Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 486 * 14. март * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

14.3.2021.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 14.3.2021.

10 14 18 22 24 28 34 40 44 48 56 62 70 72 74 76 78 80 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Из дана у дан Последица недоговорности Кривица на грађанима Будимо одговорни Боље спречити него лечити План за дан после Период назадовања културе Осећање завичајне припадности у свима Опасност прети из уста Краљевачка панк хроника Краљево град чуда Ничији човек Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Рибница - Млади радник ОФК Жарково - Слога Времеплов

МАГАЗИН 14.3.2021.

МАГАЗИН

14.3.2021.

Промена епидемиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН - За седам дана тестирано две хиљаде седам стотина осамдесет седам узорака бриса, међу њима хиљаду шест ПЦР методом. - Симптоме болести имале су осам стотина четрдесет две особе, вирус је потврђен у сто четрдесет седам случајева и још шест од сто шездесет четири који су тестирани по другим индикацијама. - Антигенским тестом су тестирани узорци хиљаду пет стотина шездесет четири особе, а вирус потврђен код пет стотина шездесет седам. - Осам стотина шест новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом, а преминуло шеснаест особа са територије града Краљева. - Од понедељка до петка на болничко лечење примљено педесет девет пацијената, тридесет седам отпуштено кући а у ковид амбуланти прегледано шест стотина осамдесет девет особа

укупан број повећан на двеста двадесет шест. Током наредна двадесет четири сата, између недеље и понедељка, тестирано је двеста седамнаест узорака бриса, а вирус потврђен код осамдесет шест особа. У извештају од 8. марта није било података о броју тестираних ПЦР методом и антигенским тестом, као ни броју особа са симптомима болести које су се пријавиле за тестирање. Извештај Завода за јавно здравље сведочи о осамдесет шест новорегистрованих случајева чиме је укупан број инфицираних за седам стотина девет премашио тринаест хиљада. Од последњег извештаја у болници је преминуло пет сосба са територије Краљева, што је укупан број повећало на двеста тридесет један. На истеку првог радног дана у недељи на болничком лечењу су задржана шездесет два пацијента од којих је једанаест смештено у јединици интензивне неге, четири су интубирана а код седам примењена неинвазивна потпора кисеоником. Из болнице стиже по-

тврда да је током претходна двадесет четири сата на лечење примљено шест пацијената, два су отпуштена и пет преминуло, а у ковид амбуланти прегледане деведесет три особе. О значајнијем притиску на здравствене установе сведочи податак од 9. марта и потврда да је након тестирања петсто три узорка бриса, а двеста двадесет два ПЦР методом, још једном промењена епидемиолошка ситуација. Сто деведесет седам узорака бриса узето је од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код тридесет четири, док су двадесет пет тестираних по другим индикацијама били негативни. Повећање се запажа и код антигенски тестираних узорака брисева и потврде да је од двеста осамдесет једног вирус потврђен код деведесет седам особа. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да је до истека деветог дана марта потврђен сто тридесет један новорегистровани случај инфекције што је довело до повећања укупног броја на тринаест хиљада осам стотина четрдесет. Према

Фото: М. Радовановић

поред благог смањења броја тестираних на присуство корона вируса на истеку прве мартовске недеље дошло је до нове промене епидемиолошке ситуације. О томе сведочи извештај Завода за јавно здравље Краљево након провере триста тридесет три узорка назофарингеалног бриса, међу којима и сто седамдесет седам ПЦР методом. Од укупног броја сто педесет пет узорака узето је од особа са симптомима болести, а присуство вируса потврђено код двадесет као и код још две чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано сто педесет шест узорака бриса, вирус је потврђен код седамдесет четири особе, а са деведесет шест новорегистрованих случајева инфекције вирусом, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на тринаест хиљада шест стотина двадесет три. Од последњег извештаја, у Општој болници „Студеница“ од последица болести изазване корона вирусом преминуле су још две особе са територије града Краљева чиме је

14.3.2021.

МАГАЗИН

истом извору у Општој болници „Студеница“ преминуле су још две особе са територије Краљева, тако да је укупан број за тридесет три премашио две стотине. Након пријема тринаест, отпуста осам и четири преминула број хосиптализованих у болници није промењен у односу на претходни дан. Од укупно шездесет два пацијента са најтежом клиничком сликом осам је смештено у јединици интензивне неге, два су интубирана, шест на неинвазивној вентилацији а у ковид амбуланти обављено сто четрдесет прегледа. Према Извештају Завода за јавно здравље епидемиолошка ситуација на територији Краљева промењена је и 10. дана марта. Разлог се огледа у потврди да је тестирано четири стотине педесет узорака бриса од којих сто двадесет осам ПЦР методом. Међу њима је сто осам узетих од особа са симптомима болести, присуство вируса потврђено је код двадесет једне док су двадесет тестираних по другим индикацијама били негативни. Антигенским

тестом је тестирано двеста седамдесет седам узорака бриса, вирус је потврђен код деведесет пет особа што је утицало да, са сто шеснаест новорегистрованих случајева инфекције вирусом, укупан број потврђених од почетка епидемије буде повећан на тринаест хиљада девет стотина педесет шест. Број хоспитализованих на одељењима Опште болнице „Студеница“ повећан је на шездесет шест од којих је дванаест на интензивној и полуинтензивној нези, два су интубирана а десет на неинвазивној вентилацији. Податак о броју хоспитализованих изведен је након пријема петнаест новооболелих и отпуста једанаест опорављених пацијената. О притиску на здравствени систем сведочи и податак да је између два извештаја у ковид амбуланти прегледано сто четрдесет пет особа. Ситуација није била ништа повољнија ни следећег дана кад је од четири стотине четрдесет три узорка бриса сто четрдесет осам тестирано ПЦР методом. Међу њима је сто двадесет пет узетих од особа са симптомима боле-

сти од којих су само двадесет две биле инфициране вирусом, као и још три од двадесет три чији су брисеви тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано скоро три стотине узорака бриса, а вирус потврђен код нешто мање од трећине. Биланс једанаестог дана у месецу огледа се у сто тридесет два новорегистрована случаја инфекције вирусом, па је укупан број под почетка епидемије за осамдесет осам премашио четрнаест хиљада. Након смрти још једне особе са територије Краљева укупан број преминулих је повећан на двеста тридесет четири. Да се број хоспитализованих повећава сведоче седамдесет три пацијента за које је процењено да им је неопходно болничко лечење. Од укупног броја тринаест је било на интензивној и полуинтензивној нези, три интубирана а десет на неинвазивној вентилацији. Средина недеље остаће забележена по сто педесет прегледа у ковид амбуланти. Да нема превише повода за опти-

мизам сведочи податак о само тринаест узорака мање тестираних следећег дана, а од укупо четири стотине тридесет сто тридесет седам је тестирано ПЦР методом. Сто петнаест од њих узето је од особа са симптомима болести, а вирус потврђен код двадесет три и ни код једног од тридесет два тестирана по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана двеста осамдесет три узорка бриса, вирус је потврђен код деведесет пет особа па је, са сто осамнаест новорегистрованих, укупан број достигао четрнаест хиљада двеста шест. Од последњег извештаја преминуле су четири особе са територије Краљева, па је укупан број за тридесет осам премашио две стотине. Први дан викенда на лечењу је дочекао шездесет седам пацијената од којих је десет на полуинтензивној и интензивној нези, три су интубирана а седам на неинвазивној вентилацији. Коначан број хоспитализованих утврђен је након пријема једанаест, отпуста десет и четири преминула пацијента током претходна двадесет четири сата.

Последњег радног дана у недељи у ковид амбуланти је прегледана сто шездесет једна особа. Да се број сумњивих случајева повећава сведочи извештај Завода за јавно здравље од јуче и податак да је тестирано четири стотине педесет шест узорака бриса, а сто осамдесет четири ПЦР методом. Тестирана су сто четрдесет два узорка особа са симптомима болести, а вирус потврђен код двадесет седам и још једне од четрдесет две чији су узорци бриса тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирана двеста седамдесет два узорка бриса, вирус је потврђен код деведесет девет особа што је дневну дозу повећало на сто двадесет седам а укупан број потврђених случајева на триста тридесет три преко четрнаест хиљада. Од претходног извештаја од последица болести коју изазива корона вирус у болници су преминуле још две особе, тако да је укупан број од почетка епидемије достигао двеста четрдесет. Недељни биланс сведочи о тестира-

њу две хиљаде седам стотина осамдесет седам узорака бриса, међу њима хиљаду шест ПЦР методом. Симптоме болести имале су осам стотина четрдесет две особе, вирус је потврђен у сто четрдесет седам случајева и још шест од сто шездесет четири који су тестирани по другим индикацијама. Антигенским тестом су тестирани узорци хиљаду пет стотина шездесет четири особе, а вирус потврђен код пет стотина шездесет седам тако да је недељни биланс новорегистрованих случајева инфекције корона вирусом достигао осам стотина шест. О трагичним последицама инфекције сведочи податак да је за седам дана преминуло шеснаест особа са територије града Краљева. О повећану броја хоспитализованих сведочи податак да је од понедељка до петка на болничко леечње примљено педесет девет пацијената, и тридесет седам отпуштено кући, а о притиску на здравствени систем податак да је у ковид амбуланти прегледано шест стотина осамдесет девет особа. Т. Радовановић

Нагло погоршање епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН

14.3.2021.

ПОСЛЕДИЦА НЕО

- Међу хоспитализованим на одељењима Опште болнице „Студеница“ преовладавају пацијенти са тешком и веома тешком клиничком сликом. - Највећи број чине пацијенти између седме и девете деценије живота, са тешким коморбидитетима. - Уз повећан број пријема на болничко лечење, између сто четрдесет и сто педесет прегледа дневно због чега су ангажоване четири екипе здравствених радника. - Масовна вакцинација услов да се што пре достигне потребан степен колективног имунитета. - И поред појачане потребе за хоспитализацијом нису угрожени смештајни капацитети Опште болнице. - Међу хоспитализованима и особе које су вакцинисане

ОДГОВОРНОСТИ

ајвећи број порука које се последњих дана са различитих места упућују грађанима указује на значајније погоршање епидемиолошке ситуације и стрепњу да би у периоду који следи могла бити још неповољнија. Колико су оправдане стрепње у такав сценарио могло би се наслутити након увида у статистичке податке који сведоче да је од последњег дана јануара до десетог у марту, због сумње на инфекцију корона вирусом, у Краљеву тестирано безмало дванаест хиљада особа, међу њима више од трећине ПЦР тестом. Иако је симптоме болести имало више од три хиљаде и шест стотина тестираних присуство вируса је потврђено код скоро пет стотина и још тридесет седам од скоро хиљаду тестираних по другим индикацијама. Антигенским тестом је тестирано више од седам хиљада особа, присуство вируса је потврђено у више од две хиљаде случајева, па је број укупно инфицираних у овом периоду премашио две хиљаде и осам стотина а посебно поразно делује податак да су у истом периоду преминуле педесет четири особе. Подаци су добијени сабирањем бројева из дневних извештаја Градског штаба за ванредне ситуације који се позива на Завод за јавно здравље Краљево. О озбиљности епидемиолошке ситуације сведочи повећање броја хоспитализованих пацијената на одељењима Опште билнице „Студеница“, а колико варира може се закључивати на основу податка да је са тридесет пет првог дана фебруара до 9. марта нарастао на шездесет два. Првог радног дана минуле недеље тестирани су узорци брисева више од пет стотина особа и још скоро три стотине антигенским тестом, а дан раније достигнут је рекордан број пацијената у јединици интензивног лечења, од њих једанаест два су интубирана а остали на немеханичкој кисеоничкој потпори. Начелник Инфективног одељења Опште болнице др Милан Парезановић указује на податак да међу хоспитализованим преовладавају пацијенти са тешком и веома тешком клиничком

МАГАЗИН

14.3.2021.

Др Милан Парезановић сликом. О озбиљности ситуације сведочи податак о повећаном броју пријема на болничко лечење и између сто четрдесет и сто педесет прегледа дневно због чега су ангажоване четири екипе здравствених радника. Интензивније повећање броја оболелих приметно је од половине фебруара, а др Парезановић главним узроком оцењује непридржавање препоручених мера ношења заштитне маске, одржавања довољног растојања од других и избегавање присуства скуповима са већим броје особа. До опуштања је дошло од почетка масовне имунизације становништва вакцином по избору, а након првог таласа кад је било приметно задовољавајуће интересовање грађана за овим видом заштите уследио је известан застој. Управо то је повод за препоруку грађанима да се у већем броју одазову на позив за вакцинацију како би се што пре достигао потребан степен колективног имунитета. Разлог више огледа се у потврди о приближавању периода годишњих одмора и најави великог

броја земаља да ће улазак бити омогућен само онима који поседују потврду о вакцинацији. Здравствени радници посебно значајним оцењују очекивање да ће се са већим бројем вакцинисаних смањити притисак на болнице, посебно потребу за хоспитализацијом. Осврт на структуру хопитализованих указује на податак да највећи број чине пацијенти између седме и девете деценије живота, са тешким коморбидитетима, и тек неколицина млађих од педесет година. Отежавајућим фактором код свих оцењују се године живота, али и податак да је до тренутка доласка у болницу болест узнапредовала у значајној мери. Др Парезановић наглашава да, и поред појачане потребе за хоспитализацијом, нису угрожени смештајни капацитети Опште болнице, а иако је попуњен капацитет Интерног тридесетак постеља на Одељењу пнеумофизиологије сматра се довољним за смештај свих којима је неопходно болничко лечење. Није тајна да се најтежи случајеви упућују на лечење у друге здравствене установе, пре свега у Крушевац на који је Краљево усмерено према територијалној припадности. Иако је код највећег броја болесника дијагностиковано запаљење плућа млађи се и даље лече амбулантно, а на одељење примају само у случају компликација. Интересантно је да међу хопситализованим има и пацијената који су вакцинисани, али су инфицирани пре него што је у организму произведен довољан број антитела који би утицао на повећање имунитета. Податак да је број хоспитализваних пацијената у околним градовима вишеструко већи тумачи се податком да се у краљевачку болницу примају само особе којима је неопходна кисеоничка потпора, а у другим и они код којих још није недвосмислено утврђено присуство инфекције. Разлог за посебну забринутост и даље је велики број смртних случајева, што је још један од повода за апел грађанима да се придржавају препоручених мера заштите. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Од јуче нове антиепидемијске мере

МАГАЗИН

14.3.2021.

КРИВИЦА НА

- У дане викенда затворено све, осим прехрамбених објеката, апотека и бензинских пумпи. - И данас без догађаја у сфери културе. - Без публике спортски догађаји чије отказивање не дозвољава систем такмичења. - Од сутра настава на даљину и за старије разреде основних школа. - Пунктови за вакцинацију раде несметано. - Сутра нова седница Кризног штаба за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести ковид-19. - Апел грађанима да поштују постојеће мере заштите, ношење маски, држање довољног растојања од других и избегавање присуства скуповима са већим бројем особа. - Поновљен позив за вакцинацију. - И након вакцинације треба бити опрезан док се у организму не створи довољна количина антитела

ГРАЂАНИМА

14.3.2021.

МАГАЗИН

агло погоршавање епидемиолошке ситуације и наговештаји медицинског дела Кризног штаба за заштиту здравља становништва Републике Србије од заразне болести ковид-19 о неопходности пооштравања антиепидемијских мера читаве недеље су били тема појачаног интересовања највећег дела јавности. Иако је најављена за уторак седница Кризног штаба је одложена за неко друго време, а све до пред крај недеље ни чланови који се најчешће појављују у јавности нису могли да потвреде када се може очекивати. И поред упозорења са различитих страна о неопходности пооштравања антиепидемијских мера све до петка је у јавности била присутна дилема да ли ће економски

део штаба прихватити оно на шта упозоравају здравствени радници. Иако се о могућем пооштравању нагађало званична потврда стигла је у петак тачно у подне кад је покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић саопштио да ће на територији Србије у дане викенда бити затворено све, осим прехрамбених објеката, апотека и бензинских пумпи. Гојковић је након седнице Кризног штаба епидемиолошку ситуацију оценио ванредном и потврдио да је лепези рестриктивних мера, примењених седам дана раније, додато отказивање свих манифестација. То значи да још данас неће бити одржан ни један од догађаја у сфери културе, али је одржавање појединих спортских дозвољено ако отказивање не дозвоља-

ва систем такмичења, али без публике. Од сутра се наставља настава на даљину у средњим школама, на овај вид одржавања наставе прећи ће и старији разреди основних школа, док ће нижи наставити као и до сада. Извесно успоравање динамике масовне имунизације разлог је да пунктови за вакцинацију раде несметано, а након консултација чланова штаба у време викенда очекује се да на сутрашњој седници буде донета одлука на који начин ће се наставити примена антиепидемијских мера. Иако подаци о броју тестираних, инфицираних, хоспитализованих и преминулих бележе упозоравајући тренд раста, у штабу оцењују да је присутно благо повећање, што је повод за

још један апел грађанима да поштују постојеће мере заштите, ношење маски, држање довољног растојања од других и избегавање присуства скуповима са већим бројем особа, али и да се вакцинишу. Медицински део Кризног штаба очекује да број инфицираних у наредном периоду и даље расте, а повољним оцењују податак да раст није експоненцијалан, што је последица вакцинације и поштовања мера највећег броја особа. Да се вакцинација спроводи континуирано сведочи податак да је до петка у подне обе дозе вакцине примило приближно седам стотина хиљада грађана, а укупно је дато милион и седамсто педесет хиљада. Потреба да се у што краћем времену вакцинише најве-

ћи могући број грађана, како би се остварио колективни имунитет, један је од разлога за отварање нових пунктова за вакцинацију. Иако број вакцинисаних и инфицираних од почетка овог процеса није у сразмери, здравстевни радници верују због неоснованог опуштања великог броја особа, из Кризног штаба стиже упозорење да и након вакцинације треба бити опрезан док се у организму не створи довољна количина антитела. Покрајински секретар за здравство посебно истиче податак да од почетка масовне имунизације није било смртних случајева особа које су примиле другу дозу вакције. И поред потврде да се вакцине свуда дистрибуирају у довољним количи-

нама, мањи број вакцинисаних од очекиваног у мањим срединама тумачи се проблемом отежаног транспорта људи у тим местима. И то је, каже покрајински секретар, један од разлога за отварање нових пунктова уз најаву да ће се надлежни трудити да што више медицинских радника изађе на терен. Поред вируса који је у Србији присутан од почетка марта прошле године на територији земље је детектован и британски сој, а не одбацује се могућност да буде и других. Кривцем за овакву ситуацију сматра се коронавирус и његове мутације, још више грађани који се не придржавају препоручених мера заштите. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

14.3.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

У ишчекивању могућих катастрофа

БОЉЕ СПРЕЧИТИ

МАГАЗИН

14.3.2021.

- Серија састанака са командантима и начелницима штабова за ванредне ситуације по свим окрузима на територији Србије да циљем припреме јединица и припадника одељења за ванредне ситуације за превентивно деловање на заштити људских живота и смањењу материјалне штете услед деловања природе. - У припрему укључени представници Јавног предузећа Путеви Србије, Канцеларије за јавна улагања и Министарства државне управе и локалне самоуправе. - Нови приступ, примењен први пут после дужег периода, добра је прилика за сагледавање проблема и правовремено проналажење начина који воде ка позитивном исходу решавања

И, НЕГО ЛЕЧИТИ

ектор за ванредне ситуације формиран је са циљем да изгради, одржи и унапреди способност нације да превентивно делује на ризике, одговори на изазове и ублажи последице различитих катастрофа. У том смислу додељен му је задатак да обједини све постојеће ресурсе у заштити, спасавању и реаговању у ванредним ситуацијама. Од 2006. године организована је модерна служба која, поред ватрогасаца-спасилаца, у саставу има управе задужене да се баве превентивном заштитом, управљањем ризицима и цивилном заштитом. Потреба да се на адекватан начин одговори на све бројније изазове основни је разлог да се улаже велики труд у побољшање организације, јачање људских капацитета, снабдевање опремом неопходном за подизања безбедности на виши ниво, смањање броја жртава и материјалне штете. Оперативну срж Сектора за ванредне ситуације чине припадници опера-

МАГАЗИН

14.3.2021.

тивних ватрогасно-спасилачких јединица, међу њима три хиљаде спремних да у сваком моменту пружи максимум у заштити и спасавању грађана. Очекивање да се свуда, у сваком моменту и без упозорења, догоде различити видови несрећа, пожари, поплаве, земљотреси, клизишта, хемијски акциденти и други, приоритетним у раду сектора оцењени су професионалност и могућност благовременог реаговања. Због тога су, поред основних ватрогасно-спасилачких јединица, формирани специјалистички тимови за спасавање у случају земљотреса, поплава, саобраћајних несрећа и за спасавање у случају техничко-технолошких и удеса са опасним материјама. У оквиру Сектора за ванредне ситуације дефинисано је двадесет седам организационох јединица, четири Управе за ванредне ситуације у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду и двадесет три Одељења за ванредне ситуације у Бору, Ваљеву, Брању, Јагоди-

ни, Кикинди, Панчеву, Сремској Митровици, Ужицу, Шапцу, Краљеву, Лесковцу, Новом пазару, Пироту, Пожаревцу, Прокупљу, Чачку, Пријепољу, Смедереву, Суботици, Сомбору, Зајечару и Зрењанину. На иницијативу министра унутрашњих послова Александра Вулина, Кабинет министра на челу са државним секретаром Бојаном Јоцићем и вршиоцем дужности помоћника министраначелником Сектора за ванредне ситуације Луком Чаушићем, задужен је за организацију серија састанак са командантима и начелницима штабова за ванредне ситуације по свим окрузима на територији Србије. Основни циљ је припрема јединица и припадника одељења за ванредне ситуације за превентивно деловање на заштити људских живота и смањењу материјалне штете услед деловања природе. У припрему су укључени представници Јавног предузећа Путеви Србије, Канцеларије за јавна улагања и Мини-

старства државне управе и локалне самоуправе. - Интенција Министарства унутрашњих послова за оваквим састанцима је, први пут у последњих десет година, да се заштити и спасавању приступи превентивним деловањем. Од 2014. године ниво реакције државе на елементарне непогоде, поплаве, пожаре, снежне наосе којих је све више, може да се оцени много бољим него што је било раније. Али, оно што морамо да поправимо је превентива када се ништа не дешава. До сада смо обишли четрдесет три локалне самоуправе да идентифукујемо проблеме, пре свега вишегодишње, и видимо на који начин могу да се реше. Да победимо поплаве, пожаре и друге елементарне непогоде свакако нећемо моћи, али ћемо заједничким снагама Министарства унутрашњих послова, као фактора који координира радом јавних предузећа и локалних самоуправа, да дођемо до тога да бар један део становништва до-

чека мирније неке следеће потенцијалне велике падавине и поплаве. Кренули смо интензивно, а Републички штаб за ванредне ситуације ће донети одређене закључке и наредбе у смислу овога што радимо, поручио је Чаушић и указао на три врсте проблема уочених на територији осам округа у којима су организовани слични састанци. Када је у питању опасност од поплава најкомплекснијим је оцењен проблем читавих насеља која су деценијама уназад грађена у непосредној близији корита водотокова првог реда. Ништа мање значајан није ни проблем комуникације између локалних самоуправа и јавних преузећа, а значајним за ефикасније деловање оцењује се агилније деловање комуналних служби. Искуство великог броја локалних самоуправа сведочи о одлагању значајних наслага смећа тамо где му није место, што при обилнијим падавинама ствара природне чепове у водотоцима другог реда и узрокује из-

ливање које угрожава домаћинства и људске животе и прави материјалну штету. Неопходност континуиране контроле стања оваквих локација, и канала, један је од приоритених задатака локалне самоуправе, а састанци овог типа су добра прилика да се локализују критична места и у буџетима определи потребан износ средстава за одржавање. За капиталне пројекте код којих су неопходна значајнија улагања обезбеђење довољне количине средстава очекује се након анализе стања не седницама Републичког штаба за ванредне ситуације. И поред чврстог уверења о немогућности да се реше сви проблеми преовладава уверење да је нови приступ, примењен први пут после дужег периода, добра прилика за сагледавање проблема и правовремено проналажење начина који воде ка позитивном исходу решавања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Челници Странке слободе и правде у посети краљевачком одбору

МАГАЗИН

14.3.2021.

ПЛАН ЗА Д

За разлику од Србије Странка слободе и правде иде у правом смеру. - Уколико се избори одрже под постојећим условима напредњаци би могли да освоје највише тридесет осам одсто гласова, њихов коалициони партнер Социјалистичка партија Србије седам и још један око четири што сведочи о мање од половине места у Народној скупштини. - Са дванаест до петнаест одсто поверења бирача на изборима, као једина од опозиционих, Странка слободе и правде би могла да се избори за двоцифрени резултат. – У наредних петнаестак дана план за дан после. – Одговорност за учињена кривична дела и кршење моралних норми. – Јасан план како да минимална зарада о стартних триста педесет за четири године нарасте на пет стотина евра. - Слободни избори последња шанса за мирну транзицију власти

ДАН ПОСЛЕ

14.3.2021.

МАГАЗИН

-Градски одбор Странке слободе и правде један је од најмлађих на територији Краљева, а посета председника Драгана Ђиласа са замеником Борком Стефановићем и потпредседницом Мариником Тепић прилика је за упознавање са досадашњим радом и активностима које се планирају у наредном периоду. Била је то прилика за подсећање на добар рад Градског одбора, а најбоља потврда огледа се у податку да број чланова странке константно расте. На састанку се чуло и да, за разлику од бројних других, Странка

слободе и правде има највише жена на челу градских одбора, поред Краљева у Врању, Лесковцу, Нишу, Јагодини, Бору, Крушевцу, Панчеву, Београду, Новом Саду, Зрењанину, Шиду… Податак да руководство са великом пажњом прати збивања на политичкој сцени, и ослушкује глас народа, огледа се у жељи да на основу резултата истраживања која се врше у размацима од два месеца опипа пулс бирачког тела и утврди кораке за даљи рад. Сем оних која се обављају у оквиру странке прате се и истраживања наручена

од стране других учесника политичке сцене, а сва указују како странка, за разлику од земље, иде у правом смеру. Бројне афере, Беливук, Јовањица, Телеком, трговина оружјем и друге, чијим се главним актерима оцењују истакнуте личности актуелне власти, појачавају уверење да је то један од главних разлога за назадовање земље у свим областима. Указивање на њих, посебно на везе представника власти са припадницима криминалних структура у чему је у откривању најагилнија

Странка слободе и правде, појачава нервозу челника владајућих структура које, каже Ђилас, настоје да их заташкају бацањем прашине у очи. Да се при томе најпогоднијим за измишљене оптужбе показао баш он најбоља потврда огледа се у оптужбама председника Србије и настојањима да се, заменом теза, у центар интересовања ставе наводни рачуни председника странке на Маурицијусу и фирме које има у иностранству. Потврду става да се ради о својеврсном заваравању народа Ђилас нала-

зи у резултатима истраживања која потврђују да би напредњаци, ако би се избори одржали под постојећим условима, могли да освоје највише тридесет осам одсто гласова, њихов коалициони партнер Социјалистичка партија Србије седам и још један око четири што сведочи о мање од половине места у Народној скупштини. Анализа стања у опозицији сведочи да би са дванаест до петнаест одсто поверења бирача на изборима једино Странка слободе и правде могла да се избори за двоцифрени резултат, а да

би праг за улазак у парламент од три одсто прескочиле Демократска странка, Покрет слободних грађана, Не давимо Београд, и Двери. Истраживање потврђује спремност значајног броја бирача да укажу поверење некој од опозиционих странака, али не знају којој, а кад се све сабере долази се до четрдесет један посто што сведочи да разлика није велика. Задовољство челника странке огледа се у потврди да је ситуација у Београду још повољнија о чему сведочи очекивано поверење двадесет одсто бирача.

14.3.2021.

МАГАЗИН

-Ми ћемо у следећих петнаестак дана изаћи са планом за дан после који ће имати два дела, један крајње позитиван и оптимистички о томе шта све може да се уради у Србији када се овај режим смени и један који ће морати да постави питање одговорности за ово што се десило, каже Ђилас најављујући низ закона од којих се очекује да ситуацију у земљи драстично промене на боље. Оптимизам се заснива на закону о борби против корупције функционера који је, по угледу на сличан у Румунији, написала Мариника Тепић. О ефектима примене у суседној држави сведочи истрага против две и по хиљаде функционера, а за сличне активности у Србији неопходност о већим овлашћењима специјалног тужиоца и полиције која му је подређена а не министру који се поставља политички. Борко Стефановић је написао Закон о пореклу имовине, а низ затвара трећи који у центар пажње ставља грађанску част и потребу одговорности не само за извршена кривична дела, него и за кршење моралних норми. Одсуство било какве одговорности за бројне пропусте, још више злоупотребе са елементима корупције, повод је за захтев да се стане на крај различитим врстама притисака, између осталог уцене за запослење, место у обданишту или школи, претње и слично. -Овде је корупција таква да се уграђују по осамдесет посто, пошто узму паре а никад не ураде посао и сто посто. Осамдесет посто је постало као добар дан. Кад то сутра укинемо појавиће се огромна количина пара у овој земљи за образовање, за плате наставника, па кад цене по којима граде скинемо на трећину то иде за лекаре и пензионере који не могу да живе од тринаест хиљада динара месечно Тако ћемо да покренемо привреду, пољопривреду, а сваком сељаку пет година гарантујемо откуп за све што направи. Направићемо цену која гарантује сигурност. Онда долазе фабрике које то прерађују и све се може. Ако може аеродром у Тузли да има пет стотина хиљада путника годишње што не може у Краљеву триста. Када направите атмосферу да људи осећају енергију, оптимизам, да виде неке промене на боље, онда сви иду. Као што имамо људе који ће да донесу праву правду за сваку област тако кад осете да расту плате, да је већа сигурност на улици, да боље живе, да држава брине о њима кад дође до проблема, виде позитивну енергију и врати им се осмех на лица, каже Ђилас уз потврду о постојању јасног плана како да минимална зарада о стартних триста педесет за четири године нарасте на пет стотина евра. Оптимизам који се темељи на плану за дан после пред чланове градских одбора странке у земљи, па и краљевачки, ставља обавезу да га пренесу на бира-

че да их убеде да верују у такву могућност. Страначки челници верују да ће кораци које очекују наредних месеци бити успешни и да ће допринети да се одшкрину врата за слободне изборе. Борко Стефановић верује да је то последња шанса за мирну транзицију власти и могућност да се у оквиру прилично девастираних институција нешто уради. - Све после тога није више у рукама ни власти ни опозиције, а то нико од нас не жели. Зато покушавамо да са људима са којима можда никад не би сели у исту просторију, а не разговарали. То се ради због ове земље, јер је то питање опстанка државе и народа, а ако се не договоримо срљамо у још дубљу поделу. Људи треба да схвате да ово није дијалог о нашој странци, да ли ћемо ми добити више минутаже на некој телевизији, контролисати Топлану или Центар за социјални рад. Ово је питање опстанка. Народ је стављен у дупли карантин, а ми доведени у ситуацију, као жаба коју кувамо дуго у води па не осети, да смо под чизмом режима који је избрисао сваку границу са мафијом и убедио грађане да је у реду и часно да раде за феноменалних двеста до триста евра месечно. Они покушавају да народ Србије убеде да треба бити сиромашан и да треба да се стоји у реду испред разваљених здравствених установа. Србија коју сутра правимо сви заједно биће Србија која ће на сваком пољу бити другачија и боља него што је сад, од здравства, школства, економије, пољопривреде, безбедности, спољне политике, медијске ситуације, односа међу људима... да дете не мора да се учлани у странку да би добило посао, поручује Стефановић. Чуло се од челника Странке слободе и правде да на прошлогодишње изборе, који се оцењују лажним, није изашло више од половине пунолетних грађана Србије, чак ни након бројних притисака и лажирања резултата. Мариника Тепић подсећа да је ситуација у Београду још неповољнија, што је утицало на велико узнемирење не само челника актуелне власти него и високих представника Европске уније. Колико ће информације које су у Краљево донели најистакнутији представници Странке слободе и правде имати ефекта на опредељење бирача при изласку на ванредне парламентарне изборе, најављене за пролеће наредне године, у овом тренутку може само да се нагађа. У таквим околностима тешко бреме је стављено на леђа чланова Градског одбора у Краљеву који имају задатак да у наредних неколико месеци учврсте страначку инфраструктуру и поруке руководства усаде у свест што већег броја бирача. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14.3.2021.

МАГАЗИН

Миломир Недељковић

Тековине демократских промена: Миломир Недељковић (2)

ПЕРИОД НАЗАДОВАЊА КУЛТУРЕ - Не постоји ниједан период у историји човечанства, нити цивилизацијски ток, а да није било снажног утицаја културе на њега и да она није задржала своју позицију. - Велики драмски писци и књижевници тумаче догађања тренутног времена и политике, али њихова реч не допире до оних којима је упућена. - Свака аутентичност супротна је интересима људи из групе која влада. - Не постоји особа која није заинтересована за културу. - Друштвени концепт одређује културне потребе и формира услове да буду све веће, по угледу на земље које су достигле значајније домете у овој области. - Краљево није једино место на свету у коме се нешто ради, или не ради. - Геноцидна идеја о уклањању српских књижевника из процеса образовања из историје културе. - Недостатак културног обрасца и живота у сфери културе је толико видљив да запрепашћује. - Просечан грађанин не може да буде задовољан оним што се дешавало у култури, па се окреће оном делу културних дешавања са површинском димензијом и елементима тржишног

еценије проведене на местима значајним за културни живот локалне заједнице, и искуство стечено у том периоду, довољни су за сагледавање дешавања у овој области из посебног угла што је прилика за уверење о често драматичним сукобима. О томе сведочи дугогодишњи директор Краљевачког позоришта Миломир Недељковић подсећањем да су значајни актери сукоба ове врсте различити политичари, или политиканти, који су много пута потврдили како нису свесни да не постоји ниједан период у историји човечанства, нити цивилизацијски ток, а да није било снажног утицаја културе на њега и да она није задржала своју позицију. То је и довољан аргумент за уверење да култура ни у садашње време, упркос бројним притисцима и негативним утицајима, неће изгубити рат. Оптимизам се заснива на потврди да је постојала и у посебно драматичним периодима историје, колико у време инквизиције толико и у периоду стаљинизма. И пре Платона, који је након анализе система људског живљења у „Гозби“ одбачен као да не постоји, Савонарола

МАГАЗИН

14.3.2021.

је у Венецији дефинисао праг на коме су многи политичари градили позицију у друштву. Иако о таквим тенденцијама по нешто може да се чује још једино на часовима филозофије у средњим школама, и изучава на Филозофском факултету, оне немају никаквог утицаја на друштво у коме филозофи седе по канцеларијама или држе часове по задатом програму. Велики драмски писци и књижевници, колико песници толико и прозаисти, тумаче догађања тренутног времена и политике, и имају прагматичан став према њима, али њихова реч не допире до оних којима је упућена. - Ако би неко хтео да прочепрка по савременој драмској литератури нашао би многе ствари које се разликују од мишљења актуелне политике, ове, оне претходне и тако даље. Примећујемо да се администратори по позориштима не усуђују да се определе за афирацију идеја аутора као што су Синиша Ковачевић или Небојша Ромчевић, па у таквим ситуацијама употребљавају етикете, а видљиво је буквално пљување од стране неодговорних људи, па се не може рећи да је

ово златно доба културе. Иако не бих могао врло прецизно да се изразим,у Народном музеју је било неколико изложби које су изашле из оквира свакодневних идеја, у Музичкој школи неколико изузетних талената који су отишли и афирмисали се, одласком старе генерације у сликарству су се догодила Терзићка и Антонијевићка које су, као талентоване, изашле из времена и простора. И у области књижевности имамо неколико изузетно значајних поета као што су Горан Петровић, Драган Хамовић, Дејан Алексић, Живорад Недељковић и уз њих поприличан број добрих песника који нису достигли тај ниво. Значајним дометом културе последњих година оцењују се две награде на фестивалу позоришних остварења и поверење да се Краљеву препусти организација 55. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“. Кад је у питању интелектуалност у средствима јавног информисања она се потпуно урушила, па су били запажени само новинари који су пљували а аналитичко новинарство, посматрање и откривање суштине противуречности

није постојало, каже Недељковић. Све то сведочи колико су се културни посленици борили за аутентичан опстанак иако је у данашње време свака аутентичност супротна интересима људи из групе која влада. Недељковић подсећа да се однос између доживљавања и производње културног добра сматра обавезом политике, не личне воље, а разлог се огледа у потврди да не постоји особа која није заинтересована за културу све до тренутка док се не поставе обрасци према којима ће се усмеравати. У таквим околностима оправданим се поставља питање како је могуће имати телевизију која емитује програме типа Парова и Задруге, и чему они служе сем можда људима који без довољно средстава настоје да потроше време, а у то време отворе уста и ништа не мисле. У том контексту треба посматрати став по коме друштвени концепт одређује културне потребе и формира услове да буду све веће, по угледу на земље које су достигле значајније домете у овој области. Податак да се Краљево сврстава међу локалне заједнице у којима су из-

двајања за културу много већа него у другим градовима често није у сагласности са оним како достигнућа у овој области доживљава просечан конзумент програма културне понуде. - Незадовољан сам понашањем овог града, не сада него и раније у већини времена. Оставили смо да Дом војске једе време а та сала, да су је направили како треба, могла је да подигне Краљево на још виши ниво размене искустава. Постигнут је начелни договор да уметници из Беогарда гостују у Краљеву, а наша деца у Београду добију место на угледним концертним позорницама. Неоспориво је да нема места где може да се дође. То што се позориште одржава у оном простору је присилно, јер двеста седишта за овакав град није ништа. То је можда довољно за представе за децу, и представе које ми правимо а трајале би годину дана, али није Краљево једино место нас свету у коме се нешто ради, или не ради. Како је могуће да нисмо у ситуацији да слушамо добру оркестарску музику, симфонијски оркестар, филхармонију, видимо балет и оперу? Како је могуће да наша

деца заврше средњу школу, а да то нису видела. У Лиону сам видео децу из обданишта у Народном музеју, јер су у процесу одрастања добила шансу да им неко говори ко је био Робин Худ, Јованка Орлеанка и слично. Овде је у игри опција чији је задатак ментално кастрирање у односу на традиционалне вредности, али не само у односу на њих него и на мисао као такву, каже Недељковић. О негативним процесима током последње две деценије сведочи низ примера, а један од најкарактеристичнијих је реализација геноцидне идеје о уклањању српских књижевника из процеса образовања из историје културе. И док се с времена на време, по правилу пред неке од избора на локалном нивоу, по правилу најављује реализација значајних инфраструктурних објеката, попут затвореног базена или фудбалског стадиона, нико се још није огласио потврдом о адаптацији простора у коме би се грађанима омогућило присуство значајнијим догађајима са културним предзнаком. - Спортски објекти се праве да афирмишу врхунски спорт, а деца про-

14.3.2021.

МАГАЗИН

ђу кроз фазе учења и обликовања како би постигли врхунске резултате па само у том смислу такви простори имају значај. Дете које се сретне са Андерсеновим текстом „Славуј и кинески цар“ за сва времена ће усадити у своје биће идеју да славуј не пева у кавезу, што је порука универзалног и трајног карактера. Али, када се то сведе на двадесетак представа годишње, и кад се са децом не гради анализа и закључак о тој представи и Андерсену, то више није игра краљевачких глумаца него бајка и порука. Шта онда можемо да очекујео од адолесцента који је под притиском информативне и конкретне дроге, чије су друштвене потребе сведене на пиво у групи или секс који нема смисла, јер није последица доживљаја него биологије по информацијама и образовању које се стиче у Задрузи. Нисам никакав пуританац, нити имам било каквих амбиција да теолошки обрађујем ту тему, него хоћу да кажем да је

недостатак културног обрасца и живота у сфери културе толико видљив да то запрепашћује. Разговарали смо како да обележимо Ноћ музеја и договорили се да то учинимо тако што ћемо у центар збивања ставити Ибар. Био је то по много чему значајан догађај, јер археологија везана за Ибарску долину из ње црпи изворе информација хиљада година уназад. Река је, као извор живота, инспирисала многе у сликарству, пеозији, музици, па смо посматрали песму „Стани, стани Ибар водо“, коју је написао Драгиша Недовић и извели је на неколико начина што је деловало врло узбудљиво. Новица Неговановић и Раша Павловић су је отпевали у аутентичном облику, Зоран Милојчевић је направио антологијску и величанствену транскрипцију, чули смо џез варијанту, Музичка школа је наравила транскрипцију за гудачки квартет а градски хор отпевао транскрипцију идеје Драгише Недовића. То су све би-

ли изванредни догађаји, могло би се рећи антологијски, каже Недељковић. Упркос томе просечан грађанин, ма колико да није мера, не може да буде задовољан оним што се дешавало у култури, па се окреће оном делу културних дешавања са површинском димензијом и елементима тржишног. У такве се убраја пре неколико година одржан концерт Аце Лукаса као поклон локалне самоуправе генерацији матураната. Иако је најмасовније посећена манифестација организована у новој спортској дворани до тада, ако се искључе политички скупови партија владајуће коалиције, у културном смислу се оцењује догађајем који представља потпуну бесмислицу. Таква је, каже Недељковић, јер у друштву постоји критична маса којој није објашњено да то не вреди, али је стимулисана да слуша. Иако највећи број таквих није дошао на Ноћ музеја, зато што им ништа не значи, оптимизам појачава податак о присуству великог броја

других. У Краљеву се још препричавају догађаји о концерту естрадне звезде пред који су професори средњих школа пушталу ђаке пре завршетка наставе како би се адекватно припремили за присуство овом догађају. - Управљачки тим у школи у којој су пуштали ђаке са часова да би отишли на концерт фолк певачице не треба да ради у школи, а професор музике је требало да покрене процее и каже ви не треба да примате плату у просвети. Можда ћете да будете одлични парадајз мајстори, али нисте за просвету. То није култура, то је спектакл и најнижи облик комуникације који нема везе ни са музиком ни са културом, јер ничиме не отвара нове просторе и можда само да утиче на децу да се облаче попут те. Што пре и што лакше до великих пара, то је концепт који у свом бићу има енергију за уништење културних вредности. Ми смо у музеју и позоришту организовали бројне концерте камер-

не и солистичке музике, а нису долазили ни наставници музике, нити доводили ученике, јер имају отпор према систему у коме нису усклађени односи између система као организације живота и појединца у школи. Незадовољство које се тим поводом јавља манифестује се тим бедним штрајком, то су познате ствари које су анализирали угледни културолози, оставили траг и упутство само нису имали коме, каже Недељковић. Општи закључак упућује на уверење да на челним позицијама у установама културе нису најбољи људи, јер су склоњени због програма које политика не разуме, па су као такви непотребни. Преовладава уверење да их има у свим установама културе и чекају да им се пружи прилика да то што виде и разумеју уграде у живот града. Иако се може доћи до различитих одговора где је култура после двадесет година, неспорно је да су извори културног ствралаштва неугасиви. Бољи

познаваоци прилика у овој области верују да су у овом тренутку прекривени трулим лишћем, па се доста тешко пробијају кроз то грање и трулеж. То је и повод за чврсто уверење да се са смањеним протоком појачава снага акумулације, па се очекује да једног дана груне и ослободи се стега које су је спутавале. Недељковић се сврстава међу оне који верују да је култура током последње две деценије значајно назадовала, и да је стање у овој области морало бити боље. Да се то догоди требало је створити боље услове уз очекивање да они којима је поверено вршење власти ускладе однос моћи и културе. И поред уверења да је тај ланац свесно прекинут не јењава оптимизам упркос потврде да цивилизација профита има погрешан однос према култури, па су ретке ситуације у којима се она нађе у жижи интересовања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Три деценије Завичајног друштва Краљево

МАГАЗИН

14.3.2021.

ОСЕЋАЊЕ ЗАВИЧАЈНЕ П

- На иницијативу завичајаца 19. април се од 2012. године, као имендан Краљева, налази у календару манифестација од значаја за град. - Обим активности усмерених ка обележавању јубилеја ограничен ванредним околностима због пандемије корона вируса. - Поред помоћи локалне самоуправе од двеста тридесет хиљада динара помоћ се очекује од Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Народног музеја, Историјског архива и Културног центра „Рибница“ авичајно друштво Краљево, основано 19. априла пре пуних тридесет година, најзаслужније је што се тај датум од 2012. обележава као имендан града који садашње име, са кратком паузом у периду од 1949. до 1955, носи пуних сто четрдесет година. И док бројне промене у турбулентним временима једва успевају да буду забележене у летопису

града добијање краљевског имена остаје један од најзначајнијих белега. Разлог лежи у чињеници да се, са историјског, духовног и државотворног становишта, Краљево на симболичан начин трајно спаја са Манастиром Жичом као крунидбеним местом српских владара. Краљевски низ је пре пуних осам векова отпочео први крунисани вла-

дар Стефан Првовенчани, а уверење да мало градова има имендане и тако лепа и ретка имена води ка ставу да је привилегија одрастати у краљевском граду и имати га за завичај из кога се носи основна животна лекција. Подсећање да љубав према универзуму отпочиње љубављу према свом граду, месту рођења и дворишту, а да тај простор одређује и

РИПАДНОСТИ У СВИМА

14.3.2021.

МАГАЗИН

обликује људе без обзира на све касније промене које доноси живот, један је од разлога да пре пуних тридесет година група ентузијаста, угледних привредника, доктора наука, уметника, друштвено-политичких радника оснује Завичајно друштво Краљево као удружење Краљевчана и свих оних који воле овај град. Удружени племенитом намером да буду од користи своме граду, схватајући то као неку врсту завета и аманета, свих ових година су чинили оно што су могли и колико су то прилике дозвољавале. Борећи се са хроничним недостатком средстава и услова за рад а поседујући жељу да се помогне завичају као једини капитал, друштво је у протекле три деценије покретало бројне иницијативе, многе хуманитарне, културне и друге завичајне активности, настојало да окупи што више Краљевчана који су из различитих разлога на-

пустили завичај. На иницијативу завичајаца 19. април се од 2012. године, као имендан Краљева, налази у календару манифестација од значаја за град и обележава низом пригодних програма. Приближавање тридесете годишњице друштва повод је за жељу да се значајан датум обележи на начин какав заслужује, што је повод за формирање организационог одбора са задатком да, у складу са финансијским могућностима, утврди програм активности. Била је то прилика за подсећање на народну мудрост која сведочи да место у којем човека први пут огреје сунце он никад не заборавља, јер никад не излази из његове душе срца. Зато они које је сунце први пут огрејало у Краљеву, уз све друге који су у ову средину дошли и ту се настанили, имају обавезу да унапређују завичај у сваком погледу. У том контексту Завичајно друштво Краљево већ пуне три деценије има ве-

ома важну и значајну улогу. Из локалне самоуправе стиже потврда да ће, у складу са могућностима, обезбедити финансијску и сваку другу помоћ како би значајан датум био обележен на адекватан начин, а једном од значајних задатака друштва у наредном периоду оцењен је наставак активности на излажењу гласила Завичај и настојање да се унапреди издавачка делатност. Иако је обим активности усмерених ка обележавању јубилеја ограничен ванредним околностима због пандемије корона вируса из одбора стиже потврда да ће бројне бити планиране као да нема ограничења, првенствено због обавезе свих да колико год могу допринесу овоме значајном датуму. Град је кроз програм суфинансирање пројеката удружења грађана за активности друштва у овој години издвојио двеста тридесет хиљада динара, а помоћ се очекује и од установа културе,

Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљевачког позоришта, Народног музеја, Историјског архива и Културног центра „Рибница“ који су кадровски и програмски оспособљени да достојно обележе значајан јубилеј. Да планови по који пут превазилазе реалне могућности сведочи очекивање да јубилеј буде достојанствено обележен чак и ако се реализује мање од трећине планираних активности. - Три деценије нас дели откако је група ентузијаста формирала Завичајно друштво Краљево са племенитом намером да се помогне своме граду, схватајући то као неку врсту завета и аманета. Упркос бројних тешкоћа, пре свега елементарних средстава за рад, а имајући само љубав према завичају као веома важан капитал, чланови овог удружења успели су у протеклом времену да остваре бројне културне, хуманитарне и друге манифестације.

Активности друштва ишле су у два смера, окупити Краљевчане, све и свуда, и показати своме граду да су људи, ма где живели, увек везани за наш град. Први део активности ишао је веома лако, јер је осећање завичајне припадности присутно у свакоме од нас, подсетила је председница Скупштине Завичајног друштва Драгана Типсаревић уз нагласак да су Краљевчани који живе ван Краљева по бројним активностима увек били препознати у свом граду. Три деценије рада повод је за позив свима који су рођени у Краљеву, а живе ма где, да припадност средини из које су потекли у години јубилеја потврде чланством у удружењу. Да Завичајно друштво већ три деценије као главне циљеве активности има чување, афирмацију вредности и заштиту од заборава историјске и културне баштине завичаја, подсетио је

председник Новица Неговановић. То се остварује непрекидним радом на окупљању Краљевчана подстицањем осећања припадности завичају, а основни циљеви подстакнути су жељом да се допринесе повезивању и зближавању без обзира у ком делу света живе и раде. Састав одбора за обележавање тридесете годишњице постојања и рада сведочи да руководство града и његове институције деле исте вредности када је реч о афирмацији и промоцији креативних потенцијала завичаја. Прва седница одбора прилика је за подсећање на озбиљност посла у осмишљавању и реализацији програма којима се може на најбољи могући начин, примерено актуелној епидемиолошкој ситуацији, допрети до што више Краљевчана без обзира у ком делу света живе и раде. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

14.3.2021.

Гојазност узрок више од милион смртних исхода годишње

ОПАСНОСТ ПР - Епидемија гојазности један од најозбиљнијих изазова за здравље становништва. - Гојазност погађа више особа него пушење, алкохолизам и сиромаштво заједно. - Током последње две деценије у Европи троструко повећана преваленција гојазности. - Прекомерна ухрањеност погађа половину одраслог становништва, а трећина популације је гојазна. - Шездесет до осамдесет пет одсто гојазне деце школског претпубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу. - Око три петине школске деце свакодневно доручкује током радне недеље, али свака девета девојчица узраста петнаест година то никад не чини. - Национално истраживање здравља током протекле две деценије потврђује да исхрана становништва Србије није била задовољавајућа

РЕТИ ИЗ УСТА д тренутка када је пре скоро годину дана на територији Србије проглашена епидемија корона вируса у други план су потиснути бројни други здравствени проблеми. Да и даље има претећих опасности сведочи епидемија гојазности која се све више сматра једним од најозбиљнијих изазова за здравље становништва у свету. О каквој се опасности ради најбоље потврђује податак да представља узрок више од милион смртних исхода годишње, процењује се да погађа више особа него пушење, алкохолизам и сиромаштво заједно, а није занемарљив ни податак да изискује високе трошкове здравствене заштите.

На Светски дан борбе против гојазности из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ стиже упозорење да је током последње две деценије у Европи троструко повећана преваленција гојазности. Здравствени радници упозоравају да прекомерна ухрањеност погађа половину одраслог становништва, а да је трећина популације гојазна. Посебно забрињава податак да су прекомерна ухрањеност и гојазност присутни и код двадесет до тридесет одсто деце и адолесцената у земљама Европе. У таквим околностима драматичан тренд годишњег пораста њихове преваленције, и честа удруженост са другим болестима, даје

епидемији гојазности у овој популационој групи изузетан значај, колико здравствени толико економски и демографски. Довољна потврда је податак да шездесет до осамдесет пет одсто гојазне деце школског претпубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести, као што су хипертензија, рана атеросклероза, шећерна болест тип 2 и слично, те ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја. Удруженост гојазности и ових обољења у раном животном добу проузрокује скраћење очекиване просечне дужине живота, доприноси великом оптереће-

14.3.2021.

МАГАЗИН

њу болестима у наредној генерацији, па угрожава функционисање система здравствене заштите и осигурања. О комплексности проблема сведочи податак да поред последица по физичко здравље, које се огледају у низу хроничних незаразних болести, гојазност има и друге значајне последице. Гојазне особе су чешће депресивне, имају мање самопоуздања и често су социјално стигматизоване. Значајним се оцењују и економске последице које се огледају у високим и често непропорционалним трошковима здравствене заштите и високом проценту апсентизма као последице здравствених проблема заснованим на гојазности као узрочнику или фактору ризика. Светски дан борбе против гојазности први пут је обележен 4. марта прошле године са циљем подизања свести

јавности о распрострањености овог проблема, бољег разумевања узрока и последица и позивања на акцију свих који могу да допринесу решавању. Разлог се огледа у потврди да је гојазност последица сложене интеракције биолошких, генетских, психосоцијалних и фактора животне средине. У Институту за јавно здравље Србије подсећају да су савремени начин живота, који карактерише дуг радни дан, велике раздаљине између места становања и рада, нередован унос хране, и унос бар једног оброка дневно ван куће, само неки од разлога за повећану учесталост здравствених проблема узрокованих неправилном исхраном. И поред претећих проблема у Србији се ухрањеност становништва не прати систематски за популацију у целини, а редовним мерењем телесне тежине и висине обухваћена су деца предшкол-

ског и школског узраста, делимично и студенти. То је разлог да се ухрањеност појединих популационих група процењује на основу података циљних истраживања. Последње истраживање понашања у вези са здрављем деце школског узраста спроведено је током школске 2017/2018. године у сто једној школи, а анкетирано је укупно четири хиљаде двадесет осам ученика петог и седмог разреда основних и првог разреда средњих школа. Међу анкетираним ученицима највећи проценат спада у групу нормално ухрањених, али је прекомерно ухрањена скоро петина, док је скоро сваки шести анкетирани ученик гојазан. С обзиром да се навике стечене у детињству одржавају у одраслом животном добу, а значајно утичу на здравствено стање и степен ухрањености, у истраживању су испитиване на-

вике у погледу редовности оброка и заступљености одређених намирница. Резултати сведоче да око три петине школске деце свакодневно доручкује током радне недеље, али и да свака девета девојчица узраста петнаест година то никад не чини. Иако препоруке за правилну исхрану истичу значај свакодневног уноса пет порција воћа и поврћа, резултати истраживања сведоче да мање од половине анкетиране деце уноси воће и поврће у складу са тим. У исто време петина анкетираних свакодневно конзумира безалкохолне напитке, а више од трећине једе слаткише једном дневно или чешће. Сокови и слаткиши су посебно популарни међу адолесцентима, а учесталост њиховог уноса и количине повезана је са ризиком настанка прекомерне ухрањености и гојазности, различитих хроничних незаразних бо-

лести и са лошим здрављем зуба. Национално истраживање здравља током протекле две деценије потврђује да исхрана становништва Србије није била задовољавајућа. Као таква представља фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, са посебним нагласком на поремећаје здравља као последице прекомерне ухрањености и гојазности. Иако свакодневно доручкује више од три четвртине одраслог становништва у исхрани је претежно заступљен бели хлеб, а свакодневни унос воћа и поврћа је мањи од препорученог. Последица таквог односа према исхрани огледа се у потврди да је сваки други одрасли становник Србије прекомерно ухрањен, а сваки пети гојазан. Стручњаци подсећају да превенција и лечење гојазности подразумевају мултидисциплинарни приступ здрав-

ственог сектора, уз истовремено деловање свих других у промоцији здравих стилова живота и подизању свести о значају правилне исхране и физичке активности. У оквиру националних програма промоције и превенције које Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ континуирано спроводи од 2002. године, посебно место припада едукацији везаној за принципе правилне исхране, пре свега у оквиру превентивних програма намењених посебно осетљивим групама. Едуакције се реализују у виду предавања и радионица, а промоција правилне исхране саставни је део кампања којима се током године обележавају важни датуми у Календару јавног здравља: у оквиру кампање „Октобар – месец правилне исхране“ и обележавањем Светског дана хране 16. октобра. Т. Радовановић

14.3.2021.

МАГАЗИН

Војкан Трифуновић

Пета деценија панк покрета: Војкан Трифуновић (1)

КРАЉЕВАЧКА ПАНК ХРОНИКА - Први панк бенд „КВ експрес“ настао почетком школске године у септембру 1978. и до распада потрајао само неколико месеци. - Оригиналност бенда огледа се у чињеници да, у недостатку релевантних информација, није имао узора па се сматра аутохтоном појавом на овим просторима. - Да је семе панка у Краљеву наишло на плодно тле потврђује врло брза појава бендова „Отпадне воде“, „Ватрена вода“ и „The Suckers“. - Зачетници новог покрета аматери који често нису познавали ни гитарске акорде, још мање нотно свирање. - За већину бендова наступ, изглед и порука довољни да искажу нарастајући бунт и незадовољство. - Други талас панка изразито политизован и политички активан.

д тренутка кад је музика постала значајан део свакодневице локалне средине присутна су настојања да се проникне у мотиве који су утицали на њен настанак и развој. Упркос томе све до прошле године није било озбиљнијих истраживања у било којој од врста на прилично шароликој музичкој сцени, а онда се појавила књига која више него на друге врсте баца довољно светла на област која би се по много чему могла сматрати маргиналном. Да није тако сведочи историчар Војкан Трифуновић, аутор књиге „Краљевачка панк хроника“ која се, после исцрпног истраживања, појавила пред читаоцима у новембру прошле године. Неколико месеци касније аутор признаје да га је на исцрпно истраживање мотивисао податак да се нико није бавио овим делом локалне историје, а да ситуација није повољнија ни у другим деловима земље сведочи податак да је панк

припреме дипломског рада са темом сличном овој и препорука ментора да прошири причу на локалну сцену. Први кораци направљени су 2013. године, а бројне паралелне активности од тог периода у значајној мери утицале да се аутор у потпуности не посвети само овој теми. - Није лако писати књигу о томе, зато што као историчар морам да имам валидне историјске изворе, а то нисам могао на основу измишљотина и непроверених информација. Управо због тога трудио сам се да сваку реч поткрепим неким историјским извором, без обзира да ли је писани или неки други. Писаних извора из периода који обрађујем има врло мало, ја сам успео да сачувам нешто из осамдесетих и деведесетих година прошлог века а остатак потражио код пријатеља који имају своје архиве, што је било довољно за почетну основу. Са друге стране значајна су ми била сведочанства учесника,

МАГАЗИН

14.3.2021.

сцени некадашње Југославије посвећено тек неколико књига. Сем што је од краја деведесетих година прошлог века имао музичких искустава ове врсте, и био део краљевачке панк сцене, знатижељу аутора појачала је спремност историчара да споји страст према сакуљању информација са музичким ангажманом у овој области. Искуство из тог периода сведочи да Краљево има врло интересантну, уједно и значајну, историју панк покрета што је довољно за жељу да о томе остави писани траг. Глави извор информација за један период су фанзини, углавном фотокопирани независни часописи малог тиража, које су сачували само активни учесници панк сцене. Садржаји доступних су систематизовани на једном месту што ће у многоме олакшати положај свих који се у будућности буду бавили овом материјом. Непосредан повод за истраживање вуче корене из периода

Хоћу? Нећу!

поготово за период осамдесетих година, јер о почецима панка у Краљеву нема писаних сведочанстава. Локалне новине се тиме уопште нису бавиле, а није било ни фанзина, па нисмо могли ништа да сазнамо сем из тих сведочанстава, каже Трифуновић. Ма колико су усмена сведочанства драгоцена по који пут нису била довољно убедљива, што је повод за потребу да се информације проверавају на неколико места како би се створила адекватна слика о дешавању на панк сцени одређеног периода, колико о значајним појединцима и бендовима толико и времену које су провели као припадници покрета, концертима и наступима пред публиком, али и другим активностима. Интересантним се чини податак да се иза сваког назирао још по који и наговештавао корене панка и пре тог периода. Добро познавање периода последње деценије двадесетог века, и

коју годину пре тога, сведочи да панк сцена није настала тек тако, и изненада, већ да вуче корене из неког ранијег периода. О томе сведочи податак да је први панк бенд „КВ експрес“ настао са почетком школске године у септембру 1978. и до распада потрајао само неколико месеци. Период кратког живота обележен је једним наступом у сали локалног позоришта, као предгрупа једном рок бенду. Мало података из тог периода сведочи да су неки од чланова наставили да се баве музиком наступима у другим бендовима, а остатак дао предност активностима проистеклим из других интересовања. Аутор интересантним оцењује податак да је бенд настао у периоду када је панк почео да пушта корене на територји бивше Југославије, а информације о првим са просторима Словеније и Хрватске још нису доспеле до Краљева. Прва сазнања о панку потичу из штампе, а оригиналност „КВ експреса“ огле-

да се у чињеници да, у недостатку релевантних информација, није имао узора па се сматра аутохтоном појавом на овим просторима. Да је семе панка у Краљеву наишло на плодно тле потврђује врло брза појава бендова „Отпадне воде“, „Ватрена вода“ и „The Suckers“. - Панк сцену сам поделио на три таласа први у периоду између 1978. 1990. године, други од тог периода до 1999. и трећи од 2000. до данас. У првом таласу појавили су се „Отпадне воде“, „Ватрена вода“ и „The Suckers“, a већ крајем осамдесетих низ малих основношколских и средњошколских бендова као зачетак озбиљније приче која ће кулминирати у деведесетим годинама. О сличностима са југословенском панк сценом сведочи податак да су деведесетих година на простору целе Југославије наступали панк бендови који вуку корене из претходне деценије.

Отпадне воде

МАГАЗИН 14.3.2021.

Релевантни подаци сведоче да је за панк музику воља за свирањем много значајнија него музичко образовање, а најбоља потврда огледа се у чињеници да су зачетници новог покрета били аматери који често нису познавали ни гитарске акорде, још мање нотно свирање, јер им је било важно да музиком пошаљу неку поруку. Код већине бендова тог периода наступ, изглед и порука били су довољни да искажу нарастајући бунт и незадовољство, каже Трифуновић. У музичком смислу наступи панк бендова се битно разликују и крећу у распону од прилично примитивних првих година до нешто жешћег метализираног звука у каснијем периоду, кога карактеришу и знатно богатији аранжмани. Значајном карактеристиком првих година панк сцене оцењује се податак да већина чланова првих бендова потичу из добро стојећих породица, функционера, судија, директора фабрика који су са својих путовања по свету доносили грамофонске плоче са овом врстом музике. Уз то су финансијски били довољно потковани да подмире трошкове опреме која у том периоду није била врхунског квалитета. Ситуација у Краљеву није се много разликовала од оне у другим деловима земље, а социјални статус пионира панка све више појачава уверење да су се на неки начин играли побуне против актуелних дешавања у земљи. О томе сведочи податак да у текстовима песама које су изводили није било антидржавних порука, нити превише марили за политичка збивања, иако се панк везује за антиестаблишменски покрет у коме су посебно важне антиполитичарске, антисемитксе и сличне поруке. Да нису марили за нешто слично, и није их интересовало да критикују систем, сведоче текстови са уопштеним порукама због чега у локалним условима нису сматрани опасним по друштво, па их нико није ни дирао. Интересовање локалне средине привлачио је начин одевања у коме посебно место имају поцепане панталоне, кожне јакне са нитнама, разбарушене и често лакиране фризуре, чиме су заговорници панк идеја на-

стојали да се разликују од локалне средине и буду што сличнији истомишљеницима из других делова земље и света. Колико је тешко судити о музичким дометима првих година панка сведочи податак да из тог периода не постоји ниједан аудио снимак, па се о њима може закључивати само на основу сведочења малог броја активних учесника панк сцене. - Интерсантан је случај „Отпадних вода“ који није био панк бенд у музичком смислу али су имали добар сценски наступ о чему сведоче само два наступа, један у оквиру неке гитаријаде и други солистички што је за то време било мисаона именица. На сцени су се појавили обучени у различите униформе, на глави са роговима какве су носили викинзи или маском за заваривање, а један од њих је искочио из неких кутија. У том хаосу један од посетилаца се скине го, а кад изађе на бину па почне да псује и прозива улази интервентна полиција и разбија скуп. Сутрадан, или касније, морали су да се јаве неком инспектору и дају изјаве, било је мало малтретирања и ћушки, а инцидент је окончан забраном даљег наступања због чега је бенд престао да постоји. Осим тог испада није било неких проблема. Они ће наступити тек у деведесетим годинама, јер ће други талас панка бити изразито политизован и политички активан. Није то било у опозиционом смислу о чему сведоче наступи са антиауторитарних и анархистичких позиција, не у смислу безвлашћа и хаоса него идеолошких идеја. Најпознатији бендови тог периода су „Хоћу? Нећу!“, као предводници те сцене, потом „Седатив“, „Тотални промашај“ и „Мортус“, сведочи Трифуновић. Карактеристика овог периода је политички активизам о коме сведочи неформална „Група неодговорних грађана“. Иако нису била класична невладина организација, били су потпуно ван фокуса система док нису почели да спроводе неке акције, а онда су постали незгодни па су праћени. Почетак последње деценије двадесетог века је, после полувековног једностраначја, обележен првим

вишестраначким изборима који су у Краљеву запамћени по антиизборној кампањи иницираној од групе младих суграђана. Истраживање дешавања у том периоду сведочи да су на овај чин подстакнути анархистичким тенденцијама па су, због уверења да власт припада свима, негирали потребу постојања политичких пратија. Као такви, под геслом „Дајте глас никоме, узмите живот у своје руке“ покренули су агресивну кампању и плакатима излепљеним по граду тражили од гласача да не гласају ни за кога. Иако о реакцији власти на овакве поступке сведочи настојање припадника милиције да спрече сличне активности, нема поузданих податак о томе да су актери антиизборне кампање имали озбиљнијих проблема, што ће се десити касније. Осим ове, припадници исте групације покренули су и неколико других кампања, против национализма, ратова у Хрватској, Босни и Херцеговини и територији Косова и Метохије, али и веома значајну при захтеву на добијање права за приговор савести који подразумева служење војног рока без оружја. Активности различитих групација које су подржавале сличне захтеве доживеле су кулминацију крајем деведесетих година кад је дошло до промене до тада важећег закона. Колико је била значајна улога припадника панк покрета, који су одлучили да узму ствар у своје руке, сведочи широка кампања низом концерата широм земље која је искоришћена за скупљање довољног броја потписа грађана за покретање поступка у Народној скупштини. Историјски извори потврђују да су значајан допринос дали краљевачки панкери, посебно они који су изнели највећи терет активности ове врсте. Да је било довољно повода за оштру реакцију сведочи бујање национализма на простору целе земље, а „Краљевачка панк хроника“ сведочи о групи младих који су у провинцијском граду писали песме, позивали на прекид сукоба, отклон према национализму, шовинизму, ксенофобији и сличним тенденцијама. Т. Радовановић

In memoriam: Милорад Којић (2)

МАГАЗИН

14.3.2021.

КРАЉЕВО Г

- Туче су биле неминовне увек ка девојчицу, па се боре за превласт у - Користиле су се само руке, а за падне. - У Краљеву су се почетко периферији, појавили први нарком хашиш понели назива хашишари. сазнање да у локалној средин у различитим врстама уметности могли да се одупру, а који их је кош приказивани у биоскопу „Сутјеска“ луковима и стрелама, а од пр од поклопаца са канти за отпатке. млађи су додавали муницију, а из праћки, али и блиског контакт разбијен

ГРАД ЧУДА

ад се два момка загледају у исту тучама које су биле врло поштене. вршавале кад један од учесника м седамдесетих година, прво на мани, а како су углавном користили . - Заувек ће остати тајна да ли их и није схваћен њихов таленат водило према пороку коме нису штао главе. - Историјски спектакли утицали су да се у окршај крене са ротивника штити штитовима - Док су старији одапињали стреле а последица дејства каменчића а након јуриша, била је и по која на глава

ве док је служење војног рока била обавеза мушког дела становништва веровало се да годину или нешто више дана може у позитивном смислу да делује на смиривање оних мало несташнијих у које се тих година убрајао и Милорад Којић. Није био редак случај да родитељи, користећи углед у Општинском секретаријату за народну одбрану, ургирају како би синове уз већу дисциплину и обавезе боље припремили за живот након повратка. Био је то повод да отацјунака ове приче упути захтев да Милорад буде регрутован у најгори род, каквим се сматрала пешадија, и да тамо буде митраљезац. Најмање година дана у војсци давало је довољно времена за размишљање свима који до тада нису нашли право место у свакодневном животу. На сличан начин је размишљао и Цвијо Матић који је у секретаријату битно могао да утиче на место служења војног рока, па је и свог сина упутио у ауто јединицу стационирану у Ковину. Полазак у војску био је прилика за посебно славље какво се задржало све до деведесетих година, а последње

МАГАЗИН

14.3.2021.

дане у Краљеву Љубо Матић је заливао са друговима Којићем, Митићем, Лужњанином... Најпогоднијим местом се у то време чинио Хотел „Термал“ у Матарушкој Бањи, а од спорне јурњаве између столова је прошло већ годину дана, па се љубазни управник потрудио да између две ресторанске сале хотела убаци још столова. Госте је годинама у „Термалу“ забављала Група „Лукс“ у то време са певачицом Наташом Владетић. Омаленог раста са великим наочарима неодољиво је подсећала на учитељицу што је било повод да је Којић у тренутку кад је пришла да прими поруџбину назвао баш тако. - Она приђе а ја учитељице, па учитељице. Лупим руком о лимени сто који је зазвечао, а чаше одскочиле као и гости окупљени око околних столова. Мени је то било интересантно и стално понављам певај учитељице, певај учитељице. У једном мометну она почне да плаче каже да више не жели да пева пред кретенима и оде. Долазе директор и управник, музичари се жале да сам им отерао певачицу, па пристанем да се извиним што сам је увредио

иако нисам желео ништа лоше да кажем. Уз дубоки наклон пољубим је у руку и кажем како никад више нећу да је зовем учитељицом. После само пет минута викнем певај учитељице и рокнем о астал, она баци микрофон и бризне у плач, а нас истерају из „Термала“. Љуба смо испратили да брани државу, а он се заклео да ће верно служити Титу, народу и отаџбини – прича Којић. Много година касније са пријатељем који је студирао економију и више од свега волео певачице, а новац за живот зарађивао као возач министра пољопривреде, стигао је у ресторан на Ушћу у намери да упозна његову најновију девојку. Којићу није требало много времена да у њој препозна Наташу која је била повод за прогон из „Термала“. Опуштен разговор био је прилика да сазна како је провела извесно време у Краљеву, да је певала у тада веома популарном Хотелу „Термал“ за који је вежу пријатне успомене, и добра зарада, све до доласка најлуђе екипе коју је до тада срела, а која је у војску испраћала друга са надимком Коњ. Био је, каже, међу њима и неки кога су звали Шерпа, а који је певачицу

назвао учитељицом док је лупао о лимени сто донет из баште, јер у ресторану није било места. До детаља је описала све што се те вечери догађало, а врхунац изненађења било признање саговорника да је он изазвао инцидент. Период између 1985. и 1987. године Милорад Којић назива временом чуда у Краљеву и почетак авантуре ко-

ја ће се завршити са друге стране Атлантика. Забавни живот одвијао се у вечерњим часовима у кафанама поред Ибарске магистрале све док Свето Томић Каубој није у подруму Ресторана „Париз“ отворио прву дискотеку „ЛП 33“. Друга је потом почела да ради у „Туристу“, а добар део младих се у летњем периоду окупљао и у тада веома популарном дансинг ресторану на левој обали Ибра. Све је ипак било далеко од онога што је до седамдесетих година везивано за игранке у Дому ЈНА и Електрокомбинату у који је Којић први пут ушао са 14 година. Иако је још у то време због висине и углађености изгледао старије, за улаз је била потребна пратња старије особе. - Игранке у Електрокомбинату су биле невероватно откриће, нова музика рокентрол и евергрин. На вратима су радили Микић и Бранко Шериф, а уз њих увек Бодо који је касније као пијанац завршио у неком подруму. Остале су ми у сећању, јер сам први пут доживео да будем биран за плес. Имао сам прслук од зелене чоје, црне панталоне и лепе ципелице и био изненађен кад

ме је једна старија девојка изабрала. Училе су ме да играм, рокенрол, валцер, танго. Кад се играо неки „шиз“ само су се ноге померале у страну, а тело укочено као поштански стуб. Замишљао сам да ћу бити неки Мики Јевремовић у време док је све популарнији певач био Краљевчанин Дијего Варагић чија је сестра Драгана у Торонту имала школу глуме, а њен муж Душан Петричић радио запажене карикатуре за један од највећих листова у том граду – прича Којић уз подсећање да је и касније као момак био познат као један од главних „шизера“. „Шизење“ је, објашњава он, подразумевало акробатику која је извођена између радозналаца који би се размакли и направили довољно простора за главног играча баш као у филму „Грозница суботње вечери“. Дом ЈНА је био место на коме су наступале најпопуларнији југословенски бендови, Пепел ин кри, Јанез Бончина и Септембар, Тајм, Корни група, Ју група... а помоћни терен Кошаркашког клуба Слога место резервисано за локалне бендове. Из сећања не бледи слика Бобија Циганина, виртуоза на ги-

14.3.2021.

МАГАЗИН

тари који је и ликом подсећао на Џими Хендрикса, много година касније овековеченог у песми Boby Gipsy краљевачког бенда „Дечја радост“. У Краљеву су се почетком седамдесетих година појавили први наркомани, а како су углавном користили хашиш понели назива хашишари. На њих се гледало са презиром, у ретким случајевима са разумевањем. Прво су се појавили на периферији, а међу онима којих давно нема међу живимо било је момака из бољих кућа које је красио посебан таленат за различите врсте уметности. Заувек ће остати тајна да ли их је баш такво сазнање водило према пороку коме нису могли да се одупру, а који их је коштао главе. Милорад Којић потврђује схватање о људима нестабилног духа који су из различитих разлога, најчешће због уверења да таленат који имају није препознат у локалној средини, посезали за алкохолом, убрзо после тога и дрогом. У таквој ситуацији није могло много да им се помогне поготово у време кад је сваки помен дроге прихватан као наговештај нечега што још није стигло у ову средину. Главно и најлепше место за дружење, различите врсте разговора, грицкање семенки, кибицовање и по нека слободнија реч упућена девојчицама био је годинама надалеко познат краљевачки корзо. Они који нису доживели да бар део живота проведу на њему тешко могу да схвате шта је он значио младима током многих деценија. Свако дрво и продавница дуж Омладинске улице сваке вечери било је место састајања увек исте групе људи. Било је то, каже Којић, најлепше стајање свима који нису имали среће да са по којом девојчицом замакну под обалу поред Ибра. - Туче су биле неминовне увек кад се два момка загледају у исту девојчицу, па се боре за превласт у тучама које су биле врло поштене. Користиле су се само руке, а завршавале кад један од учесника падне. Поражени је морао да пружи руку, призна да је изгубио, да се повуче и никад више није смео да се конфронтира са победником кога је морао да респектује.

Код нас су главне табаџије били Микић и Бранко Шериф, набилдовани јаки момци који су увек имали виђеније девојке. Нису били образовани, али су имали уличног шлифа и уличну школу која је код тих девојака добро пролазила. Један период обележили су Дринкинци, Мико и Кире, Зоран Црногорац који није био громада, али је знао кад и где први да удари и обори и највећег. Били су то изузетни фрајери, атлете и талентовани спортисти, добри пливачи на Ибру од којих сам учио да скачем са врбе - прича Којић. По масовним тучама били су познати Пицмалци и Женевци, а дечаци из околине католичке цркве борили су се за превласт са вршњацима из осталог дела Хајдук Вељкове улице. Историјски спектакли приказивани у биоскопу „Сутјеска“ утицали су да се у окршај крене са луковима и стрелама, а до противника штити штитовима од поклопаца са канти за отпатке. И док су старији одапињали стреле млађи су додавали муницију, а последица дејства каменчића из праћки, али и блиског контакта након јуриша, била је и по која разбијена глава. Кад се после туче која се оцњивала фер и поштеном смире страсти најбољи из две мафије наставе да докажу ко је бољи у фудбалу Краљевачки жестоки момци разликовали су се од вршњака који су по сличном понашању обележили тај период у другим градовима. Милорад Којић са доста респекта говори о онима који су били јаки, али племенити, никад покварени. И док су највећи број њих у очима млађих генерација остали запамћени као улични витезови било је и по којег ко није могао да се одупре изазовима нарастајућег криминала. У време кад су безбол палице могле да се виде само у америчким филмовима приликом не тако честих претреса у џеповима оних агресивнијих, често и опаснијих, могао је да се нађе по који боксер, нож или бријач. Само један рез остављао би ожиљак за цео живот што је био посебан повод за страх при евентуалном сукобу са таквима. Момчићи са краљевачког асвалта

окупљали су се на помоћном терену Кошаркашког клуба Слога. После радног дана када би Моша Ерић закључао високу капију на улазу, много пре него је терен покривен и претворен у халу спортова, није било неуобичајено да се прескочи ограда и у полумраку заигра на један кош. Чинило се то и у другим ситуацијама, а они из комшилука добро су знали када је игралиште затворено. Један од најнижих кошаркаша, најбољи шутер са ивице пенала, кога је одликовало како се у то време говорило „срце за игру“ био је Мићко. Са двометрашем Којићем представљао је тандем који нико није могао да победи. Стицајем необјашњивих околности једном приликом су се нашли на супротним странама. - Дошло је до сукоба и Мићко ме удари песницом, па се потучемо. Бацим га на бетон кад у тучу улети његов нераздвојни пријатељ Бане Парастос. После тога више нисмо играли заједно, а ја престанем и да говорим са њима. Једном приликом задесимо се у исто време на вашару какав се током три летња дана одржавао на пијаци. Биле су ту неке вртешке и друге интересантне ствари, а ми пролазимо једни поред других и не говоримо. Закачим се са неким сељацима око рингишпила, један покуша да ме удари, а у секунди се појави Мићко, опали га и тако се ми помиримо. Мићко је покушавао да ме помири са Парастосом али није ишло иако смо се виђали на различитим местима – прича Којић. Последњег дана октобра тек десетак фамилија је у Краљеву славило је Светог Луку, а Којић са славским колачем и парама за свећу од дедине куће у Улици војводе Путника ујутру кретао према цркви. Једног таквог дана је на путу према цркви срео Парастоса. Узајамни погледи на славске колаче завијене у белу бошчу указивали су на могуће сродство. Био је то повод да се изљубе на средини улице, заувек помире и сваке наредне године на тај дан заједно пођу према цркви. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Драган Пешић

МАГАЗИН 14.3.2021.

Седам деценија позоришног живота у Краљеву: Драган Пешић (2)

НИЧИЈИ ЧОВЕК - Култура је у локалној средини гурнута у запећак. - У политици глава није потребна, бар не за размишљање. - Политичарима је долазак у позориште протоколарна обавеза, премијерна публика је ту највише ради сликања, а не ради позоришта и представе. - Глумачко умеће није увек одлучујући фактор при избору тумача одређене улоге, па се добар део утицаја приписује срећи. – Многи који се баве глумачким послом у највећој мери само виде себе у позоришту, а немају га у себи. - Треба имати моћ па стати пред огледало, преиспитати се, пре свега погледати у своје лице и себи рећи неке ствари. - Фестивалска представа која се прави према укусу три члана жирија, па фестивалске награде нису увек право мерило вредности. - Исплативије је бити цвећар у Швајцарској него доктор наука у својој земљи

оследњих неколико година све је приметније да се равноправним делом културне сцене сматрају различити риалити програми уз учешће особа сумњивог морала што потврђује колико је цело друштво посрнуло. Ово се поклопило са све већим упливом политике у културне токове што се, по уверењу бројних посленика културе, показало изузетно неповољним због систематског уништавања основних друштвених вредности. Иако се сврстава у млађе актере краљевачке позоришне сцене глумац Драган Пешић довољно ауторитативно потврђује став по коме је култура у локалној средини гурнута у запећак, а то траје онолико година колико и сам има. Оном делу који се односи на драмску уметност у овом периоду није много помогло ни то што су се на значајним местима на којима се доносе важне одлуке налазиле и особе потекле из ове области. То потврђује тезу да је у политици најважније бити послушан, а у случају уметника који су загазили у ову област у највећем броју случајева одлучујућим се

МАГАЗИН

14.3.2021.

показао лични интерес. - У политици ти глава није потребна, бар не за размишљање, а ја не могу да се бавим политиком јер нисам послушан. У политици имамо највише немислећег које води ово друштво ни сам не знам куда. Све је интерес, па смо дошли до стадијума кад је све на продају. Ја кажем да није, јер је култура оно у чему се налази идентитет једног народа. Ако му убијаш културу, одузимаш му идентитет а то се ради програмима какви нам се сервирају са свих страна, на насловним странама које можемо да видимо на трафикама када год подгледамо дневне и недељне листове. Политичарима је долазак у позориште протоколарна обавеза, премијерна публика је ту највише ради сликања, а не ради позоришта и представе и није то случај само са позориштем. Последњих неколико година сам потпуно независтан. Нисам запослен ни у једној установи културе, а људи ме препознају по овоме што радим, знају ко сам шта сам и чиме се бавим – каже Пешић. Искуство из не претерано дуге глу-

мачке каријере потврђује да се боља комуникација са ауторима у овој области остварује изван Краљева што потврђују улоге у телевизијским серијама „Синђелићи“ и „Село гори, а баба се чешља“. Свака од њих била је прилика за контакте са надалеко познатијим колегама чији је рад признат и уважаван у свим срединама. Телевизијско искуство је прилика за потврду става како се, иако радује колико и ангажовање у позоришту, овај рад по много чему разликује. Драган Пешић се по многима сврстава у ред глумаца за које кажу да их камера воли. То је први препознао Радош Бајић и младом глумцу пружио прилико да се докаже у овом начину рада. Што иза тога није интензивирана започета сарадња највише је последица чињенице да се у Србији не снима превише, а најзначанијим за такву ситуацију сматра се недовољна количина финансијских средстава. То што нема довољно пара за улагања у овај вид стваралаштва много је мање опасно него чињеница да се ситуација из дана у дан погоршава.

Прилика да се докаже способност и оствари неки лик по правилу пружају кастинзи на којима се појављује велики број претендената на неку од улога. Искуство показује да глумачко умеће није увек одлучујући фактор при избору тумача одређене улоге, па се добар део утицаја приписује срећи. Ма колико да сви који се појаве на кастингу бар привидно имали подједнаке услове за ангажман није редак случај да се тумачење значајних улога појединим глумцима поверава и без оваквог вида провере. При избору најбољег тумача улоге посредник између глумца и продукције, или редитеља, најчешће су кастинг агенције и агенти који поседују богате базе података са биографијама, фотографијама, снимцима и другим подацима о глумцима. Показало се да је ангажман за тумачење одређеног лика у позоришту, на филму или телевизији, често последица стања које се пореди са тржиштем. На њему владају одређене законитости, углавном понуде и потражње, а већи број глумаца од потребних за реализацију појединих пројеката основни је раз-

лог што су принуђени да раде свакојаке послове како би преживели. - Можда имам старомодније погледе на позориште од других зато што верујем у неке вредности које су данас по мало и заборављене, јер многи који се баве овим послом у највећој мери само виде себе у позоришту, а немају га у себи. Њима циљ није позориште као такво, него да приме плату за професионални ангажман и имају уплаћене порезе и доприносе за радни стаж. Ја не припадам никоме и нисам ничији човек. Могу то само тако да назовем и увек ћу остати само позоришни човек, чак и иако ми некад буде свега преко главе па дође до неких несугласица. До њих може доћи само са људима, а никако са позориштем јер на њега не можеш бити љут, него само на људе. Неки људи дају себи право да суде, процењују и мере друге а не себе, што је велики проблем због кога сам у разилажењу са многим руководствима, не само кад је позориште у питању, па кажем да је због гласног говора. Треба имати моћ па стати пред огледало, преиспита-

ти се, пре свега погледати у своје лице и себи рећи неке ствари – каже Пешић Колико се последњих десетак година политика умешала у све сфере живота, па и позориште где јој до тада никад није било место, на најбољи начин сведочи искуство особе која је у овој установи провела више од четири деценије. У прве две трећине тог периода на челу позоришта налазиле су се само две особе, а у трећој многоструко више. У више наврата доказано је како се то негативно одражава на рад поготово ако се зна да они који се баве политиком и нису показали превелику стручност у овој области. Најзначајнијим за рад позоришта сматра се репертоар чији се састав много пута показао проблематичним. И док највећи број оних који су учествовали у истраживању о стању на краљевачкој позоришној сцени верују да репертоар треба да буде прилагођен потребама публике има и других који верују да предност треба дати представама које на фестивалима треба да докажу оправданост постојања.

МАГАЗИН 14.3.2021.

Драган Пешић се сврстава међу драмске уметнике којима није довољно јасно шта значи фестивалска представа која се прави према укусу три члана жирија. Позоришна представа, као и глумци, постоји због публике, а репертоарска политика је често ствар укуса малог броја оних који одлучују. Због тога су у неке од њих уложена значајна средства а да касније, током не превише дугог живота на сцени, нису оправдале очекивања. - Током читавог периода колико се бавим овим послом било је огромних осцилација, успона и падова репертоарске политике, а ни као друштво ни као појединци нисмо самокритични, не само као људи из позоришта. Међу њима нису ретки они који изађу у медије и кажу како су најбољи, најлепши, најпаметнији, и то свако за себе. Ко још проверава те информације? Нас неколицина који смо информисани из неких других извора, који се бавимо тим послом и слично, а шта зна гледалац? Ни фестивалске награде нису увек право мерило вредности због чега је мени увек био најдрагоценији суд гледаоца. Ако ме неко препозна на улици и каже да му се свиђа, или не свиђа, оно што сам урадио то је увек било најмеродавније и најдрагоценије. У сваком друштву постоје разноразне трговине и кланови, ја теби ти мени, а то понекад засмета, али преболиш. Ипак, сметају ми фестивалске трговине, фестивалски жирији и остало, поготово када су деца у питању јер их то повређује, а присутно је и у сфери дечјег уметничког стваралаштва – каже Пешић. У стварање једне позоришне представе, макар да се појави и само једном под светлима рефлектора, улажу се знатна финансијска средства, поготово кад са стране треба ангажовати редитеља, костимографа, сценографа, композитора, по који пут и глумце. Посета појединим од њих често

није у сразмери са уложеним средствима, па се исплативим сматрају само представе за децу. Сем тога што мање коштају организоване посете деце из школа и предшколске установе прилика су да се, и поред нешто ниже цене улазнице, остваре значајне зараде. Пешић потврђује како је у сезони 2009/10 године на репертоару Краљевачког позоришта била представа „Путујуће позориште Шопаловић“ у режији Небојше Дугалића који је тумачио и једну од значајнијих улога. Са репертоара је скинута у тренутку кад је нови директор дошао до закључка да је, и поред значајног броја гледалаца и зараде која је остварена, скупа за даље извођење. У данашње време посебно значајним чини се ангажовање по којег од познатијих глумаца који су се показали као добар мамац за привлачење публике. Безброј пута се показало да такав често кошта више него што позориште може да плати, па се прелазним решењем сматра ангажовање млађих глумаца који су, захваљујући телевизијским серијама стекли довољну популарност којом могу да привуку публику. На краљевачкој позоришној сцени је приметно присуство све већег броја младих и школованих глумаца који немају превише прилике да се докажу, а шансу за то пре од осталих добијају они који пристају на послушност различите врсте. Неколико Пешићевих покушаја за упис на високе школе дрмаских уметности нису дали резултате, а ужи избор кандидата на академијама у Новом Саду и Београду мала су утеха за разочарање младог човека. - Све оно што неки постижу школовањем покушавам да постигнем радом. Као млад некад будеш разочаран и повређен због очигледне ствари, а то је упис на академију кандидата са говорном маном и другим недостацима што потврђује како је у овој области све на продају. То је иза мене и нешто о чему не волим да говорим. Боље говоре остварени резултати и људи који препознају ко сам, шта сам и шта радим. Неки то вреднују, а неки и оспоравају. Присутан сам на многим културноуметничким манифестацијама можда и зато што припадам старом кову, онима

који морају да знају да говоре да би се бавили овим послом. Био сам у прилици да се упознам, и стекнем драгоцена познанства, са многим људима са естраде и шоу бизниса, глумцима, водитељима, музичарима, певачима, сродним душама које се баве јавним послом. Многи од њих су сујетни, не само глумци. Смешне су ми љубомора и нетрпељивост између колега, посебно кад један има двадесет или двадесет пет година, а други педесет или шездесет. Каква смо ми конкуренција једни другима? Како ја да будем конкурент човеку који има шездесет година или, он мени, јер то није природно? У овом послу нико не зна све и мора да учи док је жив. Сваки пут кад се нађу пред новим драмским текстом глумци су на почетку и сваки пут идемо изнова, копамо по себи, тражимо и покушавамо да будемо другачији – каже Пешић и признаје да тренутно највише енергије улажем у децу у школи глуме из које излази нова генерација. Посла за глумца као што је он у Краљеву нема, поготово након јасног става из локалног позоришта да му, као глумцу на лошем гласу, ту није место. Планова и наговештаја за реализацију једног пројекта у другој средини има, али и размишљања о одласку из земље понајвише због уверења да неизвесност траје предуго. То је и разлог што се у подсвести учвршћује уверење које потврђује колико је тешко извући се из живог блата. Понекад на површину исплива и размишљање о томе како је некад исплативије бити цвећар у Швајцарској него доктор наука у својој земљи. Драган Пешић припада категорији људи која избегава да саветује било кога. Повод је уверење да сит гладном не верује, па се као могућност јавља опасност упадања у замку при саветовању било кога са уверењем да се разуме његов проблем. Због тога преовладава опрезност и настојање да, што је могуће више, остане доследан принципима од којих није одустајао јер, како рече на крају, кад научиш да волш своје грешке онда и живот има смисла. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

14.3.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

Из Мињине кухињице

СЛАТКИ БУКЕТ ОД КЕКСИЋА Потребно за тесто: 200 г маслаца или маргарина 100 г шећера у праху 1 жуманце 1 кашичица Др. Еткер Ароме ванила 250 г меког брашна Т 400 120 г оштрог брашна Т 400 прстохват соли 1/3 кашичице Др. Еткер Прашка за пециво За роyал ицинг: 1 беланце 200 г шећера у праху 1 кашичица Др. Еткер Густина 1 кашика сока од лимуна И још треба: Др. Еткер црвена гел боја боје у праху за сенчење црни јестиви фломастер за колаче дужи дрвени штапићи У суд сипајте маслац и шећер у праху. Миксером умутите, па додајте жуманце, арому ваниле и још мало умутите. Посебно сједините брашна, со и прашак за пециво. Додајте у ма-

слац. Прво миксером мутите а онда ручно умесите. Између два папира за печење развуците тесто, око 6 мм дебљине. Пребаците у фрижидер најмање на 30 минута. Након тог времена, извадите из фрижидера и секачима исеците цвеће и листове. У сваки део увуците дрвени штапић и пажљиво пребаците на плех обложен папиром за печење. Пеците на 200 °Ц око 10-12 минута. Извадите плех из рерне и оставите да се колачи мало прохладе, па их склоните и оставите да се скроз охладе. Направите роyал ицинг тако што миксером, најмањом брзином на пар секунди умутите беланце, а онда постепено додајте шећер у праху коме сте претходно додали густин. На половини или при крају, додајте сок од лимуна. Украсите на начин како је приказано у видеу или онако како ви желите. Од ове количине можете направити оваква 2 букета.

МАГАЗИН 14.3.2021.

На репертоару Биоскопа “Кварт” Душа

На питање где настају емоције, снови и интересовања, шта неку особу чини оним што јесте, одговор пружа анимирани породични филм у 2Д формату под називом Душа. Како би се добили одговори на најважнија питања у животу, Пиксар студио у 2020. води на путовање од улица Њујорка до космичких краљевстава. Ауторско остварење двоструког добитника оскара Пита Доктера, за филмове „До неба“ и „У мојој глави“, у трајању од сто седам минута, настало је у сарадњи са Кемпом Пауерсом по сценарију Пита Доктера и Мајка Џонса. У верзији синхронизованој на српски језик водеће улоге тумаче Хаџи Ненад Маричић, Јелена Тркуља, Дубравко Јовановић, Милена Предић и Софија Маричић. Филм је на репертоару до 17. марта у пројекцијама које почињу у 17 сати.

Изолован

Након што је глобална пандемија претворила милионе људи у зомбије, главном лику филмске приче Ејдену не преостаје ништа друго него да се крије у свом дому и покуша да преживи. Док је цео свет у потпуном хаосу, питање је колико ће моћи да издржи у борби за голи опстанак. Деведесетдвоминутни хорор трилер у 2Д формату Џони Мартин је режирао према сценарију Мета Нејлора, а водеће улоге тумаче Тајлер Поуси, Самер Спајро и Доналд Сатерленд. Филм се приказује до среде 17. марта, а пројекције почињу у 19 сати.

МАГАЗИН

14.3.2021.

Филмови које смо гледали - 1961.

„Лажни мамци на удици“! Срешћемо се, на улици!

МАГАЗИН

14.3.2021.

Формирана је „проевропска“ влада!? Боље би било, да је - „просрпска“

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Енергично се к Само, требало је

кренуло против мафије! е поћи од „А“ , не од „Ш“!

Србија има много „преломних“ тачака!? Због тога и не може на „здраве ноге“!

МАГАЗИН

14.3.2021.

Рибница - Млади радник 0:3

МАГАЗИН

14.3.2021.

ОФК Жарково - Слога 2:0

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 14. И 20. МАРТА

МАГАЗИН

14.3.2021.

14. март

1489 — Краљица Кипра Катарина Корнаро је абдицирала и уступила краљевину Млетачкој републици. 1558 — Немачки краљ Фердинанд I је узео титулу цара Светог римског царства без уобичајеног папиног крунисања. 1864 — Енглески истраживач Самјуел Бејкер је открио други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро. 1883 — У Београду обављен први телефонски разговор у Кнежевини Србији. 1891 — Подморница “Монарх” поставила телефонски кабл испод Ламанша, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с копном. 1910 — Трагачи за нафтом су пробушили рупу у налазишту са нафтом под притиском у округу Керн у Калифорнији, изазвавши највеће случајно изливање нафте у историји. 1915 — Британска морнарица је пронашла и потопила немачку лаку крстарицу СМС Дрезден у бици код Мас де Тијере. 1932 — Амерички индустријалац Џорџ Истман, један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније “Кодак”, извршио самоубиство. 1938 — Стрељан руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика, проглашен кривим за контрареволуционарне активности и шпијунажу на монтираном процесу и осуђен на смрт. 1943 — Нацисти су у Другом светском рату завршили са ликвидацијом Краковског гета. 1945 — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут

избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, “Велики Слем”, тешку 9 тона. 1964 — Џек Руби, проглашен је кривим за убиство Харија Ли Освалда (убице председника Кенедија) и осуђен на смрт. 1976 — Египат је поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са Совјетским Савезом. 1978 — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани. 1979 — Најмање 200 људи погинуло у паду авиона типа “Трајдент” на једну фабрику близу Пекинга. 1980 — У авионској несрећи у Варшави погинуло 87 особа, међу њима 14 чланова америчког боксерског тима. 1983 — Чланице Организације земаља произвођача нафте сагласиле се, први пут од оснивања организације, 1960, да смање цене нафте за 15 %. 1991 — “Бирмингемска шесторка”, шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору. 1995 — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану. 2002 — Представници Србије, Црне Горе, Југославије и Европске уније у Београду потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. 2003 — Председник САД Џорџ Буш продужио санкције Ираку уведене 1995, којима се грађанима и компанијама САД забрањује да улажу у развој нафтне индустрије у Ираку. Буш истовремено Пакистану укинуо санкције, на снази од војног пуча у тој земљи, 1999.

2006 — Није изабран представник Србије и Црне Горе на такмичењу за Песму Евровизије, саопштио УЈРТ.

15. март 44. п. н. е. — Републикански завереници које су предводили Брут и Касије у Сенату убили римског доживотног диктатора, војсковођу и историчара Гаја Јулија Цезара. 351 — Римски цар Констанције II именује свог брата од стрица Констанција Гала за свог савладара цезара и поверава му контролу над источним делом Царства. 1311 —Одметнута Каталанска дружина је однела победу у бици код Халмироса над Валтером V од Бријена и преузела Атинско војводство. 1493 — Кристифор Колумбо довео седам Аруак Индијанаца са Хаитија у Шпанију. То су били први становници

Новог света који су крочили на Стари континент. 1536 — Султан Сулејман I Величанствени наредио убиство свог великог везира и најбољег пријатеља Ибрахим-паше. 1603 — Француски морепловац и истраживач Самјуел де Шамплен испловио према Новом свету. 1608. основао град Квебек и организовао француску колонизацију Канаде. 1848 — Уличним протестима у Будимпешти почела је Мађарска револуција. 1883 — Београд добио прву “телефонску станицу”, седам година пошто је изумљен телефон, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији 1882. добио Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле. 1907 — У Финској жене први пут изабране у Парламент. 1917 — Под притиском револуционара абдицирао последњи руски цар Николај II, чиме је после три века окончана владавина династије Романов. 1922 — Египатски султан узео титулу краља као Фахд I. 1927 — Основана Фабрика аероплана и хидроавиона Змај

1937 — Прва централна банка крви, у којој је крв за трансфузију чувана замрзавањем, основана у болници у Чикагу. 1939 — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху, немачке трупе окупирале Чешку. Словачка и Моравска проглашене немачким протекторатима. 1943 — Након треће битке за Харков Немци су преотели Харков од Совјета након жестоких уличних борби. 1961 — Јужноафричка Република се повукла из Комонвелта. 1991 — Председник Председништва Југославије и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео оставку јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи после демонстрација 9. марта. 2000 — У насељу Бошњачка махала у северном делу Косовске Митровице дошло до жестоких сукоба српских становника и припадника Кфора који су успостављали безбедносну зону у том граду подељеном на албански и српски део. У сукобима рањено 15 Срба и два француска војника. 2001 — Сукоб наоружаних албанских екстремиста и македонских снага безбедности ескалирао када су се борбе први пут пренеле из раштрканих насеља дуж границе с Косовом у предграђе Тетова, другог по величини македонског града. 2003. - У Београду сахрањен премијер Србије Зоран Ђинђић, убијен у атентату три дана раније. - На стотине хиљада људи на улицама Токија, Бејрута, Париза, Вашингтона и у другим градовима широм света демонстрирало против рата у Ираку. 2004 — Одлуком међународног представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна Мостар поново постао јединствен град. Мостар од рата у БиХ био подељен на два дела, бошњачки, источни, и хрватски, западни. 2006 — Тело Слободана Милошевића допремљено у Београд. 2011 — Отпочео грађански рат у Сирији. 2019 —-Терористички напад на џа-

мију у Новом Зеланду 2020 —- У Србији због коронавируса проглашено ванредно стање

16. март 597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију. 1244 — Након успешне опсаде Монтсегура, војска француских ројалиста је спалила око 210 катара. 1521 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља. 1792 — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“. 1827 — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom’s Journal“. 1851 — Шпанија закључила конкордат с Ватиканом, према којем је римокатолицизам постао једина вера у Шпанији, а образовање и штампа су стављени под контролу цркве. 1861 — У Бечу почео излазити дневни лист „Ост унд Вест“. Лист је покренуо и уређивао Карловчанин Имбро Игњатијевић Ткалац, а потпомагали су га српски кнез Михаило Обреновић и бискуп Јосип Јурај Штросмајер. 1862 — Ђулијус Мајнл, компанија која се бави кафом још од 1862, решила је да обележи Светски дан поезије, 21. март, тако што ће у преко 1000 кафеа у 23 државе међу којима су Британија, САД и Аустралија, одржати необичну акцију. Кафу неће морати да плати ниједан гост који конобару понуди једну своју песму. 1926 — Амерички физичар Роберт Годард извео је прво успешно лансирање ракете на течно гориво, која је достигла 56 m удаљености за 2,5 секунде.

14.3.2021.

МАГАЗИН

1934 — У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски протокол којим је формиран Дунавски блок против Мале антанте Чехословачке, Румуније и Југославије. 1935 — Адолф Хитлер издао декрет којим је немачкој армији осигурао 500.000 наоружаних војника. Тиме је потпуно одбацио Версајски уговор склопљен после Првог светског рата којим је Немачкој дозвољено само 100.000 људи под оружјем. 1953 — Јосип Броз Тито допутовао у Уједињено Краљевство, што је била прва посета шефа југословенске државе једној западној земљи после Другог светског рата. 1967 — У загребачком листу „Вјесник“ објављена је „Декларација о називу и положају хрватског језика“ коју су подржали Матица хрватска, Друштво књижевника Хрватске и 16 других установа и организација. Растући хрватски национализам, оличен у овом документу, добио је одговор у „Предлогу за размишљање Друштва књижевника Србије“, који су потписала 42 српска писца. 1968 — Током Вијетнамског рата амерички војници масакрирали су најмање 347 цивила у селу Ми Лај. 1978 — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили. Више од 250 хиљада тона нафте исцурело у близини Портсала у Француској након хаварије брода „Амоко Кадиз“. 1985 — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након готово седам година заточеништва. 1988 — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. Током те године армија ирачког председника Садама Хусеина извела је осам војних операција у том делу Ирака. 1991 — Председник Србије, Слобо-

дан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији. 1993 — У експлозији подметнуте бомбе у индијском граду Калкута погинуло је 69 људи. 1998 — Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди понашање тадашњег папе Пија XII. 1999 — Свих 20 чланова Европске комисије, највишег извршног тела Европске уније, поднело је оставке због оптужби за преваре, корупцију и лоше управљање финансијама. То су биле прве оставке од оснивања тог тела 1958. 2002 — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већнским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа. 2004 — Хрватски премијер Иво Санадер посетио је Јасеновац. Он је положио венац на обновљени споменик и одао пошту жртвама усташког концентрационог логора из доба Независне Државе Хрватске (НДХ), који је ту био од 1941. до 1945. године. 2006 — Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио да је преузео врховну команду над свим родовима Војске Србије и Црне Горе на територији Црне Горе. Тадић и Станковић оспорили овај потез, Влада Србије затражила објашњење од Маровића. више информација... Београд проглашен за „Град будућности јужне Европе” у такмичењу Фајненшл тајмса.

17. март 45. п. н. е. — Јулије Цезар је у бици код Мунде нанео тежак пораз војсци помпејеваца Тита Лабијена, Публија Ација Вара и Гнеја Помпеја Млађег . 1190 — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја.

1526 — Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства. 1649 — Енглески парламент распустио је Дом лордова (Горњи дом) у време владавине Оливера Кромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс I. 1861 — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије. 1921 — У Пољској је проглашен устав којим је уведена парламентарна владавина. 1944 — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату. 1945 — Лудендорфов мост у Ремагену се срушио десет дана пошто су га заузели Американци. 1948 — Уједињено Краљевство, Француска и земље Бенелукса потписали су Бриселски уговор о оснивању Западноевропске уније. 1958 — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит. 1963 — У ерупцији вулкана Агунг на

индонежанском острву Бали живот је изгубило најмање 11.000 људи. 1968 — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је суког између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено. 1968 — Пронађено је више од 6.000 мртвих оваца угинулих као последица тестирања нервног гаса у Скал Велију у Јути. 1969 — Голда Меир, близак сарадник Давида Бен-Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала је прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. је поднела оставку. 1973 — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи. 1991 — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава. 1992 — Експлозија аутомобила-

бомбе разнела је зграду израелске амабасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252. На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда. 1995 — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Хејдара Алијева предводио је заменик министра унутрашњих послова Ровшан Јавадов. 1996 — Талас пљачки и паљевина захватио је Грбавицу, два дана пре него што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ. 1998 — Џу Ронгђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао је премијер Кине. 1999 — Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено је из те институције због примања мита за Зимске олимпијске игре 2002. у Солт Лејк Ситију. 2000 — У Уганди 530 људи, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило је колективно самоубиство спаљивањем у цркви. 2002 — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци. 2003 — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом. 2004 — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и ма-

настира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.

18. март 1229 — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата. 1241 — Монголи су бици код Хмељника поразили пољске војске из краковског и сандомјешког војводства и похарали напуштени Краков. 1314 — Француски краљ Филип IV је наредио да се Жак де Моле, последњи велики мајстор Темпларског реда, спали на ломачи. 1848 — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града. 1850 — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе, претходнице, Војне академије. 1871 — Француски председник Адолф Тјер је наредио евакуацију из Париза након што су избили раднички немири као последица француског пораза у Француско-пруском рату, што је довело до оснивање владе Париске комуне. 1919 — Основан фудбалски клуб ФК Валенсија. 1921 — Потписивањем мира у Риги између Пољске и Совјетске Русије формално је окончан Пољско-совјетски рат. 1921 — Бољшевици су војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте. 1922 — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности. 1948 — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског

14.3.2021.

МАГАЗИН

комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина. 1962 — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти. 1965 — Током лета васионског брода “Васход 2” совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром. 1967 — Брод „Тори кањон“ испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије. 1970 — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви. 1992 — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Кутиљеров план. 1993 — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево. 1994 — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманскохрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ. 2000 — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова. 2003 — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке, Зорана Живковића. 2004 — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991. 2006 — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић. 2014 — Парламенти Русије и Крима су потписали споразум о присаједињењу.

19. март 1279 — Монголском победом у бици код Јамена окончана је владавина династије Сонг у Кини. 1563 — Потписивањем мира у Амбоазу завршен је први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести. 1628 — Енглески колонисти у Северној Америци су основали колонију Масачусетс. 1796 — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури. 1920 — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва. 1944 — Немачка војска је окупирала Мађарску да би спречила њен прелазак на страну Савезника. 1945 — Један јапански бомбардер је погодио амерички носач авиона УСС Френклин, усмртивши више од 700 чланова његове посаде и тешко оштетивши брод. 1945 — Уједињено Краљевство је признало владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта). 1948 — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта. 1962 — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану. 1970 — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949. 1978 — Израелска војска је окупирала већи део југа Либана.

1982 — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством. 1991 — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова. 1994 — Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета “Црвених Кмера”. 1994 — У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи. 1996 — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба. 1996 — У главном граду Филипина

Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи. 1999 — Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона “Боинг 747” изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи. У експлозији бомбе коју су чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи. Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је „праг прекорачен“ и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово. 2001 — Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице. 2006 — Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији. опширније 2011 — Француско ратно ваздухопловство је покренуло операцију Хар-

матан, што је био почетак стране интервенције у Либијском грађанском рату.

20. март 1600 — Пет саветника пољскошведског краља Сигисмунда III Васе је јавно погубљено, чиме је окончана његова владавина у Шведској. 1602 — Основана је Холандска источноиндијска компанија, која је монополом на трговину из Индонезије, Малаје и Цејлона постала једна од најмоћнијих компанија на свету. 1852 — Објављен је роман Чича Томина колиба америчке књижевнице Херијет Бичер Стоу. 1854 — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка. 1913 — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима. 1916 — Алберт Ајнштајн је објавио своју специјалну теорију релативитета. 1922 — УСС Ленгли је примљен у службу као први амерички носач авиона. 1933 — Хајнрих Химлер је наредио оснивање логора Дахау и поставио Теодора Ајкеа за заповедника логора. 1945 — На подручју Лике и хрватског приморја југословенска војска почела завршне операције за ослобођење Југославије у Другом светском рату. 1956 — Амерички Сенат је усвојио мировни споразум са Јапаном. 1956 — Француска признала независност Туниса, са Хабибом Бургибом као првим председником. 1970 — Поред обала Шведске у заливу Тралвет излило се 57.000 тона нафте у судару бродова “Империјал” и “Отело”. 1972 — У снежној лавини на планини Фуџи, у Јапану, погинуло 19 алпиниста. 1991 — Халеда Зија изабрана за премијера Бангладеша, у првом мирном демократском преносу власти од настанка те земље 1971.

1994 — Тунис добио први вишепартијски парламент. 1995 — Око 35.000 турских војника упало у Ирак, у операцији против курдских побуњеника. 1995 — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено. 1995 — Армија Босне и Херцеговине покренула је, током рата у Босни и Херцеговини, снажну офанзиву против српских снага на Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. 1996 — Британска влада први пут јавно потврдила да “болест лудих крава” може бити пренета на људе. 1997 — Београдски студенти шетњом центром града прославили испуњење свог последњег захтева, оставке ректора и студента-проректора. То је био и последњи дан студентског протеста, који је почео 20. новембра 1996. због фалсификовања резултата локалних избора у Србији. Студенти постигли светски рекорд са 119 дана свакодневних протеста и саопштили да су спремни да поново изађу на улице ако буду угрожене демократске институције, Устав, закони и воља народа. 1998 — Отворен први ауто-пут у подсахарској Африци, који је повезао обале Индијског и Атлантског океана. 1999 — По повлачењу 1.380 верификатора ОЕБС-а, на Косову на подручју Србице и Подујева појачани сукоби српских снага безбедности и припадника самозване Ослободилачке војске Косова. Војска Југославије послала појачање, полиција блокирала све главне саобраћајнице, а на хиљаде цивила пошло у избеглиштво. 2006 — Србија и Црна Гора се званично повукла са Песме Евровизије 2006. 2016 — Барак Обама је постао први председник САД који је посетио Кубу од 1928.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs