Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 488 * 28. март * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

28.3.2021.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

28.3.2021.

У овом броју: Против себе Скромније него обично Из дана у дан Ситуација незавидна Без попуштања Ко пре девојци, његова девојка Стање без промене, углавном лоше Пут ка добробити жена Сат откуцава Краљево град чуда

8 12 16 22 28 34 40 44 46 50

56 62 64 68 76 78 80 82 84 86

Фото: М. Радовановић

Сат за нашу планету Из Мињине кухињице Живеће позоришна култура Овде се не оставрују снови На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Земун - Слога Међуопштинска лига ФСРО Времеплов

МАГАЗИН 28.3.2021.

Лични став: Др Дејан Жујовић

ПРОТИВ СЕБЕ есма која је обележила добар део мог живота. Никола Врањковић у пуном смислу. Дубок, мрачан, усамљен. Тада у групи Block Out. Песма је са албума Сан који срећан сањаш сам, из 1998. године. Зашто је ова песма на мојим ушима често док се шетам својим родним градом? Зашто ме асоцира на моје Краљево? Зато што смо као заједница све радили на корист своје штете. Волим овај град. Сва сећања из младости, свака назнака неке црте моје личности, сваку моју слабост, он држи у својој архиви. Када му се сада, у својим зрелим годинама, вратим прво се добро одмеримо. Оматорио си, Жујовићу. Поружнело си, Краљево. И ти и ја смо оронули, граде мој. И ти и ја смо толико успешно радили против себе… Припадам оној генерацији која је могла да се вере уз тенк испред Дома ЈНА. Нема више ни тенка ни ЈНА. Био је партизански од када је постављен, а онда четнички од када смо ослободили своје мозгове. Преко пута је школа у коју су ишли моји родитељи, ја се играо у њој док је била руина, а сада је наш музеј и галерија. Док се шетам Омладинском све је нормално на први поглед. А онда уочавам празне локале. Некада је то било незамисливо. Као и фолкотека у центру града. Некада се у нашим кафићима слушала добра музика. Из њих су прашили Стонси и Иги Поп. А сада блискоисточни мелос. Некада су ти излози били са Левискама, сада са турском и кинеском робом. Нема још увек second hand-ова толико као у Београду, али се стидљиво појављују. Ваљда је у малој вароши још увек срамота навлачити на себе нешто

МАГАЗИН

28.3.2021.

што је знојава Немица носила по парку. Туђу исхабану гардеробу. Мој град полако осваја старост. На улици све ређе видиш младу особу. Али бакица са цегерима свугде. Погрбљених старина са маскама на лицима где бациш поглед. Мој град је све старији. Када помислим, од нас 34 у одељењу њих 2-3 је остало у њему. Наша дечица би сада трчкарала овим улицама. Али те деце нема. Негде табанају по туђим плочницима, од Америке и Холандије до Новога Сада и Београда. Сећам се једне сцене из локалног кафића. За шанком седи нас петорица. Будући електроинжињер, правник, архитекта, лекар и полицајац. Нико од те клапе није у Краљеву. Свом граду. Наши гиганти су мртви. Убијени су без отисака. Почела је црно-црвена коалиција, наставили жути са превише гела на својим главицама, а сада финални удар задаје ова аморфна маса и једних и других, звана СНС. Овај град је некада правио авионе. Вагоне. Сваки дом је имао бојлер или ТА пећ из овога града. А сада овај град намотава каблове. И ћути. За разлику од градоначелника који би баш требало да ћути. Наш доктор за семафоре и авиодрумове. Некада су у тој фотељи седели наши угледни, образовани суграђани. Сада дечко из ријалитија. Некада се овај град поносио својим позориштем. Сала је била пуна. Сада тужно посматрам његову оронулу фасаду. Ништа боље није ни унутра. Ни кадровски ни ентеријерски. Нема више књижевних вечери. Ни у позоришту ни у библиотеци. Шта ће нама библиотека? Треба кладионицу да направе уместо ње. Они

свечано отварају кинеску радњу. То је њихова инострана инвестиција. Овај град све мање личи на моје Краљево. Запуштен, заборављен, депресиван. Као старац који живи од неких сећања. Нема оптимизма. Нема наде. Нема снаге за неки нов почетак. Јавна предузећа нам пуне кадром који не би могао да састави ни пузле са Пајом Патком. Сећате се оних малих слагалица? Ни то. Они што раде у навијачници каблова ћуте. Срећни су. Имају посао. Неће изневерити вођу. А ваша деца? И она ће то да раде? Или ће да возе камионе по Европи док ви ноћима стрепите за њих? Против себе радите, земљаци. Знам. Имао сам такве потезе више пута у животу, лако их препознајем. Волео бих да градоначелник оде до железничке и аутобуске станице. Да преброји возове који пролазе кроз наш град. Да схвати коју слику види човек који излази из аутобуса. Какав је први утисак човека који долази у наш град. Слика безнађа и сиротиње. Мора ли тако? Чека нас много посла. За почетак вратити наду овим људима који живе овде. Да нису сви лопови, преваранти и лажови. Поставити себи рокове за реализацију. Израда анализе како покренути град напред. Не може то доктор медицине да зна. Постоје паметнији људи којима је то посао. Процена, анализа и израда плана. Али, за тако нешто мораш да волиш овај град. Да му се даш, а не да са њега скидаш кајшеве сланине и убијаш га лагано. Да будеш Краљевчанин.

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

МАГАЗИН 28.3.2021.

28.3.2021.

МАГАЗИН

Дан сећања на браниоце отаџбине

СКРОМНИЈЕ Н - Од 78 дана бомбардовања Краљево је 54 дана било мета бомбардера и крстарећих ракета, а у 172 напада на ово подручје је бачено више од шест стотина пројектила велике разорне моћи. - Оштећено је или уништено 1.750 објеката, а на подручју Рашког округа погођено 2.436 кућа и 1.220 станова, дванаест школа, седам здравствених установа, два вртића, 24 привредна објекта, двадесет друмских и железничких мостова. - У бомбардовању Србије учествовало је преко седам стотина авиона који су током око две хиљаде и триста борбених напада, а лансирано је око хиљаду крстарећих ракета, причинили штету од око сто милијарди америчких долара

НЕГО ОБИЧНО аспад бивше Југославије започет 1990. године трајао је готово пуну деценију, а историчари га сматрају једним од најтежих ратних сукоба у овом делу света и често називају трећим балканским ратом. Рат је за собом оставио пустош у градовима и селима, јад у душама породица чији су сродници заувек остали на бројним фронтовима и ратиштима од Словеније до простора Косова и Метохије, а прва жртва био је војник Слободан Стојковић из Матарушке Бање, убијен првих дана ратних збивања. У данима погрома и страдања, али и невиђених херојстава и одлучности да се брани свој

праг, њива, пропланак, вековни манастири, међу истинске хероје и јунаке уписани су и Краљевчани од којих се многи са фронта нису вратили својим кућама. Током НАТО агресије која је трајала од 24. марта до 10. јуна товари смртоносних бомби изручени су на подручје Србије и поред тога што за то није добијена сагласност Савета безбедности Уједињених нација. Од 78 дана бомбардовања Краљево је 54 дана било мета бомбардера и крстарећих ракета, а у 172 напада на ово подручје је бачено више од шест стотина пројектила велике разорне моћи. Колика је била

најбоље сведочи податак да је оштећено или уништено 1.750 објеката, а на подручју Рашког округа погођено 2.436 кућа и 1.220 станова. Оштећено је и у згариште претворено дванаест школа, седам здравствених установа, два вртића, двадесет четири привредна објекта, двадесет друмских и железничких мостова. Током бомбардовања подручја Рашког округа од последица тешког рањавања умрло је дванаест, док је рањено 105 цивила. Иако коначан број жртава никада није утврђен, процењује се да је погинуло две и по хиљаде, а рањено шест хиљада, особа али да и даље расте

28.3.2021.

МАГАЗИН

број оболелих од најтежих болести што је последица употребе забрањеног оружја. У бомбардовању Србије учествовало је преко седам стотина авиона који су током око две хиљаде и триста борбених напада, а лансирано је око хиљаду крстарећих ракета, причинили штету од око сто милијарди америчких долара. Агресори су користили оружје које није дозвољено међународним конвенцијама, касетне бомбе и пројектиле са осиромашеним уранијумом, којима је практично преорана територија јужне српске покрајине. Последња деценија двадесетог века је трајно забележена у сећању свих који су остали без чланова породица, учесника и инвалида који још увек доживљавају трауме. Зато се, у сарадњи са удружењима породица палих бора-

ца, ратних ветерана и ратних војних инвалида, почетак НАТО агресије сваке године обележава уз обећање да неће престати док год живи сећање на жртве. Због чињенице да су жртве сулудог времена сукоба, који је оставио пустош у овом делу Балкана, заслужили да буду помињани и као хероји који су положили животе на бранику отаџбине оставивши потоњим генерацијама обавезу да их не забораве и помињу док је света и века. Сваки 24. март је прилика за подсећање како нема већег зла од рата и да се, тек кад замукну топови, виде размере ратне пустоши. У време мира је све, осим људских живота, надокнадиво па се последице рата и мере по броју страдалих. Животи који су уграђени у темеље државе и града стварају обавезу за појачану бригу о њиховим жи-

вим сродницима, а уверење да много тога још није урађено води ка томе да ће неправда бити исправљена, а обавезе државе и града испуњене. Споменик на Тргу Јована Сарића место је где сваке године на овај дан венце и цвеће полажу представници локалне самоуправе, Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, Удружења учесника ратова 1991-1999, Удружења раних војних инвалида, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова и организација цивилног друштва. Тако је било до ове кад је члановима породица, рођацима, пријатељима и грађанима Краљева поручено да се, због ванредних околности условљених епидемијом корона вируса, уздрже од доласка а одавање почасти одложе за неко погодније време.

У Удружењу породица палих бораца подсећају да је обележавање овог датума отпочело на њихову иницијативу. Првих година су то чинили самостално, а онда је обавезу да то подигне на виши ниво преузела локална самоуправа. Радује податак да се Краљево сврстава у ред малог броја градова који на овај начин одају пошту свима који су страдали у неправедном нападу северноатланске алијансе у коме су, поред официра, војника и припадника полиције, страдали и бројни цивили. У историјском смислу 24. март се, после 14. октобра, сматра најважнијим и најтрагичнијим датумом у историји Краљева, што је повод да се сваке године обележава као Дан сећања на жртве бранилаца земље страдалих у последњој деценији двадесетог века.

Ове године је то било у присуству мањег броја особа, а парастос, у одсуству епископа Жичког, сведен на четири свештеника. Такав сценарио најављен је два дана раније позивањем на препоруке, епидемиолога, Кризног штаба за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести ковид-19 и Владе Србије да се на једном месту не окупља велики број људи. Уследило је обећање да ће, чим се стекну потребни услови, овај датум бити обележен у присуству знатно већег броја. особа. тако је било и прошле године кад је за то изабран 28. јуни и ма колико су званичници указивали на уверење да је то најпогодније време чини се ове године нису превише спремни да бране ставове сличне врсте. Предлог представника локалне са-

моуправе подржали су и чланови Удружења породица палих бораца који су овом приликом, након полагања венаца и парастоса, обишли породице погинулих пре тридесет година. Из Удружења учесника ратова стиже подсећање на незапамћену агресију без одлуке Савета безбедности Ујдињених нација и податак да је у ратовима деведесетих година прошлог века смртно страдало осамдесет четири суграђана, а трајни мир у овој средини нашли и борци чије су се породице настаниле у Краљеву и ту пренеле њихове посмртне остатке. Ако се свему дода и двадесет осам из других градова који су погинули као припадници ратних јединица потеклих из Краљева онда број страдалих нараста на сто четрдесет један. Т. Радовановић

МАГАЗИН

28.3.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - У последњих седам дана тестиран две хиљаде осам стотина четрдесет један узорак бриса, међу њима девет стотина двадесет један ПЦР методом. - Лекарима се обратило седам стотина четрдесет девет особа са симптомима болести, а код сто деведесет шест је потврђно присуство вируса. - Хиљаду девет стотина двадесет узорака тестирано антигенским тестом, а вирус потврђен код седам стотина осамдесет шест. - Укупан број новорегистрованих случајева инфекције хиљаду осамдесет девет, а преминуло петнаест особа са територије града Краљева. - Од понедељка до петка број хоспитализованих са седамдесет осам смањен на шездесет девет. - На лечење примљена педесет једна особа, педесет две су отпуштене а у ковид амбуланти обављено осам стотина осамдесет три прегледа

28.3.2021.

МАГАЗИН

а је свакодневна промена епидемиолошке ситуације постала редовна појава сведоче саопштења која стижу из Градског штаба за ванредне ситуације који се позива на извештаје Завода за јавно здравље Краљево. У таквим околностима пажња јавности је усмерена на бројке које свакодневно сведоче да се ситуација погоршава. Добра потврда огледа се у подацима објављеним двадесет првог дана марта који сведоче да је у претходна двадесет четири сата тестирано триста педесет узорака назофарингеалног бриса, међу њима скоро половина ПЦР методом. Од укупно сто четрдесет четири, сто једанаест је узето од особа са симптомима болести а присуство вируса потврђено код двадесет девет, али не и код тридесет три друга тестирана по другим индикаци-

јама. Антигенским тестом је тестирано додатних двеста шест узорака, а присуство вируса потврђено код деведесет особа што је допринело да, са сто двадесет осам новорегистрованих случајева инфекције вирусом, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за пет стотина седам премаши петнаест хиљада. Од претходног извештаја у Општој болници „Студеница“ преминуле су четири особе са територије града Краљева, па је укупан број од почетка епидемије повећан на двеста педесет девет. Нешто мање тестираних током последњег дана викенда није значајније утицало на побољшање епидемиолошке ситуације о чему сведочи провера триста тридесет једног узорка бриса, а сто тринаест ПЦР методом. Међу осамдесет шест узорака узетих од особа са

симптомима болести присуство вируса је потврђено у двадесет два случаја, а утврђено је како су двадесет седам тестираних по другим индикацијама били негативни. Антигенским тестом је тестирано нешто више узорака него претходног дана, а међу двеста осамнаест провераваних вирус је потврђен код сто дванаест особа. Тако је, према информацијама Завода за јавно здравље, са сто тридесет четири новорегистрована случаја инфекције вирусом, укупан број потврђених повећан на петнаест хиљада шест стотина четрдесет један. Првог радног дана у недељи на болничком лечењу је било седамдесет осам пацијената са тешком клиничком сликом, међу њима и четрнаест на интензивној и полуинтензивној нези, три интубирана седам на неинвазивној

вентилацији и четири на „high ﬂow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено десет новооболелих, отпуштено је тринаест излечених а у ковид амбуланти прегледано сто деветнаест пацијената. Да се Краљево не налази узалуд на листи градова са највише инфицираних потврђује извештај Завода за јавно здравље који сведочи да је епидемиолошка ситуација промењене након што су објављени резултати тестирања четири стотине десет узорака бриса, а сто девет ПЦР методом. Од укупног броја сто један узорак је узет од особа са симптомима болести али је вирус потврђен код само двадесет, а ни код једне од осам тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано скоро сто узорака бриса више него претходног дана, а од

триста једног вирус је потврђен код сто двадесет четири особе. Осврт на дневни биланс сведочи да је, са сто четрдесет четири новорегистрована случаја инфекције вирусом, укупан број достигао петнаест хиљада седам стотина осамдесет пет. У болници су преминуле три особе са подручја града Краљева, па је укупан број од почетка епидемије повећан на двеста шездесет два. Иако је на болничком лечењу задржано десетак пацијената мање него претходног дана о озбиљности ситуације сведочи податак да је, међу шездесет седам којима је неопходно болничко лечење, четрнаест смештених у јединицама интензивне и полуинтензивне неге, два су интубирана, седам је на неинвазивној вентилацији а пет на „high ﬂow“ режиму. Током

претходна двадесет четири сата на лечење је примљено пет пацијената, дванаест је отпуштено а четири су преминула. Да се епидемија не смирује сведочи знатно већи број прегледа него претходног дана који се огледа у провери здравственог стања сто деведесет особа у ковид амбуланти. Према извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији града промењена је и 24. марта ,након што су стигли резултати провере исправности четири стотине четрдесет шест узорака бриса узетих током последња двадесет четири сата. Од сто тридесет четири тестирана ПЦР методом сто један је узет од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет три али не и код тридесет три тестираних по другим индикацијама.

МАГАЗИН 28.3.2021.

Истог дана потврђено је триста дванаест тестирања антигенским тестом, и сто дванаест позитивних на присуство корона вируса, па је сто тридесет пет новорегистрованих случајева инфекције укупан број од почетка епидемије повећало на девет стотина двадесет више од петнаест хиљада. Након смрти још три особе укупан број преминулих повећан је на двеста шездесет пет. Према подацима из болнице број хоспитализованих пацијената повећан је на седамдесет два од којих је тринаест захтевало интензивну или попуинтензивну негу, један је био интубиран, код седам је примењена неинвазивна вентилација а пет било на „high ﬂow“ режиму. Укупан број пацијената на лечењу утврђен је након пријема тринаест новооболелих, три отпуштена а пет преминулих. У истом периоду у ковид амбуланти су обављена двеста два прегледа. Ситуација није знатније измењена ни након што је током наредног дана тестирано четири стотине четрдесет девет узорака назофарингеалног бриса, међу њима сто тринаест ПЦР методом. Од укупног броја деведесет један брис је узет од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код тридесет и још једне тестиране по другим индикацијама. У истом приоду антигенским тестом је тестирано рекордних триста тридесет шест узорака бриса, а вирус потврђен код једне трећине. Епидемиолошка ситуација је промењена након потврде сто четрдесет три новорегистрована случаја инфекције вирусом чиме је укупан број за шездесет три премашио шеснаест хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ је преминула једна особа са територије града Краљева, а надлежна служба Завода за јавно здравље из Ковид болнице Крушевац/КЦ Ниш добила пријаве смрти за још две, па је укупан број преминулих нарастао на двеста шездесет осам. Број пацијената на болничком лечењу је незнатно смањен, а од њих шездесет девет четрнаест смештено у јединицу интензивне и полуинтензивне неге, два су интубирана, осам на неинвазивној вентилацији а четири на „high ﬂow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено девет пацијената, отпуштено је једанаест и један преминуо, а у ковид амбуланти обављено сто осамдесет прегледа . Да се епидемија не стишава сведочи тестирање на присуство корона вируса рекордних четири стотине шездесет седам узорака бриса наредног дана, а сто педесет девет ПЦР методом. Симптоме болести је имало сто тридесет четири суграђана, али је вирус потврђен код трећине и још две особе од двадесет пет тестираних по другим индикацијама. И поред благог смањења броја тестираних антигенским тестом од триста осам узорака, позитивним на присуство вируса оцењено је сто шеснаест па је, са сто шездесет шест новорегистрованих слу-

чајева инфекције, укупан број потврђених повећан на шеснаест хиљада двеста двадесет девет. Од последњег извештаја у болници је преминула још једна особа са територије Краљева, па је укупан број повећан на двеста шездесет девет. Викенд је на лечењу дочекало шездесет девет пацијената са најтежом клничком сликом, а једанаест смештено на интензивној или полуинтензивној нези, један је интубиран, осам на неинвазивној вентилацији а остали на „high ﬂow“ режиму. Током протекла двадесет четири сата на лечење је примљено четрнаест новооболелих, тринаест излечених је отпуштено, један преминуо а у ковид амбуланти обављена сто деведесет два прегледа. Нова промена епидемиолошке ситуације констатована је првог дана викенда кад су стигли резултати тестирања триста осамдесет узорака бриса, од којих сто четрдесет девет ПЦР методом. Од укупног броја сто двадесет један је узет од особа са симптомима болести, а вирус је потврђен код двадесет четири и још једне од двадесет осам тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано двеста тридесет девет узорака бриса, а утврђено да је осамдесет девет позитивно на присуство вируса. Тако је, са сто једанаест новорегистрованих случајева инфекције корона вируом, укупан број од почетка епидемије повећан на шеснаест хиљада три стотине четрдесет три. Од последњег извештаја у болници „Студеница је преминула једна особа са територије града Краљева, па је укупан број преминулих од почетка епидемије повећан на двеста седамдесет. Осврт на минулу недељу сведочи да је тестиран две хиљаде осам стотина четрдесет један узорак бриса, међу њима девет стотина двадесет један ПЦР методом. Лекарима се обратило седам стотина четрдесет девет особа са симптомима болести, а код сто деведесет шест је потврђно присуство вируса. Иста процедура примењена је и код сто седамдесет два бриса који су тестирани по другим индикацијама, а присуство вируса потврђено у само четири случаја. Хиљаду девет стотина двадесет узорака тестирано је антигенским тестом, а вирус потврђен код седам стотина осамдесет шест особа што је утицало да укупан број новорегистрованих случајева инфекције достигне хиљаду осамдесет девет. У истом периоду преминуло је петнаест особа са територије града Краљева. Од понедељка до петка број хоспитализованих је са седамдесет осам смањен на шездесет девет. На лечење је примљена педесет једна особа, педесет две су отпуштене, а једанаест преминуло. У истом периоду у ковид амбуланти је обављено осам стотина осамдесет три прегледа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Болнички капацитети на измаку

МАГАЗИН

28.3.2021.

СИТУАЦИЈА Н

- Од почетка фебруара до средине минуле недеље у краљевачким здравственим установама тестирано више од осамнаест хиљада особа. - Симптоме болести коју изазива корона вирус имало је више од пет хиљада особа, а инфекција потврђена код скоро хиљаду. - Антигенским тестом тестирано више од једанаест хиљада особа, а вирус потврђен код скоро четири хиљаде. - У истом периоду потврђено више од пет хиљада новорегистрованих случајева инфекције и осамдесет преминулих особа са територије града Краљева. - Четири недеље број новорегистрованих случајева инфекције на дневном нивоу не спушта се испод троцифреног. - У ковид амбуланти ангажовано пет лекарских екипа, три у преподневној и две у поподневној смени

НЕЗАВИДНА

а статистички подаци по који пут могу изгледати прилично депримирајуће сведочи осврт на оне које свакодневно, позивајући се на извештаје Завода за јавно здравље Краљево, саопштава Градски штаб за ванредне ситуације. У ситуацији кад се, у поплави различитих информација, чини како се мали број грађана сећа и онога што је саопштено претходног дана није без основа процена да готово нико ни не претпоставља колико поражавајуће делују у дужем периоду. Простим сабирањем бројки које се упућују јавности долази се до закључка да је од почетка фебруара до средине минуле недеље због сумњи на инфекцију корона вирусом у краљевачким здравственим установама тестирано више од осамнаест хиљада сооба, међу њима скоро седам хиљада ПЦР методом. Иако је симптоме болести имало више од пет хиљада особа инфекција корона вирусом потврђена је код скоро хиљаду, и још педесетак чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано више од једанаест хиљада особа, вирус потврђен код скоро четири хиљаде, а посебно поражавајуће делује податак да је у истом периоду потврђено више од пет хиљада новорегистрованих случајева инфекције и осамдесет преминулих особа са територије града Краљева. Средина недеље је време кад се у Општој болници „Студеница“ анализира тренутна епидемиолошка ситуација, а последњи пресек указује да није нимало завидна. О томе сведочи вршилац дужности директора др Зоран Мрвић потврдом да број хоспитализованих пацијената стално расте, а да је до средине недеље попуњено више од седамдесет постеља. Посебно забрињава податак да је највећи број њих у врло тешком стању о чему сведочи клиничка слика која се карактерише као врло тешка. О тренду раста броја хоспитализованих најбоље сведочи податак да је од почетка радног дана до поднева на лечење при-

МАГАЗИН

28.3.2021.

Др Зоран Мрвић мљено пет пацијената, али и да је од четрнаест смештених у јединици полуинтензивне и интензивне неге један интубиран, осам на неинвазивној вентилацији и пет на „high ﬂow“ режиму. Колико се опште стање брзо погоршава може се закључивати на основу податка да је највећи број пацијената инфициран британским сојем вируса, па средње тешка клиничка слика у кратком периоду прелази у тешку због чега је таквим ацијентима неоходна кисеонична потпора. Иако мало светла у прилично суморну слику уноси податак да има довољно медицинског и сестринског кадра, разлог за забринутост се огледа у потврди да ни то неће бити довољно уколико дуже потраје тренд повећања броја хоспитализованих. Сигнал за забринутост шаље податак да се већ четири недеље број новорегистрованих случајева инфекције на дневном нивоу не спушта испод троцифреног, па Краљево заузима високо место на листи градова са највише инфицираних. Сличан тренд приметан је и у броју прегледа

у ковид амбуланти, а податак да је до поднева трећег дана у недељи прегледано више од сто пацијената поуздан је сигнал да ће до краја прве смене тај број премашити две стотине. За рад у ковид амбуланти ангажовано је пет лекарских екипа, три у преподневној и две у поподневној смени. Искуство из претходног периода сведочи да се заравњавање криве о броју инфицираних може очекивати након шест недеља, па се оправдано очекује да то буде већ следеће недеље. Пажљивији осврт на кретање криве једна је од мера за обезбеђење довољног броја постеља за хоспитализацију најтеже оболелих. То је и разлог за стрепњу да уколико се тренд не заустави, или бар успори, у болници ускоро неће бити довољно простора за проширење смештајних капацитета. Зато су погледи здравствених радника усмерени према броју деведесет за колико би пацијената могло да се нађе места у болници, јер се овом приликом не може очекивати дислокација четрнаест непокретних пацијената са Одељења неуролоогије. Добрим показатељем за очекивање у наредном периоду показао се број новоорегистрованих случајева инфекције корона вирусом, јер по правилу осам до десет одсто таквих заврши у болници. Иако се вакцинација сматра најпоузданијим начином за стицање колективног имунитета као чврсте препреке даљем ширењу инфекције није тајна да је било заражавања и оних који су примили прву дозу вакције, чак и у периоду након друге а пре истека времена довољног за стварање потребног броја антитела. Значајним за такве оцењује се податак да је интензитет инфекције знатно слабији чак и код особа старијих од осамдесет година. Из болнице је грађанима Краљева упућен још један апел да се пријаве за вакцинацију и што пре дођу до неког од пунктова на којима има довољно вакцина, а нове количине очекују се и пре истека овог викенда. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.3.2021.

Нове мере за сузбијање епидемије

МАГАЗИН

28.3.2021.

БЕЗ ПОПУШТАЊА

- Кризни штаб за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести ковид-19 детаљно анализирао тренутну епидемијску ситуацију у земљи и констатовано да мере примењене у претходном периоду дају резултате. - Приметан велики број новозаражених грађана, али да се у односу на претходни дан минимално повећава. - Вакцинација једина може дугорочно утицати на сузбијање епидемије. - Оцењивање ђака у малим групама свуда где за то постоји могућност. - У земљу са потврдом о вакцинацији без PCR теста и изолације. - Мера важи и за стране држављане. - Избегнут експоненцијални раст броја инфицираних

ви којима је претходне недеље ускраћено обављање основне делатности, како би се спречало ширење епидемије корона вируса, са великим нестрпљењем су очекивали понедељак и седницу Кризног штаба за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести ковид19 уз очекивање о укидању рестриктивних мера. Седница одржана у понедељак потврдила је оправданост страхова власника угоститељских објеката, кафића, ресторана, ноћних клубова и барова, али и тржних центара којима је од шест сати ујутро следећег уследило ново затварање. Рад је омогућен објектима за продају хране и установама културе с тим да врата за посетиоце затворе најкасније у 21 сат, а сви остали сат раније уз обавезу да обезебде поштовање мера заштите и минимално девет квадратних метара по особи. Изузетак су фитнес клубови, спа центри, теретане и слично где је овај простор повећан на шеснаест квадрата,

МАГАЗИН

28.3.2021.

а у број присутних у објекту улазе и запослени. Са седнице Владе поручено је да ће бити појачан инспекцијски надзор поштовања прописаних мера, првенствено дозвољеног простора по особи унутар објекта и постојања ковид редара у њима. Угоститељским објектима је дозвољена шалтерска продаја хране и пића, као и да достава свих двадесет четири сата дневно. Као и претходног викенда хотелски ресторани и кафеи могли су услуживати само и искључиво госте са пријављеним боравком, али само до 21 сат. Са седнице Владе грађанима је упућен позив да поштују све епидемиолошке мере, и апел на личну одговорност, јер су уведене ради заштите здравља становништва и свођења социјалних контаката на минимум. Да се свака седница Кризног штаба прати са посебним интересовањем било је видљиво у среду кад је потврђено како је још једном детаљно анализирана тренутна епидемијска ситуација у зе-

мљи и констатовано да мере примењене у претходном периоду дају резултате. Потврђено је и постојање великог броја новозаражених грађана али и да се, у односу на претходни дан, минимално повећава, што сведочи да усвојене мере заштите дају резултате. И поред тога број новорегистрованих случајева инфекције је висок због чега се неопходним сматра максимално придржавање постојећих мера, али и потреба вакцинације за коју се верује да једина може дугорочно утицати на сузбијање епидемије. На седници Кризног штаба анализиран је захтев Министарства просвете, науке и технолошког развоја да се ђацима који су од почетка године на онлајн настави, уз примену свих могућих епидемиолошких мера, омогући оцењивање у малим групама свуда где постоји таква могућност. Из Министарства стиже потврда да ће, у координацији са локалним самоуправама, наставити трагање за могућностима да, где је нео-

пходно да се ученици оцене а за то је потребан лични контакт, дозволи и такву могућност. Једна од тема био је долазак путника из иностранства у време предстојећих ускршњих празника, а Влада ће посебном уредбом прецизирати да сви који буду потпуно вакцинисани, са потврдом о вакцинацији из Србије, добију могућност да уђу у земљу без PCR теста и изолације, а исто ће важити и за стране држављане. Потпуна вакцинација подразумева две дозе Фајзерове, Спутњик В и Синофарм вакцине и једном Астра Зенека. Након закључка да је применом мера заштите избегнут експоненцијални раст броја инфицираних одлучено је да и даље остану на снази, а разлог се огледа у потврди да држава чини све како би помогла онима који немају могућност да привређују. Најбољим економским подстицајем у овом тренутку оцењена је вакцинација, а потврда се огледа податку да је вакцинисано при-

ближно милион и триста хиљада одоба и скоро девет стотина хиљада у потпуности имунизовано. Крајем претходне недеље председница Владе је разговарала са представницима Секције за дистрибуцију и приказиваче Групације за кинематографију Привредне коморе Србије. На састанку, којем су присуствовали министарка културе и информисања и представници Министарства финансија, разговарало се о последицама пандемије коронавируса на пословање дистрибутера и приказивача, и констатовано да је кинематографија једна од грана која се последњих десет година најбрже развијала. То је допринело да, са готово последњег места у региону, дође до позиције земље са највише снимљених филмова и највише гледалаца, посебно захваљујући помоћи и субвенцијама државе намењеним овом сектору. Радује податак да ће разговори са представницима ове индустрије бити настављени како би се

пронашли одговарајући начини и модалитети подршке. У тражењу начина за превазилажење негативних економских последица које је пандемија коронавируса оставила на ову грану привреде на разговоре са предсеницом Владе стигли су и представници Савеза фризерских клубова Србије, Клуба фризера Нексус, као и представници дистрибутера фризерских производа. Сви они су изразили задовољство због што, кроз непосредан дијалог са председницом Владе и министром привреде, могу да изнесу проблеме са којима су се суочавали претходних годину дана. Имајући у виду природу посла, и близак физички контакт који он подразумева, несумњиво је да је ова делатност једна од најпогођенијих глобалном пандемијом коронавируса, па је закључено да ће кроз нове предлоге економске помоћи привреди фризери бити подржани како би опстали и што лакше и брже повратили пословање у нормалне токове. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 28.3.2021.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Тековине демократских промена: Миладин Миладиновић (2)

МАГАЗИН

28.3.2021.

КО ПРЕ ДЕВОЈЦИ, ЊЕГОВА ДЕВОЈКА

- Према студији развоја општине у Краљеву је требало да буде изграђено осам нових фабрика. - Проблем развоја Краљева лежи у менталитету људи. - Значајном грешком државе сматра се укидање Служба друштвене контроле. - Многе институције изгубиле су значај који су некада имале. - Напред може да се крене добро осмишљеним акцијама и удруженим снагама, под условом да се води економска а не дневна политика. - Уместо политичара од данас до сутра, неопходни стратези способни да виде будућност и предлажу адекватна решења. - Инвестиције се не могу очекивати само од иностранства. - Има много танких, негде и вештачких диплома. - У неким областима се није напредовало још од окончања Другог светског рата

Миладин Миладиновић

28.3.2021.

МАГАЗИН

осматрано из угла великог броја грађана готово нестварно звучи податак о постојању суграђана који, и после две деценије од промена које се и даље називају демократским, тешко прихватају податак да је оно што се догодило морало да се догоди, пре свега у сфери привреде. Да још има оних који тешко доживљавају суноврат сведочи Миладин Миладиновић који преливање значајног дела заједничке имовине у личну, по багателним ценама, тумачи неадекватним одговором инструмената контроле на изазове пред којима су се нашли. Замерке због таквог стања упућују се на адресу надлежних органа, јавног правобраниоца и других служби, због обавезе да мало више пажње посвете промени власничке структуре, али и свему што се дешавало после тога. О односу према локалној средини сведочи студија развоја општине Кра-

љево за период који је дубоко задирао у трећу деценију овог миленијума. Одговорног задатка се пред крај осмадесетих година прошлог века прихватио Институт за економику индустрије Југославије а локална заједница, сем потребних података, обезбедила сто четрдесет осам милиона динара колико је коштала израда. Након исцрпне анализе, економских показатеља и процене стручњака, до краја периода на који се студија односи у Краљеву је требало да буде изграђено осам нових фабрика. - Доласком нових политичара студија је бачена под ноге, и није се радило по њој, а кад је један професор рекао да проблем развоја Краљева лежи у менталитету људи пружио сам му руку и честитао. Овде су у дугом периоду долазили људи из разних подручја да буду руководиоци, подједнако региона и општине, а циљ им је био

одлазак даље. И данас имамо велики прилив становништва, највише са простора Косова и Метохије, па се поставља питање колико су сви они заинтересовани за развој Краљева. Овде су углавном купили станове или куће, неки су добили посао а неки су у пензији, па се поставља питање задојености потребом да се развија Краљево. Људи су се чудили кад сам са скупштинске говорнице говорио како треба волети место рођења, своју месну заједницу, град, државу, треба да си задојен и да си везан за тај простор. Не познајем садашње општинско руководство, али видим да има промена, град се уређује, обнавља се путна инфраструктура. Али, не само аутопут него треба обнављати путеве до поља, гробаља, њива... мора се радити интензивније на здравој пијаћој води, каже Миладиновић. Није необично да дубоке поделе у

друштву, засноване на интересима оних који креирају локалну политику, буду значајна кочница интензивнијем развоју одређене средине. Да није увек било тако сведоче догађаји средином осме деценије прошлог века обележени дугогодишњим сукобима бивших партизана и бивших четника. Тачка на њих стављена је након писма са највишег државног нивоа и захтевом да се страсти смире због задовољења општег интереса, а он се огледао у обезбеђењу довољне количине здраве пијаће воље у време кад је снабдевање угрожено све већом количином фенола у Ибру који је у значајној мери угрожавао безбедност становништва. Обавезу да реши проблем преузео је Миладиновић, а колико је била значајна помоћ војске најбоље потврђује податак да је осам стотина њених припадника ангажовано на ископу канала од Савине воде на Ћави до Врбе. Здра-

ва пијаћа вода је одлучујуће допринела да се неутралишу последице појаве фенола, јер је све време цистернама довожена до Краљева и коришћена за задовољавање основних потреба становништва. Да труд није био узалудан сведочи податак да се вода са овог извора у Врби користи и данас. И поред несумњиво значајног подухвата, и решавања питања од јавног интереса, изостало је хвалисање главних актера што је постало значајна карактеристика политичког живота током последње две деценије. Иако последњих година у локалној средини нема проблема ове врсте не јењава уверење да није трајно решено снабдевање града довољном количином квалитетне воде из бунара у Жичком и Конаревском пољу. Разлог се огледа у могућности да се понови ситуација из друге половине двадесетог века, и у Ибру поново појаве материје

које би могле негативно да се одразе на коришћење воде за елементарне потребе. Отуда и потреба да се пажња оних који су преузели одговорност за организацију живота у граду озбиљније позабаве дугорочном концепцијом снабдевања здравом пијаћом водом, а то може да се изведе. Без намере да критикује дешавања из последње две деценије значајном грешком државе сматра се укидање Служба друштвене контроле. О каквој се институцији ради најбоље сведочи податак да су директорима предузећа дрхтале ногавице до потврде овог органа да су периодични обрачун или завршни рачун у складу са важећим прописима. Иако нема потврде начина на који се у данашње време контролише пословање преовладава уверење да су многе институције изгубиле значај који су некада имале. Једним од значајних узрока сматра се

МАГАЗИН 28.3.2021.

централизовање значајних активности и одсуство могућности локалне заједнице да утиче на догађаје од значаја за свакодневни живот. - Не треба патити за тим временом, јер су многе ствари превазиђене, али Краљево може да крене напред добро осмишљеним акцијама, и удруженим снагама под условом да се води економска а не дневна, политика. Нама недостају економски политичари, а не ови од данас до сутра, требају нам стратези способни да виде будућност и предлажу адекватна решења. Треба удруживати оно што од капитала имају појединци, ако је поштено стечен, јер инвестиције не можемо очекивати само од иностранства. Треба развијати домаћу банку која ће носити инвестиције а гледати мало и на дипломе, јер има много танких а негде можда и вештачких, па ценити знање. Где год сам радио ценио сам знање, а надам се да долази време у коме ће пре свега да се цени знање и рад. Као начелник за привреду и друштвено планирање са тридесет две године сам руководио планирањем припреме привреде за ратне услове, инспекцијама, политиком цена, на неки начин сам имао власт али је никад нисам злоупотребио. Морао сам у ходу да учим, утврдим колико је ко оспособљен и да ли је поштено све научио, сведочи Миладиновић. Иако је вишегодишње изучавање проблема комуналне привреде основа за добро познавање проблема у овој области пуне две деценије, колико је у пензији, није било ни најмање назнаке интересовања да се искористи бар део значајног искуства. Оно сведочи да локална комунална предузећа нису увек реаговала на адекватан начин, а најбоља потврда огледа се у ставу да није развијено значајније предузеће које би се бавило путном инфраструктуром па је одржавање свих значајнијих саобраћајница поверено новопазарском. То је само један од примера који појачава уверење да се у неким областима није много напредовало још од окончања Другог светског рата, али ни да постоји довољно спремности да се поделе иску-

ства креатора развоја локалне заједнице из периода кад је остваривала најзначајније резултате у многим областима. Миладиновић је само један од оних који би имали шта да кажу а чији се глас не чује, баш као ни многих других у овој средини. Године искуства у планирању развоја добра су основа за уверење да, поред нових производних капацитета изграђених последњих година, треба појачати напоре у обнови бар неких од оних на којима је деценијама уназад почивао развој локалне заједнице. Разлог је уверење о опасности од гашења капацитета који су у дугом периоду били нуклеуси развоја, а у измењеним условима привређивања реално је очекивање да то буде са неким новим људима, првенствено из приватног сектора. - Политичари се често куну у пољопривреду, а истина је сасвим другачија. Иако је основни правац развоја пољопривреде до 1985. године био усмерен на сточарство и воћарство, данас се поставља оправдано питање како обновити уништен сточни фонд и створити поново репроцелине укључивањем кланица, хладњача и приватних одгајивача по месним заједницама. Видим да се обнављају задруге, али не и значајније ефекте од тога, па треба обнављати привредне објекте по месним заједницама и помоћи старачка домаћинства која су углавном још остала на селу. На другој години студија творац првобитне акумулације капитала у развоју Југославије после рата, чувени професор Никола Чобелић, једног дана ме је на часу питао где видим правац развоја пољопривреде. Кад сам одговорио да видим у изједначавању статуса пољопривредника са статусом радника у индустрији одао ми је признање, каже Миладиновић и наглашава да ка циљу усмереном на останак младих у селима води низ различитих, али подједнако значајних, активности. Поред путне инфраструктуре у такве се убраја обнова девастираних задружних домова, и изградња нових, изградња фискултурних сала по школама, али и укључивање утицајних

особа у развој локалне средине. Потврда таквог става огледа се у податку да је педесетих година прошлог века директор основне школе у Жичи, као значајан фактор у развоју месне заједнице, био присутан на сваком збору грађана у овом месту. У ситуацији кад се нешто тако више не сматра превише вероватним поставља се оправдано питање колико су професори и наставници у школама спремни да дају допринос развоју месних заједница у срединама у којима раде. Залагање за реалну економску политику, и стварање адекватних кадрова, темељи се на потреби чврстог ослањања на особе које су јаким везама везане за град, и отклону од професионалних политичара чији су се интереси често показали знатно другачијим. И поред свега не јењава оптимизам о могућности интензивијег развоја града у будућности. Услов је да се у ту функцију ставе бројни фактори, пре свега високошколске установе и стручне школе, али и усаглашавање образовног система са потребама привреде. Искусног економисту брину особе са доста танким дипломама који, кад седну на неко одговорно место, забораве на друге људе и решавање проблема. Миладиновић подсећа да се одлика правог руководиоца огледа у окупљању што школованијих и паметнијих око себе јер ће само тада бити успешан, а то није случај. У случају централизованог управљања различитим токовима свакодневног живота значајним се оцењује потреба угледне и јаке личности из локалне средине са ауторитетом да се на вишем нивоу избори за повољности које воде ка бржем развоју. Није тајна да Краљево дуго није имало таквих, па се глас о потреби ове средине слабо чује тамо где се одлучује. То је основ потребе да се за такве бирају они који имају довољно јасно дефинисану визију развоја, и утицај на добијање средстава којима се то остварује, а то се, каже Миладиновић, најбоље огледа у изреци ко пре девојци његова и девојка. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Квалитет ваздуха у фебруару забрињава

МАГАЗИН

28.3.2021.

СТАЊЕ БЕЗ ПРОМЕН

- Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 двадесет дана фебруара изнад граничних на мерном месту Полицијска управа. - Према српском индексу квалитета ваздух је три дана у месецу био одличан, два добар, три прихватљив, дванаест загађен а осам јако загађен. - Средње двадесетчеторочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла, испод граничних. - Провераван квалитет сто тридесет осам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и четрнаест узорака сирових вода са црпних станица. - Вода за пиће из мреже градског водовода хигијенски исправна. - Ибар без фенолних материја

Е, УГЛАВНОМ ЛОШЕ

азматрање извештаја Завода за јавно здравље Краљево о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата мерења једном месечно су прва тема седница Градског већа. Тако је било и средином минуле недеље, на двадесет петој по реду од конституисања актуелног сазива, кад су чланови Градског већа упознати са резултатима провере квалитета воде и ваздуха током фебруара ове године. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље потврђује да је провераван квалитет сто тридесет осам узорака воде за пиће из мреже градског водовода и четрнаест узорака сирових вода са црпних станица. На оснвни микробиолошки и физичко хемијски преглед

МАГАЗИН

28.3.2021.

анализирано је сто тридесет шест узорака воде из градског водовода, а на периодични два. Месечни извештај Завода за јавно здравље сведочи да су сви анализирани узорци из мреже водовода, у односу на контролисане параметре према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, били бактериошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и струч-

ног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода и у току фебруара била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиок сида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току фебруара биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а концентра-

ција азотдиоксида је на мерном месту Пљакин шанац три дана била изнад граничних. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима биле су испод максимално дозвољених на мерним местима Завод за јавно здравље и Рибница, изнад на мерном месту Пљакин шанац током седам а Скуштина града један дан. Средње двадесетчетворочасовне вредности суспендованих честица ПМ10 су на мерном месту Полицијска управа двадесет дана биле изнад граничних вредности, а резултати мерења сведоче да је ваздух, према српском индексу квалитета, три дана у месецу био одличан, два добар, три прихватљив, дванаест загађен а осам јако загађен. Према истим критеријумима

испод граничних су биле и средње двадесетчетворочасове вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који

се оцењује као просечна годишња концентрација заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За минулу годину биће утврђен као просек измерених резултата за 2018, 2019. и 2020. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Као и свих претходних месеци обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

28.3.2021.

Ручни рад прилика за бизнис

ПУТ КА ДОБРО - Уручиени сертификати за двадесет пет жена које су са успехом завршиле обуке за радно оспособљавање и израду рукотворина. - Обука је организована у циљу економског оснаживања жена, а представља наставак добрих резултата иницијативе „1.000 жена“ у оквиру које је обезбеђено радно ангажовање за седам стотина шездесет шест мајстора старих вештина. - Директна подршка за више од сто жена да се изборе са последицама пандемије зрада мотива Стапарске руже, Банатске шаре и Соломоновог чвора традиционалним техникама ткања и пустовања, сем што краси културно наслеђе и чува га од заборава, донела је женама из Сомбора, Панчева и Сремске Митровице прилику да своје умеће претворе у бизнис. То је потврђено на завршном догађају про-

јекта „Друштвено-економска афирмација жена у условима пандемије“ где је потпредседница Владе Србије, и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић, са замеником амбасадора Канаде Брајаном Ебелом, уручила сертификате за двадесет пет жена које су са успехом завршиле обу-

ке за радно оспособљавање и израду рукотворина. Обука је организована у циљу економског оснаживања жена, а представља наставак добрих резултата иницијативе „1.000 жена“ у оквиру које је обезбеђено радно ангажовање за седам стотина шездесет шест мајстора старих вештина. Додела сертификата

је и прилика за подсећање да је оснаживање једини пут за остваривање добробити жена и један од кључних фактора у смањењу насиља. То је и мотив Координационом телу за родну равноправност да, са свим представницима и удружењима, ради на доношењу закона који ће створити једнаке услове за укључивање свих жена у друштвени и политички живот. Међу полазницама је осамнаест незапослених жена, а остале раде у просвети као учитељице и васпитачице, што подгрева наду да ће стечена знања наставити да преносе на млађе генерације. Колико је старосна структура шаролика сведочи податак да највећи број полазница има између четрдесет и педесет година, али да ручном раду нису одолеле ни даме у пензији и студенткиње. Након што је од амбасадора Израе-

ла Јахела Вилана примила донацију за набавку вуне неопходне за израду рукотворина, председница удружења „Етно мрежа“ Виолета Јовановић је потврдила жељу да се помогне женама како би усавршиле технику израде, а њихови производи достигли висок квалитет и били спремни за пласман на тржишту. Добром вешћу оцењена је намера Министарства спољних послова за опремање једне просторије по угледу на Српски салон у Немањиној 11, што појачава уверење да ће то допринети да рукотворине постану све присутнији пословни и дипломатски поклон амбасадорима и другим високим званичницима који долазе у Србију. Све полазнице су добиле сертификате о успешно завршеној четворонедељној обуци, а три које су се посебно истакле преданим и квалитетним ра-

дом, награђене су новом опремом за израду ручних радова. У групи из Панчева за најуспешнији рад је проглашено дело Иване Варге која је, поред позива дефектолога, након обука изабрала да постане стални члан удружења „Панонке“. Награде су заслужиле васпитачица Аница Јеленковић из Сремске Митровице и Катарина Цар из Сомбора. Етно мрежа је прошле године током колонија у Сомбору, Пироту и Лозници, у сарадњи с амбасадама Канаде, Сједињених Америчких Држава, Израела и Белгије, пружила директну подршку за више од сто жена да се изборе са последицама пандемије, а учесницама је по први пут пружена и социо-психолошка подршка стручњака, чији су их савети подстакли да се оснаже и буду предузимљиве. Т. Радовановић

Фото: НАЛЕД

ОБИТИ ЖЕНА

МАГАЗИН 28.3.2021.

Светски дан борбе против туберкулозе

САТ ОТКУЦАВА - Обележена је сто тридесет девета годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе. - Туберкулоза представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса. - Запостављање континуираних напора на контроли болести у будућности може бити опасно због присуства резистентних облика који се теже лече, посебно у условима епидемије другом заразном болешћу. - Србија бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са тридесет седам на сто хиљада становника 2003. на девет у 2019. години, што је сврстава међу земље са ниским оптерећењем у региону Европе

28.3.2021.

МАГАЗИН

ветски дан борбе против туберкулозе обележава се сваког 24. марта, како би се подигла свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају ове болести и скренула пажња на усмеравање напора ка елиминацији као јавноздравственог проблема. На тај дан ове године обележена је и сто тридесет девета годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе. Према подацима Светске здравствене организације из 2019. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ. Процењује се да је исте године од туберкулозе умрло око милион и двеста хиљада ХИВ-негативних особа, а да је оболело укупно десет милиона особа. Највећи број оболелих налази се у региону југоисточне Азије, Африке и

западног Пацифика, док је мање оптерећење овом болести забележено у источном Медитерану, Америци и Европи. У таквим околностима поразно делује податак да две трећине укупног броја оболелих од туберкулозе на глобалном нивоу потиче из Индије, Индонезије, Кине, Филипина, Пакистана, Нигерије, Бангладеша и Јужне Африке. Да резистентна туберкулоза представља сталну опасност потврђује податак да је током 2019. године у свету забележено пола милиона нових случајева резистентних на рифампицин, а да је скоро четири петине оболелих имало мултирезистенту туберкулозу. Скоро половина таквих случајева били су становници Индије, Кине и Руске Федерације, а у Европској унији и Европској економској заједници исте године је пријављено скоро педесет три хиљаде оболевања од туберкуло-

зе. Познато је да се стопа пријављивања смањује за само око пет посто годишње, што значи да је потребан најмање два пута већи да би се постигли циљеви одрживог развоја и глобалне стратегије за елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема. Као и сваке године, Србија се и овог 24. марта придружила светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „Сат откуцава“. Циљ је да се скрене пажња на и даље велики број оболелих, а да запостављање континуираних напора на контроли болести у будућности може бити опасно због присуства резистентних облика који се теже лече, посебно у условима епидемије другом заразном болешћу. Ове године ће посебна пажња бити посвећена заједничким напорима свих кључних институција и организа-

години, што је сврстава међу земље са ниским оптерећењем у региону Европе. Према пријавама достављеним на одговарајућем обрасцу, у 2019. је пријављено шест стотина двадесет три случаја оболевања од свих облика туберкулозе, што чини нотификациону стопу од 9,02 на сто хиљада становника.

Основно о туберкулози Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија/бацила, инфекција се најчешће преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин, а најважнији извор су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама

пљувачке, па веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када их друга особа удахне. Особе са добром отпорношћу организма, инфекцију најчешће савладају у зачетку, па до обољења најчешће и не долази. Досадашње искуство сведочи да ће се свега десет одсто инфицираних касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, и слично. Здравствени радници упозоравају на чињеницу да се туберкулоза може појавити у било ком делу тела, најчешће у плућима, са симптомима као што су кашаљ, појава крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.

Т. Радовановић

ција да се смањи утицај епидемије корона вируса и одржи дијагностика и лечење туберкулозе, како би се сви потенцијално оболели на време дијагностиковали и започело лечење. Посебно значајним оцењује се податак да је током епидемије корона вируса правовремено извршена набавка антитуберкулотских лекова прве и друге линије, па није било прекида у снабдевању. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ наглашавају да су набављени најновији међународно одобрени лекови за лечење резистентних облика ове болести, а у оквиру система здравствене заштите обезбеђени капацитети за хоспитално и амбулантно лечење туберкулозних болесника. Србија бележи континуиран тренд смањења стопе пријављивања туберкулозе, са тридесет седам на сто хиљада становника 2003. на девет у 2019.

Милорад Којић

МАГАЗИН 28.3.2021.

In memoriam: Милорад Којић (4)

- Половином осамдесетих година рођена прва идеја о сплаву на Ибру који не би био класична и сувопарна кафана, у којој би се уз музику задовољавала потреба за јелом и пићем, већ место са одређеним бројем културних садржаја каквих нема на другим местима у граду. - Сплав је виђен као место на коме би, у миру и тишини, посетиоци могли да уживају у вечерима поезије, уметничке музике и ликовних изложби. - Мало потреба за послом а мало инат утицали су на жељу да се уместо кафане отвори спортски објекат који јача дух и тело. - Срби су научили да вежбају бицепсе бацањем алкохола у грло, а друге мишиће тако што гурају шанк

Фото: М. Радовановић

КРАЉЕВО ГРАД ЧУДА

време кад се у Краљеву приватни бизнис сводио на ситне занатлије, а бити приватник представљало готово срамоту и родитељску претњу слабијим ђацима, они који су имали срећу да отпутују до Трста по фармерице и по коју мајицу да би лепо изгледали на корзоу, долазили су у контакт са другачијим светом. Краљевчани који су имали мало више могућности, па се усудили да посете још по коју од западноевропских земаља, а међу њих се убраја и јунак наше приче Милорад Којић Шерпа, могли су да виде, а потом схвате, колике могућности пружа приватни бизнис. Већ такво сазнање Којићу је било довољно да брижљиво у блокче од кога се није одвајао записује идеје које су се рађале на путовањима кроз Аустрију, Немачку, Француску... Током студија у Београду Ада Циганлија је била место на коме су се појавили први сплавови, „Плава лагуна“, „Баракуда“ и Клуб „Сава“ направљен на остацима неког старог брода... На Дунаву се стационирао тек један чији је власник, стицајем околности, био Краљевчанин Бран-

МАГАЗИН

28.3.2021.

ко Јанковић у то време члан популарног састава „Рокери с Мораву“. Његов сплав „Беле бутине“ био је састајалиште различитих музичара који су често након џем сешна настављали дружење са ромским колегама до раних јутарњих часова. Чест гост сплавова био је и Шерпа који је као заљубљеник у Ибар почео да машта о једном уз леву обалу реке испод Малих таласа у висини популарног водомера. Нешто што се у то време граничило са немогућим могло је да се роди само у глави човека какав је био Шерпа који је пре пуних 30 година прву подршку добио од екипе краљевачких пројектаната. Иако је пет хиљада немачких марака било превише пара за израду пројектне документације јачи од свих ограничења био је животни циљ да се река оплемени реализацијом идеје која се учинила интересантном и представницима локалне власти. Идеја која је оцењена врхунском наилазила је на похвале што је давало доста оптимизма да Краљево буде први град у Србији, после Београда, који може да се похвали оваквим објектом. И док су по-

стојећи били постављени на бурићима од нафте краљевачки пројекат је подразумевао изградњу чврстог објекта на понтонском мосту за форсирање реке какав се по сазнању инвеститора већ налазио на војном отпаду у Нишу. - Не размишљајући ни тренутак скокнем до Ниша и нађем те понтоне који су били неупотребљиви за војску, али у здравом стању и погодни за оно што је било предвиђено пројектом. Требало је да купим четири у облику чамца, као што је било планирано, и поставим их поред леве обале Ибра са крмом у смеру кретања воде. Кад је требало решавати питање фекалних вода и органског отпада из кухиње, а да не загађујемо реку, дошли смо на идеју да искористимо искуства бродоградилишта у Сплиту где су ми рекли да постоје хемикалије које се користе на великим прекоокеанским бродовима. Отпадне воде се задржавају у посебном танку и посипају хемикалијом која их разграђује да би се након тога све вратило у океан. И управо један од четири понтона требало је да користи за одлагање отпад-

них вода – прича Којић. Према пројектованом броју гостију израчуната је количина отпада која би се из будућег ресторана избацила за седам дана, па се дошло до сазнања да само један део понтонског моста може да задовољи његове потребе. Ношен ентузијазмом који је водио ка реализацији несвакидашње идеје будући ресторатер се потрудио да обави све формалности и врло брзо добије потребне дозволе за градњу. Паралелно са овим делом посла у глави су се ројиле идеје о месту које неће бити класична и сувопарна кафана, у којој би се уз музику задовољавала потреба за јелом и пићем, већ место са одређеним бројем културних садржаја каквих нема на другим местима у граду. Сплав је већ виђен као место на коме би у миру и тишини посетиоци могли да уживају у вечерима поезије, уметничке музике и ликовних изложби. У средини сплава облика шкољке требало је да буде шанк, а око њега око две стотине места за посетиоце. На врху јарбола високог двадесетак метара планира-

но је да се виори државна застава, а од ње до подножја буду сајле до сваког сепареа којима би се подешавао положај једара у случају да посетиоци пожеле да се заклоне од јаког сунца у летњим месецима. Између свака два стола предвиђено по једно једро, а само од посетилаца зависило у каквом ће положају оно да буде. Облик основе површине 150 квадратних метара одредио је и име „Плава шкољка“, а функционалности целог објекта требало је да допринесе модерно опремљена кухиња иза шанка и санитарни чвор поред ње. Да ништа није препуштано случају доказује сазнање да је власник као добар познавалац свега што у овој области нуде други угоститељски објекти будућим гостима пожелео да пружи више. Зато је поред традиционалне кухиње и морских специјалитета планирано да се услуга обогати могућношћу да сами, уз помоћ посебно одабраног особља, учествују у припремању хране и служењу пријатеља са којима су дошли. Све је требало да, уз богату понуду у до тада невиђеном објекту, омогући и осећај интимне кућне атмос-

фере. Био је Којић свестан и опасности каквима су због честих несугласица за запосленима били изложени власници краљевачких ресторана па је, да би предупредио непријатности због евентуалног одласка неког од важнијих радника, посебно кувара, и сам стекао потребна знања у угоститељској школи. Тада је још било тешко отварати приватне објекте, али се назирало време у коме је добра иницијатива наилазила на разумевање и подршку, а несвакидашњи пројекат је изазивао само речи хвале. На основу документације врло брзо су добијене потребне дозволе за прикључак на струју и воду, а канализација је већ решена тако што би се након разлагања у понтону испуштала у реку као техничка вода која није реметила флору и фауну реке. Посебним техничким решењем вешања помоћу четири сајле, од којих су две причвршћене на стубове поред обале а друге две на посебне држаче испод површине реке, сплав је заштићен од великих бујице јер је могао сигурно да се подиже

28.3.2021.

МАГАЗИН

и спушта у зависности од висине воде. Статика је обезбеђивала сигурност сплава при највећем оптерећењу, а сајле могле да издрже и три пута јаче бујице него што је тада имао Ибар при измереној брзини од једнаест метара у секунди. Понтони су изгледали као брод, и ако би при високом водостају наишао по неки пањ одбијао би се да не прави било какву штету. - Скоро све је било решено, али се као велики проблем појавило само још прибављање сагласности водопривреде региона чије је седиште било у Чачку. Одлазим тамо, носим документацију, они су одушевљени и кажу да ће ме после разматрања обавестити о исходу. Убрзо стиже негативно решење са образложењем да брзина реке може да буде опасна, да може да откине сплав, направи штету и повреди неког. Време пролази, а ја се жалим и тражим вештачење републичке коморе за водопривреду, јер сам већ дао

капару за понтоне. Никад се нисам бавио криминалним радњама, па ми није падало на памет да дајем паре некоме за нешто што не смета никоме у мом родном граду, али смета Чачанима. Скоро годину је трајао поступак од пројекта до коначног негативног решења због чега сам дигао руке од свега и кренуо у други бизнис, први фитнес центар у Краљеву – прича Којић посебно разочаран сазнањем да је већ у пролеће 1986. поред бране у Међувршју код Чачка постављен први сплав. Једино што се као могућност отварало професору физичког васпитања била је специфична школа за физичко вежбање каква никако није могла да се уклопи у прилично строге прописе који су се односили на извођење било какве наставе. То је био повод за отварање првог фитнес центра у Србији под називом „Палестра“ заснованог на сазнању о значају физичког васпитања коме се посебна пажња поклањала још у гимназијама старе Грчке у ко-

јима су под истим називом припремани спортисти за учешће на Олимпијским играма. Мало потреба за послом а мало инат утицали су на жељу да се уместо кафане отвори спортски објекат који јача дух и тело. Стотинак квадрата породичне куће у Улици војводе Путника 60 било је довољно за смештај справа за вежбање, две свлачионице, купатила и санитарног чвора. Добијена је и дозвола за превођење стамбеног објекта у пословни простор, а колико је Краљеву био потребан фитнес центар показало се врло брзо након отварања у јесен 1986. године. Све што је ново одувек је, бар у почетку, привлачило пажњу средине, овом приликом и медија на којима је Којић као редован гост давао савете о правилном развоју духа и тела. У то време је, посебно код жена, био популаран аеробик, па је поред тридесетак суграђанки које су редовно долазиле

да вежбају у „Палестри“ из дана у дан бивало све више мушких кибицера од којих су неки само покушавали да покажу мишиће припадницама лепшег пола. Врло брзо се испоставило да се то негативно одражава на оне које су желеле да вежбају далеко од погледа „уљеза“, па је и посета почела да се осипа до тренутка кад су тренинзи за жене и мушкаре одржавани у различите дане. „Палестра“ је пружала могућности и за побољшање физичке спремности активних спортиста, па је врло брзо прерасла у тренажни центар у који су након кошаркаша долазили фудбалери. - Кад сам отварао „Палестру“ долазили су пријатељи и сваки донесе по флашу пића. Још онда сам схватио да би ово могла да буде врло лепа кафана, јер су Срби научили да вежбају бицепсе бацањем алкохола у грло, а друге мишиће тако што гурају шанк. Након дуге и оштре зиме стигло је пролеће, а са првим лепим данима опа-

ло интересовање за вежбање, јер Краљевчани све више времена проводе поред Ибра и у природи. „Палестра“ умире преко лета, а ја не знам шта да радим и сетим се на оне догодовштине око пића приликом отварања. Објекат је био стар 120 година и са ручно тесаним храстовим гредама имао посебно топлу душу, па дођем на идеју да избацим сву опрему напоље и ставим је на распродају, а нешто сам и позајмио људима који су ми помагали. У Болоњи сам већ јео добру пицу, па потражим оно блокче у које сам још тада све записивао и тако се роди идеја о отварању пицерије „Пера Ждера“. Хтео сам да одржим аутентичност оригиналног амбијента, па сам преградио неколико сепареа, прерадио купатила у кухињу и тако је кренула прича. У пицерији сам проводио по 24 сата дневно, а готово четири године нисам видео ни небо ни сунце. У Верони сам од једног од нај-

бољих мајстора научио како да правим различите врсте пица, како да одредим дебљину теста и време печења у зависности од температуре. Знао сам да се у пећи са силикатном опеком, која се ложи дрвима, при температури од 400 степени пица пече до минут и по. Пећи на струју омогућавају печење на температури од највише 300 степени па, је потребно нешто дуже време. Пробао сам озидам пећ на дрва, али то није ишло, па сам користио оне на струју и гас у зависности од тога шта је у одређеном тренутку било економичније – прича Којић. Врло брзо се показало да је отварање пицерије прави потез после два безуспешна покушаја у Краљеву пре тога. Називи свих пица, сендвича и пасти били су на италијанском језику, а у врло кратком периоду „Пера Ждера“ је постало место редовних састанака оних који су увек тражили нешто ново. Т. Радовановић

28.3.2021.

Глобална акција под геслом „Да нам клима штима“

МАГАЗИН

САТ ЗА НАШУ ПЛАНЕТУ 56

- Глобална акција „Сат за нашу планету 2021 – Покрени се за Планету“ у организацији Светске организације за природу и подршку Владе Шведске у оквиру пројекта „Да нам клима штима“. - Због епидемиолошке ситуације акција обележена дигиталном кампањом и поруком да у ванредним околностима попут ове, климатске промене и утичу на становништво читавог света и постају све важнија тема у свакодневном животу. - Укључивањем појединаца, организација, институција и компанија, могуће је допринети ублажавању последица климатских промена и променити свакодневне навике за добробит планете. - Србија део акције од 2009. године

лобална еколошка акција под називом „Сат за нашу планету“ јуче је у Србији одржана тринаести пут у исто време када је, симболичним гашењем светла на сат времена у више од седам хиљада градова широм света, још једном указано на важност очувања планете. Због потврде да климатске промене и опадање биолошке разноврсности представљају заједнички проблем свих становника акција „Сат за нашу планету“ прилика је за појединце, организације, институције и компаније да покажу преданост заштити природе и буду део разговора усмерених ка тражењу решења потребних за изградњу одрживе будућности. Глобална акција „Сат за нашу планету 2021 – Покрени се за Планету“ одржана је под покровитељством Светске организације за природу, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Да нам клима штима“. Због епидемиолошке ситуације акција је обележена дигиталном кампањом и поруком да, у ванредним околностима попут ове, климатске промене утичу на становништво читавог света и постају све важнија тема у свакодневном животу. Овогодишње активности су свим учесницима пружиле прилику да се едукују о климатским променама и свему шта могу да ураде како би ублажили климатске промене или им

МАГАЗИН

28.3.2021.

се прилагодили. У томе је неопходна и помоћ свих државних институција и друштвено одговорних организација и компанија. Милиони људи широм света једног дана пред крај марта искључују светла на један сат како би показали непоколебљиву преданост заштити природе и потреби да заједно смање човеков утицај на планету Земљу, те да се суоче са климатским променама. Један сат проведен у мраку треба да служи као подсетник да се мора осигурати одржива будућност планете на којој природа треба да има виталну важност јер подстиче економски напредак и развој, здравље, благостање и опстанак. Акција „Сат за нашу планету“, у свету позната као Earth Hour, први пут је одржана у Сиднеју 2007. године, а данас се обележава у више од 180 земаља на свим континентима. Најпознатије светске знаменитости попут Ајфеловог торња, римског Колосеума и лондонског Биг Бена, искључивањем јавне и декоративне расвете, и ове године су утонули у мрак. Србија је део ове акције од 2009. године, а 2018. јој се придружило више од две стотине партнера, градова, општина, организација, институција, школа и вртића. За разлику од претходних година кад се Краљево укључивало у акцију искључивањем јавне расвете у пе-

риоду од 20:30 до 21:30 на Тргу српских ратника и Тргу Светог Саве, ове из локалне самоуправе није било потврде да ће се то и догодити. Светска организација за природу је једна од највећих, широм света признатих, независних организација која се бави заштитом природе а поред скоро пет милиона присталица има и активну глобалну мрежу у више од сто земаља. Мисија ове организације усмерена је на заустављање уништавања животне средине и стварање будућности у којој људи живе у складу са природом путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса, смањења загађења и претеране потрошње. Она укључује заустављање деградацију животне средине на планети и изградњу будућности у којој ће људи живети у хармонији са природом. Да би то постигла са бројним партнерима ради на очувању биолошке разноврсности и смањењу људског утицаја на природна станишта. Пажња организације стратешки се усмерава на очување кључних предела и врста од изузетне важности за њихова станишта или људе, а бројне активности усмерене су ка смањењу еколошког отиска човечанства мереног количином земљишта и природних ресурса који су неопходни за снабдевање храном, водом, влакни-

ма и дрвном грађом, као и апсорпцију угљен диоксида који се због многобројних људских активности испушта у атмосферу. Мисија Светске организације за природу потврђује да није реч о удаљавању људи од природе, нити о враћању у прошлост и спречавању развоја држава или заједница, већ у проналажењу практичних решења за здраву планету која ће садашњим и будућим генерацијама омогућити напредак у складу са природом у стабилној животној средини. Због чињенице да биодиверзитет и природна станишта широм света нестају брже него икад верује се да ће одлуке, активност или неактивност људске врсте током следеће деценије одредити судбину целокупног живог света планете Земље. Главним разлогом за то оцењује се људски фактор, његово нерационално коришћење природних ресурса брже него што се могу обновити, као и загађивање и мењање природних станишта и мењање климе читаве планете. Такво понашање уништава екосистеме који целокупан живи свет снабдевају пијаћом водом, храном, чистим ваздухом, и другим потрепштинама, па последице већ осећају милиони људи, како у богатим тако и у сиромашним земљама. Оне се манифестују као несигурност по

питању безбедности хране и воде, чешћу појаву природних катастрофа и болести. У круговима оних који брину о будућности све је присутније уверење да би, ако се овако настави, ствари могле постати још лошије, јер је планета Земља већ достигла критичну тачку. „Сат за нашу планету“ је глобална кампања у коју се укључују појединци, организације, институције и компаније са циљем да пошаљу снажну поруку како је могуће нешто предузети по питању ублажавања последица климатских промена, променити свакодневне навике за добробит планете и свих који на њој живе. Захваљујући Светској организацији за природу у Аустралији град Сиднеј је 2006. године био инспирисан да подршку у борби против климатских промена покаже у првој акцији „Сат за нашу планету“. Неочекивано велики одзив свих који су изненада схватили да имају моћ да утичу на промене у свету у коме живе утицао је да већ следеће године 2,2 милиона људи и преко две хиљаде предузећа у овом граду угаси светло на сат времена у знак подршке борби против климатских промена. Планирано је да се акција „Сат за нашу планету“ 2008. организује и у другим градовима Аустралије, а кад јој се придружио канадски Торонто за кратко време је прихваћена у више од

35 земаља и скоро 400 градова. Порука свету је била веома јасна, климатски изазови са којима се суочава планета су толико велики да се промена мора десити на глобалном нивоу. Од тада до данас, „Сат за нашу планету“ је постао глобални годишњи догађај, који је 2012. године доживео и ванпланетарну димензију када је астронаут Андре Куиперс посматрао гашење светала са Међународне свемирске станице. Као грађанска иницијатива у знак оглашавања људи против климатских промена и позив на хитну акцију, акција се организује последње суботе у марту, што се приближно поклапа са равнодневницом а већина градова је у мраку. Организатори верују да ће уз помоћ снаге и могућности друштвених мрежа сваки пут успети да привуку све више учесника и тако изградити истински глобалну заједницу посвећену одрживом живљењу на планети. У Гинисовој књизи светских рекорда покрет је наведен као највећа светска волонтерска акција, а резултати су сваке године све бољи. „Сат за нашу планету“ је 2020. први пут одржан онлајн, а упркос изазовним условима био је масовнији него икада раније. О томе сведочи учешће сто деведесет земаља и територија, а забележено је више од 4,7 милијарди утисака на глобалним друштвеним мрежама. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.3.2021.

Прим. др

Радмила Јевремовић Мацан 1933-2021

У Краљеву је у 88. години преминула прим. др Радмила Јевремовић Мацан, прва жена директор Завода за заштиту здравља и добитница Дипломе заслужног грађанина општине Краљево за 1994. годину. Рођена 1933. у Смедеревској Паланци, где је завршила основну школу и гимназију да би, након што је 1962. дипломирала на Медицинском факултету у Београду, почела да ради у краљевачком Заводу за заштиту здравља. Специјалистички испит из социјалне медицине и организације здравствене службе положила je 1967, а 1983. стекла звање примаријуса. По завршетку стажа постављена је за начелницу новоформираног Одељења за социјалну медицину, а два пута je била вршилац дужности директора Завода за заштиту здравља, у периодима од 1963. до 1964. и 1973. до 1976. године. Од 1979. до 1983. била је директор ООУР Завода за заштиту здравља у саставу Медицинског центра Краљево, а потом до 1990. директорка Регионалног завода за заштиту здравља „Др Никтополион Чернозубов“. Након тридесет осам година рада, а седамнаест на директорској позицији у Заводу за заштиту здравља, пензионисана је 2000. Од 1989. до 1992. др Јовановић Мацан била је делегат Скупштине општине Краљево, од 1978. до 1990 члан Штаба цивилне заштите Скупштине општине Краљево, од 1966. члан Савета Републичког здравственог центра а у два мандата, од 1976. до 1982. године, члан делегације СР Србије у Југословенској конференцији за социјалне делатности. Била је предавач у Медицинској школи у Краљеву, испитивач и председник у Комисији за полагање стручних испита здравствених радника са вишом и средњом стручном спремом, као и ментор за специјализацију из социјалне медицине Медицинског факултета у Београду и у Нишу. Током радног века објавила је три монографије и више од двадесет стручних радова, а аутор је четрдесет девет бројева Билтена за питања организације и рада здравствене службе са територија општина Краљево, Врњачка Бања и Рашка и девет бројева Статистичког годишњака за ванболничку и болничку делатност. Др Јовановић Мацан је носилац Ордена рада са златним венцем и Златне значке цивилне заштите СФРЈ, добитница Дипломе заслужног грађанина општине Краљево и Дипломе и захвалнице Српског лекарског друштва. Сахрањена је у уторак, 23. марта на Старом гробљу у Краљеву.

МАГАЗИН

28.3.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

ТРОБОЈНА ЧОКОЛАДА Потребно: И део: 50 г беле чоколаде 1 кашика уља 10 г лешника крокант ИИ део: 50 г беле чоколаде 50 г црне чоколаде 2 кашике уља 40 г KitKat Chunky white

И део: Истопите чоколаду и кашику уља, па додајте лешник крокант. Сипајте у калуп и изравнајте. Пребаците у фрижидер на 5 минута док припремате други део. ИИ део: Истопите чоколаде и уље, па додајте измрвљени КитКат. Промешајте и сипајте у калуп, изравнајте и вратите у фрижидер на 5 минута. ИИИ део: Чоколаду и уље истопите, па додајте измрвљену алву. Пребаците у фрижидер да се стегне.

ИИИ део: 150 г црне чоколаде 80% какаа 2 кашике уља 100 г алве Троугласти плех, дужине 30 цм, обложите папиром за печење.

Напомен: Колач оставите макар сат времена на собној температури пре него што решите да га исечете. Ако сечете директно из фрижидера, чоколада ће пуцати. Ова мера је за један троугласти плех величине 5 x 30 цм.

На Светски дан позоришта

МАГАЗИН

28.3.2021.

ЖИВЕЋЕ ПОЗОРИШНА КУЛТУРА

- Традиционалну поруку поводом Светског дана позоришта за децу упутила је председница Међународног Аситежа Ивет Харди, а поводом Светског дана позоришта светски призната позоришна, филмска и телевизијска глумица Хелен Мирен. - Светски дан позоришта за децу обележава се под слоганом „Данас поведите неко дете у позориште“. - Креативни порив писаца, дизајнера, плесача, певача, глумаца, музичара, редитеља, никада неће бити угушен

размаку од само седам дана обележавају се Светски дан позоришта за децу и Светски дан позоришта, а у ванредним околностима које је наметнула пандемија корона вируса обележавање је сведено на поруке значајних особа из области театарске уметности. Традиционалну поруку поводом Светског дана позоришта за децу и младе 20. марта, упутила је председница Међународног Аситежа (ASSITEJ) Ивет Харди. - ASSITEJ Interna`onal још од 2001. године овај дан слави двадесетог марта, а од 2012. године користи слоган „Данас поведите неко дете у позориште“. Он нам је био позив на акцију да деци и младима уметност постане приступачнија и да се скрене пажња на одговорност оних који тај приступ омогућују, спонзора и купаца карата, да осигурају да млада публика искуси моћ уметности. Међутим, у овој хаотичној години,

МАГАЗИН

28.3.2021.

када је свет који познајемо престао да се окреће у својим старим орбитама, а толико тога се променило за уметнике, за позоришта, за фестивале, за породице, за школе и, наравно, и најважније, за децу и младе, изгледа да више не можемо да кажемо „Данас поведите неко дете у позориште“ с истом увереношћу као раније. То није због тога што је уметност позоришта ишта мање важна – штавише, ако је оно што ауторке наших порука говоре истина, важнија је него икад – већ зато што су механизми којима се ово искуство дели морали да се промене и прилагоде. Зато, ове године, на Светски дан позоришта за децу и младе, хоћу да славим изванредно богатство талента, креативности, издржљивости, прилагодљивости, чисте тврдоглавости и одлучности, с којима су уметници ове године проналазили нове начине да се сусретну са својом публиком.

Причали су приче уживо на фејсбуку, уз интеракцију на лајв чету; стварали унапред снимљена или уживо преношена интерактивна искуства у којима су деца могла да уживају од својих кућа; правили позориште у баштама, парковима, на колским прилазима и с друге стране прозора; претворили су дневне и спаваће собе у магичне просторе које треба мапирати и открити уз ангажовање сензорне имагинације; пребацили су лабораторије за младе на интернет и створили онлајн библиотеке видео снимака позоришних ресурса; прибегавали свакодневној технологији као што су телефони и упустили се у Вотсап, Тикток и Инстаграм; слали позоришна искуства поштом, у пакетима, уз мноштво креативних алата; подржавали су наставу код куће; стварали дела о пандемији и одсањали и написали представе за тренутак кад контакт уживо поново буде дозвољен; своје фестивале пре-

местили су на интернет, као и јавна читања, летње кампове и радионице; лобирали су и заговарали, марширали и писали петиције; стали су једни уз друге. Градили су солидарност унутар заједнице тако што су уметност извели на улице. На безброј начина демонстрирали су своју урођену креативност. Зато, док се заједно упуштамо у „непознату будућност“, молимо све оне којима је стало до тога да деца и млади имају приступ изванредном маштовитом богатству коју уметност може да им донесе да наставе да налазе нове начине да се позориште и млада поблика поново сусретну. Јер једно је извесно - позориште је неопходније него икад. У позоришту се поново повезујемо, стварамо простор за исцељење. Ми поново замишљамо, поново се усклађујемо и поново одолевамо. Сећамо се људскости која нам је свима заједничка и поновно је настањујемо. А управо је уметница у свакој од нас

та која све ово чини могућим. Светски Дан позоришта се од 1961. године обележава на иницијативу Међународног позоришног института од 1961. године. До прошле године широм света је обележаван разним манифестацијама међу којима се најважнијом сматра традиционална порука коју увек пише позоришна личност светског угледа. Дан позоришта је и ове године обележен у ванредним околностима у историји театра у виду перформанса, специјалних програма и целодневног онлајн дешавања које је могло да се прати на Фејсбук страници WorldTheatreDay. Традиционалну поруку ове године је написала светски призната позоришна, филмска и телевизијска глумица Хелен Мирен, добитиница многобројних признања, укључујући Оскара, Оливје награде и других - Ово је било веома тешко време за живе наступе и многи уметници, техни-

чари и занатлије, мушкарци и жене мучили су се и борили у професији која је већ препуна несигурности. Можда их је баш та, увек присутна несигурност учинила способнијима да виспреношћу и храброшћу преживе ову пандемију. Њихова машта се у овим новим околностима већ преточила у инвентивне, забавне и потресне начине комуникације, наравно великим делом захваљујући интернету. Људска бића причају једни другима приче од кад постоје на овој планети. Прелепа позоришна култура живеће све док нас буде овде. Креативни порив писаца, дизајнера, плесача, певача, глумаца, музичара, редитеља, никада неће бити угушен и у врло блиској будухности ће поново процветати новом енергијом и новим разумевањем света који сви делимо. Једва чекам! поручила је Хелен Мирен. Фото: М. Радовановић

28.3.2021.

МАГАЗИН

Стефан Усиљљанин Суси

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Стефан Усиљанин Суси (2)

- Жељу за стицањем академског образовања, која се код њега јавила још у трећем разреду средње школе, осујетили су родитељи уверени да глумачки позив не може да обезбеди довољно средстава за живот. - После бројних улога које је остварио у позоришту, на филму и телевизији и они су схватили да према успеху води превелика жеља која Стефану не недостаје, па верује да се потајно кају иако нису спремни да то признају. - У Краљеву нема довољно места која пружају шансу за напредовање у овој области. - Много је квалитетних младих људи којима није пружена никаква шанса, ни подршка

Фото: М. Радовановић

ОВДЕ СЕ НЕ ОСТВАРУЈУ СНОВИ

олика је моћ телевизије на најбољи начин је, већ после првог појављивања у емисији „Талент шоу“, могао да се увери Стефан Усиљанин након што су на улици суграђани почели да га препознају, а уследили су и позиви за наступе у Новом Пазару, Врњачкој Бањи и Краљеву. Сваки од њих био је прилика за учвршћивање поверења у сопствене могућности, а рад у Театру „Сунце“ био је само корак до првог позива за учешће у снимању телевизијске серије „Синђелићи“. Више од самог појављивања, у не сувише значајној улози статисте, значајном се чинила близина глумачких величина као што су Воја Брајовић и Борис Комненић од којих је имало шта да се научи. Малом броју оних који пред телевизијским екранима очекују појаву неке од особа према којима гаје одређене симпатије познато је да постоје агенције које обезбеђују учеснике за снимање различитих програма. Једној таквој јавио се Стефан и после само седам дана добио позив да се јави на снимање у једној дорћолској кафани. Први дан снимања био је прилика за нова искуства ма колико се значајним чинило оно стечено током рада у Театру „Сунце“, посебно мимика, гестикулација и покрет на коме је, као специфичном начину изражавања, инсистирао оснивач Зоран Савковић Џери. Перфекција којој је тежио редитељ Дејан Зечевић један је од основних разлога што је наизглед безначајан улазак статисте у кафану понављан чак дванаест пута. Три дана снимања није превише, али довољно за приснији контакт са бројним учесницима у реализацији пројекта у коме се свакој улози, чак и најмање значајној, прилазило са посебном озбиљношћу. То је принцип који је у раду Стефана Усиљанина присутан од првог појављивања на сцени и основни разлог што никада није одбио ни једну улогу нити било који позив за појављивање пред публиком. - Мислим да нисам у ситуацији да

МАГАЗИН

28.3.2021.

бирам улоге, него да улоге бирају мене, а негде у дну душе сам и тада желео да глумим да причам, а не само да будем статиста. Уствари, за даљи рад и усавршавање глуме много је добро кад осетиш шта је то статиста – каже Усиљанин који није дуго чекао на другу телевизијску улогу. Од прве епизоде серијала „Село гори, а баба се чешља“ код Стефана се учвршћивала жеља за било који вид сарадње са Радошем Бајићем. Заснована је на уверењу како екипа коју је окупио ствара добру основу да се сматра породицом посебне врсте. Пут до појаве у некој епизоди води преко Контраст студија а први контакт, послате фотографије и подаци о дотадашњем раду, нису дали никакав резултат баш као ни кад је правио прве глумачке кораке у Театру „Сунце“. Чврсто решен да не одустане успео је да ступи у контакт са редитељем, коме се свакодневно јавља двадесетак сличних, и предочи жељу да бар поразговара о неком виду сарадње. Упоредо је било присутно и настојање да ступи у контакт са другим члановима екипе од којих се најпогоднијом учинила Олга Одановић. Прва прилика за сусрет са редитељем серије појавила се приликом краљевачке премијере филма „Браћа по бабине линије“ при чему је значајну улогу одиграо Боро Тошић. У кратком разговору након пројекције филма Радош и Недељко Бајић, као и продуцент Иван Зацеро, били су у прилици да се увере у део могућности које поседује комична појава будућег новог сарадника. Месец дана паузе чинило се много дужим од стварног, а време је поново ушло у реалне токове од тренутка кад се јавио продуцент Зацеро и потврдио да му је додељена улога у неколико епизода популарног серијала. Њен значај је још већи у светлу чињенице да „Село гори, а баба се чешља“ представља једну од најпопуларнијих телевизијских серија снимљених на овим просторима. - Мојој срећи није било краја, јер је

то нешто што отвара сва врата и где се путеви толико проширују. Због моје комичности определили су се да мени повере улогу за коју је конкурисао и Милош Булајић, а прво јутро након одласка у Београд прилика је да кренемо пут Космаја где је снимана једна епизода. У екипи су ме толико лепо примили као да сам са њима од првог дана, а научио сам и неке непознате ствари везане за глуму и снимање. Сарађивао сам са Феђом Стојановићем, Иваном Заблаћанским, Олгом Одановић, Драганом Вујићем Вујкетом, Милорадом Мандићем Мандом, Јеленом Бајић, Предрагом Јочићем, Иваном Несторовић, Бранком Јовановићем и другима, а сви су били фантастични. Тада сам се први пут упознао са Олгом која је препознала мој глас и сетила се да смо разговарали, а никад нећу да заборавим ни њен загрљај који поредим са загрљајем моје мајке. Прву сцену са Мандом понављали смо много пута из различитих разлога, кад сено падне са мотокултиватора или погледам лево уместо десно, а кад кажу да долази Радош знам да је нека тешка драма. Његова професионалност је нешто што ме је оборило и испунило душу и срце. Зато кажем да је Радош Бајић мој глумачки кум, човек који ме је открио што се тиче телевизије и филма због чега сам му бескрајно захвалан – прича смирено Стефан. Улога Малог била је толико уверљива да се код појединих чланова екипе, посебно Манде, јавила дилема у настојању да погоди на којој је академији учио глумачки занат. Значајнијим од тога Стефан сматра чињеницу да га је таквој гестикулацији и карактеристичним покретима, током десет година заједничког рада, научио Џери. Добрим начином за промоцију раличитих активности последњих година су се показале друштвене мреже. Један од њих је прилика за контакт са Илијом Вишњићем, познатијим као Шиља, коме је у екипи за снимање дебитантског остварења недостајао само један глумац, тумач друге по важности

МАГАЗИН 28.3.2021.

улоге у филмској комедији под називом „Као на филму“. Србољуб Ранитовић Ране је човек који нема много успеха у сфери криминала, а као помоћник доказаног криминалца је потрчко који иде за њим и све што се од њега тражи ради наопако. Најбољим за тумачење таквог показао се управо Стефан Усиљанин. Након десетак дана у Београду, Земуну и Новој Пазови снимање је завршено пре непуна три месеца, а поред Стефана значајне улоге у филмском првенцу Илије Вишњића тумаче Мићко Марковић, Иван Бекјарев, Бранислав Платиша, Јелена Гавриловић, Ивана Косара, Срђан Јовановић, Миљана Поповић и други. Сваки ангажман је прилика за стицање нових искустава, а овај за потврду става како се много разликује од телевизијске серије. Због тога верује да су рад у позоришту, филму и телевизијској серији три различита коша, а имао је срећу да у кратком периоду упадне у сва три. Иако не предуго богато глумачко искуство потврђује како је значајнију каријеру тешко градити ван метрополе што је повод за намеру да се упути према Београду и, ако се све коцкице поклопе на начин како је планирано, ту и остане. И поред жеље да глумачке могућности покаже на сцени Краљевачког позоришта то се чини све мање реалним понајвише због специфичне учаурености установе у коју не може да се

уђе због превише дебелог зида који га дели од малог броја оних који се тамо налазе. - Због тога ми је много жао, а иако бих играо и без хонорара мислим да ће пре довести неког из другог града кога морају да плате. То је очигледно и свако ко се разуме у позориште може да види да у нашем позоришту има превише комплекса и да су људи много ограничени. Мислим да је велика штета што у свом граду немаш простора да покажеш то што си показао на многим другим местима. Никада ми није пружена шанса и криво ми је због тога, па овде и не очекујем ангажман. Драго ми је да ме људи препознају на улици, да знају за мене, јер сам за десет година успео да остварим колико други нису могли ни за тридесет – каже Стефан. У глумачком свету је од вајкада присутна дилема о предностима школовања на некој од специјализованих установа за ову врсту посла. И док једни заступају став да се без знања стеченог на оваквим местима не може говорити о значајнијим резултатима није мали број глумаца који су светски вредне резултате остварили, а да на таквим местима нису провели ни минута. Стефан Усиљанин се сврстава међу заговорнике става да за рад на телевизији или филму нису потребне високе школе, а да нису услов ни за рад у позоришту најбоље доказује пример Краљева. Жељу за стицањем академског образовања у овој области, која се код њега јавила још у трећем разреду средње школе, осујетили су родитељи уверени да глумачки позив не може да обезбеди довољно средстава за живот. После бројних улога које је остварио у позоришту, на филму и телевизији, и они су схватили да према успеху води превелика жеља која Стефану не недостаје, па верује да се потајно кају иако нису спремни да то признају. Стефан није једини који сматра да у Краљеву нема довољно места која пружају шансу за напредовање у овој

области. - Ово је град који ми не нуди могућност да просперирам, да успем. Много сам дао граду, а нисам добио ни пола од тога, можда и због љубоморе колега које се боре за своје парче хлеба. Иако сам ту љубомору осетио, а никад нисам улазио у конфликт због тога, криво ми је када то видим, али јуначки поднесем. Веома сам разочаран колико је мало културе у овом граду. Разочаран сам што је град, кад причамо о уметности, незаинтересован необразован. Град јесте леп, али је некултуран, а то су и моје колеге виделе. Много је квалитетних као ја којима није пружена никаква шанса, ни подршка, а ко је крив за то не знам. Жао ми је што тако кажем, а заиста је тако. Мени је у Београду након серије понуђено много тога за даљи рад и то сам већ прихватио. Младима бих поручио да прате своје стопе и схвате да се снови не остварују у овом граду, а као што сам ја учио на примерима неких људи тако могу да виде на мом примеру. Ако желиш да успеш, да направиш каријеру, да радиш оно што волиш, ово није град за тако нешто. Београд је град раширених руку, а овде су руке скупљене и то је велика разлика. Различите манфестације треба да организују људи који се у то разумеју, а не неко да би се само рекло да је сам организатор – прилично је сигуран Стефан. Много тога изреченог не разликује се превише од ставова бројних саговорника у покушају да се баци мало више светла на краљевачку позоришну сцену. Током дугог истраживања бројна мишљења о истим људима и догађајима су се поклопила, нека и нису. Стефан Усиљанин припада онима који верују да би ван Краљева могао да изгради успешну глумачку каријеру. То наговештавају позиви за учешће у реализацији различитих нових пројеката о којима још не може детаљније да прича. Колико су реални, а колико је одлука за одлазак из ове средине исправна могло би да буде познато врло брзо. Т. Радовановић

МАГАЗИН 28.3.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Том и Џери

слава Ђорђевић, Мина Совтић, Бранко Јовановић, Милан Тубић и Пеђа Дамјановић. Филм је на репертоару до 31. марта, а пројекције почињу у 17 сати.

Годзила против Конга Сукоб највећих филмских чудовишта, незаустављиве Годзиле и гигантског Кинг Конга, чека се још од 1962. кад су се први пут срели на филмском платну. Свет је спреман за још једну борбу гиганата јер краљ чудовишта и краљ Острва лобања крећу један на другог у борби за надмоћну монструозну супериорност, а две најмоћније силе природе на планети сукобљавају се у најспектакуларнијој бици свих времена. Научно-фантастични акциони филм у 2Д формату, у трајању од сто тринаест минута, Адам Вајнгард је режирао према сценарију који су написали Ерик Пирсон и Макс Борнштајн, а водеће улоге тумаче Мили Боби Браун, Александер Скарсгард, Еиза Гонзалес, Ребеке Хол и Џесика Хенвик. Филм се приказује до краја месеца у пројекцијама које почињу у 19 сати.

Једно од најомиљенијих ривалстава у историји поново оживљава кад се Џери, уочи „венчања века“, усели у најлепши хотел у Њујорку присиљавајући очајног организатора венчања да хитно затражи нужне мере. Клои Грејс Морец налази се у улози тек запослене Кајле, која има задатак да реши проблем глодара у хотелу пре важног догађаја па, како би заједнички зауставили несташног Џерија, за помоћ ангажује Тома. Од тог тренутка почиње епска борба мачке и миша која прети да уништи њену каријеру, венчање, а могуће и углед самог хотела. Но, ускоро се појављује још већи проблем, злобни и амбициозни запослени који се уротио против њих троје. Породични анимирани филм, у 2Д формату, чије трајање за један премашује сто минута, Тим Стори је режирао према сценарију који су написали Кевин Костело и Вилијем Хана, а у верзији на српском језику улоге тумаче Јелена Ракочевић, Борис Миливојевић, Марко Марковић, Урош Јовчић, Бојан Перић, Јелена Јовичић, Милутин Милошевић, Томаш Сарић, Влади-

МАГАЗИН

28.3.2021.

Филмови које смо гледали - 1972.

Дијагноза стања у Србији; припада науци – психијатрији!

МАГАЗИН

28.3.2021.

Кад дођемо: „Ми ћемо, овако“! А, не кажу то „овако“ – како!?

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Дугорочна поли нестабилн са –

тичка прогноза за Србију: о, тмурно, суморно, нападањима!

СМС поруке, за лаковерни свет; реални су извори, за „кратак буџет“!

МАГАЗИН

28.3.2021.

Земун - Слога 1:0

Фото: Г. Шљивић

МАГАЗИН

28.3.2021.

Међуопштинска лига ФСРО

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 28. МАРТА И 3. АПРИЛА

МАГАЗИН

28.3.2021.

28. март

193 — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану. 364 — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог источног савладара. 1776 — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе. 1800 — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом. 1802 — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид. 1814 — Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса. 1881 — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Б е о г р а д - Н и ш . Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе. 1923 — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара. 1939 — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка. 1941 — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан. 1942 — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су

били усидрени немачки ратни бродови. 1945 — Адолф Хитлер сменио Хајнца Гудеријана са положаја начелника Врховне команде копнене војске. 1945 — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије. 1970 — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи. 1973 — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими “Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца. 1979 — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона. 1979 — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства. 1989 — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције. 1992 — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана. 2001 — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата.

2003 — На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство. Са острва Танегашима Јапан лансирао своје прве шпијунске сателите у свемир, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући кретање севернокорејске војске. Јапан се раније ослањао на обавештајну службу САД.

29. март 1461 — Османско царство је заузело Солун од Византинаца. 1461 — У најкрвавијој бици Рата две руже војска династије Јорк је пора-

зила војску династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV. 1638 — Шведски насељеници основали су близу залива Делавер прву шведску колонију у Северној Америци, коју су назвали Нова Шведска. 1809 — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском. 1831 — Почео је Босански устанак Хусеина Градашчевића. 1848 — Америчка војска под заповедништвом генерала Винфилда Скота је у Америчко-мексичком рату заузела Веракруз. 1848 — Почео је трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јиланд. 1849 — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији. 1864 — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије. 1867 — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бран-

звика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда. 1901 — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија. 1945 — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Уједињено Краљевство и САД. 1946 — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година. 1947 — Избио је Малагашки устанак против француске колонијалне власти на Мадагаскару. 1956 — У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, “Стеријино позорје”, поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије. 1967 — Поринута прва француска нуклеарна подморница. 1972 — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пазу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике. 1973 — Последње америчке борбене трупе су напустиле Јужни Вијетнам. 1974 — Амерички вештачки сателит Маринер 10 је снимио прве фотографије Меркура. 1974 — Група кинеских сељака из покрајине Шенси је открила хиљаде глинених статуа које су представљале војску првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга. 1990 — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе. 1994 — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 km дугом фронту.

1997 — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале. 1999 — Бомбардована зграда МУПа у Приштини. 2002 — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата. 2003 — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести. 2004 — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта. 2006 — Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно. 2010 — Најмање 37 људи је погинуло, а 62 повређено у Москви у две одвојене експлозије у подземној железници.

30. март 1282 — Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње. 1814 — Британци и њихови савезници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз. 1842 — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервенције у болници у Џеферсону у Џорџији. 1856 — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства. 1863 — Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I. 1867 — Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру.

28.3.2021.

МАГАЗИН

1912 — Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима. 1941 — Адолф Хитлер у Берлину одржао Генералску конференцију ~ „Генерал-Ферзамлунг” (нем. GeneralVersammlung) о нападу на СССР. 1945 — Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини. 1945 — Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку луку Данциг, данас Гдањск. 1967 — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза. 1972 — Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера. 1973 — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату. 1979 — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике. 1981 — Џон Хинкл млађи је покушао да убије председника САД Роналда Регана, који је прошао са лакшим повредама. 1987 — Слика Ван Гога „Сунцокрети“ продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара. 1997 — У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари. 2003 — У америчкој држави Њујорк забрањено пушење у ресторанима и баровима. 2005 — У егзилу у Јужној Африци умро Милтон Оботе, први лидер Уганде након стицања независности. 2008 — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу Косова.

31. март 1146 — Француски опат Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом. 1282 — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву. 1492 — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католицизам или напусте Шпанију. 1496 — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака. 1854 — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију. 1889 — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина на свету, у оквиру Светске изложбе. 1892 — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883. 1917 — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916. 1942 — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора. 1948 — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе. 1959 — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил. 1964 — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину. 1971 — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор

због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора. 1979 — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте. 1983 — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 остало без домова. 1986 — Мексички авион “Боинг 727”, на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика, при чему је погинуло свих 166 путника и чланова посаде. 1991 — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара. Прве вишепартијске изборе у Алба-

нији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима. 1992 — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније. 1993 — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967. 2001 — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада. 2002 — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбашсамоубица усмртио више од 15 особа,

а 44 ранио. 2003 — Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993. Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана. 2004 — Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992. САД одлучиле да „замрзну“ финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда са Хашким трибуналом.

1. април 286 — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства. 457 — Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара. 527 — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника. 1572 — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату. 1605 — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI. 1625 — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату. 1814 — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења. 1826 — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем. 1873 — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада. 1918 — У Уједњином Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухо-

пловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе. 1924 — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча. 1933 — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја. 1937 — Аден је постао британска крунска колонија. 1939 — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага. 1945 — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника. 1946 — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије. 1947 — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке. 1948 — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина. 1970 — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“. 1975 — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен. 1976 — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл. 1979 — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави. 1983 — У земљотресу у Колумбији

28.3.2021.

МАГАЗИН

више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено. 1996 — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка. 1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду. 2001 — У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде. 2002 — У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995. Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале. 2003 — Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом. 2016 — Нападом Азербејџана почели оружани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016).

2. април 1453 — Отпочела турска опсада Цариграда која је довела до његовог пада у уторак 29. маја. 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон је први пут угледао копно које представља данашњу Флориду. 1792 — Према Закону о ковању,

основана је Ковница САД, а амерички долар је озакоњен као новчана јединица САД. 1801 — Британске снаге под водством адмирала Хорејшија Нелсона поразиле данску флоту у бици код Копенхагена. 1860 — У Торину се састао први италијански парламент. 1861 — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. 1865 — Војска Севера је у трећем покушају заузеле Питерсбург, иако су чланови владе Конфедерација и већина преостале јужњачке војске успели да побегну. 1900 — Амерички Конгрес је усвојио Форакеров закон, који је Порторику пружио ограничену самоуправу. 1905 — Отворен је железнички тунел испод Алпа “Симплон” којим је Швајцарска повезана са Италијом. 1917 — Амерички председник Вудро Вилсон је од Конгреса затражио објаву рата царској Немачкој. Пред Војним судом за официре српске војске у Солуну је почео судски процес против групе официра на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом, оптужених за припремање преврата и покушај атентата на регента Александра. 1930 — Хајле Селасије је проглашен за цара Етиопије, наследивши своју рођаку царицу Заудиту. 1944 — Совјетске трупе прешле су реку Прут у Другом светском рату и ушле у Румунију. 1958 — Прва појава Умпах-Пах Индијанца из истоименог стрипа аутора Албера Удерца и Ренеа Гошинија. 1960 — Француска је потписала споразум са Мадагаскаром којим је Мадагаскар постао независна држава, након 64 године француске колонијалне владавине. 1974 — У Титограду (Подгорица) основан је Универзитет Црне Горе. 1979 — Затварањем британске војне базе Малта је стекла пуну независност, чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на

том острву. 1979 — Из совјетске лабораторије за развој биолошког оружја у Свердловску су у ваздух случајно испуштене споре антракса, што је усмртило 66 особа и непозnат број стоке. 1981 — Председништво СФРЈ прогласило је ванредно стање на Косову због демонстрација албанских студената које су почеле 11. марта под паролом “Косово-република”. 1982 — Аргентинске војне снаге искрцале су се на Фолкландска Острва, британску колонију у Јужном Пацифику коју су чувала 84 британска маринца. 1999 — Власти у Београду преузеле су независни радио Б92. 2003 — Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Мирко Шаровић поднео је оставку због афере извоза оружја Ваздухопловног завода

“Орао” из Бијељине Ираку, који је био под санкцијама УН, и “шпијунске афере у Републици Српској”. 2004 — Хашки трибунал обелоданио је оптужнице против шесторице хрватских официра и бивших званичника у хрватске републици Херцег-Босни. За злочине против човечности у западној Херцеговини 1992-1993. оптужени су: Јадранко Прлић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

3. април 1043 — Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс. 1512 — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I.

1559 — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови. 1807 — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан. 1865 — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава. 1908 − Појавио се први аутомобил у Београду. [2] 1922 — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика). 1930 — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија). 1936 — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна. 1941 — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију. 1948 — Премијером драме Ивана Цанкара “Краљ Бетајнове” у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица. 1948 — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи. 1975 — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу.

1976 — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године. 1979 — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године. 1991 — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање. 1992 — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине. 1995 — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија. 1996 — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест). 1999 — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву. 2000 — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.[3] 2003 — У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације. Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку. 2007 — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs