу ублажити последице пандемије и као циљ програма ЕУ ПРО Плус у наредном периоду, уједно и циљ

НЕ ПРОГРАМЕ европских интеграција, побољша животни стандард и укупни квалитет живота грађана. Најава почетка реализације програма прилика је за подсећање да је једним од приоритета Владе означен равномерни економски развој, али и важна тема приступног процеса у оквиру кластера 5-Ресурси, кохезија и пољопривреда, а у оквиру њега поглавља 22, које се тиче регионалне политике и припрема за коришћење структурних инструмената Европске уније. ЕУ ПРО Плус ће посебно радити на јачању капацитета на локалу где започиње имплементација, оснаживати мали бизнис и предузетнике, а посебно рањивим категоријама, женама и младима, омогућити да на најбољи начин искористе сва доступна средства и створе одрживу и садашњост и будућност. Са скупа је упућен позив локалним самоуправама, организацијама цивилног друштва, предузетницима и другима да прате позиве из новог програма, при-

преме добре, конкуренте пројекте и да повуку расположива средства која у трогодишњем периоду стоје на располагању за оснаживање локалног економског развоја. Буџет од тридесет милиона евра биће усмерен на унапређење социјалне инфраструктуре и друштвене кохезије, унапређење пословне инфраструктуре и предузетништва. Од ЕУ ПРО Плус се очекује да, као претходни програми, улагањем у инфраструктуру допринесе унапређењу општег амбијента за пословање у јужној Србији, а све у циљу подстицања локалне привреде. Током представљања програма којим Европска унија наставља подршку Влади Србије да оствари одрживи раст, унапреди квалитет живота и стандарда грађана, шеф Делегације Европске уније у Србији, амбасадор Сем Фабрици, је нагласио да ће ЕУ ПРО Плус увести свеобухватни приступ развоју који примењују земље Европске уније, а којим се обезбеђује стабилност и одрживост економ-

ског развоја. Уверење да микро, мала и средња предузећа представљају основу сваке савремене привреде, повод је за поновљени позив пословној заједници да размотре прилике у оквиру програма који наставља путем претходних и усредсређује се на подстицање развоја приватног сектора који предводе предузетници. Директорка Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге у Србији Микела Телатин потврђује да пројекат одражава визију да пружи подршку Влади у постизању одрживог развоја путем јачања локалних капацитета и њиховим оснаживањем како би могли да преузму спровођење више пројеката и, са више одговорности, постигну веће резултате. ЕУ ПРО Плус ће се ослањати на ескпертизу коју је УНОПС стекао током последњих деценија у спровођењу пројеката локалног развоја у Србији, као и на изграђена партнерства која су гаранција за постизање резултата. Т. Радовановић

51

Таблети за ученике ромске националности

МАГАЗИН

18.4.2021.

ЗА ЛАКШУ ИНТЕГРАЦИЈУ

52

- Пројектом „Подршка реинтеграцији Рома повратника у Србију фаза два“ обухваћен сто шездесет један ученик из седамдесет седам породица које су се током претходних пет година вратиле у земљу. - Седамдесет таблет рачунара као подршка учењу на даљину.

- Паралелно се одвија свакодневна подршка деци од првог до четвртог разреда у савладавању српског језика и изради домаћих задатака. - За децу од петог до осмог разреда активности од априла до јуна. - За ученике завршног разреда основне школе припрема за полагање мале матуре. - Помоћ при добијању личних докумената - Удружење „Руке пријатељства“ једино на територији Рашког округа које води континуирану акцију обезбеђења половних школских уџбеника за најмлађе

53

еадмисија представља присилно или добровољно враћање лица која неосновано бораве на територији одређене државе у земље порекла, а иако је у већини случајева реч о онима којима је одбијен азил постоје и други случајеви попут оних којима је истекла виза и слично. На просторима Србије позната је реадмисија у којој је са простора Европске уније протеран велики број Рома међу њима и значајно оних који су се по повратку у земљу настанили у Краљеву. Помоћ при реинтеграцији у локалну средину међу првима је пружило Удружење грађана „Руке пријатељства“ које је, уз подршку Ромског едукативног фонда, акценат ставило на ученике основних школа. Председник удружења Зоран Петровић подсећа да је конкурс за доделу средстава којима се финансирају пројекти организација цивилног друштва усмерен на помоћ при реинтеграцији расписан у септембру прошле године, а предлог за који су одобрена средства потребна за реализацију укључује подршку образовању породица повратника. Пројекат назван „Образовна реинтеграција Рома повратника у Краљеву“ део је ши-

МАГАЗИН

18.4.2021.

Р

54

рег који Ромски едукативни фонд, под називом „Подршка реинтеграцији Рома повратника у Србију фаза два“, реализује још у Нишу и Владичином Хану. Поверење да удружење „Руке пријаетљства“ реализује низ активности засновано је на резултатима прве фазе пројекта под истим именом, а иако је планирано да отпочне у децембру прошле године административне процедуре су условиле да буду померене за фебруар ове, уз обавезу да буду окончане до јула. Пројектом је обухваћен сто шездесет један ученик из седамдесет седам ромских породица које су се током претходних пет година вратиле у Србију, а за које је процењено да је потребна додатна подршка како би се лакше интегрисале у локалну средину. У удружењу истичу да таквих у Краљеву има више, али се пројекат реализује са ученицима који похађају наставу у основним школама „Димитрије Туцовић“, „Јово Курсула“ и „4. краљевачки батаљон“.

- Пројектом су предвиђене активности подршке учењу на даљину јер смо, а и Ромски едукативни фонд, приметили да је ученицима ромске националности, због ситуације са ковидом 19, неопходна

подршка за тај вид наставе. Приметили смо да породице нису толико имућне да би могле да одговоре на изазове и обезбеде деци паметне телефоне, таблете или лап топ рачунаре са интернетом како би могли квалитетно да прате наставу као сва остала деца. Из тог разлога су нам дозволили да обезбедимо седамдесет таблет рачунара за исто толико породица, јер преосталих седам имају услова за праћење наставе на овај начин. Таблете рачунаре су добила деца из ове три школе, а паралелно се одвија свакодневна подршка деци од првог до четвртог разреда у савладавању српског језика и изради домаћих задатака. Настава се после редовне наставе организује у школама, у форми радионица, а за рад са децом ангажовани су наставници разредне наставе којима помажу педагошки асистенти чланови удружења. Сваког дана имамо два сата додатне подршке и помажемо учитељици да одради радионице у школама и у нашим просторијама. За децу од петог до осмог разреда предвидели смо активности које крећу од априла а трају до јуна, кад се завршава школска година, с тиме што ћемо увести едуакторе у смислу подршке да поправе слабе оцене и

њиховом одржавању и исправности како би могли да се користе и наредних година. Поента није само да подржимо децу и омогућимо им да прате наставу, него да тај процес траје што дуже како би школе имале више могућности, а деца што квалитетније пратила наставу. Из вишегодишњег искуства можемо да кажемо да се деца из породица које су кратко боравиле у иностранству брзо адаптирају на нову средину. Међутим, деца из породица које су остала дуже, или су тамо рођена, имају велики недостатак а први је недовољно познавање и српског и ромског језика. У таквој ситуацији врло тешко се споразумевамо, па се довијамо на разне начине да их укључимо у образовни систем, каже Петровић. Највећи број деце укључене у пројекат долази из Немачке, Француске и Шведске, а потичу са простора Косова и Метохије. Сем настојања да се укључе у образовни систем, и лакше интегришу у локалну заједницу, активности удружења усмерене су на помоћ при добијању личних докумената, у случајевима кад их нема, али и успостављање контаката са институцијама које би могле да им помогну у решавању различитих животних

проблема. Сарадња са Школском управом и Одељењем за друштвене делатности Градске управе усмерена је на набавку школског прибора и половних уџбеника неопходних за савлађивање школског градива. Удружење „Руке пријатељства“ је једино на територији Рашког округа које води континуирану акцију обезбеђења половних уџбеника које ученици по завршетку године враћају како би били уступљени другима и тако збринуте бар три генерације. Сем помоћи за лакшу интеграције у локалну заједницу активности су усмерене ка остваривању права на додатне бенефите, социјалну помоћ и пријаву на евиденцију Националне службе за запошљавање за све који имају одговарајуће квалификације. О резултатима оствареним претходних година сведочи податак да је све више ромске деце укључено у образовни систем, значајан број и у средње школе где су остварила завидан успех. Сем ромских невладиних организација значајним фактором на заједничком задатку оцењене су и одговрајуће институције Градске управе. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

припреме се за завршни тест, каже Петровић. Програм подршке лимитиран је на сто двадесет часова, два пута недељно по два сата, а реализација овог дела треба да отпочне након што се утврди колико ученика ромске националности има слабе оцене, и из којих предмета. То је потребно да би посебна комисија утврдила приоритете а удружење обезбедило учешће просветних радника за рад са децом током наредна три месеца како би пре истека школске године поправила слабе оцене. Посебан акценат стављен је на ученике завршног разреда основне школе и припрему за полагање мале матуре која укључује тестове из математике и српског језика и комбиновани тест. Жеља је да на полагању остваре што боље резултате као услов за упис жељене средње школе.

- У договору са донатором таблете ћемо уступити школама на период од четири и по године како би могле да подрже децу која немају техничке услове за праћење онлајн наставе, или неке друге потребе које сматра неопходним. Таблети ће остати у школама с тим да родитељи деце која их добију поведу рачуна о

55

In memoriam: Милорад Којић Шерпа (7)

МАГАЗИН

18.4.2021.

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА

56

Фото: М. Радовановић

- Више него казна од 15 хиљада немачких марака у динарској противвредности на одлуку да напусти земљу утицало је понашање инспектора Финансијске полиције. – После шест месеци покушаја да избегне плаћање због велике инфлације казна спала на вредност три шољице кафе. – Прво запослење као тренер кошаркаша на универзитету. - Дивац је велико име у НБА лиги које се, као једним од највећих европских играча у Америци и Канади, изговара са великим поштовањем. – Успешан рад са хендикепираном и децом ометеном у развоју, али и оном која је због занемаривања у васпитању била склона проблематичном понашању. Од оснивања 1997. до 2006. године кроз прву српску школу кошарке у Канади прошло је више од три хиљаде, а кроз камп око хиљаду дечака и девојчица основношколског узраста

57

бичном човеку је тешко да разуме зашто би неко ко се бави озбиљним бизнисом, а уз то остварује и солидну зараду, нешто више тражио далеко од родног краја. На сличан начин је размишљао и јунак наше приче до одласка у Канаду у коју је 1990. године допутовао да би посетио сестру и зета који се успешно бавио истраживачким радом из области физичке хемије на једном од канадских универзитета. Већ на први поглед одушевила га је земља широких и фасцинантнијих од свих до тада виђених пространстава која отвара до невиђене перспективе. У до пре само педесет година широкој и дивљој земљи без граница дивљи свет је полако почео да се повлачи пред урбанизмом. На дотадашњи период подсећа још по која дивља животиња, дабар, твор или ракун који у куће на периферији великих градова улази на различите начине и ту често праве поприличну штету. И док се дабар среће у коритима скоро свих река ракун је све чешћи гост и у урбаним де-

МАГАЗИН

18.4.2021.

О

58

ловима града у којима, у потрази за храном, на све стране растура отпад из контејнера. И поред тога спада у ред заштићених, а једини који несрећним власницима могу да помогну су специјализоване екипе које се баве овим животињама. Ширина и пространство земље подсећају на време када су једини становници били Индијанци који су се, на оба америчка континента, временом повлачили пред најездом енглеских и шпанских освајача док нису сатерани у резервате у којима, сем очувања језика и културе, нису у ситуацији да остваре бројна друга права.

- Њихова земља је и у Канади отета, сила бога не моли, а ко је јачи узима па су и освајачи уништавали све што су ови људи вековима стварали. Уништили су високо развијену цивилизацију тог народа од Канаде преко Сједињених Америчких Држава до југа Латинске Америке, а крадући злато уништавали споменике и писана документа од којих је врло мало остало – прича Којић о првим утисцима са северноамеричког континента.

Тридесет осма година живота и није најпогодније време за одлазак у печалбу, а пред онима који су све више размишљали о животу у Канади отварале су се три могућности за легалан боравак у овој земљи. Прву су користиле избеглице са простора захваћених ратним сукобима, али и многи који су се, користећи различите начине, представљали као такви. Процес провере трајао је до годину дана након чега је Канада, према квотама за усељавање, примала одређени број становника из различитих делова света. Друга опција подразумевала је легалност боравка и једнака права са свим Канађанима, сем да гласају, што је уз задржавање пасоша из земље порекла користио велики број досељеника. Ову могућност користили су највише досељеници са британским пасошем који у читавом свету пружа веће повољности од канадског. Али, требало је обезбедити и 20 хиљада канадских долара као гаранцију да дошљак бар извесно време неће бити на терету државе у коју се усељава.

Трећу опцију користили су људи дубљег џепа који су намеравали да на овом делу северноамеричког континента започну нови бизнис уз улагање од најмање 250 хиљада канадских долара. Колико се стање током последњих двадесетак година променило сведочи сазнање да је у овој опцији данас потребно обезбедити пуних 400 хиљада долара. Уз све то предност су одувек имали досељеници са квалификацијама за којима је у Канади постојала већа потреба. Структура потреба се с времена на време мењала, а тренутно су најтраженије занатлије свих профила, посебно електричари, керамичари, водоинсталатери каквих само у Торонту тренутно недостаје око три хиљаде. Врло радо се прихватају и високо образовани кадрови, јер Канади омогућава да без долара улагања добије лекара, чије школовање кошта до 300 хиљада долара, или пилота који вреди три пута више.

- Врло лако смо задовољили критеријуме, имали факултете, једно дете и друго на путу. Почињем да причам о

одласку, а сви питају зашто кад добро радим, имам довољно посла и добро зарађујем. Ипак осећам да је сваким даном све гора ситуација, теже се купује и долази криза бензина, а држава покушава на силу да узима новац од приватника, па се појави финансијска полиција и на врло дрзак и безобразан начин почиње да отима новац. То је била кулминација и оно што је долило уље на ватру. Као тренер кошаркаша Слоге био сам на турниру за Куп Србије у Новом Саду, а код супруге која је редовно намиривала све обавезе појављује се инспекција и након што је ослови са Шерпинице затражи да контролише књиге које су биле код књиговође. Имали смо предузеће „Шерпатон“, кафану, штедионицу и малу парфимерију. Кад су ме казнили са 15 хиљада марака у динарској противвредности схватио сам да више не припадам овде, да је кулминација то што неко поткрада мене који сам као позитиван пример истицан у новинама, на радију и телевизији – прича Којић о времену кад је био чврсто решен

да не плати казну и да се жали вишим органима. Скоро шест месеци трајао је процес у коме је покушавао да докаже да је у праву да би, након што су исцрпене све законске могућности, био принуђен да попусти. Инфлација је већ била толика да је првобитна казна у динарском износу била довољна да покрије цену тек три кафе. Нако што је измирен дуг, „Шерпатон“ стављен у стање мировања, а кафана издата у закуп до тада запосленим радницима, Којићи су се 3. октобра 1993. године коначно упутили преко океана, у обећану земљу која и није толико непозната, а сигурност бар за неко време може да омогуће сестра и зет. А управо он је и помогао да Шерпа врло брзо почне да ради као тренер кошаркашког тима на истом универзитету чији су студенти играли на нивоу најниже лиге у Србији. Са завршеним факултетом и лиценцом светске кошаркашке федерације, уз то играчким и тренерским искуством, није било тешко да се наметне озбиљним радом

59

18.4.2021.

МАГАЗИН

60

који је, како каже, одавао лудог Србина који хоће да убије играче који су му поверени. Стил рада земље која је могла да се дичи титулом светског првака, и бројним другим трофејима у овом спорту, знатно се разликовао од оног који је заступљен на универзитету. Због тога је до Којићевог доласка на утакмице у спортској дворани са две хиљаде седишта долазило тек неколико десетина најоданијих пријатеља и девојака оних који су играли кошарку. Зарада за пола радног времена била је четири пута мања од плате професора универзитета, али у прво време била мањи проблем него језик средине у којој свако говори специфичним сленгом.

- Имали смо трзавице и порођајне муке као и сви остали. Радио сам само два сата дневно, од 6 до 8 увече, а Милена почела да ради у једној козметичкој радњи и после шест месеци постала менаџер у тој парфимерији. Проводио сам време са синовима у парку поред језера где су се појављивале мајке са децом, а како сам одувек волео да кувам размењивали смо рецепте и нико није знао да сам ожењен. Мислили су да сам самохрани отац са децом коју је мајка оставила све док једног дана нисмо сви заједно изашли у парк – прича Којић. Кингстон у коме су живели Којићи у слободном преводу на српски језик требало би да гласи Краљевград или Краљево. Иако нешто мањи од Краљева овај универзитетски град је био прва престоница Канаде, а у згради прве скупштине данас је смештен локални парламент. Ни то што је бар именом подсећао на родни крај није могло да задржи Којића који је у потрази за боље плаћеним послом кренуо даље. А први за петину боље плаћен посао пружао је факултет који је припремао припаднике канадске војске све до тренутка кад се појавила могућност да конкурише за место другог од четири тренера Торонто репторса који се такмичио у

НБА лиги. Са препоруком коју је потписао лично Владе Дивац, уједно и играч са којим је радио у краљевачкој Слоги, упутио се у најлепшем оделу који је имао, до савршенства изгланцаним ципелама и зализаном фризуром на интервју коме су присуствовали скаутинг директор, први тренер и генерални менаџер клуба.

- Тражили су да направим пројекат како бих допринео да на виши ниво подигнем организацију клуба. Дивац је велико име у НБА лиги које се, као једним од највећих европских играча у Америци и Канади, изговара са великим поштовањем. И поред тога схватам да нећу моћи да прођем, јер немам толико потребно НБА искуство. Кад су ме питали чиме бих допринео да се доведе публика ја онако скоцкан као манекен, у најмању руку глумац, кажем да ће пет хиљада лепих жена које дођу на утакмицу довести бар три пута више мушкараца. Нисам добио шансу и схватио да сам завршио одисеју са кошарком у Канади па пређем у Торонто где сам аплицирао за лиценцу наставника – прича Којић. Систем школовања у Канади се знатно разликује од оног који се реализује у Србији, па свима са завршеним факултетом дозвољава да, уз годину дана додатног усавршавања, предају било који предмет. Овакав метод прихваћен из енглеског образовног система проистиче из сазнања да високообразовани кадрови имају довољно капацитета и могућности да стечена знања пренесу одређеној категорији ученика. Којић се од почетка оријентисао на оно од чега су други бежали, а то је рад са хендикепираном и децом ометеном у развоју, али и оном која је, због занемаривања у васпитању, била склона проблематичном понашању. Предложени пројекат подразумевао је формирање кошаркашког тима састављеног од проблематичне деце која би се кроз бављење спортом вратила настави.

- Краљевачки шлиф и оно што сам

научио на овој калдрми помогло ми је да се успешно борим са децом која немају изграђен довољан ниво културе и васпитања, потенцијално су врло опасна, често спремна да потегну нож и ударе. Лако сам се носио са том децом и био омиљен међу њима, а успех у једној од три школе потврдио сам освајањем првог места у Торонту. Синови расту, супруга напредује у послу и из мале парфимерије прелази у једну од најскупљих и најлуксузнијих намењеној малом броју елитне клијентеле која није спремна да се меша са оном из средње и ниже класе. Успешно се бави тим послом, а ја радим у школи док моја деца треба да почну да се баве кошарком која се кроз игру учи од седме године, да би од дванаесте почело озбиљно бављење спортом – каже Којић. И управо то је био повод за оснивање првог српског кошаркашког кампа и школе кошарке у Канади. Од оснивања 1997. до 2006. године кроз школу је прошло више до три хиљаде, а кроз камп око хиљаду дечака и девојчица основношколског узраста. Доводили су полазници своје канадске другове и сви заједно певали српску химну док се на јарбол подизала српска застава. У слободном времену два учитеља су им помагала да уче српски језик и баве се уметношћу, пре свега ликовном. Гостовање у емисији радио Београда посвећеној онима који живе и раде далеко од родног краја било је повод за позив из Министарства спорта да у камп укључи и децу из Србије.

- Желео сам да то направим на Гочу, а не да ми у Канаду долазе деца министара, и они који мају паре, него деца која су то заслужила јер су добри ђаци. Принцип је био да плате само авионске карте, а у Канади буду смештена код деце која долазе на камп. Тражио сам да се изаберу талентовани и добри ђаци из Србије који су то заслужили – каже Којић. Т. Радовановић

61

Сећање на Предрага Живковића Тозовца

МАГАЗИН

18.4.2021.

БЕЛЕГ ШКОЛСКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

62

- Одлазак са животне сцене једног од најпознатијих Краљевчана пoвод је за сећање на значајне тренутке из његовог живота, а прилику за то је на прошле недеље организованом комеморативном скупу, у име генерације краљевачких гимназијалаца којој су заједно припадали, искористио др Милан Матијевић ародну Основну школу уписали смо 1942. године, за време немачке окупације Краљева. У овој школи упознали смо много школских другара међу којима су били и они којима су Немци стрељали очеве, а родитељи нам причали да о томе не смемо гласно да говоримо. И Предрагу су Немци стрељали оца, са другим људима у лагеру Државне железничке радионице, па је растао као ратно сироче! Осећало се да је трајно носио ову тугу у себи. Основну школу завршили смо 1946. гдине у ослобођеном Краљеву у Основној школи „IV краље-

Н

вачки батаљон“, на месту где се данас налази зграда Градске управе. Наше школско другарство, у ослобођеном Краљеву, добило је нови полет. У послератним условима, босоного детињство на краљевачкој калдрми проводили смо чекајући у реду пред градским чесмама из којих је повремено цурила вода за пиће и пред пекарама за проју где се, према броју чланова породице, следовање делило на „Бонове“. После часова у школи, требало је да учимо лекције, а књига није било па су нас учитељи организовали у „ђачке

кружоке“ у којима смо сви учили из једне књиге и наглас се преслишавали. Заједнички смо писали домаће задатке, а после играли лопту „крпењачу“ коју смо правили од старих крпа. По завршетку четвртог разреда, у јесен 1946. године, уписали смо се у први разред Државне реалне гимназије, која се налазила у згради данашњег Музеја. Било нас је шест стотина ђака распоређених у дванаест одељења. У то време школовање је у Гимназији трајало осам година, а међу нама се истицао Предраг, који је знао да свира на хармоници. Причао нам је да

63

18.4.2021.

МАГАЗИН

64

га је то научио отац Светозар. Предраг је свирао на школским приредбама и када смо у колони одлазили на разне пионирске радне акције, заливање новозасађених топола на плажи, преносили извађену калдрму са трга и улица на гомилу, која је склањана да би се постављала „коцка“ или асфалт. У овим временима међу ђацима је било популарно гајење голубова, а из наше генерације било је пет до шест другара који су имали своје јато. Међу њима је био и Предраг са својим голубовима, а ми смо често, после школскох часова, долазили пред његов голубарник у Обилићевој улици да гледамо голубове са којима се много хвалио. На рачун његових голубарских прича знали смо да се шалимо и добацујемо шаљиве досетке, али се Пре-

драг није љутио. Тако је пролазило наше босоного детињство на краљевачкој калдрми и у овако скромним условима одвијало се наше одрастање. А одвијало се и на ђачким матинеима на којима је Предраг, са старијим гимназијалцима у ђачком оркестру, свирао популарне шлагере, фокстрот, слофокс, румбу и друге популарне мелодије за плес. После завршеног трећег разреда полагали смо Малу матуру на коју је Предрага извела разредни старешина, професорка земљописа Мирослава Костић. После Мале матуре део наше школске генерације је уписао средње стручне школе, у Краљеву и ван њега, а Предраг је са преосталим делом наставио школовање у краљевачкој Гимназији. У завршним разредима укључио

се у ђачки оркестар и отпочео да се бави музиком. Свирао је на хармоници а био обдарен да, чим чује нову арију шлагера или песме, брзо увежба и свира нам на ђачким матинеима. Наша генерација је полагала Велику матуру 1954. године, а гимназијско одељење у коме је био Предраг извео је разредни старешина, професор руског језика Јован Кричковић. После положене матуре, уписивали смо факултете, војне академије и више стручне школе, а из наше генерације Предраг и још нас двојица уписали смо Економски факултет. Да би се издржавао на студијама у Београду Предраг је свирао и певао са разним кафанским оркестрима, све више се посвећивао музици и убрзо се афирмисао као популарни свирач и певач народних пе-

сама. Наша школска генерација била поносна када је на такмичењу „Микрофон је Ваш“ победио певајући познати шлагер „Гранада“ а током времена развио се у познатог и популарног естрадног уметника, солистичког певача народних и новокомпонованих песама и талентованог свирача на хармоници. За време служења војне обавезе у Сарајеву са Предрагом сам био у Школи резервних официра интендантске струке. После одслужења војне обавезе Предраг се више посветио музици, естрадним наступима и такмичењима у народној музици, писању текстова за песме и компоновању. Прославио се као композитор великог броја популарних песама које трају, и трајаће, а на музичкој естради постигао високе

домете и постао велика звезда. Естрадно име добио је по оцу Светозару – Този, који је био веома познати хармоникаш и певач народних песама тридеседтих година прошлог века. Као школска генерација поносили смо се Предрагом, и кад је приређивао концерте, и кад је освајао естрадне награде и признања, и када је компоновао нове песме, и када је примао бројна признања, одликовања, и када је постао заслужни грађанин Краљева. Наставили смо наше школско другарство на бројним генерацијским дружењима у Краљеву и Београду. Предраг се одазивао позиву Завичајног друштва „Краљево“ и помагао нам да организујемо неколико дружења, такозване Кермесе у Башти „Ибар“, а био је и организатор више дружења

у хотелу „Метропол“ у Београду. Са познатим краљевачким хирургом, доктором Мујом Поповићем, више пута је био организатор чувених Голубарских забава које су током седамдестих година прошлог века одржаване у Краљеву и Матарушкој Бањи. Предраг је био белег наше школске генерације, а сусрети са њим били су украшени прегрштом лепих жеља и искреног другарства према нама, његовим школским другарима. У букету ђачких успомена, Предраг је био цвет који је мирисао другарством и искреношћу. Наша школска генерација трајно ће чувати успомену на Предрага а за све што је учинио за нас, за ширење естрадне уметности и нациналне културе, нека му је хвала!

65

Седан деценија позоришног живота у Краљеву: Миле Цвијовић Нецо (3)

МАГАЗИН

18.4.2021.

ЧОВЕК СА СТОТИНУ ЛИЦА

66

- Сан свих глумаца, поготово из мањих средина, одувек је био да се појаве на великом платну. – Значајна остварења у сваком од три целовечерња играна филма снимљена у Краљеву. – Током пола века у позоришту Миле Цвијовић био електричар, мајстор светла, глумац, декоратер, суфлер, шминкер, сценограф, музички сарадник, редитељ, чистач, билетар, обрачунски радник... - Некада су људи долазили да осете позориште у себи, данас све више себе у позоришту.

- Аматеризам засниван на љубави која је долазила из душе изгубио се и више не може да се врати. - Краљевачко позориште је деценијама важило за једно од бољих у Србији. - Краљевачки аматери су пред крај 1977. године у оквиру Турнира духовитости на Београдском сајму наступали пред 12 хиљада посетилаца

Фото: М. Радовановић

Миле Цвијовић Нецо

67

18.4.2021.

МАГАЗИН

68

едним од убедљиво најбољих остварења Краљевачког позоришта сматра се Камен за под главу Милице Новковић коју је на сцену поставио Драган Јаковљевић. Уз сценографију Реље Србљановића и костиме Иване Крстовић значајном се сматра и музика коју је специјално за краљевачко извођење компоновао Бора Дугић. Представа са темом из свакодневног живота годинама је на репертоару Краљевачког позоришта, а и у обновљеној после петогодишње паузе у улози Вучка наступа Миле Цвијовић Нецо. И док многобројне у којима је наступао сматра по много чему равноправним Камен за под главу далеко одскаче у многим елементима. Цвијовић се сврстава у групу глумаца која са посебним задовољством

Ј

приступа раду на представама за децу, можда и због тога што она на посебан начин доживљавају све што се дешава на сцени, а то даје посебно надахнуће свим извођачима. Због тога је и у данашње време учесник у бројним које се, са мањим или већим променама, на репертоару налазе дуги низ година, а број оних у којима тумачи различите ликове попео се на двадесетак. Сан свих глумаца, поготово из мањих средина, одувек је био да се појаве на великом платну. Он је посебно био изражен половином седамдесетих година прошлог века кад је у Краљеву сниман први од три целовечерња играна филма, Црвена земља. У сва три по једну улогу је остварио Цвијовић који је уз неколицину краљевачких глумаца тумачио запажену улогу и у се-

рији Бол Телевизије Нови Сад.

- Све је почело кад је 1974. године у Краљево дошао Тори Јанковић и за потребе филма Црвена земља организовао кастинг у позоришту. За улогу илегалца Баћа изабрао је мене, а мање епизодне поверио другим краљевачким глумцима. Иако сам на снимању провео доста радних дана мало тога се нашло у коначној верзији што је допринело да схватим улогу монтаже на филму. Тај рад за мене представља велико искуство из кога је проистекло сазнање о томе колико се филмска глума разликује од позоришне. Док снимаш одређену сцену битно је да имаш лик који одговара и да израз наместиш према догађају, а после само десетак минута и неколико снимљених дублова све заборавиш. За

разлику од тога у позоришту све време трајања представе мораш да одржаваш концентрацију и будеш, како то ми кажемо, у лику – објашњава Цвијовић. Филм се у то време чинио много значајнијом ствари него у данашње време због чега су ретки Краљевчани са привилегијом да учествују у значајном догађају са екипом проводили и време и ван онога током ког су учествовали у снимању. Међу њима је био и Цвијовић тада на половини тридесете године живота кад младог човека интересује много тога, посебно поступак у коме настаје играни филм. Искуство потврђује потребу за доста рада, али и могућност да се појави пред много већим бројем гледалаца него у позоришту а све то је у знатној мери утицало да се, због евидентне попу-

ларности, осети значајнијим од осталих. Сазнање да лик са филмског платна може у исто време да се појави пред више гледалаца, али и на различитим местима, у многоме подстиче сазнање о афирмативности до које се не долази наступом у позоришту, посебно не малом у локалној средини. И док се популарност у већим срединама подстиче честим појављивањима у медијима у мањим се своди на тек по које препознавање на улици. Цвијовић признаје да и тако нешто годи, док у супротном ствара сумњу да можда нешто није добро урадио. Десет година након Црвене земље у Краљеву је сниман филм Оркестар једне младости. Са десет година глумачког искуства више поверена му је и значајнија улога предратног наредни-

ка који води краљевачке ватрогасце на мобилизацију. И у трећем филму, Кућа поред пруге који је сниман 1989. године, појављује се неколицина краљевачких глумаца, међу њима и Цвијовић у не превише значајној улози општинара.

- Кад смо снимили Црвену земљу Тори Јанковић је био одушевљен ликом и начином на који сам га тумачио. За разлику од бројних почетника којима се стално сугерише да не гледају у камеру ја сам се понашао природно. То је и допринело да се при подели улога пред снимање филма Игмански марш уместо за Адема Чејвана определи за мене. Ухвати трема због дугог одсуства са посла, и страха да ли ће управник да ми одобри толико одсуство, али се деси трагедија и Тори Јанковић страда.

69

18.4.2021.

МАГАЗИН

70

Касније се причало да је то било баш због филма Игмански марш и сценарија који му је украден. Тако се завршила моја филмска каријера за којом нисам превише жалио јер ми је рад на филму био интересантан у прва два случаја, код трећег је то већ почело да слаби – прича Цвијовић. У време кад српски филм преживљава тешке тренутке, кад је пара све мање, а глумци пристају да играју и без њих само да би се одржали у послу, готово нестварно делује податак о великим хонорарима који су исплаћивани и до тада потпуно анонимним аматерима који су играли мале улоге. Директор филма Црвена земља Слободан Рогановић водио је прецизну евиденцију о свим трошковима а тројици краљевачких глумаца, међу којима је био и Цвијовић, потанко објашњавао да систематизација види три врсте глумаца, неафирмисане који се тек појављују у свету седме уметности, мање афирмисане са тек по којом улогом и афирмисане који су снимили више од десет филмова. Са неверицом су тројица краљевачких аматера слушали причу о афирмисаним глумцима којима је за два дана снимања следовало до осам милиона динара. У поређењу са 750 хиљада, по колико су могли да зараде ова тројица неафирмисаних, то је износ од кога се вртело у глави баш колико и сазнање да је њихов хонорар достизао скоро двадесет месечних плата у позоришту. Из визуре данашњих посленика културе, који хонораре не могу да добију ни неколико месеци након наступа, готово невероватним се чини сазнање да је исплата обавеза из уговора потписаног за наступ у филму Црвена земља уследила само дан након јунске премијере 1975. године. Лака зарада повод је за размишљање о новим улогама на филму којим се руководио и Цвијовић.

- Једно време сам прижељкивао да снимим неки филм само да бих се опарио, па сам јурио да снимим и рекламе. Снимио сам неколико спотова, али зарада није била ни изблиза као на филму. Данас ни на филму није као што је била, а чујем да за дан снимања

познатији гумац може да заради 100 евра, они други још мање – потврђује наш саговорник. Након навршене шездесет пете године живота свакоме ко је довољно дуго провео на раду по сили закона следи заслужена пензија. Иако је строгим прописима морао да се повинује и Цвијовић у позоришту повремено и даље наступа као глумац. Највише игра у представама које су дуго на репертоару, али има и позива за нове, а по који пут прискочи у помоћ и онима који су га наследили на техничким пословима везаним за светлосне и тонске ефекте.

- Позориште сам увек волео, људе у позоришту некад и нисам, а та љубав ме је и одржала толико. Последњих неколико година рада ми се смучило због претераног мешања политике и мењања директора на сваких неколи-

ко месеци. Тако ми је пензија дошла као одмор и много се боље осећам сад кад не морам да идем у позориште. Мислио сам да ће ми бити тешко јер сам током 50 година сваки дан био у позоришту, а не верујем да је било где у свету неко радио све послове као ја. Чистио сам позориште, не само да повремено заменим чистачицу, него по читав месец или два. Колегиница Десанка Ћендић и ја били смо једини запослени и морали све да радимо. Продавао сам карте на билетарници, био декоратер, суфлер, шминкер, сценограф, бирао музику, био редитељ и глумац. У позоришту сам обављао све послове који постоје по систематизацији сем директора. Био сам неко време и обрачунски радник и једном приликом чак повећао плату – каже Цвијовић. Није занемарљив број глумаца са

71

72

МАГАЗИН 18.4.2021.

позамашним искуством који бар једном у каријери нису пожелели да се окушају и као редитељи. Тим путем је својевремено кренуо и Цвијовић и на сцену Краљевачког позоришта поставио „Хајдуке“ Бранислава Нушића, а са децом из Основне школе „Вук Караџић“ представу „Враголани чекају Деда Мраза“ у рибничком Дому културе. Обе представе су имале доста успеха и доживеле по двадесетак реприза баш као и „Несахрањени мртваци“ за коју је израдио сценографију. О представама за које је бирао музику, посебно из фонотеке Радио Краљева, нема прецизних података, али с правом сматра да их је било на десетине. Дугогодишње искуство је добра основа за закључак да су се годинама многе ствари у позориштима кретале у негативном смеру што се одражавало и на посећеност која је варирала у зависности од ситуације у друштву. Након једног периода стагнације због тешке економске ситуације осећа се напредак уз све већу опасност да се претвори у своју супротност. Некада су, каже Цвијовић, људи долазили да осете позориште у себи, данас све више себе у позоришту. Због тога се, ваљда, раније посвећивала већа пажња позоришту које је било у центру пажње. Сада више није тако. У процепу између некадашњег и данашњег тешко се може занемарити чињеница да су новије представе боље, првенствено због напретка технике и других ствари које доприносе коначном утиску. Има више младих, талентованих и искусних редитеља чији је избор увек био ограничен количином новца којим их је било могуће платити. Поред свега не може се занемарити чињеница да се деценијама пре времена у коме живимо играло душом и срцем, ма колико да су савремене представе квалитетније и гледљивије него некадашње.

- Иако и у унутрашњости Србије има много професионалних позоришта ја бих у њих вратио аматеризам, то би био спас и за позоришта, јер би у њега људи долазили а за то се не би трошиле паре. Ма колико веровао да је спас друштва у аматеризму то неће да се догоди јер је све отишло предалеко, па више нико неће да ради без пара. Аматеризам је засниван на љубави која је долазила из душе, али се изгубио и не верујем да може да се врати – каже Цвијовић. Апсолутни рекорд по броју извођењу у Краљеву држи представа за децу „Славуј и кинески цар“ која је одиграна 170 пута. Од оних озбиљнијих „Камен за под главу“ је од 1995. одигран 110 пута, а после петогодишње паузе поново је на репертоару. Представа најчешће живи само једну сезону, ретко кад две, а доживи између 15 и 20 извођења. Ретке су оне које трају дуже као

„Рогоња“ који се игра 15 година, „Камен за под главу“ и „Обичан човек“ по 15. Рекордно дугом животу представа „Славуј и кинески цар“ може да захвали само чињеници да увек има нове деце која је још није видела. Својеврстан рекорд држи представа „Хамлет у селу Мрдуша Доња“ која је одиграна само једном и то за осамнаест чланова Идеолошке комисије Општинског комитета СКЈ. Иако је по истом тексту снимљен филм, који је доживео велику популарност, локални руководиоци нису били спремни да дозволе стављање на репертоар. Сличну судбину доживела је и представа „Тројица“ која је у оквиру КУД „Магнохром“ спремана за Сусрете другарства радника индустрије и рударства. Краљевачко позорите је деценијама важило за једно од бољих у Србији. Аматерско позориште је било најбоље у старој Југославији у којој су јаки центри позоришне уметности били још Кикинда, Смедереска Паланка и Велика Плана, а у професионалним водама има неко место захваљујући више традицији из аматерских дана. Краљевачки аматери су пред крај 1977. године, у оквиру „Турнира духовитости“ на Београдском сајму, наступали пред 12 хиљада посетилаца. Током вишемесечног такмичења у надсмејавању број посетилаца је, зависно од капацитета дворана, варирао између 1.500 и три хиљаде. Био је то посебан мотив за надахнуће које је, уз диригентску палицу Александара Ковачевића, водило ка финалу. Као и много пута умешала се политика и упропастила још једну добру идеју, па после покушаја да се обнови наредне године „Турнир духовитости“ никад није настављен. Књига позоришта, која је уредно вођена деценијама, доказује да је седамдесетих година прошлог века ова установа окупљала 32 глумца аматера од којих је десетак носило репертоар, а остали ускакали да припомогну. Данас је у позоришту запослено пет глумаца, а остали се ангажују по потреби. Можда и то нешто говори. Т. Радовановић

73

На репертоару Биоскопа “Кварт”

МАГАЗИН

18.4.2021.

Супердип

74

Супердип је највећи тајни совјетски објекат смештен на Кољском полуострву. Након што су 1987. године, на дубини од дванаест километара испод површине Земље, забележени необјашњиви гласови који подсећају на вриску и јауке великог броја људи епидемиолог Ана Фјодорова и специјална војна јединица добили су задатак да открију узрок мистериозних догађаја на научној станици која се налази дубоко испод површине земље. Оно што су пронашли представља највећу претњу по човечанство, а будућност света је у њиховим рукама. Хорор трилер у 2Д формату, чије трајање за један премашује сто минута, Арсени Сјухин је режирао према сопстевном сценарију, а водеће улоге тумаче Милена Радуловић, Сергеј Иванјук и Николај Ковбас. Филм се приказује још данас, а последња пројекција почиње у 20 сати.

Бежи

Нешто је злокобно и неприродно у односу мајке Дијане и ћерке Клое. Презаштитнички настројена Дијана је ћерку од рођења одгајала у потпуној изолацији од света, а када Клое одрасте и постане млада жена почиње да открива да ствари у њиховој кући нису онакве каквим се чине. Постаје јасно да је веза Дијане са ћерком неприродна, јер све време покушава да је спречи да живи сопствени живот држећи је као заробљеника у својој кући. Клое полако открива све више тајни о „брижној“ мајци, али опасна игра живаца тек почиње… Хорор трилер у 2Д формату, у трајању од сат и по, Анис Чаганти је режирао према сценарију који је написао са Сивом Оханианом, а главне улоге тумаче Сара Полсон, Кјара Ален и Онали Ејмс. Филм се приказује до среде, а пројекције почињу у 20 сати.

75

МАГАЗИН

18.4.2021.

Филмови које смо гледали - 1960.

76

77

МАГАЗИН

18.4.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

78

Из Мињине кухињице

ПОСНИ БАГЕТ СА СУСАМОМ И ЧЕРИ ПАРАДАЈЗОМ Потребно: 150 мл топле воде 1/2 кесице сувог квасца (3-4 г) 1 кашичица шећера 1/2 кашичице соли 50 мл Витал уља 300 г брашна, меко Т400 Витал Мајовита лајт посни мајонез сусам чери У одговарајући суд ставите суви квасац, шећер и кашичицу брашна. Промешајте и прелијте топлом водом. Оставите 10 минута да квасац мало проради. Додајте Витал уље, со и брашном замесите тесто. У науљену посуду пребаците тесто, покријте и оставите 30 – 45 минута на топлом месту. Надошло тесто поделите на два дела. Сваки део развуците у облик багета и

пребаците на плех обложен папиром за печење. Багете премажите Витал посним мајонезом и поспите сусамом. По средини направите удубљење неком танком шипком, оклагијом или варјачом. Сложите четвртине черy парадајза и поспите морском или хималајском сољу. Пеците у загарејаној рерни на 200 °Ц око 20 минута. Напомена: Приликом печења и нарастања теста, черy парадајз вам можда изађе на површину, па зато можете отворити рерну, делимично извадите плех и супеном кашичицом гурните назад, а онда наставите са печењем. Уживајте у посним, споља крцкавим, а унутра меканим, преукусним багетима.

79

Ко може Србију, од пропасти спасти, када су мафије, моћније од власти!

МАГАЗИН

18.4.2021.

Уз „крупне зверке“, и лешинари су – сити!

80

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Српско „бруја од тога, власт с

ање“, све више се чује; стрепи, а народ – радује!

Људска права уживају они, који имају најмање људскости!

81

82

МАГАЗИН 18.4.2021.

Слога - ГФК Јагодина 0:0

83

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 18. И S4. АПРИЛА

МАГАЗИН

18.4.2021.

18. април

84

1867 — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше.

1906 — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа.

1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д’Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920.

1938 — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу Ac^on Comics#1.

1939 — Француски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота.

1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.

1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације.

1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита.

1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније.

1954 — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта.

1955 — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима -

НАТО-у и Варшавском уговору.

1956 — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти.

1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре.

1983 — Бомбаш-самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту и детонирао бомбу, усмртивши најмање 63 особе и ранивши више од 100.

1994 — Почео је грађански рат у Руанди.

1996 — У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус. Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор.

1999 — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.

19. април 531 — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату.

797 — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине.

1587 — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту.

1713 — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију.

1775 — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије.

1783 — Конгрес САД је објавио завршетак рата.

1809 — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта.

1839 — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије.

1867 — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве.

1911 — У Португалији одвојена црква од државе.

1920 — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства.

1921 — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије.

1932 — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима.

1943 — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје.

1945 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг.

1951 — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске.

1960 — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.

1975 — Индија лансирала први сателит.

1984 — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит.

1993 — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице.

1993 — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко.

1994 — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије.

1995 — Од експлозије камионабомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна.

2003 — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

20. април 491 — Источноримски (византијски) цар Анастасије I, иначе присталица монофизитске јереси, крунисан у Цариграду пошто је потписао изјаву о оданости православљу.

1526 — У бици код Панипата могулски вођа Бабур с 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је почела двоиповековна владавина Могула над Индијом.

1653 — Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел је распустио Крњи парламент.

1657 — У Енглеско-шпанском рату енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Круз на Тенерифима, а потом разорила град.

1775 — Почела је опсада Бостона након битака код Лексингтона и Конкорда у Америчком рату за независност.

1792 — Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској краљевини.

1841 — У филаделфијском листу „Грахамс магазин“ објављена приповетка Едгара Алана Поа „Убиства у Ули-

ци Морг“, која се сматра првом детективском причом.

1919 — У Београду почео Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару, променила име у Комунистичка партија Југославије.

1936 — Италијанске трупе окупирале Етиопију.

1945 — Заточеници Концентрационог логора Јасеновац одлучили су се на пробој из логора.

1972 — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец.

1978 — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор.

1984 — Уједињено Краљевство објавила да ће њена администрација у Хонгконгу престати с радом 1997.

1986 — Пијаниста Владимир Хоровиц, који је напустио Русију 1925, после 61 године одржао концерт у СССР.

1992 — Снаге Војске Републике Српске блокирале Сарајево захтевајући поделу града. Блокада и гранатирање града трајали током целог рата, завршеног потписивањем Дејтонског споразума у новембру 1995.

1999 — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе.

1999 — Током ваздушних напада НАТО на Југославију у Храму светог Саве у Београду литургију служили руски и српски патријарх Алексеј II и Павле, после које су се „Молитвом за мир“ обратили десетинама хиљада људи окупљених на платоу испред цркве.

2003 — Министарство здравља Кине саопштило да је од атипичне упале плућа у Пекингу оболело 339 особа, од којих је 18 умрло, чиме су кинеске власти први пут званично признале размере епидемије САРС-а. САРС те године погодио 20 земаља, а највише заражених регистровано у Кини и Хонгконгу.

2010 — Након експлозије на нафтној платформи Дипвотер хорајзон у Мексичком заливу почело је истицање нафте у море, што је највећа еколошка катастрофа у историји САД.

85

МАГАЗИН

18.4.2021.

21. април

86

753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим.

1836 — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД.

1856 — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време.

1882 — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета “Врачара” Даворина Јенка, аутора српске химне “Боже правде”.

1924 — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.

1941 — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје.

1945 — Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији. Црвена армија је ушла у предграђе Берлина.

1960 — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију.

1967 — Војним пучем у Атини успостављен режим “грчких пуковника” који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој.

1993 — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава.

1996 — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата.

1997 — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине.

1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда “Ушће” у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду.

2000 — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2.

2003 — Капетан Југословенске на-

родне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином.

2004 — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу “Сандеј тајмс” открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

22. април 1500 — Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал на путу за Индију открио Бразил.

1529 — У Сарагоси потписан уговор којим су Шпанија и Португал одредиле границе интересних зона у Тихом океану.

1836 — Амерички Конгрес одобрио је ковање два цента, прве америчке кованице која је носила речи “In God We Trust”.

1838 — Британски брод „Сиријус“ први прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало 19 дана.

1913 — Након дугих борби здружене снаге краљевина Црне Горе и Србије освојиле Скадар, чиме су окончане борбе у Првом балканском рату.

1913 — Бољшевичке новине Правда први су пут објављене у Санкт Петербургу у Русији.

1915 — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.

1930 — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова.

1934 — У Београду основано Астрономско друштво „Руђер Бошковић“.

1944 — На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском

рату формирана Прва ваздухопловна ескадрила НОВЈ. Ескадрилу чинило 16 борбених авиона „спитфајер“.

1945 — Партизанске јединице су ослободиле Бањалуку.

1969 — Британац Робин Нокс Џонстон упловио у луку Фалмут и тиме окончао прво путовање око света једрилицом. Путовање трајало 312 дана.

1970 — Први пут прослављен Дан планете Земље.

1975 — У Хондурасу војним пучем смењен председник, генерал Освалд Лопез Арелано.

1990 — На првим вишестраначким изборима у Хрватској победила Хрватска демократска заједница, а њен лидер Фрањо Туђман изабран за председника Председништва Хрватске. По проглашења независности Хрватске од СФРЈ 25. јуна 1991. Туђман постао председник Хрватске.

1996 — Нападима ОВК на југословенске снаге безбедности, тихо отпочео Косовски рат.

1997 — Перуанска војска успела да уђе у резиденцију амбасадора Јапана у Лими и да ослободи 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета „Тупак Амару“. У акцији погинули један талац, три војника и свих 14 герилаца.

1999 — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођена резиденци-

ја председника Слободана Милошевића, претходно испражњена.

2003 — КФОР ухапсио вођу расформиране илегалне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе Шефћета Мусљиуа.

23. април 1014 — Брајан Бору је у бици код Клонтарфа поразио ленстерско-викиншку војску, али је и он сам убијен у бици.

1660 — Мировним уговором из Оливе, Пољска је препустила Шведској Ливонију с градом Ригом.

1728 — У пожару уништен велики део Копенхагена.

1815 — Подигнут Други српски устанак под вођством књаза Милоша Обреновића.

1913 — Турци у Првом балканском рату Скадар предали Црногорцима. Одлуком великих сила 14. маја Црногорци се повукли, а Скадар припао Албанији.

1938 — Судетски Немци тражили, уз подршку Хитлера, пуну аутономију у оквиру Чехословачке. Минхенским споразумом у септембру исте године Хитлер Судете припојио Немачкој, а 1939. окупирао Чехословачку.

1941 — Грчка војска капитулирала пред трупама нацистичке Немачке, а

краљ и Влада напустили земљу.

1945 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре “Захсенхаузен” и “Равензбрик”.

1975 — Последња јужновијетнамска влада поднела оставку, а председник САД Џералд Форд признао пораз у Вијетнамском рату.

1990 — Премијер Кине Ли Пенг допутовао у Москву. То је била прва посета једног кинеског премијера Совјетском Савезу после 26 година.

1997 — Председници Русије и Кине Борис Јељцин и Ђанг Цемин потписали декларацију којом су се успротивили доминацији једне супер-силе у постхладноратовској ери.

1998 — У Србији, на референдум о страном посредовању у решавању проблема на Косову и Метохији, изашло 73,05 % гласача, а против учешћа страних представника изјаснило се њих 94,73 %.

1999 — Тридесетог дана ваздушних напада НАТО-а на Југославију погођена зграда државне телевизије. Погинуло 16, повређено 18 радника. Уништено и више репетитора Радиотелевизије Србије.

2003 — Светска банка одобрила кредит од 80 милиона долара за подршку реформама социјалног сектора у Србији. У Пекингу одржани први директни преговори САД и Северне Кореје после признања Северне Кореје да је тајно радила на унапређењу нуклеарног оружја и тиме прекршила међународне обавезе.

2009 — Откривен је бљесак гама зрака GRB 090423 који је потицао од најудаљенијег познатог астрономског објекта.

24. април 1792 — Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил компоновао је “Марсељезу”, која је касније постала химна Француске.

1815 — На скупу у Такову донета је одлука да се подигне Други српски устанак против турске власти под вођством Милоша Обреновића.

1877 — Русија објавила рат Ото-

манској империји.

1898 — Шпанија објавила рат САД као одговор на ултиматум америчке администрације да се шпанска власт повуче са Кубе.

1916 — У Даблину почео антибритански устанак за независну Ирску Републику. Британске трупе угушиле су устанак за шест дана.

1945 — Oслобођена Босанска Градишка у Другом светском рату 1950 — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.

1967 — У Београду је отворена прва дискотека у Југославији и једна од првих у Европи.

1975 — Троје људи погинуло у нападу немачке терористичке групе Бадер-Мајнхоф на амбасаду Немачке у Стокхолму.

1987 — Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Савеза комуниста Србије, посетио је Косово Поље и дао подршку Србима са Косова који су се жалили на све агресивнији национализам косовских Албанаца. Та подршка, симболично изражена реченицом “Нико не сме да вас бије”, означила је почетак српског популистичког таласа на чијем ће челу у наредних 13 година бити Слободан Милошевић.

2003 — Министарство унутрашњих послова Србије поднело је Окружном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и још осам лица осумњичених за умешаност у убиство бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића.

2004 — Папа Јован Павле Други поставио је једну опатицу на одговорну позицију у Римокатоличкој цркви, треће место у конгрегацији која руководи верским редовима. То је највише место које је једна опатица икада заузела у администрацији Римокатоличке цркве.

2016. — На ванредним парламентарним изборима у Србији владајућа Српска напредна странка освојила убедљиву већину посланичких места.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs